laza kostic - maksim crnojevic

Download Laza Kostic - Maksim Crnojevic

Post on 10-Aug-2015

1.207 views

Category:

Documents

26 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Laza Kostic - Maksim Crnojevic

TRANSCRIPT

Laza KostiMAKSIM CRNOJEVI

LICA DUDE OD MLETAKA ORE, sin mu ANELIJA, ki mu FILETA, udovica dudevog sina Marka IVO CRNOJEVI JEVROSIMA, ena mu MAKSIM, SIN mu MILO OBRENBEGOVI JOVAN KAPETAN, IVIN sinovac ILIJA LIKOVI vojvode MILI EREMETOVI URA KUJUNCI NADAN BOJIMIR RADOJE,CRNOGORAC TAVNIAR PRVI OSLOBOENIK DRUGI OSLOBOENIK SUANJ PRVA MASKA DRUGA MASKA VINONOA JEDAN MLETAKI VOJVODA DUDEV GONDOLIJER VOJVODE CRNOGORSKE MLETAKA GOSPODA C.RNOGORCI, MLEII. MASKE, SVATOVI, CRNCI, ROBOVI, SLUGE Zbiva se u Mletkama i u Crnoj Gori

PRVI IN

PRVA POJAVA

ANELIJA i FILETA sede za erevom; Anelija gleda kroz prozor raanje sunca, Fileta je prozoru okrenula lea.

FILETA: Da blago mojoj zaovici sad kad ima kade vesti po nebu! Parastos je zareen za sutra; izvezen donde treba da je lik. Prioni, de! Ti sanja! ta ti je? ANELIJA (gleda k nebu): To pitaj onog to je naslik'o na erev onaj grdan, visok, plav, zrakoian sunana lika vez! Ja ne znam ta mi je. FILETA: Poka' mi rad! (Prihvati od Anelije erev) ta vidim? Kalpak? Perjanica? Gunj? Crnogorac? Ubica? Maksim? On! (Baci erev na pod) O, skrnavko i nesmislenico! Bratovljev treba za parastos lik da bludna ki izveze u spomen, a ona mri crno strailo, ubicu mu, krvnika Maksima! Oh, sram ti, sestro, sram ti, zaova, oslepila, dabogda, za ovo! ANELIJA: Zar Maksima? Pa sve je jedno to. FILETA: Svejedno to? Pokojni Marko moj, moj dini mu, tvoj, na sramotu, brat, svejedno on i Maksim nesrenik? Svejedno to? Oh, ne bi l' dao bog! Umesto Marka on bi trun'o bar, a Marko biomesto njega iv. Al' u z'o as to jedno nije to! ANELIJA. I opet je svejedno te jedno: u bratu mi je Maksim pogin'o, a u Maksimu iv je jo i brat. FILETA: U tebi, sestro, stid je pogin'o, a u sramoti iva si jo ti; u oima ti strasti gledaju, u strastima je ugin'o ti vid; za kime gine, onog i vidi, obnevid'la si za sav drugi svet, oslepila si; smrt pred oima, privia ti se ivot samo drag, ivota si i smrti sustrimak.

ANELIJA: Ne zbori tako, nemoj zaboga! Jer kletvom e jo jad uestati. Ta ti si bila druga estita, pa sad, Fileto, zar da mene sad kod tebe nemi ogovori jad kad ponajvie trebam utehe? U tebe sam se, jadna, nadala da e mi rukom mekom, briljivom, razmaknuti na grlu slabakom nestrpljivosti erdan pritegnut; a ti o rame optereeno nesnosnij' teret, tei mee jo: nadgrobni kamen Marka, brata mog! Ne kuni tako, ja te preklinjem, ne zbori to, ma nit' ne zborila, ve radi drugo, poinji ma ta, vesel' se, skai, ili jedi, pij! Il' pevaj, pevaj, tek ne zbori to! FILETA. ta ree, tuna, ako boga zna? Da pevam sada ja? A jutroske zapevasmo za sinom oca tvog! ANELIJA: Ti zna, Fileto, milovala sam mog brata Marka, bio mi je brat; ti zna, Fileto, milovala sam i Maksima, jer ivot bee mi; moj ivot ubi brata mog i svog; al' brat mi htede njega ubiti! Ti zna, Fileto, prije Maksima podelila su srca moga svet Marko i ore, brata moja dva; al' doe Maksim, i Maksimov lik vascelo srce moje ispuni! Pa zato usta pare srca mog, polovina to srca ustade, da srce moje celo satari? to usta Marko protiv Maksima? Fileto, oh, Fileto! Nije to pogubio mi dragan brata mog, ve srca mog celina silnija odvalila je bolom samrtnim polovinu od sebe krvavu. FILETA: (u sebi): Polutanko slabotinje i zla! (Glasno) Ti htede da ti pevam? (Prua joj cigaru) Evo, na, da imam groma, ja bih pevala! Al' pevaj ti, a ja u sluati.

ANELIJA: Oh, pogledaj, Fileto, na more, di s belih grudi skida maglin veo, postidnom danu nude zagrljaj! Je l' od sinoke da je tiije? Oprostilo je vetru mahnitom, oprostilo mu nemilostiv ma, sahranilo je burne bolove u bezdne svoje mirne dolove; i more, vidi, oprostiti zna, i more hladno, a di ne bih ja?! FILETA: Je l' pesma to? Je l' to, Anelijo? ANELIJA: Ej, more, more! Ti boastveno! Duboka misli stvoriteljska ti! to mi se tako zbiljski klanjaju sedoglavi ti silni valovi? Od Maksima da l' nose poruke? Il' u razvlaku svakom dubokom oseelih im vea donose sve nova i nova mi pitanja, il' sumnje zar sve nove i nove? Neispitana silo reita, ako me pita, kazau ti ja: (Peva:) Ej, pusto more! Ej, pusti vali! Ponosni beljci, srani drali! Vi mi svu radost moju preneste, i opet zato umorni neste. Koji je od vas blaeni oga to j' odno morem dragana moga? Il' ncje jedan toliko sretan? Pena vas bela sve poduzela, svi ste ga valjda trkom preneli, zato ste besni, konjici beli! Al' da vam spustim na plea gojna tugu kad draga izgubi vojna, taj teret ne bi preneti pregli, svi bi ko janjci morem polegli; tuga bi moja u more pala, al bi i mene sobom odzvala. POJAVA DRUGA Ulazi RADOJE s desne scene.

RADOJE: Tako ti je to kad se lati Latina.

Pogledaj napolje, sama voda, pogledaj unutra, sam uvoda; nigde cveta, nigde potena oveka. Otkako sam van Crne Gore, ne vidoh zelena lista, ne vidoh vedra lica, jo da nije a gle cvea na onome prozoru! Ba od elje da ga omiriem. (Prie k prozoru na levoj sceni pa mirie cvee) ANELIJA: Crnogorac! Da ga oslovimo, Fileto, moe da poznaje Maksima. FILETA: Bie kakav sluga vaeg prekomorskog prosioca. ANELIJA: Moga prosioca? Znam. Goni me otac; ja mu kaem da se ne mogu okititi zelenim vencem svatovskim dok se nadgrobni kamen Markov ne okiti zelenom mahovinom; al' sad isto ne bih marila da me i na silu udadu; ta bar bi me odveli u zemlju Maksimovu! RADOJE: Pa ba ni jedan cvet nee da zamirie? Badava! ni biljka nee da se primi od pogane ruke. (Obazre se i opazi devojke) Gle, gle! jo dva cveta. Ona to sedi za erevom bie gospoa, a ona to je pesmom razgovara bie slukinja: lepa slukinja nego gospoa; a moda su i obadve slukinje. Dakle, to je ta pesma to sam je uo izdaleka? E, pa da vidimo kako i to cvee mirie! Dobra vi srea, devojke! FILETA: Pomoz' bog, gospodine! RADOJE: Da sam gospodin, ja ne bih s vama pristajao. ANELIJA: Da ko ti je gospodin? RADOJE: Moj je gospodin kralj Srbije, ban ponosne Bosne, herceg slavne Hercegovine, gospodar Zahumske i Zete. ANELIJA: Dosta, dosta! Zeta? Je l to blizu Crne Gore, jesi l' i ti odande? RADOJE: Zeta je ona zemlja iz koje zetovi dolaze dudu mletakome; ne boj se, tebi nee doi ako nisi dudeva ki; nego, ja sam Crnogorac, nisam ni ja daleko od dudeve zetovine, jo ako ti nisi daleko od njegove keri, mo emo se sloiti. ANELIJA: Pa kad si Crnogorac, da ne poznaje kakogod Maksima Crnojevia? RADOJE: Maksima? Gledaj ti za koga ona raspituje! Poznajem ga, zna li, kao brat brata to poznaje. ANELIJA: Pa reci mi, dobri junae, jesi l' ga video skoro, govori, dragi moj, je l' bio zdrav i ves'o? Je l' spominj'o Mletke? Je l' poruiv'o to? RADOJE: Poruio je dudevoj keri da e i on doi

sa svatima to dou po nju. ANELIJA: Maksim? Maksim e doi? FILETA (u sebi): ta! usudie se nesrenik? RADOJE: I jo neto poruuje, al' to u samo tebi da kaem, al' nasamo, da nas niko ne uje. Hodi samo, hodi! Ne boj se, poruka je, nije poruga! ANELIJA: Oh, doi e, s otim si rek'o sve, al' o njem' zbori, mome, evo me! (Ode s Radojem) FILETA: ta? Doi e? Oh, jeste, to je sve neprestan vapaj moje molitve. Ne tui vie, senko Markova, osvetiu te, oh, osvetiu, osvetiu te, ena mada sam! Jest, ena sam, al' hMrziti bar znam, oh, ena sam, al' ljubit znala sam, ta njega mrzit, tebe ljubiti. Al' utei se, krvnik doi e, to ljubav nee, mrnja moi e. Da zamalo nam bee, dragane, da kratka bee prekomerna strast! Al' od te strasti, silne, estoke, ba od nje skona, od nje nestade; jer kad je sestre tvoje greni stas uiv'o krvnik, uo si mu glas, iz moje si ga uo odaje, pa misli, sad te ljuba prodaje, u mraku, misli, da ga ljubim ja, pa jurinu na svoga takmaca; i izdade te estina i mrak, ubi te krvnik, moj ivote drag! I ivi jo, jo ivi omrza i osvete ve nad mi s' okrza o nedomaan zaviaj mu krt, o ivot njegov i o tvoju smrt. Al' ne ali se, iv je opet nad, ne oajnii, pokojnie mlad! Osvetiu te, krvnik doi e, to ljubav nee, mrnja moi e. (Istrgne no i pretei ode. Kad ode Fileta, ulazi s leve strane ANELIJA i RADOJE; Radoje nosi jedan list u ruci.) ANELIJA: Ponesi to, i s otim nosi mu neispisane enje moje bol! Oh, da sam neto ja golubica, da sama taj ponesem beli list,

poletila bih, sletila bih se s pisamcem tim i s oseajem svim, to u zaetku srce nosi jo, prinela bi mu sve golubica s pisamcem tim na ispisan mu lik u neodoljiv zagrljaja vig. RADOJE (u sebi): Sirota golubica! kako bi ona ponela u zaetku! (Glasno) A bi li nala svoga sokola? i kad ga nae, bi l' ga poznala? ANELIJA: Bi l' poznala? Ej, slepi jadnie, ne poznaje poznavanje jo ti! Bi l' poznala? Ta poznau i val to s one strane mora dolazi, na bregu da l' je etajua sreo, i da l' je Maksim video ga moj. Oh, poznau i trag to ostavi na vodenom ogledalu mu lik! RADOJE (sebi): Sirota devojka! Kako bi ona poznala trag lika Maksimova! (Glasno) Mladoenja e nalik biti na nj k'o jajeta to dva golubija, golubije k'o elje tvoje dve, k'o dva zaetka, tako nalie! (Sebi) Ako ni sada ne razume da je Maksim mladoenja a mladoenja Maksim, onda u i ja ostaviti u zaetku moje obaveujue misli, a dude neka im posle bude babica! ANELIJA: Na njega nalik? Ubio ga bog! estoije jo mrziu ga stog! Usudio se jedan nevrednik na podlu duu takav uzet lik! Al' manimo se tvog mladoenje, pripovedaj mi o Maksimu to! (Uzima ga ispod ruke) Pripovedaj, pripovedaj ma to, pripovetka je svaka o njem' re! RADOJE: Da zna izmamit k'o to rei zna! (Sebi, polazei) Al' dobro je! Bar e biti bolja rodilja nego to je babica! (Odu)

POJAVA TREA Dvorana u dudevom dvoru. Ulazi Ivo CRNOJEVI, DUDE i ORE

DUDE (rukujui se s Ivom): U dui mi je milo, prijane, kad pomislim da roda zadobih to vlada nad tim dinim narodom, nad narodom, a nad junacima; uveni ste po svetu naemu sa vere vae i junatva vam, a uzdam se u veru junaku da nee vera roda izdati u nezgodi, u nudi junakoj. Ivo: Nek' vera mesto mene govori, a prijateljstvu nema pogodbe. DUDE: U dui mi je milo, rekoh ti, to tvoga sina tako usrei, jer tast je njemu dudev silni ma, a punica mu puna riznica. ORE: Treina blaga Anelij'na je, to njojzi daje ljubav bratinska. Ivo: Na blagu hvala, prijatelju moj, na blagu i na prijateljstvu vam, ja vama dajem vrednu zamenu