investiciono bankarstvo rad

UNIVERZITET U NOVOM SADUEKONOMSKI FAKULTET

SUBOTICA

Investicione banke kao emitenti hartija od vrednosti na primarnom tržištu

DIPLOMSKI-MASTER RAD

Nataša Pantić

P301⁄09

Subotica 2011.

UNIVERZITET U NOVOM SADUEKONOMSKI FAKULTET

SUBOTICA

Investicione banke kao emitenti hartija od vrednosti na primarnom tržištu

DIPLOMSKI-MASTER RAD

Mentor: Student:Prof. Dr Vera Zelenović Nataša Pantić P301⁄09

Subotica 2011.

Sadržaj

Uvod....................................................................................................................................11. Istorijski razvoj i aktivnosti investicionog bankarstva...................................................2

1.1 Glass-Steagallov zakon......................................................................................3 1.2 Faktori razvoja investicionog bankarstva..........................................................3

1.3 Mesto investicionih banaka na tržištu...............................................................41.4 Klasifikacija investicionih banaka.....................................................................51.5 Geneza poslova investicionih banaka................................................................7

2. Organizaciona struktura investicionih banaka...............................................................112.1 Modeli organizacije investicionih banaka u visoko razvijenim zemljama......112.2 Modeli organizacije investicionih banaka u zemljama u tranziciji.................14

3. Uloga investicionih banaka na primarnom tržištu.........................................................16 3.1 Uloga investicionih banaka prilikom izdavanja akcija...................................18

3.2 Javni plasman emisije hartija od vrednosti......................................................193.3 Pokretanje i registracija emisije hartija od vrednosti.......................................213.4 Potpisivanje emisije hartija od vrednosti.........................................................243.5 Distribucija emisije hartija od vrednosti..........................................................253.6 Inicijalna javna ponuda hartija od vrednosti....................................................263.7 Diskont i troškovi javne emisije hartija od vrednosti......................................283.8 Privatni plasman hartija od vrednosti..............................................................293.9 Privilegovani plasman emisije hartija od vrednosti.........................................303.10 Ostali načini plasmana hartija od vrednosti...................................................31

4. Uloga investicionih banaka kod emisije dužničkih hartija od vrednosti.......................314.1 Karakteristike državnih hartija od vrednosti...................................................324.2 Kakakteristike hartija od vrednosti državnih agencija....................................344.3 Karakteristike hartija od vrednosti lokalnih organa vlasti...............................354.4 Karakteristike korporativnih dužničkih hartija od vrednosti...........................37

5. Investicione banke na evrotržištu..................................................................................396. Aktivnosti banaka na tržištu hartija od vrednosti Srbije...............................................42

6.1. Istraživanje-investicione banke na tržištu hartija od vrednosti u Srbiji.........486.2 Prikaz rezultata istrživanja...............................................................................496.3 Banka kao emitent hartija od vrednosti na tržištu Srbije.................................496.4 Banka kao investitor u hartije od vrednosti na tržištu Srbije...........................516.5 Banka kao posrednik na tržištu hartija od vrednosti Srbije.............................546.6 Zaključak istrživanja........................................................................................63

7. Praktičan primer investicionog bankarstva kod Komercijalne banke...........................65Zaključak...........................................................................................................................72Literatura...........................................................................................................................73

UVOD

Investicione banke su glavni kreatori primarnog tržišta kapitala. One se bave prikupljanjem kapitala koji je potreban preduzećima za finansiranje njihovog rasta. Pored ove za ovaj rad najvažnije teme, investiciono bankarstvo ima široki spektar aktivnosti koje su u ovom radu kratko spomenute. Cilj ovog rada je da se upoznamo sa poslovima investicionog bankarstva, ukažemo na njihovu raznolikost i značajnost.

Predmet istrživanja ovog rada su karakteristike poslova investicionog bankarstva sa fokusom na aktivnosti na primarnom tržištu. Na primarnom tržištu investicione banke analiziraju kretanja i daju savete vezane za emisiju akcija i obveznica. One pripremaju emisiju hartija od vrednosti, počev od kreiranja elemenata emisije, prikupljanja dokumentacije, izrade prospektam do dobijanja dozvole od nadležnog organa i registracije emisije. One vrše preuzimanje odnosno otkup emisije, samostalno ili grupno, i vrše dalju distribuciju hartija od vrednosti investitorima. Investicione banke obavljaju čitav niz usluga na sekundarnom tržištu. One vode kastodi račune emitenata, a za njihov račun mogu prikupiti dividendu i kamatu. One takođe po nalogu emitenata mogu prodavati hartije od vrednosti preko specijalizovanih organizacionih delova. Investicione banke mogu voditi investicione planove svojih komitenata, odnosno, upravljati njihovom imovinom. One vrše upravljanje investicionim i penzionim fondovima. One povezuju klijente sa različitim interesima radi trgovine i konverzije hartija od vrednosti. Takođe, vrše upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti svojih komitenata.

Problem ovog rada je nedovoljna razvijenost poslova investicionog bankarstva na primarnom tržištu u Srbiji, uočavanje uzroka ovog problema i načina za njegovo prevazilaženje.

Ovaj rad je koncipiran tako da se na početku upoznajemo sa istorijskim razvojem investicionog bankarstva i bitnim zakonima i faktorima koji su uticali na njegov razvoj. Dalje se bavimo pojmom investicionih banaka i njihovim aktivnostima. Prikazujemo mesto investicionih banaka na finansijskom tržištu, njihovu klasifikaciju i podelu aktivnosti. Prikazujemo genezu aktivnosti investicionih banaka koja nam ukazuje na složenost i mnogobrojnost poslova koje spadaju u domen investicionog bankarstva. U nastavku je objašnjen način organizacije investicionih banaka kod razvijenih zemalja i kod zemalja u tranziciji. Nakon toga se fokusiramo usko na temu ovoga rada, a to je uloga banaka na primarnom tržištu hartija od vrednosti. Ovde se izlaganje račva na aktivnosti banaka prilikom emisije vlasničkih i dužničkih harija od vrednosti i svu neophodnu proceduru koja mora biti ispoštovana kod ovakvih emisija. Misli se na pokretanje i registraciju emisije, potpisivanje emisije i distribuciju emisije. Izlažu se tri načini emisije hartija od vrednosti, odnosno, javna emisija, privilegovani plasman i privatna emisija. U okviru emisije dužničkih hartija od vrednosti se navode karakteristike državnih hartija od vrednosti, hartija od vrednosti lokalnih organa vlasti, državnih agencija i korporativnih dužničkih hartija od vrednosti. Ukratko se osvrćemo i na troškove emisije hartija od vrednosti. U nastavku prikazujemo investicione banke na evrotržištu. Na kraju teorijskog dela radi se o ulozi investicionih banaka na tržištu hartija od vrednosti u Srbiji. Praktični deo se sastoji od istraživanja koje je sprovedeno u 2006. godini i uzete su u obzir banke koje su poslovale na tržištu u Srbiji. Tu su izloženi rezultati dobijeni u ovom istraživanju. U drugom delu praktičnog primera su prikazani poslovi investicionog bankarstva koje obavlja Komercijalna banka a.d. Beograd.

1

1.Istorijski razvoj i aktivnosti investicionog bankarstva

Pre razvoja investicionog bankarstva, većina investicija nije zahtevala posrednike. Pošto su potrebe za kapitalom bivale sve veće, počelo se sa emisijom hartija od vrednosti u koje je sve više investitora bilo spremno da ulaže novac. Tada se javila potreba za posrednicima koji će povezati one kojima su bila potrebna sredstva sa onima koji ta sredstva poseduju.

Počeci investicionog bankarstva su vezani za 19 vek i Evropu. Prve investicone banke u SAD su bile osnovane kao filijale ili produžnice investicionih banaka iz Evrope. Razvoj investicionog bankarstva SAD bio je veoma dinamičan i značajan za oblast investicionog bankarstva generalno.

Prvi korisnici usluga investicionih banaka bile su države koje su emitovale obveznice kako bi finansirale ratove. Zlatno doba investicionog bankarstva usledilo je nakon Građanskog rata u Americi. Investicione banke su doživele ekspanziju u razvoju sa industrijskom revolucijom i razvojem železnica u Evropi i Americi, jer su prikupljale kapital za finansiranje novih poduhvata. Investicione banke u tom periodu bile su organizovane kao ortačka društva, a tada se njihova osnovna aktivnost odnosila na emisiju i prodaju hartija od vrednosti i merdžere i akviziciju.1

Prva investiciona banka se pojavila u Čikagu 1880. godine u vlasništvu firme „Harris i Forbs”. Početkom 20. veka formirano je udruženje „J.P. Morgan and Co”, koje je u kratkom vremenu prikupilo blizu 1,5 milijardi dolara i tako integrisalo veliki broj indvidualnih proizvođača čelika u korporaciji pod nazivom „United steel corporation”.

Dinamičan razvoj investicionog bankarstva se nastavlja i u 20 veku. Ono što ga karakteriše do 1929. godine je neregulisanost. U tom periodu banke su primale depozite i odobravale kredite klijentima, i uporedo sa tim obavljele poslove preuzimanja i plasiranja hartija od vrednosti preduzeća. Prosperitet investicionog bankarstva se završio slomom berzi 1929. godine. Nakon kraha berzi došlo je do istrage u cilju otkrivanje uzroka koji je doveo do krize. Utvrđeno je da je došlo do konflikta interesa između komercijalne i investicione bankarske funkcije. Naime, smatra se da je problem nastao zbog toga što su banke preuzimanje hartija od vrednosti slabih preduzeća finansirale depozitima klijenata, a potom vršile distribuciju hartija investitorima, preko široke mreže filijala, iako su bile svesne da su harije od vrednosti bezvredne.

Intenzivan razvoj investicionog bankarstva bio je prisutan u periodu od 1933. godine pa do 1970. godine. Tokom 70tih prisutni su tokovi recesije, nestabilnosti kamatnih stopa, rast inflacije, zaoštravanje konkurencije u svetskoj privredi. Isto je uticalo na pojavu institucionalnih investitora i komercijalnih banaka na finansijskom tržištu. Donošenjem liberalnijih zakona stvorena je mogućnost da se drugi učesnici bave trgovinom hartijama od vrednosti. Da bi privukle nove klijente investicione i komercijalne banke se u to vreme bave pružanjem sledećih usluga:2

1) upravljanje aktivom i pasivom, 1 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 27 str.2 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 227 str.

3

2) upravljanje rizicima,3) upravljanje likvidnošću klijenata.

U poslednje vreme investicione banke se bave poslovima finansijskog inžinjeringa i unapređenja svojih proizvoda i usluga.

U cilju uvođenja reda i sigurnosti u trgovini hartijama od vrednosti, a u okviru reformi pod nazivom „New Deal” koje je sproveo Američki predsednik Ruzvelt, doneseno je nekoliko zakona , koji su oblast investicionog bankartva učinili najregulisanijom u SAD.

1.1 Glass-Steagallov zakon

U toku velike ekonomske krize koja je trajala od 1929. do 1933. godine, 11000 komercijalnih banaka je propalo. Finansijski sistem je bio razoren. Da bi se na finansijskom tržištu uveo red, doneseno je nekoliko zakona. Ključni zakon za investiciono bankarstva je bio Zakon o bankama iz 1933. godine, poznatiji kao Glass-Steagallov zakon. Suština ovog zakona jeste razdvajanje komercijalnog i investicionog bankarstva. Ovaj zakon je zabranio komercijalnim bankama da rade preuzimanje emisije i trgovinu hartijama od vrednosti, sem nekih izuzetaka kao što su državne hartije od vrednosti. Svrha ove odredbe jeste da se komercijalne banke odvoje od velikog rizika koji je svojstven poslovima sa hartijama od vrednosti. Po ovom zakonu investicionim bankama nije dozvoljeno da koriste sredstva komercijalnih banaka, pa su zato investicione banke bile prinuđene da kod velikih emisija formiraju sindikat i na taj način prikupe potreban kapital. Cilj Glass-Sreagallovog zakona jeste da onemoguće špekulacije na finansijskom tržištu i da se povrati poverenje i sigurnost u bankarski sistem. Želja je bila da se komercijalne banke zaštite od propadanja, jer je posao investicionog bankarstva jako rizičan.

Nakon ovog zakona, firme koje su ostale u poslu preuzimanja emisije bile su prinuđene da izgrade „kineske zidove” da bi odvojile svoje aktivnosti preuzimanja emisije od drugih finansijskih funkcija. Cilj je da se spreči protok informacija od odeljenja za korporativne poslove banke do odeljenja za trgovinu i prodaju, da ne bi doslo do sukoba interesa.

1.2 Faktori razvoja investicionih banaka

Kao što smo predhodno pomenuli razvoj investicionog bankarstva je bio dinamičan i zavisio je od nivoa razvoja bankarskog sistema dotične zemlje. Razvoj je takođe zavisio i od većeg broja ekonomskih i privrednih faktora. Najznačajniji faktori razvoja odnosili su se na:3

1) deregulaciju finansijskih procesa,2) nove zakonske propise,3) globalizaciju,4) razvoj tehnologije,5) konkurenciju,6) integraciju banaka,7) ekspertize,8) diverzifikaciju poslovanja banaka.

3Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 228 str.

4

Deregulacija u poslovanju banaka predstavljala je proces slabljenja državne kontrole u postupku poslovanja investicionih banaka. Deregulacija bankarskog poslovanja posebno je bila izražena u Americi, Evropi i Japanu, gde su Zakonom o unapređenju finansijskih usluga pružane usluge i iz oblasti komercijalnog i iz oblasti investicionog bankarstva, uz mogućnost stvaranja finansijskih holding kompanija. Novim zakonima se nastojalo povratiti poverenje javnosti u finansijska tržišta i bankarski sistem. Proces globalizacije uticao je na investicione banke tako da su one počele da posluju globalno, odnosno da pružaju usluge klijentima na širem svetskom prostoru. Razvoj tehnologije, posebno računarske i telekomunikacione, je uticao na njenu primenu u investicionom bankarstvu.

Primena novih računarskih programa i interneta utiče na promenu načina poslovanja investicionih banaka. Primenom internet tehnologije banke brže i lakše obavljaju svoje transakcije, pružaju i distribuiraju finansijske usluge, vrše istraživanja i prikupljaju neophodne informacije za svoje efikasno poslovanje. Investicione banke se prezentuju preko sajtova, na kojima pružaju informacije o svom poslovanju i svojim finansijskim uslugama. Internet tehnologija je posebno značajna u trgovanju sa hartijama od vrednosti, jer skraćuje proces i vreme neophodno za realizaciju finansijskih transakcija.

U poslednje vreme se banke susreću sa domaćom i inostranom konkurencijom koja je produkt derugulacije, globalizacije i donošenja novih zakona u sferi bankarstva. Integracija banaka dovodi do stvaranja manjeg broja većih banakarskih kompanija. Ovaj proces omogućava koncentraciju kapitala, spajanje banaka sa osiguravajućim kompanijama, štedionicama koje trguju sa hartijama od vrednosti. Ekspertiza podrazumeva analizu neopipljive imovine u investicionim bankama koja počiva na profesionalnosti i stručnosti kadrova u bankama.

Diverzifikacija investicionog bankarstva podrazumeva pružanje usluga klijentima iz oblasti bankarstva, finansija, osiguranja i poslova sa nekretninama. Diverzifikacija bankarskog poslovanja predstvalja nužnost, jer se saglasno bankarskim uslugama vrši diverzifikacija bankarskih prihoda, koji omogućavaju veću stabilnost bankarskih zarada. Zahvaljujući koncentraciji i moći kapitala, investicione banke su jedne od najmoćnijih finansijskih institucija u svetu.

1.3 Mesto investicionih banaka na tržištu

Finansijsko tržište ima nekoliko značajnih uloga, a jedna od tih je transferna funkcija ,odnosno, povezivanje investitora i emitenata. Postoje tri načina transfera sredstava od onih koji imaju višak sredstava ka onima kojima sredstva nedostaju u tom trenutku. Prvi način jeste direktan transfer odnosno direktno finansiranje. Ovaj vid transfera podrazumeva da investitor i emitent komuniciraju direktno jedan sa drugim bez pomoći finansijskog posrednika ili institucije. Emitent prodaje svoje hartije direktno investitoru, a zauzvrat od njega dobija potreban novac.

Alternativa direktnoj razmeni jeste poludirektno finansiranje. U ovom slučaju transfer ide preko investicione banke, koja se pojavljuje kao treća strana koja olakšava izdavanje hartija od vrednosti. Investiciona banka pomaže emitentu da proda svoje hartije od vrednosti investitorima.

5

I treći način je indirektno finansiranje, prilikom kog se javljaju finansijski posrednici kao što su npr. banke ili investicioni fondovi. Posrednici dobijaju sredstva od emitenata, a njima daju zauzvrat svoje hartije od vrednosti. Posrednici, dalje, ulažu sredstva koja su dobili u hartije drugih emitenata, i tako stvaraju nove forme kapitala.

Direktan transfer od investitora ka emitentima se odvija povremeno, ali efikasniji način za preduzeće je da prihvati usluge investicione banke. Iako ove organizacije pomažu preduzećima da emituju hartije, često ih i same kupuju u cilju dalje prodaje zainteresovanim investitorima, reč je o transakcijama primarnog tržišta hartija od vrednosti. 4

Investicione banke nisu klasični posrednici kao komercijalne banke i investicioni fondovi. One se pojavljuju u ulozi agenata, posrednika koji pomažu da se emitenti hartija od vrednosti i investitori lakše pronađu na finansijskom tržištu.

1.4 Klasifikacija investicionih banaka

Veći broj autora navodi da je svremeno investiciono bankarstvo veoma kompleksno jer obuhvata veliki broj različitih finansijskih usluga koje se nalaze pred njihovim klijentima. Zbog prisustva snažne konkurencije, razvoja tehnologije i razvoja finansijskog inžinjeringa, spektar usluga investicionog bankarstva se svakodnevno širi. Za aktivnosti investicionih banaka se može reći da su složene, rizične i veoma profitabilne. Teško je navesti definiciju poslova kojima se bave investicione banke. Prema tradicionalnom shvatanju, investicione banke obuhvataju poslove vezane za hartije od vrednosti. Stoga se pod investicionim bankarstvom podrazumeva: preuzimanje i plasiranje korporativnih i državnih hartija od vrednosti, na primarnom tržištu kao i pružanje posredničkih finansijskih usluga na sekundarnom tržištu.5

U knjizi investiciono bankarstvo, Robert Kuhn navodi četri definicije investicionog bankarstva. Najšire postavljena definicija investicionog bankarstva polazi od velikog broja aktivnosti koje se odnose na: preuzimanje i plasiranje hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržišti, kao i pružanje finansijskih usluga (usluge osiguranja i posredovanja pri kupoprodaji nekretnina). Nešto uža definicija investicionog bankarstva polazi od: preuzimanja i plasiranja hartija od vrednosti određenih kompanija, zatim upravljanje fondovima i kapitalom kompanija. Ova definicija ne obuhvata elemente hipotekarnog bankarstva, osiguranja i prodaje hartija od vrednosti individualnim klijentima banke. Naredna definicija investicionog bankarstva polazi od nekih aktivnosti koje su prisutne na tržištu kapitala, kao što su: poslovi preuzimanja i plasiranja hartija od vrednosti, poslovi merdžera i akvizicije. Dotična definicija isključuje poslove u vezi upravljanja fondovima, rizicima i kapitalom banke. Najduža definicija investicionog bankarstva obuhvata samo tradicionalne bankarske funkcije, kao što su: preuzimanje i plasiranje hartija od vrednosti na primarnom tržištu i pružanje brokersko-dilerskih usluga na seknudarnom tržištu.6

4 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 24 str.5 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 221 str.6 Isto, 221 str.

6

Prema stavovima Johna Marshalla, funkcionalno područje investicionog bankarstva obuhvata:7

1) aktivnosti koje stvaraju prihode,2) aktivnosti koje se odnose na podršku.

Aktivnosti prihoda se odnose na:8

1) primarno tržište (akcije kompanija),2) sekundarno tržište (dilersko-brokerske aktivnosti),3) trgovanje (špekulaciju i arbitražu),4) restruktuiranje kompanija (ekspanziju i vlasništvo),5) finansijski inžinjering (hov pokrivene hipotekom, hov pokrivene aktivom, drivatni

instrumenti i obveznice bez kupona)6) ostale aktivnosti banaka (investicioni menadžment, konsalting, merčent bankarstvo) i

sl. Aktivnosti podrške se odnose na:9

1) kliring,2) istraživanje,3) interno finansiranje,4) informacione usluge i sl.

Prema aktivnostima koje obavljaju, odnosno prema središtu centrale, investicione banke se mogu klasifikovati na:10

1) Velike investicione banke sa velikom reputacijom na finansijskom tržištu. Ove banke imaju veliku mrežu filijala, veliku bazu klijenata, prisutan imidž na nacionalnom i međunarodnom nivou, veliki broj zaposlenih, uz pružanje svih usluga iz oblasti investicionog bankarstva. U ovu grupu investicionih banaka spadaju: „Goldman Sachs”, „Merril Lynch”, „Solomon Brothers”. Za deset najvećih banaka iz ove grupe je karakteristično da se nazivaju „special bracket”.

2) Velike investicione banke sa manjom reputacijom na finansijskom tržištu. One nemaju toliko razvijenu mrežu filijala kao što je to slučaj kod prethodne grupe banaka. Njihova najvažnija aktivnost se odnosi na potpisivanje emisije akcija i obveznica i učestvovanje u svim ostalim aktivnostima investicionog bankarstva. U ovu grupu investicionih banaka spadaju: „Bear Stearns & Co”, „Smith Barney”, „Kidder Peabody”, „Pine Webber”, „Deutsche Bank”, „Barclay Bank” i sl.

3) Investicione banke okrenute regionalnim investitorima. Ove banke su manjeg kapaciteta u odnosu na nacionalne i velike investicione banke. Naziv regionalne su dobile iz razloga što pružaju usluge klijentima u okviru određene teritorije (regiona). Najvažnije poslovne aktivnosti ovih banaka se odnose na potpisivanje emisije hartija od vrednosti, pružanje brokersko dilerskih usluga i sl.

4) Investicione banke sa sedištem u Njujorku koje pružaju bankarske usluge manjoj grupi klijenata (emitenata i institucionalnih investitora).

5) Diskontne banke (ili firme) koje su isključivo okrenute trgovanju za račun svojih klijenata i to po nižim troškovima. Karakteristično je, da ove banke ne nude klijentima investicione savete.

7 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 221 str.8 Isto, 221, 222 str.9 Isto, 222 str.10 Isto, 222, 223 str.

7

6) Butik investicione banke, koje su specijalizovane za pružanje samo određenih bankarskih usluga. Često se žargonski nazivaju specijalizovane prodavnice.

7) Merčent banke čiji je zadatak da uzmu učešće u akcijskom kapitalu i dugovima kompanija za koje ove banke obavljaju poslove fuzije i akvizicije.

8) Istraživačke investicione banke, čiji je zadatak da pružaju istraživačke usluge klijentima. Ove banke se nazivaju industrijskim analitičarima jer vrše analizu poslovanja kompanija, odnosno emitenata hartija od vrednosti. Kao analitičari, istraživačke investicione banke razvijaju nove strategije u vezi efikasnog investiranja.

1.5 Geneza poslova investicionih banaka

Današnja praktična iskustva viskokorazvijenih zemalja ukazuju da investicione banke najčešće obavljaju sledeće poslove: 11

1) potpisivanje emisije hartija od vrednosti,2) trgovanje sa hartijama od vrednosti,3) sekjuritizaciju aktive,4) fuziju i akviziciju banaka,5) merčent bankarstvo,6) trgovanje i kreiranje derivatnih instrumenata,7) investicioni menadžment,8) savetodavne usluge,9) istraživačke aktivnosti,10) osiguranje imovine emitenata i kiljenata,11) poslove sa nekretninama.

Potpisivanje emisije hartija od vrednosti predstavlja osnovnu delatnost svake investicione banke. Potpisivanje emisije podrazumeva preuzimanje i plasiranje dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti. Ovo omogućava kompanijama, državnim agencijama, lokalnim samoupravama i finansijskim institucijama da aktivno učestvuju u prikupljanju slodobnih novčanih sredtava na tržištu. U ovakvim transakcijama, investicione banke otkupljuju hartije od vrednosti emitenata i iste preprodaju individualnim investitorima ili institucionalnim investitorima.

Investicione banke su prisutne i kod emisije hartija od vrednosti, počevši od pripreme do konačne realizacije emisije hartija od vrednosti. U takvim slučajevima investicione banke obavljaju poslove: 12

1) definisanja vrsta hartija od vrednosti koje će se emitovati,2) određivanje cene i broja emitovanih hartija od vrednosti,3) kada i na koji način će se izvršiti emisija hartija od vrednosti,4) da li treba emitovane hartije od vrednosti prodavati postojećim akcionarima ili široj

javnosti,5) koju količinu novčanih sredstava je potrebno sakupiti prodajom emitovanih hartija od

vrednosti.

Trgovina investicionih banaka sa hartijama od vrednosti je karakteristična za sekundarno finansijsko tržište. One su tada u ulozi brokera ili dilera. Ako su investicione banke u ulozi

11 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 224 str.12 Isto, 224 str.

8

brokera, tada su posrednici između kupaca i prodavaca određenih hartija od vrednosti. Ako su investicione banke u ulozi dilera, tada trguju sa hartijama od vrednosti u svoje ime i za svoj račun.

Postupak sekjuritizacije kredita (aktive) jeste tranformacija nelikvidnih kredita i drugih hartija od vrednosti u likvidne hartije od vrednosti. U ovom slučaju zadatak investicionih banaka je da formiraju pul kredita i na osnovu njih emituju hartije od vrednosti koje će se prodavati zainteresovanim investitorima. Ovde su najčešće u pitanju mali iznosi hartija od vrednosti.

Fuzija i akvizicija banaka se ne može zamisliti bez investicionih banaka. Njihovo učešće je aktivno u delu:13

1) procene vrednosti ciljne kompanije,2) strategije preuzimanja ciljne kompanije,3) strategije finansiranja ciljne kompanije,4) strategije odbrane ciljne kompanije i sl.

Investicione banke su značajne u oblasti merčent bankarstva. One najčešće kupuju obične i privilegovane akcije, zatim ulažu u kupovinu subordinarnog duga koji se može konvertovati ili pretvoriti u varant. Merčent bankarstvo podrazumeva maksimalno ulaganje sopstvenih sredstava od strane investicionih banaka u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti.

Poseban zadatak investicionih banaka je kreiranje i trgovina sa finansijskim derivatima, kao što su svopovi, fjučersi i opcije. Oni su produkt finansijskog inžinjeringa. Finansijski derivati omogućavaju učesnicima na tržištu da se zaštite od valutnih promena i promena kamatnih stopa. Na ovaj način se smanjuje ili u celosti otklanja rizik finansijskih transakcija.

Investicioni menadžment se može definisati kao profesionalno upravljanje novčanim sredstvima individualnih i institucionalnih investitora. Investicione banke se pojavljuju u ulozi investicionog menadžmenta kada osnivaju ili preuzimaju investicione kompanije. Investicione banke mogu biti angažovane od strane investicionih kompanija radi obavljanja menadžerskih poslova. One mogu biti i potpisnici emisije i savetnici u investicionim kompanijama u slučajevima kada emituju hartije od vrednosti.

Ranije su investicione banke obavljale savetodavne usluge kao prateću aktivnost, dok danas one ostvaruju značajne prihode od ovih usluga.

Najčešće se savetodavne usluge odnose na:14

1) emisiju hartija od vrednosti,2) fuziju i akviziciju,3) investicioni menadžment,4) sekjuritizaciju kredita,5) upravljanje aktivom i pasivom banke,6) zaštitu od potencijalnih rizika.


9

Savetodavne usluge u ovom delu aktivnosti (M & A aktivnosti) se odnose na:15

1) pronalaženje potencijalnog kupca,2) savetovanje akvizitora,3) pomoć akvizitoru da pronađe sredstva za kupovinu ciljne kompanije,4) analizu ciljnog preduzeća ili akvizitora, 5) definisanje vrednosti ciljne kompanije,6) primenu odbrambene strategije u uslovima kada se kompanija želi suprotstaviti

procesu akvizicije.

U slučaju kada je klijent akvizitor investiciona banka mu pomaže da odabere ofanzivnu strategiju i preuzme ciljnu kompaniju. Kada je klijent ciljna kompanija, tada investicione banke pomažu kompaniji da sklopi najbolji dogovor i odbrani se od nasrtljive strategije akvizitora.

Investicione banke mogu biti i finansijski savetnici, što znači da pomažu klijentima da zauzmu najbolju poziciju na finansijskom tržištu. U takvim slučajevima, investicione banke pomažu klijentima da odgovore na sledeća pitanja:16

1) da li je nužno prikupiti „svež” kapital, a ako jeste, gde i kako isti prikupiti?2) da li je nužno proširiti svoju poslovnu aktivnost na nove oblasti na finansijskom

tržištu, i kako ostvariti ekspanzivnu strategiju?3) da li je nužno opredeliti se za spajanje ili kupovinu druge kompanije, i kako isto

najbolje uraditi?4) da li je nužno opredeliti se za prodaju kompanije nekoj drugoj kompaniji, i kako

definisati vrednost dotične kompanije?

Istraživanja vezana za investicione banke spadaju u sporedne aktivnosti banaka, mada se prodajom istih brokerima, dilerima, market mejkerima mogu ostvariti značajni prihodi. Najčešće se u okviru investicionih banaka organizuju istraživačka odeljenja koja imaju sektore za:17

1) istraživanje vlasničkih hartija od vrednosti,2) istraživanje dužničkih hartija od vrednosti,3) kvantitativna istraživanja.

U ovim odeljenjima se analiziraju emitenti hartija od vrednosti, razvija se kompletna strategija trgovanja sa hartijama od vrednosti, razvija se strategija trgovanja sa hartijama od vrednosti uz uključivanje matematičke optimalizacije. U ovom sektoru rade eksperti koji dobro poznaju funkcionisanje finansijskog tržišta i aktivnosti koje se na tržištu obavljaju. Zato se ovi eksperti nazivaju finansijskim analitičarima. Preporuke analitičara mogu biti u sledećim oblicima:18

„obavezno kupite hartije od vrednosti”, „prodajte hartije od vrednosti”, „držite hartije od vrednosti”.

Ukoliko vas analitičar posavetuje da kupite hartije od vrednosti to znači da je vrednost hartija od vrednosti podcenjena i da se očekuje njen rast. Ukoliko dobijete savet da prodate svoju

15 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 225 str.16 Isto, 225 str.17 Isto, 226 str.18 Isto, 226 str.

10

hartiju od vrednosti, to znači da je njena vrednost precenjena i da ce njena cena ubrzo pasti. Ako vam analitičar kaže da zadržite hartije od vrednosti to znači da njihova vrednost stagnira.

Istraživački centi u investicionim bankama su zaduženi za razvijanje novih finansijskih tržišta i instrumenata. Upravo zbog toga su razvijene špekulativne obveznice koje su donele njihovim vlasnicima visoke prinose. Zbog visokog prinosa ove obveznice su proglašene za obveznice najvišeg ranga. Zahvaljujući istraživačkim centrima, popularnost špekulativnih obveznica je porasla i kreirano je novo finansijsko tržište. Često dolazi do sukoba interesa između istraživačkog centra i drugih odeljenja u investicionoj banci, zato što ta odeljenja vrše pritisak na istraživački centar da promoviše povoljno ili nepovoljno emitente hartija od vrednosti. Ove ocene su često u funkciji favorizovanja pojedinih segmenata poslovanja investicionih banaka.

Investicione banke se poslednje vreme bave poslovima osiguranja i poslovima sa nekretninama. Osiguranje imovine i lica stvara mogućnost dodatnih prihoda, uz zaustavljanje dela rashoda, jer i one same osiguravaju svoju imovinu i kapitališu sa premijom osiguranja. Poslovi sa nekretninama su sve unosniji, jer njihove cene variraju, pa se isplati uložiti sredstva u nekretnine nego ih plasirati klijentima.

Kada su se investicione banke pojavili kao posrednici oni su najčešće angažovani kod primarne emisije akcija i obveznica nekih kompanija. Angažovanje investicionih banaka se odnosi na:19

konsalting aktivnosti, registraciju emisije hartija od vrednosti, animiranje finansijskog tržišta.

Konsalting se odnosi na na predloge potencijalnim emitentima koje hartije od vrednosti treba emitovati i u kom vremenskom trenutku. Investiciona banka može da otkupi celokupnu emisiju i da je dalje prodaje po višoj ceni, ona se tada nalazi u ulozi dilera koji preuzima celokipni rizik emisije.

Poznati su i slučajevi da se investicione banke udruže u „sindikat” potpisnika banaka koji garantuje da će se emitovane hartije od vrednosti prodati preko mreže filijala dotičnih banaka. Investicione banke se mogu naći i u ulozi brokera, kada nude i plasiraju hartije od vrednosti za račun njihovih emitenata bez preuzimanja rizika.

19 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 227 str.

11

2. Organizaciona struktura investicionih banaka

Organizaciona struktura investicionih banaka se razlikuje i ne postoji tipična organizacija već ona zavisi od interne politike. Investicione banke su ranije bile organizovane kao ortačka društva, ali u poslednjih dvadeset godina su organizovane kao akcionarska društva. Ovakva organizacija je posledica jake konkurencije i potrebe za kapitalom, koja se najlakše može obezbediti preko akcionarskog društva. Jedan od takvih primera je velika investiciona banka Goldman Sachs koja je osnovana 1869. godine kao ortačko društvo, koja je ponudila javnu prodaju akcija i postala akcionarsko društvo. Investicione banke su shvatile da mogu konkurisati na tržištu samo ako prikupe dovoljnu količinu kapitala, pa se javilo povezivanje ovih banaka sa kapitalno jakim kompanijama. Došlo je do velikog broja merdžera između investicionih banaka i brokerskih kuća, kao na primer 1997. godine između investicione banke Morgan Stanley i brokerske kuće Dean Witter.

Zavisno od njihovog učešća u sindikatima banaka prilikom preuzimanja emisije, investicione banke su kvalifikovane kao prestižne i neprestižne. Takav status se vidi iz oglasa prilikom emisije hartija, jer se prestižne nalaze na vrhu oglasa, a ostale su ispod njih.

Često se rangiraju investicione banke, a ove liste se objavljuju u magazinima Institucional Investor i The Wall Street Journal. Ova rangiranja su poznata pod nazivom tabele lige. Kao kriterijumi za rangiranje investicionih banaka koriste se: učešće u preuzimanju emisije akcija na domaćem tržištu, učešće u preuzimanju emisije obveznica, učešće u preuzimanju emisije municipalnih obveznica, učešće u preuzimanju emisije akcija i obveznica na globalnom tržištu.20

2.1 Modeli organizacije ivesticionih banaka u visoko razvijenim zemljama

Kao što smo već napomenuli organizaciona struktura investicionih banaka zavisi od finansijske politike za koju se opredeli banka, odnosno, ne postoji univerzalna organizaciona struktura. Ako su u pitanju specijalizovane investicione banke, koje se bave plasmanom hartija od vrednosti, tada se one mogu baviti:21

1) javnom ponudom i prometom dugovnih i vlasničkih hartija od vrednosti,2) privatnim plasmanom dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti,3) trgovačkim (merčent) bankarstvom (ulaganje sopstvenog kapitala u hartije od

vrednosti),4) finansijskim konsaltingom,5) naplatom i obezbeđenjem potraživanja,6) upravljanje rizicima,7) međunarodnim poslovima investicionog bankarstva,8) upravljanje investicionim fondovima (njihovim novčanim sredstvima),9) plasmanom kapitala i sl.

20 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 34 str.21 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 229 str.

12

Svetsko finansijsko tržište u prvi plan ističe tri organizacione forme investicionih banaka. Investicione banke mogu biti organizovane kao:22

1) ortačka društva,2) konglomeratske jedinice,3) akcionarska društva.

Organizacija investicione banke kao ortačkog društva podrazumeva da su partneri (vlasnici kapitala) odgovorni za bankarske operacije i funkcionisanje banke. Tipičan primer takve banke je „Goldman Sachs” koja je imala 162 punopravna partnera, oko 60 partnera sa ograničenom odgovornošću i oko 6000 zaposlenih radnika.

Konglomeratska jedinica kao organizacioni oblik investicione banke prisutan je kod fuzije investicionih banaka i njihovog preuzimanja od strane drugih finansijskih i nefinansijskih organizacija. Ukoliko se desi obrnut slučaj, da investiciona banka preuzme finansijsku organizaciju, onda dolazi do nastanka finansijskog supermarketa koji pored bankarskih usluga ima i usluge osiguranja, brokerske usluge, usluge posredovanja kod kupoprodaje nekretnina. Tipični primeri ovakvih banaka su: „Salomon Brothers”, „Kinder Peabody” i sl.

Najčešći oblik organizacije investicionih banaka je akcionarsko društvo. Za investicione banke važe ista pravila kao za bilo koje akcionarsko društvo, gde se vlasništvo stiče kupovinom akcija koje vlasniku daju pravo na dividendu. Primeri su: „Merri Lynch”, „Paine Webber”, „Bear Stearns” i sl. Za ovaj oblik investicionih banaka je karakteristično, da su javnosti dostupni podaci u vezi: dobiti, zarada (dividende), javnih bonusa, s obzirom da se podaci javno objavljuju.23

Investicione banke su najrazvijenije u SAD i one mogu biti organizovane kao samostalne finansijske institucije ili kao produžnice komercijalnih banaka i drugih finansijskih kompanija. Investicione banke se dele na:24

1) banke koje nude sve usluge klijentima,2) butik banke, koje su specijalizovane samo za određene vrste poslova.

Prva grupa banaka nudi širok spektar usluga počevši od potpisivanja emisije hartija od vrednosti, brokersko-dilerskih usluga, fuzije i akvizicije banaka, trgovine hartijama od vrednosti, merčent bankarstva, pa do istraživanja i investicionog menadžmenta.

Druga grupa banaka pruža određene vrste usluga iz oblasti investicionog bankarstva. Upravo zbog toga se ne nalaze u sastavu većih finansijskih institucija. Najpoznatije butik banke su: „Standler o Neil”, „Green Hill”, „Lazard” i iste su specijalizovane za određene usluge ili određene klijente. 25

Finansijska organizacija „Standler o Neil” je specijalizovana banka za pružanje usluga drugim finansijskim institucijama. Ova butik banka omogućava: prikupljanje kapitala, market-mejkerske poslove, vrši istraživanje za klijente, trguje hartijama od vrednosti i potpisuje manje emisije dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti. Butik banka „Green Hill” pruža usluge iz oblasti: finansijskog restruktuiranja, merčent bankarstva i savetodavnog bankarstva.


13

Ona ne vrši usluge istraživanja , trgovine i pozajmljivanja hartija od vrednosti. Butik banka „Lazard” pruža usluge iz oblasti finansijskog savetovanja (u delu izbora „odbrambene” strategije) i upravljanje fondovima (institucije, finansijski posrednici i pojedinci).26

Ukoliko su investicione banke organizovane kao berzanske institucije, tada obavljaju sledeće bankarske aktivnosti:27

1) emituju hartije od vrednosti,2) obavljaju brokersko-dilerske poslove, 3) učestvuju u finansijskom prestruktuiranju velikih kompanija.

Prva aktivnost se odnosi na pružanje podrške prilikom emitovanja akcija i obveznica na primarnom tržištu. Pored konsultantskih usluga, investicoine banke u ovom slučaju pružaju garanciju da će emisija harije od vrednosti biti plasirana po unapred utvrđenim uslovima. Druga aktivnost je upravljanje brokersko dilerskim poslovima na sekudarnom tržištu. Kada obavljaju poslove brokera, investicione banke obavljaju posredničke poslove za tuđe ime i za tuđ račun, ili u svoje ime, a za tuđ račun, a u svojstvu dilera obavljaju poslove u svoje ime i za svoj račun uz preuzimanje celokupnog rizika. Kod treće aktivnosti investicione banke ispituju potrebu za prestruktuiranjem kompanija i načine da obezbede sredstva za privremeno finansiranje kompanija.

Generalno posmatrano, se obično klasifikuju u odnosu na:28

1) rang banke,2) funkcije koje banka obavlja.

Rang banke se definiše na osnovu:29

1) veličine banke,2) reputacije banke,3) stručnost mendžmenta banke,4) prisustvo banke na finansijskom tržištu,5) klijente banke.

Funkcije koje investicione banke obavljaju odnose se na:30

1) poslove upisa i distribucije hartija od vrednosti,2) poslove market mejkera,3) dilersko-brokerske poslove,4) poslove poravnanja,5) poslove upravljanja investicijama,6) konsalting (savetodavne) poslove.

26 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 231 str.27 Isto, 231 str.28 Isto, 232 str.29 Isto, 232 str.30 Isto, 232 str.

14

2.2 Modeli organizacije investicionih banaka u zemljama u tranziciji

Do nedavno zemlje u tranziciji nisu imale priliku da se upoznaju sa radom investicionih banaka. To se promenilo razvojem finansijskog tržišta u zemljama u tranziciji, što je uticalo na promenu pravne infrastrukture u delu zaštite investitora, na promenu zakonske regulative u oblasti poslovanja sa hartijama od vrednosti, na primenu korporativnog vlasništva i upravljanja u sistemima dotičnih zemalja. Analiza ja pokazala da se broj banaka u zemljama u tranziciji smanjuje zbog dugovanja iz predhodnog perioda i da je proces restruktuiranja privrede i banaka spor i neefikasan. Usluge investicionih banaka su se organizovale u okviru odeljenja univerzalnih banaka, koja se bave poslovima sa hartijama od vrednosti. Odeljenja za poslove sa hartijama od vrednosti se najčešće sastoji od:31

1) odeljenja za primarno tržište,2) odeljenja za posredovanje (brokersko-dilersko odelenje),3) odeljenje za restruktuiranje klijenata,4) odeljenje za finansijsko savetovanje klijenata.

Odeljenje primarnog tržišta obavlja poslove u vezi:32

1) pripreme i registracije emisije dugovnih i vlasničkih hartija od vrednosti,2) distribucije hartija od vrednosti,3) savetovanje i istraživanje finansijskog tržišta.

Ovo odeljenje obavlja istraživanja da li je moguće izvršiti emisiju hartija od vrednosti na tržištu. Treba se utvrditi koliki je iznos kapitala potreban emitentu, vrsta, broj i nominalna vrednost hartija od vrednosti koje će emitovati, način sprovođenja emisije, način i vreme isticanja javne ponude, rok i način upisa, uplate sredstava i sl.

Odeljenje brokersko-dilerskih poslova posreduje u trgovini sa hartijama od vrednosti na sekundarnom finansijskom tržištu. Obično brokeri vode gotovinske račune, kreditne račune, pružaju kastodi usluge i za usluge naplaćuju proviziju. Dileri nastupaju kao brokeri s tom razlikom što mogu trgovati u svoje ime i za svoj račun. Oni pored provizije mogu ostvariti zaradu na razlici između kupovne i prodajne cene hartije od vrednosti. Da bi brokersko-dilersko odeljenje moglo obavljati ove poslove mora dobiti saglasnost od domicilne centralne banke i dozvolu za rad od strane Komisije za hartije od vrednosti.

Odeljenje za restruktuiranje pruža savetodavne usluge kao i pomoć kod transakcija vezanih za proces restruktuiranja. Ovo odeljenje se najčešće bavi sledećim poslovima:33

1) pronalzi klijente za fuziju i akviziciju,2) savetuje akvizitora ili ciljnu kompaniju,3) privremeno finansira klijenta,4) definiše vrednost subjekata koji se restruktuiraju,5) posreduje u pregovorima između dve strane,6) bavi se poslovima istraživanja i suptilne analize i sl.

Odeljenje finansijskog savetovanja naplaćuje proviziju za svoje usluge.

31 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 232 str.32 Isto, 232 str.33 Isto, 233 str.

15

Finansijske savetodavne usluge se odnose na:34

1) postupak emisije hartija od vrednosti,2) fuziju, akviziciju, evaluaciju vrednosti klijenata,3) kvalitetno upravljanje aktivom i pasivom klijenata,4) preduzimanje mera zaštite od potencijalnih rizika,5) analizom finansijskog tržišta,6) prognozom kretanja cena hartija od vrednosti,7) prognozom kretanja berzanskih indeksa,8) prognozom makroekonomske situacije u zemlji.

Eksperti iz ove oblasti su graditelji finansijskih poslova, analitičari koji rešavaju otvorena bankarska pitanja, inovatori koji kreiraju nove finansijske instrumente, bankarske proizvode i usluge.

Osnovni problem tranzicionog bankarstva je nerazvijeno tržište kapitala, sužena upotreba finansijskih instrumenata, nedostatak znanja i iskustva u delu investicionog bankarstva. Iako se znanje i iskustvo stiču vremenom, ono se može nadomestiti prisutvom stranih banaka na domicilnom tržištu.

Karakteristično je, da investicione banke kao specijalizovane banke u zemljama u tranziciji pružaju sledeće usluge svojim klijentima:35

1) savetodavne poslove u procesu privatizacije preduzeća,2) pripremu tenderske dokumentacije,3) upućivanje javnog poziva zainteresovanim investitorima,4) sprovođenje inicijalne javne ponude akcija,5) emisiju hartija od vrednosti (posrednički poslovi),6) kastodi usluge, poslove špekulacije i arbitraže,7) savetodavne poslove u vezi upravljanja sa hartijama od vrednosti, investicionim

fondovima i sl.,8) savetodavne poslove u procesima fuzije i akvizicije,9) savetodavne poslove u restruktuiranju preduzeća, banki i drugih finansijskih

institucija,10) savetodavne poslove u vezi istraživanja finansijskog tržišta, analize prodajnosti hartija

od vrednosti, kretanja cena hartija od vrednosti i finansijskih derivata.

Poslovi kojima se bave investicione banke direktno određuju organizacionu strukturu, broj odeljenja, referada i službi. Poslovi investicionih banaka su izloženi mnogo većem riziku u zemljama u tranziciji u odnosu na zemlje razvijene tržišne ekonomije. Najčešće su prisutni rizici koji se odnose na privrednu nestabilnost, likvidnost, kliring i saldiranje, valutne i političke rizike.

Visoka finansijska i privredna nestabilnost rezultat su nedostatka zakonske i pravne regulative. U ovim zemljama je izražen efekat „zaraze” jer se nestabilnost prenosi sa jednog dela finansijskog tržišta na drugi. Svako finansijsko tržište koje se razvija je malo, nerazvijeno i nelikvidno. Ovakvo stanje tržišta utiče na neznatan obim trgovanja sa harijama od vrednosti, niske prihode, visoke transakcione troškove, prisustvo korupcije na finansijskoj berzi.

34 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 233 str.35 Isto, 233, 234 str.

16

Ograničeno finansijsko tržište zemalja u tranziciji otežava kliring i saldiranje, kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, pogotovu kada je došlo od nepredviđenog povećanja obima transakcija. Političke prilike zemalja u tranziciji negativno utiču na makroekonomsku stabilnost zemlje, proces priliva stranog kapitala, promenu fiskalne politike, što umanjuje finansijske transakcije. Valutne krize smanjuju profitabilnost poslovanja investicionih banaka. Najznačajniji uzrok valutnog rizika je visoka stopa inflacije u zemljama u tranziciji i prisustvo visoke stope spoljne zaduženosti.

3. Uloga investicionih banaka na primarnom tržištu

Investicione banke su specijalizovane za prikupljanje kapitala koji je potreban preduzećima za drugoročan rast. Jedan od načina prikupljanja dugoročnih sredstava je emisija akcija i obveznica kao vid eksternog finansiranja preduzeća. Tržište na kome se prvi put pojavljuju akcije i obveznice naziva se primarno tržište. Da bi se realizovala emisija hartija od vrednosti neophodno je da postoje određeni institucionalni uslovi. Ti uslovi se odnose na: 36

1) razvijeno finansijsko tržište,2) efikasne finansijske instrumente,3) razgranatu mrežu posrednika,4) precizno definisane računovodstvene propise i procedure u vezi ocene boniteta,5) postojanje klirinške kuće,6) adekvatne zakonske propise,7) efikasnu sudsku praksu.

Kompanije mogu pribaviti potrebna sredstva iz svojih izvora, iz tuđih izvora i emisijom hartija od vrednosti. U nedostatku prve dve mogućnosti, kompanije se najčešće odlučuju za emisiju vlasničkih ili dužničkih hartija od vrednosti. Emitenti mogu biti privredni subjekti, država, njeni organi i državne agencije. Emisija hartija od vrednosti je korisna i za emitente, i za investitore, i za nacionalnu privredu u kojoj se trguje sa hartijama od vrednosti. Zahvaljujući emisiji hartija od vrednosti emitent pribavlja slobodna novčana sredstva, investitor ostvaruje zaradu po osnovu kamate, dividende ili kapitalne dobiti. Ukoliko je emitent hartija od vrednosti država, ona prikuplja sredstva za ulaganje u velike privredne projekte kao što su izgradnja mostova, aerodroma, železnice, fabrika, škola, bolnica i sl.

Investicione banke su nezaobilazne kod emisije harija od vrednosti, jer olakšavaju uslove emitentima da prodaju hartije od vrednosti i na taj način obezbede potrebna novčana sredstva. Investicione banke to čine na način da potpisuju emisiju i plasman hartija od vrednosti. One imaju brojne funkcije kod emisije hartija od vrednosti, pa tako navodimo neke od njih:37

1) administrativna funkcija, koja ukazuje da je za emitenta neprocenjiva pomoć upravo prikupljanje podataka i kompletiranje dokumentacije neophodne za registraciju emisije hartija od vrednosti kod nadležnih državnih organa,

2) savetodavna funkcija, koja podrazumeva pomoć investicione banke pri donošenju ključnih odluka za emisiju hartija od vrednosti,

3) funkcija preuzimanja rizika, s obzirom da je neizvesno: da li može emitent hartija od vrednosti sam da preuzme rizik prodaje novo emitovanih hartija od vrednosti. Upravo


17

investicione banke su te posredničke institucije koje preuzimaju „brigu” plasmana hartija od vrednosti po nominalnoj vrednosti,

4) distributivna funkcija, s obzirom da se preko investicionih banaka ili sindikata banaka stvara mreža prodavaca, koji za veoma kratko vreme može izvršiti distribuciju novo emitovanih hartija od vrednosti.

Između emitenta hartija od vrednosti i investicione banke postoji velika povezanost. Naime, emitent hartija od vrednosti uz pomoć investicione banke donosi odluku o:38

1) iznosu kapitala koji želi da pribavi,2) vrsti hartija od vrednosti koje ima nameru emitovati,3) broju hartija od vrednosti i njihovoj ceni,4) vremenu plasmana hartija od vrednosti,5) načinu sprovođenja emisije hartija od vrednosti,6) vremenu i načinu isticanja javne ponude,7) roku i načinu upisa i uplata prodatih hartija od vrednosti,8) roku i načinu otplate emitovanih hartija od vrednosti.

Investicione banke pružaju impuls za razvoj primarnog tržišta hartija od vrednosti. One predstavljaju posrednike između kompanija, Vlade i ostalih emitenata, s jedne strane, i investitora koji imaju višak finansijske štednje, s druge strane. Investicione banke posredovanjem obavljaju tri povezane funkcije:39

1) pokreću i registruju emisiju hartija od vrednosti,2) preuzimaju emisiju hartija od vrednosti (otkupljuju celokupnu emisiju hartija od vrednosti

od konzorcijuma banaka),3) plasiraju emisiju hartija od vrednosti (vrše finalnu prodaju hartija od vrednosti široj

javnosti).

Učešće banaka u ostvarivanju navedenih funkcija zavisi od:40

1) vrste emitenata hartija od vrednosti,2) vrste tržišta emitovanih hartija od vrednosti (domicilno ili inotržište),3) roka dospeća hartija od vrednosti (od godinu i preko godinu dana).

Tržište hartija od vrednosti je komplikovano sa suviše subjektivnih i objektivnih ograničenja. Kompanijama su za investiciona ulaganja dostupni osnivački kapital, dobit i amortizacija. Obično se navode sledeći razlozi zbog kojih emitenti izlaze sa emitovanim hartijama od vrednosti u javnost („go public”):41

1) kada je ograničeno pribavljanje dodatnog kapitala,2) kada se povlači vlasnik (jedan ili više) iz kompanije,3) kada je emitent izložen visokom riziku,4) kada se uspostavlja tržišna vrednost emitenta,5) kada se obezbeđuje veća likvidnost emitenta,6) kada je u pitanje prestiž emitenta,7) kada se želi umanjiti zavisnost emitenta (kompanije) u odnosu na dužničko

finansiranje (kreditiranje).


18

Investicione banke su zainteresovane za kompanije sa dobrim finansijskim rezultatom, rastućom stopom razvoja, kompleksnom tehnologijom, ekskluzivitetom licence i sl. Izbor emitenta je od posebne važnosti za investicionu banku. Takođe emitent mora da vodi računa prilikom izbora investicione banke, da bi njegova emisija hartija od vrednosti bila plasirana ka pravom investitoru. Kompanija koja bira investicionu banku treba da odabere onu koja neće samo registrovati emisiju hartija od vrednosti i naplaćivati proviziju, već aktivno učestvovati u plasmanu emisije i stalnoj saradnji sa menadžmentom emitenta hartija od vrednosti. Neprodati deo emisije hartija od vrednosti ne ostaje kod upisnika već se vraća emitentu hartija od vrednosti.

Treba napomenuti, da je mnogo lakše odrediti cenu i realizovati novu emisiju, kod hartija od vrednosti koje su prisutne na tržištu, nego kod onih hartija od vrednosti i emitenata koji se prvi put pojavljuju na finansijskom tržištu. Prilikom određivanja cene neophodno je voditi računa o interesima i emitenata i investitora. Emitentu je cilj, da hartije od vrednosti imaju što veću cenu, dok je investitorima cilj da hartije od vrednosti imaju što nižu cenu. Investicione banke treba da vode računa o imidžu, koji se meri uspešnošću poslednje dve ili tri emisije hartija od vrednosti.

U uslovima „vrućeg tržišta” početne cene hartija od vrednosti su podcenjene, što odgovara investitorima, a nepovoljno je za emitente. U uslovima postojanja „jakog tržišta” javlja se samo jedna tražnja za hartijama od vrednosti i to je pravo vreme za emisiju hartija od vrednosti. U ovakvim uslovima diskont je manji nego u prethodnom slučaju. U uslovima „hladnog tržišta” smanjena je tražnja za hartijama od vrednosti, uz smanjen broj potencijalnih emisija hartija od vrednosti. Praksa je pokazala da su inicijalne emisije potcenjene i da se cena povećava u proseku od 15% do 20%. Ovakva razlika između nominalne i tržišne predstavlja dobit za investitora i donosi korist svim učesnicima.

Praktična iskustva su pokazala, u pogledu karakteristika emitenata, da male kompanije imaju veći rizik, ali i veći prinos pošto su njihove hartije od vrednosti više podcenjene. Za razliku od velikih kompanija koje imaju manji rizik ali i manji prinos jer su njihove hartije od vrednosti manje podcenjene. Za investicione banke je karakteristično da imaju stalno prisutnu podcenjenost hartija od vrednosti, posebno u slučajevima čvrste prodaje hartija od vrednosti. Svaka podcenjenost ubrzava prodaju emitovanih hartija od vrednosti. Cilj investicione banke je da sa emitentom i investitorom odredi cenu hartija od vrednosti koja će odgovarati obema stranama. Posle potpisivanja sporazuma između emitenta i upisnika hartija od vrednosti, Komisiji za hartije od vrednosti se dostavlja konačna ponuda sa svim elementima. Nakon toga se obavlja prodaja i obaveštava se javnost da je izvršeno emitovanje hartija od vrednosti.

3.1 Uloga investicionih banaka prilikom izdavanja akcija

U zemljama gde je razvijeno tržište, izvor finansiranja se obezbeđuje po osnovu osnivačkog kapitala, odnosno emisije akcija. Ona služi za prikupljanje slobodnih novčanih sredstava i predstavlja kompleksnu aktivnost koju emitenti akcija izvršavaju samostalno. Emitenti nalaze pomoć kod investicionih banaka koje imaju iskustvo i znanje za brže i efikasnije realizovanje emisije. Postoji veliki broj pitanja kod nove emisije hartija oko kojih značajnu pomoć emitentu pružaju investicione banke: koju hartiju emitovati, koji iznos novog kapitala je potreban, ukoliko se ide na akcije da li akcije ponuditi postojećim akcionarima ili prodati široj

19

javnosti, kada ponuditi hartije, po kojoj ceni, na koji način izvršiti plasman emisije. 42 Obaveza je kompanije-emitenta da njegov najviši organ donese odluku o emisiji. Neophodno je prikupiti odobrenje od Komisije za hartije od vrednosti. U dosadašnjoj praksi emisije vlasničkih hartija od vrednosti najviše su zastupljena sledeća tri oblika emisije akcija:43

1) javni plasman emisije hartija od vrednosti,2) privatni plasman emisije hartija od vrednosti,3) privilegovani plasman emisije hartija od vrednosti.

3.2 Javni plasman emisije hartija od vrednosti

Javni plasman podrazumeva prodaju emitovanih akcija vekilom broju investitora. Ponuda emitovanih akcija treba da je javna, uz propisanu formu i sadržinu. Ova ponuda treba da je jasna i razumljiva za svakog zainteresovanog investitora. Svaka država propisuje u svojim zakonima uslove obavljanja emisije hartija od vrednosti uz postojanje nadzorne funkcije kojom se kontroliše realizacija emisije hartija od vrednosti. Ukoliko emisija nije u skladu sa propisima, biće odbijena u postupku registracije. Na zakonitosti emisije se insistira da bi se sprečile kriminalne radnje, špekulacije, prevare i da se potpuno obaveste investitori o dotičnoj emisiji. Usluge koje banke pružaju kod ovog načina plasmana emisije su:44

1) savetovanje emitenta u pogledu vrste hartije, uslova (cene) i vremena ponude hartije,2) otkup hartije od emitenta,3) javna distribucija emisije.

U praksi postoji više načina na koje se može vršiti javna emisija hartija od vrednosti. Najčešće su prisutni sledeći oblici:45

1) emisija neposrednom prodajom („klasični” način),2) emisija preuzimanjem,3) emisija posredovanjem.

„Klasičan” način javne emisije podrazumeva da emitent lično upučuje ponudu investitorima u vezi prodaje hartija od vrednosti. Onaj investitor koji prihvati ponudu zaključuje ugovor sa emitentom bez posrednika. Da bi se emitent zaštitio od rizika on najčešće pristupa emisiji putem preuzimanja. Kod ove emisije emitent prodaje investicionoj banci celokupnu emisiju, i on je na ovaj način zaštićen od rizika jer ga prenosi na investicionu banku. Ovim oblikom emisije hartija od vrednosti postiže se njihovo stručnije i uspešnije realizovanje. Emisija vlasničkih hartija od vrednosti putem posredovanja predstavlja oblik emisije koji se nalazi između prethodna dva oblika. Realizuje se tako što primalac emisije koju je primio od emitenta, prenosi svojim klijentima bez javnog oglašavanja ponude prodaje emitovanih harija od vrednosti. Deo emisije vlasničkih hartija od vrednosti se ustupa konkurentskim preprodavcima, kako bi i oni prodavali hartije od vrednosti svojim klijentima. Na ovaj način se uključuje veći broj klijenata u kupovinu hartija od vrednosti. Ovakav oblik emisije je vrlo komplikovan i zahteva niz radnji koje emitent treba da obavi , zahteva znanje, iskustvo i

42 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 34 str.43 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir , Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 238 str.44 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 35 str.45 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 238 str.

20

timski rad. S obzirom da je uključeno više lica u postupak emisije, sama emisija je veoma skupa, pa troškove dele emitent i investitori kroz povećanje emisione cene iznada njihove nominalne vrednosti.

Predhodno smo pomenuli usluge koje investicione banke pružaju kod javnog plasmana hartija od vrednosti. Nakon što emitent odluči koliko mu je sredtava potrebno za investiciju i koju vrstu hartija od vrednosti će emitovati, neophodno je da on odabere i svoju investicionu banku. Izbor se može vršiti putem tendera, gde će emitent odabrati onu banku koja ponudi najvišu cenu kada je reč o akcijama i najnižu kamatu kada je reč o dužničkim hartijama od vrednosti. Ovaj način snižava troškove emisije. Tenderski izbor investicione banke polazi od činjenice, da emitent objavljuje u dnevnoj štampi informaciju da emituje hartije od vrednosti i da prikuplja ponude od investicionih banaka. Postoji i drugi način izbora investicione banke, a to je putem pregovora koji polazi od dogovora investicione banke i emitenta o svim važnim elementima emisije hartija od vrednosti. Velike kompanije imaju izgrađene odnose sa investicionim bankama, mada se banka može promeniti ukoliko emitent nije zadovoljan. Tako da ovakve kompanije koje su već prisutne na tržištu obično pregovaraju sa investicionim bankama oko emisije hartija od vrednosti.

Kompanije koje se prvi put pojavljuju na tržištu sa javnom emisijom hartija od vrednosti moraju odabrati svoju investicionu banku. Prilikom odabira investicione banke moraju voditi računa o reputaciji, iskustvu, tržišnim sposobnostima, proviziji koju traži. Nakon što je banka odabrana ona preuzima poslove oko emisije i distribucije hartija od vrednosti.

Momentom izbora investicione banke ceo postupak emisije se prepušta dotičnoj banci uz aktivno učestvovanje menadžmenta kompanije. Uspešnost investicione banke se meri po uspešnosti njene poslednje emisije. Dogovor između kompanije (emitenta hartija od vrednosti) i investicione banke (nosioca emisije hartija od vrednosti) obuhvata:46

1) vrstu finansiranja,2) obim i vreme emisije,3) cenu emisije,4) vrstu i visinu provizije,5) ostale troškove emisije,6) distribuciju harija od vrednosti.

Kada banka prihvati poslove posredovanja, ona šalje emitentu „pismo o namerama” koje je u obliku forme predugovora. Ovo pismo omogućava investicionoj banci da se zaštiti od nepokrivenih troškova tokom emisije hartija od vrednosti. Pismom o namerama se definiše klauzula, kojom se obavezuje emitent da dostavi investicionoj banci sve neophodne informacije vezane za emisiju hartija od vrednosti. Ono ne sadrži podatke o ceni hartija od vrednosti. U praksi se period od izdavanja pisma o namerama naziva period „tišine” i u tom periodu je zabranjeno promovisati prodaju hartija od vrednosti, kao i ostale marketing aktivnosti učesnika emisije vlasničkih hartija od vrednosti.

Investicione banke sa emitentom prolaze kroz tri faze prilikom iznošenja hartija od vrednosti na tržište: pripremne aktivnosti, preuzimanje i garantovanje emisije i distribucija hartija.47

46 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 241 str.47 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 36 str.

21

3.3 Pokretanje i registracija emisije harija od vrednosti

Pripremne aktivnosti su veoma značajne i one određuju dalju saradnju investicione banke i emitenta. Ova faza se odnosi na detaljnu analizu emitenta vlasničkih hartija od vrednosti, koju investiciona banka treba da izvrši zajedno sa emitentom, računovodstvom dotične kompanije i finansijskim savetnicima kompanije. Investiciona banka razmatra biznis plan emitenta i sagledava sve elemente izvodljivosti projekta. Dokument koji obuhvata detaljnu analizu sastavlja pravni savetnik kompanije. Dokument obično sadrži:48

1) podatke o proizvodima i uslugama emitenta,2) podatke o strateškim odnosima sa dobavljačima,3) podatke o konkurenciji,4) podatke o prodaji i distribuciji proizvoda,5) podatke o istraživanju i razvoju emitenta,6) podatke o menadžmentu i zaposlenim radnicima emitenta,7) podatke o pravnim pitanjima i finansijskim informacijama emitenta hartija od

vrednosti.

Jedan od osnovnih i zahtevnijih zadataka u ovom delu jeste sveobuhvatna analiza i istraživanje emitenta. Ovo se vrši kako bi se prikupile sve informacije o emitentu koje se značajne za emisiju hartija od vrednosti. Takve informacije su najznačajnije za investitora koji treba da donese odluku o kupovini emitovanih hartija od vrednosti. Ukoliko istraživanje nije dalo istinite podatke, investiciona banka i emitent snose odgovornost zbog pogrešne informacije i gubitka investitora. Zbog toga je neophodno da pravilno obave ova istrživanja.

Pravnici i računovođe koji rade u investicionoj banci, proučavaju finansijske izveštaje u zadnjih nekoliko godina i uz izveštaj revizora stvaraju sliku o emitentu. Zato je neophodno prikupiti sve podatke, da se ne bi izostavilo bilo šta što bi uticalo na odluku investitora. Investicione banke moraju biti svesne tržišnih uslova i moraju imati jaku percepciju sposobnosti i finansijske pozicije klijenata. Uloga investicione banke je u ovom slučaju paradoksalna. S jedne strane, ona želi da prikaže emitenta na najbolji mogući način, a sa druge strane, svesna je odgovornosti i potencijalnih obaveza ukoliko pogrešno predstavi činjenice ili izostavi informacije. U ovakvim situacijama se pojavljuju konfliktni odnosi između emitenta i investicione banke. Naime, investiciona banka želi da raspolaže svim informacijama o emitentu, dok emitent ne želi da se neke informacije prezentuju široj javnosti, jer ih smatra poslovnom tajnom. Ovaj konflikt je posebno izražen kod inicijalne javne ponude. Ovakvo obelodanjivanje informacija za mnoge privatne kompanije predstavlja novinu u poslovanju.

Svaka javna emisija hartija od vrednosti treba da je registrovana kod Komisije za hartije od vrednosti ili nekog nadležnog državnog organa. Dalja procedura podrazumeva podnošenje izjave o registraciji hartija od vrednosti. Podnošenjem ove izjave započinje zakonska procedura za dobijanje dozvole za emisiju hartija od vrednosti. Ovaj dokument je standardizovan i zahteva veliki broj podataka. Na pripremi ovih podataka, koja traje mesecima, rade investiciona banka emitenta i ceo tim za emitovanje i registraciju hartija od vrednosti. Proces registracije se realizuje preko sledećih faza:49

1) period pre podnošenja izjave o registraciji,2) period čekanja odluke o emisiji hartija od vrednosti,

48 Vunjak dr Nenad, Čurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 241 str.49 Isto, 242 str.

22

3) period odobrene emisije hartija od vrednosti.

Period pre podnošenja izjave o registraciji podrazumeva vreme pregovora između investicione banke i emitenta hartija od vrednosti, pripremu neophodne dokumentacije za emisiju. On prestaje podnošenjem izjave o registraciji emisije hartija od vrednosti.

Period čekanja odluke o emisiji započinje podnošenjem izjave o registraciji hartija od vrednosti i završava se donošenjem odluke o emisiji hartija od vrednosti od strane nadležnih organa. Ponuda i prodaja hartija od vrednosti se ne može vršiti u ovom periodu. Ponuda se može vršiti usmenim putem ili preko preliminarnog prospekta.

Period odobrene emisije obuhvata vreme kada je data saglasnost za emisiju hartija od vrednosti, prodaju hartija od vrednosti, kao i vreme komunikacije sa potencijalnim investitorima.

Izjava o registraciji emisije hartija od vrednosti treba da sadrži sledeće podatke:50

1) naziv emitenta, adresu i sedište kompanije,2) zaduženost emitenta (kompanije),3) karakteristike poslovanja emitenta (kompanije),4) namena trošenja sredstava prikupljenih preko emisije hartija od vrednosti,5) očekivani neto prihod od emisije hartija od vrednosti,6) očekivane cene po kojima će se nuditi hartije od vrednosti,7) iznos provizije,8) prikaz troškova emitenta po osnovu emisije hartija od vrednosti,9) imena i adrese advokata koji će se starati da emisija hartija od vrednosti bude

usaglašena sa zakonskom regulativom,10) kopiju emitovanog ugovora o osnivanju, statutu i drugim aktima emitenta (kompanije)

hartija od vrednosti.

Izjava o registraciji emisije hartija od vrednosti sadrži dva dela. Prvi deo je preliminarni prospekt. Preliminarni prospekt sadrži podatke o menadžmentu, finansijskoj poziciji preduzeća, poslovnim aktivnostima, projektu za koji će sredstva biti upotrebljena, karakteristikama emitovanih hartija i rizik koji nose, maksimalnoj ceni, šalje se potencijalnim investitorima.51 Svrha ovog dokumenta je da se prikupe informacije o zainteresovanosti investitora za emisiju. On predstavlja marketinški dokument investicione banke i ne predstavlja nikakvu ponudu za kupovinu hartija od vrednosti. Pošto se zahtev za registraciju nalazi kod Komisije i nije još odobren, naznačeno je da se radi o preliminarnom prospektu, naznačeno crvenim slovima (ovaj dokument se u žargonu naziva crvena haringa) da se emisija nalazi u fazi odobrenja od strane Komisije.

Investicione banke i emitenti hartija od vrednosti su dužne da predstave budućim investitorima emisiju hartija od vrednosti. Prezentacija obično traje od 25 do 30 minuta. Investitor se najčešće opredeljuje za kupovinu hartija od vrednosti na osnovu mišljenja njihovog menadžmenta, bez temeljne finansijske analize kako emitenta, tako i analize hartija od vrednosti.

50Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 242 str.51 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 37 str.

23

Drugi deo izjave o registraciji emisije hartija od vrednosti sadrži:52

podatke o troškovima emisije, distribuciju emisije, podatke o predhodnim neregistrovanim hartijama od vrednosti, podatke o naknadama i potpisima ovlašćenih lica emitenata hartija od vrednosti.

Naredni period je period čekanja dok se ne dobije pozitivan ili negativan odgovor od Komisije za hartije od vrednosti. U tom periodu investiciona banka vrši promociju emisije na dva načina. Prvi način je pojavljivanje oglasa u novinama i iznošenje pojedinosti o emisiji hartija od vrednosti. Svrha oglasa jeste privlačenje pažnje javnosti. Drugi način je slanje preliminarnog prospekta potencijalnim investitorima. Ovaj oblik promotivne aktivnosti traje 3 do 4 nedelje uz obilaženje i vođenje razgovora sa svim zainteresovanim investitorima, brokerima i dilerima. Banka može da angažuje Agenciju kako bi se stvorila prava slika o zainteresovanim investitorima. Agencija onda uspostavlja kontakte sa analitičarima, urednicima medija, kako bi se blagovremeno prezentovale informacije o emisiji hartija od vrednosti.

Sledeći korak se odnosi na Komisiju za hartije od vrednosti koja razmatra izjavu o registraciji i proverava da li su uneti svi važni podaci. Ukoliko utvrdi da nisu svi podaci uneti ona šalje komentar emitentu. Komisija može tražiti od emitenta ili da se unesu izmene u izjavu o registraciji ili da se sačini nova izajava o registraciji. Ugovor o saradnji mora biti potpisan između investicione banke i emitenta, pre nego što Komisija za hartije od vrednosti odobri tu emisiju.

Naredni korak se odnosi na definisanje finalnog prospekta emisije hartija od vrednosti. Finalni prospekt se može sastaviti kada Komisija za hartije od vrednosti da odobrenje za tu emisiju. Finalni prospekt je u stvari dopunjeni preliminarni prospekt sa podacima koje je tražila Komisija za hartije od vrednosti. U paksi su poznate četiri aktivnosti vezana za finalni prospekt. Te aktivnosti odnose se na:53

1) izradu prospekta,2) proveravanje podataka u prospektu,3) umnožavanje prospekta,4) objavljivanje prospekta (javna emisija).

Finalni prospekt treba da sadrži podatke vezane za:54

1) emitenta (opis poslovanja, kapital, imovina, vrste hartije od vrednosti koje poseduje, rukovodni „tim”, članove upravnog odbora i sl.),

2) javnu ponudu emisije (cene hartija od vrednosti, uslove prodaje hartija od vrednosti, rok i način upisa i uplate za hartije od vrednosti i sl.),

3) hartije od vrednosti (vrste i klase hartije od vrednosti, prava i obaveze, povlastice imaoca hartija od vrednosti),

4) lica odgovorna za sadržinu prospekta (direktori, revizori, računovođe, investicioni savetnici, advokati i sl.),

5) tekuće podatke (samo oni podaci koji utiču na cenu ponuđenih hartija od vrednosti),6) druge podatke (podaci koji mogu da utiču na vrednost hartija od vrednosti).

52 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 243 str.53 Isto, 244 str.54 Isto, 244 str.

24

Prospekt ne može da sadrži podatke o budućim događajima emitenta hartija od vrednosti kakvi su planovi, očekivanja, razne procene i predviđanja. On treba da sadrži sadašnje realno stanje emitenta hartija od vrednosti. Cilj prezentovanja prospekta javnosti jeste da se promoviše prodaja hartija od vrednosti i da se zaštite emitenti i investitori od potencijalnih rizika.

Interes je i emitenta i investicione banke da se u prospekt unesu istiniti podaci. Iskustva su pokazala da su ovakvi prospekti preobimni i da povećavaju troškove emisije.

3.4 Potpisivanje emisije hartija od vrednosti

Potpisivanje emisije hartija od vrednosti znači kupovinu hartija od emitenta, gde je investiciona banka potpisnik ili pokrovitelj emisije hartija od vrednosti. Potpisivanjem (undrewriting) investiciona banka postaje garant uspešnosti emisije, jer emitentu garantuje prodaju i cenu hartije od vrednosti. Na ovaj način investiciona banka preuzima rizik na sebe. Ova aktivnost investiciona banke karakteristična je za razvijene zemlje.

Emitent se potpisivanjem štiti od potencijalnog rizika i neuspele prodaje emisije. Potpisnik emisije je stručno lice, koje poznaje kako tržište hartija od vrednosti funkcioniše i koje je spremno da prihvati rizik neuspešne emisije. Rizik nedovoljne prodajnosti emisije uticaće na smanjenje prodajne cene hartija od vrednosti, koja može da prouzrokuje velike gubitke za investicionu banku. Potpisivanjem investiciona banka zarađuje na razlici u ceni hartije od vrednosti, koja se naziva diskont.

Prednosti koje ima emitent sa ovim načinom plasmana emisije su sledeće: dobija potrebna sredstva odjednom, nema problema oko prodaje hartija, propagande i distribucije.55

Nedostatak je to što je diskont, odnosno prihod koji ostvaruje investiciona banka visok, ali su i troškovi emisije veliki.

Pored potpisivanja ugovora i čvrstih obaveza, investiciona banka i emitent mogu potpisati ugovor o najboljim namerama. Ovakvim ugovorom banke ne potpisuju emisiju hartija od vrednosti, već učestvuju u njihovoj prodaji. Investiciona banka se obavezuje da će uložiti veliki napor kako bi prodala emisiju, bez garancije o uspehu prodaje i visini cene hartija od vrednosti, što znači da emitent snosi rizik. Kod ovog posla investiciona banka ostvaruje manju proviziju nego kod potpisivanja emisije hartija od vrednosti. Ona je u ovom slučaju u ulozi agenta. Neprodati deo hartija od vrednosti ne ostaje kod upisnika, već on vraća emitentu hartije od vrednosti. Ovaj način prodaje hartija od vrednosti koriste velika i poznata preduzeća ili preduzeća koja su mala i još uvek nedovoljno afirmisana na tržištu. Velika preduzeća smatraju da će bez velikih problema i dodatanih troškova prodati svoje hartije od vrednosti. Dok su mala preduzeća u razvoju rizična za investicione banke za obavljane poslova potpisivanja emisije, pa su ona prinuđena da koriste ovaj metod. Investicione banke se odlučuju za ovaj metod samo kod malih emisija koje nisu toliko rizične.

55 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 39 str.

25

3.5 Distribucija emisije hartija od vrednosti

Nakon potpisivanja emisije, investiciona banka treba da proda istu zainteresovanim investitorima. Ona prodaju vrši preko preliminarnog prospekta, objavljivanja oglasa u dnevnoj štampi, promocijom na širem fininsijskom tržištu i sl. Osnovni zadatak investicione banke prilikom distribucije hartija od vrednosti jeste da stabilizuje cene i ne dozvoli pad cene hartija od vrednosti. Praksa je pokazala da period stabilizacije traje do 30 dana od dana emisije hartija od vrednosti.

U postupku distribucije učestvuje investiciona banka ili više investicionih banaka u takozvanom „sindikatu potpisnika” emisije hartija od vrednosti. Važnost kod distribucije hartija od vrednosti se pridaje prodajnim grupama. „Sindikat potpisnika emisije” obično prodaje emisiju svojim klijentima, dok „prodajna grupa” formira tim profesionalaca koji ubrzavaju prodaju emisije hartija od vrednosti. Ovaj sindikat deli posao, rizik i odgovornost između investicionih banaka, kao i zaradu koja se deli srazmerno broju učesnika koji učestvuju u distribuciji hartija od vrednosti. Postoje dve vrste odgovornost članova sindikata za plasman emisije:56

Nepodeljeni račun, gde svaki član sindikata odgovara za prodaju određenog procenta emisije. Ukoliko on ne uspe da proda taj deo, ostali članovi sindikata, srazmerno svom učešću u ukupnoj emisiji, prodaju neprodati deo.

Podeljeni račun, članovi sindikata nemaju obavezu prodaje neprodatog dela emisije drugih članova.

Svaka investiciona banka samostalno prodaje hartije od vrednosti koje je preuzela od sindikata. Svaki sindikat ima vodećeg menadžera (potpisnika) i investicionu banku koja njime upravlja. Vodeći menadžer predstavlja sindikat, utvrđuje iznos emisije za svakog člana sindikata, imenuje „prodajnu grupu” , rukovodi sa prodajom, odgovara za stabilnost finansijskog tržišta. Vodeći menadžer stabilizuje tržište harija od vrednosti, gde u slučaju pada cene hartija od vrednosti, otkupljuje emitovane hartije od vrednosti koje su prodate na vanberzanskom tržištu, po ceni nižoj od one u prospektu. I u obrnutom slučaju, kada je prisutna veća tražnja od ponude, tada je u pitanju „vruća emisija”, obaveza je menadžera da stabilizuje finansijsko tržište. Tada se menadžer koristi opcijom „zelena cipela” koja mu daje pravo da kupi dodatnu količinu hartija od vrednosti od emitenta.

„Prodajna grupa” se sastavlja od specijalizovanih firmi, brokersko-dilerskih firmi koje učestvuju u prodaji hartija od vrednosti. Članovima je dozvoljena kupovina hartija od vrednosti sa popustom. Ovakva grupa može da se sastoji od podgrupa koje zarađuju na razlici u ceni ili na osnovu dobijene provizije za pružene finansijske usluge. Da bi se emisija što brže prodala, emisija se raspodeljuje, gde svaki učesnik dobija deo emisije koju mora da proda. Svaki učesnik koji vrši prodaju emisije, mora obaveštavati emitenta o prodatim i neprodatim hartijama od vrednosti.

Konačno, funkcije investicione banke u toku procesa javne ponude hartija od vrednosti su:57

1) Savetodavna-prilikom prvog susreta emitenta sa investicionom bankom, ona će imatu ulogu savetodavca. Ta uloga podrazumeva pomoć oko analize finansijskih potreba emitenta i predlog mogućih načina zadovoljenja tih potreba. Povremeno se dešava da emitent da investicionoj banci jedno mesto u upravnom odboru, tako da ona može

56 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 39 str.57 Isto, 40 str.

26

nastaviti da daje finansijske savete preduzeću, a i da sačuva reputaciju sponzora profitabilnog, finansijski jakog preduzeća.

2) Administrativna-istraživanje i posao oko pripreme dokumentacije su veoma obimni prilikom emisije hartija od vrednosti. Investiciona banka ima tu odgovornost da se uradi sve što je potrebno i to na pravi način.

3) Preuzimanje rizika-period koji protekne od trenutka kada investiciona banka kupi hartije od vrednosti od emitenta pa sve dok ih ne proda, je za nju veoma rizičan. Zbog nepredvidivih promena na tržištu, potpisnici su suočeni sa mogućnošću da ne mogu prodati celu emisiju ili da je prodaju po ceni manjoj nego što su kupili. Ukoliko pogrešno proceni tržište investiciona banka će pretrpeti gubitak.

4) Distributivna-veoma bitna funkcija investicionih banaka je distribucija hartija od vrednosti investitorima. Funkcija investicionih banaka jeste da povežu kupce i prodavce hartija, bilo da one same kupuju hartije pa ih prodaju, ili jednostavno služe kao posrednik koji povezuje investitore i emitente.

3.6 Inicijalna javna ponuda hartija od vrednosti

Inicijalna javna ponuda predstavlja prvu emisiju hartija od vrednosti emitenta, koja stvara mogućnost da se iz zatvorenog oblika pređe u otvoreni oblik trgovine sa hartijama od vrednosti. Vlasnici i menadžeri kompanija koje nisu listirane na berzi, a koji imaju ambicije da značajno povećaju vrednost kompanije, proizvodne kapacitete i tržište trebalo bi da razmotre mogućnosti koje im nudi inicijalna javna ponuda akcija. To je potez kojim kompanija poveća svoju vrednost, širi vlasničku strukturu i izlazi u javnost, odnosno na berzu.

Kao najvažnije prednosti finansiranja razvoja putem javne emisije akcija ističe se nekoliko činjenica. Najvažnija je da ovako prikupljena sredstva nemaju rok dospeća i kamatnu stopu jer investitori koji kupuju akcije u javnoj ponudi očekuju prinos po osnovu dividende ili ostvarivanje kapitalne dobiti kroz rast cena akcija na berzi. Zatim, važna okolnost jeste da finansiranjem na ovaj način kompanija ne zavisi samo od jednog kreditora. Osim toga, važno je imati u vidu da se na ovaj način povećava finansijska moć u slučaju budućih preuzimanja drugih kompanija.

Iskustva na razvijenim tržištima kapitala pokazuju da se nakon prelaska u otvoreno akcionarsko društvo kompanija organizaciono disciplinuje. Dolazi do razdvajanja vlasničke i upravljačke funkcije, a pored interne revizije obavezna je i eksterna revizija. Menadžeri koji rukovode kompanijom se putem menadžerskih ugovora motivišu da upravljaju njome u najboljem interesu svih akcionara. Uz to, u otvorenom akcionarskom društvu svi vlasnici, srazmerno svom učešću u kapitalu, učestvuju u procesu donošenja važnijih odluka.Sam proces izlaska na berzu dobija veliku pažnju javnosti što ima i sinergetski efekat - promovisanje poslovanja i proizvoda kompanije. Naime, mediji mnogo pažnje posvećuju akcionarskim društvima jer je interes za poslovanje akcionarskih društava uvek veći u odnosu na privatna preduzeća. Ovu okolnost, i obavezu da periodično objavljuju izvještaje o svom poslovanju, kompanije koje su listirane na berzi koriste da pokažu kako odgovorno i transparentno posluju.

Za IPO su najviše zainteresovani menadžment, radnici i dobavljači kompanije, jer su najbolje upoznati sa uslugama ili proizvodima, tržištem i imidžom kompanije. Štaviše, utvrđeno je da najlojalniji radnici, te kupci proizvoda i korisnici usluga kompanije, neretko postanu njeni najbrojniji akcionari.

27

Kompanija bira tzv. agenta emisije, obično brokersku kuću ili investicionu banku, čija je uloga da investitorima promoviše ulaganja u akcije kompanije. Samom početku procesa IPO-a prethode konsultacije vlasnika sa agentom ili potpisnikom emisije o strukturi ponude koja će biti upućena investitorima, s ciljem da se odredi visina kapitala, odnosno željena vlasnička struktura nakon javne emisije akcija. Upravo zbog neizvesnosti oko broja i cene akcija koje će se emitovati izrađuje se preliminarski prospekt. U tom dokumentu navode se svi podaci o istoriji i planovima kompanije i njenog menadžmenta osim tačnog iznosa potrebnog kapitala. Tačan iznos je poznat tek pošto se opipa „puls tržišta“, to jest kad se proceni stvarna zainteresovanost investitora za akcije kompanije.

Proces IPO-a i u razvijenim ekonomijama traje nekoliko mjeseci, a kako se često radi o velikim sumama nije retkost da se investiciona banka ili brokerska kuća koja je potpisnik emisije obaveže da će otkupiti sve akcije koje se ne prodaju u postupku javne ponude akcija. Ponekad potpisnik emisije kupi sve akcije iz javne ponude, a kasnije ih prodaje ostvarujući tako zaradu u vidu razlike u ceni.58

Inicijalna javna ponuda se sprovodi kao i javna emisija hartija od vrednosti. Razlike između ova dva obilka su neznatne. Kod inicijalne javne ponude je u pitanju:59

1) prva emisija hartija od vrednosti,2) obim emisije je manji u odnosu na naredne emisije,3) cene hartija od vrednosti imaju dinamičnije kretanje,4) sekundarna emisija hartija od vrednosti se brže sprovodi.

Definisanje cene hartija od vrednosti je podjednako važno za emitenta i za investicionu banku. Kao i kod javne emisije i ovde može doći do sukoba interesa. Emitentu je važno da cena hartija od vrednosti bude visoka, kako bi prikupio što više slobodnog kapitala . S druge strane, za investicionu banku je važno da cena hartija od vrednosti bude što niža kako bi se brže preprodale investitorima. Tako da je cena hartija od vrednosti stvar dogovora između investicione banke i emitenta, i ona ne bi trebala da bude, ni suviše niska, ni suviše visoka.

Nedostatci IPO (inicijalne javne ponude):60

troškovi izlaska u javnost, opasnost da menadžment podredi dugoročne ciljeve kratkoročnim, opasnost od gubljenja kontrole menadžmenta nad vlasništvom i od neprijateljskog

preuzimanja (engl. hostile takeover).

Opasnosti inicijalne javne ponude:61

Kompanija postaje subjekt kontrole regulatornog tela i ima dodatne troškove; Redovno publikovanje kvartalnih i godišnjih izveštaja i finansijskih izveštaja

usklađenih sa međunarodnim standardima i drugim aktima; Dodatni troškovi listiranja na berzi; Menadžment i insajderi gube privatnost; Mogućnost delistiranja.

58 http://grujinsvijet.blogspot.com/2010/12/inicijalna-javna-ponuda-akcija.html 59 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 248 str.60 www.crnarupa.singidunum.ac.rs 61 www.crnarupa.singidunum.ac.rs

28

http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/


http://grujinsvijet.blogspot.com/2010/12/inicijalna-javna-ponuda-akcija.html

3.7 Diskont i troškovi javne emisije hartija od vrednosti

Diskont predstavlja prihod koji ostvaruje investiciona banka kao potpisnik emisije hartija od vrednosti. On je u stvari razlika u ceni po kojoj je investiciona banka kupila hartije od vrednosti i po kojoj je prodala te hartije od vrednosti investitorima. Diskon se kreće između 6% i 7% od ukupno ostvarenog prihoda emitenta. Ukoliko je u distribuciju hartija od vrednosti uključen sindikat tada se svi članovi uplaćuju iz ostvarenog diskonta.

Diskont može biti u obliku:62

1) menadžerske naknade,2) naknade „sindikata potpisnika emisije”,3) prodajne naknade.

Najveći deo diskonta od 20% od ukupnog diskonta, pripada vodećem menadžeru. Naknada „sindikata potpisnika emisije” se raspoređuje na sve članove sindikata u iznosu od 20% diskonta. Naknada sindikatu pokriva troškove vezane za rad sindikata, uključujući troškove oglašavanja, troškove pravnih usluga, troškove stabilizacije, poštanske troškove itd. Nakon podmirenja ovih troškova preostali iznos naknade se raspodeljuje srazmerno njihovom nivou participacije. Prodajna naknada se raspoređuje na sve članove prodajne grupe i to u zavisnosti od obima prodaje.

Troškovi emisije se permanentno visoki, bez obzira o kojoj se emisiji hartija od vrednosti radilo. Među najznačanije troškove emisije hartija od vrednosti spadaju:63

1) registracija emisije hartija od vrednosti,2) diskont i provizija investicione banke,3) provizije finansijskih stručnjaka, računovođa, pravnih savetnika,4) troškovi štampanja hartija od vrednosti,5) troškovi istraživanja i promotivnih aktivnosti hartija od vrednosti,6) troškovi distribucije hartija od vrednosti,7) troškovi vođenja evidencije vlasnika hartija od vrednosti,8) ptt troškovi, troškovi taksi i poreza.

Troškovi emisije zavise od veličine emisije, i veći su kod manjih nego kod velikih emisija. Za troškove emisije vlasničkih hartija od vrednosti je karakteristično da su 4 do 6 puta veći nego troškovi kod emisije dužničkih hartija od vrednosti. Razlog za ovo je što se dužničke hartije od vrednosti prodaju u blokovima manjem broju investitora.


29

3.8 Privatni plasman hartija od vrednosti

Privatni plasman (private placement) predstavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora. Kod ovog tipa plasmana, banka deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost, te joj s toga sleduje samo ugovorena provizija. Prednost ovakvog plasmana hartija od vrednosti leži u činjenici da dotične hartije od vrednosti ne moraju biti registrovane kod Komisije za hartije od vrednosti. Značajna prednost je i to što se smanjuju troškovi emisije zato što nema troškova registracije, i ubrzanje prikupljanja slodobnih sredstava na tržištu. Na primer, u SAD je kod privatnog plasmana prisutno najviše 10 institucionalnih investitora, ukoliko je prisutno više učesnika tada je to javna emisija hartija od vrednosti.

Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana, jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o emisiji. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa. Pored memoranduma o privatnom plasmanu, investitorima se dostavlja i dokument o uslovima emisije, koji sadrži podatke o obimu emisije, vrsti hartija od vrednosti, roku dospeća, kamatnoj stopi. Dokument treba da sadrži i opcije koje daju pravo emitentu da otkupi dužničke harije od vrednosti. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. Da bi banka osigurala tu nameru ulagača, on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu obavezu. Ovo se čini kako bi se izbeglo prevođenje privatnog plasmana u javnu emisiju hartija od vrednosti. Tako da je donesen zakon kojim su uvedena ograničenja kojim se onemogućava prodaja hartija od vrednosti u vremenskom periodu od dve godine. Zaštita od potencijalnog rizika jedino je moguća suptilnom analizom emitenta i savetovanjem investitora: da li da uzmu učešće u privatnom plasmanu hartija od vrednosti.64 Savetodavna funkcija pripada investicionoj banci.

Investicione banke nemaju tako značajnu ulogu kod ovog oblika plasmana, kao kod javne ponude. Bave se sastavljanjem memoranduma, i savetodavnim uslugama, pa zbog smanjenog obima posla formiraju se posebna odelenja koja se bave ovom problematikom. Praksa je pokazala da se privatni plasman emisije hartija od vrednosti više primenjuje kod emisije obveznica, nego što je to slučaj kod emisije akcija.

Da li će se emitent odlučiti za privatni plasman ili javnu emisiju zavisi od toga kojim će metodom postići veću cenu hartija od vrednosti nakon što odbije transakcione troškove. Ovaj metod odgovara malim i srednjim preduzećima kojima je potreban kapital uz što niže troškove pribavljanja. Nedostatci privatnog plasmana su nepostojanje raspoložive tržišne cene, manje su likvidni, manja je grupa potencijalnih investitora u odnosu na javnu ponudu.65

Investitori kupuju hartije od vrednosti preko privatnog plasmana pošto je prinos veći nego kod javne ponude.

64 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 250 str.65 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 46 str.

30

3.9 Privilegovani plasman emisije hartija od vrednosti

Privilegovani plasman je prodaja nove emisije vlasničkih hartija od vrednosti postojećim akcionarima. Ovakav oblik plasmana počiva na pravu preče kupovine koje imaju akcionari u slučaju svake naredne emisije hartija od vrednosti. Pravo preče kupovine sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (emitovanjem novih akcija, menadžment preduzeća može da smanji vlasničke udele postojećim akcionarima), pa ponuda prava predstavlja u stvari zaštitu postojećih akcionara od smanjenja njihovog procentualnog učešća u vlasništvu kapitala. Cena po kojoj postojeći akcionari mogu kupiti nove akcije naziva se pretplatna cena. Pravo preče kupovine se ostvaruje srazmerno broju akcija koje se nalaze u vlasništvu akcionara. Privilegovano pravo daje mogućnost akcionarima da kupe određeni broj hartija od vrednosti, u određenom vremenskom periodu, po utvrđenoj ceni. Ukoliko akcionar želi da kupi novu akciju on mora da raspolaže sa određenim brojem prava. Broj prava kupovine zavisi od broja akcija koje akcionar poseduje i broja novo emitovanih akcija. Primera radi, ukoliko kompanija ima 5000 emitovanih akcija i želi da emituje još 1000 novih akcija, tada je za kupovinu jedne nove akcije neophodno imati 5 prava (jedna nova akcija povlači pravo 5 starih akcija).66 Kupci akcija će iskoristiti ovo pravo samo ukoliko je cena nove emisije niža od trenutne tržišne cene akcija.

Za pravo preče kupovine je karakteristično:67

1) da se može iskoristiti od strane akcionara,2) da se ne mora iskoristiti od strane akcionara,3) da se može preneti na nekog drugog kupca.

Ukoliko akcionar želi da iskoristi pravo preče kupovine, on će popuniti formular i predati ga zajedno sa čekom emitentu novih akcija. Pravo preče kupovine se obično prenosi sa vlasnika akcija na posrednika u postupku trgovanja sa akcijama. Da bi se emitenti zaštitili od neuspele prodaje akcija, potpisuju sporazum sa investicionom bankom koja se obavezuje da će preuzeti sve akcije koje ne kupe vlasnici kompanije. Investiciona banka, takođe snosi rizik ukoliko dođe do pada tržišne cene akcija i obrnuto. Zadatak investicione banke je da otkupljene akcije dalje prodaje preko svoje distribucione mreže.

U poslednje vreme uočen je trend u razvijenim ekonomijama da se usmeravaju emisije akcija ka zaposlenima, a ovo se čini sa ciljem podudaranja interesa zaposlenih i menadžmenta. Slična je situacija i sa preduzećima u državnom vlasništvu u procesu privatizacije, jer zaposleni imaju pravo da po povoljnim cenama kupe određenu količinu akcija. Postoji i mogućnost emisija besplatnih akcija koje se distribuiraju postojećim akcionarima srazmerno broju postojećih akcija. To je čisto knjigovodstvena transakcija sa ciljem obaranja tržišne cene, u slučaju da cena akcije postane prevelika za tržište, a time opada likvidnost, jer je sve manji broj investitora koji mogu da je priušte.


31

3.10 Ostali načini plasmana hartija

Shelf registracijaPošto je proces registracije dugačak i zahteva dosta novca, 80-tih godina uvedena je inovacija u pogledu načina registracije nove emisije. Emitentima, većim i poznatijim kompanijama je dozvoljeno da jednom registruju novu emisiju kod Komisije za hartije od vrednosti, pa u naredne dve godine mogu prodavati više puta određenu količinu hartija od vrednosti. Pošto su hartije već registrovane one se mogu ponuditi u kratkom roku na tržištu i sa vrlo malo dodatne dokumentacije. Zbog načina plasmana hartija od vrednosti, ovo pravilo se popularno naziva registracija na polici. Pravilo daje emitentu fleksibilnost da ne mora da registruje emisiju hartija od vrednosti, već može da izabere pravi trenutak da ih plasira na tržište. Uvođenje ovog pravila daje prednost emitentima u procesu pregovaranja sa investicionim bankama, što dovodi do povećanja konkurencije među investicionim bankama. Kada emitent želi emisiju da stavi u opticaj dovoljno je da odabere najbolju ponudu investicione banke. Ovaj vid plasmana se više koristi kod emisije obveznica.

4. Uloga investicionih banaka kod emisije dužničkih hartija od vrednosti

Emisija dužničkih hartija od vrednosti je nezamisliva bez investicionih banaka. Njihovi emitenti su načešće država i njeni organi, državne agencije, korporativne finansijske institucije. Praktična iskustva u viskorazvijenim zemljama pokazuju da se primarna emisija dužničkih hartija od vrednosti vrši na osnovu ugovora o kreditu, koji se sklapa između emitenta i investitora. Kreditor je finansijska institucija koja se naziva poverenikom. Zadatak posrednika jeste, da vodi računa: o emitovanju dužničkih hartija od vrednosti, o poštovanju uslova iz ugovora o kreditu, o upravljanju fondom za isplatu obaveza po osnovu duga. Ugovor o kreditu može biti veoma obiman i po nekoliko stotina strana. Obveznice kao dužničke hartije od vrednosti mogu se emitovati na dva načina:68

javnom emisijom, privatnim plasmanom.

Kod javne emisije ponuda se upućuje javno, velikom broju potencijalnih investitora. I ovde je, kao kod akcija, važan izbor investicione banke. Nakon izbora investicione banke, emitent obveznica se nadmetanjem ili pregovaranjem opredeljuje za čvrstu obavezu ili najbolju nameru. Ako je u pitanju čvrsta obaveza tada investiciona banka otkupljuje emisiju obveznica i prenosi celikupan rizik na sebe. Investicione banke mogu formirati „sindikat potpisnika” ili prodajnu grupu, kako bi se raspodelio rizik između banaka. Ako je u pitanju najbolja namera, investiciona banka čini napore da bi se prodale obveznice, ali ne preuzima rizik i ne odkupljuje obveznice.

Privatni plasman obveznica predstavlja njihovu direktnu prodaju manjem broju potencijalnih investitora. Praksa je u razvijenim zemljama da se 50% dužničkih harija od vrednosti prodaje kao privatni plasman institucionalnim investitorima. Na ovaj način se zaobilazi procedura oko registracije emisije hartija od vrednosti.

68 Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 250 str.

32

4.1 Karakteristike državnih hartija od vrednosti

U uslovima kada država želi da prikupi slobodna novčana sredstva, a to ne može učiniti povećanjem poreskih stopa ili štampanjem novca, ona se okreće emisiji hartija od vrednosti. Ona prikuplja sredstva kako bi finansirala budžetski deficit ili projekte od nacionalnog značaja. Tržište državnih hartija od vrednosti je popularno kod investitora zbog visoke likvidnosti i niskog rizika. U prilog popularnosti ovo tržišta govori da je američki Trezor jedan od najvećih emitenata dužničkih hartija od vrednosti. Kamatne stope koje formira Trezor predstavljaju osnovni nivo kamatnih stopa američke ekonomije. Identičan je značaj državnih obveznica u Japanu, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Američki trezor najčešće emituje:69

blagajničke zapise blagajničke note blagajničke obveznice.

Slične su karakteristike ovih hartija od vrednost, a razlikuju se po rokovima dospeća.

Tabela 1. Karakteristike hartija od vrednosti američkog Trezora„Blagajnički zapisi”(Treasury bills)

„Blagajničke note”(Treasury notes)

„Blagajničke obveznice”(Treasury bonds)

Rokdospeća

3 meseca (13 nedelja)6 meseci (26 nedelja)12 meseci (52 nedelje)

2 do 10 godina Od 10 do 30 godina

Aukcija 3 meseca nedeljno6 meseci nedeljno12 meseci nedeljno

2 godine mesečno3 godine kvartalno5 godina mesečno10 godina kvartalno

30 godina polugodišnje

Isplata kamata

Bruto po dospeću(diskontne hartije)

Bruto polugodišnje Bruto polugodišnje

Poreskitretmankamata

Izuzete su od državnogi lokalnog poreza.Podležu saveznomporezu na dohodak

Izuzete su od državnogi lokalnog poreza.Podležu saveznomporezu na dohodak ugodini u kojoj suprimljene

Izuzete su od državnogi lokalnog poreza.Podležu saveznomporezu na dohodak ugodini u kojoj suprimljene

Obimemisije

Oko 25 milijardi nedeljno

Oko 57 milijardi godišnje

Oko 22 milijardegodišnje

Trgovanje Uglavnomvanberzanski

Uglavnom vanberzanski

Uglavnom vanberzanski

Saldiranje 1 radni dan 1 radni dan 1 radni danVeličinatransakcije

100.000 dolara 100.000 dolara 100.000 dolara

Rejting AAA AAA AAAVreme trgovanja

9-16,30 9-16,30 9-16,30


33

Izvor: Dr Nenad Vunjak, Dr Uroš Ćurčić, Dr Ljubomir Kovačević, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 253 str.

Karakteristično je za hartije od vrednosti Trezora da se ne štampaju, već da se njihovo emitovanje i trgovina vrši upisivanjem na odgovarajuće račune. Kupcu takve hartije od vrednosti se izdaje potvrda, a svaka dalja prodaja prenosi se sa računa na račun. Prodaja državnih hartija od vrednosti se vrši zakazivanjem aukcija. Hartije od vrednosti Trezora sa rokom dospeća od 3 do 6 meseci se prodaju ponedeljkom, a hartije od vrednosti sa rokom dospeća do 12 meseci, se prodaju svake treće nedelje u mesecu. Obveznice čiji je rok dospeća 2 do 5 godina emituju se svakog meseca, a obveznice sa rokom dospeća do 10 godina emituju se kvartalno. Na zakazanim aukcijama Trezora, primarni dileri učestvuju u kupovini obveznica. Investiciona banke ostvaruju prihod po osnovu razlike u ceni, preprodajom investitorima kupljenih hartija od vrednosti. Trgovina među primarnim dilerima obavlja se preko Vladinog brokera. Na ovaj način se obavljaju brže i jednostavnije transakcije, a imena Vladinih dilera se ne objavljuju. Da bi se kvalifikovale za dilera državnih hartija od vrednosti, banke moraju da ispune uslove u pogledu kapitala i spremnosti da učestvuju na tržištu državnih hartija.

Investicionim bankama je potreban veliki kapital za ove poslove, koji one pribavljaju kratkoročnim pozajmicama na repo tržištu. Ukoliko banke ispune te kriterijume kroz operacije na otvorenom tržištu, od njih kao državnih dilera se očekuje da održavaju tržište državnih obveznica, da stalno učestvuju na aukcijama i da državi obezbeđuju informacije i analize koje su korisne za sprovođenje monetarne politike.

Na aukcijama se mogu dati dve vrste ponude za kupovinu hartija: kompetitivne i nekompetitivne.70 Nekompetitivne ponude daju sitni investitori i pojedinci. U njihovim ponudana određena je jedino količina hartija od vrednosti koju žele da kupe. Primarni dileri koji trguju za svoj račun i za račun svojih klijenata daju kompetitivne ponude. Oni navode u svojim ponudama cenu i količinu hartija od vrednosti koju žele da kupe.

Postoje dve varijante procesa aukcije: sa višestrukom cenom i sa uniformnom cenom, tzv. holandska aukcija.71Kod aukcije sa višestrukom cenom harije se prodaju dilerima koji su ponudili najveću cenu, odnosno najniže troškove za emitenta. Dalje se vrši alokacija sve dok se ne iscrpi raspoloživa količina obveznica. Najviši prinos koji se prihvati naziva se stop prinos, odnosno stop ponuda je ona kod koje je najniža cena hartije odnosno najviši prinos. Investitori koji su dali nekompetitivne ponude prihvataju prosečnu cenu iz prihvaćenih kompetitivnih ponuda. Diler može dati više kompetitivnih ponuda, ali je ograničen u pogledu količine hartija od vrednosti koje želi da kupi. U SAD diler ne može kupiti više od 35 % od ukupne količine hartija koje se prodaju. Ovim se sprečava monopolska pozicija dilera nad tom emisijom obveznica. Razlika između stop prinosa i prosečnog prinosa svih prihvaćenih ponuda se naziva „rep”. On je mera uspeha aukcije i što je rep veći to je aukcija manje uspešna. Ovo zbog toga što je prosečna cena, po kojoj prihvaćene ponude mogu da kupe obveznice, značajno niža od najveće plaćene cene.

Kod holandske aukcije dostavlja se ponuda za određenu količinu hartija od vrednosti po određenom prinosu. Nakon što su skupljene i razmotrene sve ponude, utvrđuje se najveći prinos po ponudi i po tom prinosu svi dobijaju hartije. Jedna cena važi za sve ponude.


34

Dileri koji kupuju državne obveznice dalje ih prodaju investitorima po ceni većoj od kupovne, i najčešće ih prodaju u većoj količini nego što ih poseduju. Investicione banke žele od svake nove emisije da poseduju deo, jer se tako postaje dobar market mejker na sekundarnom tržištu.

Investicione banke kao učesnici aukcija državnih obveznica ostvaruju prihode iz nekoliko izvora. Prvo, pošto poznaju tržište nadaju se da će kupiti državne obveznice po povoljnim cenama i preprodati ih ivestitorima po većim cenama, pa na razlici ostvariti profit. Iako profit može biti mali, ako se gleda prema razlici kupovne i prodajne cene, transakcije ovog tipa su velike stotine miliona dolara, pa i milijarde dolara na razvijenim tržištima. Čak i sa malom razlikom ove transakcije mogu doneti investicionoj banci veliki profit. Drugo, one ove hartije od vrednosti mogu koristiti za dilerske aktivnosti na sekundarnom tržištu. Treće, one će koristiti ove hartije od vrednosti za razne vrste trgovine, hedžinga i arbitražnih strategija.

Sa hartijama Trezora je moguće trgovati i pre njihove emisije. Takva trgovina naziva se WI (when issued) trgovina i obavlja se pre početka aukcije.72 Trgovina počinje od objavljivanja aukcije i traje sve do dana kada se vrši plaćanje za emitovane hartije od vrednosti. Dileri i investitori aktivno učestvuju na WI tržištu, pri čemu se koriste „dugom” ili „kratkom” pozicijom. Sekundarno tržište hartija od vrednosti Trezora se smatra trenutno najlikvidnijim tržištem na svetu.

4.2 Karaktiristike hartija od vrednosti državnih agencija

Države mogu osnovati agencije koje imaju ovlašćenja da emituju svoje obveznice. Veličina i značaj ovih agencija varira od države do države: u SAD su razvijene, u Japanu i Nemačkoj nešto manje, dok u Velikoj Britaniji i ne postoje.

Država ne garantuje za ove obveznice, ali investitori smatraju da država neće dopustiti da Agencija ne izvrši svoju obavezu. Državne agencije emituju dužničke hartije od vrednosti, kako bi se prikupila slobodna novčana sredstva koja će se plasirati stanovništvu, studentima ili poljoprivrednim proizvođačima. Hartije od vrednosti državnih agencija su kratkoročne (rok dospeća 365 dana) i dugoročne (obveznice sa dospećem dužim od 2 godine). Ove hartije od vrednosti su visokog ranga , obeležavaju se simbolima AAA i smatraju se nerizičnim. S obzirom da su manje likvidne u odnosu na državne obveznice, kamatna stopa im je nešto veća. Rizik koji nose ove hartije je mali. Obično su osigurane zajmovima koje su odobrile iz sredstava prikupljenih emisijom obveznica. U slučaju da dodje do problema u ispunjavanju obaveza, agencija može da uzme državni kredit. Sekundarno tržište ovih hartija nije razvijeno. Mnogi investitori smatraju da su agencijske obveznice atraktivna alternativa državnim obveznicama sa nižom kamatnom stopom.

Investicione banke aktivno učestvuju kod emisije ovih hartija od vrednosti. Agencija određuje svog agenta, a to su velike investicione banke. One pomažu oko emitovanja hartija od vrednosti i kod određivanja cene hartija od vrednosti. Agenti su zaduženi za sve pomoćne i uobičajne aktivnosti vezane za novu emisiju. Kod prodaje i distribucije ovih hartija od vrednosti investitorima, formira se sindikat investicionih banaka. Sindikat ima ulogu potpisnika, koji otkupljuje hartije od vrednosti po nižoj ceni od agencije, a onda nastoji da ih


35

proda široj grupi investitora. Investiciona banka ostvaruje zaradu na razlici u ceni. Investicione banke prave inžinjering ovih hartija od vrednosti dodajući im posebne karakteristike, kako bi ih učinila atraktivnijim za investitore.

4.3 Karakteristike hartije od vrednosti lokalnih organa vlasti

Obveznice lokalnih organa vlasti koje se drugačije zovu municipalne obveznice, emituju republike, gradovi, opštine, teritorijalne jedinice i drugi organi vlasti. Ovo su dugoročne hartije od vrednosti, koje se izdaju da bi se prikupila sredstva za velike kapitalne projekte, kao što su izgradnja škola, bolnica, sportiskih hala, aerodroma, mostova, puteva i drugih saobraćajnica i svih objekata od šireg značaja. One se emituju radi pokrića budžetskog deficita. Tržište municipalnih obveznica je najveće tržište hartija sa fiksnim prinosom.

Emitenti municipalnih obveznica ih mogu plasirati javno ili putem privatnog plasmana. Retko se ove obveznice direktno prodaju investitorima već se uz pomoć investicione banke vrši javna ponuda.

Iako nije potrebno registrovati emisiju kod nadležnih organa, ona se mora sprovoditi po standardnoj, zakonom utvrđenoj proceduri. Procedura pokriva iste aspekte kao i kod procesa nove emisije korporativnih obveznica: bira se investiciona banka, oglašava se i iznosi na tržište nova emisija, utvrđuje se cena emisije, formira se sindikat potpisnika, prodaje se emisija i razvija se sekudarno tržište hartija.73

Emitent investicionu banku bira ili putem pregovaranja ili putem ponude. Kod emisije opštih obligacionih obveznica obično se izbor investicione banke vrši na osnovu ponude, a kod prinosnih obveznica pregovaranjem. Proces kompetitivnih ponuda se razlikuje u odnosu na isti postupak kod korporativnih obveznica. Naime, emitent će u sredstvima javnog informisanja da ide na emisiju obveznica, precizirajući veličinu emisije, rok dospeća obveznica, iznos glavnice, posebne uslove iz emisije itd. Sindikati investicionih banaka dostavljaju ponudu i bira se onaj koji je doatavio najniže troškove za emitenta. Nakon formiranja sindikata, on kupuje hartije od vrednosti od emitenta po određenoj ceni, nudi hartije potencijalnim investitorima, preuzima rizik neuspeha prodaje emisije, distribuira hartije emitentima. Funkciju potpisnika kod ovih obveznica obavljaju i investicione i komercijalne banke.

Funkcija potpisivanja ima klasične faze: priprema, potpisivanje i distribucija. Pripremne aktivnosti obuhvataju pripremu dokumentacije, finansijskih izveštaja, početna planiranja i strukturu emisije obveznica. Potpisivanje podrazumeva određivanje cene emisije. Pri određivanju cene poći će se od prinosa koji ostvaruju slične hartije od vrednosti na sekudarnom tržištu. Distribucija obuhvata formiranje sindikata i distribuciju hartija od vrednosti.

Iako se emisija ovih hartija od vrednosti ne mora registrovati, vodeća investiciona banka mora da dostavi zvaničnu izjavu o emisiji. Ova izjava opisuje emisiju, emitenta i daje pravno

73 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 53 str.

36

mišljenje: da je emitent pravno u mogućnosti da emituje obveznice i da je na odgovarajući način pripremljena prodaja obveznica.74

Raspon koji investicione banke ostvaruju zadnjih godina je smanjen. Razlozi za to su u povećanoj konkurenciji između investicionih banaka, smanjenje naknada, promene u prirodi kupovne strane, veća zainteresovanost emitenta za naknade koje se plaćaju dilerima, opšte smanjenje rizika i troškova kod potpisivanja emisije.

Kod emisije municipalnih obveznica postoje dve vrste sindikata: sa nepodeljenim računom i sa podeljenim računom.75

Važna funkcija koju vrše investicione banke kod emisije municipalnih obveznica jeste finansijsko savetovanje. Najvažniji saveti koje investiciona banka pruža su:76

savet o finansijskom planiranju i politici dugova, tehnička pomoć u struktuiranju novog duga, širenje informacija, monitoring.

Većina municipalnih obveznica je izuzeta od plaćanja poreza na ostvarenu dobit, što znači da prihod od kamate koji ostvari investitor nije predmet oporezivanja. Poreske olakšice imaju za cilj da potstaknu kupovinu municipalnih hartija od vrednosti. One nose nižu kamatnu stopu od ostalih hartija od vrednosti. Investitor je zbog oslobađanja od plaćanja poreza zadovoljan nižom poreskom stopom. Municipalne obveznice se razlikuju po izvorima sredstava iz kojih se izmiruje glavnica i kamata.

Po tom osnovu se municipalne obveznice mogu podeliti na:77

1) obveznice koje se isplaćuju na osnovu prikupljenih poreza,2) prihodne obveznice.

Prva grupa municipalnih obveznica se isplaćuje iz poreza na dobit korporacije, poreza na imovinu, poreza na prihod građana i smatra se veoma sigurnom obveznicom. Druga grupa municipalnih obveznica se isplaćuje iz prihodnih obveznica (aerodromi, luke, sportske dvorane, hipotekarne obveznice i sl.), koje zavise od određenih izvora prihoda.

4.4 Karakteristike korporativnih dužničkih hartija od vrednosti

Korporativne obveznice se najviše emituju na američkom tržištu, od strane javnih preduzeća, transportnih preduzeća, industrijskih i finansijskih kompanija. Od ukupnog broja dužničkih hartija od vrednosti, na pomenutom tržištu, 30 % otpada na korporativne obveznice. Kupci ovih hartija od vrednosti su institucionalni investitori, strani investitori, nedepozitne institucije, brokersko-dilerska društva. One mogu biti kartkoročne i dugoročne. U praksi razvijenih zemalja najviše se emituju korporativne obveznice i komercijalni zapisi. Korporativne obveznice su dugoročne hartije od vrednosti koje služe za prikupljanje slobodnih novčanih sredstava. Investitor njihovom kupovinom kreditira emitenta, koji je u 74 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 54 str.75 Isto, 54 str.76 Isto, 54 str.77Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 255 str.

37

obavezi da mu isplaćuje kamatu periodično i glavnicu o roku dospeća. Odnos između emitenta i investitora uređen je ugovorom i obezbeđen hipotekom. Ukoliko emitent ne ispuni svoje obaveze, investitor se može namiriti prodajom hipoteke.

Primeri iz prakse pokazuju da se nominalna vrednost korporativnih obveznica kreće oko 1000 dolara, uz plaćanje polugodišnje kamate i data je mogućnost opoziva. Rok dospeća korporativnih obveznica se kreće od 25 do 40 godina, a kod nekih je taj rok i do 100 godina (obveznice „Coca Cola”, „Walt Disney”, „IBM”, „Yall University” i sl.).

Što se tiče vremena emisije, njih je najbolje emitovati kada su cene ranije emitovanih obveznica najviše i kada su njihove kamate realno najniže.

Tabela 2. Emisija korporativnih obveznica

Godine Iznos (milrd. $)1998. 708,61999. 754,42000. 742,22001. 878,02002. 652,72003. 764,62004. 711,2

Izvor: Dr Nenad Vunjak, Dr Uroš Ćurčić, Dr Ljubomir Kovačević, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008, 256 str.

Korporativne obveznice se mogu prodavati putem javne emisije i privatnog plasmana. Javna emisija se vrši preko investicione banke koja se bira putem pregovora ili nadmetanjem. Investiciona banka je u oba slučaja potpisnik emisije korporativnih obveznica. Prilikom nadmetanja bira se ona investiciona banka koja ponudi najbolje uslove. Kod pregovaranja se investiciona banka i emitent dogovaraju o uslovima emisije korporativnih obveznica. Privatni plasman predstavlja prodaju korporativnih obveznica manjem broju investitora, pri čemu emitentu nije potrebno odobrenje Komisije za hartije od vrednosti. Kamatne stope kod privatnog plasmana ovih obveznica su veće, pri čemu je emisija dotičnih obveznica sa kraćim rokom dospeća. Kod privatnog plasana investiciona banka je u ulozi savetnika emisije obveznica.

Tabela 3. Najveći potpisnici akcija i obveznica u svetu 2001. godini

38

Rang Investiciona banka Iznos umilionima $

Tržišni udeo

1 Citigroup/Solomon Smith Barney 486,9 12,02 Merrill Lynch & Co Inc 432,7 10,63 Credit Suisse First Boston 346,9 8,54 JP Morgan Chase 315,1 7,75 Goldman, Sachs & Co 302,5 7,46 Morgan Stanley 277,6 6,87 Lehman Brothers Inc. 260,6 6,48 UBS Warburg 252,8 6,29 Deutsche Bank AG 224,4 5,510 Bank of America Securities 162,5 4,0

Ukupno prvih 10 3.062,0 75,1Ukupno u industriji 4.075,0 100,0

Izvor: Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 49 str.

Kod potpisivanja emisije raspon koji dobija investiciona banka je manji od 1% za kvalitetnu emisiju, a za manje kvalitetnu oko 3%. Naknada vodećem menadžeru za potpisivanje emisije je obično 20%, članovima sindikata od 25% do 30%, a članovi prodajne grupe od 50% do 55%. U tabeli 4. je prikazano kako se kreće raspon investicionih banaka zavisno od veličine emisije akcija i obveznica.

Tabela 4. Uobičajni ukupni raspon investicionih banaka u zavisnosti od veličine emisije akcija i obveznica

Inicijalna javna ponudaakcija

Ponuda običnih akcija Ponuda obveznica

Veličinaemisije

(milion. $)

Ukupni raspon

Veličinaemisije

(milion. $)

Ukupni raspon

Veličinaemisije

(milion. $)

Ukupni raspon

10-3030-6060-150150+

6,62%6,74%6,67%4,46%

10-3030-6060-150150+

5,65%5,34%4,88%3,18%

0-500500-5000

0,50%0,53%


Što se tiče troškova emisije, poznato je da su oni veći kod akcija nego kod obveznica. Razlog tome je što se obveznice prodaju u blokovima malom broju institucionalnih investitora, a akcije se prodaju velikom broju sitnih investitora. I kod emisije obveznica važi ekonomija obima. U tabeli 5. su prikazani ukupni troškovi emisije obveznica u zavisnosti od veličine emisije.

39

Tabela 5. Troškovi emisije obveznica prema veličini emisije

Veličina emisije (u milionimadolara)

Korporacijske obveznice

Ukupni troškovi emisije (rasponi i ostalitroškovi)

Ispod 1 14,0%1-1,9 11,0%2-4,9 6,2%5-9,9 3,2%

10-19,9 1,9%20-49,9 1,4%

50 i iznad 1,1%


Komercijalni zapisi su kratkoročne hartije od vrednosti sa rokom dospeća do godinu dana. Nije ih potrebno registrovati kod Komisije, pa su zato atraktivni. Rok dospeća ovih hartija od vrednosti je do 30 dana, pa zato ne postoji sekundarno tržište. Pošto komercijalni zapisi nisu osigurani emituju ih snažne finansijske kompanije. Pri kupovini komercijalnih zapisa kupac dobija diskont, a o roku dospeća se kupcu isplaćuje nominalni iznos komercijalnog zapisa. Investitor može zaraditi na razlici između nominalne vrednosti i kupovne cene komercijalnog zapisa. Emitent može koristiti uslugu investicione banke (potpisnik emisije ili agent emisije) prilikom emisije zapisa, a može izvršiti plasman emisije direktno investitoru. Komercijalni zapisi se emituju radi kratkoročnog finansiranja povremene potrebe za novčanim sredstvima i potrebe za dugoročnim finansiranjem. Institucionalni investitori su najznačajniji kupci komercijalnih zapisa. Emitenti zapisa mogu biti finansijske i nefinansijske kompanije. Emisiju komercijalnih zapisa realizuju produžnice velikih kompanija kao što su: „General Motors Acceptance Corporation”, „Ford Credit”, „Chrysler Financial” i sl.78 Emitenti komercijalnih zapisa imaju visok rejting, ali ako to nije slučaj tada se uz emisiju vrši kreditna podrška finansijskih institucija sa visokim kreditnim rejtingom. Najčešće investicione ili poslovne banke izdaju kreditno pismo, pri čemu garantuju da će izmiriti obavezu, ukoliko to emitent ne učini o roku dospeća.


40

5. Investicione banke na evrotržištu

Evrotržište predstavlja globalnu neprekidnu trgovinu finansijskim instrumentima u svim glavnim finansijskim centrima, kao što su London, Njujork, Pariz, Brisel, Frankfurt, Luksemburg, Tokio, Hong Kong i Singapur. Osnovna dugoročna dužnička hartija kojom se trguje na ovom tržištu jeste evroobveznica. Evroobveznica je dugoročna obveznica koja se prodaje na tržištima van domaćeg tržišta zemlje, na čiju valutu obveznica glasi. Osnovne valute na koje evroobveznica glasi su američki dolar, evro, japanski jen i britanska funta.

Na tržištu evroobveznica pored preduzeća, pojavljuju se kao emitenti i država, lokalni organi vlasti, finansijske institucije kao što su banke, multinacionalna preduzeća i međunarodne institucije kao MMF, Svetska banka i Evropska investiciona banka. Inostranim investitorima je danas najatraktivnije tržište evroobveznica u odnosu na ostala tržišta obveznica na svetu. Ovo tržište je oslobođeno nacionalnih regulativa i ograničenja. Pošto nije podložno registraciji ili čekanju bilo koje vrste, tržište evroobveznica predstavlja relativno brz izvor neophodnih sredstava za emitenta. Osnovne karakteristike evroobveznica mogu se videti u tabeli 6.

Tabela 6: Osnovne karakteristike evroobveznica

Osnovne karakteristike evroobveznicaEmitent Najkvalitetniji zajmoprimciValuta Bilo koja široko korišćena međunarodna valuta

Prosečna veličina emisije Od 50 miliona US dolara do 500 miliona dolaraTip Na donosioca

Regulacija Nisu podložne registraciji ni jedne državePorez Nema zadržanog poreza

Plaćanje kamate Godišnje, kod fiksne stope; polugodišnje kod promenjivekamatne stope

Listing London ili LuksemburgOsiguranje NeosiguraneInvestitori Institucionalni ili individualni

Procedura emisije Plasiranje putem internacionalnih sindikataTrgovanje OTC tržišteSaldiranje Kompjuterski putem kliring sistema, Euroclean i Cedel


Glavna snaga ovog tržišta jeste to što prodajući hartije od vrednost izvan svoje zemlje, emitent često može izbeći lokalna pravila i zakone. Zato je ovo tržište veliko i na njemu aktivno učestvuju poznati emitenti. Jedino kreditno najsposobniji emitenti mogu izdavati evroobveznice. Pošto one glase na donosioca, ne vodi se evidencija o vlasnicima, pa su ove hartije oslobođene poreza.

Na tržištu evroobveznica nema zateva za registracijom emisije. Obično se plasman vrši tako što investiciona banka koja da najbolju ponudu u željenoj valuti, kupi emisiju od emitenta. Vodeći menadžer, investiciona banka, mora stalno da bude u toku sa dešavanjima na

41

sekundarnom tržištu sličnih emisija i da prati interese investitora. Emitent i investiciona banka se dogovaraju oko valute na koju će glasiti emisija, oko iznosa i uslova pod kojim će emitent prikupiti sredstva (rok dospeća, fiksna ili promenjiva kamatna stopa itd.). Ovi uslovi se mogu menjati sve do zvanične ponude hartija od vrednosti. Ukoliko je emisija velika, investiciona banka određuje nekoliko komenadžera. Vodeći menadžeri i komenadžeri formiraju menadžment grupu obično od pet do trideset banaka. Menadžeri pripremaju emisiju, postavljaju finalne uslove emisije i određuju potpisnike emisije i prodajnu grupu. Sindikat potpisnika može činiti još deset do dvesto banaka, sve u cilju uspešnog garantovanja emisije, tako da emitent dobije neophodna sredstva. Investicione banke, potpisnici pozivaju se u sindikat prema njihovoj snazi i prisutnosti na određenim tržištima. Ovaj sindikat čine velike međunarodne banke iz svih delova sveta. Sindikat u koji je uključena i menadžerska grupa imaju zadatak da pomažu u plasiranju emisije investitorima u evroobveznice, po utvrđenoj ceni za emitenta. Prodajna grupa je zadužena za prodaju evroobveznica investitorima i sastoji se od menadžera, potpisnika i drugih banaka koje imaju dobru bazu za prodaju. Investiciona banka za usluge menadžera, potpisnika i prodavca dobija različite naknade. Naknada varira od tipa obveznice i valute na koju glasi. Obično je struktura naknade slična onoj na domaćem tržištu za istu vrstu obveznica. Ukupna naknada se kreće od 1,25% do 2,5%.

Tipična emisija ovih obveznica delimično se prodaje institucionalnim investitorima, a delimično privatnim investitorima. Pre nego što se emisija zvanično ponudi, investiciona banka sastavlja preliminarni prospekt. Objavljivanjem prospekta informišu se investitori o osnovnim karakteristikama obveznice, a prodajna grupa ispituje interesovanja investitora za emisiju. Ovim obveznicama se trguje i na „sivom tržištu”. To je neformani elektronski sistem za kotaciju koji obezbeđuju Reuters, Bloomberg ili druge mreže.79

Potencijalnim investitorima ovo tržište omogućava da vide najverovatniju cenu emisije i da steknu poverenje u emisiju. Na bazi povratnih informacija od potencijalnih investitora, utvrđuju se konačni uslovi emisije u kojima se nastoje zadovoljiti neki zahtevi potencijalnih investitora. Kada je dogovor postignut, sindikat se obavezuje da će kupiti hartije po određenoj ceni nižoj od cene ponude, štampa se finalni prospekt i distribuira potencijalnim investitorima na dan ponude. Nakon perioda javne ponude, na dan zatvaranja, obveznice se zamenjuju za novac koji ide emitentu. Posle toga se objavljuje oglas u kojima se navodi uspešno izvedena emisija evroobveznica i navode se banke koje su učestvovale u tom poslu.

Postoji nekoliko tipova evroobveznica:80

1) evroobveznice sa fiksnom kamatnom stopom (Euro straight),2) evroobveznice sa promenjivom kamatnom stopom (Floating rate notes-frns),3) konvertibilne evroobveznice (zamenjive za akcije preduzeća koje ih izdaje),4) evroobveznice sa nultim kuponom (Zero coupon bonds),5) evroobvezice sa dvojnom valutom (plaćaju kamatu u jednoj valuti, a glavnicu u drugoj

valuti).

Pojavile su se brojne inovacije na tržištu evroobveznica, pa su neke emitovane uz dodatak varanta. Postoji:81

1) dugovni varant (koji dozvoljava vlasnicima da kupe dodatne obveznice sa istim rokom dospeća ili sa nižom kamatnom stopom u odnosu na postojeću),

79 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004, 56 str.80 Isto, 56 str.81 Isto, 56 str.

42

2) valutni varant (dozvoljava imaocima da zamene jednu valutu za drugu po unapred utvrđenoj stopi),

3) robni varant (omogućava vlasniku da kupi robu od emitenta po određenoj ceni).

Pored evroobveznica na tržištu se trguje evrokomercijalnim papirima i srednjeročnim obveznicama kao i evroakcijama, samo u mnogo manjem obimu u odnosu na evroobveznice.

Evrokomercijalne papire izdaju samo privatna preduzeća sa najvećim kreditnim rejtingom. Ekspanzija ovih hartija od vrednosti ugrožava bankarski posao obezbeđenja kratkoročnih kredita glavnim industrijskim i državnim korisnicima kredita.

U zadnjih deset godina prisutan je rast tržišta srednjoročnih evroobveznica. Neki od emitenata na ovom tržištu su: Svetska banka, Kravljevina Švedska, Ford, Tojota, Citicorp itd. Posrednici koji im pomažu u plasiranju ovih hartija su velike investicione i komercijalne banke: Merrill Lynch, Morgan Stanley,Dean Witter, Goldman Sachs, Citicorp, Solomon Smith Barney, J.P. Morgan, Credit Suisse, Deutch Bank itd.82 Niski troškovi, velika brzina i fleksibilnost su doprineli uspehu ovog tržišta.

Evroakcije su akcije koje se prodaju na evrotržištu, van domaćeg tržišta. Ove akcije ne moraju biti denominirane u valuti različitoj od njihove domicilne zemlje. Prodaja evroakcija se oglašava u novinama uz navođenje sindikata i vodećeg menadžera. Ove akcije imaju dve svrhe za emitenta. Prvo, one pomažu da se inostrani investitori upoznaju sa preduzećem. Drugo, većini velikih kompanija je bitno da diversifikuju spektar postojećih akcionara. Prve evroakcije je emitovala kompanija Fiat.

6. Aktivnosti banaka na tržištu hartija od vrednosti Srbije

Aktivnosti banaka na tržištu hartija od vrednosti u Srbiji biće posmatrane sa aspekta banke kao emitenta, kao investitora i kao posrednika.

U Srbiji su banke univerzalnog tipa, što znači da se pored klasičnih kreditno-depozitnih poslova bave i poslovima sa hartijama od vrednosti i brokersko-dilerskim poslovima. To je potvrđeno i najnovijim Zakonom o bankama koji je donet u novembru 2005. godine, a stupio na snagu oktobra 2006. godine.

Član 4. ovog zakona kaže da banka može obavljati sledeće poslove:83

1) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita),2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita),3) devizne, devizno-valutne i menjačke poslove,4) poslove platnog prometa,5) izdavanje platnih kartica,6) poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi

banke i dr.),7) brokersko-dilerske poslove,


43

8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao),9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.),10) poslove za koje je ovlašćena zakonom, kao i druge poslove.

Bankama u Srbiji je omogućeno da se bave svim poslovima kojima se bave univerzalne banke u svetu. Ipak, reforme koje su zahvatile bankarski sektor kod nas, kao i nedovoljna razvijenost tržišta hartija od vrednosti, nisu bili dobar saveznik kada je reč o razvoju investicionog bankarstva u domaćim bankama. Osim toga, banke nisu zapošljavale kadrove koji će se baviti poslovima sa hartijama od vrednosti kojih inače nije bilo mnogo. S druge strane, banke nisu imale dovoljno slobodnog kapitala da bi se bavile poslovima iz domena investicionog bankarstva. Pojedinim poslovima iz domena investicionog bankarstva su se bavile jake banke i neka brokersko-dilerska društva. Osim toga, tek je Zakon o tržištu hartija od vrednost, koji je stupio na snagu krajem 2003. godine, zakonski precizno definisao pojedine aktivnosti iz segmenta investicionog bankarstva (npr. pokroviteljstvo emisije, preuzimanje itd. ali i uveo određene pojmove vezane za poslove sa hartijama od vrednosti koje ranije nisu bili zakonski precizirani kao javna ponuda, privilegovana informacija, market mejker, portfolio menadžer, investicioni savetnik itd.) i omogućio banci da osniva posebne delove za bavljenje poslovima sa hartijama od vrednosti, pre svega deo za brokersko-dilerske poslove i deo za kastodi poslove. Ovim zakonom bankama je omogućeno da se bave svim poslovima iz delokruga brokersko-dilerskih društava: brokerskim poslovima, dilerskim poslovima, poslovima market mejkera, agenta emisije, pokrovitelja emisije, portfolio menadžera i investicionog savetnika.84

Sa novim Zakonom o tržištu hartija od vrednosti zatim Zakonom o preuzimanju i Zakonom o investicionim fondovima koji su doneti 2006. godine, uz već pomenuti novi Zakon o bankama ali i Zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima, može se reći da je konačno zaokružena zakonska celina koja se tiče učešća banaka na tržištu hartija od vrednosti i generalno poslova na finansijskom tržištu. Kako je privatizacija banaka, a samim tim i reforma bankarskog sektora, skoro završena, uz definisane zakonske uslove, stvoren je okvir koji omogućava da se banke aktivnije uključe u poslove na tržištu hartija od vrednosti i da svojim većim angažovanjem, i kao emitenata i kao investitora ali i kao posrednika, značajno doprinesu razvoju domaćeg tržišta hartija od vrednosti.

Na domaćem tržištu hartija od vrednosti banke se javljaju kao emitenti hartija od vrednosti. One emituju akcije u cilju povećanja kapitala banke, a akcijama nekih banaka se dalje trguje na berzi. Trenutno na Beogradskoj berzi se kotiraju obične akcije 20 banaka (podatak iz januar 2008). Pored običnih akcija, trguje se i preferencijalnim akcijama osam banaka, od kojih je jedna emisija preferencijalnih kumulativnih akcija, a dve su preferencijalne konvertibilne.

Svim akcijama banaka se trguje u okviru slobodnog berzanskog tržišta. Što se tiče trgovanja, osam banaka se nalazi u kontinuiranom trgovanju. U okviru indeksa BELEX 15 od 15 kompanija koje ulaze u njegov sastav šest je banaka koje su zadovoljile kriterijum likvidnosti u prethodnom periodu i kojima se trguje na kontinuiranom tržištu.

Iz svega iznetog, jasno se ukazuje da je reformom banaka postignuto poverenje u bankarski sistem i velika zainteresovanost stranih banaka za ulazak na ovo tržište. Kako Narodna banka Srbije već nekoliko godina ne daje nove dozvole za ulazak stranih banaka, jasno je da one na naše tržište mogu ući samo kupovinom akcija na berzi ili dokapitalizacijom domaćih banaka.

84Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 84 str.

44

Tako je ovaj sektor tokom avgusta 2006. godine izbio na prvo mesto prema veličini tržišne kapitalizacije. Ovaj bum u trgovini akcijama banaka na berzi sigurno je doprineo većoj likvidnosti i razigravanju berzanskog tržišta. Postavlja se pitanje šta će se desiti kada stateški investitori pokupuju akcije banaka za koje su zainteresovani. Kako je bankarski sektor u Srbiji u većinskom stranom vlasništvu, postavlja se pitanje da li će stranci ici na javne emisije akcija i oslodobiti određeni iznos akcija za trgovinu na berzi što bi doprinelo njenom daljem oživljavanju.85

Prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i članu 11. banke spadaju u grupu profesionalnih investitora, što znači da zbog budućnosti svoje delatnosti, mogu da procene značaj buduće investicije u hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente. Što se tiče banaka kao investitora na domaćem tržištu, one najviše trguju blagajničkim zapisima Narodne banke Srbije i vrednost prometa na ovom tržištu je najveća od svih hartija na srpskom tržištu. Veći prinosi su naveli banke da više trguju blagajničkim zapisima Narodne banke Srbije nego državnim zapisima trezora, pa je značajno povećano učešće u prometu blagajničkih zapisa, a smanjeno učešće državnih zapisa. Tokom 2005. i 2006. godine, putem repo poslova sa Narodnom bankom Srbije, banke su trgovale i državnim obveznicama Srbije. Banke takođe danas više trguju obveznicama Republike Srbije po osnovu stare devizne štednje na OTC tržištu, a manje na berzi. Akcijama banke manje trguju, jer ih smatraju rizičnim hartijama. Pogotovo banke u stranom vlasništvu nemaju odobrenje svojih centrala u inostranstvu da trguju akcijama na Beogradskoj brezi. S obzirom na to da je vanberzansko tržište hartija od vrednosti u Srbiji dvadeste puta veće nego berzansko tržište, a da su na vanberzanskom tržištu glavni investitori banke, jasno je da učešće banaka na tržištu hartija od vrednosti značajno doprinosi njegovom razvoju, oživljavanju, prometu i likvidnosti. Aktivno učešće banaka na vanberzanskom tržištu i u trgovini sigurnijim državnim hartijama od vrednosti dovelo je do značajnog rasta ovog tržišta.

Kada je reč o bankama kao investitorima u hartije od vrednosti, postoje zakonska ograničenja u pogledu ulaganja sredstava banke, a u skladu sa zakonskom obavezom upravljanja rizicima. U tom kontekstu, banka je Zakonom o bankama i Odlukom Narodne banke Srbije o upravljanu rizicima dužna da vodi računa o rizicima ulaganja i rizicima izloženosti banke. Što se tiče rizika ulaganja, zakonom je određeno da ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u fininsijskom sektoru ne sme preći 10% kapitala banke. Ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva banke ne smeju preći 60% kapitala banke. Ipak, ovde pod ulaganjima nije obuhvaćeno sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od šest meseci od dana sticanja tih akcija.

Pod rizikom izloženosti banke prema jednom licu podrazumeva se ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koje se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.). Velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke. Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala banke. Izloženost banke prema licu povezanom s bankom ne sme preći 5% kapitala banke. Ukupna izloženost banke prema licima povezanim sa bankom ne sme preći 20% kapitala banke. Zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti manje od 400% niti veći od 800% kapitala banke.86

85 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 85 str.86 Isto, 85, 86 str.

45

Posredničke poslove na tržištu hartija od vrednosti banke rade kao ovlašćene banke ili preko svojih brokersko-dilerskih društava. U skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti, pored toga što mogu osnovati svoja brokersko-dilerska društva, bankama ja data mogućnost da budu ovlašćena banka.

Ovlašćena banka je banka koja ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva u skladu sa zakonom. Delatnosti brokersko-dilerskog društva ovlašćena banka obavlja pod uslovom da za to ima poseban organizacioni deo, da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju i podatke o poslovanju tog organizacionog dela i da ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje tih delatnosti. Pored ispunjavanja uslova koji se tiču kadrovske i organizacione osposobljenosti, banka mora da ima akcionarski kapital veći od propisanog minimuma (10.000.000 evra) za iznos koji odgovara iznosu potrebnog kapitala za obavljanje određene delatnosti brokersko-dilerskog društva. Trenutno (avgust 2011) dozvolu Komisije za hartije od vrednosti da nastupaju kao ovlašćene banke ima 17 banaka: Agrobanka, Alpha banka, Banka Intesa, Banka Poštanska štedionica, Credy banka, Čačanska banka, Erste banka, Eurobank EFG, Jubmes banka, Komercijalna banka, Privredna banka Beograd, Raiffeisen banka, Razvojna banka Vojvodine, Societe Generale, UniCredit banka, Vojvođanska i Volks banka.87

Kao članovi Beogradske berze pojavljuju se banke kao ovlašćene banke ili preko svojih brokersko-dilerskih društava. Učešće banaka kao posrednika se stalno povećava. Pogotovo se od 2006. godine banke sve više okreću poslovima posredovanja na tržištu hartija od vrednosti i polako počinju da preuzimaju vodeća mesta na listi učešća berzanskih posrednika u prometu. U tabeli 7. prikazano je učešće banaka ( i kao ovlašćenih banaka i preko svojih brokersko-dilerskih društava) kao berzanskih posrednika u prometu na Beogradskoj berzi.

Tabela 7: Učešće banaka kao berzanskih posrednika u prometu na Beogradskoj berzi

Godina

Obveznice Akcije

Broj banakai pozicija uprvih 10

Ukupnoučešćebanaka uprometu

Ukupnoučešće banakau broju transakcija

Brojbanaka ipozicija u prvih 10

Ukupnoučešćebanaka u prometu

Ukupno učešćebanaka u brojutransakcija

2004 4 (3,4,8,9) 29,47% 33,48% 3(3,8,9) 18,74% 22,55%2005 5(2,4,6,8,9) 35,75% 41,34% 2(6,7) 21,00% 20,04%2006 4(1,2,3,6) 47,46% 41,94% 2(4,10) 15,62% 16,54%2007 5(1,2,4,6,7) 59,82% 38,90% 3(3,7,10) 23,14% 21,07%

Izvor: Godišnji izveštaj Beogradske berze, www.belex.rs

Jasno je da banke kao posrednici povećavaju svoje učešće u prometu obveznicama na berzi. S druge strane, već je rečeno da su upravo one preselile većinu prometa tim hartijama na vanberzansko tržište i značajno ga uvećale. Međutim, banke se još uvek manje uključuju u posredovanje akcijama na berzi. Brokersko-dilerska društva su i dalje agilnija i spemnija da traže nove investitore za kupovinu akcija na Beogradskoj berzi. U nekom budućem periodu

87 www.belex.rs

46

sigurno se može očekivati dalji rast ukupnog učešća banaka na berzi i njihova veća orentacija ka tržištu hartija od vrednosti, kakav je trend generalno i u svetskim okvirima.

Počevši od 2004. godine banke na srpskom tržištu su se pojavile u ulozi kastodi banaka. Kastodi banka ima dozvolu komisije za obavljanje poslova vođenja računa hartija od vrednosti za račun klijenata i postupanje po nalogu klijenata i obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom, kao i Narodna banka Srbije koja može da obavlja poslove kastodi banke bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti čiji su izdavaoci Republika Srbija i jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. U okviru svoje delatnosti kastodi banka obavlja sledeće poslove:88

1) otvara i vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime i za račun zakonitih imalaca-svojih klijenata (vlasnički račun hartija od vrednosti),

2) otvara i vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra, u ime kastodi banke, a za račun zakonitih imalaca-svojih klijenata, odnosno u ime svojih klijenata koji nisu zakoniti imaoci tih hartija, a za račun zakonitih imalaca (zbirni kastodi račun),

3) izvršava naloge za prenos prava iz hartija od vrednosti i naloge za upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti i stara se o prenosu prava iz tih hartija od vrednosti,

4) naplaćuje potraživanja od izdavalaca po osnovu dospelih hartija od vrednosti, kamata i dividendi za račun zakonitih imalaca tih hartija i stara se o ostvarivanju drugih prava koja pripadaju zakonitim imaocima hartija od vrednosti koji su njeni klijenti,

5) pruža usluge pozajmljivanja hartija od vrednosti,6) obaveštava akcionare o godišnjim skupštinama akcionarskih društava i zastupa ih na

tim skupštinama,7) po ovlašćenju klijenta stara se o izvršavanju poreskih obaveza klijenta po osnovu

hartija od vrednosti čiji je klijent zakoniti imalac,8) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređeni investicioni fondovi i

dobrovoljni penzijski fondovi i drugim zakonom i pravilima poslovanja kastodi banke.

Da bi mogla da obavlja svoju delatnost kastodi banka mora da bude član Centralnog registra i da ima poseban organizacioni deo koji je tehnički i kadrovski osposobljen za obavljanje poslova kastodi banke. Kad obavlja poslove vezane za vlasničke račune hartija od vrednosti i zbirne kastodi račune, kastodi banka je dužna da se stara da na novčanom, odnosno vlasničkom računu klijenta ima dovoljno sredstava, odnosno hartija od vrednosti na dan saldiranja.

Početkom 2008. godine deset banaka ima dozvolu za obavljanje kastodi poslova (Unicredit banka i Raiffeisen banka od 2004, Societe Generale od 2005, Komercijalna banka od 2006. godine, Erste bank, Eurobank EFG, Hypo alpe adria banka, Metals banka, OTP banka i Vojvođanska banka od 2007. godine). Kastodi banke imaju posebno značajnu i veliku ulogu u radu penzionih i investicionih fondova na domaćem tržištu jer vode račune hartija od vrednosti i posebno zbirne račune.

Od 35 banaka u Srbiji na početku 2008. godine (Panonska banka se pripojila Banci Intesa), skoro sve banke njih 33, članovi su Centralnog registra hartija od vrednosti. Kao članovi Centralnog registra banke mogu da vrše samo kliring i saldiranje novčanih obaveza i potrživanja iz transakcija sa hartijama od vrednosti.89

88 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 87 str.89 Isto, 87 str.

47

U toku procesa privatizacije preduzeća jedna od veoma značajnih pripremnih radnji u cilju boljeg sprovođenja i prodaje preduzeća jeste odabir privatizacionog savetnika. U toj ulozi su se uglavnom nalazile strane investicione banke. Domaće banke ili nisu imale dovoljno iskustva, ili su bile zaokupljene vraćanjem poverenja građana u tradicionalne bankarske usluge, pa nije bilo vremena za poslove privatizacije. U svakom slučaju, u više navrata su renomirane svetske investicione banke igrale značajnu ulogu u dosadašnjem toku savetovanja države u procesu privatizacije. Poslednja značajna banka koja je došla na naše finansijsko tržište jeste Merrill Lynch, renomirana američka investiciona banka koja je odabrana na tenderu za privatizacionog savetnika države prilikom privatizacije velikog javnog preduzeća Naftne industrije Srbije.

U tabeli 8. je data sruktura bilansa banaka u Srbiji za 2006. godinu i prvih devet meseci 2007. godine. Struktura bilansa banaka ukazuje da se banke u Srbiji najviše bave tradicionalnim bankarskim poslovima, primanjem depozita i odobravanjem kredita. Prema tome, one više nastupaju kao komercijalne , a manje kao univerzalne banke. U narednom periodu bi trebalo da banke postanu više univerzalne i time doprinesu i aktivno učestvuju u razvoju tržišta hartija od vrednosti, koje će im onda biti izvor prihoda, a ne konkurentsko tržište.

Tabela 8. Struktura bilansa stanja bankarskog sektora Srbije u 2006. godini i u prvih dvet meseci 2007. godine

Struktura aktive 2006. 2007.*

Stavka Procenat Procenat

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 6,7 5,6Depoziti kod Narodne banke Srbije i hartije odVrednosti koje se mogu refinansirati kod NBS

34,8 32,9

Plasmani bankama 2,8 3,9Plasmani komitentima 46,6 49,2Hartije od vrednosti kojima se trguje 0,7 0,7Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 0,6 0,7Učešće u kapitalu i ostale hov raspoložive zaprodaju

1,3 0,7

Osnovna sredstva 4,0 3,6Ostalo 2,5 2,7Struktura pasive 2006. 2007.*

Stavka Procenat Procenat

Obeveze prema bankama 5,4 6,7Obaveze prema komitentima 69,9 66,1Obaveze po osnovu hov 0 0Ostale obaveze 6,2 6,8Kapital 18,5 20,4

Legenda: *prvih devet meseciIzvor: Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 88 str.

48

Najveći deo bilanske aktive banaka predstavljaju potraživanja po odobrenim kreditima i plasmanima. U pasivi bilansa stanja bankarskog sektora većinu čine tuđi ili pozajmljeni izvori finansiranja. Najveći deo pozajmljenih izvora čine depoziti banaka, privrede i stanovništva. Iz bilansa se vidi da banke ne emituju dužničke hartije od vrednosti, a vrlo malo sredstava plasiraju u hartije od vrednosti.

Agregatni podatak Narodne banke Srbije ukazuje da banke ostvaruju najmanji iznos prihoda od naknada i provizija, pri čemu se tu opet samo jedan deo odnosi na posredničke provizije na tržištu hartija od vrednosti. Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti i prihodi od dividendi i učešće u kapitalu su skoro zanemarljivi u odnosu na ukupne prihode.

6.1 Istraživanje-investicione banke na tržištu hartija od vrednosti u Srbiji

Sprovedeno je istraživanje da bi se sagledala uloga i mesto koje danas banke imaju na tržištu hartija od vrednosti u Srbiji. Ideja je bila da se sagleda stepen investicionog bankarstva kod nas. Istraživanje je sprovedeno u bankarskom tržištu Srbije putem upitnika, uz dodatno intervjuisanje menadžera u pojedinim bankama. Upitnik je korišćen da bi se dobili kvantitativni i kvalitativni podaci za studiju, dok su direktni intervjui pomogli u preciziranju određenih kvalitativnih podataka, sticanju boljeg uvida u temu kao i davanje mogućnosti ispitanicima da iznesu svoje mišljenje ili dotaknu teme koje nisu navedene u upitniku, a vezane su za predmet istraživanja.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od juna do septembra 2006. godine i obuhvatilo je sve banke koje su tada poslovale u Srbiji, njih 37. Na upitnik su odgovarali direktori sektora sredstava, hartija od vrednosti ili investicionog bankarstva, u zavisnosti od organizacije poslova vezanih za hartije od vrednosti u svakoj banci.

Istraživanje je obavljeno u nekoliko faza:90

uspostavljanje kontakta i usmeno upoznavanje ispitanika sa istraživanjem i upitnikom, intervju sa pojedinim ispitanicima, prema njihovoj želji ili potrebi istraživanja, prikupljanje i obelodanjivanje materijala, dodatno istraživanje i prikupljanje dodatnog materijala, analiza rezultata i izvođenje zaključaka.

Upitnik je struktuiran u tri dela. Prvi deo pitanja se odnosi na banku kao emitenta, drugi na banku kao investitora i treći na banku kao posrednika. Ukupno ima 26 pitanja, 3 u prvom delu, 8 u drugom delu, 15 u trećem delu, a poslednje pitanje se odnosi na komentar ispitanika na ceo upitnik. Jedan deo pitanja je podeljen na jedno ili više podpitanja u okviru iste teme. Forma u kojij su pitanja postavljena je otvorena i zatvorena. Otvorena forma podrazumeva da ispitanici daju svoj odgovor na postavljeno pitanje, dok su kod zatvorene forme odgovori bili ponuđeni pa je trebalo samo označiti odgovore. Takođe, jedan deo pitanja je zahtevao kvantitativne odgovore, vezano za poslovanje banke sa hartijama od vrednosti.91

Na početku 2008. godine, u Srbiji ima 20 ovlašćenih banaka i 10 kastodi banaka, tako da se više banaka uključilo u poslove sa hartijama od vrednosti. Sam broj banaka je smanjen na 35 (Banka Intesa i Panonska banka su se spojile u Banka Intesa, Kulskoj banci su pripojene


49

Zepter banka i Niška banka a naziv je promenjen u OTP banka, HVB banka je postala Unicredit banka, Nacionalna banka je pripojena EFG banci, Opportunity štedionica a.d. Novi Sad dobila dozvolu za rad od NBS da nastavi poslovanje kao Opportunity banka a.d. Novi Sad).92

U nastavku ćemo prikazati rezultate istraživanja i zaključke do kojih se došlo.

6.2 Prikaz rezultata istraživanja

Rezultati istraživanja će biti prikazani onako kako je struktuiran upitnik. Sagledaće se mesto u uloga banaka kao emitenta, zatim kao investitora i na kraju posrednika na tržištu hartija od vrednosti u Srbiji. Na osnovu rezultata moguće je izvući neke pretpostavke za dalji razvoj tržišta hartija od vrednosti u Srbiji i ulogu banaka na tom tržištu.

6.3 Banka kao emitent hartija od vrednosti na tržištu Srbije

Da bi se sagledala uloga banaka kao emitenta na srpskom tržištu hartija od vrednosti, prvo pitanje u upitniku se odnosi na to koje su hartije od vrednosti (kratkoročne i dugoročne) banke do sada emitovale. Većina banaka, njih 33 ili 89% do sada su emitovale samo vlasničke hartije od vrednosti-akcije, a 8% ili tri banke su navele da su emitovale kratkoročne hartije u vidu blagajničkih zapisa.

Kada je reč o emisiji akcija, većina banaka vrši emisiju bez javne ponude. Ovo je karakteristično za banke koje su u većinskom vlasništvu stranih lica, pa samim tim emisija ide unapred poznatom profesionalnom investitoru. Vrlo je malo otvorenih emisija akcija od strane banaka u stranom vlasništvu. Takva situacija zatvorenih emisija , posebno od strane najvećih banaka, po bilansnoj sumi i nelistiranje takvih akcija na berzi sigurno ne doprinosi razvoju tržišta hartija od vrednosti. U nekoliko slučajeva se desilo da nije bilo emisije akcija od kada je stigao novi strani vlasnik, što negativno utiče srpsko tržište hartija od vrednosti i šalje lošu sliku o stranim investitorima koji vlasnički nastoje da zatvore banke, verovatno dok se još očekuju visoke stope prinosa u bankarstvu u Srbiji.

U prilog činjenici da banke ne emituju kratkoročne hartije od vrednosti govori i podatak da nema hartija od vrednosti u kratkoročnoj pasivi kod većine banaka. Par banaka je navelo zanemarljive iznose. Takođe, banke ne emituju dugoročne (dužničke) hartije od vrednosti.

U pogledu nekog srednjoročnog plana za emitovanje drugih hartija, većina banaka, njih 28 ili 76%, odgovorila je da za sada ne planira emitovanje novih hartija. Kod dve banke razlog je taj što su ili u procesu privatizacije ili je tek završeno preuzimanje, pa očekuju akta poslovne politike novog vlasnika kojim će biti definisano i pitanje emisije hartija od vrednosti. Ostalih devet banaka su odgovorile da će emitovati hartije i to: tri banke će emitovato obveznice (od kojih jedna banka planira emitovanje i preferencijalnih akcija koje do sada nije emitovala), jedna banka planira emitovanje depozitnih potvrda, jedna banka planira emisiju sertifikata o depozitu, a četiri banke se nisu izjasnile koje hartije će emitovati.93

Proučavajući izvore finansiranja banke se u proseku više oslanjaju na finasiranje iz duga, a manje na finansiranje iz sopstvenih izvora, što se podudara sa praksom banaka na razvijenim 92 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 89 str.93 Isto, 90 str.

50

tržištima koje imaju visok finansijski leveridž. Učešće kapitala u ukupnom finansiranju varira iz godine u godinu, pa je tako u 2004. godini finansiranje iz kapitala činilo nešto više od 19%, u 2005. godini nešto više od 16%, u 2006. godini 18,5%, a u prvih devet meseci 2007. godine 20,4%.

Iz nared iznetog se može zaključiti da većina banaka i dalje vidi depozite i kredite kao osnovni izvor finansiranja i ne planira emitovanje novih hartija od vrednosti koje bi uvele na domaće tržište. Podatak da velika većina banaka ne planira emitovanje novih hartija od vrednosti pokazuje malu zainteresovanost banaka da prošire ponudu hartija i ostvare konkurentsku prednost za sebe, ali i doprinesu povećanju vrsta hartija od vrednosti na domaćem tržištu.

Ukoliko se odgovori na prethodna pitanja grupišu na pet najvećih banaka po veličini bilansne aktive u prvih šest meseci 2006. godine i pet najmanjih banaka po istom osnovu, dobijaju se podaci kao u tabeli 9.

Tabela 9. Banka ka emitent hartija od vrednosti u Srbiji-pet najvećih i pet najmanjih banaka

Hartije kojesu emitovale

Da li planiraju da emitujunove hartije i koje

Udeo kapitala kao izvorfinansiranja

5 najvećihbanaka Akcije Da (nisu navele koje)

od 5,8% do 16%Prosek 11%

5 najmanjihbanaka Akcije Ne

od 41% do 60%Prosek 40%

Izvor: Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 91 str. Iz tabele se može zaključiti da je udeo kapitala u ukupnim izvorima finansiranja skoro četiri puta manji kod pet velikih banaka, od kojih su četiri u većinskom stranom vlasništvu. Iz ovoga vidimo da se stane banke ponašaju u skladu sa direktivama iz centrale i praksom u razvijenim zemljama, pa kapital koriste u veoma malim količinama kao izvor finansiranja. Sa druge strane, praksa domaćih banaka, jeste da kapital čini većinski ili značajan udeo u ukupnom finansiranju. Ovo se moglo videti kod grupe od pet najmanjih banaka, koje su izuzev jedne u većinskom domaćem vlasništvu. Međutim, takva praksa ne važi samo za najmanje banke, nego i za neke banke srednje veličine koje su u vlasništvu domaćih lica.

U ovakvoj situaciji većinskog finansiranja iz depozita i kredita, a koje bankama nose zadovoljavajuće prinose, banke bi se emitovanjem svojih hartija samo izlagale većem riziku i smanjenju prinosa koje ostvaruju, jer bi kamata na dugoročne obveznice morala biti veća od kamate koju banke plaćaju na kratkoročne depozite ili primljene kredite.

51

6.4 Banka kao investitor u hartije od vrednosti na tržištu Srbije

U delu upitnika koji se odnosi na banku kao investitora prvo pitanje je bilo vezano za to da li su banke kreirale portfolio hartija od vrednosti, ali takav portfilio koji ne uključuje vlasnički odnos u nekom drugom preduzeću. Tako da je 20 banaka ili 54% kreiralo portfolio harija od vrednosti, a sa druge strane 17 banaka ili 46% nije formiralo portfolio.U grupi od pet najvećih banaka sve imaju kreiran investicioni portfolio hartija od vrednosti, a od pet najmanjih banaka, njih četiri ima ovakav portfolio. Hartije koje čine ovaj portfolio su obveznice devizne štednje građanja, jer su jedine dugoročne hartije od vrednosti na našem tržištu koje su sigurne jer ih emituje država. Akcije koje se kupuju radi vlasničkog učešća u preduzećima su izuzete iz analize, a u drugu svrhu domaće banke ne kupuju ove akcije jer ih smatraju rizičnim i nelikvidnim.

Banke uglavnom ulažu u sigurnije hartije, dakle državne hartije i hartije Narodne banke Srbije, tako da:94

dve banke ulažu u obveznice stare devizne štednje, 13 banaka ulaže u blagajničke zapise, 16 banaka ulaže i u obveznice stare devizne štednje i u blagajničke zapise.

Blagajnički zapisi i obveznice Republike Srbije koriste se u repo poslovima sa NBS. Najveće prinose od hartija od vrednosti banke ostvaruju upravo na repo transakcijama sa blagajničkim zapisima NBS i obveznicama Republike Srbije (serija C) ili na obveznicama stare devizne štednje, zavisno u šta više ulažu. Ostale banke nisu dale egzaktne podatke o prihodu po osnovu HOV.

Učešće banaka na aukcijama hartija od vrednosti koje organizuje NBS je predstavljeno grafikonom 1.

Grafikon 1. Broj i procentualno učešće banaka na aukcijama hartija od vrednosti NBS

Izvor: Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 92 str.

94 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 91 str.

52

Od pet najvećih banaka tri učestvuju redovno na aukcijama NBS dok dve samo povremeno. Kod pet najmanjih banaka, dve od njih učestvuju redovno, dve povremeno, a jedna banka ne učestvuje.

Stanje je drugačije što se tiče aukcija Trezora Srbije na kojima se prodaju trezorski zapisi.(grafikon 2.) Situacija se izmenila u odnosu na 2005. godinu, pa su banke u 2006. i 2007. godini mnogo manje kupovale trezorske zapise, i samim tim oni su značajno manje zastupljeni i banke na njima ostvaruju manje prihode. Blagajnički zapisi su mnogo interesantniji zato što su prinosi veći od trezorskih zapisa. Zanimljivo je da ni jedna banka od prvih pet najvećih ne učestvuje na aukcijama Trezora, a od pet najmanjih samo dve.

Grafikon 2. Broj i procentualno učešće banaka na aukcijama zapisa Trezora


U tabeli 10. dati su razlozi zbog kojih banke ulažu u hartije od vrednosti. Iz tabele se može zaključiti da banke u Srbiji imaju dosta konzervativan pristup ulaganju u hartije od vrednosti, što se može očekivati za "mlad" bankarski sistem na još uvek nedeovoljno razvijenom tržištu hartija od vrednosti u zemlji koja nema investicioni rejting. Tri banke iz grupe najvećih ulažu u hartije od vrednosti zbog upravljanja likvidnošću i rizicima i u cilju ostvarivanja profita, jedna samo u cilju ostvarivanja profita, dok peta banka nije želela da otkrije razlog. Ulažući u hartije dve od pet najmanjih banaka nastoje da upravljaju likvidnošću i rizicima, jedna da ostvari profit, jedna oboje, a jedna ne ulaže u hartije.

Tabela 10. Razlozi ulaganja u hartije od vrednostiPortfolio HOV banke koriste u cilju: Broj banaka

Upravljanja likvidnošću i rizicima 6

Ostvarenja profita 5

Oba prethodna razloga 17

Neki drugi razlog (navedeno: očuvanje kapitala i amortizacija volatilnosti cena)

2

Nije naveden razlog 7

53


Već je napomenuto, a upitnikom i potvrđeno da banke ostvaruju mali prihod od portfolija hartija od vrednosti. Dakle, ulaganje u hartije još uvek nije nešto što privlači domaće banke kada na plasmane komitentima ostvaruju značajnije iznose prihoda. One banke koje su navele procentualni iznos prihoda koji ostvaruju po osnovu ulaganja u HOV u odnosu na ukupne prihode, njih 23, ostvaruju iznose prihoda navedene u tabeli 11.

Tabela 11. Prihodi koje banke ostvaruju po osnovu ulaganja u hartije

Prihodi od HOV u odnosu na ukupneprihode banke

Broj banaka i u %

A. Manje od 1% 3-8,1%

B. Od 1% do 5% 9-24,3%

C. Od 5% do 10% 7-19%

D. Od 10% do 15% 1-2,7%

E. Od 15% do 20% 1-2,7%

F. Od 20% do 25% 1-2,7%

G. Preko 25% 1-2,7%

H. Nije odgovorilo 14-37,8%


Ostalih 14 banaka nisu navele podatak koliko procentualno iznose prihodi koje ostvaruju od hartija od vrednosti, a jedan broj banaka se izjasnio da ne sme da daje takve informacije. Od pet najvećih banaka tri nisu dale podatke o prihodima koje ostvaruju od hartija od vrednosti, dok su svih pet najmanjih banaka dale podatke (dve su u grupi A, jedna u grupi B, jedna u grupi C, jedna u grupi D).95

Interesantan podatak je dobijen da bilansno slabije banke ostvaruju značajnije iznose prihoda na osnovu portfolija HOV, ali sa druge strane verovatno i pametan potez da u nedostatku većih prihoda po osnovu kreditnih i depozitnih poslova trguju državnim hartijama na koje stvaruju zadovoljavajući prihod.

6.5 Banka kao posrednik na tržištu hartija od vrednosti Srbije

Treći deo upitnika, odnosio se na banku kao posrednika na tržištu hartija od vrednosti, odnosno na investiciono bankarstvo u najširem smislu.

Dobijeni su sledeći podaci, na pitanje da li se bave investicionim bankarstvom, 22 banke ili 60% je odgovorilo negativno, dok je 15 banaka ili 40% odgovorilo da se bavi poslovima investicionog bankarstva. Dakle, većina banaka se ne bavi ovim poslovima u Srbiji, ostaje da


54

se vidi u kom obimu i kojim poslovima investicionog bankarstva se bave one banke koje su odgovorile potvrdno. Jedna banka je navela da će u vrlo kratkom roku započeti sa poslovima investicionog bankarstva preko brokersko-dilerskog odeljenja koje je u fazi formiranja. U organizacionom smislu poslovi investicionog bankarstva kod banaka koje se bave tim poslovima se obavljaju kako je prikazano na garfikonu 3.96

Grafikon 3. Organizacija poslova investicionog bankarstva u bankama u Srbiji


Pored toga što se bavi poslovima investicionog bankarstva preko posebnog odeljenja, jedna banka se bavi tim poslovima i preko brokersko-dilerskog društva čiji je skoro 100% vlasnik. Kao drugi sektor, koji su pojedine banke navele, gde se obavljaju poslovi iz domena investicionog bankarstva, navedeni su sledeći sektori: Sektor sredstava, Odeljenje za hartije od vrednosti i Sektor sredstava, disponiteta i hartija od vrednosti.

Analizom veb sajtova banaka koje se navele da se bave investicionim bankarstvom preko posebnog odeljenja za investiciono bankarstvo u okviru banke, utvrđeno je da samo tri banke zaista imaju sektor ili odeljenje za investiciono bankarstvo, a link ka poslovima investicionog bankarstva je vidno istaknut na prvoj strani veb prezentacije. Jedan broj banaka se ovim poslovima bavi u okviru odeljenja za hartije od vrednosti ili odeljenja za brokersko-dilerske poslove, a ostale banke koje su navele da se bave investicionim bankarstvom u okviru posebnog odeljenja nigde na svojoj internet prezentaciji nemaju informacije o investicionom bankarstvu, niti posebno odeljenje koje se bavi tim poslovima.

Tri od pet najvećih banaka navelo je da se bavi poslovima investicionog bankarstva u okviru posebnog odeljenja. Jedan od pet bilansno najvećih banaka planira da započne ove poslove u veoma kratkom roku. Od pet najmanjih banaka dve se ne bave poslovima investicionog


55

bankarstva, dve rade u okviru drugih sektora u banci, a jedna preko brokersko-dilerskog društva čiji je vlasnik.

Dalje se od banaka tražilo da odgovore na pitanje da li se bave brokersko-dilerskim poslovima i, ukoliko je potvrdan odgovor, kako su organizovani ti poslovi u banci. Prvo, iz grupe banaka koje se ne bave investicionim bankarstvom 15 banaka se ne bavi ni brokersko-dilerskim poslovima, dok se sedam banaka iz te grupe bavi ovim poslovima. Iz grupe banaka koje se bave poslovima investicionog bankarstva sve banke se bave i brokersko-dilerskim poslovima. Trenutno se 22 banke ili 60% bankarskog sektora bavi ovim poslovima, a 15 banaka ili 40% ne rade ove poslove. Jedna banka je u fazi pripreme za obavljanje ovih poslova. Kako su ovi poslovi organizovani u bankama prikazano je na grafikonu 4.

Grafikon 4. Organizacija brokersko-dilerskih poslova u bankama


Odgovor pod stavkom "nešto drugo" na grafikonu 4. odnosi se na situaciju gde je banka odgovorila da se bavi brokersko-dilerskim poslovima ali preko brokersko-dilerskog društva sa kojim ima ugovor o poslovnoj saradnji. Sa druge strane, postoji još jedna situacija gde je banka odgovorila da se ne bavi brokersko-dilerskim poslovima, ali je kod pitanja vezanog za organizaciju tih poslova navela da je njen akcionara jedna brokersko-dilersko društvo. Kada je u pitanju drugo odeljenje u okviru koga se rade brokersko-dilerski poslovi, banke su navele odeljenje za investiciono bankarstvo i odeljenje za hartije od vrednosti. Sedam banaka brokersko-dilerske poslove obavlja preko brokersko-dilerskog društva koje je u njihovom vlasništvu. Procenat vlasništva se kreće od najmanje 10% kapitala u jednom slučaju, dok je u ostalim slučajevima on veći od 70% (73,51%; 78%; 88%; 99,45% i 100%). Jedna banka je navela da je vlasnik 1% kapitala brokersko-dilerskog društva, što je veoma mali, zanemarljiv procenat.

Banke koje brokersko-dilerske poslove obavljaju u okviru posebnog odeljenja u banci su ovlašćene banke koje su dobile saglasnost Narodne banke Srbije i dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje tih poslova. Jedna banka je dobila dozvolu ovlašćene banke ali još nije započela sa brokersko-dilerskim aktivnostima.

56

Od pet najvećih banaka u Srbiji, četiri se bave brokersko-dilerskim poslovima, a peta ima dozvolu i započeće sa tim aktivnostima. Sve ove banke poslove organizuju preko brokersko-dilerskog odeljenja, izuzev jedne koja to čini preko brokersko-dilerskog društva u kome je vlasnik skoro 100% kapitala. Iz grupe pet najmanjih banaka njih četiri se bave ovim poslovima, od kojih tri preko brokersko-dilerskog društva u vlasništvu, a jedna preko ugovora o poslovnoj saradnji.

Što se tiče procentualnog prihoda, u odnosu na ukupne prihode banke od provizija iz poslova sa hartijama od vrednosti, iznosi su veoma mali. Četiri banke su navele da je iznos zanemarljiv, šest je odgovorilo manje od 0,5%, tri banke između 1 i 2%, i jedna banka 5%. Analizom upitnika je utvrđeno da većina ovih banaka koje su odgovorile da proviziju ostvaruju od poslova vođenja računa hartija od vrednosti i korporativnog agenta, jer se dosta njih ne bavi niti poslovima investicionog bankarstva niti brokersko-dilerskim poslovima.

Bankama je na sledećem pitanju ponuđen spisak od 17 poslova koji su vezani za investiciono bankarstvo i hartije od vrednosti, a koje banke treba da označe kao one koje trenutno rade ili su radile. Na spisku su dati sledeći poslovi:97

pokrovitelj emisije, agent emisije, IPO (inicijalna javna ponuda), privatni plasman hartija, brokerski poslovi, dilerski poslovi, market mejker, investiciono savetovanje, portfolio menadžer, spajanja i peruzimanja preduzeća, istraživanje i analiza tržišta, rizični kapital, kastodi poslovi, restruktuiranje preduzeća, korporativni agent, vođenje računa hov, nesto drugo.

Šesnaest banaka ili 43% se ne bavi niti jednim od navedenih poslova. Ostalih 21 banaka ili 57% radi neki od poslova sa spiska. Najveći broj banaka, njih 18 (49% od ukupnog broja banaka), radi poslove vođenja računa hartija od vrednosti ali u smislu kliringa i saldiranja hartija od vrednosti nakon obavljenih transakcija kupovine i prodaje. Kao klirinški član Centralnog registra banke za imaoca hartija od vrednosti mogu da obavljaju sledeće poslove:98

otvaranje i vođenje vlasničkog računa hartija od vrednosti, otvaranje trgovačkog računa, promenu ličnih podataka o klijentu,

kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u hov i novcu na osnovu zaključenih poslova sa hartijama od vrednosti,


57

unos u informacioni sistem registra naloga klijenta za prenos hartija od vrednosti i naloga za upis prava trećih lica,

druge poslove u vezi sa hartijama od vrednosti na osnovu posebnog naloga klijenta.

Poslovima koroprativnog agenta se bavi najveći broj banaka, njih 14 (38% od ukupnog broja banaka). Korporativni agent je član Centralnog registra hartija od vrednosti i mora biti dobro kadrovski i informatički opremljen da direktno komunicira sa informacionim sistemom Centralnog registra. On je posrednik između emitenata, Centralnog registra i akcionara, a poslovi obuhvataju, otvaranje i vođenje emisionog računa izdavaoca hartija od vrednosti kao i pružanje drugih usluga izdavaocu u procesu vođenja korporativnih radnji koje obuhvataju: dostavljanje Centralnom registru zahteva za dodelu CFI koda i ISIN broja hartija od vrednosti, dostavljanje zahteva za upis hartija od vrednosti u Centralni registar, obaveštavanje Centralnog registra o održavanju skupštine akcionara dostavljanje zahteva Centralnom registru za izdavanje jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima hartija od vrednosti sa pravom glasa, isplata kupona, odnosno glavnice obveznica i dividende u novcu, povlačenje izdatih hartija od vrednosti.

Veliki broj banaka se bavi brokerskim (15 banaka, 40% od ukupnog broja) i dilerskim poslovima (9 banaka, 24%), jer su ovo aktivnosti koje su najduže prisutne na domaćem tržištu.

Kastodi poslovima se bavi osam banaka. Problem za banke koje žele da se bave kastodi poslovima i poslovima upravljanja investicionom fondovima jeste taj što je zakonom precizirano da kastodi banka ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje investicionim fondom. Šest banaka je radilo na poslovima spajanja i preuzimanja, isto tako je radilo istraživanje i analizu tržišta, mada više za svoje lične potrebe, a ne kao uslugu za potencijalne klijente. Jedna banka je navela da se bavila poslovima restruktuiranja. Četiri banke u sklopu svojih usluga rade investiciono savetovanje, mada je zakonom određeno da bi mogli da se baviti tim poslovima neophodni zaposleni sa licencom investicionog savetnika, a do trenutka obrade rezultata nije data ni jedna licenca komisije za investicionog savetnika. Privatnim plasmanom su se bavile četiri banke, a incijalnu javnu ponudu akcija su radile dve banke u Srbiji. Poslove rizičnog kapitala, odnosno ulaganje u nove kompanije nije radila ni jedna banka, zato što to ipak povlači veliki rizik koje banke nisu spremne da prihvate uz to što imaju i zakonsko ograničenje u pogledu ulaganja. Banke na srpskom tržištu ostvaruju značajne zarade i na tradicionalnim bankarskim uslugama tako da još uvek ne osećaju potrebu da se upuštaju u daleko rizičnije poslove. Takođe, poslove portfolio menadžera nije radila ni jedna banka jer su se tek nedevno pojavili prvi kadrovi sa licencom portfolio menadžera koja je neophodna za bavljenje ovim poslom. Nijedna banka u Srbiji se takođe do sada nije našla u ulozi market mejkera. U ulozi agenta prilikom emisije akcija su se našle četiri banke, dok je samo jedna banka radila pokroviteljstvo emisije. Zbirni rezultati vezani za poslove sa hartijama koje banke rade su dati u tabeli 12.

58

Tabela 12. Poslovi investicinog bankarstva i hartija od vrednosti koje su banke u Srbiji radile do sada

Poslovi Broj banakakoje su radile

Vođenje računa HoV 18Brokerski poslovi 15

Korporativni agent 14

Dilerski poslovi 9

Kastodi poslovi 8

Spajanja i preuzimanja preduzeća 6

Istraživanje i analiza tržišta 6

Agent emisije 4

Privatni plasman hartija 4

Investiciono savetovanje 4

IPO 2

Pokrovitelj emisije 1

Restruktuiranje preduzeća 1

Market mejker 0

Rizični kapital 0

Portfolio menadžer 0


Analiza je pokazala da bilansno jače banke bave kapitalno i kadrovski zahtevnijim poslovima sa hartijama od vrednosti kakvi su pokroviteljstvo, inicijalna javna ponuda, restruktuiranje preduzeća, spajanje i preuzimanje preduzeća itd. Bilansno manje banke se iz navedene grupe najčešće bave transakcionim poslovima sa hartijama od vrednosti kakvi su poslovi vođenja računa i poslovi korporativnog agenta.

Od prethodno navedenog spiska poslova od banaka je traženo da odrede na kojima imaju najmanje iskustva, a na kojima najviše. Većina banaka najviše iskustva ima u vođenju računa hartija-kliringu i saldiranju hartija, zatim na poslovima korporativnog agenta i brokersko-dilerskim poslovima. Sem dilerskih poslova, ostalo su poslovi gde se banka javlja kao transaktor u poslovima sa hartijama od vrednosti. Kod tih aktivnosti rizik nije veliki, i mnoge banke su rano započele sa njima, tako da se tim poslovima i najduže bave. Sa druge strane, što se tiče poslova sa kojima imaju najmanje iskustva, sve su banke različito odgovorile, tako da se osim poslova kliringa i saldiranja sve ostalo našlo na listi poslova gde banke imaju malo ili nikakvog iskustva. Od dana stupanja na snagu novog zakona, a ukoliko nisu ovlašćene banke odnosno kastodi banke , nije im dozvoljeno da otvaraju i vode račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra već kao članovi Centralnog registra mogu samo da vrše kliring i saldiranje novčanih obaveza i potraživanja iz transakcija sa hartijama od vrednosti.

59

Iako se veoma mali broj banaka bavi poslovima investicionog bankarstva u užem značenju, veoma bitno je videti da li postoji razmena informacija između sektora korporativnih finansija i odeljenja analize i brokersko-dilerskih poslova u banci, i ukoliko postoji, koje informacije se razmenjuju. Veći broj banaka koje se bave poslovima investicionog bankarstva i drugim poslovima sa hartijama od vrednosti je odgovorio da razmenjuje tržišne ali i druge bitne informacije između navedenih sektora. Dakle, zaštita klijenata i čuvanje poverljivih informacija do kojih dolaze korporativne finansije od sektora analize i brokersko-dilerskog odeljenja još uvek ne funkcioniše, odnosno reklo bi se iz odgovora da nije prepoznata potreba i obaveza razdvajanja i sprečavanja slobodnog protoka informacija u cilju izbegavanja manipulativne prakse. Mada, sve to je donekle ublaženo činjenicom da obim poslova nije toliki da to može da predstavlja problem trenutno, ali ukoliko bi se porastom poslova takva praksa i nastavila , pretila bi da ugrozi transparentnost i javnost tržišta. Samo mali broj banaka je prepoznao praksu koja postoji na razvijenim tržištima gde se sprečava protok informacija koje nisu javno dostupne između korporativnih finansija i odeljenja trgovine.

Dalje, u upitniku, trebalo je da banke identifikuju svoje ključne korisnike usluga, da li su to domaća ili strana, pravna ili fizička lica, kao i da preciziraju u koju svrhu klijenti najčešće koriste usluge investicionog bankarstva. Dve banke su odgovorile da rade isključivo sa domaćim pravnim licima na poslovima preuzimanja preduzeća i poslovima privatizacije preduzeća. Dve banke u potpuno stranom vlasništvu rade isključivo sa stranim pravnim licima i to poslove istraživanja i analize tržišta, privatnog plasmana, merdžera i akvizicije itd. Takva opredeljenost ka isključivo stanim investitorima na našem tržištu ne doprinosi ni podizanju znanja ni većoj aktivnosti domaćih učesnika u poslovima sa hartijama od vrednosti. Opet dve banke su navele da rade i sa domaćim i sa stranim pravnim licima na poslovima trgovine hartijama od vrednosti, korporativnog agenta (za domaća naravno), preuzimanje preduzeća, agenta emitenta itd. Dve bilansno jake banke rade sa svim licima i fizičkim i domaćim i stranim pravnim licima, a najčešće usluge koje pružaju su brokerski poslovi i poslovi korporativnog agenta. Osam banaka radi isključivo sa domaćim pravnim i češće fizičkim licima i to na brokerskim poslovima, kliringu i saldiranju transakcija sa hartijama od vrednosti, korporativnoj agenturi.

U pogledu uključivanja u aktivnosti upravljanja investicionim fondovima, 17 banaka planira da se tim poslovima bavi, dok se 12 banaka izjasnilo da se neće baviti navednim poslovima. Ipak, dve od njih su se izjasnile da to neće raditi u nekoj bliskoj budućnosti, dok je jedna banka stavila rezervu jer je došao novi vlasnik koji može nešto promeniti u poslovnoj politici banke. Iz grupe pet bilansno najvećih banaka tri su se izjasnile da će se baviti upravljanjem investicionim fondovima, dok se jedna nije izjasnila. Iz grupe najmanjih banaka iste poslove planiraju dve banke, od kojih je jedna preuzeta od jedne strane banke pa će verovatno povećati svoj kapital i time imati veću mogućnost za širenje bankarskih poslova.

Pravac u kome banke planiraju dalje da razvijaju investiciono bankarstvo je sledeći:99

Kod tri banke dalji razvoj ovih poslova zavisi od odluke novog vlasnika koji je preuzeo banku i koji će definisati novu poslovnu politiku. U jednom slučaju se očekuje da će se aktivnije krenuti sa investicionim bankarstvom s obzirom na to da strani vlasnik već ima prilično razvijen taj segment svoga poslovanja, a da je za početak hteo da u Srbiji više razvije komercijalno bankarstvo,

99 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 98, 99 str.

60

Dve banke planiraju uspostavljanje ovih poslova, u jednom slučaju formiranjem odeljenja trezora u okviru koga će se obavljati poslovi investicionog bankarstva,

Četiri banke su navele da planiraju da razvijaju svoje poslove koji su im zakonski dozvoljeni, posebno je navedeno privatno bankarstvo,

Deset banaka je navelo da dalje planira da razvija kastodi poslove, brokerske i dilerske poslove, poslove agenta emisije, investiciono savetovanje, upravljanje investicionim fondom, portfolio menadžment, poslove inicijalne javne ponude i privatni plasman.

Kao najveću prednost banke u pogledu budućeg bavljenja investicionim bankarstvom i poslovima sa hartijama od vrednosti banke u Srbiji su navele:100

Iskustvo i znanje, Veliki kapital, Obrazovane, stručne, mlade timove stručnjaka, Poslovnu mrežu stranog vlasnika i veliko iskustvo koje vlasnik ima napolju na

poslovima investicionog banakrstva, Razigranu mrežu organizacionih jedinica i veliki broj klijenata raznih profila, za neke

banke strana, sofisticirana klijentela, Razvijen informacioni sistem, Raznovrsnost usluga, Lidersku poziciju na polju komercijalnog bankarstva, Mogućnost privlačenja većeg poverenja šireg sloja klijenata, Klijent može sve poslove vezane za hov da obavi na jednom mestu, Cenovnu konkurenciju.

Najveći broj banaka je kao prednost navelo to što imaju razgranatu mrežu organizacionih jedinica, dakle, u svakom delu zemlje mogu biti blizu klijenata. Sledeće prednost banaka u odnosu na brokersko-dilerska društva koja bi se bavila istim poslovima, a koje su banke navele jeste kapital koji imaju i koji je značajno veći od kapitala kojim raspolažu brokersko-dilerska društva. Znanje i obrazovane, mlade stručnjake su mnoge banke navele kao svoju prednost za dalje bavljenje ovim poslovima. Za strane banke je od izuzetne važnosti znanje, iskustvo, know-how i klijenti koje ima njihova centrala u inostranstvu, što će im biti od neprocenjive koristi kada budu u većem obimu krenuli poslovi sa hartijama od vrednosti. Takođe, u svetlu univerzalnog bankarstva koje danas prevladava u svetu, značajno je to što su banke kao svoju prednost u bavljenju investicionim bankarstvom i hartijama od vrednosti navele to što će svojim klijentima moći da pruže sve usluge na jednom mestu.

Sa druge strane, kao najveće prepreke za razvoj investicionog bankarstva i poslova sa hartijama od vrednosti, koje potiču iz same banke ili iz okruženja, banke su navele brojne razloge. Između ostalog to su:101

Trenutni proces privatizacije u kome se konkretna banka nalazi, Poslovna politika banke, Veliki sistem koji je često trom, Nedostatak stručnih kadrova i kritičnog minimuma znanja iz ove oblasti kod

menadžmenta, Nerazvijenost informatičke podrške, Skupe usluge na tržištu (komisije, Centralnog registra), Nedoslednost u primeni zakonskih propisa,

100 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 99 str.101 Isto, 99,100 str.

61

Nedovoljno razvijeno i nelikvidno tržište hartija od vrednosti- nedostatak finansijskih instrumenata, kvalitetnih hartija, akcija javnih preduzeća,

Ne postoje makroekonomski uslovi za ozbiljnije bavljenje poslovima sa HoV, Pošto tržište nema dubinu i nije dovoljno uređeno, banke sa stranim vlasništvom ne

mogu da dobiju odobrenje centrala da se bave poslovima investicionog bankarstva i hartija od vrednosti,

Nedefinisana uloga i mesto finansijskog tržišta sa aspekta budućeg razvoja u državi, Nedostatak poverenja u ispravno funkcionisanje svih institucija finansijskog sistema, Objavljivanje finansijskih izveštaja preduzeća se još uvek smatraju tajnom, Veoma komplikovana zakonska procedura koja birokratskim pravilima onemogućava

razvoj poslovanja.

Kao ključnu prepreku iz okruženja za razvoj investicionog bankarstva i poslova sa hartijama od vrednosti u Srbiji većina banaka vidi nedovoljno razvijeno i plitko tržište u kome nama dovoljno kvalitetnih hartija, nema akcija javnih preduzeća koje u drugim zemljama čine okosnicu trgovine na berzi, primena zakona nije dosledna, a ni makroekonomski uslovi nisu povoljni. U takvim uslovima veliki broj banaka sa stranim kapitalom nije dobio odobrenje centrala da se bavi tim poslovima ovde. Ono što se dosta puta provlači kroz stručne skupove, radove i okrugle stolovesa ovom tematikom, a što je i dosta banaka navelo, jeste nejasan stav države prema finsijskom tržištu. Nepostojanje strategije ili plana razvoja tržišta hartija od vrednosti na državnom nivou predstavlja veliki problem jer u takvim okolnostima nastaje i nedosledno primenjivanje zakona, krize i problemi koji zahvataju finansijsko tržište i dalje podrivaju njegov razvoj.

Što se tiče prepreka u okviru same banke, interesantno je da se navodi nedostatak znanja i nedovoljno stručnih i obučenih kadrova. Ono što neke banke smatraju prednošću, nekim predstavlja problem. Dalje, poslovna politika nekih banaka nije za neki budući period planirala poslove sa hartijama od vrednosti i razvoj investicionog bankarstva, pa u tome vide prepreku. Ono što je takođe zanimljivo i što predstavlja prepreku iz same banke jeste što je banka veliki sistem koji u nekim slučajevima nije fleksibilan, a poslovanje sa hartijama od vrednosti upravo traži fleksibilnost i brzinu u donošenju odluka.

Dvadestet četiri banke, što čini 64% ispitanih banaka, smatra da banke u Srbiji mogu pomoći u oživljavanju tržišta hartija od vrednosti i razvoj poslova investicionog bankarstva. Jedan odgovor se odnosio na to da će ipak samo banke sa stranim kapitalom koje imaju adekvatan know-how, biti u stvari, glavni pokretači tržišta. Takođe, dat je odgovor da će najveći doprinos razvoju tržišta hartija od vrednosti imati banke koje su se više orjentisale ka poslovima investicionog bankarstva, jer je to u njihovom primarnom interesu. Banke su dale raznolike odgovore u pogledu načina na koji će banke pomoći oživljavanju tržišta hartija od vrednosti i razvoju investicionog bankarstva, kao na primer:102

Pomoć u oživljavanju je vezana za odluke u bankama da se više okrenu poslovanju sa hartijama. Čim se banke aktivnije uključe u poslove investicionog bankarstva doćiće do razvoja tržišta hartija od vrednosti, što se desilo i sa tržištem novca. Uslov je raznovrsnija ponuda hartija od vrednosti.;

Aktivnim i stalnim prisustvom na tržištu hartija od vrednosti; Animiranjem i upoznavanjem klijenata sa bankarskim proizvodima iz oblasti

investicionog bankarstva i samim usavršavanjem unutar banke;

102 Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008, 100, 101 str.

62

Pošto banke imaju dosta slobodnog kapitala i široku bazu klijenata mogu im ponuditi alternativu po pitanju finansiranja na tržištu kapitala, a takođe i konsalting usluge;

Edukacijom klijenata i pružanjem širokog asortimana usluga iz poslova sa hartijama od vrednosti;

Jačanjem aktivnosti korporativnih finansija koje bi pomogle pronalaženju strateških partnera u privrednom i industrijskom sektoru kao bazi tržišta kapitala;

Većim angažovanjem svog potencijala u poslove sa hartijama od vrednosti, i aktivnom ponudom različitih hartija od vrednosti od strane banaka;

Jačanjem poverenja klijenata koje se stiču kvalitetnim pružanjem drugih usluga; Svojim tehničko-tehnološkim i materijalnim potencijalima i mogućnostima; Pristupom razvijenim tržištima i znanjima unutar grupacija; Prenosom svojih znanja i know-how-a.

Jedan broj banaka smatra da će samim angažovanjem potencijala banaka i većim angažovanjem na poslovima sa hartijama od vrednosti doći do njegovog razvoja i oživljavanja. Kada banke krenu sa pružanjem usluga iz domena investicionog bankarstva i hartija od vrednosti, one moraju biti konstantno aktivne na tržištu kako bi doprinele njegovom razvoju. Bankari smatraju da bi, animiranjem klijenata banke i podizanjem njihove svesti i edukacije u pravcu većeg korišćenja hartija od vrednosti i mogućnostima koje pruža tržište kapitala, banke mogle značajno da doprinesu razvoju tržišta hartija u Srbiji. Emitovanjem svojih hartija, ali i upotrebnom know-how-a, banke će razviti investiciono bankarstvo na srpskom tržištu kapitala.

Polovina banaka od njih 26, koje su dale odgovor na pitanje, vidi brokersko-dilerska društva kao značajne konkurente na poslovima investicionog bankarstva. Jedan broj banaka iz obe grupe se slažu u činjenici da će jedan broj najaktivnijih i najvećih brokersko-dilerskih društava (njih 5 od 10) biti i dalje konkurenti bankama u oblasti investicionog bankarstva. Banke smatraju brokersko-dilerska društva značajnom konkurencijom zbog mogućnosti veće operativnosti, fleksibilnosti i većeg broja zaposlenih koji se bave samo tim poslovima.

Kao razloge zašto brokersko-dilerska društva ne vide kao konkurente banke navode mali kapital, nedovoljno kadrovskog potencijala, a kao nedostatak vide i to što nemaju razvijenu poslovnu mrežu. Mišljenje jednog broja banaka je da će sa većim uticajem i uključivanjem banaka na tržište hartija od vrednosti da se smanji uloga brokersko-dilerskih društava na tržištu u budućnosti. Sa druge strane, neke banke smatraju da u nekoj bliskoj budućnosti neće imati konkurente u vidu brokersko-dilerskih društava, ali ostavljaju rezervu za neki naredni period.

Na kraju iznošenja rezultata istraživanja, zanimljiv je komentar jednog bankara, iz banke sa većinskim domaćim kapitalom, u pogledu aktivnosti banaka i njihove uloge na tržištu hartija od vrednosti i o investicionom bankarstvu u Srbiji:103

„Generalno, do sada banke u Srbiji, pa čak i takozvane "strane banke", nisu pokazale dovoljno interesa za aktivnije uključivanje u poslove tržišta kapitala, a posebno investicionog i korporativnog bankarstva, iako imaju gotovo neograničene mogućnosti i prednosti u odnosu na brokersko-dilerska društva. Osnovni razlog leži u činjenici da top menadžment nema


63

dovoljno znanja i sluha za ove poslove, a i stepen razvoja nacionalne ekonomije i kritičnog nivoa znanja je nažalost takav da se uglavnom svi finansijski problemi rešavaju klasičnim metodama i instrumentima-kreditima i garancijama. Edukacija, edukacija i opet edukacija su jedini izlaz uz stalno podmalđivanje kadrova u bankama. ”

6.6 Zaključak istraživanja

Ono što se može izvesti kao zaključak iz ovog istraživanja jeste da je u budućnosti izvesno veće uključivanja banaka na tržište hartija od vrednost i u oblasti investicionog bankarstva. To je ipak dugoročna tendencija, jer će uvođenja, razvoj i ekspanzija poslova investicionog bankarstva u Srbiji trajati narednih 4 do 5 godina. Mali broj banaka koje se sada bave investicionim bankarstvom će ojačati svoju poziciju i pojačati aktivnosti, dok kapitalno slabije banke planiraju povećanje kapitala, razvijanje bankarskih proizvoda, veću aktivnost sa hartijama od vrednosti i uključivanje u poslove investicionog bankarstva. Stiče se utisak da su banke svesne da će svojim angažovanjem oživeti tržište hartija od vrednosti i razviti poslove investicionog bankarstva, ali pre toga žele da se dobro pozicioniraju u tradicionalnim komercijalnim bankarskim poslovima pa onda da se usmere ka investicionom bankarstvu.

Analizom konkretnih poslova koje su banke navele da su radile iz oblasti investicionog bankarstva, videlo se da se samo manji broj banaka zaista bavi tim poslovima i to samo povremeno, iako je dosta banaka navelo u istraživanju da se bavi investicionim bankarstvom. Može se reći da, ne računajući kastodi poslove, vođenje računa hartija i poslove korporativnog agenta, i ukoliko se isključe brokersko-dilerski poslovi koji se u našoj zemlji već duži niz godina obavljaju, poslovima investicionog bankarstva, u smislu poslova emisije hartija na primarnom tržištu, investicionog savetovanja, portfolio menadžmenta, istraživanja i analize, merdžera i akvizicija, bavi se devet banaka u Srbiji. Od tih banaka samo jedna nije u većinskom stranom vlasništvu. Daljom analizom užih poslova investicionog bankarstva koje se ove banke radile, a koji su prethodno navedeni, preovladavaju poslovi istaživanja i analize tržišta, privatnog plasmana hartija od vrednosti i poslova merdžera i akvizicije. Nema poslova pokroviteljstva, a vrlo retko ima poslova agenta emisije. Koji su posebno interesantni poslovi za ovaj master rad. Dve banke su navele da su radile inicijalnu javnu ponudu (IPO), što pokazuje da preduzeća ne posmatraju tržište kapitala kao način prikupljanja potrebnog kapitala, već i dalje koriste kredite banaka kao gotovo jedini izvor finansiranja. Tada se postavlja pitanje zašto bi se i same banke upuštale u rizične poslove emisije hartija kada mogu da odobravaju dobro obezbeđene kredite na kojima pristojno zarađuju.

Veliki broj banaka je učestvovao na poslovima akvizicije, kao savetnici i brokeri, obično na strani ponudioca, jer su kompanije preuzimane van berze, a da se prethodno nije trgovalo tim akcijama na berzi gde bi se utvrdila tržišna cena akcija. Menadžment je u velikom broju preduzeća iskoristio nepostojanja posebnog zakona o preuzimanju da promeni vlasničku strukturu prema prethodnom dogovoru sa ponudiocem.

Period reforme banaka je doveo da vraćanja poverenje u bankarski sektor, ali ujedno doveo do razvoja tradicionalnih bankarskih usluga koje su nedostajale ovom tržištu. Misli se na kredite, nove savremene vidove plaćanja (elektronski platni promet, kreditne kartice, homebanking), sada i štednja, s obzirom na to da bankarstvo nije bilo popularno, niti dovoljno razvijeno tokom devedesetih godina. Strane banke, koje imaju šta da pokažu, nisu se dovoljno angažovale u poslovima investicionog bankarstva. Svojim večim angažovanjem mogle bi da doprinesu povećanju vrsta hartija od vrednosti na tržištu time što bi emitovale akcije.

64

Trenutna situacija je takva da veliki broj banaka ovde ne emituje akcije, čak su i domaće banke koje su privatizovane obustavile emisiju akcija od kada je došao novi vlasnik. Takva situacija zatvaranja banaka, koje su poslednjih godinu dana dale impuls trgovini na berzi, ne pogoduje razvoju tržišta hartija od vrednosti.

Kao investitori banke ulažu samo u sigurne hartije- državne obveznice i blagajničke zapise NBS. Vanberzanska tržišta na kojima banke trguju ovim hartijama su razvijena i likvidna. Zbog rizika, i još uvek nedovoljnog poverenja, banke ne ulažu u akcije, mada im je to ograničeno i zakonskim propisima. Ipak, emitovanjem sertifikata o depozitu, obveznica, sekjuritizacijom kredita banke bi sigurno doprinele oživljavanju tržišta hartija. Kako inicijalna javna ponuda, ali ni javne ponude hartija preduzeća još uvek nisu zaživele na domaćem tržištu, banke bi mogle reklamiranjem svojih usluga pokrovitelja i agenta emisije, kod javne ponude ili inicijalne javne ponude, sigurno doprineti podizanju svesti kod korporativnog sektora o korišćenju tržišta kapitala mnogo češće u finansiranju svojih potreba. Poslovi investicionog bankarstva bi više doprineli reputaciji banke nego odobreni krediti. Takva banka bi bila prepoznata, ne samo u zemlji nego i u regionu, kao jaka finansijska institucija koja pruža sve usluge univerzalnog bankarstva na jednom mestu. U tom slučaju bi rastao i ugled banke koja bi lakše širila svoju kapitalnu bazu, a povretan efekat bi bio razvoj i oživljavanje domaćeg finansijskog tržišta, odnosno tržišta hartija od vrednosti.

Dok su neke banke zadovoljne postojećim kadrovima i ekspertizom koju poseduju za obavljanje poslova investicionog bankarstva, neke druge to nisu i kao jednu od prepreka za veće bavljenje ovim poslovima vide upravo nedostatak stručnog kadra i znanja iz ove oblasti. U svakom slučaju, činjenica je da nema dovoljno stručnjaka za ovu oblast tako da postoji veća edekacija i ustavršavanje zaposenih u bankama ka poslovima investicionog bankarstva.

Kroz odgovore u upitniku neke banke su se jasno iskristalisale da će sigurno ostati u domenu komercijalnog bankarstva u narednih pet do deset godina. Neće se sve banke uključiti u poslove investicionog bankarstva jer su ti poslovi rizični, kapitalno i kadrovski zahtevni. Pored dasadašnjih desetak banaka koje se sada bave nekim vidom investicionog bankastva, u budućnosti se može očekivati da će se još pet ili šest banaka baviti investicionim bankarstvom u značajnoj meri. Ostale banke će zadržati komercijalno bankarstvo kao glavni vid svojih usluga.

65

7. Praktični primer investicionog bankarstva kod Komercijalne banke

Svim svojim klijentima, Komercijalna banka pruža kompletnu uslugu po pitanju hartija od vrednosti i investicionog bankarstva kroz brokersko-dilerske poslove i poslove kastodi banke.

Komercijalna banka je:104

Vaš uspešan partner i savetnik u brokerskom i dilerskom načinu trgovine; član Centralnog registra hartije od vrednosti; član Beogradske berze.

Obavljamo sve poslove sa hartijama od vrednosti:105

obveznice stare devizne štednje; akcije preduzeća; državni zapisi Republike Srbije; poslove korporativnog agenta; izdavanje i distribuciju hartija od vrednosti; otvaranje i vođenje računa hartija od vrednosti; ponude za preuzimanje akcija preduzeća; analizu finansijskog tržišta; isplatu dividendi; vođenje namenskih novčanih računa za pravna i fizička lica.

Za Vas možemo obaviti:106

otvaranje pravnih i fizičkih lica za kupoprodaju hartija od vrednosti; isplate prodavcima za prodate hartije od vrednosti; plaćanje sa namenskih računa kupaca za kupljene hartije od vrednosti.

Trgovinu hartijama od vrednosti na finansijskom tržištu Republike Srbije, možete obavljati na berzanskom i vanberzanskom tržištu. Kao što same reči i kažu, berzansko tržište je organizovano tržište gde možete trgovati sa hartijama koje su uključene na tržišta Beogradske berze, dok se vanberzansko tržište odvija, takođe po utvrdjenim pravilima, samo van okvira berze (na primer platforma za trgovanje državnim zapisima Republike Srbije).

Komercijalna banka trguje na berzanskom i vanberzanskom tržištu, kao i elektonski, putem Kombank trader-a.

Na berzanskom tržištu Komercijalna banka trguje na sledeći način. Hartijama od vrednosti koje se kotiraju na organizovanom tržištu možete trgovati preko ovlašćenih učesnika banaka/brokersko dilerskih društava.Klijent koji namerava da trguje sa hartijama od vrednosti potpisuje Ugovor o otvaranju i vođenju vlasničkog računa HoV (kastodi odeljenje Banke) i

104 www.kombank.com 105 www.kombank.com 106 Isto

66

http://www.kombank.com/


Ugovor o posredovanju u trgovanju sa hartijama od vrednosti (brokersko odeljenje Banke).Klijent otvara namenske novčane račune za trgovanje u Banci. Klijent ispostavlja nalog (neposredno, ili preko aplikacije Kombank Trader) za kupovinu/prodaju HoV u kome se definišu svi bitni elementi (oznaka HoV, cena, količina, vreme trajanja naloga i dr.).Pre ispostavljanja naloga u informacioni sistem organizatora tržišta, broker proverava da li na novčanom računu klijenta ima dovoljno sredstava za izmirenje njegovih obaveza koje bi nastale po osnovu izvršenja naloga za kupovinu HoV, odnosno da li na računu HoV ima dovoljno HoV koje su predmet prodaje. Aplikacija za Web naloge Kombank Trader ovu proveru vrši automatski. Nakon realizacije naloga, broker dostavlja klijentu potvrdu o realizovanoj kupovini/prodaji HoV. U roku od tri radna dana nakon realizacije naloga (T+3), HoV se prenose sa vlasničkog računa HoV prodavca na vlasnički račun kupca HoV, a novac sa namenskog novčanog računa kupca na namenski novčani račun prodavca HoV. Aplikacija za Web naloge Kombank Trader korisnicima omogućava, da sledećeg radnog dana (T+1), ispostavljaju naloge za trgovanje s hartijama i novcem koje su ralizovali na trgovanju prethodnog dana.

Što se tiče trgovine na vanberzanskom tržištu Komercijana banka obavlja više aktivnosti.

Prvo, obavlja trgovinu sa Državnim zapisima Republike Srbije. Popularno se zovu Trezorski zapisi (T-bils) jer ih izdaje Trezor Republike Srbije. Trenutno su okarakterisani kao kratkoročne dužničke hartije od vrednosti sa rokovima dospeća od tri, šest i dvanaest meseci. U prespektivi je izdavanje ovih hartija i na rok duži od godinu dana (T-notes).

Republika Srbija izdaje Trezorske zapise u cilju finansiranja republičkog budžeta. Trezorski zapisi se smatraju nerizičnim hartijama od vrednosti i zbog toga su vrlo interesantni ulagačima. Glase na dinare i prodaju se za dinare. Prodaju se metodom aukcije, a pravo kupovine imaju samo domaća pravna i fizička lica.

Drugo, ponuda za preuzimanje. Ukoliko neko lice želi da stekne značajno učešće, to jest preko 25% akcija u osnovnom kapitalu nekog akcionarskog društva, dužno je da objavi ponudu za preuzimanje svih preostallih akicja tog ciljnog društva. Postupak je isti i ako neko lice već poseduje 25% akcija akiconarskog društva, i želi da nastavi sa kupovinom tih akicja. Kupovinom barem jedne akcije, lice koje je steklo 25% plus jednu akciju, u obavezi je takodje da objavi ponudu za preuzimanje svih preostalih akicja tog ciljnog društva. Ponuda za preuzimanje je javna ponuda upućena svim akcionarima ciljnog društva za kupovinu svih akcija s pravom glasa.

Komercijalna banka – Odeljenje brokersko dilerskih poslova zainteresovanim licima, koja se pojavljuju u svojstvu ponuđača, pruža sledeće usluge:107

konsultantske usluge i priprema strategije preuzimanja društva, priprema teksta obaveštenja o nameri preuzimanja i teksta ponude za preuzimanje i

organizacije njihovog objavljivanje u dnevnim listovima, otvaranje računa deponovanih hartija od vrednosti u Centralnom registru, podnošenje zahteva za odobravanje objavljivanja ponude Komisiji za hartije od

vrednosti sa potrebnom dokumentacijom, obaveštavanje svih akcionara ciljnog društva, Centralnog registra, Beogradske berze i

ciljnog društva o otvaranju ponude za preuzimanje, praćenje toka deponovanja akcija, sprovodjenje saldiranja preuzetih akcija,

107 www.kombank.com

67


pripremanje teksa izveštaja o preuzimanju i organizovanje njegovog objavljivanja.

Svi akcionari na kućnu adresu dobijaju skraćeni tekst ponude za preuzimanje.Ukoliko akcionar želi da proda svoje akcije on daje nalog brokeru za prenos akcija sa svog vlasničkog na depo račun ponudioca.

Ako se ispune uslovi koje je ponuđač dao, ponuda se proglašava uspešnom. Nakon 3 radna dana vrši se saldiranje akcija, i na namenski račun prodavcu biće uplaćen novac koji je umanjen za sve transakcione troškove.

Ukoliko je ponuda za preuzimanje uspela brokeri šalju klijentima potvrdu o prodaji akcija, a ako ponuda nije uspela, onda se akcije sa računa deponovanih hartija od vrednosti ponuđača automatski vraćaju na vlasničke račune akcionara koji su deponovali te akcije.

Uslovi i postupak za preuzimanje akcionarskih društava, kao i prava i obaveze učesnika u postupku pruzimanja detaljno su regulisani Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava i Pravilnikom o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija.

Treća aktivnost na vanberzanskom tržištu je prinudna prodaja. Kada ponuđač u postupku preuzimanja otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva, ima pravo da kupi i akcije akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionar), a pod uslovima iz ponude za preuzimanje.

Ponuđač podnosi Centralnom registru, preko brokera, zahtev za prinudnu prodaju akcija nesaglasnih akcionara najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka krajnjeg roka iz ponude za preuzimanje, uz navođenje uslova kupovine akcija iz ponude za preuzimanje i izvršava uplatu po osnovu prinudne prodaje akcija na namenski novčani račun ciljnog društva u Centralnom registru.

Istovremeno sa podnošenjem zahteva za prinudnu prodaju akcija, ponuđač je dužan da obavesti nesaglasne akcionare o podnetom zahtevu, i to obaveštenje objavi u jednim dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka.

Po isteku roka od 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja, na pismeni zahtev ponuđača, Centralni registar vrši prenos hartija i novca na način propisan Pravilima poslovanja Centralnog registra.

Četvrta aktivnost je prinudna kupovina. Kada je ponuđač otkupio najmanje 95% akcija ciljnog društva (većinski akcionar) obavezan je da kupi akcije preostalih akcionara na njihov zahtev, a pod uslovima iz ponude za preuzimanje.

Ponuđač koji je stekao najmanje 95% akcija ciljnog društva, nakon okončanja postupka preuzimanja, mora obezbediti novčana sredstva, odnosno bankarsku garanciju za plaćanje preostalih akcija ciljnog društva koje ne sme povlačiti do isteka roka od šest meseci, u kome manjinski akcionari mogu podneti zahtev za prinudnu kupovinu njihovih akcija.

Manjinski akcionari mogu podneti zahtev većinskom akcionaru, odnosno Centralnom registru

68

preko člana Centralnog registra, najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja najmanje 95% akcija od strane ponuđača, obaveštavajući ga o klasi i broju akcija koje nude na prodaju.

U slučaju podnošenja zahteva za prinudnu kupovinu, većinski akcionar dužan je da otkupi akcije manjinskih akcionara po ceni poslednje kupljene akcije čijom kupovinom je stekao najmanje 95% akcija.

Centralni registar vrši prenos hartija i novca na način propisan Pravilima poslovanja Centralnog registra.

Kombank Trader je savremena Web aplikacija za on line ispostavljanje naloga za trgovanje hartijama od vrednosti kotiranim na Beogradskoj berzi. Aplikacija je u celini nastala angažovanjem stručnjaka Komercijalne banke, sa ciljem da klijentima omogući jednostavno i lako ispostavljanje naloga za trgovanje, svim danima u godini u vremenu od 00:00 do 24:00 časova.

Kombank Trader - prednosti i pogodnosti korišćenja aplikacije:108

Brzo i lako ispostavljanje naloga za kupoprodaju hartija od vrednosti preko računara iz bilo kog dela zemlje ili sveta gde postoji Internet konekcija, sa mesta koje Vama najviše odgovara;

Izuzetno povoljne provizije; Brzo ugovaranje korišćenja aplikacije preko široke mreže ekspozitura Komercijalne

banke; Za sve transakcije korisnik ima pristup za štampu pisane potvrde u PDF i XLS

formatu; Dvojezičnost aplikacije – srpski i engleski jezik; Automatska provera stanja novca i hartija koja isključuje greške u davanju naloga za

trgovanje; Netting hartija i novca – omogućava korisniku da sledećeg radnog dana ispostavlja

naloge za trgovanje sa hartijama i novcem od realizovanih transakcija prethodnog dana;

Mogućnost zadavanja “alarma” i prijem SMS ili e-mail poruke u skladu sa zadatim kriterijumom cene za pojedinačnu hartiju od vrednosti;

U celoj aplikaciji, kod svakog servisa, prisutna je pomoć korisniku.

Kombank Trader omogućava i:109

Uvid u kretanje cena hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi, kako u realnom vremenu, tako i u zadatom intervalu datuma;

Uvid u 10 najboljih ponuda za kupovinu i prodaju u realnom vremenu (“dubina tržišta”);

Uvid u ukupnu ponudu i tražnju po odabranoj hartiji; Uvid u obim trgovanja za odabranu hartiju; Trend kretanja cene za odabranu hartiju; Vrednost Vašeg portfolija po trenutnim tržišnim cenama; Ažuran status naloga; Promptnu obradu naloga.

108 www.kombank.com 109 Isto

69


Da bi ste postali korisnik Komban Trader aplikacije neophodno je da imate:110

Otvoren tekući račun; Otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti; Otvorene namenske novčane račune za trgovanje hartijama od vrednosti; Servis Web E-banke; Zaključen Ugovor o posredovanju u kupovini i prodaji hartija od vrednosti.

Jednostavnim popunjavanjem standardizovanog Zahteva za korišćenje aplikacije, koji možete dobiti u ekspoziturama Komercijalne banke ili u Odeljenju brokersko-dilerskih poslova možete postati korisnik aplikacije.

I ukoliko neispunjavate sve neophodne uslove, možete podneti standardizovani Zahtev za korišćenje aplikacije. Nakon toga, zaposleni u ekspoziturama, u najkraćem roku omogućiće Vam da postanete korisnik aplikacije.

Komercijalna banka obavlja usluge korporativnog agenta-agenta emisije. Ovim poslovima u okviru investicionog bankarstva se ovaj rad posebno bavi.

Zakonom o tržištu hartija od vrednosti je definisano da su hartije od vrednosti elektronski dokumenti koji se izdaju, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u informacionom sistemu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti od 5. januara 2004. vodi jedinstvenu evidenciju o svim izdatim hartijama od vrednosti, kao i o svim zakonitim imaocima hartija od vrednosti (knjiga akcionara).

Svako privredno društvo ima obavezu uknjižavanja novoizdate emisije hartija od vrednosti u Centralni registar.

Poslovna komunikacija između privrednog društva i Centralnog registra ostvaruje se isključivo preko nekog od članova Centralnog registra sa kojim emitent potpisuje Ugovor o korporativnoj agenturi.

Usluge Korporativnog agenta obuhvataju sledeće poslove: 111

administriranje emisionog računa u Centralnom registru, dostavljanje knjige akcionara jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima hartija od

vrednosti (za potrebe održavanja skupštine akcionara, isplate dividende i dr.), obaveštavanje Centralnog registra o pozivu za davanje zastupničke izjave, pozivu za

održavanje skupštine akcionara, isplati dividende i dr, isplatu kupona za izdavaoce dužničkih hartija od vrednosti i isplatu dividende za

izdavaoce akcija, izradu i objavu izveštaja o bitnim događajima, kao i drugih izveštaja po potrebi, ažuriranje prospekta na Berzi (najmanje jednom godišnje).

110 www.kombank.com111 Isto

70


Javna društva su dužna da o svom poslovanju izveštavaju javnost na način utvrđen Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i aktima Komisije za hartije od vrednosti što podrazumeva izradu i objavu izveštaja o bitnom događaju (sazivanje skupštine, dan dividende, izveštaj sa skupštine i dr.), izvoda iz finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, šestomesečnih planova poslovanja i dr.

Komercijalna banka a.d. – Odeljenje brokersko dilerskih poslova svoje klijente blagovremeno obaveštava o svim obavezama i rokovima koji se odnose na izveštavanje javnih društava, učestvuje u izradi izveštaja i organizuje njihovo objavljivanje i dostavljanje nadležnim institucijama.

Pored usluga Korporativnog agenta Komercijalna banka a.d. Odeljenje brokersko dilreskih poslova pruža i uslugu Agenta emisije.

Usluge Agenta emisije obuhvataju sledeće poslove:112 Konsalting i pripremu dokumentacije za izdavanje hartija od vrednosti (odluku o

izdavanju, prospekt, javni poziv za upis i uplatu i dr.), Pribavljanje rešenja o odobrenju izdavanja hartija od strane Komisije za hartije od

vrednosti, Koordiniranje nad postupkom upisa i uplate hartija od vrednosti, Registraciju i uknjižavanje emisije u Centralni registar (otvaranje emisionog računa,

dodeljivanje CFI koda i ISIN broja, upis izdatih hartija od vrednosti na emisioni račun, asimilacija različitih emisija hartija od vrednosti)

Uključivanje izdatih hartija od vrednosti na Beogradsku berzu.

Pored ovih poslova koji podrazumevaju izdavanje hartija putem javne ponude, hartije se mogu izdavati i bez javne ponude kao što su:113

Izdavanje akcija postojećim akcionarima ili profesionalnim investitorima, Radi pretvaranja rezervi i neraspoređene dobiti u osnovni kapital, Radi zamene postojećih akcija zbog promene njihove nominalne vrednosti (smanjenje

osnovnog kapitala zbog pokrića gubitka, izjednačavanja više različitih emisija akcija, podela akcija – split i dr.).

Prospekt izdavaoca „Agrobačka” AD Bačka Topola je dat u prilogu, kao i tarifnik Komercijalne banke sa cenama svih usluga iz domena investicionog bankarstva koje obavlja ova banka.

Dokumentacija koja je neophodna za otvaranje računa hartija od vrednosti je sledeća:114

Za fizička lica:• Fotokopija lične karte• Dokaz o otvorenom namenskom novčanom računa za kupovinu/prodaju akcija

112 www.kombank.com 113 Isto114 Isto

71


Za strana fizička lica:• Fotokopija važećeg pasoša• Potvrda o PIB-u i fotokopija lične karte ovlašćenog lica• Dokaz o otvorenom namenskom novčanom računu za kupovinu/prodaju akcija

Za pravno domaće lice:• Rešenje o upisu kod nadležnog organa• Dokument nadležnog organa koji sadrži poreski idntifikacioni broj podnosioca zahteva - PIB• OP obrazac lica ovlašćenih za zastupanje• Kopija lične karte lica ovlašćenih za zastupanje• Dokaz o otvorenom namenskom novčanom računu za kupovinu/prodaju akcija• Za članove društva odnosno akcionare, koji imaju preko 25% učešća u kapitalu potrebno je sledeće:1. Fizičko lice – fotokopija lične karte2. Strano fizičko lice – fotokopija pasoša3. Pravno lice - Rešenje o upisu kod nadležnog organa4. Strano pravno lice – Rešenje o upisu u registar prevedeno na srpski jezik

Za pravno strano lice:• Osnivački akt društva, overeni prevod• Dokumenat koji dokazuje ko je lice ovlašćeno za zastupanje, overen i preveden• Potvrda o PIB-u• Punomoć za podnosioca prijave za PIB, overen prevod• Kopija pasoša lica ovlašćenog za zastupanje ili kopija lične karte• Kopija lične karte poreskog opunomoćenika• Dokaz o otvorenom namenskom novčanom računu za kupovinu/prodaju akcija• Ostala dokumentacija po zahtevu Banke.

72

Zaključak

Investicione banke su neophodni kao posrednici kako bi se povezali oni kojima treba kapital sa onima koji ga poseduju, jer je mnoštvo učesnika na strani tražnje i na strani ponude. Kada se pojavilo investiciono bankarstvo kao nužnost na tržištu kapitala nije bilo zakonski regulisano. To je dovelo do raznih poremećaja na tržištu koji su zahtevali uvođenje zakona kod ovih poslova.

Investicione banke na primarnom tržištu hartija od vrednosti, pomažu emitentima olakšavajući im emisiju. Investicione banke preuzimaju rizik na sebe, u manjoj ili većoj meri, zavisno od uloge koju imaju kod emisije. One u saradnji sa emitentom odlučuju o iznosu kapitala, broju i vrsti hartija od vrednosti koje će biti emitovane. Investicione banke pokreću i registruju, preuzimaju i plasiraju emisiju, i zadužene su da isprate adekvatnom dokumentacijom celokupnu proceduru.

Istraživanje koje je sprovedeno na tržištu hartija od vrednosti Srbije nam pokazuje da investiciono bankarstvo nije razvijeno u našoj zemlji. Razlog tome je što banke u stranom vlasništvu kojih je većina, ne žele da se upuštaju u rizične poslove investicionog bankarstva kada na ovom tržištu mogu mnogo više da zarade kroz komercijalno bankarstvo uz mani rizik. Strane banke imaju dobru kapitalnu bazu za ovakve poslove i značajno bi doprinele razvoju tržišta hartija od vrednosti.

Mali broj banaka u Srbiji se bavi poslovima pokroviteljstva i agenta emisije, na koje je ovaj rad posebno fokusiran. Poslovi iz domena investicionog bankarstva koje obavljaju banke u Srbiji su kliring i saldiranje, brokersko-dilerski poslovi, poslovi korporativnog agenta.

73

Literatura

[1] Barjaktarović-Rakočević Slađana, Investiciono bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2004. godine;

[2] Barjaktarović-Rakočević Slađana, Uloga banaka na tržište hartija od vrednosti u Srbiji, Beograd: Zadžbina Andrejević, 2008. godine;

[3] Miškin Frederik, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Beograd:Data status, 2006. godine;

[4] Popović dr Vanja, Poslovi investicionog bankarstva, Ekonomski fakultet Podgorica, Podgorica, 1997. godine

[5] Rouz Piter, Hadžins Silvija, Bankarski menadžment i finansijske usluge, Beograd:Data status, 2005. godine;

[6] Kapor Predrag, Korporativno i investiciono bankarstvo, Beograd: Poslovni biro, 2008. godine;

[7] Vitez dr Miroslav, Berze hartija od vrednosti i berzanski poslovi, Kultura, Bački Petrovac, 2000. godine;

[8] Vunjak dr Nenad, Ćurčić dr Uroš, Kovačević dr Ljubomir, Korporativno i investiciono bankarstvo, Subotica: Proleter, 2008. godine;

[9] Vunjak dr Nenad, Kovačević dr Ljubomir, Bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2006. godine;

[10] Vunjak dr Nenad, Kovačević dr Ljubomir, Finansijsko tržište, berze i brokeri, Subotica: Proleter, 2003. godine;

[11] www.belex.rs ;

[12] www.crnarupa.singidunum.ac.rs ;

[13] www.grujinsvijet.blogspot.com ;

[14] www.kombank.com ;

[15] www.hov-investments.blogspot.com .

74

http://www.hov-investments.blogspot.com/


http://www.grujinsvijet.blogspot.com/


http://www.belex.rs/

investiciono bankarstvo rad

Documents