godiŠnji izveŠtaj · bankoosiguranje mali biznis poslovi sa privredom sektor za privredno...

GODIŠNJI IZVEŠTAJ

3

GODIŠNJIIZVEŠTAJ

45

6

7

9

10

11

13

14

15171920

20

21

21

21

21

2223

2425

2627

27

27

28

28

28

2930

31

1002

6

8121722243034

PREGLED GODINEBilans uspeha

Bilans stanja

Izveštaj o tokovima gotovine

izveštaj o ostalom rezultatu

izveštaj o promenama na kapitalu

Pismo akcionarima

Članovi Izvršnog odbora

Članovi Upravnog odbora

FINANSIJSKI PREGLEDUPRAVLJANJE RIZICIMAPOSLOVI SA STANOVNIŠTVOMSektor za kredite fizičkim licima

Služba depozita i personalnog bankarstva

Network performance

Poslovanje sa tekućim računima stanovništva

Bankoosiguranje

Mali biznis

POSLOVI SA PRIVREDOMSektor za privredno bankarstvo

INVESTICIONO BANKARSTVO I TRŽIŠTE KAPITALASektor sredstava i likvidnosti

OSTALE AKTIVNOSTI BANKEZaštita okoline

Upravljanje otpadom

Energija i klimatske promene

Odgovorno finansiranje – sistem upravljanja socijalnim i

ekološkim rizicima

“Zeleni proizvodi” – elektronski izvodi

Politika “zelenih nabavki”

POVEZANE KOMPANIJE GRUPEERB Property Services

PRILOZI

IZVEŠTAJ O DRUŠTVENO–ODGOVORNOM POSLOVANJUProfil i strategija banke

Ključni stejkholderi

KORPORATIVNO UPRVLJANJELJUDSKI RESURSIKLIJENTIDOBAVLJAČILOKALNA ZAJEDNICAZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINEGRI INDEKS I INDIKATORI

Pregled godine

5

BILANS USPEHABilans uspeha za godinu završenu 31. decembra 2014. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Pozicija Tekuća godina Prethodna godina

10.279.337Prihodi od kamata 12.102.040

(2.775.668)Rashodi od kamata (4.603.395)

7.503.669Neto prihodi po osnovu kamata 7.498.645

2.217.916Prihodi od naknada i provizija 2.270.329

39.282Ostali poslovni prihodi 31.335

(376.344)Rashodi od naknada i provizija (390.542)

1.841.572Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.879.787

(27.568)Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 401

-Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 4.613

184.535Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 157.352

(6.381.914)Neto rashod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (2.858.882)

3.159.576 6.713.251UKUPAN NETO POSLOVNI PRIHOD

(1.833.785)Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (1.936.957)

(437.292)Troškovi amortizacije (417.819)

(3.545.718)Ostali rashodi (3.029.288)

(2.657.219)DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 1.329.187

(7.572)Gubitak po osnovu odloženih poreza 47.078

(2.664.791)DOBITAK NAKON OPOREZIVANJA 1.376.265

6

Gotovina i sredstva kod centralne banke 28,211,919 32,536,175 32,661,464

UKUPNO AKTIVA 146,178,582 157,303,223 167,978,061

Ostala sredstva 826,237 575,993 1,026,564

Odložena poreska sredstva 106,676 105,209 64,621

Tekuća poreska sredstva 200,624 129,816 39,838

Nematerijalna ulaganja 1,798,492 1,738,598 1,688,581

Nekretnine, postrojenja i oprema 3,917,065 3,992,357 3,961,671

Krediti i potraživanja od komitenata 85,852,111 92,436,320 89,186,839

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 1,286,055 4,685,635 6,315,976

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 16,627,835 14,423,198 11,849,196

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 95,150 53,745 61,139

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 20,479 20,479 20,479

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,967,932 6,344,558 20,248,020

Založena finansijska sredstva 268,007 261,140 853,673

Pozicija Iznos tekuće godine 2013. 2012.

AKTIVA KRAJNJE STANJE POČETNO STANJE

BILANS STANJABilans stanja za godinu završenu 31. decembra 2014. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Rezervisanja 612,526 301,818 295,253

Ostale obaveze 1,106,126 566,448 772,413

UKUPNO OBAVEZE 102,070,556 110,479,185 122,567,061

KAPITAL

Akcijski kapital 31,481,926 31,481,926 31,481,926

Neraspodeljena dobit 5,602,100 5,602,100 4,225,835

Gubitak (2,664,791) - -

Rezerve 9,688,791 9,740,012 9,703,239

UKUPNO PASIVA 146.178.582 157.303.223 167.978.061

PASIVA

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 114,923 32,785 49,284

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 99,456,190 103,331,921 99,864,968

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 780,791 6,246,213 21,585,143

KRAJNJE STANJE POČETNO STANJE

UKUPNO KAPITAL 44,108,026 46,824,038 45.411.000

7

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINEIzveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu 31. decembra 2014. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno


PRILIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

11.261.082 12.049.329

8.868.171Prilivi od kamata 9.645.421

2.228.255Prilivi od naknada 2.261.720

164.656Prilivi po osnovu ostalih poslovnih aktivnosti 142.188

ODLIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

(8.861.062) (10.595.875)

(3.008.615)Odlivi po osnovu kamata (4.658.738)

(375.156)Odlivi po osnovu naknada (362.897)

(2.720.494)Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (2.620.434)

(874.782)Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (1.045.148)

(1.882.015)Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (1.908.658)

2.400.020Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti i pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 1.453.454

13.375.402 14.503.527

13.279.441Smanjenje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, centralne banke i komitenata 3.717.962

-Povećanje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i komitentima 8.977.989

13.823Smanjenje finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijskih sredstava namenjenih trgovanju i ostalih hartija od vrednosti koje nisu namenjene investiranju

1.791.575

82.138Povećanje obaveza po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika i promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

(62.466)Povećanje potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika i promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

-Smanjenje obaveza po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika i promene fer vrednosti stavki koji su predmet zaštite od rizika 16.499

(9.933.631)Smanjenje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnim bankama i komitentima -

(70.809)Plaćeni porez na dobit (89.978)

5.779.325Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit 15.940.482

5.708.516NETO PRILIV GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI 15.850.504

(9.996.097) 16.499

8

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINEIzveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu 31. decembra 2014. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno


2.802.911Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (1.040.086)

(4.285.615)Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (21.003.729)

37.200.397SVEGA PRILIV GOTOVINE 41.871.262

(32.974.585)SVEGA ODLIVI GOTOVINE (48.064.573)

4.225.812NETO POVEĆANJE GOTOVINE (6.193.311)

12.886.916GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI NA POČETKU GODINE 18.611.242

9.022.085POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 11.073.138

(9.166.675)NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE (10.604.152)

16.968.138GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI NA KRAJU PERIODA 12.886.916

12.560.632Prilivi od ulaganja u dugoročne investicije 15.317.976

PRILIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

3.281Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i oprema 430

ODLIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

(373.989)Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme (490.632)

(9.387.013)Odlivi po osnovu ulaganja u dugoročne investicije (15.867.860)

12.563.913 15.318.406

(9.761.002) (16.358.492)

9

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATUIzveštaj o rezultatu za godinu završenu 31. decembra 2014. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno


(61.629)Komponente ostalog rezultata koje mogu biti reklasifikovane u dobitak ili gubitak: Pozitivni efekti promene fer vrednosti po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju

50.837

1.369Aktuarski dobici (4.134)

(2.664.791)DOBITAK PERIODA 1.368.693

9.039Dobitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda (7.006)

(2.716.012)UKUPAN POZITIVAN REZULTAT PERIODA koji pripada matičnom entitetu 1.408.390

(51.221)UKUPAN POZITIVAN OSTALI REZULTAT PERIODA 36.697

(2.716.012)UKUPAN POZITIVAN REZULTAT PERIODA 1.408.390

10

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALUIzveštaj o promenama na kapitalu za godinu završenu 31. decembra 2014. godineSvi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Izveštaj o promenama na kapitalu u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2014. godine

Stanje 31. decembar 2012. god. (korigovano)

Revaluacija portfolija raspoloživog za prodaju

Revaluacija portfolija raspoloživog za prodaju

Odloženi porezi po osnovu revalorizacionih rezervi

Odloženi porezi po osnovu revalorizacionih rezervi

Odloženi porazi po osnovu aktuarskih dobitaka/ gubitaka

Odloženi porazi po osnovu aktuarskih dobitaka/ gubitaka

Stanje 31. decembar 2013. god. (korigovano)

Aktuarski dobitak/ gubitak

Aktuarski dobitak/ gubitak

Stanje 31. decembar 2014. god.

Dobitak tekućeg perioda

Dobitak tekućeg perioda

Revalorizacione rezerve

Akcijski i drugi kapital

Emisiona premija Ostale rezerve

Ukupno kapital

Neraspodeljena dobit /

Akumulirani gubitak

25,429,927 6,051,999 144,904 9,558,335 4,225,836 45,411,001

- - 50,837 - - 50,837

- - (61,629) - - (61,629)

- - (7,626) - - (7,626)

- - 9,244 - - 9,244

- - 1,135 - - 1,135

- - (205) - - (205)

25,429,927 6,051,999 181,677 9,558,335 5,602,101 46,824,039

- - (7,573) - - (7,573)

- - 1,368 - - 1,368

25,429,927 6,051,999 130,455 9,558,335 2,420,447 44,108,026

- - - - 1,376,265 1,376,265

- - - - (2,664,791) (2,664,791)

11

PISMO AKCIONARIMA

Dragi akcionari,

2014. godina bila je još jedna godina puna izazova za srpsku privredu, bankarski sektor, a neizbežno i za našu Banku. Već nestabilna ekonomija je dodatno oslabljena za oko 1,8%, kao posledica manje potrošnje stanovništva i slabe eksterne tražnje. Uz to, majske poplave su izazvale ozbiljne štete po infrastrukturu i poljoprivrednu proizvodnju. Indeks potrošačkih cena je tokom godine ostao na niskom nivou od 1,7%, nezaposlenost je ostala visoka - 19,4%, deficit po tekućem računu je dostigao 6% BDP-a, dok je konsolidovani fiskalni deficit iznosio 6,7%. Kao posledica toga uvedene su mere kako bi se ograničio budžetski deficit, istovremeno Srbija je započela put fiskalne konsolidacije, nakon što je trogodišnji aranžman iz predostrožnosti dogovoren sa MMF-om u novembru.

Na kraju 2014. godine, u Srbiji je poslovalo 29 banaka, sa oko 25.000 zaposlenih i 1.800 ekspozitura širom zemlje. Bankarski sektor je ostvario profit od 5 milijardi dinara (42 miliona evra),dok su ukupna sredstva porasla za 5,4%, na 2.970 milijardi dinara. Sektor je ostao dobro kapitalizovan (20,0%) i visoko likvidan, dok su problematični krediti ostali relativno stabilni na 21,5%.

U ovom izazovnom ekonomskom okruženju, Eurobank Srbija je očuvala stabilne pozicije kapitala i likvidnosti.

Ukupna sredstva Banke iznosila su 146 milijardi dinara (oko 1,21 milijardi evra) dok je kreditni portfolio na kraju godine iznosio 86 milijardi dinara (oko 710 miliona evra), uz selektivi rast u profitabilnim segmentima. Pokazatelj adekvatnosti kapitala, iznosio je 14,6% (tj. preko 20% uključujući neraspodeljenu dobit) znatno iznad 12% regulatornog minimuma. Tokom godine, Banka je bila veoma fokusirana na smanjenje troškova finansiranja, što je rezultiralo smanjenjem kamatnih troškova za 40% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, ovo smanjenje troškova finansiranja bilo je neutralisano manjim prihodom od kamata od 15% u odnosu na prethodnu godinu, što je doprinelo smanjenju operativnog prihoda od 4,5%, do iznosa od 9,5 milijardi dinara (oko 79 miliona evra). Poslovna mreža Banke obuhvatala je 95 ekspozitura i 5 poslovnih centara. U poslednjem kvartalu 2014. godine, Banka je započela značajan plan restrukturiranja kako bi optimizovala svoj poslovni model, kako u mreži

ekspozitura tako i u centrali. Usled povezanih jednokratnih troškova restrukturiranja, ostali rashodi su povećani za 12,7%, doprinoseći ukupnom porastu troškova od 4,3%. Pored toga, Banka je odlučila da dodatno ojača svoj bilans stanja povećavanjem izdvojenih rezervisanja za buduće kreditne gubitke. Troškovi obezvređenja iznosili su 6,4 milijardi dinara (oko 53 miliona evra), uključujući izdvajanje od 1,47 milijardi dinara (oko 12.2 miliona evra), po osnovu Odluke Narodne Banke Srbije o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti. Kao rezultat, Banka je zabeležila gubitak od 2,7 milijardi dinara (oko 23 miliona evra) u 2014. godini.

Što se tiče razvoja i aktivnosti u oblasti poslovanja sa stanovništvom Banka je unapredila sadržaj paketa tekućih računa, uvodeći funkcionalnost čekova i nove debitne i kreditne kartice. U oblasti potrošačkih kredita, Eurobanka je zadržala jedno od najvažnijih pozicija na tržištu. U prvom delu godine, kampanja „Da se ne baci” postigla je zavidan uspeh, dok su u drugoj polovini godine bili dominantni gotovinski krediti, naročito tokom kampanje „Uzmeš 100, vratiš 110”. Uvođenje ovog konkretnog proizvoda sa fiksnim uslovima privuklo je veliko interesovanje javnosti, pre svega zbog transparentnosti, što je takođe jedan od vodećih principa našeg poslovanja. Najvažniji događaj u oblasti poslovanja sa karticama bilo je lansiranje ekskluzivne saradnje sa fudbalskim klubom Manchester United, kroz ponudu jedinstvenih ko-brendiranih platnih kartica. Broj kreditnih kartica u portfoliju banke porastao je za 9% i Eurobanka je završila godinu sa 17% tržišnog udela. U segmentu depozita, fokus je usmeren na smanjenje troškova, uz zadržavanje obima depozita na istim nivoima. Prosečan trošak ukupnih depozita smanjen je za 146 baznih poena (sa 4,10% 2013. godine na 2,64% 2014. godine). Takođe, Banka je nastavila sa racionalizacijom svoje mreže ekspozitura, a nakon zatvaranja 4 ekspoziture (uz minimalni efekat na rezultate poslovanja) završila je godinu sa 95 ekspozitura (tržišni udeo 5,50%).

Sektor za poslove sa privredom fokusirao se na zadržavanje i proširivanje odnosa za postojećim klijentima i proširivanje svoje poslovne aktivnosti na nove klijente

12

naročito u segmentu malih i srednjih preduzeća. Depoziti korporativnih klijenata ostali su relativno stabilni dok su se obimi kreditiranja smanjili za 17% u odnosu na pethodnu godinu. Banka je nastavila sa učešćem u programu Vlade Srbije za subvencionisane kredite pravnim licima, dok smo takođe unapredili aktivnosti usmerene ka povećanju naknada kroz niz inicijativa u transakcionom poslovanju i drugim bankarskim uslugama koje su ponuđene velikim korporativnim klijentima. Već drugu godinu za redom, Commerzbank je Eurobanci dodelila nagradu za izvanredne rezultate u pružanju platnih usluga i usluga finansijskog transfera uz smanjenje opštih troškova, veću operativnu efikasnost i zadovoljstvo klijenata.

U 2014. godini, Eurobank Srbija je takođe nastavila sa investiranjem u lokalne zajednice kroz sveobuhvatni program Društveno odgovornog poslovanja „Investiramo u evropske vrednosti.” Primili smo niz prestižnih nagrada poput nagrade „Moj izbor” koju dodeljuje organizacija „Moja Srbija” pod okriljem Grada Beograda, nagradu za korporativno volontiranje od strane Foruma za odgovorno poslovanje za podršku žrtvama poplava, kao i „Virtus” nagradu za doprinos lokalnoj zajednici kroz projekat „Veliko srce” sa Fondacijom „Ana & Vlade Divac”. Kroz

ovo partnerstvo i zahvaljujući korisnicima MasterCard kartice „Veliko srce” do sada smo prikupili 50 miliona dinara i renovirali više od 25 igrališta u državnim vrtićima širom Srbije. Ostajemo privrženi i podršci obrazovanja sponzorisanjem godišnjeg događaja za najbolje maturante srednjih škola iz cele zemlje, pod okriljem Fondacije za obrazovanje NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra.

Eurobank Srbija već više od 10 godina predstavlja jednu od ključnih stubova u srpskom bankarskom sektoru, jer se pokazala kao pouzdan partner, podržavajući domaću privredu, kao i građane. Što se tiče budućih planova, nastavićemo da aktivno doprinosimo dugoročnom razvoju privrede i poboljšanju poslovnog okruženja u Srbiji.

Michalis LouisPredsednik Upravnog odbora

Filippos Karamanolis Predsednik Izvršnog odbora

13

ČLANOVI IZVRŠNOG ODBORA

Nataša StrugarevićDirektor Sektoraljudskih resursa

Filippos KaramanolisPredsednik

Izvršnog odbora

Slavica PavlovićFinansijski direktor

Predrag JankovićDirektor Sektora zaupravljanje rizicima

Vuk ZečevićDirektor Sektora

sredstava i likvidnosti

Antonios ChatzistamatiouDirektor Sektora za

poslove sa privredom

Georgios MichalakopoulosDirektor bankarskih

operacija i organizacije

14

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA

PredsednikMichalis Louis

ČlanoviStavros IoannouAnastasios NikolaouMichail Vlastarakis*

Nezavisni članoviTheodoros KarakasisAngelos TsichrintzisIvan VujačićSlobodan Slović**

* od 28/01/2015

** do 20/04/2015

15

Za srpsku privredu 2014. godina bila je veoma teška, jer se kriza nastavila i nije bilo znakova stvarnog oporavka ekonomije. Bankarski sektor u Srbiji suočio se sa ozbiljnim finansijskim problemima pojedinih banaka, što je uticalo na ukupnu profitabilnost sektora u 2014. godini.

Prihodi poslovanja

Rashodi kamataTokom 2014. godine, Banka se posebno usredsredila na smanjenje troškova finansiranja i smanjivala je troškove depozita. Ovaj pristup rezultovao je smanjenjem rashoda kamata za 40 odsto (u odnosu na prethodnu godinu). Smanjenje je posledica opšteg tržišnog trenda i znatnog napora koji je Banka uložila da smanji cenu depozita.

FINANSIJSKI PREGLED

4.603

1.880

-40%

-2%

2.776

1.842

2013.

2013.

2014.

2014.

5

4

3

2

1

0

3

2

1

0

Rashodi kamata (u RSD miliona)

Neto prihodi od naknada i provizija (u RSD miliona)

Prihodi kamata Međutim, smanjenje prihoda kamata (15 odsto u odnosu na prethodnu godinu) umanjilo je pozitivne rezultate smanjenja troškova finansiranja. Prihodi kamata zabeležili su smanjenje usled: a) smanjenja referentne dinarske stope koja utiče na značajan deo aktive Banke (krediti u dinarima povezani sa referentnom stopom, trezorski zapisi, itd)b) povećanja kredita u statusu neizmirenja c) slabije kreditne aktivnosti

Neto prihodi od naknada i provizija Neto prihodi od naknada i provizija neznatno su se smanjili, za 2 odsto, uglavnom usled smanjenog obima izdatih garancija i s njima povezanih prihoda od provizija.

12.102-15%

10.279

2013. 2014.

13

12

11

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

0

Prihodi kamata (u RSD miliona)

16

Za srpsku privredu 2014. godina bila je veoma teška, jer se kriza nastavila i nije bilo znakova stvarnog oporavka ekonomije. Bankarski sektor u Srbiji suočio se sa ozbiljnim finansijskim problemima pojedinih banaka, što je uticalo na ukupnu profitabilnost sektora u 2014. godini.

Rashodi poslovanja

Rashodi poslovanjaU poslednjem kvartalu 2014. godine, Banka je razvila plan restrukturiranja u cilju optimizacije poslovnog modela. Plan restrukturiranja počiva na dva glavna stuba: 1) Optimizacija mreže filijala s ciljanim obimom poslovne mreže od 80 filijalab) Optimizacija strukture centrale i smanjenje broja zaposlenihShodno planu restrukturiranja, Banka je evidentirala trošak restrukturiranja u iznosu od 213 miliona dinara. Troškovi restrukturiranja uključeni su u Operativne i ostale rashode. Izuzimajući jednokratni trošak restrukturiranja, operativni rashodi poslovanja veći su za 4 odsto (u odnosu na prethodnu godinu) što je rezultat povećanja premije osiguranja sa 0,4% na 0,6% (205 miliona dinara).

FINANSIJSKI PREGLED

5.3844%

5.604

2013. 2014.

6

5

4

3

2

1

0

Rashodi kamata (u RSD miliona)

Rashodi ispravke vrednostiTokom 2014. godine, Banka je priznala veće rashode ispravke vrednosti za korporativne klijente usled pogoršanja tržišnih uslova. Sve veći pritisak produžene krize uticao je da se da se nekoliko velikih preduzeća koja posluju na srpskom tržištu suočilo s poteškoćama. Zbog ove činjenice, a s ciljem da se finansijska pozija Banke prikaže što verodostojnije i tačnije u finansijskim izveštajima Banke za 2014. godinu, Banka je sprovela temeljnu analizu obezvređenja i knjižila za 2 milijarde dinara veći iznos rezervisanja (isključujući efekat BAN-a 2) nego u 2013. godini, pri čemu se rezervisanja uglavnom odnose na korporativne klijente.

Pored toga, efekti implementacije „Odluke Narodne banke Srbije o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti“ u iznosu od približno 1,5 milijardi dinara (vidi Događaji nakon perioda izveštavanja) evidentirani su kao rashodi ispravke vrednosti.

Konačni rezultat Kao rezultat ranije navedenih događaja (gore spomenute Odluke Narodne banke Srbije, jednokratnog troška restrukturiranja i povećanja rashoda ispravke vrednosti), Banka je ostvarila neto gubitak u iznosu od 2,7 milijarde dinara. Adekvatnost kapitala Na dan 31. decembar 2014. godine, pokazatelj adekvatnosti kapitala (PAK) Banke iznosi 14,6 odsto u odnosu na propisanih 12 (na dan 31. decembar 2013. godine: 19,5 odsto). Smanjenje adekvatnosti kapitala rezultat je reklasifikacije nekoliko velikih korporativnih klijenta. Vredno pomena je da dobit Banke u iznosu od 5,6 milijardi dinara nije uključena u obračun PAK, s obzirom na to da dobit još nije raspodeljena. Uključivanje neraspodeljene dobiti u pokazatelj adekvatnosti kapitala povećalo bi navedeni pokazatelj za približno 6 odsto.

Upravljanje rizicima

18

UPRAVLJANJE RIZICIMAUspešno upravljanje rizicima jedan je od glavnih prioriteta Eurobanke, a istovremeno je izvor njene konkurentske prednosti. Banka je uložila značajne napore da pobošlja svoje politike, procedure, metodologije i infrastrukturu upravljanja rizicima u cilju njihove efektivnosti i usaglašenosti s propisima Narodne banke Srbije i najboljom međunarodnom praksom iz oblasti kreditnog, tržišnog i operativnog rizika.

Eurobank u Srbiji sprovodi jasno definisan proces odobravanja kredita, uspostavljanja limita i kontrole. Kreditni rizik se konstantno prati, a izveštaji se svakog kvartala podnose Komitetu za rizik Upravnog odbora. Nakon odobrenja, kvalitet kreditne izloženosti prema privredi i stanovništvu prati i procenjuje Služba kreditne kontrole čime obezbeđujući kvalitet sredstava Banke.

U skladu s najboljom praksom u ovoj oblasti, Banka je poslednjih nekoliko godina značajno ojačala tim zadužen za upravljanje nenaplativim kreditima. Odeljenje za nenaplative kredite deo je Sektora za upravljanje rizicima i zaduženo je za upravljanje problematičnim izloženostima čime u velikoj meri doprinosi razrešenju slučajeva nenaplativih kredita i očuvanju kvaliteta portfolija.

Kako bi se Banka zaštitila od nepredviđenih tržišno indukovanih gubitaka i kako bi se doprinelo stabilnosti prihoda kroz nezavisnu identifikaciju, procenu i razumevanje tržišnih rizika koji proizilaze iz bankarskog poslovanja, Eurobank je razvila i sprovodi politike upravljanja tržišnim rizikom.

Politika i procedure Banke u pogledu likvidnosti za cilj imaju održavanje adekvatnog nivoa likvidnih sredstava za pokrivanje obaveza kada iste dospeju i ublažavanje rizika likvidnosti.

Eurobanka smatra da je upravljanje operativnim rizikom od suštinskog značaja za njeno poslovanje. Strateški cljevi upravljanja operativnim rizicima Banke jesu očuvanje sigurnosti Banke i njenih resursa na prihvatljivom nivou kroz tekući proces zaštite od prevarnih radnji, smanjenja operativnih gubitaka i očuvanja kapitala Banke, kao i poboljšanje sistema blagovremenog reagovanja i adekvatnosti preduzetih aktivnosti Banke u tom pogledu.

Poslovi sa stanovništvom

20

Sektor za kredite fizičkim licima

Tokom 2014. godine, Sektor za kredite fizičkim licima potvrdio je još jednom svoju poziciju na tržištu. Uprkos kompleksnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, Eurobank uspela je da održi poslovnu aktivnost na visokom nivou. Odgovor za uspeh nalazi se u konstantnom fokusu na potrebama klijenata, radu na unapređenju proizvoda i nivoa usluga koje pružamo.U prodaji kredita, Eurobank je tokom 2014. bila među najznačajnijim tržišnim „igračima“. Ponudu banke činili su gotovinski i krediti za refinansiranje. Dok je u prvom delu godine veliki uspeh ostvarila kampanja za kredite za refinansiranje pod nazivom „Da se ne baci”, drugu polovinu godine obeležili su gotovinski krediti, najviše zahvaljujući kampanji „Uzmeš 100, vratiš 110”. Uvođenje ovog gotovinskog kredita sa fiksnim uslovima izazvalo je veliko interesovanje javnosti, pre svega zbog transparentnosti, što je ujedno i jedan od vodećih principa našeg poslovanja. Broj prodatih kredita u 2014. povećan je za 2 % u odnosu na 2013. godinu. Ukupan portfolio gotovinskih i potrošačkih kredita banke na kraju 2014. godine iznosio je 152 miliona evra. Poslove sa karticama u 2014. godini obeležio je početak saradnje sa fudbalskim klubom Manchester United. Eurobank je postala ekskluzivni partner Manchester United u oblasti platnih kartica za Srbiju, a ujedno i jedini u ovom delu Evrope. Od aprila 2014. godine, u ponudi Eurobank nalaze se jedinstvene kobrendirane Manchester United kartice. Tokom prvih 9 meseci, Banka je izdala preko 5 hiljada tih kartica.

Poseban značaj u oblasti kreditnih kartica ima i saradnja sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“ koja uspešno traje već 5 godina. Zahvaljujući Eurobank humanitarnoj kreditnoj kartici “Veliko srce” koju koristi više od 20 hiljada klijenata, svake godine doniraju se značajna sredstva. U 2014. Eurobank izdvojila je 135 hiljada evra za projekte koji su bili prvenstveno namenjeni najmlađima (renoviranje igrališta u vrtićima, opremanje bibilioteka, kompletno renoviranje vrtića na Ubu nakon majskih poplava).

Još jedna važna aktivnost koja doprinosi poslovanju sektora je kreditiranje kupovine robe široke potrošnje, putem Eurobank kreditnih kartica. Eurobank ima uspešnu višegodišnju saradnju sa vodećim lancima maloprodaje, pre svega u oblasti bele tehnike i kompjutera. Tokom 2014. godine, čak 34 hiljade kreditnih kartica izdato je za ovu namenu.

POSLOVI SA STANOVNIŠTVOMTokom prošle godine zapaženo je i povećanje ukupnog broja kreditnih kartica u portfoliju banke za 9 % u odnosu na 2013. godinu. Eurobank je završila 2014. sa tržišnim učešćem od 17 % u ukupnom broju kreditnih kartica u Srbiji.U oblasti poslovanja sa stambenim kreditima, Eurobank je u drugom delu godine unapredila ponudu i tako povećala prodaju, s jasnim ciljem da se ovaj trend dodatno razvije u narednoj godini. Istovremeno, velika pažnja usmerena je na portfolio postojećih korisnika naših stambenih kredita, sa ciljem da se visok kvalitet saradnje održi na dugoročnom nivou. Godinu 2014. Eurobank završila je sa portfoliom od 191 milion evra i tržišnim učešćem od 6 %.

Služba depozita i personalnog bankarstva

U skladu sa odlukom menadžmenta Banke, Služba depozita i personalnog bankarstva je uspešnom poslovnom strategijom uspela da izvrši racionalizaciju troškova kamata i održi solidni nivo tržišnog učešća.Najznačajniji rezultati postignuti su u depozitnim akcijama, kao i u unapređenju servisiranja klijenata koji koriste usluge ličnog bankara (Personal banking).U akciji davanja naloga za prenos stare devizne štednje, poverenje Eurobanci poklonilo je više od 9.200 klijenata koji su dali nalog za prenos stare devizne štednje na štedni račun, a Banka je ostvarila prirast depozita od 40 miliona evra u drugom kvartalu. Usklađivanje kamatnih stopa na štednim računima sa kamatnim stopama drugih banaka obezbedilo je smanjenje troška kamata za oko 170 procentnih poena.Jasno definisana strategija, efikasna koordinacija između Službe depozita i personalnog bankarstva i poslovne mreže, doprineli su zapaženim rezultatima u periodu „Nedelje štednje“. Dospeli oročeni depoziti reoročeni su po nižim kamatnim stopama, što je donelo uštedu od oko 144 procentnih poena.„Dupla kamata“, depozitni proizvod za koji je po mišljenju klijenata i mreže bilo najviše interesovanja i ove godine, posebno je promovisan u „Nedelji štednje“.Zahvaljujući poslovnoj strategiji, koncept personalnog bankarstva značajno je doprineo ostvarenim rezultatima. Unapređivanje usluga ličnog bankarstva doprinelo je da je zadržan broj klijenata koji pripadaju ovom segmentu kao i iznos depozita, uz znatno smanjenje troškova kamata od oko 159 procentnih poena.

21

Network performance

U skladu sa poslovnom strategijom Banke usmerene ka kontinuiranom unapređenju proizvoda i usluga i poboljšanju nivoa zadovoljstva klijenata, uvedeni su čekovi kao dodatna usluga. Ova usluga klijentima omogućava kupovinu roba i usluga na odloženo plaćanje, bez dodatnih troškova. U prvih 6 meseci rada sa čekovima, izdato je preko 90 hiljada čekova za više od 12 hiljada klijenata.Takođe, postojeća usluga mobilnog bankarstva unapređena je razvojem opcije za plaćanje računa ka eksternim korisnicima. Uz već postojeću funkcionalnost koja podrazumeva pregled stanja po svim proizvodima, transfere između sopstvenih računa, plaćanje dugovanja po kreditnim karticama kao i kupovina/prodaja deviza po povoljnijem kursu, mobilno bankarstvo je postalo jedna od najatraktivnijih usluga.

Poslovanje sa tekućim računima stanovništva

Tokom 2014. dodatno je unapređen paket proizvoda i usluga namenjen klijentima sa tekućim računom u Eurobanci.U pomenutom segmentu poslovanja sa tekućim računima stanovništva (PY Department), lansiran je novi EuroPlata Sport paket sa prestižnim Manchester United karticama, jedinstven paket koji promoviše sportski duh i zdrav način života.Lansirani su čekovi i usluga mobilnog bankarstva u okviru ponude za klijente koji imaju aktivan tekući račun čime je povećana atraktivnost veoma konkurentne ponude. Trend rasta stope profitabilnosti po prosečnom klijentu koji prima zaradu u Eurobanci je nastavljen i tokom 2014.Ostvaren je stabilan Indeks unakrsne prodaje uz istovremeno povećanje baze klijenata. Tržište je zabeležilo pad za 1%, dok je baza Eurobank aktivnih računa porasla za 4%. Otvoreno je 23.300 novih tekućih računa sto je za 10% više u odnosu na prethodnu godinu, dok je 16.600 klijenata postalo aktivni korisnik naših paketa uz tekući račun. Posebna pažnja posvećena je aktivaciji novih tekućih računa kroz razne akcije pozivanja klijenata od strane ekspozitura. Ostvaren je veći procenat aktivacije novih računa u odnosu na 2013. za 10%.Aktivnosti koje smo preduzeli tokom 2013. i nastavili u 2014. podržale su naše dobre performanse, kako u cilju pronalaženja novih klijenata tako i održavanju zadovoljstva postojećih (aktiviran je Medifree program sa dodatnim

POSLOVI SA STANOVNIŠTVOMmesečnim besplatnim pregledima za klijente naše banke). Godina 2014. završena je sa rekordnom bazom od 90 hiljada aktivnih tekućih računa.

Bankoosiguranje

Banka je u 2014. godini proširila saradnju u poslovima bankoosiguranja na još jednu osiguravajuću kompaniju, tako da sada osim sa Wiener Städtische osiguranjem Banka uspešno sarađuje i sa AXA osiguranjem.U 2014. godini ponuda proizvoda životnog osiguranja proširena je sa dva nova proizvoda Wiener Städtische osiguranja, jednim koji je namenjen starijoj populaciji, kao i uvođenjem mešovitog osiguranja života sa jednokratnom premijom, čija je prodajna kampanja protekla veoma uspešno.U ponudu za naše korisnike kredita uvrstili smo i proizvod osiguranja od nemogućnosti otplate kredita AXA osiguranja.U planu za 2015. godinu je uvođenje novih proizvoda osiguranja uz kreditne kartice i druge bankarske proizvode i očekujemo značajno bolje rezultate u odnosu na 2014. godinu.

Mali biznis

Saradnja sa malim preduzećima i preduzetnicima (SBB) je bila aktivna i tokom 2014. godine. Nastavili smo da prepoznajemo potrebe svojih klijenata i u skladu sa tim da unapređujemo svoje proizvode, usluge i poslovne procese. U prilog tome govore činjenice da je SBB tokom protekle godine značajno povećao svoj transakcioni i depozitni portfolio. SBB je početkom 2014. godine razvio pakete tekućih računa koji sadrže jedinstvenu Medifree ponudu sa pregledima u renomiranoj zdravstvenoj ustanovi BelMedic, kao i brojne olakšice za obavljanje platnog prometa preko Eurobank. Takođe, nastavili smo da učestvujemo u programu subvencionisanih kredita, zahvaljujući čemu smo brojnim klijentima omogućili kredite po izuzetno povoljnim kamatnim stopama. Sa reputacijom jedne od vodećih banaka na tržištu, SBB sektor će i u narednoj godini nastaviti da unapređuje svoje proizvode, usluge i procese, kao i da nastupa u ulozi „isturenog igrača“ sa namerom da podrži finansijske potrebe malih preduzeća i preduzetnika koji su ostvarili do 2,5 miliona evra prihoda od prodaje u 2014. godini.

Poslovisa privredom

23

Sektor za privredno bankarstvo

Godina 2014. predstavljala je još jedan izazov za srpsku ekonomiju i bankarski sektor u celini. Negativne posledice majskih poplava na proizvodnju, zajedno sa usporenim oporavkom energetskog sektora i rudarstva (pad od 15% u odnosu na prethodnu godinu) doveli su do pada ekonomske aktivnosti u 2014. godini. Takođe, Vlada je uvela ekonomske mere štednje koje bi trebalo da pomognu boljem servisiranju javnog duga u narednom periodu, ali je takođe nastavila sa programom subvencija i ekonomskim inicijativama za privlačenje novih investitora. Uzimajući u obzir takav ekonomski razvoj na domaćem tržištu, kreditiranje i depozitni potencijal privrede je i dalje padao u 2014. godini, i to za 6,3% odnosno 4,2%.U ovakvom poslovnom okruženju, Sektor za poslove sa privredom je bio fokusiran na održavanju zdravog odnosa sa postojećim klijentima i proširenju poslovne aktivnosti na nove klijente, posebno one iz segmenta malih i srednjih preduzeća. Depoziti korporativnih klijenata su u 2014.

POSLOVI SA PRIVREDOM

godini ostali na stabilnom nivou dok su krediti privredi zabelezili pad od 17% u odnosu na prethodnu godinu. Sektor za poslove sa privredom je i u ovoj godini nastavio svoje učešće u programu subvencionisanja privrede Vlade Republike Srbije u ukupnom iznosu od 26 miliona evra. Tokom 2014. godine ojačali smo i segment transakcionih naknada kroz brojne inicijative u hedžing, transakcionim i drugim bankarskim proizvodima i uslugama koje smo nudili velikim korporativnim klijentima.Očekuje se da sledeća godina (2015.) predstavlja novi izazov za očuvanje poslovne aktivnosti uzimajući u obzir kontinuriani pad ekonomske aktivnosti. Naš fokus će ostati podrška domaćoj ekonomiji kroz dalju ekspanziju naše poslovne aktivnosti posebno u segmentu malih i srednjih preduzeća, očuvanju dobre poslovne aktivnosti sa velikim korporativnim klijentima i ispitivanju finansijskih mogućnosti pojedinih projekata iz oblasti nekretnina, a koji imaju dobru poslovnu perspektivu.

Investiciono bankarstvo i tržište kapitala

25

Sektor sredstava i likvidnosti

Godina 2014. bila je puna velikih izazova i dostignuća za Sektor sredstava i likvidnosti. Osnovni prioritet je bio osigurati likvidnost, zadržati i povećati profitabilnost, smanjiti rizik poslovanja i nastaviti sa daljim razvojem koji je orijentisan prema potrebama klijenata, proširiti i dalje unaprediti saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama.Eurobank je i u 2014. godini nastavila sa vrlo jasnom i snažnom razvojnom strategijom pre svega zasnovanom na jačanju pozicije likvidnosti. Koordinacija likvidnosti i upravljanje kapitalom od strane Sektora sredstava i likvidnosti bio je osnovni instrument kojim je Banka ulazila u sve izazove koji su stajali pred njom. Kao rezultat toga, u 2014. godini došlo je do potpisivanja izvršenja prve transakcije međuvalutnog swap-a (CCY) sa međunarodnom finansijskom institucijom EBRD iz Londona u iznosu od 100 miliona švajcarskih franaka, sa rokom otplate od dve godine.

INVESTICIONO BANKARSTVO I TRŽIŠTE KAPITALA

Zahvaljujući vodećim pozicijama i aktivnom učešću i svojom prisutnošću na tržištu, Odeljenje trgovanja je bilo u mogućnosti da ponudi izuzetno konkurentne kotacije na novčanom i deviznom trzištu. Nastojeći da diversifikuje rizik, odeljenje trgovanja je takođe uspelo da ostvari najznačajniji cilj u ovoj godini, a to je visok nivo likvidnosti sa odličnom kontrolom troškova. Konstantno unapređenje i proširivanje ponude različitih proizvoda i usluga za naše internacionalne i domaće klijente, velika, mala i srednja preduzeća, institucionalne klijente i fizička lica, bili su glavni ciljevi u 2014. godini, što je dalo mogućnost našim klijentima da se zaštite od različitih vrsta rizika na finansijskim tržištima. Koristeći prisutnost naše grupacije u regionu, uspeli smo da odgovorimo na različite potrebe naših klijenata i van Srbije, kao i da obezbedimo finansijsku podršku regionalnom poslovanju.

Ostale aktivnosti banke

27

Zaštita okoline

Jedan od glavnih principa Eurobank grupe je da se međunarodna posvećenost održivom razvoju može postići samo kroz partnerstvo. U tom cilju, Grupa je 2005. pristupila Programu za finansijsku inicijativu u oblasti životne sredine Ujedinjenih nacija (United Nations Environment Programme Finance Initiative - UNEP FI) i radi zajedno sa Programom za zaštitu životne sredine i promovisanja održivog razvoja. Sektor za zaštitu životne sredine i kvalitet Grupe zastupa Banku na visokim administrativnim pozicijama u Upravnom odboru i Bankarskom odboru, kao i u Evropskoj radnoj grupi. Eurobank veruje da je ekološki odgovorno delovanje suštinski deo održivog rasta poslovanja. Kao finansijska grupa svesni smo uticaja naših aktivnosti na životnu sredinu i težimo optimalnom korišćenju prirodnih resursa, kao i smanjenju proizvodnje otpada. Štaviše, svesni smo indirektnih uticaja naših finansijskih i investicionih aktivnosti, kao i odnosa koje razvijamo sa našim klijentima i društvom u celini. Posvećeni smo procenjivanju uticaja naših aktivnosti na životnu sredinu, postavljanju odgovarajućih zadataka i ciljeva, kontinuiranoj kontroli i poboljšanju ekoloških performansi i poštovanju lokalnih, nacionalnih i međunarodnih zakona i propisa. Verujemo da je upravljanje zaštitom životne sredine sastavni deo pravilnog i društveno odgovornog ponašanja preduzeća. U tom cilju, primenjujemo odgovoran odnos prema životnoj sredini u svakodnevnom radu, koji se takođe postepeno prenosi i prema našim akcionarima, klijentima i dobavljačima, kao i prema društvu u celini, primenom pouzdane ekološke prakse i promovisanjem ekonomskog razvoja.

Kao zaključak, zaštita životne sredine je jedan od ključnih stubova društvene odgovornosti u Eurobank koji svakim danom dobija sve veći značaj. Težeći stalnim poboljšanjima i sprovođenju naših ekoloških programa i inicijativa, uveli smo Sistem upravljanja zaštitom životne sredine i uporedo sa razvojem Sistema analizirali smo sveukupan uticaj naših aktivnosti na okruženje. Rezultati su poslužili kao osnova za sledeće ključne inicijative:

OSTALE AKTIVNOSTI BANKE

UPRAVLJANJE OTPADOM

Eurobank primenjuje procedure i programe za upravljanje otpadom usklađene sa osnovnim principima odgovornog upravljanja otpadom – smanjiti upotrebu, ponovo koristiti i reciklirati. Izdvajanjem prilikom prikupljanja i pravilnim upravljanjem neopasnim i opasnim otpadom, Banka umanjuje zagađenje. U 2014, Eurobank je proširila program recikliranja papira na 50 lokacija, dok se reciklaža praznih kertridža sprovodi u svim filijalama u Srbiji. Takođe, sav električni i elektronski otpad je recikliran.

ENERGIJA I KLIMATSKE PROMENE

Uprkos činjenici da Banka doprinosi efektu staklene bašte uglavnom indirektno, kroz potrošnju električne energije, značaju smanjenja efekata emisije štetnih gasova dat je veliki značaj na nivou Banke i ogleda se ne samo u praćenju potrošnje električne energije, već i svih drugih ekološki štetnih emisija koje ona može da uzrokuje.Prilikom renoviranja zgrade centrale, tokom 2009. Banka je koristila najkvalitetnije materijale za fasadu, fasadne prozore i druge izolacione materijale. Zgrada centrale Banke je sertifikovana u energetsku kategoriju “C”. U svim renoviranim ekpoziturama stare ne-ekološke sijalice zamenjene su energetski efikasnim sijallicama u cilju poboljšanja energetske efikasnosti u prostorijama Banke i smanjenja emisija ugljen-monoksida. Tokom 2014. Banka je u potpunosti renovirala četiri ekspoziture uključujući i ugradnju kompakt-fluo (energetski efikasnih) sijalica u ukupnom iznosu od 15.800 evra. Pored toga, Banka je zamenila postojeći sistem grejanja/hlađenja sa energetski efikasnim VRF sistemom u 2 ekspoziture u ukupnom iznosu od 21.200 evra. Na ovaj način ukupna potrošnja energije za grejanje i hlađenje je smanjena, što se direktno odražava na smanjenje štetnih emisija gasova koji utiču na efekat staklene bašte i generalno unapređenje uticaja Banke na životnu sredinu.

28

ODGOVORNO FINANSIRANJE – SISTEM UPRAVLJANJA SOCIJALNIM I EKOLOŠKIM RIZICIMA

Finansiranje i odgovorno upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima je važan deo strategije rada i razvoja Eurobank. Do sada, Banka je implementirala Sistem upravljanja socijalnim i ekološkim rizicima (Environmental and Social Risk Management System – ESRM) u proces odobravanja kredita, u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom. ESRM je bio jedan od ključnih elemenata za uspostavljanje dobre saradnje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Zahvaljujući svojim čvrstim opredeljenjima i rezultatima Eurobank je dobila novu revolving kreditnu liniju od EBRD-a u okviru programa “Trade Facilitation Program”.

„ZELENI PROIZVODI” – ELEKTRONSKI IZVODI

U 2011. Eurobank je uvela uslugu slanja elektronskih izvoda, koja omogućava klijentima prijem izvoda za različite proizvode elektronskim putem i ukidanje prijema fizičkih kopija putem pošte. Ova praksa smanjuje upotrebu papira i tonera, doprinoseći smanjenju količina otpada i uticaja na životnu sredinu. Od tada sve je intenzivnija ponuda elektronskih izvoda u cilju uključenja što većeg broj klijenata i opcija.

POLITIKA „ZELENIH NABAVKI”

Eurobank ima za cilj širenje svoje kulture odnosa prema životnoj sredini i na svoje klijente i dobavljače. U tom kontekstu, postepeno se razvijaju ekološki kriterijumi za vrednovanje kako dobavljača, tako razvoj proizvoda i usluga koje nudi.

OSTALE AKTIVNOSTI BANKE

Povezane kompanije grupe

30

ERB Property Services

ERB Property Services je i 2014. godini nastavila razvoj i proširenje usluga. Kao eksluzivni procenitelj Eurobank grupe, ERB Property Services je izvršio preko 1.400 procena za banku i treća lica. Svi izveštaji procena rađeni su u skladu sa IVSC standardima. Najveći projekti u 2014. godini uključuju procenu vrednosti objekata: Marriott hotela, Infinity objekta, Big C tržnog centra, Ušće SC, hotela Metropol itd.U toku protekle godine kompanija je u saradnji sa Odeljenjem razvoja poslovne mreže učestvovala u relokaciji četiri ekspoziture banke, kao i u definisanju cena zakupa poslovne mreže. ERB Property Services je ekskluzivni agent za prodaju i izdavanje nekretnina kao i u pružanju konsultantskih usluga za kompletan IMO portfolio. Takođe, nastavljena je uspešna saradnja sa trećim licima: Ušće, Big C, M centara.

POVEZANE KOMPANIJE GRUPE

Prilozi

32

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINUZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2014. GODINE

33

34

34

49

50

51

75

76

76

76

77

77

78

78

79

80

80

81

82

82

82

83

83

84

85

86

87

88

89

90

90

91

92

93

94

96

96

97

99

99

99

99

Izveštaj nezavisnog revizora

Opšte informacijePregled značajnijih računovodstvenih politika

Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama

Politike upravljanja rizikom

Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata i provizija

Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednosti

Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika

Ostali poslovni prihod

Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi zaposlenih

Troškovi amortizacije

Operativni i ostali poslovni rashodi

Porez na dobit

Zarada po akciji

Gotovina i sredstva kod Centralne banke

Finansijska sredstva data u zalog

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Krediti i depoziti bankama i drugim finansijskim institucijama

Krediti i potreživanja od komitenata

Ulaganju u pridružena lica

Nematerijalna ulaganja

Osnovna sredstva

Odložena poreska sredstva i obaveze

Ostala sredstva

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjene trgovanju

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim

institucijama i Centralnoj banci

Depoziti i ostale obaveze prema klijentima

Rezervisanja

Ostale obaveze

Kapital

Potencijalne obaveze

Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Odnosi sa povezanim licima

Devizni kursevi

Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i

ostalih obaveza sa klijentima

Upravni odbor

Događaji nakon perioda izveštavanja

33

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Akcionarima Eurobank a.d. Beograd

Izvršili smo reviziju priloženih finansijskuh izveštaja Eurobank a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka”) koji uključuju bilans stanja sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine i bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o novčanim tokovima za godinu završenu na taj dan, pregled značajnih računovodstvenih politika i druge napomene uz finansijske izveštaje.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštajeRukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finsnsijskog izveštavanja, kao i za interne kontrole za koje rukovodstvo smatra da su neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajno pogrešno prikazivanje nastalo usled pronevere ili greške.

Odgovornost revizoraNaša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o ovim finansijskim izveštajima.Revizija finansijskih izveštaja izvršili smo u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da postupamo u skladu sa nečelima profesionalne etike i da planiramo i izvršimo reviziju na način koji nam omogućava da steknemo razumno uverenje da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajno pogrešno prikazivanje.

Revizija podrazumeva primenu postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima sadržanim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka zavisi od revizorskog prosuđivanja, uključujući procenu rizika od nastanka materijalno značajnog pogrešnog prikazivanja u finansijskim izveštajima, nastalog usled pronevere ili greške. Pri proceni ovih rizika revizor ceni interne kontrole relevantne za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje finansijskih izveštaja Banke u cilju izbora adekvatnih revizorskih postupaka u datim okolnostima, a ne za potrebe izražavanja mišljenja o delotvornosti internih kontrola Banke. Revizija takođe obuhvata ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i prihvatljivosti računovodstvenih procena koje je izvršilo rukovodsvto, kao i ocenu opšteg prikaza finansijskih izveštaja.

Verujemo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljan i adekvatan osnov za izražavanje mišljenja.

MišljenjePrema našem mišljenju, priloženi finansijski izveštaj u svim materijalno značajnim aspektima prikazuje realno i objektivno finansijski položaj Eurobank a.d. Beograd sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine, rezultate njenog poslovanja i novčane tokove za godinu završenu na taj dan, u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Beograd, 30. april 2015. godine

Saša TodorovićLicencirani revizor

PricewaterhouseCoopers d.o.o. Beograd

34

1. Opšte informacije 2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Tokom 2014. i 2013. godine, Banka je vodila svoje računovodstvene knjige i sastavila finansijske izveštaje u skladu sa računovodstvenim propisima na snazi u Republici Srbiji i propisima Narodne banke Srbije. U skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 62/2013), banke su u obavezi da vode svoje računovodstvene knjige i da sastavljaju finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka je u svojim računovodstvenim knjigama sprovela određene reklasifikacije kako bi se usaglasila s novo usvojenim stautornim kontnim okvirom za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 71/2014 i 135/2014) i time sprovela određene korekcije svojih računa kako bi se usaglasila sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS).

Finansijski izveštaji su predstavljeni formatu propisanom za Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 71/2014 i 135/2014).

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) inkorporiranim u Zakon o računovodstvu Republike Srbije. Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sakonvencijom istorijskog troška i pretpostavke nastavka poslovanje, koji se modifikuju revaluacijom finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju i finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Ranije navedeni zakon propisuje prvo usvajanje MSFI za period koji počinje 1. januara 2014. godine. Banka je izmenila svoj bilans stanja na dan 1. januar 2013. godine koje je bio sastavljen u skladu sa prethodno primenjivanim računovodstvenim propisima, i sastavila je početni bilans stanja na dan 1. januar 2013. godine koji je usaglašen sa MSFI. Efekat ranije navedenih korekcija i izmena u početnom bilansu stanju na dan 1. januar 2013. godine predstavljeni su u Napomeni 2.2. finansijskih izveštaja.

Eurobank a. d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Registrovano sedište Banke nalazi se u Vuka Karadžića 10, u Beogradu.

Na dan 31. decembar 2014. godine Banka je imala 1,522 zaposlenih (na dan 31. decembar 2013. godine: 1,548 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 100 filijala i poslovnih centara (31. decembra 2013. godine: 105).

Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

Upravni odbor Banke odobrio je finansijske izveštaje 28. aprila 2015. godine.

35

2.2. Prelazak na MSFI i uporedni podaci

Podaci neophodni na datum usvajanja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja dati su Poslednji finansijski izveštaji sastavljeni i objavljeni u skladu sa računovodstvenim standardima Republike Srbije, jesu podaci za godinu završenu 31. decembra 2013. godine. Stoga, datum prelaska na Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja jeste 1. januar 2013. godine.

a) Usaglašavanje kapitala na dan 31. decembar 2012. godine

b) Usaglašavanje kapitala na dan 31. decembar 2013. godine

c) Usaglašavanje bilansa uspeha za godinu završenu na dan 31. decembar 2013. godine

Kapital i obaveze

Kapital i obaveze

Kapital i reserve

Kapital i reserve

Kapital 31.481.926 31.481.926

Aktuarski dobitak - 7,573 7,573

Kapital 31,481,926 31,481,926

Neraspodeljena dobit 4.229.275 (3.439) 4.225.836

Dobitak pre oporezivanja 1,321,614 7,573 1,329,187

Neraspodeljena dobit 5,597,966 4,134 5,602,100

Rezerve 9,700,315 2,924 9,703,239

Troškovi poreza na dobit 47,078 - 47,078

Rezerve 9,743,527 (3,515) 9,740,012

168.927.504 (949,443) 167,978,061Ukupno aktiva

158,041,422 (738,199) 157,303,223Ukupno aktiva

45,411,515 (515) 45,411,000Akcijski kapital

1,368,692 7,573 1,376,265Dobitak perioda

46,823,419 619 46,824,038

168,927,504

5,384

158,041,422

(949,443)

30

(738,199)

167,978,061

5,414

157,303,223

UKUPNO KAPITAL I OBAVEZE

ZARADA PO AKCIJI

UKUPNO KAPITAL I OBAVEZE

31.decembar 2012.

31.decembar 2013.

2013.

Korekcije u skladu sa MSFI



MSFI31.decembar 2012.

MSFI31.decembar 2013.

MSFI 2013.

36

Banka je promenila prezentaciju bilansa stanja i bilansa uspeha u odnosu na prethodno zahtevani način predstavljanja, i predstavila je Izveštaj o ostalim prihodima. Razlika između iznosa ukupnih sredstava u ovim finansijskim izveštajima shodno MSFI i iznosa ukupnih sredstava prethodno predstavljenih na dan 31. decembar 2013. godine i 1. januar 2013. godine u iznosu od, redom, RSD 597,401 hiljade i RSD 838,728 hiljada, predstavlja sledeće:

•Odložene naknade po osnovu nastanka kredita u iznosu RSD 387,276 hiljada, na dan 31. decembar 2013. godine i RSD 627,322 hiljade na dan 1. januar 2013. godine. Naknade su predstavljene u vezi sa povezanim finansijskim instrumentom, dok su prethodno bile iskazane u okviru obaveza.•Naknade po osnovu nastanka depozita u iznosu RSD 19,219 hiljada na dan 31. decembar 2013. godine i RSD 37,338 hiljada na dan 1. januar 2013. godine. Naknade su uključene u okviru Depozita i ostalih obaveza prema klijentima, dok su prethodno bile iskazane u okviru potraživanja.•Zatezna kamata po osnovu obveznica stare devizne štednje prethod iskazene i na bilansu u i vanbilansu u iznosu od RSD 191,526 hiljada na dan 31. decembar 2013. godine i RSD 174,068 hiljada na dan 1. januar 2013. godine, izknjižavaju se sa bilansa stanja.

Prema MSFI , Banka priznaje aktuarske dobitke i gubitke od ponovnog merenja obaveza za zarade zaposlenih u izveštaju o ostalim prihodima kada se jave. Prema prethodnom GAAP, Banka je priznavala aktuarske gubitke i gubitke u bilansu uspeha. Stoga je Bank korigovala početni iznos neraspoređene dobiti (na dan 1. januar 2013. godine) za iznos aktuarskih dobitaka ostvaren u 2012. godini u iznosu od RSD 3,439 hiljada. Za navedni iznos aktuarskog dobitka i povezne odložene poreske obaveze u iznosu od RSD 515 hiljada, Banka je odvojila rezerve za aktuarske dobitke/gubitke. U 2013. godini, Banka je ostvarila aktuarski gubitak u iznosu od RSD 7,572 hiljada. Dobitak za 2013. godinu uvećan je za navedeni iznos dok su aktuarske rezerve smanjene. Povezani odloženi porez u iznosu od RSD 1,135 hiljada pada na teret rezervi za aktuarske dobitke/ gubitke.

a) Novi i izmenjeni standardi koje je Banka usvojilaSledeći novi standardi i izmene postojećih standarda koje su izdali Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) primenjuju se od 1. januara 2014. godine

MRS 27, Izmena – Odvojeni finansijski izveštajiIzmena je izdata istovremeno sa sa MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“, a zajedno zamenjuju MRS 27 „Konsolidovani i odvojeni finansijski izveštaji“. Izmena

propisuje zahteve u pogledu računovodstevnog obuhvatanja i obelodanjivanja investicija u ćerke kompanije, zajednička ulaganja i pridružena društva kada entitet sastavlja odvojene finansijske izveštaje.Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke.

MRS 28, Izmena – Ulaganja u pridužena društva i zajednička ulaganjaIzmena zamenjuje MRS 28 „Ulaganja u pridružena društva“. Cilj izmene je da propiše zahteve u pogledu računovodstvenog obuhvatanja ulaganja u pridružena društva i da ustanovi zahteve za primenom metoda udela pri računovodstvenom obuhvatanju ulaganja u pridružena društva i zajednička ulaganja nakon objavljivanja MSFI 11. Izuzeće primene metoda udela moguće je kada ulaganje u pridruženo društvo ili zajedničko ulaganje sprovodi, ili posredno sprovodi, entitet koji je organizacija sa špekulativnim kapitalom, ili zajednčki fond, jedinica u investicionom fondu ili sličan entitet uključujući fondove osiguranja s investiranjem. U ovom slučaju, ulaganja u takva pridružena društva i zajednička ulaganja mogu se meriti po fer vrednosti kroz bilans uspeha.Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke.

MRS 32, Izmena – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obavezaIzmena pruža pojašenjenje zahteva za prebijanjem finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Usvajanje izmene nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke.

MRS 36, Izmena – Obelodanjivanje povraćenih iznosa nefinansijskih sredstavaIzmena ograničava zahtev za obelodanjivanjem povraćenih iznosa sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu samo na periode u kojima je gubitak po osnovu obezvređenja priznat ili ukinut. Takođe uključuje detaljne zahteve za obelodanjivanjem primenjive u slučajevima kada je sredstvo ili jedinica koja generiše gotovinu utvrđena na osnovu fer vrednosti umanjene za troškove prodaje i kada je gubitak po osnovu obezvređenja priznat ili ukinut tokom perioda. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke.

MRS 39, Izmena – Novacija derivata i nastavak računovodstva hedžingaIzmena pruža olakšice u pogledu prestanka računovodstva hedžinga kada se, kao rezultat zakona i propisa, derivat određen kao hedžing instrument novira kako bi se sproveo kliring s centralnom drugom stranom i kada su ispunjeni određeni kriterijumi. Izmena nema uticaj na finansijske izveštaje Banke.

37

MSFI 10, Konsolidovani finansijski izveštajiMSFI 10 zamenjuje deo MRS 27 „Konsolidovani i odvojeni finansijski izveštaji“ koji se odnosi na konsolidovane finansijske izveštaje i SIC 12 „Konsolidovani entiteti s posebnom namenom“. MSFI 10 daje novu definiciju kontrole pružajući jedinstvenu osnovu konsolidacije za sve entitete. Ova osnova se zasniva na konceptu ovlašćenja nad stranom u koju se ulaže, varijabilnosti povraćaja iz transakcija sa stranom u koju se ulaže i njihovom povezanošću, čime se fokus sa pravne kontrole ili izloženosti prenosi na rizik i rentabilnost, u zavisnosti od prirode entiteta. Usvajanje MSFI 10 nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 11, Zajednički aranžmaniMSFI 11 zamenjuje MRS 31 „Učešče u zajedničkim aranžmanima“ i SIC 13 „Zajednički kontrolisani entiteti – nemonetarni ulozi učesnika u zajedničkom poduhvatu“ i ustanovljava principe finansijskog izveštavanja entiteta koji imaju učešća u zajednički kontrolisanim aranžmanima. MSFI 11 razlikuje samo dve vrste zajedničkih aranžmana, zajedničkih poslova i zajedničkih ulaganja, a njihova klasifikacija zasniva se na pravima i obavezama strana proisteklim iz aranžmana umesto na njegovoj pravnoj formi. Metod ulaganja u računovodstvenom obuhvatanju sada je obavezan za zajednička ulaganja. Više nije dozvoljena upotreba metoda proporcionalne konsolidacije u računovodstvenom obuhvatanju zajedničkih ulaganja. U zajedničkim poslovima, svaka strana koja ima zajedničku kontrolu nad aranžmanom priznaje u svojim finansijskim izveštajima, u vezi sa svojim učestvovanjem u zajedničkom poslu, svoja sredstva, obaveze i transakcije, uključujući i svoje učešće u onima koja su zajednička. Usvajanje MSFI 11 nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 10, 11 i 12, Izmene – Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani i Obelodanjivanje učešća u drugim entitetima: smernice za prelazakIzmene pojašnjavaju smernice za prelazak navedne u MSFI 10 i pružaju dodatne olakšice za prelazak u pogledu MSFI 10, 11 i 12, iznoseći zahtev da se se korigovane uporedne informacije ograniče samo na prethodni uporedni period. Dodatno, u pogledu obelodanjivanja u vezi sa nekonsolidovanim strukturiranim entitetima, ukida se zahtev za predstavljanjem uporednih podataka za periode pre prve primene MSFI 12. Usvajanje izmene nije imalo uticaja na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 10, 12 i MRS 27, Izmene – Investicioni entitetiIzmene zahtevaju da „investicioni entiteti“, shvaćeni na način definisan u nastavku, računovodstveno obuhvate

ulaganja u entitete pod kontrolom, kao i ulaganja u pridružena društva i zajedničke aranžmane po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Jedini izuzetak prestavljaju ćerke kompanije koje se smatraju produžetkom aktivnosti ulaganja investicionog entiteta. Shodno izmenama, „investicioni entitet“ je entitet koji:

a) dobija sredstva od jednog ili više investitora u svrhu pružanja tim investitorima usluga upravljanja investicijom,b) obavezuje se svojim investitorima da je entitetova poslovna svrha da ulaže sredstva isključivo radi prihoda iz povećanja vrednosti kapitala, prihoda od investicija, ili iz oba; ic) meri i procenjuje poslovanje skoro svih svojih investicija po fer vrednosti.

Izmene takođe utvrđuju zahteve za oblodanjivanjem investiocionih entiteta. Izmene nemaju uticajna finansijske izveštaje Banke.

b) Novi standardi i interpretacije koje Banka još nije usvojilaIzvestan broj novih standarda, izmena i interpretacija postojećih standarda stupio je na snagu u 2014. godini, ali se ne primenjuju u Evropskoj Uniji ili ih Banka nije prevremeno usvojila. U nastavku su navedeni oni koji mogu biti relevantni za Banku:MRS 1, Izmena – Incijativa u pogledu obelodanjivanja (na snazi od 1. januara 2016. godine)Izmena objašnjava smernice iz MRS 1 u pogledu materijalnost i agregatnosti, predstavljanja pod zbirova, strukture finansijskih izveštaja i obelodanjivanja računovodstvenih politika. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

MRS 16 i MRS 38, Izmene – Objašnjenje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi od 1. januara 2016. godine)Izmena daje pojašnjenje da primena metoda baziranih na prihodu u obračunu amortizacije nekog sredstva nije prikladna i takođe objašnjava da se prihodi generalno smatraju neprikladnom osnovom za merenje iskorišćenosti ekonomske koristi nematerijalnih ulaganja. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

MRS 19, Izmena – Planovi definisanih doprinosa: Doprinosi zaposlenih (na snazi od 1. januara 2016. godine)Izmena pruža objašnjenje računovodstvenog obuhvatanja planova doprinosa nakon zaposlenja kada su zaposleni ili treća lica u obavezi da izdvajaju doprinose koji ne variraju

38

u odnosu na dužinu radnog angažmana zaposlenog, npr. doprinosi zaposlenih obračunati prema fiksnom procentu zarade. Izmena omogućava da se ovi doprinosi oduzmu od troškova za penzije godine u kojoj je zaposleni u pitanju izvršio uslugu, umesto da budu pripisani trajanju radnog angažmana zaposlenog. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

MRS 27, Izmena – Metod udela u odvojenim finansijskim izveštajima (na snazi od 1. januara 2016. godine)Izmena omogućava entitetima da upotrebljavaju method udela u računovodstvenom obuhvatanju ulaganja u ćerke kompanije, zajednička ulaganja i pridružena društva u njihovim odvojenim finansijskim izveštajima i bliže objašnjava definiciju odvojenih finansijskih izveštaja. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 9, Finansijski instrumenti (na snazi od 1. januara 2018. godine)U julu 2014. godine, IASB je objavio konačnu verziju MSFI 9 koja zamenjuje MRS 39 Finansijski instrumenti. MSFI 9 iznosi revidirane zahteve u pogledu klasifikacije i merenja finansijskih sredstava, rešava pitanje izveštavanja o promenama fer vrednosti vlastitog duga iskazanog po fer vrednosti, zamenjuje postojeći model podnetog gubitka upotrebljavanog za obezvređenje finansijskih sredstava modelom očekivanog gubitka po kreditima i uključuje izmene u računovodstvo hedžinga.

IASB je prethodno objavio verzije MSFI 9 koje su uvele nove zahteve klasifikacije i merenja (2009. i 2010. godine) i novi model računovodstva hedžinga (2013. godine). Publikacija iz jula 2014. godine predstavlja konačnu verziju standarda koja zamenjuje ranije verzije MSFI 9 i okončava IASB projekat zamene MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje.

Klasifikacija i merenjeMSFI 9 primenjuje jedan pristup klasifikaciji za sve vrste finansijskih sredstava prema kome se klasifikacija i merenje finansijskih sredstava zasniva na modelu upravljanja finansijskim sredstvima i ugovornim karakteristikama tokova gotovine finansijskog sredstva poslovnog entiteta. Pod poslovnim modelom podrazumeva se način na koji entitet upravlja svojim finansijskim sredstvima da bi generisao tokove gotovine, sakupljanjem ugovornih tokova gotovine, ili prodajom finansijskh sredstava, ili i jednim i drugim. Nakon procene, svako finansijsko sredstvo biće klasifikovano u

jednu od tri kategorije: amortizovana vrednost, fer vrednost kroz bilans uspeha, i fer vrednost kroz ostale prihode.

U pogledu finansijskih obaveza, računovodstveni tretman iz MRS 39 se u biti nepromenjen prenosi u MSFI 9. Međutim, IFRS 9 zahteva da se promene fer vrednosti obaveza iskazanih po fer vrednosti pod opcijom fer vrednosti koje se mogu pripisati promenama u kreditnom riziku samog entiteta, predstave u izveštaju o ostalim prihodima umesto u bilansu uspeha, osim ukoliko ovo ne bi dovelo do računovodstvenog neslaganja.

Obezvređenje finansijskih sredstavaPrema MSFI 9 isti model obezvređenja primenjuje se na sve finansijske instrumente koji podležu računovodstvu obezvređenja.

Novi model obezvređenja orjentisan je ka budućnosti i zahteva priznavanje očekivanih gubitaka po kreditima, nasuprost MRS 39, shodno kome je bilo potrebno da se odigra pokretački događaj pre nego što se priznaju gubici po kreditima. MSFI 9 uključuje pristup „u tri faze“ zasnovan na promeni kreditnog kvaliteta finansijskih sredstava nakon prvobitnog priznavanja. Shodno tome, nakon prvobitne primene MSFI 9, za finansijska sredstava koja nisu kredino obezvređena i kod kojih se ne uočavaju značajna povećanja kreditnog rizika nakon prvobitnog priznavanja, odgovarajući gubici po kreditima biće priznati u bilansu uspeha i biće zasnovani na očekivanim gubicima po kreditima za 12 meseci. Međutim, ukoliko se kreditni rizik finansijskog sredstva značajno poveća nakon prvobitnog priznavanja, potrebno je priznati rezervisanja za gubitke po kreditima tokom njihovog preostalog životnog veka („očekivani gubici tokom životnog veka“).Za finansijska sredstva koja su kreditno obezvređena po nastanku biće primenjeni očekivani gubici tokom životnog veka.

Pri merenju očekivanih gubitaka po kreditima, potrebno je razmotriti infomacije o prošlim događajima, trenutnoj situaciji i projekcijama budućih uslova.

Računovodstvo hedžingaMSFI 9 uvodi reformisani model računovodstva hedžinga s ciljem da se računovodstvo hedžinga što bliže usaglasi s aktivnostima upravljanja rizicima kako bi se ove aktivnosti bolje odrazile u finansijskim izveštajim entiteta. Prema novom modelu, primenjuju se novi zahtevi za efikasnošćuhedžinga, prekid računovodstva hedžinga dozvoljeno je jedino pod određenim okolnostima, a niz stavki koje nisu mogle biti instrumenti hedžinga ili hedžovane shodno MRS 39 sada ispunjavaju uslove.

39

Banka trenutno ispituje uticaj MSFI 9 na svoje konsolidovane finansijske izveštaje, što nije praktično kvantifikovati na datum objavljivanja ovih konsolidovanih finansijskih izveštaja.

MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28, Izmene – Investicioni entiteti: Primena izuzetaka u konsolidaciji (na snazi od 1. januara 2016. godine)Izmene objašnjavaju primenu izuzetaka u konsolidaciji investicionih entiteta i njihovih ćerki kompanija. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 10 I MRS 28, Izmene – Prodaja ili ulaganje sredstava između investitora i njegovog pridruženog društva ili zajedničkog ulaganja (na snazi od 1. januara 2016. godine)Izmene rešavaju nedoslednosti između zahteva MSFI 10 i MRS 28 koji se bave prodajom ili kontribucijom sredstava između investitora i njegovog pridruženog društva ili zajedničkog ulaganja. Najznačajnija posledica izmene jeste da se ukupan dobitak ili gubitak priznaje kada transakcija uključuje trgovački posao (bilo da jeste ili nije smešten u ćerci kompaniji). Delimičan dobitak ili gubitak se priznaje kada transakcija uključuje sredstva koja ne čine trgovački posao, čak i ako su ta sredstva kod ćerke kompanije. U januaru 2015. godine, IASB je uslovno odlučio da uključi neophodne izmene MSFI 10 i MRS 28 u predstojeći Nacrt izloženosti i shodno tome odložio datum stupanja na snagu izmena (prethodno 1. januar 2016. godine). Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 11, Izmena – Računovodstveno obuhvatanje učešća u zajedničkim poduhvatima (na snazi od 1. januara 2016. godine)Izmena zahteva of investitora da primeni principe računovodstva poslovnog kombinovanja kada stiče ušeće u zajedničkom poduhvatu koji čini „trgovački posao“. Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

MSFI 15, Prihodi po ugovorima s kupcima (na snazi od 1. januara 2016. godine)Cilj ovog standarda je da utvdi jedinstven, sveobuhvatan model priznavanja prihoda za sve ugovore s kupcima kako bi se poboljšala uporedivost unutar sektora, među sektorima, i među tržištima kapitala. Standard sadrži principe koje će entitet primeniti u utvrđivanju merenja prihoda i vremena kada se priznaje. Osnovni princip je da će entitet priznati prihod kako bi predstavio transfer dobara ili usluga komitentu u iznosu koji entitet očekuje da će primiti za ta dobra ili usluge. Ne očekuje se da će usvajanje izmene materijalno uticati na finansijske izveštaje Banke.

Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2010–2012 (na snazi od 1. januara 2016. godine)Izmene uvode ključne promene sedam MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2010-2012 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku:

Definicija uslova za sticanje prava u MSFI 2 „Plaćanje akcijama“;•Računovodstveno obuhvatanje uslovljene naknade u poslovnoj kombinaciji u MSFI 3 „Poslovne kombinacije“;•Agregacija segmenata poslovanja i usaglašavanje ukupnih sredstava segmenta o kojima se izveštava sa sredstvima entiteta u MSFI „Segmenti poslovanja“;•Kratkoročna potraživanja i obaveze u MSFI 13 „Merenje fer vrednosti”;•Metod revaluacije – proporcionalna korekcija akumulirane amortizacije u MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ ”;•Ključno osoblje u MRS 24 „Obelodanjivanja povezanih strana ”; i•Metod revaluacije – proporcionalna korekcija akumulirane amortizacije u MRS 38 „Nematerijalna ulaganja ”

Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2011-2013 (na snazi od 1. januara 2015. godine)Izmene uvode ključne promene četiri MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2011-2013 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku:

Izuzeci u pogledu obuhvata za zajednjička ulaganja u MSFI 3 „Poslovne kombinacije ”;•Izuzeci u pogledu obuhvata portfolia u MSFI 13 „Merenje fer vrednost ”;•Objašnjenje među-odnosa između MSFI 3 „Poslovne kombinacije“ i MRS 40 „Investicione nekretnine“ kada se nekretnina klasifikuje kao investiciona nekretnina ili nekretnina koju zauzima vlasnik u MRS 40; i•Značenje „efektivnih MSFI“u MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2012-2014 (na snazi od 1. januara 2016. godine, koje Evropska Unija još ne primenjujeIzmene uvode ključne promene četiri MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2012-2014 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku:

•Izuzeci u pogledu obuhvata za zajednjička ulaganja u MSFI 3 „Poslovne kombinacije ”;•Izuzeci u pogledu obuhvata portfolia u MSFI 13 „Merenje fer vrednost ”;

40

•Objašnjenje među-odnosa između MSFI 3 „Poslovne kombinacije“ i MRS 40 „Investicione nekretnine“ kada se nekretnina klasifikuje kao investiciona nekretnina ili nekretnina koju zauzima vlasnik u MRS 40; i•Značenje „efektivnih MSFI“u MSFI 1 Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

Godišnja poboljšanja MSFI ciklus 2012-2014 (na snazi od 1. januara 2016. godine, koje Evropska Unija još ne primenjujeIzmene uvode ključne promene četiri MSFI nakon objavljivanja rezultata ciklusa 2012-2014 projekta godišnjih poboljšanja Odbora za međunarodne finansijske standarde (IASB). Teme koje ove izmene rešavaju date su u nastavku:

•Objašnjenje MSFI 5 „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja“koje navodi da, kada se sredstvo (ili grupa za prodaju) reklasifikuje sa „namenjeno za prodaju“ na „namenjeno za distribuciju“ ili obratno, to ne podrazumava promenu plana prodaje ili distribucije i ne mora se računovodstveno obuhvatati kao takvo.•Dodatak u MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ određenih smernica kako bi se pomoglo rukovodstvu da utvrdi da li odredbe ugovora o servisiranju finansijskog sredstva koje je preneto predstavljaju nastavak sudelovanja. Takođe objašnjava da se dodatna obelodanjivanja koja zahtevaju izmene MSFI 7, „Obelodanjivanje – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza” ne traže posebno za sve prelazne periode izuzev ako to ne predviđa MRS 34.•Objašnjenje MRS 19 „Primanja zaposlenih“ koje navodi da, kada se utvrđuje stopa diskonta za obaveze po osnovu naknada zaposlenih po zaposlenju, važna je valuta u kojoj su obaveze iskazane, a ne zemlja u kojoj nastaju.•Objašnjenje MRS 34 „Periodično finansijsko izveštavanje“ šta se podrazumeva pod referencom „informacije obelodanjene na drugom mestu u periodičnom finansijskom izveštaju“.

IFRIC 21, Porezi (na snazi od 1. januara 2015. godine)IFRIC 21 Porezi objašnjava da entitet priznaje obavezu za porez koji nije porez na dobitak kada se desi aktivnost koja dovodi do plaćanja, a koju identifikuju relevantni zakonski propisi. Za porez do koga dolazi dosezanjem minimalnog praga, na primer određenog nivoa prihoda, interpretacija objašnjava ne treba očekivati bilo kakvu obavezu pre nego što se dosegne određeni minimalni prag.

Ne očekuje se da će usvajanje izmene uticati na finansijske izveštaje Banke.

Sastavljanje finansijskih izveštaja u sladu sa MSFI podrazumeva upotrebu procena i pretpostavki koje utiču

na iznose sredstava i obaveza o kojima se izveštava i na obelodanjivanje uslovnih finansijskih obaveza na datum finansijskih izveštaja i iznosa prihoda i rashodi o kojima se izveštava tokom izveštajnog perioda. Iako se ove procene rukovodstva zasnivaju na najboljem znanju o tekućim događajima i aktivnostima, stvarni rezultati se naposletku mogu razlikovati od procena. Oblasti koje podrazumevaju viši stepen prosuđivanja ili složenosti, ili oblasti gde su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje obelodanjene su u Napomeni 3.

Finansijski izveštaji Banke prikazani su u dinarima (RSD) koji predstavljaju valutu prikazivanja i funkcionalnu valutu Banke.

Finansijski izveštaji Banke pripremljeni su pod pretpostavkom nastavka poslovanja što pretpostavlja da će Banka nastaviti da posluje u daljoj budućnosti. Pri ovom prosuđivanju rukovodstvo razmatra finansijsku poziciju Grupe, trenutne namere, profitabilnost poslovnih operacija i pristup finansijskim resursima, i analizira uticaj nedavne finansijske krize na buduće poslovne operacije Grupe.

Pozicija GrupeOd maja 2010. godine, Grčka je preduzela znatne strukturne reforme u cilju obnavljanja konkuretnost i unapređenja privrednog rasta kroz program dogovoren sa Evropskom Unijom, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom („Institucijama“). To je dovelo do primarnih fiskalnih viškova u 2013. i 2014. godini, ali takođe do zamora od reformi kao i socijalnih nemira. Nakon nedavnih parlamentarnih izbora 25. januara, nova vlada je kroz pregovore dobila četvoromesečno produženje Glavnog ugovora o finansijskoj pomoći (MFFA) čiji je cilj uspešno okončanje revizije zasnovane na uslovima tekućeg ugovora, a data fleksibilnost će biti iskorišćena na najbolji mogući način, što će što zajedno razmotriti grčke vlasti i Institucije. Produženje će takođe omogućiti da se premosti period u kome će se raspravljati o mogućem naknadnom aranžmanu između Evro grupe, Institucija i Grčke. Dana 23. februara, grčka vlada je predstavila Institucijama prvi spisak mera reformi koji će dalje biti specificiran i dogovoren do kraja aprila 2015. godine. Pristup Grčke poslednjoj tranši prethodnog aranžamana i/ili dalje finansiranje od strane Evro zone zavisi, inter alia, od odobrenja Institucija zaključaka revizije produženog aranžmana. Dok se revizija ne okonča, smatra se da sve hartije od vrednosti ili garancije Republilke Grčke ne ispunjavaju uslove za glavne operacije refinansiranja Evropske centralne banke (ECB MRO). Ovi uslovi odražavaju se u materijalnoj nesigurnosti grčkog

41

makroekonomskog okruženja uz potencijalno negativne efekte na likvidnost i bonitet grčkog bankarskog sektora.

Likvidnost čitavog grčkog bankarskog sistema negativno je pogođena početkom 2015. godine kombinovanim efektom povlačenja depozita, smanjenja obezbeđenih plasmana u poslovima sa stanovništvom, i odlukom Evropske centralne banke da ukine klauzulu minimalnog kreditnog rejtinga utrživih instrumenata koje izdaje ili za koje garantuje Republika Grčka (tj. grčke državne obveznice i Stub 2 i 3 Zakona 3723/2009). Rezultat toga je da su Grčke banke morale da se okrenu ka rezervnim izvorima finansiranja, mehanizmu podrške likvidnosti u kriznim situacijama (ELA) kako bi pokrile svoje kratkoročne potrebe za likvidnošću. U ovom kontekstu, grčki bankarskisistem, a takođe i Eurobank, i dalje održavaju znatne bafere likvidnosti u skadu sa dugotrajnim negativnim uslovima likvidnosti, a Evro sistem je pokazao da će i dalje podržavati grčke banke dokle god Grčka ostane u okviru programa podrške Evropske Unije.

Bez obzira na ranije navedene pritiske na likvidnost i povećanje grčkog suverenog rizika, adekvatnost kapitala Eurobank trenutno je snažna nakon povećanja akcijskog kapitala od € 2.86 milijarde u aprilu 2014. godine. Konkretno, odnos osnovnog kapitala i rizične aktive (CET 1) Grupe na dan 31. decembar 2014. godine iznosi 16.2%. Pored toga, rezultati sveobuhvatne procene Evropske centralne banke objavljeni u oktobru 2014. godine potvrdili su čvrstu kapitalnu poziciju Grupe navodeći da i prema osnovnom i negativnom scenariju Grupa nema manjak kapitala.

Pozicija BankeZaključno sa 31. decembrom 2014. godine, Banka se ne oslanja na sredstva finansiranja matične banke već uglavnom na depozite sa lokalnog tržišta, sopstveni kapital i u manjoj meri na sredstva finansiranja dobijena of međunarodnih finansijskih institucija kao što je obelodanjeno u Napomenama 30 i 31. Pokazatelj adekvatnosti kapitala (koji propisuje Narodna banka Srbije) veći je od propisanih minimalnih 12% (Napomena 5.5).

Član 33 Zakona o bankama („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 107/05 i 91/10) propisuje da izloženost banke prema licu povezanom s bankom ne sme preći 5% regulatornog kapitala banke. Ukupna izloženost prema svim povezan im licima ne sme preći 20% kapitala Banke. Na dan 31. decembar 2014. godine, 31. decembar 2013. godine i na datum usvajanja ovih finansijskih izveštaja, izloženost Banke prema povezanim licima ne prelazi zakonom propisan iznos.

2.3. Preračunavanje stranih valutaa) Transakcije i stanjaTransakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha.

Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha.

Pozitivne i negativne kursne razlike po novčanim stavkama predstavljaju razliku amortizovane vrednosti funkcionlane valute na početku perioda, korigovanu za efektivnu kamatnu stopu i plaćanja tokom perioda, i amortizovane vrednosti u stranoj valute preračunate po kursu na kraju perioda. Ne-monetarna sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti koji se mere po fer vrednosti ponovo se preračunavaju u funkcionalnu valutu po kursu na datum kada je fer vrednost utvrđena. Kursne razlike proistekle iz ponovnog preračunavanja priznaju se u bilansu uspeha.

b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanjaStavke uključene u finansijske izveštaje se vrednuju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje („funkcionalna valuta’’).

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu valuti i izveštajnu valutu.

2.4. Bilans uspehaa) Prihodi i rashodi od kamataPrihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih klasifikovanih kao instrumenti koji se drže radi trgovanja, ili određenih po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru „prihoda od kamata“ i „rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.

Metod efektivne kamatne stope je metod kojim se računaamortizovna vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškovi alociranja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna

42

kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja novčanih sredstava kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost prevremene otplate) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavnideo efektivne kamatne stope, troškove transakcije i sve druge premije ili diskonte.

Kada se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

b) Prihodi i rashodi od provizija i naknadaPrihodi i rashodi od naknada i provizija, izuzev onih koju su deo efektivne kamatne stope instrumenata, priznaju se po načelu nastanka događaja kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

c) Neto prihod od trgovanjaPrihod od neto trgovanja čini dobitak umanjem za gubitke koji se odnose na sredstva i obaveze namenjene trgovanju, i uključuje sve realizovane i nerealozovane promene fer vrednosti, kamate i gubitaka/dobitka po kursnim razlikama.

2.5. Rashodi poreza na dobitRashode poreza na dobit čine tekući i odloženi porez-. Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno.

Porez na dobit u iznosu od 15% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u Poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 10 dana po isteku

roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 30. juna naredne godine.

Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira za poreske gubitke prenete u sledeći period i na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih vrednosti u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda.Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika. Odložena poreska sredstva za poreske gubitke prenete u budući period priznaju se kao sredstvo kada je verovatno da će buduća opreziva dobit omogućiti iskorišćenje prenetih gubitaka.

Odloženi porez u vezi sa promenama fer vrednosti ulaganja raspoloživih za prodaju i zaštite od rizika tokova gotovine priznatih u izveštaju o ostalim prihodima, takođe se priznaju u izveštaju o ostalim prihodima i naknadno priznaju u bilansu uspeha zajedno sa odloženim dobitkom ili gubitkom.

Odloženi porez na dobit utvrđuje se upotrebom poreskih stopa koje su na snazi ili se u znatnoj meri primenjuju na datum bilansa uspeha i za koje se očekuje da će biti primenjivane kada se dato odloženo poresko sredstvo realizuje ili odložena poreska obaveza izmiri.

Odložena poreska sredstva i obaveze prebijaju se kada postoji pravosnažno pravo da se tekuća poreska sredstva prebiju tekućim poreskim obavezama, i kada se odložena poreska sredstva i obaveze odnose na poreze na dobit koje nameću iste poreske vlasti bilo na oporezivi entitet ili različite oporezive entitete gde postoji namera da se salda izmiruju na neto bazi.

2.6. Primanja zaposleniha) Naknade zaposlenimaKratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje i priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale.

Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa

43

penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljna sredstva da isplati svim zaposlenima naknade u vezi zaposlenja u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju se kao rashod naknada zaposlenima perioda na koji se odnose.

b) Ostala primanja zaposlenihBanka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije.

Aktuarski dobici i gubici proistekli iz iskustvenih korekcija i promena aktuarskih pretpostavki prihoduju se ili terete kapital u izveštaju o ostalim prihodima u periodu u kome su nastali.

c) OtpremnineOtpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

2.7. Finansijska sredstvaBanka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz

bilans uspeha, krediti i potraživanja, sredstva koja se drže do dospeća i sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijalnom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspehaOva kategorija sadrži dve pod kategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha u trenutku priznavanja.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako su deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su takođe klasifikovani kao hartije koje se drže radi trgovanja osim ako nisu određeni kao instrumenti zaštite od rizika.

Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada:•klasifikacija u navedenu kategoriju znatno smanjuje računovodstvenu neusaglašenost koja se može javiti usled merenja sredstava i obaveza ili priznavanja dobitaka i gubitaka p sredstvima i obavezama po različitim osnovama;•određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju se i njima se upravlja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava po ovoj osnovi.

b) Krediti i potraživanjaKrediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

c) Finansijska sredstva koja se drže dospećaUlaganja koja se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju, čime će Banka biti sprečena da klasifikuje ulaganja kao ulaganja koja se drže do dospeća u tekućoj godini i dvema finansijskim godinama koje slede.

44

Ulaganja koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope, umanjena za sva rezervisanja po osnovu umanjenja vrednosti. O kamati zarađenoj tokom držanja ulaganja izveštava se u okviru Prihoda od kamata. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini. Banka procenjuje svoju nameru i sposobnost da drži do dospeća ulaganja koja se drže do dospeća ne samo kada se ta finansijska sredstva inicijalno priznaju, već takođe i na svaki datum bilansa stanja koji sledi.

d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodajuFinansijska sredstva raspoloživa za prodaju su ona sredstva za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.

e) Finansijski instrumenti – Računovodstveni tretmanRedovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drže do dospeća i sredstava raspoloživih za prodaju priznaje se na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Hartije od vrednosti namenjene trgovanju, derivati i ostala finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha incijalno se priznaju po fer vrednosti. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja i sredstva koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do isknjižavnja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala priznaje u bilansu uspeha. Međutim,

kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu.

Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja.

2.8. DerivatiDerivati su finansijski instrumenti:a) čija se vrednost menja u vezi sa promenom odgovarajuće kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, deviznog kursa, indeksa cena i stopa, kreditnih stopa ili kreditnih indeksa ili drugih varijabli;b) koji ne zahtevaju incijalna neto ulaganja ili je inicijalno neto ulaganje manje od ulaganja neophodnog pri drugim vrstama ugovora od kojih se očekuje da slično reaguju na promene tržišnih faktora;c) koji se izmiruju u budućnosti.

Derivati, uključujući valutne ugovore, terminske ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, obično se prvobitno ne priznaju na bilansu uspeha jer se ugovori često sklapaju bez troška (tj. neto fer vrednosti potraživanja i obaveza iznosi 0). Kada neto ulaganje nije jednako 0, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednost se pribavljaju preko kotiranih cena i uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna. Promene fer vrednosti derivata uključene su u bilans uspeha. Banka ne primenjuje računovodstvo hedžinga.

Prebijanje finansijskih intrumenataFinansijska sredstva i obaveze se prebijaju, a neto iznos se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

45

2.9. Obezvređenje finansijskih sredstavaa) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednostiBanka utvrđuje gubitke po osnovu umanjenja vrednosti koji predstavljaju procenu ostvarenih gubitaka u kreditnom portfoliju. Najznačajnije komponente ispravke vrednosti jesu: određeni gubici u vezi sa pojedinačno značajnim izloženostima i kolektivna ispravka vrednosti za gubitke po kreditima koja se utvrđuje za grupe sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika.

Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovuobezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj (ili slaučejvi) gubitka utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji može biti pouzdano procenjen.

Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:•Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate;•Dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (npr. pokazatelji kapitala, procenat neto prihoda od prodaje);•Kršenje ugovornih klauzula ili obaveza;•Započinjanje postupka stečaja;•Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika;•Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja.

Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređenje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja.

Iznos gubitka za pojedinačno procenjeno sredstvo utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo.

Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se umanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna efektivna kamatna stopa utvrđena ugovorom.

Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentima obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instrumenta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno.

Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje.

Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obezvređenja, se procenjuju na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo uostvarivanju gubitaka se koriguje za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje.

Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka.

Kada je kredit nenaplativ vrši se otpis kredita, isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti.Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka.

46

Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervisanja se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.

b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodajuBanka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje da je takva hartija od vrednosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – uklanja se iz izveštaja o ostalim prihodim i priznaje u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vrednost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživim za prodaju, a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

2.10. Gotovina i gotovinski ekvivalentiZa potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima Centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja od drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.11. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupoviniUgovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; odgovarajuća obaveza

uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) se evidentiraju kao potraživanja od drugih banaka ili krediti i avansi komitentima. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.12. Ulaganja u pridružena licaPridružena lica su entiteti nad kojima Banka ima znatan uticaj (direktan ili indirektan), ali ne i kontrolu, obično praćen vlasništvom nad akcijama od 20 do 50% glasačkih prava. Ulaganja u pridružena lica računovdstveno se obuhvata računovodstvenim metodom udela i prvobitno se priznaju po nabavnoj ceni. Računovodstveni iznos pridruženih lica uključuje gudvil identifikovan prilikom akvizicije umanjen za ispravke vrednosti, ukoliko ih ima. Dividende primljene od pridruženih lica umanjuju računovodstvenu vrednost ulaganja u pridružena lica. Ostale promene učešća Banke nakon akvizicije u neto aktivi pridruženog lica priznaju se kao što sledi: (i) udeoBanke u dobitku ili gubitku pridruženog lica evidentira se kao dobitak ili gubitak perioda kao udeo u rezultatu pridruženih lica; (ii) udeo Banke u ostalim prihodima priznaje se u izveštaju o ostalim prihodima i predstavlja odvojeno. Međutim, kada je udeo Banke u gubitku pridruženog lica jednak ili premašuje učešće Banke u pridruženo lice, Banka ne priznaje dalje gubitke osim ukoliko nema obaveze ili nije vršila plaćanja u ime pridruženog lica.

2.13. Osnovna sredstvaOsnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstva.

77 77Građevinski objekti

do 18 do 18Ulaganja u tuđe objekte

5-7 5-7Računarska oprema

7-25 7-25Nameštaj i druga oprema

5 5Motorna vozila

2014.u godinama

2013.u godinama

47

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.

Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja:

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja.

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstava utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda.

2.14. Nematerijalna ulaganjaLicenceLicence se inicijalno iskazuju po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 1 do 15 godina).

Računarski softverTroškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom procenjenog veka upotrebe softvera (15 godina).

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver.

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duži od 10 godina).

2.15. Obezvređenje nefinansijskih sredstavaSredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od, fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje, i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeniprepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva osim goodwill-a, kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.16. Oduzeta imovinaZemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije naglašeno.Takva sredstva se privremeno drže u svrhu likvidacije i iskazuju po nižoj od nabavne i prodajne cene umanjene za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredstava uključeni su u „Ostale operativne prihode“.

2.17. LizingBanka kao zakupacLizing koji Banka koristi je prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga se evidentiraju u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

48

Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.

Banka kao zakupodavac Ugovor o zakupu je ugovor kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamenu za isplatu, ili niz isplata, pravo da upotrebljava sredstvo u toku ugovorenog perioda.

Banka daje sredstva u zakup po osnovu operativnog lizinga. Sredstvo pod zakupom po osnovu operativnog lizinga uključeno je u bilans stanja Banke na osnovu prirode samog sredstva.

Prihodi po osnovu lizinga priznaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

2.18. Akcijski kapitala) Obične akcije i troškovi emisije akcijaObične akcije se klasifikuju kao akcijski kapital. Troškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija, direktno umanjuju kapital. Ukoliko je tržišna vrednost primljenih sredstava veća od nominalne vrednosti akcija, Banka evidentira emisionu premiju.

b) Dividende na akcijeDividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

c) Zarada po akcijiZarada po akciji utvrđuje se deljenjem dobitka ili gubtika koji pripada vlasnicima Banke sa ponderisanim prosečnim brojem učestvujućih akcija koje su neizmirene tokom perioda izveštavanja. Zarada po akciji se utvrđuje tako što se dobitalk ili gubitak koji pripada matičnoj kompaniji podeli sa ponderisanim prosečnim brojem akcija u toku godine.

2.19. Uzeti krediti, uključujući dužničke hartije od vrednosti u emisijiObaveze po kreditima se prvobitno priznaju po fer vrednosti, koja je jednaka uzetim sredstvima umanjenim za troškove transakcije. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po amortizovanoj vrednosti a bilo

koja razlika između neto davanja i vrednosti u trenutku otkupa priznaje se u bilansu uspeha tokom trajanja uzetog kredita metodom efektivne kamatne stope.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.20. Obaveze prema drugim bankamaObaveze prema drugim bankama se evidentiraju kada druge banke plasiraju novac ili druga sredstva Banci. Ne-derivatna obaveza se izkazuje po amortizovanoj ceni.

2.21. Obaveze komitentimaObaveze komitentima su ne-derivatne obaveze pojedinicima, državi ili preduzećima i iskazuju se po amortizovanoj vrednosti.

2.22. RezervisanjaRezervisanja za restrukturiranje i sudske sporove prvobitno se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja za restrukturiranje čine penale za prekid zakupnine i otpremnine.Rezervisanja se ne priznaju za buduće gubitke poslovanja. Rezervisanja se razmatraju svakog izveštajnog datuma i koriguju kako bi odrazili trenutnu najbolju procenu. Ako, naknadno, više ne bude izgledno da će odliv resursa koji čine ekonomsku dobit biti potreban da se izmiri obaveza, rezervisanja se ukidaju.

2.23. Ostale obavezeOstale obaveze se prvobitno priznaju po neto fer vrednosti umanjenoj za troškove transakcije. Ostale obaveze se naknadno iskazuju po amortizovanoj vrednosti.

Ostala obaveze se klasifikuju kao tekuće obaveze osim ukoliko Banka ima neosporivo pravo da odloži izmirenje obaveza najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

49

2.24. Transakcije sa povezanim licimaPovezana lica uključuju saradnike, ćerke-kompanije, direktore, njihovu najbližu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne politike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim licima se ostvaruju u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana.

2.25. Finansijske garancijeFinansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje bankama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za račun svojih klijenata, radi obezbeđenja kredita, prekoračenja po tekućem računu, i drugih bankarskih usluga.

Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon početnog priznavanja, Bančine obaveze po garancijama se odmeravaju kao veće od inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu da bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garancije priznao prihod od naknade i najbolje procene izdataka da bi se izmirila svaka eventualna finansijska obaveza postojeća na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem se utvrđuju na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje obaveza u vezi garancije se priznaje u bilansu uspeha.

2.26. Poslovi u ime i za račun trećih licaBanka obavlja poslove u vezi obveznica stare devizne štednje izdate od strane Republike Srbije, a u ime Republike Srbije u ulozi agenta u tim poslovima.

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanjaBanka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iskazani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene

i prosuđivanja se kontinuirano evaluiraju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. Procene i prosuđivanja koje bi mogla da izazovu materijalne promene knjigovodstvenih iznosa sredstava i obaveza u toku sledeće finansijske godine izneta su u daljem tekstu.

a) Gubici zbog obezvređenja potraživanjaBanka vrši analizu kreditnog portfolija u cilju procene obezvređenja potraživanja na mesečnom nivou. U procesu utvrđivanja da li u bilansu uspeha treba priznati gubitak zbog obezvređenja, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija, pre obezvređenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke.Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

b) Obezvređenje finansijskih intrumenata raspoloživih za prodajuBanka utvrđuje da su ulaganja raspoloživa za prodaju obezvređena kada postoji značajno ili dugotrajno smanjenje fer vrednosti ispod nabavne cene. Određivanje značajnosti ili dugotrajnosti zahteva prosuđivanje. U prosuđivanju, Banka procenjuje, pored ostalih faktora, volatilnost cene akcija. Pored toga, do obezvređenja može doći kada postoje dokazi pogoršanja finansijskog zdravlja entiteta u koji se ulaže, poslovanja industrijske grane i sektora, ili poslovnih tokova gotovine odnosno tokova gotovine finansiranja. Da su sva smanjenja u fer vrednosti ispod nabavne cene smatrana značajnim ili dugotrajnim, Banka bi ostvarila dobitak od RSD 132,806 hiljada (2013. godina: RSD 185,191 hiljade), što bi predstavljalo reklasifikaciju iz ostalog izveštaja o poslovnom rezultatu na bilans uspeha.

c) Finansijska sredstva koja se drže do dospećaRukovodstvo primenjuje prosuđivanja pri proceni da li finansijsko sredstvo može biti klasifikovano kao finansijsko

50

zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže.

Podaci o fer vrednosti instrumenata procenjenjih upotrebom pretpostavki koje nisu zasnovane na uočivim tržišnim podacima obelodanjeni su u Napomeni 4.6.

4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasamaFinansijska sredstva prema kategorijama i klasama prikazana su u tabeli:

sredstvo koje se drži do dospeća, posebno (a) nameru i sposobnost da drži sredstva do dospeća i (b) da li su sredstva kotirana na aktivnom tržištu. Ako Banka ne uspe da drži ova ulaganja do dospeća, osim u određenjim okolnostima – biće neophodno reklasifikovati celu klasu sredstava kao raspoloživim za prodaju. Ulaganja bi, stoga, bila merena po fer vrednosti umesto po amortizovanoj vrednosti. Ukoliko je cela klasa ulaganja koja se drže do dospeća narušena, računovodstveni iznos se ne bi znatno promenio jer je amortizovana vrednost približna fer vrednosti.

d) Neizvesna poreska pozicijaNeizvesne poreske pozicije Banke ponovo se procenjuju od strane rukovodstva na kraju svakog izveštajnog perioda. Obaveze se evidentiraju na pozicijama poreza na dobit za koje rukovodstvo utvrdi da postoje veći izgledi da dodatni porezi neće biti plaćeni ukoliko ih poreska uprava dovede u pitanje. Procena se zasniva na interpretaciji poreskih zakona koji se primenjuju ili u znatnoj meri primenjuju na kraju izveštajnog perioda, ili bilo kojih poznatih sudskih ili drugih odluka o takvim pitanjima. Obaveze za kazne, kamatu i ostale poreze priznaju se na osnovu najbolje procene rukovodstva troškova potrebnih da se obaveze izmire na kraju izveštajnog perioda.

e) Priznavanje odloženih preskih sredstavaPriznato odloženo poresko sredstvo predstavlja odloženi porez na dobit koji se može povratiti kroz buduća umanjenja oporezive dobiti, i evidentira se u bilansu uspeha. Odložena poreska sredstva se evidentiraju u iznosu do kog je izvesno da će poreski efekti realizovani. Buduća oporeziva dobit i iznos u budućnosti izvesnih poreskih efekata zasnivaju se na srednjeročnom poslovnom planu koji rukovodstvo priprema i kasnije izvodi rezultate. Poslovni plan se zasniva na očekivanjima za koja se veruje da su pod okolnostima razumna.

f) Fer vrednost finansijskih sredstava i obavezaFer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima

93.786.661

95.150

98.780.878

53.745

Krediti i potraživanja

112.063.708 118.204.596UKUPNO

268.007 261.140Založena sredstava

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjenaanju

1.286.055 4.685.635Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

16.895.842 14.684.339Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

2014. 2013.

51

5. Politike upravljanja rizikomAktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljanje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti riziku.

Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebnog Sektora za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke.

Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema.

Banka je izložena sledećim najvažnijim vrstama rizika:Kreditni rizikTržišni rizikRizik likvidnostiOperativni rizici

Tržišni rizici uključuju:•devizni rizik•rizik promene kamatnih stopa•ostale rizike od promena cena.

5.1. Kreditni rizikKreditni rizik je rizik od gubitka u slučaju da dužnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugovorne obaveze prema Banci, i proističe u najvećoj meri iz kredita i plasmana klijentima i bankama i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti kreditnom riziku (kao što je izloženost riziku od neispunjenja obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate itd.).

5.1.1. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM

Banka odobrava kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom sposobnošću svojih klijenata.

U procesu upravljanja kreditnim rizikom, nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji proizilazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloženosti tržišnom riziku.

Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju poslovne jedinice, a sa druge Sektor za upravljanje rizikom za sve rizike koji prevazilaze odobrene limite poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koji odobrava poslovne jedinice u skladu sa svojim ovlašćenjima, data poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa „dva para očiju“.

Poslovne jedinice, u okviru Sektora za korporativno bankarstvo uključuju sledeća odeljenja:•Služba za poslove sa velikim klijentima•Služba za poslove sa malim i srednjim preduzećima

Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeća odeljenja:•Sektor za kredite fizičkim licima•Sektor za mikrokredite

Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom:•Služba kreditnih rizika•Služba kreditne kontrole•Služba za Bazel 2 i modeliranje•Služba za nenaplative kredite

Služba kreditne kontrole, Služba kreditnih rizika i Služba za Bazel 2 i modeliranje nadgledaju kreditni rizik Banke, uključujući i sledeće poslove:•U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formuliše kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zahtevima. Ovezadatke obavlja Služba kreditne kontrole.

•Služba kreditnih rizika procenjuje sve kreditne izloženosti koje prelaze utvrđene limite pre nego što poslovne jedinice plasiraju sredstva klijentima, i pruža nezavisno kreditno mišljenje. Obnavljanje i pregled plasmana podložni su istom procesu procene.

•Ograničava koncentraciju izloženosti prema drugim entitetima, zemljama i delatnosti (za kredite i plasmane), a takođe i izloženost prema kreditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti (za investiciona ulaganja).

52

•Razvoj i ažuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Služba za Bazel 2 i modeliranje zadužena je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje kreditnogrizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju.

•Praćenje usaglašenosti poslovnih jedinica sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Službe kreditne kontrole. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći poslovnim jedinicama kako bi se u celoj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita delegiranih od strane Upravnog odbora. Svaka poslovna jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolija, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podležu centralom odobrenju.

Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank a.d. Beograd (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i duge izloženosti riziku.

Kreditna politika definiše:•Ciljeve kreditne politike,•Osnovne koncepte kreditne politike,•Principe kreditiranja,•Organizaciju kreditnog poslovanja,•Odgovornosti i donošenje odluka,•Procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana,•Kreditni rizik,•Instrumente obezbeđenja,•Proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja.

U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure itd.

Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeća osnovna pravila:Preduslov svake finansijske transakcije je razumevanje ekonomske pozadine date transakcije.

Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti dužnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija.

Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku i ne mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombard krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, itd.).

Velika i najveća izloženost riziku prema svakom dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izloženost riziku prema povezanim licima kao i ukupna izloženost Banke (i bilansna i vanbilansna), održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije.

Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga dužnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije.

Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom Odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana.

Za plasmane privredi, postoji 7 nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima visokog rizika i rizika prema povezanim licima.

Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (potrošački krediti, stambeni krediti ili mikro krediti), pri čemu je najviša instanca posebni Kreditni odbor svakog od navedenih sektora.

Sektor za upravljanje rizicima ima pravo glasa u svakom odboru. Sve odluke moraju biti jednoglasne.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom

53

dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

U cilju obezbeđenja poslovnih aktivnosti, i na osnovu procenjenih rizika od potencijalnih gubitaka, Banka vrši obračun rezervisanja, a na osnovu izloženosti riziku koje proizilaze iz kredita i vanbilansnih potraživanja. Nivo rezervisanja je uslovljen stepenom rizičnosti plasmana.

Sistem rangiranja privrednih klijenataSistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa bazira rejting dužnika (a ne rejting pojedinačnog kredita) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika:•Finansijski rezultat•Sektor•Upravljanje•Poslovanje

Pored toga, i drugi faktori kao što je redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejting klijenta.

Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora:Kvalitativni faktori su oni koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja dužnika, uslove u kojima se posluje i slično.

Kvantitativni faktori su oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profitabilnost, leveridž, likvidnost) koji proizilaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, itd.).

Preuzete i potencijalne obavezeOsnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima.

Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti.

5.1.2. OBEZVREĐENJE I POLITIKA REZERVISANJA

Obezvređni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu/hartijama

o vrednosti. Izloženosti se smatraju obezvređenim u skladu sa sledećim pravilima:

Portfolio potrošačkih kredita•Sva neizmirena salda u kašnjenju više od 90 dana;•Krediti sa neizmirenim saldom većima od EUR 1 miliona. Ako se u skladu sa pojedinačnom procenom obračunaju dodatna rezervisanja, takva rezervisanja se smatraju „specifičnim“ i kredit se označava kao obezvređen, pojedinčano procenjen, bez obzira na broj dana u kašnjenju.

Portfolio stambenih kredita•Sva neizmirena salda u kašnjenju više od 180 dana;•Neizmirena salda izloženosti koja su okarakaterisana kao nenaplativa (status neizmirenja/otkazani ugovori), bez obzira na broj dana u kašnjenju;•Krediti sa neizmirenim saldom većima od EUR 1 miliona. Ako se u skladu sa pojedinačnom procenom obračunaju dodatna rezervisanja, takva rezervisanja se smatraju „specifičnim“ i kredit se označava kao obezvređen, pojedinčano procenjen, bez obzira na broj dana u kašnjenju.

Portfolio mikrokredita•Sva neizmirena salda u kašnjenju više od 90 dana;•Neizmirena salda izloženosti koja su okarakaterisana kao nenaplativa (status neizmirenja/otkazani ugovori), bez obzira na broj dana u kašnjenju;•Krediti sa neizmirenim saldom većima od EUR 1,5 miliona. Ako se u skladu sa pojedinačnom procenom obračunaju dodatna rezervisanja, takva rezervisanja se smatraju „specifičnim“ i kredit se označava kao obezvređen, pojedinčano procenjen, bez obzira na broj dana u kašnjenju.

Portfolio kredita privredi•Neizmirena salda u kašnjenju više od 180 dana;•Rejting kategorije 8-11;•Rejting 7 ukoliko su rezervisanja veća od 10% neizmirenog salda;•Izloženosti klasifikovane kao nenaplative (status neizmirenja, otkazani ugovori, izloženosti u nadležnosti Službe za nenaplative kredite).

Restrukturirani krediti/krediti sa izmenjenim uslovima otplateSledeća pravila se upotrebljavaju za restrukturirane kredite kada se smatraju obezvređenim:•Restrukturirana izloženost ukoliko je na datum restrukturiranja obeležena kao nenaplativa (90+ dana u docnji ili nije izledno da će biti naplaćena itd.), a u trentunom statusu se vodi kao nenaplativi restrukturirani kredit;

54

•Naplativa restrukturirana izloženost ako postane nenaplativa restruktirana izloženost ( > 90 dana u docnji, nije izledno da će biti naplaćeno, kašnjenje);•Oporavljena restrukturirana nenaplativa izloženost sa statusom naplative odložene izloženosti, uz dodatnu modifikaciju pomoću mera odgađanja (drugo restrukturiranje) ili ukoliko je u kašnjenju više od 30 dana zbog čega će biti smtrana nenaplativom restrukturirano izloženošću.

Neobezvređena dospela potraživanjaPod neobezvređenim dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vrednosti za kojeje dospela ugovorena kamata ili glavnica a za koje Banka veruje da ne podležu obezvređivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugovanja.Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Kriterijumi koje Banka koristi u ovom obelodanjivanju su sledeće:

Portfolio potrošačkih kredita•Neizmirena salda kredita do 89 dana u kašnjenju (1-89 dana u kašnjenju) koji smatraju neobezvređenim;

Portfolio stambenih kredita•Neizmirena salda kredita do 179 dana u kašnjenju (1-179 dana u kašnjenju) koji smatraju neobezvređenim;

Portfolio mikrokredita•Neizmirena salda kredita do 89 dana u kašnjenju (1-89 dana u kašnjenju) koji smatraju neobezvređenim;

Portfolio kredita privredi•Neizmirena salda kredita do 179 dana u kašnjenju koji se smatraju neobezvređenim;

Restrukturirani krediti/ krediti sa izmenjenim uslovima otplate•Naplativi restrukturirani krediti u kašnjenju više od 0 dana.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenjaBanka vrši ispravku vrednosti za gubitke po osnovu umanjenja vrednosti koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliju. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolija koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privrediZa izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 7, ispravka vrednosti se obračunava umanjenjem neizmirenog salda za iznos ponderisanog kolaterala, na koju vrednost se potom primenjuje stopa ispravke. Kreditna politika propisuje faktore ponderisanja kolaterala. Za izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 8 ili lošijim, ispravka vrednosti se obračunava u skladu sa zahtevima MRS 39, a u zavisnosti od kolaterala, naplate iz drugih izvora i analize klijenta zasnovane na „pojedinačnom slučaju“.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvuKlasifikacija potraživanja od stanovništva se zasniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na bruto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti.

Posebne rezerve za procenjene gubitkeZa plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantnim propisima Narodne banke Srbije.

Politika otpisa potraživanjaBanka otpisuje kredite/hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti nastale u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti/hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika/izdavaoca i to na način da dužnik / izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.

5.1.3. INSTRUMENTI OBEZBEĐENJAZa većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:

•Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti;

55

•Garancije izdate od strane države, državnih fondova ili banaka prve klase;•Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica;•Pismo podrške izdato od strane matične kompanije;•Hipoteka nad nekretninom;•Zalog nad pokretnom imovinom;•Sopstvene blanko menice;•Zalog nad akcijama i vlasničkim udelima;•Zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima;•Prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja);•Preuzimanje prava iz polise osiguranja.

Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenihinstrumenata) koju smatra neophodnim.

Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom.

5.1.4. PRAĆENJE PLASMANA

Banka je u svakom trenutku upućena u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti.

S tim u vezi, pored redovne procene finansijskih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja dužnika.

Praćenje dužnika je institucionalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kreditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju dužnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti.

Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je krozknjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

5.1.5. PLASMANI

Kvalitet portfolijaKvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju kredita i avansa.

Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto kredita, plativih i činidbenih garancija, kao i preuzetih neopozivih obaveza, odnosno rizične bilansne aktive i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2014. godine:

Nedospeli i neobezvređeniZadovoljavajućistepen kvaliteta

Substandardnistepen kvaliteta

Dospelineobezvređeni

PojedinačnoobezvređeniOstalo Ukupno 2014.

Krediti i depoziti banakama 6,967,936 - - - - 6,967,936

UKUPNO 46,607,913 2,407,788 49,308,825 7,781,930 30,780,921 136,887,377

Korporativni krediti 23,989,850 1,650,664 31,776 912,431 12,869,744 39,454,465

Krediti stanovništvu - - 38,054,695 4,974,745 4,555,567 47,585,007

Krediti preduzetnicima - - 1,174,992 854,012 5,931,575 7,960,579

Plasmani i potraživanja od komitenata 24,098,186 1,650,885 42,409,220 7,691,259 30,208,923 106,058,473

Krediti malim i srednjimpreduzećima 108,336 221 3,147,757 950,071 6,852,037 11,058,422

Garancije i ostale preuzeteobaveze 15,541,791 756,903 6,899,605 90,671 571,998 23,860,968

RSD 000

56

Plasmani i potraživanja od banaka 6,344,564 - - - - 6,344,564

Plasmani i potraživanja odkomitenata: 27,648,981 357,034 50,091,206 7,068,832 20,526,721 105,692,774

Kvalitet portfolia po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni na dan 31. decembra 2014. godine:

Nedospeli i neobezvređeniZadovoljavajućistepen kvaliteta

Substandardnistepen kvaliteta

Do 30 dana

Dospelineobezvređeni

Od 61 do 90 dana

Pojedinačnoobezvređeni

Više od 91 dana

Ostalo

Od 31 do 60 dana

Ukupno 2013.

Ukupno 2014.

UKUPNO 50,321,698 702,489 56,775,192 7,204,525 20,845,801 135,849,704

UKUPNO 3,240,653 2,068,180 1,108,655 1,364,442 7,781,930

Korporativni plasmani 27,553,619 356,943 2,098,857 2,650,818 7,626,223 40,286,460

Plasmani stanovništvu - - 43,245,236 1,563,911 1,611,120 46,420,267

Plasmani komitentima: 3,200,947 2,031,244 1,094,626 1,364,442 7,691,259

– Korporativni plasmani 551,820 104,448 33,522 222,641 912,431

– Plasmani malim i srednjim preduzećima 929,995 477,594 379,104 17,390 1,804,083

– Hipotekarni plasmani stanovništvu 302,705 700,918 250,165 1,124,411 2,378,199

– Ostali plasmani stanovništvu 1,416,427 748,284 431,835 - 2,596,546

Garancije i ostale preuzete obaveze 39,706 36,936 14,029 - 90,671

Plasmani preduzetnicima - - 1,390,238 1,600,857 5,134,428 8,125,523

Plasmani malim i srednjimpreduzećima 95,362 91 3,356,875 1,253,246 6,154,950 10,860,524

Garancije i ostale preuzeteobaveze 16,328,153 345,455 6,683,986 135,693 319,079 23,812,366

Do 30 danaOd 61

do 90 danaViše od 91 dana

Od 31 do 60 dana Ukupno 2014.

UKUPNO 1,858,198 2,026,100 845,731 2,474,496 7,204,525

Plasmani komitentima: 1,802,331 1,986,495 829,967 2,450,039 7,068,832

– Korporativni plasmani 315,972 840,310 272,465 1,222,070 2,650,817

– Plasmani malim i srednjim preduzećima 1,091,760 664,357 369,252 728,735 2,854,104

– Hipotekarni plasmani stanovništvu 148,853 272,965 49,363 293,278 764,459

– Ostali plasmani stanovništvu 245,746 208,863 138,887 205,956 799,452

Garancije i ostale preuzete obaveze 55,867 39,605 15,764 24,457 135,693

Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni na dan 31. decembra 2013. godine:

57

Struktura bilansne i vanbilansne aktive koja se klasifikuje i ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke obelodanjenom na dan 31. decembra 2014. godine i 31. decembra 2013. godine prikazana je kako sledi:

Pojedinačna procenaNa dan 31. decembra 2014. godine:Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Vanbilansna aktivakoja se klasifikuje

Bilansna aktivakoja se klasifikuje




Ispravkavrednosti

Rezervisanje Rezervisanje Rezervisanje

Ispravkavrednosti

Ispravkavrednosti

Grupna procena Ukupno

Fizička lica - - 47,585,007 4,466,429 47,585,007 4,466,429

Fizička lica - - 6,231,053 - 6,231,053 -

Pravna lica 12,870,721 7,393,506 37,642,166 4,551,200 50,512,887 11,944,706

Pravna lica 284,344 72,244 17,033,275 64,673 17,317,619 136,917

Preduzetnici - - 7,960,579 3,795,227 7,960,579 3,795,227

Preduzetnici - - 312,297 207 312,297 207

12,870,721 7,393,506 93,187,752 12,812,856 106,058,473 20,206,362

284,344 72,244 23,576,625 64,880 23,860,969 137,124

UKUPNO 13,155,065 7,465,750 116,764,377 12,877,736 129,919,442 20,343,486

Pojedinačna procenaNa dan 31. decembra 2013. godine:Bilansna aktiva

koja se klasifikuje






Ispravkavrednosti

Rezervisanje Rezervisanje Rezervisanje

Ispravkavrednosti

Ispravkavrednosti

Grupna procena Ukupno

Fizička lica - - 46,420,267 2,537,072 46,420,267 2,537,072

Fizička lica - - 5,838,607 - 5,838,607 -

Pravna lica 7,626,978 2,916,072 43,520,006 4,466,628 51,146,984 7,382,700

Pravna lica 51,984 1,010 17,598,542 78,444 17,650,527 79,454

Preduzetnici - - 8,125,523 3,336,683 8,125,523 3,336,683

Preduzetnici - - 375,217 3 375,217 3

7,626,978 2,916,072 98,065,796 10,340,383 105,692,774 13,256,455

51,984 1,010 23,812,366 78,447 23,864,350 79,457

UKUPNO 7,678,962 2,917,082 121,878,162 10,418,830 129,557,124 13,335,912

58

Ispravka vrednosti na grupnom i pojedinačnom nivou se obračunava u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, MRS 39 i metodologijom banke za obračun ispravke vrednosti i na osnovu Interne procedure za obračun ispravke vrednosti.

Obezvređni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu/hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjena da su obezvređena i za koja su priznati procenjeni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliu homogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike, mala preduzeća, potrošačke i gotovinske kredite, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite.

Postupak procene obezvređenja se vrši na pojedinačnom nivou za plasmane pravnim licima sa rejtingom 8 ili lošijim i na grupnom nivou za ostale plasmane pravnim licima kao i za sve plasmane fizičkim licima. Iznos obezvređenja se pojedinačno procenjuje kao razlika između knjigovodstvene

vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova za konkretni plasman.

U slučaju da je izabranom kandidatu za individualnu procenu procenjena vrednost ispravke bude jednaka nuli, pomenuta potraživanja se uključuju u grupni obračun, odnosno obračun ispravke vrednosti na bazi iskustva definisan internom procedurom.

Klasifikacija potraživanja od fizičkih lica se zasniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza.

Obezvređenje plasmana koje umanjuje vrednost plasmana, evidentira se na računu ispravke vrednosti u okviru bilansa stanja i priznaje se kao rashod u okviru bilansa uspeha.

U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava potrebnu rezervu za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki u skladu sa internom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

59

Restrukturirani kreditiU cilju zaštite od rizika neizvršavanja obaveza u poslovanju sa dužnicima, Banka preduzima sledeće mere za regulisanje potraživanja: restrukturiranje,

Ukupan iznos restrukturiranih kredita pravnih lica u 2014. godini je RSD 6,904,839 hiljada (ispravka vrednosti je RSD 699.298 hiljada ).Ukupan iznos restrukturiranih kredita fizičkih lica je RSD 749,151 hiljada (ispravka vrednosti je RSD 131,614 hiljada).

Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizikaIznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana, kao i samim iznosom.

preuzimanje nepokretnosti u cilju naplate potraživanja, pokretanje sudskog spora i ostale mere. Dužnicima sa određenim problemima u poslovanju Banka odobrava restrukturiranje potraživanja.

Banka svojom internom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja.Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduţivanja, i aţurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom.

Pojedinačno obezvređeni2014,

Bruto BrutoNeto Neto

Ostali

Javna preduzeća - - - -

Privreda 3,844,127 3,231,973 3,060,712 2,973,569

Preduzetnici 717,960 475,670 2,116 1,185

Stanovništvo 281,225 201,015 467,926 416,522

Drugi klijenti - - - -

UKUPNO 4,843,312 3,908,658 3,530,754 3,391,276

Pojedinačno obezvređeni2013,

Bruto BrutoNeto Neto

Ostali

Javna preduzeća - - - -

Privreda 2,881,322 2,026,167 5,702,929 5,579,174

Preduzetnici 1,244,411 845,541 326,683 149,717

Stanovništvo 69,143 58,374 371,693 356,751

Drugi klijenti - - - -

UKUPNO 4,194,876 2,930,082 6,401,305 6,085,642

60

Rukovodstvo Banke prati kretanje tržišne vrednosti kolaterala, zahteva dopunske kolaterale u skladu sa odnosnim ugovorima, i kontroliše tržišnu vrednost kolaterala dobijenu tokom sagledavanja adekvatnosti ispravke vrednosti.

Rukovodstvo kredite pokrivene instrumentima obezbeđnja smatra obezvređenim jer iskustvo pokazuje da znatan deo instrumenata obezbeđenja ne može biti izvršen usled administrativnih i pravnih teškoća. Rezervisanja po osnovu obezvređenja odražavaju verovatnoću da rukovodstvo neće moći da sprovede svoja prava i oduzme imovinu po osnovu naplate neizmirenih kredita.Pregled kolaterala 2014. 2013.

Ostalo

Nedospeli i neobezvređeni

Nekrentnine

Finansijska sredstva

Ostalo

Dospeli ali neobezvređeni

Nekrentnine


Ostalo

Pojedinčano obezvređeni

Nekrentnine


UKUPNO

- -

37,223,383 39,932,101

1,781,579 703,897

- -

3,098,187 3,784,177

59,585 61,379

- -

8,171,364 6,125,240

39,880 13,265

50,373,978 50,620,059

Vrednostpotraživanja

Potraživanjasa statusomneizvršenja

obavezaU RSD 000

Sektor privrednih društava

Sektor stanovništva

UKUPNO na dan 31. 12. 2014. UKUPNO na dan 31. 12. 2013.

Sektor preduzetnika 7,960,580 5,918,182

Sektor stranih lica - -

Sektor finansija i osiguranja 6,967,932 -

Sektor drugih komitenata 0 -

Ostali sektori 535,076 317,395

49,977,810 19,439,902

47,585,007 5,408,651

113,026,405112,037,338

31,084,13022,471,721

Potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza

Posebnu pažnju Banka poklanja nadzoru potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default), praćenjem ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja.

Potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default) prate se na nivou Banke i po kriterijumu proizvoda (kod fizičkih lica) i sektora pripadnosti klijenta i ročnoj strukturi (kod preduzeća i preduzetnika). U skladu sa propisima, potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default)kod preduzeća i preduzetnika prate se na nivou klijenta, a kod fizičkih lica na nivou pojedinačnog potraživanja.

61

5.1.6. HARTIJE OD VREDNOSTI, BLAGAJNIČKI ZAPISI I OBVEZNICE

Na dan 31. decembar 2014. godine Banka poseduje dinarske državne zapise Trezora Ministarstva finansija u iznosu RSD 10,550,292 hiljade (31. decembar 2013. godine: RSD 9,324,458 hiljada), hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 7,600,208 hiljade (31. decembar 2013. godine: RSD 9,985,866) – (Napomene 19, 20, 21). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB-.

5.1.8. KONCENTRACIJA RIZIKA FINANSIJSKIH SREDSTAVA SA IZLOŽENOŠĆU KREDITNOM RIZIKA

a) Geografska struktura plasmanaStruktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

5.1.7. MATERIJALNE VREDNOSTI PRIMLJENE PO OSNOVU NAPLATE POTRAŽIVANJA

Na dan 31.decembar 2014. godine, Banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovunaplate potraživanja:

2014. 2013.Vrsta sredstava

Stambeni objekti 11.510 11.510

Knjigovodstvena vrednost

Srbija Zapadna EvropaGrčka UKUPNO

Finansijska sredstava po fer vrednostikroz bilans uspeha namenjena prodaji 95,150 - - 95,150

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 16,627,835 - - 16,627,835

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 1,286,055 - - 1,286,055

Krediti i depoziti bankama i drugimfinansijskim institucijama 1,692,671 539,660 4,735,600 6,967,932

Plasmani komitentima 105,973,443 20,940 64,088 106,058,473

Ostala sredstva 826,237 826,237

- Plasmani privredi 39,454,465 39,454,465

- Potrošački plasmani 23,013,904 951 7,144 23,021,999

- Hipotekarni krediti 24,497,820 19,989 45,199 24,563,008

- Preduzetnici i mala preduzeća 19,007,254 11,746 19,019,000

Stanje na dan 31. decembar 2014.Stanje na dan 31. decembar 2013.

126,501,392

130,777,439

560,600

785,070

4,799,689

213,395

131,861,682

131,775,904

62

b) Sektorska struktura plasmanaStruktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Finansijska sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena prodaji - -- -- 95,150 95,150

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - -- -- 16,627,835 16,627,835

Finansijska sredstva koja se drže dodospeća - -- -- 1,286,055 1,286,055

Krediti i avansi bankama i drugimfinansijskim institucijama - -- -6,967,932 - 6,967,932

2,616,622 48,796,92126,903,165 11,061,924 16,679,840 106,058,473Plasmani komitentima

1,882,800 -22,329,169 9,091,164- 6,151,332 39,454,465

- 23,021,999- -- - 23,021,999

- 24,563,008- -- - 24,563,008

733,822 1,211,9144,573,996 1,970,760- 10,528,508 19,019,000

Trgovina iuslužne

delatnostiFinansijske

uslugeGrađevina Proizvodnja OstaloPrivatna

lica UKUPNO

- Plasmani privredi

- Potrošački plasmani

- Hipotekarni krediti

- Preduzetnici i mala preduzeća

-

2,616,622

2,267,188

-

48,796,921

54,121,516

-

26,903,165

24,609,221

-

11,061,924

13,555,728

-

6,967,932

7,031,949

826,237

35,515,118

30,190,302

826,237

131,861,682

131,775,904

Ostala sredstva

Stanje na dan 31. decembar 2014.Stanje na dan 31. decembar 2013.

63

5.2. Tržišni rizikBanka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženigeneralnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitala.

5.2.1. DEVIZNI RIZIK

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanjem limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadržanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Odbora za upravljanjerizicima. Za merenje deviznog rizika Banka primenjuje analizu scenarija.

Tabela u nastavku rezimira izloženost Grupe promeni deviznog kursa na kraju izveštajnog perioda:

31. decembar 2014. 31. decembar 2013.

Monetarnafinansijskasredstva

Monetarnafinansijskasredstva

Monetarnefinansijskeobaveze

MonetarnefinansijskeobavezeDerivati Derivati

Netopozicija

Netopozicija

EUR 67,358,400 83,475,500 15,624,465 (492,636) 76,901,373 93,613,654 16,537,124 (175,157)

CHF 19,938,839 2,549,061 (17,598,300) (208,522) 20,474,805 2,927,690 (17,642,259) (95,144)

Ostalo 2,188,220 2,214,546 (26,326) 1,632,079 2,391,949 864,606 104,736

RSD 51,837,508 58,293,568 1,973,835 (4,482,224) 53,056,823 58,665,513 240,529 (5,368,161)

UKUPNO 141,322,967 146,532,675 (5,209,708) 152,065,080 157,598,806 (5,533,726)--

64

5.2.2. RIZIK OD PROMENE KAMATNIH STOPA

Rizik od promene kamatnih stopa je izloženost finansijske pozicije Banke riziku usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kaorizik promene cena, rizikkrive prihoda, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je cena rizika, očekivani nivo ispravke vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje.

U svrhu merenja rizika od promene kamatnih stopa, banka upotrebljava analizu osetljivosti primenom pondera osetljivosti baziranim na vremenskom trajanju, praćene stress testom koji uključuje različite promeme u varijable kamatnih stopa. Banka upravlja rizikom kamatnih stopa kroz set limita izloženosti rizku od kamatnih stopa.

5.2.3. ANALIZA OSETLJIVOSTI

Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine.

Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima je prikazana u sledećoj tabeli (uz pretpostavku nepostojanja asimetričnih promena u krivi prihoda i nepromenjene pozicije bilansa stanja:

Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa za cilj ima optimizaciju neto prihoda od kamate i održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj usklađenosti sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

Tabela u nastavku rezimira izloženost Grupe riziku od promene kamatnih stopa. Tabela predstavlja agregatne iznose finansijskih sredstava i obaveza Grupe po računovodstvenim vrednostima klasifikovanim prema promeni ranijih ugovornih cena ili datuma dospeća:

31. decembar 2014. Na poziv ido 1 meseca

6 –12 meseci Nemonetarne

1 – 6 meseci

Preko1 godine Ukupno

Ukupna finansijska sredstva 110,740,158 16,572,092 2,230,214 27,212,662 (9,171,447) 147,583,679

Ukupne finansijske obaveze 35,866,253 28,612,812 17,731,563 17,530,403 47,842,648 147,583,679

Neto pozicija 74,873,905 (12,040,720) (15,501,349) 9,682,259 (57,014,095) (0)

31. decembar 2013.

Ukupna finansijska sredstva 114,298,678 18,530,352 1,723,578 26,822,528 (3,333,714) 158,041,422

Ukupne finansijske obaveze 27,827,833 32,100,289 25,158,098 23,828,358 49,126,844 158,041,422

Neto pozicija 86,470,845 (13,569,937) (23,434,520) 2,994,170 (52,460,558) (0)

2014. 2013.Osetljivost na promenu kamatnih stopa

Povećanje u baznim poenima+100 paralelna promena 244,688 (73,048)

Promena kurseva valuta10% depresijacija dinara 28,330 68,060

Osetljivost bilansa uspeha

65

5.3. RIZIK LIKVIDNOSTI

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

•depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;•depozite sa tržišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija;•dostupne kredite većinskog akcionara;•dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija;•akcijski kapital.

Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja.

Usklađenost odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obaveza od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava i rizik od gubitka.

Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatonosne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa.

Diverzitet i stabilnost osnovne depozitne baze podrazumeva analizu koja omogućava Banci da uspešno kontroliše i meri likvidnost depozitne baze i preciznije meri rizik likvidnosti definisanjem unosa depozita.

Zahtevi za likvidnost, neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akreditiva, su znatno manji od iznosa obaveza jer Banka uopšteno gledano ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po ovom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze, ne predstavlja neophodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom da će mnoge od ovih obaveza isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine.

Merenje rizka likvidnosti uključuje procene rizika pod normalnim tržišnim uslovima i prema scenarijima opterećenja. Scenarija, koja se definišu na osnovu istorijskih podataka i analize slučaja, trebalo bi da Banci omoguće da proceni potencijalni negativni uticaj koji takvi faktori mogu da imaju na poziciju likvidnosti. Rizik likvidnosti se prati preko skupa kratkoročnih limita. U skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije, Banka je definisala minimalni nivo likvidnosti izražen u vidu kratkoročnog pokazatelja likvidnosti. U svrhe interne metodologije, limiti uključuju pokazatelje u vidu definisanih ograničenja prihvatljivih nivoa kratkoročne neusklađenosti likvidnosti.

66

Ne–derivatni tokovi gotovine

Iznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju ugovorene nediskontovane tokove gotovine za 2014. i2013. godinu.

a) Bilans stanja31. decembar 2014.

31. decembar 2013.

Do 1 meseca

Do 1 meseca

3 –12 meseci

3 –12 meseci

1 – 3 meseca

1 – 3 meseca

1-5godina

1-5godina

Preko5 godina

Preko5 godina

Ukupno

Ukupno

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim intitucijama i Centralnoj banci

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim intitucijama i Centralnoj banci

427,023

1,992,304

10,301

4,383,016

359,090

347,262

-

-

-

-

796,414

6,722,582

Sredstva koja se drže radiupravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća)

38,646,131 2,080,882 13,761,547 38,297,078 54,514,682 147,300,320

Sredstva koja se drže radiupravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća)

61,543,874 913,072 21,387,026 37,521,849 36,078,201 157,444,022

Ostale obaveze 1,106,127 - - - - 1,106,127

Ostale obaveze 390,214 - - - - 390,214

Depoziti i ostale obavezeprema klijentima 47,851,916 10,489,974 38,234,603 4,099,518 24,293 100,700,304

Depoziti i ostale obavezeprema klijentima 44,139,799 8,216,363 49,193,280 5,539,992 25,418 107,114,852

Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća)

Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća)

49,385,066

46,522,317

10,500,275

12,599,379

38,593,693

49,540,542

4,099,518

5,539,992

24,293

25,418

102,602,845

114,227,648

67

b) Vanbilansne pozicije

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 5,686,909 5,469,347 847,224 12,003,480

Garancije i akreditivi 1,637,018 2,889,387 6,739,364 11,265,769

Ostale neopozive obaveze 285,173 575,567 - 860,740

Operativni lizing 85,377 85,377

Kapitalne obaveze 81,030 81,030

31. decembar 2014. 1-5 godina

Ne duže od 1 godine

Preko 5 godina Ukupno

UKUPNO 7,775,507 8,934,301 7,586,588 24,296,396

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 3,730,941 4,403,375 924,393 9,058,709

Garancije i akreditivi 1,919,897 4,018,555 8,233,548 14,172,000

Ostale neopozive obaveze 277,157 618,723 - 895,880

Operativni lizing 80,502 - - 80,502

Kapitalne obaveze 70,583 - - 70,583

31. decembar 2013. 1-5 godina

Ne duže od 1 godine

Preko 5 godina Ukupno

UKUPNO 6,079,080 9,040,653 9,157,941 24,277,674

68

Derivatni tokovi gotovine

Derivati koji se izmiruju na bruto osnovi uključuju valutne OTC svopove.

U tabeli koja sledi predstavljena je analiza derivatnih finansijskih sredstava i obaveza koji će biti izmireni na

bruto osnovi, podeljenih u grupe po vremenu novčanog toka, a na datum bilansa stanja. Iznosi obelodanjeni u tabeli predstavljaju ugovorene nediskontovane tokove gotovine.

Derivati koji se izmiruju na osnovu bruto iznosa

Tabela prikazuje ugovorene nediskontovane tokove gotovine na dan 31. decembar 2013. godine:

Manje od 1 meseca

Manje od 1 meseca

Manje od 1 meseca

Manje od 1 meseca

Između3 i 12 meseci




Između1 i 5 godina

Između1 i 5 godina

Između1 i 5 godina

Između1 i 5 godina

Između1 i 3 meseca

Između1 i 3 meseca

Između1 i 3 meseca

Između1 i 3 meseca

Preko 5 godina

Preko 5 godina

Preko 5 godina

Preko 5 godina

UKUPNO

UKUPNO

UKUPNO

UKUPNO

10,048,749

18,852,976

10,072,156

18,839,805

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Valutni svopovi 10,048,749 - - - -




Finansijske obaveze na dan 31. decembar 2014.




69

5.4. OPERATIVNI RIZIK

Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke prouzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i procesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih eksternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankarskom sistemu, tehnološki razvoj itd). Deo ovog rizika je i pravni rizik, koji proističe iz nemogućnosti banke da se usaglasi sa pravnim ili ugovornim odredbama, što može imati negativan uticaj na operacije ili status banke.

Rizici se prate po poslovnim sektorima i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno se analiziraju kako bi se preduzele neophodne korektivne akcije.

5.5. UPRAVLJANJE KAPITALOM

Banka održava i aktivno upravlja kapitalom kako bi pokrila inherentne rizike poslovanja. Ciljevi Banke u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, su da:

•obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje je definisala Narodne banke Srbije,•da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu „nastavka poslovanja”,•da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:•Minimalni iznos kapitala od EUR 10 miliona•Pokazatelj adekvatnosti kapitala od 12%

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki. Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti i neraspoređeni dobitak/gubitak. Odbitne stavke osnovnog kapitala su nematerijalna ulaganja i regulatorna usklađivanja odnosno potrebna rezerve za procenjene gubitke u skladu sa relevantnim propisima Narodne banke Srbije.

Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija,

U tabeli je prikazana struktura kapitala Banke na dan 31. decembar 2013. godine, kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala:

revalorizacione rezerve proistekle iz promena fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava, hibridni instrumenti kapitala do 35% osnovnog kapitala, subordinairani dug do 50% osnovnog kapitala i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao odbitna stavka dopunskog kapitala.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čine: direktna ili indirektna učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže, iznos dopunskog kapitala koji prevazilazi osnovni kapital i druge stavke. Kapital se umanjuje na sledeći način: 50% ukupnog iznosa odbitnih stavki od dopunskog kapitala, a ostatak od osnovnog kapitala.

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva se utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za procenjene tržišne rizike.

2014. 2013.

Osnovni kapital

Odbitna stavka osnovnog

Dopunski kapital 140,745 189,991

Tržišni rizik 2,433,529 1,483,670

Operativni rizik 11,919,070 12,347,286

Odbitne stavke

Učešće u kapitalu preko 10% (10,239) (20,479)

Ukupan propisani kapital 12,610,731 19,280,322

Ukupno rizična aktiva 86,133,132 98,949,253

Adekvatnost kapitala 14.6% 19.5%

Rizična aktiva

Kreditni i rizik druge ugovorne strane 71,780,533 85,118,297

37,536,070 39,335,685

(25,055,845) (20,224,874)

70

5.6. FER VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA

Fer vrednost koja se navodi u finansijskim izveštajima jeste iznos za koji sredstvo može biti razmenjeno, ili obaveza izmirena, između obaveštenih, voljnih strana u nezavisnoj transakciji.

Fer vrednost se računa koristeći tržišne informacije raspoložive na datum izveštavanja kao i individualne metode procene Banke.

Fer vrednost nekog finansijskog instrumenta prikazana po njegovoj nominalnoj vrednosti približno je jednaka njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti. Ovo uključuje keš kao i potraživanja i obaveze bez definisane dospelosti ili fiksne kamatne stope. Za ostala potraživanja i obaveze,budući očekivani tokovi gotovine diskontuju do njihove sadašnje vrednosti koristeći tekuće kamatne stope. Imajući u vidu da su varijabilne kamatne stope ugovorene za većinu finansijske aktive i obaveza Banke, promene u tekućim kamatnim stopama vode do promena u ugovorenim kamatnim stopama.

Kotirajuće tržišne cene se koriste za hartije kojima se trguje. Fer vrednost ostalih hartija se računa kao neto sadašnja vrednost budućih očekivanih gotovinskih tokova.

Fer vrednost neopozivih kreditnih obaveza i potencijalnih obaveza su iste kao i njihove knjigovodstvene vrednosti.

Procena finansijskih instrumenataBanka meri fer vrednost pomoću sledeće hijerarhije fer vrednosti koja odražava značaj inputa koji se koriste u izradi merenja:

Nivo 1: kotirane tržišne cene (nekorigovane) na aktivnim tržištima za identičan instrument.

Nivo 2: Tehnike procene koje se temelje na uočljivim inputima koji ne predstavljaju kotirane cene iz nivoa 1, bilo direktno (tj. kao cene) ili indirektno (tj. izvedeni iz cena). Ova kategorija uključuje instrumente koji su vrednovani korišćenjem: kotirane tržišne cene na aktivnim tržištima za slične instrumente; navedene cene za iste ili slične instrumente na tržištu koja se smatraju manje aktivnim; ili druge tehnike procene u kojima su svi značajni inputi direktno ili indirektno uočljivi iz tržišnih podataka.

Nivo 3: Tehnike procene koje koriste značajne neuočljive inpute. Ova kategorija uključuje sve instrumente, gde tehnika vrednovanja uključuje inpute nebazirane na uočljivim podacima i neuočljivi inputi imaju značajan uticaj na vrednovanje instrumenta. Ova kategorija uključuje instrumente koji se vrednuju na bazi kotiranih cena sličnih instrumenata gde su značajna neuočljiva podešavanja ili pretpostavke potrebne da bi se odražavala razlika između instrumenata.

Fer vrednosti finansijske imovine i finansijskih obaveza kojima se trguje na aktivnim tržištima temelji se na kotiranim tržišnim cenama ili cenama kotiranim od strane dilera. Za sve ostale finansijske instrumente Banka određuje fer vrednosti pomoću tehnika procene.

Tehnike procene uključuju neto sadašnju vrednost i modele diskontovanog gotovinskog toka, upoređujući sa sličnim instrumentima za koje postoji uočljiva tržišna cena i drugi modeli procene. Pretpostavke i inputi korišćeni u tehnikama procene uključuju oslobođene rizika i benčmark kamatne stope, kreditne marže i druge premije koje se koriste u proceni diskontne stope, cene obveznica i vlasničkih hartija, devizne kurseve, kapital i kapitalom indeksirane cene i očekivane oscilacije cena i korelacije. Cilj tehnika procene je odrediti fer vrednost koja odražava cenu finansijskog instrumenta na dan izveštavanja, koja bi bila definisana od strane učesnika na tržištu u slobodnim i nezavisnim transakcijama.

Banka koristi široko prihvaćene modele procene za određivanje fer vrednosti uobičajenih i jednostavnijih finansijskih instrumenata, kao kamatne stope i valutne svopove koji koriste samo uočljive tržišne podatke i zahtevaju malo prosuđivanja i procene od strane menadžmenta. Kotirane cene i inputi za modele su obično dostupni na tržištu za kotirane dužničke i vlasničke hartije od vrednosti, derivate kojima se trguje i jednostavne derivate kao kamatni svopovi.

Dostupnost uočljivih tržišnih cena i inputa modela smanjuje potrebu za procenama rukovodstva te smanjuje nesigurnost povezanu s određivanjem fer vrednosti. Raspoloživost uočljivih tržišnih cena i inputa varira zavisno od proizvoda i tržišta i sklona je promenama usled specifičnih dešavanja i opštih uslova budućih tržišta.

71

Tabela u nastavku analizira finansijske instrumente merene po fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda, prema nivou u hijerarhiji fer vrednosti u okviru kog je merenje fer vrednosti smešteno:

Nivo 2 Nivo 3Nivo 1 Ukupno



Ukupna sredstva

Ukupne obaveze

7,632,243

-

9,358,749

114,923

-

-

16,990,992

114,923

Akcije (Napomena 19)

Obveznice stare devizne štednje (Napomena 20)

638

7,600,208

-

-

-

-

638

7,600,208

Derivati (Napomena 19) - 94,512 - 94,512

Akcije (Napomena20) 31,397 - - 31,397

Trezorski zapisi (Napomena 20) - 9,264,237 - 9,264,237

Derivati - 114,923 - 114,923

31. decembar 2014.

Nivo 2 Nivo 3Nivo 1 Ukupno



Ukupna sredstva

Ukupne obaveze

10,067,214

-

4,670,869

32,785

-

-

14,738,083

32,785

Akcije (Napomena 19)

Obveznice stare devizne štednje (Napomena 20)

12,996

9,985,866

-

-

-

-

12,996

9,985,866

Trezorski zapisi (Napomena 19) - 8,703 - 8,703

Derivati (Napomena 19) - 32,046 - 32,046

Akcije (Napomena20) 68,352 - - 68,352

Trezorski zapisi (Napomena 20) - 4,630,120 - 4,630,120

Derivati - 32,785 - 32,785

31. decembar 2013.

31.12.2014. Knjigovodstvena vrednost

31.12.2014. Fer vrednost

UKUPNO 16,990,992 16,990,992

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 95,150 95,150

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 16,895,842 16,895,842

Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti

31.12.2013. Knjigovodstvena vrednost

31.12.2013. Fer vrednost

UKUPNO 14,738,083 14,738,083

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 53,745 53,745

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 14,684,338 14,684,338

Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti

72

Sledeća tabela prikazuje fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu mereni po fer vrednosti i analizira ih po nivou u hijerahiji fer vrednosti u okviru kog je merenje fer vrednosti smešteno:

Nivo 2 Nivo 3Nivo 1 UkupnoAKTIVA

Obaveze

Krediti i potraživanja od komitenata

Depoziti i ostale obaveze prema bankama i drugimfinansijskim organizacijama

-

-

69,081,642

6,246,213

-

-

69,081,642

6,246,213

Krediti i potraživanja od banka i drugih finansijskih organizacija - 6,344,558 - 6,344,558

UKUPNO - 75,426,200 - 75,426,200

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 99,464,020 - 99,464,020

UKUPNO - 105,710,233 - 105,710,233

31. decembar 2013.

Fervrednost

Knjigovodstvenavrednost

Knjigovodstvenavrednost

31.12.2014. 31.12.2013.

Fervrednost

Finansijska( monetarna) aktiva

Finansijska (monetarna) pasiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke

Depoziti i ostale obaveze prema bankama i drugim finansijskim organizacijama

28,211,919

780,791

28,211,919

780,791

32,536,175

6,246,213

32,536,175

6,246,213

Sredstva koja se drže do dospeća 1,286,055 1,286,055 4,685,635 4,685,635

Krediti i potraživanja od banka i drugih finansijskih organizacija 6,967,932 6,967,932 6,344,558 6,344,558

Krediti i potraživanja od komitenata 85,852,111 55,834,945 92,436,320 69,081,642

UKUPNO 124,144,254 93,127,088 136,578,681 113,224,003

Ostala aktiva 826,237 826,237 575,993 575,993

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 99,456,190 97,081,560 103,331,921 99,464,020

Ostale obaveze 1,106,127 1,106,127 566,448 566,446

UKUPNO 101,343,107 98,968,478 110,144,582 106,276,679

Nivo 2 Nivo 3Nivo 1

Fer vrednost

UkupnoAKTIVA

Obaveze

Krediti i potraživanja od komitenata

Depoziti i ostale obaveze prema bankama i drugimfinansijskim organizacijama

-

-

55,834,945

780,791

-

-

55,834,945

780,791

Krediti i potraživanja od banka i drugih finansijskih organizacija - 6,967,932 - 6,967,932

UKUPNO - 62,802,877 - 62,802,877

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 1,106,127 - 1,106,127

UKUPNO - 1,886,918 - 1,886,918

31. decembar 2014.

73

Tamo gde je moguće, fer vrednost zajmova i avansa je bazirana na uočljivim tržišnim transakcijama. Gde uočljive tržišne transakcije nisu dostupne, fer vrednost se ocenjuje koristeći modele procene, kao što su tehnike diskontovanja gotovinskih tokova. Inputi za tehnike procene uključuju očekivane kreditne gubitke tokom životnog veka kredita, kamatne stope, stope avansa i izvorne podatke ili podatke sa sekundarnog tržišta. Za kolateralno-zavisne umanjene (obezvređene) zajmove, fer vrednost se meri na bazi vrednosti pripadajućeg kolaterala. Inputi modela mogu uključiti podatke od brokera treće strane bazirane na OTC aktivnosti trgovanja, i informacije dobijene od drugih učesnika na tržištu, što ukjučuje uočljive primarne i sekundarne transakcije.

Tabela ispod prikazuje klasifikaciju Banke za svaku klasu finansijske aktive i obaveza i njihovu fer vrednost na dan 31. decembra 2014. godine:

Za unapređenje tačnosti procene kredita stanovništvu (retail) i manjih komercijalnih kredita, homogeni krediti su grupisani u portfolio sa sličnim karakteristikama kao poreklo, LTV racia, kvalitet kolaterala, tip proizvoda i dužnika, stope avansa i neizvršenja i standardne verovatnoće.

Fer vrednost depozita banaka i klijenata se ocenjuje koršćenjem tehnike diskontovanja gotovinskih tokova, primenjujući stope koje su ponuđene za depozite sličnog dospeća i uslova. Fer vrednost depozita plativih na zahtev je iznos za isplatu na dan izveštavanja.

Gotovina i sredstva kod centralne banke - -- -28,211,919 28,211,919 28,211,919

Finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju - -- 16,895,842- 16,895,842 16,895,842

Finansijska sredstva po fer vrednosi kroz bilans uspeha - -95,150 -- 95,150 95,150

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - -- -6,967,932 6,967,932 6,967,932

Krediti i potraživanja od komitenata from clients - -- -85,851,111 85,851,111 55,834,945

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 99,456,190- -- 99,456,190 97,081,560

Depoziti i ostela obaveze prema bankama i drugim finansijskimorganizacijama

- 780,791- -- 780,791 780,791

1,286,055 -- -- 1,286,055 1,286,055Sredstva koja se drže do dospeća

- 1,106,127- -- 1,106,127 1,106,127Ostale obaveze

- 826,237- -- 826,237 826,237Ostala aktiva

Finansijskasredstva

po fervrednosti

kroz bilans uspeha

Koje sedrže dodospeća


Raspoloživo za prodaju

Ukupnasadašnjavrednost

Ostalaamortozovana

vrednostFer

vrednost

1,286,055

-

826,237

101,343,108

95,150

-

16,895,842

-

121,031,961

-

140,135,245

101,343,108

110,118,079

98,968,478

Ukupno sredstva

Ukupno obaveze

2014.

74

Tabela ispod prikazuje klasifikaciju Banke za svaku klasu finansijske aktive i obaveza i njihovu fer vrednost na dan 31. decembra 2013. godine:

Sledi opis metodologija i pretpostavki korišćenih za određivanje fer vrednosti onih finansijskih instrumenata koji još nisu evidentirani po fer vrednosti u finansijskim izveštajima.

Imovina za koju je fer vrednost približna knjigovodstvenoj vrednosti

Za finansijsku imovinu i obaveze koju su likvidni ili imaju kratkoročno dospeće(manje od jedne godine) pretpostavlja se da je knjigovodstvena vrednost približna fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe primenjuje na depozite na zahtev, štedne račune bez određenog dospeća i finansijske instrumente savarijabilnom stopom.

Finansijski instrumenti sa fiksnom stopom

Fer vrednost finansijske imovine i obaveza sa fiksnom stopom evidentiranih po amortizovanoj vrednosti se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa kada su prvobitno bili priznati po tekućim tržišnim stopama ponuđenim za slične finansijske instrumente.

Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom stopom je zasnovana na diskontovanju gotovinskih tokova koristeći preovlađujuće kamatne stope na dug na novčanom tržištu sa sličnim kreditnim rizikom i dospelošću.

Gotovina i sredstva kod centralne banke - -- -32,536,175 32,536,175 32,536,175

Finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju - -- 14,684,338- 14,684,340 14,684,340

Finansijska sredstva po fer vrednosi kroz bilans uspeha - -53,745 -- 53,744 53,744

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - -- -6,344,558 6,344,558 6,344,558

Krediti i potraživanja od komitenata - -- -92,436,320 92,436,320 69,081,642

4,685,635 4,685,635 4,685,635Sredstva koja se drže do dospeća

Finansijskasredstva

po fervrednosti

kroz bilans uspeha



Raspoloživo za prodaju

Ukupnasadašnjavrednost

Ostalaamortozovana

vrednostFer

vrednost

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - 103,331,921- -- 103,331,921 99,464,020

Depoziti i ostela obaveze prema bankama i drugim finansijskimorganizacijama

- 6,246,213- -- 6,246,213 6,246,213

- 566,448- -- 566,448 566,446Ostale obaveze

- 575,993- -- 575,993 575,993Ostala aktiva

4,685,635

-

575,993

110,144,582

53,745

-

14,684,338

-

131,317,053

-

151,316,764

110,144,582

127,962,087

106,276,679

Ukupno sredstva

Ukupno obaveze

2013.

75

6. Prihodi i rashodi od kamata

2014. 2013.

UKUPNO

Neto dobitak po osnovu kamata

10,279,337

7,503,669(2,775,668)

12,102,040

7,498,645(4,603,395)

Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima

Rashodi kamata po osnovu sredstava u dinarima

Prihodi od kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti

Rashodi kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti

Krediti 7,870,596 8,827,568

Krediti - -

Krediti 288,811 237,845

Krediti (136,034) (704,605)

Depoziti 249,437 224,312

Depoziti (473,145) (741,831)

Depoziti 42,365 518,159

Depoziti (2,113,598) (3,137,574)

Hartije od vrednosti 1,129,667 909,604

Hartije od vrednosti 447,876 547,733

Ostali plasmani 172,455 814,416

Ostale obaveze - (387)

Ostali plasmani 78,130 22,403

Ostale obaveze (52,891) (18,998)

Prihodi od kamata

Rashodi kamata

76

7. Prihodi i rashodi od kamata i provizija

2014. 2013.

Dobitak po osnovu naknada i provizija

Neto (gubitak)/dobitak

Neto (gubitak)/dobitak

(376,344)

1,841,572

(27,568)

-

2,217,916

(390,542)

1,879,787

401

4,613

2,270,329

Naknade za bankarske usuge 1,885,662 1,822,277

Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (22,876) (20,568)

Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 207,035 352,589

Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (21,092) (19,478)

Ostale naknade i provizije 125,219 95,463

Provizije za primljene garancije i jemstva (10,514) (17,877)

Ostale naknade i provizije (321,862) (332,619)

Prihodi od naknada i provizija

Rashodi od naknada i provizija

8. Neto dobitak/(gubitak) od prodaje hartija od vrednostiNeto dobitak/ (gubitak) od prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha:

Neto dobitak/ (gubitak) od prodaje hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju:

2014.

2014.

2013.

2013.

Dobitak od finansijskih sredstava namenjenih prodaji 63,279 33,585

Dobitak od finansijskih sredstava namenjenih prodaji - 4,613

Gubitak od finansijskih sredstava namenjenih prodaji (90,847) (33,185)

9. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika

Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika 184,535 157,352

2014. 2013.

Pozitivne kursne razlike 35,408,016 67,845,210

Negativne kursne razlike (35,223,481) (67,687,858)

77

10. Ostali poslovni prihod

UKUPNO

Neto rezervisanja i ispravka vrednosti

39,282

176,977

(6,558,891)(6,381,914)

31,335

117,989

(2,976,871)(2,858,882)

2014.

2013.

2013.

2012.

Ukidanje rezervisanja za sudske sporove i naknade štete kliljentima (Napomena 32) 10,395 125

Izdavanje poslovnog prostora 7,945 7,298

Krediti i potraživanja of komitenata (Napomena 23) 100,561 25,826

Krediti i potraživanja of komitenata (Napomena 23) (4,961,714) (2,903,135)

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematrijalnih ulaganja 3,460 430

Ostala sredstva (Napomena 28) 432 -

Troškovi rezervisanja za BAN 2 (Napomena 23) (1,468,719) -

Prihodi po osnovu iznajmljivanja sefova 15 25

Vanbilansne stavke (Napomena 32) 6,985 24,672

Ostala sredstva (Napomena 28) (35,945) (40,638)

Prihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporova 9,302 8,603

Ostali prihodi 8,165 14,854

Naplaćeni otpisani krediti i potraživanja 68,999 67,491

Vanbilansne stavke (Napomena 32) (58,350) (1,728)

Direktni otpisi (34,163) (31,370)

11. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanjaPrihodi od ukidanja rezervisanja i gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti

Rashodi od ukidanja rezervisanja i gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti

78

12. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi zaposlenih

13. Troškovi amortizacije

2014.

2014.

2013.

2013.

Prihod od ukidanja rezervisanja za nakanade penzija iostala rezervisanja 16,005 7,572

Zarade (1,276,443) (1,356,568)

Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) 216,198 194,090

Porezi na zarade i naknade zarada (161,966) (189,049)

Osnovna sredstva (Napomena 26) 221,094 223,729

Doprinosi na zarade i naknade zarada (339,930) (333,580)

Ostali troškovi zaposlenih (62,832) (49,843)

UKUPNO

UKUPNO

(1,833,785)

437,292

(1,936,957)

417,819

Gubici po naknadama za penziju (8,619) (15,489)

79

14. Operativni i ostali poslovni rashodi

Na dan 31. decembar 2014. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 1,093,886 hiljade obuhvataju sledeće kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 539,835 hiljade, troškove pravnih usluga u iznosu RSD 144,969 hiljada, troškove prevoza zaposlenih u iznosu RSD 52,698 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 27,674 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 22,357 hiljada, troškove štampe izvoda sa kartica u iznosu od RSD 26,566 hiljada, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 12,591, troškove usluga naplate potraživanja u iznosu RSD 19,177 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 26,825 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD 30,672 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.

Na dan 31. decembar 2013. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 844.786 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 333.930 hiljade, troškove pravnih usluga u iznosu RSD 132.359 hiljada, troškove prevoza zaposlenih u iznosu RSD 51.008 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 28.889 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu odRSD 27.559 hiljada, troškove štampe izvoda sa kartica u iznosu od RSD 25.020 hiljada, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 21.281, troškove usluga naplate potraživanja u iznosu RSD 18.126 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 26.685 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD17.692 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.

2014. 2013.

Administrativni troškovi 1,461,160 1,485,762

Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 1,093,886 844,786

Doprinosi 309,107 316,649

Materijali 158,286 164,259

UKUPNO 3,545,718 3,029,288

Porezi 58,917 108,476

Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 10,841 8,725

Sudski troškovi i takse 37,081 42,383

Ostali troškovi 67,669 28,459

Rezervisanja za sudske sporove 135,522 29,789

Rervisanja za restrukturiranje 213,249 -

Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli:2014. 2013.

Transportne usluge 73,440 74,460

PTT usluge 124,618 108,424

Telefon 25,191 28,706

Održavanje softvera 385,831 369,148

UKUPNO 1,461,160 1,485,762

Održavanje hardvera 49,136 50,122

Održavanje osnovnih sredstava 32,006 36,209

Održavanje mreže bankomata 14,805 13,201

Reklama i propaganda 190,796 209,684

Donacije 15,675 16,623

Zakupnina 437,541 479,643

Ostale usluge 112,121 99,541

80

16. Zarada po akcijiOsnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine. Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka je realizovala gubitak, stoga nije predstavljena zarada po akciji.Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka ima 48 prioritetnih akcija. Nije bilo objave prioritetnih dividendi, te nema ni efekta na osnovnu zaradu po akciji.

2014. 2013. (korigovana)

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) (10,482) 5,414

Dobit (2,664,791) 1,376,265

Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 254,224 254,224

15. Porez na dobit

Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne poreske stope i bio bi kao što sledi:

Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka ima poreski gubitak u iznosu od RSD 4,078,738 (2013. godine: RSD 668,008 hiljade). Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period u iznosu od RSD 611,811 hiljade (2013. godina: RSD 100,201 hiljade).

2014.

2014.

2013.

2013.

UKUPNO

Poreski efekat rezultata tekućeg perioda

Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha

(7,572)

650,575

(7,572)

47,078

100,201

47,078

Tekući porez - -

Dobit/(Gubitak) pre oporezivanja (2,657,219) 1,321,613

Obračunati porez po stopi 15% 253,590 (198,242)

Poreski efekat promene poreskih stopa -

Poreski efekat privremenih razlika (25,498) (20,867)

Iskorišćeni poreski krediti

Poreski efekat rashoda koji se ne umanjuju ineoporezivih prihoda 213,228 298,443

Poreski efekat odloženih poreskih sredstava po osnovuporeskih kredita (82,275) 67,946

Priznata odložena poreska sredstva na gubtike prenetau budući period 100,201 -

Nepriznata odložena poreska sredstva na gubtikepreneta u budući period (611,811) (100,201)

81

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014 i 4/2015), i Smernicama za implementaciju Odluke o obaeznoj rezervi kod Narodne Banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 8/2011, 43/2011, 57/2012, 65/2013, 118/2013, 127/2014 i141/2014) obavezna rezerva u dinarima se izdvaja na žiro račun, te se stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje.

Na dan 31. decembar 2014. godine, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 9,097,437 hiljada (2013. godina: RSD 8,806,052 hiljade). Banka može da koristi obaveznu rezervu za održavanje likvidnosti.

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi, Banka je dužna da obračuna i izdvoji obaveznu

rezervu u stranoj valuti na posebnom račun kod Narodne banke Srbije.

U decembru 2014. godine, doneta je izmena Odluke o obaveznoj rezervi, a rezultat izmene jeste da iznos obavezna rezerva u stranoj valuti za deposite s rokom dospeća do 2 godine iznosi 27%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 36% rezerve izdvaja se u dinarima, a 64% reserve u evrima.

Iznos obračunate obavezne rezerve u stranoj valuti na depozite sa rokom dospeća preko 2 godine je 20%. Rezerva se izdvaja na sledeći način: 28% rezerve izdvaja se u dinarima, a 72% reserve u evrima.

Za potrebe izveštaja o tokovima gotovine, gotovina i gotovinski ekvivalenti čine sledeća salda sa dospećem manjim od 90 dana:

17. Gotovina i sredstva kod Centralne banke2014. 2013.U DINARIMA

U STRANOJ VALUTI

Tekući račun 10,210,382 10,145,419

Gotovina u blagajni 1,889,204 1,785,738

Ostala gotovina i gotovinska sredstva 14,483 12,922

Obavezna rezerva kod Centralne banke 15,094,572 19,809,393

Gotovina u blagajni 1,003,278 782,703

UKUPNO 28,211,919 32,536,175

U DINARIMA

U STRANOJ VALUTI

KREDITI, AVANSI I DEPOZITI FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA (Napomena 23)

2014. 2013.

UKUPNI TOKOVI GOTOVINE 16,968,138 12,886,916

Tekući račun 10,210,382 10,145,420

Gotovina u blagajni 1,889,204 1,785,738

Devizini tekući račun 3,850,791 160,134

Gotivina u blagajni 1,003,278 782,703

Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 14,483 12,922

Gotovina i sredstva kod Centralne banke

82

18. Finansijska sredstva data u zalogFinansijska sredstva data u zalog iznose RSD 268,007 hiljade (na dan 31. decembar 2013. godine:RSD 261,140 hiljade) u odnose se na založene obveznice stare devizne štednje (Napomena 20).

20. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju2014. 2013.U DINARIMA

U STRANOJ VALUTI

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 9,264,237 4,630,119

Obveznice stare devizne štednje 7,600,208 9,985,866

Akcije 31,397 68,353

Finansijska sredstva data u zalog (Napomena 18) (268,007) (261,140)

UKUPNO 16,627,835 14,423,198

19. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

2014. 2013.U DINARIMA

U STRANOJ VALUTI

Akcije 638 12,997

Povećanje fer vrednosti derivata 93,036 31,980

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije - 8,702

Povećanje fer vrednosti derivata 1,476 66

UKUPNO 95,150 53,745

Derivati koji se drže radi trgovanja

UKUPNO

Derivati Ugovorni/nominalni iznos

Fer vrednosti

ObavezeSredstvaUgovorni/

nominalni iznos Sredstva Obaveze

Valutni svopovi 10,059,244 1,476 1,462 18,841,429 66 805

Kamatni svopovi 22,057,519 93,036 113,461 5,898,500 31,980 31,980

32,116,763 94,512 114,923 24,739,929 32,046 32,785

31. decembar 2014. 31. decembar 2013.Fer vrednosti

Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“ br. 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase

na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi.

83

21. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

22. Krediti i depoziti bankama i drugim finansijskim institucijama

2014.

2014.

2013.

2013.

U DINARIMA

Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 1,286,055 4,685,635

UKUPNO 1,286,055 4,685,635

Domaće banke

Finansijskeinstitucije Ukupno

Inostrane banke Ukupno

Krediti i plasmani, bruto

Krediti i plasmani, neto

1,646,958

1,646,958

5,311,715

5,311,715

9,262

9,259

6,967,935

6,967,932

6,344,565

6,344,558

Repo u dinarima - - - - 5,001,054

Ostali depoziti 800,000 - - 800,000 522,644

Računi inostranih banaka - 3,850,792 - 3,850,792 160,134

Investicioni krediti - - 3,803 3,803 5.219

Ostali plasmani - - - - -

Razgraničena potraživanja za kamatu 21 350 - 371 150

Minus: Rezervisanja - - (3) (3) (7)

Ostali depoziti 846,708 1,460,573 - 2,307,281 650,042

Ostali krediti - - 621 621 693

Ostali namenski depoziti - - 4,838 4,838 4,586

Razgraničena potraživanja za kamatu 229 - - 229 43

DEPOZITI U DINARIMA

DEPOZITI U STRANOJ VALUTI

PLASMANI U DINARIMA

PLASMANI U STRANOJ VALUTI

84

23. Krediti i potreživanja od komitenata

Kamatne stope za indeksirane kredite pravnim licima kretale su se u rasponu od 3.% do 5,5.00% godišnje i u rasponu od 8% do 18,2% za kredite u dinarima.

Banka odobrava indeksirane kredite stanovništvu po kamatnim stopama u rasponu of 4.07% - 16,87% godišnje iu rasponu od 11.71% do 34.51% za kredite u dinarima.

Companies Entrepreneurs IndividualsForeignentities Total

Other clients Total

- -- 540,021- 540,021 129,117Ostali namenski depoziti

528,989 126,471796,628 -258,810 1,710,898 1,888,003Potraživanja od kamata i naknada

- -39,968 -- 39,968 31,915Potraživanja za kamatu i naknadu

- -6,421,195 -- 6,421,195 4,404,245Krediti za izvoz

- 751,06249,547 -- 800,609 1,831,145Ostali krediti

- 9234,464,184 1,604- 4,466,711 4,246,381Ostali plasmani

(3,794,355) (67,795)(11,876,908) (28)(4,467,276) (20,206,362) (13,256,454)Minus: Rezervisanja

- 3,70714,793 313- 18,813 9,340Razgraničenja potraživanja za kamate

- -(95,190) -(186,230) (281,420) (387,276)Odloženi prihod upotrebom efektivne kamatne stope

436,479 -1,322,886 -- 1,759,365 2,116,639Investicioni krediti

23,689 -243,765 -781,524 1,048,978 1,000,773Dozvoljena prekoračenja

5,787,448 25,88930,470,287 -- 36,283,624 37,545,206Krediti za obrtna sredstva

- -- 56,56622,707,800 22,764,366 22,594,777Stambeni krediti

1,143,705 23,2654,335,115 -5,318,477 10,820,562 12,527,431Ostali krediti

- -- -18,427,933 18,427,933 17,128,301Gotovinski krediti

2,663 4,880666,097 -3,673 677,313 70,408Ostali plasmani

36,730 166,92181,899 119273,868 559,537 556,369Razgraničenja potraživanja za kamate

7,959,703 1,103,11848,811,174 598,62347,585,855 106,058,473 105,692,774Krediti i plasmani, bruto

4,165,348 1,035,32336,934,266 598,59543,118,579 85,852,111 92,436,320Krediti i plasmani, neto

2014. 2013.

DEPOZITI U STRANOJ VALUTI

PLASMANI U DINARIMA

PLASMANI U STRANOJ VALUTI

85

Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka ima učešće u kapitalu ERB Leasing-a od 25,56% (31. decembar 2013. godine: 25,56%).

24. Ulaganju u pridružena lica

Promene ispravke vrednosti za kredite i potraživanja od komitenata prikazani su u tabeli koja sledi:

Korporativni Potrošački Stambeni SBB KamataOstali

plasmani Ukupno

1,847,280 659,7371,071,330 5,718,680232,839 795,322 10,325,188Stanje na dan 31.12.2012.

2,140,229 1,319,0172,032,697 6,505,461285,892 973,158 13,256,454Stanje na dan 31.12.2013.

2,489,176 2,939,5294,507,082 7,324,2711,848,296 1,098,008 20,206,362Stanje na dan 31.12.2014.

309,759 655,429960,950 747,98953,327 175,681 2,903,135Nove ispravke (Napomena11)

348,840 1,552,0042,338,531 472,13368,645 181,562 4,961,714Nove ispravke (Napomena11)

- -- -1,468,719 - 1,468,719Troškovi rezervisanja za BAN 2

(19,958) -- (15,521)- (65,082) (100,561)Ukidanje (Napomena 11)

31,077 68,508141,514 376,53625,040 11,095 653,770Neto kursne razlike

(11,012) -(5,660) (14,338)- (2,725) (33,734)Otpis

(9,347) -(9,972) (4,531)- (1,976) (25,826)Ukidanje (Napomena11)

4,085 3,85110,389 50,001(156) 6,088 74,258Neto kursne razlike

(11,548) -- (6,678)(118) (1,957) (20,301)Otpis

2014. 2013.

Udeli (učešća) 20,479 20,479

UKUPNO 20,479 20,479

86

25. Nematerijalna ulaganja

Neotpisana vrednost nematerijalnih ulaganja ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.

Stanje na dan 1. januar 2012.

Nabavna vrednost

Ispravka vrednosti

Neotpisana vrednost

Godina završena na dan 31. decembar 2013.

Na dan 31. decembar 2013. godine


Na dan 31. decembar 2014.

2,885,652 58,995 2,944,647

(1,256,066) - (1,256,066)

1,629,586 58,995 1,688,581

Početno stanje neotpisane vrednosti 1,629,586 58,995 1,688,581

Nabavna vrednost 3,147,206 41,548 3,188,754

Početno stanje neotpisane vrednosti 1,697,050 41,548 1,738,598

Nabavna vrednost 3,396,426 68,420 3,464,846

Nove nabavke - 276,092 276,092

Prenosi 249,220 (249,220) -

Amortizacija (216,198) - (216,198)

Ispravka vrednosti (1,450,156) - (1,450,156)

Ispravka vrednosti (1,666,354) - (1,666,354)

Nove nabavke - 244,107 244,107

Prenosi 261,554 (261,554) -

Neotpisana vrednost 1,697,050 41,548 1,738,598




Amortizacija (194,090) - (194,090)

Licence i softver Sredstva u pripremi Ukupno

87

26. Osnovna sredstva

Fer vrednosti osnovnih sredstva veća je od neotpisane vrednosti za RSD 53,719 hiljada.

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 437,541 hiljada (2013. godine: RSD 479,643 hiljada) koji se odnose na

zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 14).

Na dan 31. decembar 2014. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

Nabavna vrednost 4,095,628 1,825,463 78,533 5,999,624

Početno stanje neotpisane vrednosti 3,309,112 574,026 78,533 3,961,671


Početno stanje 3,356,951 574,749 60,657 3,992,357


Ispravka vrednosti (824,442) (1,303,858) - (2,128,300)

Nove nabavke - - 159,153 159,153

Prenosi 68,256 109,320 (177,576) -

Otpis (3,619) (9,732) - (13,351)

Amortizacija (91,083) (130,011) - (221,094)


Nove nabavke - 263,144 263,144

Prenosi 144,070 136,950 (281,020) -

Smanjenja/ Prodaja - (2) - (2)

Otpis (6,697) (2,030) - (8,727)

Amortizacija (89,534) (134,195) - (223,729)


Neotpisana vrednost 3,309,112 574,026 78,533 3,961,671




Neotpisana vrednost na dan 31. decembar 2013. 3,356,951 574,749 60,657 3,992,357





Stanje na dan 31. decembar 2014.

Zemljište igrađevinski

objekti

Osnovnasredstva upripremi

Oprema iostala osnovna

sredstva Ukupno

88

2014.

2014.

2013. (korigovano)

2013 (restated)

UKUPNO 106,676 105,209

Odložena poreska sredstva 261,796 246,008

Početno stanje odloženih poreskih sredstava 105,209 65,136

Odložena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period 100,201 -

Odložena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita (82,275) 67,945

Ukupan odloženi poreski prihod/(rashod) za godinu (7,572) 47,078

Odložena poreska sredstva po osnovu revalorizacionih rezervi 9,244 (7,625)

Odložena poreska sredstva po osnovu aktuarskih gubitaka (205) 620

Odložena poreska sredstva 106,676 105,209

Odložene poreske obaveze

Smanjenje /(povećanje) odloženih poreskih obaveza i (smanjenje)/povećanje odlođenih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika

(155,120)

(25,498)

(140,799)

(20,867)

Odložena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembar:

Promene odloženih poreskih sredstava:

27. Odložena poreska sredstva i obaveze

Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike i neiskorišćene poreske kredite.

Na 31. decembar 2014. godine, Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva na gubitke preneta u budući period u iznosu od RSD 611,811 hiljade (na dan 31. decembar 2013. godine: RSD 100,201 hiljada).

2014. 2013.

(7,572) 47,078

Amortizacije (23,565) (22,973)

Dugoročnih rezervisanja (1,932) 2,106

Iskorišćeni poreski krediti 100,201 -

Novi poreski krediti (82,275) 67,945

Odloženi poreski prihod/(rashod) nastao je po osnovu:

89

28. Ostala sredstva2014. 2013.

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 497 5,268

Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode 105,567 116,243

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 482,274 135,373

Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 1,962 37,508

Potraživanja od zaposlenih 64 19

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 4,198 4,670

Sredstva stečena naplatom potraživanja 12,415 12,415

Ostala sredstva – bruto 1,039,907 725,805

Ostala sredstva - neto 826,237 575,993

Minus: Ispravka vrednosti potraživanja (212,765) (148,908)

Minus: Ispravka vrednosti materijalnih vrednosti primljenih po osnovu naplate potraživanja

(904) (904)

Zalihe materijala 5,024 2,756

Prolazni i privremeni računi 480 (4,179)

Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 16,199 23,526

Po osnovu avansa datih za trajna ulaganja 4,781 751

Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 955 154

Prolazni i privremeni računi (14,680) (17,676)

Ostala potraživanja naknada 205,626 205,066

Ostala potraživanja naknada 8,970 12,507

Ostala potraživanja 91,688 107,366

Ostala potraživanja 113,485 83,017

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 402 1,021

Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima

Ostala potraživanja u dinarima

Ostala potraživanja u stranoj valuti

Zalihe

590,702

431,766

17,439

295,413

415,221

15,171

90

29. Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

30. Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim institucijama i Centralnoj banci

Na dan 31. decembar 2013. godine, ostali depoziti u iznosu od RSD 5,008,255 odnose se na sredstva pozajmljena od komercijalnih banaka (Bank of Nova Scotia, Banca Popolare di Sondrio i KBC Bank) u okviru garancije Međunarodne finansijske korporacije (IFC).

Promene ispravke vrednosti prikazane su u tabeli: 2014.

2014.

2013.

2013.

Početno stanje 148,908 109,431

Povećanje fer vrednosti derivata 21,887 805

Povećanje fer vrednosti derivata 93,036 31,980

Nove ispravke (Napomena 11) 35,945 40,638

Ukidanje ispravki (Napomena 11) (432) -

Neto kursne razlike 6,275 837

Otpis - (1,998)

Ostalo 22,069 -

212,765

114,923

Stanje na dan 31. decembar

Ukupno (Napomena 19)

148,908

32,785

Potraživanja u dinarima

Potraživanja u stranoj valuti

Ostali depoziti i obaveze u dinarima

Ostali depoziti i obaveze u stranoj valuti

2014. 2013.Inostrane

bankeFinansijskeinstitucije Ukupno

Domaće banke Ukupno

Transakcioni depoziti u dinarima 43,874 - 35,371 79,245 17,582

Namenski depoziti 210 - - 210 210

Namenski depoziti 5,422 - 637 6,059 5,139

Ostali depoziti - - 421,917 421,917 212,425

Ostali depoziti - - 250,064 250,064 5,908,469

Primljeni krediti - - - - -

Razgraničenja po kamatana i naknadama 287 - 1,091 1,378 17,390

Ostale obaveze - - - - 224

Razgraničenja po kamatana i naknadama 2,558 2,558 170

Transakcioni depoziti u stranoj valuti 471 6,939 11,950 19,360 84,604

UKUPNO 50,264 6,939 723,588 780,791 6,246,213

91

31. Depoziti i ostale obaveze prema klijentima

Godišnja kamatna stopa do 8.75% obračunava se na depozite po viđenju preduzeća u dinarima, dok kamatna stopa na depozite u stranoj valuti iznosi do 5% godišnje. Oročeni depoziti kompanija u dinarima nose kamatnu stopu od 2.5% do 9% godišnje dok oročeni depoziti preduzeća u stranoj valuti nose kamatnu stopu od 1.00% do 3.5% godišnje.

Godišnja kamatna stopa na tekuće i depozite po viđenju stanovništva iznosi do 3,50% za evre i 5,50% ta dinare (ukupan saldo depozita). Za nove depozite po viđenju, kamata je do 0,50% za evre i dinare. Kamatna stopa na oročene depozite u evrima varira od 0,23% do 3,50% dok kamatna stopa na oročene depozite u dinarima stanovništva kreće se u rasponu od 4,11% do 8,40%.

Transakcioni depoziti u dinarima 1,063,832 447,2682,082,598 21,6521,836,002 5,451,352 4,132,474-

Transakcioni depoziti u dinarima 49,417 87,1642,197,989 544,86915,906,183 18,785,622 7,889,004-

Depoziti kao sredstvo obezbeđenja 1,800 -50,965 -2,566 55,331 33,994-

Kamate, provizije i naknade 87 -279 -17 383 302-

Depoziti kao sredstvo obezbeđenja 8,467 3,000222,233 16,872765,422 1,015,994 817,586-

Razgraničeni troškovi upotrebom efektivne kamatne stope

- -- (1,939)- (1,939) (19,219)-

- --- 19,7241,676,228 1,695,952 1,061,642Štedni depoziti

- --- 899,98756,832,796 57,732,783 69,542,568Štedni depoziti

5,385 125,730250,741- 14,15738,727 434,740 455,935Namenski depoziti

1,038 -57,872- 14,65614,431 87,997 167,684Namenski depoziti

25,070 2,903,8732,764,934306,500 -- 6,000,377 6,009,286Ostali depoziti

24,192 662,9623,539,547- 604,792- 4,831,493 5,703,267Ostali depoziti

- --24,192 2,848,345- 2,872,537 6,872,710Primljeni krediti

134 8,4425,3751,007 69919,957 35,614 39,561Razgraničena kamata

- -130- -21,368 21,498 18,558Ostale obaveze

- -63,808- -- 63,808 16,771Ostale obaveze

- --- 1389 390 394Kamate, provizije i naknade

89 1,8516,97926 12,429350,884 372,258 589,403Ragraničena kamata

Preduzeća PreduzetniciJavnisektor Stanovništvo

Stranalica Ukupno

Ostalikomitenti Ukupno

2014. 2013.

Ostali depoziti i obaveze u dinarima

Ostali depoziti i obaveze u stranoj valuti

UKUPNO 331,725 11,243,450 1,179,511 77,464,970 4,996,244 4,240,290 99,456,190 103,331,921

92

Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije (izražena kao ponderisane prosečne vrednosti):

2014. 2013.

Diskontna stopa 6.8% 7.5%

Povećanje procečne zarade na nacionlanom nivou 1.8% 2%

Stopa inflacije 3.5% 4%

32. Rezervisanja2014. 2013.

Rezervisanja za izloženosti po vanbilansnoj aktivi 137,124 79,457

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 35b) 222,749 86,674

Rezervisanja za penzije 35,704 48,587

Rezervisanja za štete - 32,100

Rezervisanja za bonuse 3,700 55,000

Rezervisanja za restrukturiranje 213,249 -

612,526UKUPNO 301,818

Rezervisanjaza štete

Rezervisanjaza bonuse

Rezervisanjaza penzije

Rezervisanjaza sudskesporove

Rezervisanjapo

vanbilansnojevidenciji

Rezervisanjaza

restrukturiranje Ukupno

55,000 -45,984 57,92534,547 101,794 295,251Stanje na dan 01.01.2013.

55,000 -32,100 86,67448,587 79,457 301,818Stanje na dan 31.12.2013.

3,700 213,249- 222,74935,704 137,124 612,526Stanje na dan 31.12.2014.

- -(13,912) (1,509)- - (15,421)Korišćenje rezervisanja - plaćanja

- -(22,070) (2,786)(5,497) - (30,353)Korišćenje rezervisanja - plaćanja

- -- 29,78915,489 1,728 47,006Nova rezervisanja

- 213,249- 135,5228,619 58,350 415,740Nova rezervisanja

- -(125) -- (24,672) (24,798)Ukidanje rezervisanja (Napomena 11)

(51,300) -(10,391) (4)(16,005) (6,985) (84,685)Ukidanje rezervisanja (Napomena 11)

- -361 3,343- 6,302 10,006Neto kursne razlike

- -- -(1,449) - (1,449)Rezervisanja za penzije - plaćanja

- -153 469 607 1,229Neto kursne razlike

93

33. Ostale obaveze2014. 2013.

Za neto zarade 10 10

Po komisionim poslovima 6,047 5,930

Po osnovu primljenih avansa 84,078 73,747

Ostali razgraničeni rashodi 47,025 51,347

Ostali razgraničeni rashodi 20,188 23,183

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 2,122 5,520

Razgraničeni prihodi po osnovu naknada 17,889 11,230

Razgraničeni prihodi kamata 147,248 72,831

Ostala pasivna vremenska razgraničenja 457,696 45,604

Prema dobavljačima 89,307 77,752

Prolazni i privremeni računi 117 166

Ostale obaveze 8,306 746

Porez po odbitku 1,787 6,250

Porez na dodatu vrednost 32,310 22,929

Ostali porezi i doprinosi 4,728 9,032

Po osnovu primljenih avansa 979 1,420

Prema dobavljačima 125,656 93,954

Prolazni i privremeni računi 8,103 5,858

Obaveze iz dobiti 700 700

Ostale obaveze 29,407 36,477

Obaveze po osnovu kamata i naknada 3,608 5,098

Za poreze na zarade i naknade zarada - -

Za doprinose na zarade i naknade zarada - -

Po osnovu privremenih i povremenih poslova 2,849 694

Ostale obaveze prema zaposlenima 15,966 15,972

18,825

356,308

38,825

692,1681,106,126UKUPNO

16,675

301,848

38,211

209,713566,448

Obaveze po osnovu zarada i naknada

Ostale obaveze u dinarima

Ostale obaveze u stranoj valuti

Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima

Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti

94

34. KapitalKapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak/dobitak ranijih godina:

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji.

2014. 2013. (korigovano)

Akcijski kapital - obične akcije 25,422,400 25,422,400

Revalorizacione rezerve – HoV raspoložive za prodaju 132,807 185,191

Aktuarski gubitak za penzione doprinose (2,351) (3,514)

Akumulirana dobit i gubitak 5,602,100, 4,225,835

Dobit/ (gubitak)tekuće godine (2,664,791) 1,376,265

Akcijski kapital - prioritetne akcije 4,800 4,800

Emisiona premija 6,051,999 6,051,999

Ostali kapital 2,727 2,727

Rezerve banke iz dobiti i ostale rezerve 9,558,335 9,558,335

Akcijski kapital i ostali kapital

Revalorizacione rezerve

31,481,926

9,558,335

130,456

2,937,309

31,481,926

9,558,335

181,677

5,602,100

44,108,026254,272

UKUPNO KAPITALBroj izdatih akcija

46,824,038254,272

95

Akcionari Banke na dan 31. decembar 2014. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli:

Emisija akcija i promene strukture kapitala Eurobank Banka u toku 2014. godine nije povećavala kapital.

Emisiona premija Emisiona premija obuhvata razliku između tržišne cene akcija i njihove nominalne vrednosti. Na dan 31. decembar 2014. godine emisona premije Banke iznosila je RSD 6,051,999 hiljada (31. decembar 2013. godine: RSD 6,051,999 hiljade).

Rezerve iz dobitiRezerve iz dobiti i ostale rezerve u iznosu od RSD 9.558.335 hiljada (31. decembar 2013 godine: RSD 9.558.335 hiljada) formirane su u skladu sa regulativom i statutom Banke.

Akcionar Običneakcije

Prioritetne akcije% %

Ukupneakcije %

Eurobank Ergasias 141,868 55.80% 17 35.42% 141,885 55.80%

AKT - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%

Bambi banat - 0.00% 3 6.25% 3 0.00%

Buducnost - 0.00% 2 4.17% 2 0.00%

Dunav AD - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%

Habit pharm - 0.00% 5 10.42% 5 0.00%

Kopaoničanka ZP - 0.00% 2 4.17% 2 0.00%

Saobraćajni institut CIP - 0.00% 3 6.25% 3 0.00%

Siemens IT solutions and service - 0.00% 2 4.17% 2 0.00%

Stem - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%

TP Beogradelektro - 0.00% 6 12.50% 6 0.00%

Trustex - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%

ZZ Bajina Bašta - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%

Berberis Investments Limited 3,690 1.45% - 0.00% 3,690 1.45%

Agromerkantilija zemljoradnička zadruga - 0.00% 3 6.25% 3 0.00%

ERB N.E. BV Holding Company Holland 108,666 42.74% - 0.00% 108,666 42.74%

Ukupno 254,224 100.00% 48 100.00% 254,272 100.00%

Obične akcije Prioritetne akcije

Stanje na dan 31.12.2014. 254.224 48

Stanje na dan 31.12.2013. 254.224 48

96

a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

b) Sudski sporoviNa dan 31. decembar 2014. godine, Banka je izdvojila rezervisanja za sudske sporove u iznosu od RSD 222,749 hiljade (na dan 31. decembar 2013. godine: RSD 86,674 hiljade). Rervisanja u iznosu RSD 121,676 hiljade odnose se na sudske sporove u vezi sa jednostranim povećanjem kamatnih stopa u prošlosti. Protiv Banke se vode dva spora po osnovu isplaćenih obveznica stare

35. Potencijalne obaveze

2014. 2013.

U periodu ne dužem od godinu dana 85,377 80,502

U periodu preko 1, ali ne duže od 5 godina - -

U periodu preko 5 godina - -

Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga:

85,377UKUPNO 80,502

devizne štednje neovlašćenim licima sa falsifikovanim dokumentima. Iako u poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije, Banka je izvršila rezervisanja po osnovu sporova za isplaćene obveznice stare devizne štednje u iznosu od RSD 60,905 hiljade (31. decembar 2013. godine: RSD 57,853 hiljade).

36. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke SrbijeBanka je dužna da se uskladi sa pokazateljima koje definiše Zakona o bankama i drugom finansijskim institucijama. Na dan 31. decembra 2014. godine, pokazatelji Banke bili su upropisanim okvirima:

Banka je na dan 31. decembra 2014. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

Propisani pokazatelji 2013.

Adekvatnost kapitala min 12% 14.64%

Dugoročna ulaganja max 60% 31.06%

Izloženost prema licima povezanim sa bankom max 20% 8.83%

Zbir velikih izloženosti banke max 400% 165.59%

– u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1.67

– u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 2.70

– u poslednjem mesecu izveštajnog perioda min 1 2.90

Pokazatelj deviznog rizika max 20% 2.60%

Pokazatelji poslovanja

Pokazatelj likvidnosti:

97

37. Odnosi sa povezanim licimaEurobank a.d. Beograd je ćerka-kompanija Eurobank Ergasias, registrovane na Atinskoj berzi.

U maju 2013. godine, nakon rekapitalizacije Eurobanke u iznosu od EUR 5.839 miliona, Helenski fond za finansijsku stabilnost (HFSF) preuzeo je kontrolu nad bankom kao većinski akcionar i povezano lice. Dana 19. juna 2013. godine, HFSF je stekao 3.789.317.358 običnih akcija Eurobank sa glasačkim pravima, što je činilo 98,56% akcijskog kapitala. Nakon izdavanja novih 205.804.664 običnih akcija u julu, Odlukom godišnje Skupštine akcionara od 27. juna 2013. godine, procenat glasačkih prava HFSF-a u Eurobank smanjen je na 93,55%. Nakon uvećanja kapitala koje je odobrila vandredna Skupština akcionara dana 26. avgusta 2013. godine, procenat glasačkih prava nad kojim HFSF ima kontrolu uvećan je na 95,23%.

Nakon što sprovedeno povećanje kapitala Eurobank u iznosu od EUR 2,864 miliona koje je u potpunosti pokriveno od stren privatnih, institucionalnih i drugih investitora, procenat običnih akcija s glasačkim pravom HFSF-a smanjio se sa 95.23% na 35.41%. Pored toga, u kontekstu Zakona 3864/2010 izmenjenog Zakonom 4254/2014, glasačka prava HFSF-a u Skupštini akcionara Eurobanke prebačena su na ograničena prava. Shodno tome, od maja meseca, HFSF više nema kontrolu nad Grupom, ali se smatra da ima značajan uticaj. Stoga se HFSF smatra povezanim licem Grupe, dok se grčke banke pod znatnim uticajem HFSF-a, u kontekstu dokapitalizacije grčkih banaka, ne smatraju povezanim licima.

Transakcije sa povezanim licima za godinu završenu 31. decembra 2014. godine prikazane su u tabeli:

-----------70,396Nostro account

---8,709-------59Interest and fee receivables

------48,383-29--468,916Loans to customers

-------20,479---Investment in associates

-----------13,633Derivative assets

------10724329--61Other receivables

-----------21,802Other

EurobankErgasias

IMOProperty

Invesments

ERBPropertyservices

RECO RealProperty

ERB NewEurope

Funding BV

Eurobankprivate bankLuxemburg

S.AEurobank

Bulgaria A.D

EFG NewEurope

Holding B.V.ERB

LeasingERB

Asset Fin

EFG IT SharedServices

Be-Business

ExchangesS.A.Assets

Total assets 574,867 - - - - - - -8,709358 20,503 48,490

1,1675,42246,122--32,122348,186342,29951,653664,687-43,387Due to customers

----38,405-174-723--17,063Suppliers

-----------94,498Derivative liabilities

Liabilities

Total liabilities 154,948 - 664,687 32,122 38,405 46,122 5,422 1,167-52,376 342,299 348,360

------1.967----17.198Interest income

-----------96.778Interest income from derivates

39--8.347-982.40043285689-696Fee and commission income

-------3.3543.757423-Services

-------381---26.608Other

Income

Total income 141.280 - 1.112 98 - - - 398.3473.842 4.167 4.367

-----1.9084.0149.5631.73928.524-9Interest expense

-----------59.967MtM

-----------44.885Interest expense from derivates

--------16.438-4.32426.566Fee and commission expense

----262.913-56.210-4.7814.068-239Services

------5625153---Other

Expenses

Total expenses 131.666 4.324 32.592 1.908 262.913 - - --23.111 9.588 60.280

------308.952-----Guarantees

-----------15.026.229Derivatives

--------271---Other

Off Balance Sheet

Total off balance sheet 15.026.229 - - - - - - --271 - 308.952

98

Na dan 31. decembar 2014. godine, krediti zaposlenima iznosili su RSD 2,258,441 hiljada (31. decembar 2013. godine: RSD 2,428,508 hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke, a kamatne stope se kreću u rasponu od 0.91% do 7.24% za stambene kredite, i u rasponu od 11% to 25% za potrošačke dinarske kredite.

-----------60,792Foreign currency account

---12,106-21212-305Interest and fee receivables

-------20,479----Equity shares

-----------2Derivative assets

------------Borrowings

------------Interest payable

----18,140-34362806--12,566Other liabilities

-----------32,785Derivative liabilities

7135 ,13943,7161-82,911273,510124,94457,133551,943-6 ,925Due to customers

------2,294---30489,965Interest income

-----3,7693,01915,8433,31945,959-462,995Interest expense

------300,764-----Letter of guarantees

-----------20,757,580Derivatives

-----------34,279MtM expenses

--------6,787--57,374Fee expenses

----251,4002,09750,323136,6433,403527278Services

---251,400810164112,242Other expenses

-----------2,382MtM income on derivatives

83--12,113-1372,4586095553016 ,466Fee income

-------3,8894,445423--Income from services

-------317--Other

------57,321-145--650,042Loans to customers and deposits

-----------31,911Interest income from derivatives

-----------58,753Interest expense from deriavtives

--------155---Other off balance sheet (undrawn commitments)

EurobankErgasias

IMOProperty

Invesments

ERBPropertyservices

RECO RealProperty20302810

ERB NewEurope

Funding BV

Eurobankprivate bankLuxemburg

S.AEurobank

Bulgaria A.D

EFG NewEurope

Holding B.V.34192535

ERBLeasing

ERB Asset Fin

IT SharedServices

Be-Business

ExchangesS.A.Assets

Liabilities

Income

Expenses

Off balance sheet

Total assets

Total liabilities

Total income

Total expenses

Total Off balance sheet

711,141

52,276

530,724

613,679

20,757,580

-

-

31

2,769

-

2

551,943

953

49,362

-

2

82,911

137

6,676

-

-

18,140

-

251,400

-

-

43,716

-

-

-

-

5,139

-

-

-

-

713

83

-

-

12,106

1

12,113

-

-

146

57,939

4,500

16,760

155

20,481

125,006

4,815

16,020

-

57,322

273,853

4,752

53,342

300,764

2014. 2013.

Troškovi plata i drugih naknada 151,001 150,686

151,001 150,686

a) Naknade ključnom osoblju

99

38. Devizni kursevi 41. Događaji nakon perioda izveštavanja

39. Upravni odbor

39. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima

Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembar prikazani su u narednoj tabeli:

Prema odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji, Banka je usaglasila potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima na dan 30. novembar 2014. godine.

Članovi Upravnog odbora Eurobank a.d. na dan 31. decembar 2014. godine navedeni su sledećoj tabeli:

Dana 4. decembra 2014. godine, Upravni odbor Banke predložio je imenovanje M. Vlastarakisa za novog člana Upravnog odbora Banke. Dana 28. januara 2015. godine, Narodna banka Srbije izdala je odluku o imenovanju novog člana, nakon čega je Skupština akcionara Banke na sednici održanoj 20. januara 2015. godine, imenovala M. Vlastarakisa za novog člana Upravnog odbora Banke. Dana 20. marta, Upravni odbor Banke je predložio razrešenje S. Slovića članstva u Upravnom odboru Banke.

2014. 2013.

USD 99.4641 83.1282

EUR 120.9583 114.6421

CHF 100.5472 93.5472

Michalis Louis

Predsednik

Članovi

Karakasis Theodoros

Stavros Ioannou

Angelos Tsichrintzis

Anastasios Nikolaou

Slobodan Slović

Ivan Vujačić

Nakon apresijacije švajcarskog franka (CHF) u januaru 2015. godine, Narodna banka Srbije izdala je „Odluku i merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti”. Odluka je objavljena 24. februara 2015. godine i sadrže dve glavne komponente: a) obaveznu implementaciju prethodno izdate preporukeNarodne banke Srbije, BAN 2 i b) četiri mera olakšica za CHF izloženosti. Banka ne očekuje značajan uticaj mera olakšica.

BAN 2 je preporuka koju je NBS izdala 2013. godine predloživši komercijalnim bankama da klijentima - privatnim licima vrate iznos dodatno naplaćene kamate po osnovu jednostrane promene cena sprovedene pre implementacije Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (od 5. decembra 2011. godine). BAN 2 mora biti sproveden u obliku smanjenja neizmirene glavnice pri čemu je efekat na bilans uspeha trenutan.

Deo Odluke u pogledu BAN 2 smatra se korektivnim događajem nakon datuma bilansa stanja. Shodno tome, rashodi rezervisanja za 2014. godinu, povećani su za RSD 1,468,719 hiljade (Napomena 11) kako bi se računovodstveno obuhvatio efekat BAN 2.

Pored ranije navedenog događaja, u februaru 2015. godine Banka se suočila sa neizmirenjem obaveza od strane velikog klijenta. Ovo neizmirenje tretira se kao korektivni događaj nakon datuma bilansa stanja i finansijski izveštaji korigovani su za iznos procenjenog obezvređenja od RSD 966,618 hiljada.

Filippos KaramanolisPredsednik Izvršnog odbora

Slavica PavlovićFinansijski direktor

Izveštaj o društveno-odgovornom

poslovanju

2

Profil i strategija banke

O BanciEurobank Grupa

Eurobank Grupa je evropska bankarska organizacija sa ukupnom aktivom od 75,5 milijardi evra, koja nudi univerzalne bankarske proizvode i usluge u osam zemalja. Eurobank ima značajno mesto u Grčkoj, među liderima je u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji, nudi vrhunske usluge upravljanja imovinom na Kipru, u Luksemburgu, Londonu, a prisutna je i u Ukrajini.

www.eurobank.gr

Eurobank a.d.

Eurobank a.d. Beograd u Srbiji posluje od marta 2003. godine i danas predstavlja jednog od vodećih stranih investitora i finansijskih organizacija u zemlji, koja ima ukupnu aktivu u iznosu od 1,3 milijarde evra, dok je kreditni portfolio vredan milijardu evra. Tokom više od decenije uspešnog poslovanja u Srbiji, Eurobank, zajedno sa svojim povezanim kompanijama, nudi širok izbor standardnih i inovativnih bankarskih proizvoda i usluga. Eurobank ima poslovnu mrežu od 95 ekspozitura i pet poslovnih centara lociranih u vodećim poslovnim, kulturnim i istorijskim lokacijama. Eurobank je u 2014. godini ostvarila značajne poslovne uspehe uključujući početak ekskluzivnog partnerstva sa jednim od najpoznatijih fudbalskih klubova na svetu Manchester United u oblasti izdavanja platnih kartica, dalje širenje palete proizvoda i usluga posebno u oblasti rada sa fizičkim licima, kao što su čekovi, m-banking, ali i priznanje Najbolja banka za finansiranje trgovine u Srbiji koje je dodelio magazin Global Finance. Eurobank je nastavila strategiju kontinuiranog ulaganja u zajednicu, a u skladu sa potrebama i prioritetima definisala ključne oblasti podrške: socijalna inkluzija, zaštita životne sredine, kultura, obrazovanje i zdravstvo. Uloženi napori su prepoznati: tako je Banka nagrađena priznanjem Moj izbor za društvenu odgovornost koje dodeljuje Moja Srbija, a nagrađena je i od strane Foruma za odgovorno poslovanje za korporativno volontiranje, kada se naša organizacija ujedinila da bi pružila podršku ugroženima od poplava.

Osnovni podaci o banci:

Naziv: Eurobank a.d. Adresa: Vuka Karadžića 10, BeogradWeb site: www.eurobank.rsE-mail: [email protected]: 0800/1111-44

Misija i vizija

„Da budemo banka prvog izbora poslujući sa osećanjem odgovornosti prema svim našim stejkholderima – klijentima, akcionarima, zaposlenima i zajednici“

Eurobank bazirala je svoj razvoj na jakim principima i vrednostima, kao što su: MERITOKRATIJA – nudimo jednake mogućnosti i ravnopravan tretman svim našim zaposlenima.TIMSKI RAD – vrednujemo timski rad i kolektivne napore kao naš korporativni uspeh.KVALITET – konstantno radimo na povećanju nivoa kvaliteta naših proizvoda i usluga.Poverenje – gradimo odnos međusobnog poverenja tako da klijenti mogu da se oslone na naše zaposlene i na usluge koje nudimo.EFIKASNOST – nastojimo da ostvarimo planirane ciljeve i uvek se trudimo da postignemo najbolje rezultate.KREATIVNOST – stremimo inovacijama i tragamo za novim idejama da bismo unapredili nivo proizvoda i usluga.POŠTOVANJE PREMA LJUDIMA – sa razumevanjem i uvažavanjem prihvatamo potrebe svojih klijenata, kolega i sugrađana.DOPRINOS DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI – naš doprinos lokalnim sredinama, u kojima Banka posluje, odražava orijentaciju naše kompanije i vrednosti svih zainteresovanih strana.

IZVEŠTAJ O DRUŠTVENO-ODGOVORNOM POSLOVANJU

3

•Lokalna zajednica, podrška njenom ekonomskom i društvenom razvoju,•Životna sredina, kroz odgovorno raspolaganje resursima i minimiziranje negativnih uticaja.

Doprinos banke društvenom proizvodu

Strategija i opis ključnih uticaja, rizika i prilika

Godina 2014. bila je puna izazova za srpsku privredu, bankarski sektor, a samim tim i za Eurobanku. Već krhka privreda doživela je ozbiljan udarac tokom majskih poplava i pala za oko 2%. Istovremeno, konstantno visok budžetski deficit predstavljao je još jedan značajan izazov. Bankarski sektor – blisko povezan sa performansama realnog sektora – nije mogao da ostane imun na ove poteškoće. Iako je većina najbolje rangiranih banaka zadržala visok stepen likvidnosti i ostala dobro kapitalizovana, finansijski rezultat sektora je pod pritiskom zbog različitih faktora uključujući visok udeo nenaplativih kredita i negativni kreditni rast koji je posledica kako niske potražnje od strane klijenata (prevashodno u sektoru privrede), tako i manjih apetita banaka za preuzimanje rizika. Finansijski rezultat Eurobanke značajno je pogođen navedenim tržišnim trendovima. Operativni prihod je nastavio opadajući trend jer smanjenje troškova depozita i operativnih rashoda nisu mogli da kompenzuju niže prihode. Pored toga, doneli smo odluku da dodatno osnažimo naš bilans stanja izdvajanjem značajnog iznosa rezervisanja za kreditne gubitke.Uprkos izazovnim tržišnim uslovima, zadržali smo poverenje klijenata i nastavili sa projektima društvene odgovornosti. Zahvaljujući uloženom trudu, zajedničkoj viziji i upornosti, Banka je prepoznata i u široj javnosti kao kompanija koja brine o svim zainteresovanim stranama – zaposlenima, klijentima, akcionarima i zajednicom. Upravljanje rizicima ostaje jedan od glavnih prioriteta Eurobanke, s ciljem prevencije i smanjenja rizika na najmanju moguću meru.

Uložili smo značajne napore da blagovremeno prilagodimo veličinu i strukturu naše organizacije novim tržišnim uslovima, usmerili fokus na mogućnost poslovnog razvoja i povećanje kreditne aktivnosti, da poboljšamo svoje interne politike, procedure i metodologije.

Eurobank je kompanija koja društvenu odgovornost u potpunosti integriše u svoje poslovanje kroz pet oblasti: •Korporativno upravljanje, kao transparentan sistem vođenja i nadziranja kompanije,•Radno okruženje, u vidu bezbednih i motivišućih uslova za rad, •Tržište i klijenti, fer odnos prema dobavljačima i konkurenciji,

2013. 2014.

U RSD milion Društveni proizvod

Doprinos Grupe društvenom proizvodu

I Zaposleni

IV Država

V Banka

Promet Banke

Troškovi kamata i naknada

Društveni proizvod i distribucija

Društveni proizvod

Rashodi ispravke vrednosti -2,940 -2,108

Bruto zarada 2,246 2,006

Porez na dobit i različiti porezi -47 223

Dobit 1,369 1,674

Zdravstveno i socijalno osiguranje -650 -638

Porez na zarade -189 -223

Osiguranje depozita 334 316

II Dobavljači dobara i usluga 2,781 3,028

III Donacije/sponzorstva 17 19

Porez na zarade 189 223

Zdravstveno i socijalno osiguranje 650 638

14,633 14,835

-4,994 -5,461

6,699

6,699

3,085

-552

7,266

7,266

2,867

-322

PDV


4

Članstva Banke

Eurobank je od samog osnivanja pristupila lokalnim mrežama međunarodnih inicijativa koje promovišu unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji. Takođe, članica je mreža koje promovišu društveno odgovorni koncept u poslovnom sektoru i doprinose širenju i razvijanju odgovornih poslovnih praksi:•Američka privredna komora•Savet stranih investitora•Helensko privredno udruženje •Srpska asocijacija menadžera •Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj •Privredna komora Srbije •Udruženje banaka Srbije •Forum poslovnih lidera•Finansijska inicijativa Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu-UNEP FI •Globalni dogovor Ujedinjenih nacija

Nagrade i priznanja

•Eurobank Srbija najbolji partner zemalja u razvojuEurobank dobitnik je nagrade za najbolje partnerstvo u zemljama u razvoju od strane Internacionalne finansijske korporacije, članice Svetske banke. Na ceremoniji održanoj u Lisabonu nagrađeno je 25 finansijskih institucija iz 56 zemalja, koje su svojim zalaganjem doprinele razvoju i saradnji sa IFC-om. IFC godišnja ceremonija dodele nagrada za najbolja partnerstva predstavlja priliku da se vodeće finansijske institucije sastanu i razmene iskustva na polju unapređenja različitih segmenata poslovanja – od finansijskih usluga, preko lanca snabdevanja, do strukturnih finansija, kroz umrežavanje i saradnju. Eurobank kontinuirano ulaže u unapređenje partnerstava sa vodećim finansijskim institucijama, a nagrada IFC-a predstavlja priznanje ovim naporima. Strateško opredeljenje Eurobanke jeste građenje saradnji koje, uz snažnu podršku privredi, dugoročno utiču na stabilnost bankarskog sektora u celini.

Nagrada „Moj izbor 2014“ za društvenu odgovornostDrugi put zaredom, Eurobank dobitnik je nagrade „Moj izbor“ za društveno odgovorno poslovanje. Kao jedan od lidera u društveno odgovornom poslovanju i finansijska institucija koja sistemski ulaže u projekte unapređenja okruženja u kome posluje, Eurobank nagrađena je za projekat „Veliko srce“, koji od 2010. godine sprovodi zajedno sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“.

•Nagrada za rezultate u obavljanju poslova platnog prometa Drugi put zaredom, Commerzbank nagradila je Eurobanku za izvanredne rezultate u obavljanju poslova platnog prometa i finansijskih transfera uz smanjenje opštih troškova, veću operativnost i zadovoljstvo klijenata Banke.

•Nagrada za korporativno volontiranjeEurobank Srbija je dobitnik nagrade za korporativno volontiranje, koju organizuje Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv, kao kompanija čiji su zaposleni doprineli otklanjanju i olakšavanju posledica poplava (#FloodRelief2014).

Metodologija i parametri izveštaja

PARAMETRI IZVEŠTAJA

•Prvi objavljen Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju Banke – 2009. godine kao zasebno izdanje (za prethodnu, 2008. godinu), prateći dinamiku izdavanja Godišnjeg finansijskog izveštaja.•Prethodni Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju – za 2013. godinu, koji je objavljen 2014. godine, drugi put je integralni deo Godišnjeg izveštaja.

METODOLOGIJA IZVEŠTAVANJA

•Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju za 2012. je prvi put urađen prema međunarodno priznatoj Globalnoj metodologiji za izveštavanje (Global Reporting Initiative – GRI), prema kojoj je ispunjen B nivo izveštavanja, sa potpuno ispunjena 24 osnovna indikatora – 18 ključnih i 6 dodatnih. •Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju za 2013. i 2014. godinu proširen je dodatnim brojem osnovnih GRI indikatora, a sadrži i indikatore iz sektorskog dodatka za finansijski sektor. Takođe, i ovaj izveštaj je integralni deo Godišnjeg izveštaja Banke, što je u skladu sa zakonskim predlogom Evropske komisije po kome velike kompanije imaju obavezu da, pored finansijskih, izveštavaju i po nefinansijskim parametrima. Ovaj, kao i svi prethodni izveštaji dostupni su svim zainteresovanim stranama na internet stranici Banke www.eurobank.rs/doprinos. Finansijski i ekonomski pokazatelji deo su godišnjeg finansijskog izveštaja Eurobanke. Izveštaj se odnosi na Eurobank a.d. Beograd, a ne uključuje povezane kompanije ERB Leasing i ERB Property Services. U skladu sa težnjom za proširivanje granica izveštavanja, Banka je u ovogodišnjem izveštaju, kao i u svojim DOP aktivnostima, više pažnje posvetila svom dobavljačkom


5

lancu i uticajima koje poslovanje naših dobavljača ima na prirodno i društveno okruženje.

•Globalnim dogovorom Ujedinjenih nacija i Global Reporting Initiative sklopljen je strateški sporazum kojim se kompanijama na globalnom nivou obezbeđuje globalno prihvaćen i integrisan okvir za implementaciju principa i izveštaja o održivosti. Izveštaj o održivosti Eurobanke koncipiran je na osnovu Globalne metodologije za izveštavanje (GRI) i prihvaćen je i kao Izveštaj o napretku Globalnog dogovora. Banka prihvata, podržava i promoviše u svakodnevnom radu Deset principa Globalnog dogovora iz oblasti zaštite ljudskih i radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

Kako bi se zainteresovanim stranama osigurao jasan uvid u stepen korišćenja GRI okvira u pripremi izveštaja, opredeljena su tri nivoa njegove primene (C, B i A nivo). Eurobank je samostalno odredila da 2014. godine ispunjava B nivo izveštavanja, sa ukupno 24 indikatora na koje je u izveštaju u potpunosti odgovoreno.

Osoba za kontakt u vezi sa Izveštajem o društveno odgovornom poslovanjuIme i prezime: Milena Stupar, specijalista korporativne komunikacije, sektor Korporativnih komunikacija

Telefon: 011/308 2863E-mail: [email protected]

Samostalnoodređivanje nivoa

Ob

avez

noD

ob

rovo

ljno

Provereno od treće strane

Provereno od strane GRI-a

C C+ B AB+ A+

Izve

štaj

ver

ifiko

van

od

st

rane

eks

tern

og

izvo

ra

Izve

štaj

ver

ifiko

van

od

st

rane

eks

tern

og

izvo

ra

Izve

štaj

ver

ifiko

van

od

st

rane

eks

tern

og

izvo

ra

Za izveštavanje o svakoj od ključnih DOP oblasti primenjeni su GRI principi uravnoteženosti, uporedivosti, potpunosti, jasnosti, blagovremenosti. Takođe, sadržajno i konceptualno izveštaj obuhvata naš odnos sa svim zainteresovanim stranama, pa smo stoga želeli da izveštaj bude jasan, pregledan i lako dostupan, kao i da informacije sadržane u njemu budu tačne, verodostojne i uporedive. Banka je za različite oblasti razvila specifične mehanizme praćenja, a za sve podatke (indikatore ili kvantitativne podatke) tehnike prikupljanja podataka/praćenja/merenja navedene su uz dati indikator.

Odnosi sa stejkholderima

Stejkholderi su sve zainteresovane strane (pojedinci, grupe ili organizacije) koje utiču na/trpe uticaj od Eurobanke i njenog poslovanja.

Eurobank se trudi da aktivno konsultuje svoje stejkholdere u procesu donošenja strateških odluka. Koristimo različite metode njihovog uključivanja, kao deo svojih redovnih aktivnosti, pomoću kojih prikupljamo mišljenja korisna za donošenje odluka, u formi ispitivanja javnog mnjenja, istraživanja o zadovoljstvu klijenata, učešćem u radu organa lokalne zajednice i poslovnim udruženjima, te intenzivnom internom komunikacijom sa zaposlenima.

Mapa ključnih stejkholdera sastavni je deo ovog izveštaja.


6

KLJUČNI STEJKHOLDERIZAPOSLENI

KANALI KOMUNIKACIJE

NAČIN UKLJUČIVANJA

TEME OD ZNAČAJA

KLIJENTI AKCIONARI I INVESTITORI

Izvršni odbor i menadžment Banke Fizička lica Manjinski

Zaposleni u poslovnoj mreži Pravna lica - mala i srednja preduzeća i veliki klijenti Većinski

Interne novine „Euro NEWS“ (tri izdanja tokom 2014), u kojem su zastupljene aktuelne teme, predstavljanje sektora/odeljenja, društveno odgovorni projekti, profesionalni razvoj zaposlenih, proizvodi i usluge, inicijative Banke, hobiji zaposlenih itd.

Redovni sastanci sa rukovodstvom Banke

Usavršavanje kroz treninge i obuke

Platforma „Vaše mišljenje nam je važno“ povezuje sve mreže i kanale za pružanje usluga i obezbeđuje klijentima jednostavan pristup i komunikaciju sa Bankom putem: Korisnički servis EuroPHONE 0800 11 4444; e -mail adresa [email protected], internet prezentacija Banke www.eurobank.rs, poslovna mreža Banke

Anketa odeljenja za brigu o klijentima „Koliko smo usmereni na pružanje kvalitetne usluge“

Odgovorno oglašavanje

Web prezentacija Banke

Sednice Skupštine Banke

Transparentne prakse upravljanja

Razvijanje motivisanosti i zadovoljstva zaposlenih

Pravovremene, tačne i dostupne informacije o proizvodima i uslugama

Transparentne prakse upravljanja

Volontiranje Istraživanje zadovoljstva klijenata

Interni portal EuroPORT, koji sadrži aktuelne politike, procedure, organizacionu šemu, kalendar važnih događaja, specijalne ponude za zaposlene, i druge bitne informacije.

Korporativni Facebook i Twitter profili Godišnji izveštaj Banke

Ostali zaposleni

Sindikat

Redovni sektorski sastanci

Treninzi i obuke

Socijalna podrška zaposlenima

Korporativni profili Facebook i Twitter Istraživanje o kvalitetu usluge primenom tehnike tajne kupovine

Redovni sastanci

Elektronska pisma najvišeg menadžmenta Banke o novim imenovanjima, organizacionim promenama, strategiji, finansijskim rezultatima i sl.

Istraživanje zadovoljstva klijenata i interne ankete odeljenja za upravljanje zadovoljstvom klijenata i istraživanjima „Povećanje produktivnosti i profita putem kvalitetne usluge i servisa”

Dobre ideje za dobro poslovanje - „Idea box“ platforma na portalu, gde zaposleni predlažu ideje za unapređenje poslovanja, koje se razmatraju, a najbolje implementiraju.

Klijenti koji koriste MasterCard karticu „Veliko srce“ direktno doprinose rekonstrukciji igrališta u državnim vrtićima širom Srbije (1% od svake transakcije odvaja se u te namene)

Sportska takmičenja Druženja sa klijentima (ekskluzivna izvođenja predstava)

7

DRŽAVNE INSTITUCIJE LOKALNA ZAJEDNICA POSLOVNA ZAJEDNICA MEDIJI CIVILNI SEKTORInstitucije državne

uprave Poslovne asocijacije

i udruženja Nevladine organizacije

Ministarstva Dobavljači Neprofitne organizacije

Sastanci i konsultacije



Putem donacija i sponzorstava

Podrška većem broju projekata i značajnije investicije u podršku razvoju lokalnih zajednica


Aktivno učešće u radnim grupama i odborima različitih poslovnih udruženja

Transparentan izbor dobavljača


Partnerstva u projektima

Identifikacija potreba i razvoj projekata društvene odgovornosti

Konferencije za medije

Direktan kontakt sa službom korporativnih komunikacija

Pravovremeno dostavljanje informacija

Promocija volontiranja

Zaključivanje protokola o saradnji

Tenderski zahtevi za dobavljače

Konferencije Saopštenja za javnost, intervjui, PR tekstovi

Regulatorna tela Poslovni partneri

Lokalne samouprave

Lokalni

Specijalizovani

Služba korporativnih komunikacija

Ovlašćena PR agencija

KLJUČNI STEJKHOLDERI

KANALI KOMUNIKACIJE

NAČIN UKLJUČIVANJA

TEME OD ZNAČAJA

Nacionalni

Korporativno upravljanje

9

Efektivno i održivo upravljanje je važan deo korporativnog identiteta i vrednosti Eurobank grupe i svih njenih podružnica, gde su transparentnost i odgovornost među osnovnim postulatima poslovanja koji u krajnjoj instanci štite interese i prava akcionara.

Odgovorno rukovođenje i kontrola poslovanja Eurobank a.d. (u daljem tekstu: Banka) obezbeđuju se primenom dobrih praksi korporativnog upravljanja, koje, između ostalog, obuhvataju sledeće aspekte: etičko poslovanje, zdrava i stabilna poslovna praksa, pravovremeno i tačno finansijsko izveštavanje, usklađenost sa zakonima zemlje i smernicama Grupe, zaštita interesa svih zainteresovanih strana, i to zahvaljujući održivom sistemu upravljanja rizicima, adekvatnom programu nagrađivanja i promociji ljudskog talenta.

Banka poštuje najviše standarde poslovanja i poslovnog ponašanja u svom univerzumu, a oni se temelje na principima zdravog korporativnog upravljanja i pravilima utvrđenim od strane lokalnih regulatornih tela i naše bankarske Grupe. Posebna pažnja je usmerena na usaglašenost sa regulatornim propisima i odredbama lokalnih supervizora, kao i na grupne smernice i pravila, u sveprisutnom prilagođavanju najboljim upravljačkim i poslovnim praksama Evropske unije.

Upravni odbor Banke, uz pomoć službe za korporativno upravljanje, stalno nastoji da unapredi i razradi upravljačke procese, strukture i politike Banke kako bi se ne samo osigurala usklađenost sa zakonima i propisima već i obezbedio transparentan proces donošenja odluka i odgovornosti i razvila korporativna kultura utemeljena na zdravoj poslovnoj etici koja je vođena interesima akcionara i šire zajednice.

Kontrolne funkcije Banke, kao i ostale pomoćne jedinice, omogućavaju nesmetanu primenu najboljih poslovnih praksi i preporuka za stalno poboljšanje, vodeći računa o:

•usaglašenosti sa zakonima i propisima,•jasnim linijama upravljanja i nadležnostima,•transparentnosti i odgovornosti,•pravovremenom objavljivanju značajnih informacija i podataka, •efikasnoj saradnji i komunikaciji sa svim zainteresovanim stranama.

Temelj sveukupne organizacione strukture i upravljanja Banka uspostavlja kroz Priručnik o internoj kontroli. Kodeks ponašanja Banke objedinjuje kako osetljiva tako i opšta pravila i smernice etičkog poslovanja, a Politika sukoba interesa reguliše sprečavanje sukoba interesa

KORPORATIVNO UPRAVLJANJEi pravila obavljanja ličnih transakcija, koji se podjednako odnose i primenjuju na sve zaposlene i rukovodstvo. Politika izveštavanja o neetičkom ponašanju dodatno ojačava okvir sistema internih kontrola i upravljanja rizikom od prevare, kao i nultu toleranciju uprave za bilo kakve prevarne radnje zaposlenih i saradnika.

Banka je usaglašena sa lokalno propisanim modelom upravljanja koji utvrđuje nacionalni regulator – Narodna banka Srbije, u Zakonu o bankama.

Banka nastoji da obezbedi balansiran i održivi rast svojih poslovnih aktivnosti, istovremeno ostvarujući odnos uzajamnog poverenja sa zajednicom u kojoj posluje.

Upravljačka struktura, mandat i sastav upravljačkih tela

Upravljačka tela Banke su Upravni odbor i Izvršni odbor, a najviše telo banke je Skupština koju čine akcionari Banke. Procenat žena u rukovodstvu Banke iznosi 35,3%.

Skupština Banke imenuje članove Upravnog odbora1 u skladu sa lokalnim zakonskim propisima. Mandat članova Upravnog odbora je četiri godine, u skladu sa internim aktima, koji se može ponoviti nakon isteka. Članovi Upravnog odbora imaju dobru poslovnu reputaciju, bogato iskustvo u oblasti finansija, i odgovarajuće kvalifikacije u skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Upravni odbor Banke se sastaje najmanje kvartalno, a po potrebi i češće. Jedna od najvažnijih dužnosti Upravnog odbora jeste da obezbedi da su aktivnosti Banke usaglašene sa zakonima, propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i unutrašnjim aktima Banke. Upravni odbor je i unutrašnjoj kontroli u Banci odgovoran za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima.

Upravni odbor se sastoji od osam članova, uključujući i predsednika, a od toga su četiri neizvršni nezavisni članovi. U toku 2014. godine Upravni odbor Banke je održao ukupno devet sednica. Među najvažnijim temama, u kontekstu strateških i poslovnih odluka, bile su: redovno praćenje finansijskog učinka i pozicije Banke, strateške i poslovne inicijative, usaglašenost poslovanja sa novim zakonima, razmatranje pitanja iz domena upravljanja rizicima i kapitalom, usklađenosti poslovanja i revizije, razmatranje rada pododbora Upravnog odbora, harmonizacije i implementacije Bazel II okvira, kao i redovna revizija politika i procedura iz domena primene Bazel II okvira i internih kontrola.

1 Sastav upravljačkih tela i pododbora prikazan je u zasebnoj tabeli.

10

Jasan okvir upravljanja i nezavisnost pri obavljanju svojih dužnosti Upravni odbor postiže putem adekvatnog sastava i ekspertskog znanja svojih članova, pri čemu članovi Upravnog odbora ne mogu da budu članovi Izvršnog odbora, i obrnuto.

Postoji pet specijalizovanih pododbora Upravnog odbora: Odbor za praćenje poslovanja, tj. Odbor za reviziju, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), Odbor za rizike, Kreditni odbor i Odbor za naknade. Oni pomažu Upravnom odboru u sprovođenju njegovih aktivnosti iz domena nadzora, upravljanja finansijama i rizicima, unutrašnje kontrole i korporativnog upravljanja, a u skladu sa lokalnim zakonskim okvirom, unutrašnjim aktima Banke i politikama i smernicama Eurobank grupe.

Izvršni odbor Banke, kao upravljački organ kojeg imenuje Upravni odbor, sastoji se od sedam članova, uključujući i predsednika. Od sedam članova Izvršnog odbora dva člana su žene (28,6%), a pet članova su muškarci (71,4%). Izvršni odbor se sastaje jednom nedeljno i kada god se za tim ukaže potreba. U toku prošle godine održano je ukupno 48 sednica Izvršnog odbora. Jedna od osnovnih nadležnosti Izvršnog odbora jeste da nadzire svakodnevne poslovne aktivnosti Banke, da primenjuje i izvršava odluke Upravnog odbora i Skupštine Banke, kao i da obezbedi da ukupna organizacija Banke adekvatno podržava poslovnu strategiju i ciljeve Banke.

Izvršni odbor takođe imenuje svoje funkcionalne pododbore ili komitete koji mu pomažu pri vršenju dužnosti na raznim poslovnim poljima. Ukupno postoji devet pododbora koji su posvećeni stručnom razmatranju pitanja iz domena upravljanja rizicima, usklađenosti poslovanja po pitanju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, praćenja pitanja vezanih za zaposlene, informacionih tehnologija, operativnih poslova i nabavke, uvođenja novih proizvoda i usluga.

Dužnosti i odgovornosti prethodno navedenih odbora određene su zasebnim pravilima poslovanja i opisima dužnosti koje usvajaju upravljačka tela koja ih imenuju. Ova pravila poslovanja se ažuriraju blagovremeno. Primenjuju se i prate jednogodišnji izveštaji o samooceni rada ključnih odbora, s ciljem identifikacije i unapređenja optimalnog nivoa usklađenosti sa regulatornim okvirom i obezbeđivanja adekvatnog sistema unutrašnje kontrole i kulture korporativnog upravljanja.

Sistem unutrašnjih kontrola i upravljanja rizicima

Sistem unutrašnjih kontrola Banke, pored upravljačkih tela, uključuje i funkciju kontrole usklađenosti poslovanja

KORPORATIVNO UPRAVLJANJE(Compliance) i funkciju unutrašnje revizije, obe nezavisne u svom radu i odgovorne upravljačkim telima Banke, kao i Odboru za reviziju, koji pomaže Upravnom odboru u vršenju nadzora, i relevantnim nivoima Eurobank grupe.

Banka primenjuje sveobuhvatan pristup upravljanja rizicima2 kroz strategije, politike, procedure, instrukcije i druga interna akta kojima se definišu principi upravljanja rizicima, metode i mehanizmi za identifikaciju, praćenje, merenje, izveštavanje i ublažavanje potencijalnih rizika. Upravljanje rizicima je predmet redovnog praćenja Izvršnog odbora, Upravnog odbora, Odbora za rizike i Odbora za reviziju Banke.

Povezanost nadoknada i rezultata

Politika zarada i ostalih primanja Banke je sastavni deo dobrog korporativnog upravljanja, definisana u skladu sa operativnim modelom i poslovnom strategijom Banke, kao i strategijom za upravljanje rizicima Banke, čije je osnovno načelo da uskladi pojedinačne ciljeve zaposlenih sa dugoročnim poslovnim ciljevima i strategijom Banke, kao i dugoročnim stvaranjem vrednosti za akcionare i sve stejkholdere.

Nadoknade imaju značajnu ulogu u privlačenju i zadržavanju ljudskog talenta čiji je učinak i doprinos u ukupnom rezultatu Banke od izuzetne važnosti. Mehanizmi naknada uključuju principe koji uzimaju u obzir veštine zaposlenih i performanse, dok istovremeno podržavaju dugoročne poslovne ciljeve. Ukupna zarada zaposlenih sastoji se od fiksne i promenljive komponente.

Politika zarada i ostalih primanja Banke podstiče razumno i oprezno preuzimanje rizika, a sistem naknada zaposlenih se zasniva na ostvarenju poslovnih ciljeva i simetričan je (tj. ukupan fond promenljive komponente zarade određuje se u skladu sa ostvarenjem poslovnih ciljeva i predviđa bonus-malus princip).

Politika Banke se primenjuje na sve zaposlene u Banci. Naknade određenih kategorija zaposlenih odobrava Upravni odbor, na predlog Odbora za naknade, a nakon ratifikacije od strane Odbora za naknade Eurobank grupe i Nadzornog odbora za naknade Eurobank grupe.

Upravni odbor priprema i podnosi Skupštini predlog o naknadama svojih nezavisnih članova za njihovo angažovanje i nakon predloga Nadzornog odbora za naknade Eurobank grupe. Ovaj predlog je pripremljen na osnovu Politike Banke i najboljih bankarskih praksi, na način koji uzima u obzir posvećeno vreme i učinak članova Upravnog odbora.

2 Više informacija na strani www.eurobank.rs/korporativnoupravljanje

11

Upravljanje održivošću Misija i vizija Banke uključuju principe društvene odgovornosti. Banka definiše principe društveno odgovornog poslovanja (DOP) i glavne pravce delovanja u DOP strategiji koja je sastavni deo strategije korporativnih komunikacija. Za implementaciju DOP aktivnosti zadužen je Sektor za marketing i korporativne komunikacije, koji odgovara direktno predsedniku Izvršnog odbora Banke, a po potrebi izveštava Upravni odbor Banke o planiranom strateškom pristupu u oblasti društveno odgovornog poslovanja.

KORPORATIVNO UPRAVLJANJEU ovim izazovnim vremenima, rukovodstvo Banke će nastaviti sa razvojem i praćenjem najboljih praksi, kao i sa daljim osnaživanjem struktura i veština, kako bi omogućilo postizanje zacrtanih ciljeva, praćenje rezultata i njihovu dugoročnu održivost.

Banka će i u narednom periodu nastojati da dodatno ojača strukture i okvire upravljanja kako bi osigurala strateško upravljanje, nastavila razvoj i praćenje najboljih praksi i postavila što merljivije ciljeve, s posebnom brigom i pažnjom za najviši interes zaposlenih, akcionara i zainteresovanih strana.

3 Postao član i predsednik u januaru 2015. godine.

Upravni odbor

Izvršni odbor

Odbor za reviziju

Odbor za rizike ALCO

Kreditni odbor

Odbor za naknade

Neizvršnidirektori

Nezavisni ineizvršni

Izvršnidirektori

Predsednik X PredsedavajućiM. Louis3

X X XT. Karakasis

Predsednik XX XF. Karamanolis

X XS. Pavlović

X PredsedavajućiV. Zečević

XG. Michalakopoulos

XN. Strugarević

X X XA. Chatzistamatiou

X XX XP. Janković

XA. Bursać

X X XA. Tsichrintzis

XS. Slović

XI. Vujačić

PredsedavajućiL. Scaramanga

XS. Ioannou

XM. Vlastarakis

PredsedavajućiG. Pentaliotis

XV. Gkioulmpaxiotis

Predsedavajući XA. Nikolaou

Ljudski resursi

13

LJUDSKI RESURSIGlobalni trendovi u toku 2014. godine u oblasti bankarstva doneli su nastavak procesa prilagođavanja novim uslovima i izazovima na tržištu. Za postizanje uspeha u poslovanju, od ključnog značaja je doprinos svih zaposlenih. Eurobank Grupa je od svog osnivanja kao jedan od osnovnih prioriteta odredila unapređenje ljudskih resursa i, u skladu s tim, u toku 2014. godine nastavila sa selekcijom kadrova visokog nivoa, razvojem, obukom, ocenjivanjem i nagrađivanjem zaposlenih. Pored navedenih aspekata, rad Sektora za upravljanje ljudskim resursima odnosi se i na pitanja kompenzacije i beneficija za zaposlene, administracije i regulative iz oblasti radnih odnosa, kao i interne komunikacije.

1. Jednake mogućnosti pri zapošljavanju

ODGOVORNE PRAKSE ZAPOŠLJAVANJA

Eurobank ima jasne procedure koje se primenjuju prilikom zapošljavanja i napredovanja zaposlenih. Jednake mogućnosti zapošljavanja svim licima za bilo koju poziciju u okviru Banke garantovane su Politikom i procedurom zapošljavanja, s kojom su svi rukovodioci upoznati.

Prilagođavajući se uslovima na lokalnom tržištu, Eurobank je u 2014. godini blago smanjila broj zaposlenih (sa 1.491 zaposlenog u 2013. na 1.463 zaposlena u 2014.). Prosek godina zaposlenih u Eurobank u 2014. iznosi 40, od kojih je 11,76% (172) zaposlenih mlađe od 30 godina, 72,59% (1.062) mlađe od 50 godina, dok je 15,65% (229) iznad starosti od 50 godina. U poređenju sa prethodnom godinom, razlike su male: do 30 godina starosti ima 8,5% zaposlenih, do 50 godina 75,52%, a preko 50 godina 16,02%. Starosna struktura članova Izvršnog odbora Banke u skladu je sa prosečnim godinama zaposlenih Banke. U skladu sa savremenim trendovima u oblasti pružanja finansijskih usluga, žene preovlađuju u odnosu na broj muškaraca zaposlenih u Banci – 69% žena i 31% muškaraca. Zastupljenost polova među rukovodstvom Banke je izbalansirana tako da se u višem menadžmentu

nalazi 44% žena u odnosu na 56% muškaraca, u srednjem menadžmentu je 45% žena rukovodilaca u odnosu na 55% muškaraca, dok je raspodela među ostalim zaposlenima 70% žena i 30% muškaraca. Ključni kriterijum pri izboru novih zaposlenih je stručnost i profesionalni pristup poslovnim obavezama.

Centrala Banke je u Beogradu, gde radi 65% zaposlenih. Pored Beograda, poslovanje je podeljeno u još tri regiona (Novi Sad, Niš, Kragujevac), a ekspoziture se nalaze u 50 gradova širom Srbije. Više od 99% zaposlenih čini domaće stanovništvo. Praksa Eurobanke je da zapošljava lokalnu radnu snagu, tako da u regionima (regionalnim centrima) radi isključivo lokalna radna snaga. Takođe, lokalno stanovništvo u okviru svojih organizacionih jedinica zauzima i rukovodeće funkcije.

•Ukupan broj zaposlenih

• Prema lokaciji (regionu)Beograd: 2013 – 1.040 / 2014 – 1.034Kragujevac: 2013 – 146 / 2014 – 137Niš: 2013 – 148 / 2014 – 142Novi Sad: 2013 – 157 / 2014 – 150

• Prema vrsti ugovora i tipu zaposlenjaUgovori na određeno: 2013 – 129; 2014 – 59

•Ukupan broj i stopa fluktuacije zaposlenih

• Penzionisanje: 2013 – 6 (0,45%); 2014 – 24 (1,64%)• Primljeno u radni odnos: 2013 – muškarci – 32 (42%) žene – 45 (58%); 2014 – muškarci – 32 (42%), žene 45 (58%)• Raskid radnog odnosa: 2013 – 102; 2014 – 93• Fluktuacija u 2013. bila je na nivou od 6,84%, a u 2014. 6,84% • Od svih zaposlenih kojima je prestao radni odnos u Eurobank tokom 2014, 58,12% činile su osobe ženskog pola, a 41,88% osobe muškog pola.

26% 29%32%33% 30%26% 30% 30%od kojih muškaraca

74% 71%68%67% 70%74% 70% 70%od kojih žena

12% 10%7%7% 10%12% 17% 17%zaposlenih na određeno

Beograd 2014.

Beograd 2013.

Kragujevac 2013.

Kragujevac 2014.

Novi Sad 2013.

Novi Sad 2014.

Niš2013.

Niš2014.

•Struktura zaposlenih po regionima

14

LJUDSKI RESURSI

SELEKCIJA KADROVA

U skladu sa poslovnim potrebama u toku 2014, Banka je ponudila određeni broj novih radnih mesta s ciljem da privuče nove, buduće kolege sa kojima će ostvariti obostrano uspešan odnos. Banka je zahtevala od kandidata sledeće osobine: stručno znanje, timski duh, dinamičnost i spremnost za proces konstantnog usavršavanja.

Obrazovni profil kandidata je visok, tako da 64% čine kadrovi sa višim i visokim obrazovanjem, 35% sa srednjom školom, dok magistraturu ima 1,5% novih zaposlenih.

U oblasti selekcije kadrova Banka je nastavila saradnju sa eminentnim fakultetima, bilo da su u pitanju lokalne ili međunarodne obrazovne institucije. Proces selekcije kadrova bazira se na vrednostima Eurobank Grupe, dok kriterijumi za odabir obuhvataju pisanu procenu, intervjue i psihometrijske metode.

Banka aktivno sarađuje i sa ostalim relevantnim institucijama, poput Udruženja banaka Srbije, Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu. Pružajući mogućnost stručne prakse učenicima srednjih škola ekonomskog i pravnog usmerenja, Banka je omogućila budućim stručnjacima uvid u praktična znanja i na taj način olakšala njihov dalji izbor obrazovnih profila. Tokom 2014. godine na praksi je bio ukupno 21 učenik srednjih škola i studenata.

2. Razvoj ljudskih resursa

SISTEM PROCENE DOSTIGNUĆA

Rezultati koje je Banka postigla ostvareni su pojedinačnim doprinosima, sposobnostima i naporima zaposlenih. Iz tog razloga pridat je veliki značaj objektivnom procenjivanju doprinosa svakog zaposlenog. Proces evaluacije osmišljen je tako da omogući transparentno ocenjivanje i zasnovan je na jasno definisanim procedurama. Sistem procenjivanja odnosi se na nivo dostignutosti ciljeva, kao i kompetencija koje zaposleni ispoljava, gde objedinjeni kvantitativni i kvalitativni kriterijumi daju celovitu sliku dostignuća. Procena dostignuća vrši se za sve zaposlene (100% zaposlenih) koji su radili minimum tri meseca u godini na koju se procena odnosi. Svi zaposleni koji se nalaze u ulozi ocenjivača u procesu godišnje evaluacije prošli su obuku o primeni objektivnog ocenjivanja učinka zaposlenih, u skladu sa Politikom godišnjeg ocenjivanja. Takođe, sastavni deo ovog procesa je i definisanje oblasti razvoja u kojima je zaposlenom potrebno obezbediti dalju obuku i usavršavanje.

TRENING

Obuka u Eurobank namenjena je svim zaposlenima i prilagođena je specifičnostima poslova koji se obavljaju u Banci. Programi su osmišljeni tako da doprinose stalnom unapređenju znanja i veština u skladu sa godišnjim planom obuka koji se kreira u saradnji sa svim sektorima Banke i u skladu sa njihovim poslovnim potrebama. Obuke se baziraju na kombinovanju teorijskog i praktičnog znanja, a u internim obukama učestvuju i kolege iz različitih sektora koji svoje znanje prenose polaznicima.

U cilju brzog i efikasnog uklapanja novih zaposlenih u radnu sredinu, uspostavljen je prilagodljiv uvodni program obuka (Induction program), koji pokriva više tema a u zavisnosti od prirode posla koji će novi zaposleni obavljati. Programi koji su jedinstveni: osnove bankarskog poslovanja (General banking knowledge), osnovni principi rada sa klijentima (Customer service), veštine prodaje (Selling skills), obuke za rad u operativnim sistemima Banke (IT training) i specijalizovane obuke koje su propisane zakonskom regulativom, poput obuka iz oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

U toku 2014. godine udeo obuka koje se izvode putem interneta (e-learning) u odnosu na tradicionalne metode predavanja u učionicama ostao je isti u odnosu na prethodnu godinu. Korišćenjem ovakvih metoda, obuka je u kraćem roku bila dostupna svim zaposlenima, uz znatno smanjenje troškova. Neke od redovnih obuka koje su bile dostupne u elektronskoj formi su: sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kodeks ponašanja, proizvodi i procedure. Vodeći se praksom odgovornog poslodavca koji vodi računa o svojim zaposlenima, a u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije, uz pomoć eksternih stručnih predavača i instruktora izvedene su obuke iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i protivpožarne zaštite.

Procenat zaposlenih koji su pohađali barem jednu obuku u toku 2014. godine je 91,49%, što je kao pokazatelj u očekivanim okvirima prošlogodišnjeg učinka od 88,93%.

Zaposleni koji su prošli barem jednu obuku u toku godine

% Internih obuka u odnosu na % eksternih obuka

0% 0%

20% 20%

40% 40%

60% 60%

80% 80%

100% 100%

2013 - 88,93% 2013 - 63,95%2014 - 91,49% 2014 - 68,13%

15

LJUDSKI RESURSIOdržanjem istog broja e-learning sati kao i prethodne godine, ostvarena je mogućnost da više zaposlenih pohađa eksterne, specijalističke seminare. Ukupan broj časova obuke iznosio je 16.180 sati. U proseku, ostvaren je isti broj sati obuke za rukovodioce i zaposlene gde je prosečno vreme u obuci za rukovodioce iznosilo 10,33 sata a za zaposlene 10,45 sati.

HARVARD BUSINESS SCHOOL PROGRAM

Zahvaljujući rezultatima i činjenici da su dosadašnji polaznici ocenili program kao izuzetno koristan, u 2014. godini je nastavljena saradnja sa prestižnom obrazovnom institucijom Harvard Business School Publishing, koja je započeta 2008. godine. Program je pohađao 31 polaznik i svi su uspešno završili teorijske module i sertifikacione testove. Ovogodišnji program HBS bio je obogaćen novim modulom (Harvard Manage Mentor II), koji je prilagođen novim grupama polaznika i njihovim potrebama. Na raspolaganju im je bio bogat izbor naslova vodećih svetskih autora iz raznih oblasti kao što su liderstvo, menadžerske veštine, koučing (coaching). Nakon uspešnog završetka programa, svi polaznici dobijaju diplome sa sertifikatom Harvard Business School Publishing.

SPECIJALIZOVANI SEMINARI

U toku 2014. godine nastavljena je praksa učestvovanja zaposlenih u Eurobank na specijalističkim seminarima i konferencijama koje organizuju strukovne organizacije poput Udruženja banaka Srbije. Uviđajući poslovne potrebe Sektora poslovne mreže, organizovano je nekoliko obuka iz oblasti naprednih tehnika prodaje i pregovaranja. Odredbom Narodne banke Srbije o obradi i praćenju tokova gotovog novca, zaposleni iz Sektora poslovne mreže upućivani su na obuku NBS na teritoriji čitave Srbije.

SERTIFIKACIONI PROGRAMI

U skladu sa praksom Grupe, Eurobank pomaže svojim zaposlenima u obezbeđivanju neophodnih sertifikata za

Broj izvedenih obuka

% e-lerning sati u ukupnom broju trening sati

0 0%

20 20%

40 40%

60 60%

80 80%

100 100%

120

140

2013 - 129 2013 - 54,09%2014 - 101 2014 - 63,00%

obavljanje određenih vrsta poslova. U toku 2014. godine Banka je pokrila troškove obuke i sertifikata poput ACCA (Association of Chartered Certified Accountants), CIA (Certified Internal Auditor) i sertifikata koji su neophodni za kolege iz IT sektora kao i za kolege iz sektora finansija i kontrole.

3. Zadovoljstvo zaposlenih

PRAVA ZAPOSLENIH

Zaposlenima u Eurobank garantuje se pravo na udruživanje, bez diskriminacije po osnovu članstva u udruženjima ili sindikatu.

U Eurobank postoji sindikat koji je osnovan u martu 2011. i broji 500 članova. Eurobank kao poslodavac podržava njegovo aktivno i uspešno delovanje i održava redovnu komunikaciju sa predstavnicima sindikata. Ideja koja vodi sindikalnu organizaciju Eurobank a.d. Beograd jeste da bude mesto koje će pružiti podršku i pomoć svim kolegama. Takođe, predstavnici sindikata organizuju i dodatne aktivnosti poput organizacije putovanja, proslava, edukacija članova i sl. Do zaključivanja kolektivnog ugovora, prava zaposlenih regulisana su Pravilnikom o radu.

Eurobank poštuje zakonske obaveze iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i sprovodi adekvatne mere u cilju zaštite, kao što su, na primer, odgovarajuća obuka zaposlenih za bezbedan rad, obuka iz protivpožarne zaštite, obuka iz prve pomoći i redovna kontrola potencijalnih rizika u radnom okruženju. Eurobank ima donete dokumente – Akt o bezbednosti i Akt o proceni rizika, kao i osobu zaduženu za poslove bezbednosti, o čemu su obavešteni svi zaposleni. Akt o proceni rizika je formulisan na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, koji je usaglašen sa međunarodnim standardima tako da Banka posluje u skladu sa njima iako ne poseduje OHSAS 18001 standard.S obzirom na to da Aktom o proceni rizika nisu utvrđena mesta sa povećanim rizikom u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, u toku 2014. godine nije bilo smrtnih slučajeva povezanih sa nesrećama na radu, niti profesionalnih oboljenja koja bi rezultirala dužim odsustvom sa posla. U 2014. godini zabeleženo je ukupno osam povreda na radu, od čega se šest povreda na radu odnosi na beogradske regione, jedna povreda na region Niš i jedna povreda na radu u regionu Kragujevac. Usled pomenutih osam povreda na radu u toku 2014. godine, zaposleni su na bolovanju proveli ukupno 4.048 radnih sati. Svim zaposlenima koji su usled eventualnih povreda na radu ili u vezi sa radom bili prinuđeni da odu na bolovanje, u periodu trajanja bolovanja isplaćen je pun iznos zarade, bez odbitka koji postoji kod drugih vrsta bolovanja.

U toku 2014. godine na nivou Banke bilo je 59 porodiljskih odsustava u odnosu na 138 koliko je bilo u toku 2013. godine. Slučajevi porodiljskog odsustva odnosili su se na

16

LJUDSKI RESURSIkoleginice (žene), a samo su dvojica kolega (muškarci) koristila porodiljsko odsustvo tokom 2014 (u poređenju sa 2013. godinom kada je jedan kolega koristio porodiljsko odsustvo). Kao i 2013, svih 59 osoba (100%) nakon završetka porodiljskog odsustva vratilo se na posao, i to na svoja radna mesta na kojima su bili i pre započinjanja odsustva.

BRIGA O ZAPOSLENIMA

Kompenzacije (novčane nadoknade) i ostale beneficijePolitika kompenzacije i beneficija zasnovana je na principima konkurentnosti i nagrađivanja prema dostignuću. Kompenzacije zaposlenih u Eurobank čine fiksni deo i varijabilni deo, tamo gde je to primenljivo. Fiksni deo određuje se na osnovu stručne spreme (obrazovnog nivoa) zaposlenog, pređašnjeg radnog iskustva i značaja pozicije na lokalnom tržištu rada. Varijabilni deo čine bonusi i nagrade za izvanredna dostignuća.

Kao odgovorni poslodavac, Banka nudi zaposlenima prava koja su malo iznad zakonskog minimuma.

U toku 2014. godine nastavljena je saradnja sa renomiranom Opštom bolnicom „Bel Medic“, gde je Banka omogućila svim zaposlenima besplatan sistematski pregled i, ukoliko je potrebno, dalje preglede za zaposlene i članove njihovih porodica uz posebne cene i popuste.

Takođe, svi zaposleni u Eurobank osigurani su u slučajevima operacije i/ili ozbiljnog oboljenja, u slučaju povrede i/ili trenutne ili trajne radne nesposobnosti i kod nesrećnih slučajeva u skladu sa polisom osiguranja koju plaća Banka. Takođe, za decu zaposlenih koji su preminuli isplaćuju se stipendije tokom redovnog školovanja, a omogućeno je i fleksibilno radno vreme u posebnim slučajevima (npr. zaposleni u Centrali Banke u Beogradu, a čije je prebivalište van Beograda, imaju mogućnost da deo radne nedelje provedu u mestu stanovanja).

ŽALBENI MEHANIZMI

Ukoliko zaposleni u Eurobank smatraju da imaju razloga za upućivanje žalbi, to mogu ostvariti regularnim postupcima koji su definisani ili zakonski (Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu) ili internim politikama i procedurama – Politika izveštavanja o neetičkom ponašanju, Procedura postupanja po prigovorima klijenata. Takođe, zaposleni su slobodni da se direktno obrate svom rukovodiocu ili predstavniku Sektora za ljudske resurse i iznesu bilo koju vrstu molbe ili žalbe, koja se rešava u skladu sa iznetim sadržajem. Tokom 2014. nije bila podneta nijedna žalba u vezi sa ljudskim pravima kao i tokom 2013. kada ih takođe nije bilo. Tokom 2013. i 2014. godine nije bilo žalbi naših zaposlenih u vezi sa diskriminacijom po osnovu rase, pola, vere i sl.

INTERNA KOMUNIKACIJA I UKLJUČIVANJE ZAPOSLENIH U CSR AKTIVNOSTI

Kvalitetna interna komunikacija u velikoj meri može doprineti povećanju motivisanosti i produktivnosti, osnova je dobrih odnosa u organizaciji i održava odnos razumevanja između rukovodstva i zaposlenih. Ukoliko interna komunikacija pravilno funkcioniše, zaposleni su više posvećeni organizaciji i imaju izgrađen osećaj pripadnosti jer kompaniju doživljavaju kao svoju.

Jedan od osnovnih ciljeva interne komunikacije u Eurobank jeste da kod svih zaposlenih ojača sliku Banke kao društveno odgovorne kompanije koja vodi računa o zaposlenima, klijentima, akcionarima i sredini u kojoj posluje. Putem različitih kanala komunikacije (intranet, interni časopis Euro News, e-mail, radni doručci, redovni sektorski sastanci) zaposlenima je omogućeno da saznaju i budu u toku sa svim aktuelnim dešavanjima, poslovnim odlukama i promenama u okviru Banke. Takođe, zaposleni mogu da predlože ideje za unapređenje poslovanja, poboljšanje komunikacije uvođenjem novih kanala i sl.

Volontiranje zaposlenih je još jedan način na koji uključujemo zaposlene u društveno odgovorne projekte koje Banka sprovodi. Zaposleni su pokazali da imaju razumevanja za najugroženije i najosetljivije društvene grupe, tako da su se samoinicijativno organizovali i prikupljali igračke, odeću i neophodne potrepštine za sve ugrožene koji su bili pogođeni velikim poplavama u maju 2014. godine.

U internom magazinu Euro News, kroz edukativni tekst, posebna pažnja je posvećena individualnom i korporativnom volontiranju. S ciljem da se ukaže na značaj volontiranja, prikazani su najčešći oblici volonterskih akcija, kao i korisni linkovi sa detaljnim informacijama.

OSTVARENO U 2014:

•Dalji razvoj Corporate Communication/HR Cross Functional tima koji je intenzivno radio na razvijanju i primeni ideja vezanih za razvijanje motivisanosti i zadovoljstva zaposlenih. Ove aktivnosti uključivale su ojačavanje i obogaćivanje interne komunikacije na svim nivoima, uvođenje novih treninga, kao i približavanje radnog okruženja zaposlenima kroz aktivnosti koje promovišu radne, porodične i socijalne vrednosti. •Zahvaljujući sastancima između Top menadžmenta i Samostalne sindikalne organizacije Eurobank, zaposlenima su na raspolaganju određeni proizvodi iz palete Banke po sniženim kamatnim stopama.

CILJEVI ZA 2015:

•Intenziviranje rada na sprovođenju kreativnih ideja i inicijativa zaposlenih od strane Cross Functional tima.

Klijenti

18

Eurobank, kao stabilna i sistemska banka koja uspešno posluje u Srbiji od 2003, sa širokom bazom klijenata od 500.000 fizičkih lica, kompanija svih veličina, preduzetnika i državnih institucija, strateški je orijentisana na izgradnju efikasne brige o klijentima. Eurobank ulaže stalne napore da bi omogućila klijentima prilagođena i individualna rešenja, zadržala njihovo poverenje i posvetila se stvaranju i održavanju zdravih i dugotrajnih uzajamnih odnosa.

1. Proizvodi i usluge

Zahvaljujući svojim raznovrsnim proizvodima i uslugama, Eurobank pokušava da na najefikasniji i najbolji način odgovori na različite potrebe klijenata. Pored standardnih bankarskih proizvoda, poseban naglasak se stavlja na etičke proizvode. Naš zajednički cilj je da izgradimo partnerske odnose sa našim klijentima i pokušamo da pronađemo rešenje koje je najbolje za njih.

PODRŠKA KLIJENTIMA

•MasterCard kartica „Veliko srce“ – humanitarna kartica Eurobanke i Fondacije „Ana i Vlade Divac“ čijim korišćenjem klijenti Banke pomažu rekonstrukciju dečjih igrališta u državnim obdaništima širom Srbije.

•Europlata Zlatne godine – paket proizvoda za penzionere koji primaju penziju preko Eurobanke. U okviru paketa Zlatne godine penzioneri ostvaruju pravo na povoljnije kamate, tj. niže kamatne stope na kredite i kreditne kartice i višu kamatu na štednju.

•Štednja za decu – račun dečje štednje namenjen je onima koji u periodu odrastanja žele štednjom da planiraju i obezbede sigurnu budućnost svoje dece. Ovaj vid štednje nudi najpovoljniju kamatnu stopu sa mesečnim pripisom kamate.

•Period mirovanja od 24 meseca – za sve klijente koji iz objektivnih razloga ne mogu da otplaćuju svoje stambene kredite (smrt, bolest, gubitak posla i sl.).

•Eurobank je tokom 2014. ukinula sve naknade i dodatne troškove za račune za prikupljanje humanitarne pomoći, kako humanitarnim organizacijama tako i fizičkim licima.

•Olakšice za klijente pogođene poplavama. Tokom poplavnog talasa koji je zadesio našu zemlju u maju 2014. godine, Eurobank je uvela moratorijum kao posebnu olakšicu za sve pogođene klijente koji u našoj Banci imaju kredite i kreditne kartice. Takođe, sve navedene olakšice

KLIJENTIodnose se i na klijente koji su zaposleni kod poslodavaca koji su zbog nedavnih elementarnih nepogoda obustavili poslovnu aktivnost.

•Ukidanje provizije na uplate humanitarne pomoći preko računa Vlade Republike Srbije i Crvenog krsta za ugrožene u poplavi, koje idu preko računa Banke, kao i na gotovinske uplate.

PODRŠKA PRIVREDI

•Subvencionisani krediti za mala preduzeća i preduzetnike – za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava sa nižom kamatnom stopom.

2. Briga o klijentima

Pružanje kvalitetne usluge je ključ za organizacioni uspeh, a zadovoljan korisnik direktno utiče na prihod i povećanje profitabilnosti. Eurobank je strateški orijentisana na pružanje kvalitetne usluge klijentima i u potpunosti opredeljena ka građenju konkurentske prednosti na toj osnovi.•Razvijena poslovna mreža – Usluge se pružaju stanovništvu i firmama preko poslovne mreže od 95 ekspozitura i pet poslovnih centara širom Srbije, lociranih u 52 grada.

•Posebno odeljenje u Banci koje se bavi brigom o klijentima, upravljanjem zadovoljstva i istraživanjima o kvalitetu usluge – Ovo odeljenje je odgovorno za procese i aktivnosti koje imaju uticaj na zadovoljstvo klijenata, a glavni cilj je postavljanje usluge ka klijentu na nivo koji će biti naša konkurentna prednost.

•Dostupnost proizvoda i usluga osobama sa invaliditetom – Kroz prilagođavanje svojih filijala i centrale Banke i uklanjanje fizičkih barijera, Eurobank kontinuirano pruža podršku uključivanju osoba sa invaliditetom u redovne životne i radne tokove čineći svoje objekte dostupnim za sve. Tri Eurobank ekspoziture u Beogradu, po jedna u Novom Sadu, Nišu i Zrenjaninu preuređene su i prilagođene za nesmetano korišćenje osobama sa invaliditetom. Poslovna centrala Banke je u potpunosti prilagođena u skladu sa principima „Dizajna za sve“, odnosno u skladu sa principima Međunarodne konvencije UN za promovisanje i zaštitu prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom. Eurobank Centar dobitnik je sertifikata o inkluzivnosti koji dodeljuje Evropski institut za dizajn i invaliditet.

U sklopu dugogodišnje saradnje sa Centrom za razvoj inkluzivnog društva (CRID), Eurobank je sprovela stručnu obuku zaposlenih u filijalama o adekvatnom pristupu

19

osobama sa invaliditetom, kao i korišćenju odgovarajuće terminologije u ophođenju. Internet prezentacija Banke takođe je prilagođena osobama sa invaliditetom u skladu sa međunarodno priznatim Web Content Accessibility Guidelines.

•Projekat „Vaše mišljenje nam je važno“ – Sveobuhvatna platforma koja, zapravo, povezuje sve mreže i kanale za pružanje usluga i obezbeđuje klijentima jednostavan pristup i komunikaciju sa Bankom.• Kontakt centar – EuroPHONE • Zvanična veb-prezentacija i e-mail adresa Banke – www.eurobank.rs; [email protected]• Zvanični profil Banke i prisutnost u socijalnim medijima (Facebook, Twitter...)• Mreža od 83 ekspoziture i centara za rad sa privredom• Eurobank Centar, Vuka Karadžića 10

•Interne ankete odeljenja za upravljanje zadovoljstvom klijenata i istraživanjima i „Povećanje produktivnosti i profita putem kvalitetne usluge i servisa“ – Rezultati istraživanja služe za definisanje akcionih planova posmatranih odeljenja, čije bi ispunjenje na visoko zadovoljavajućem nivou obezbedilo najviši mogući standard kada govorimo o pristupu koji se odnosi na brigu o klijentima.

•Personalno bankarstvo – U 84 filijale Eurobanke (oko 75%) klijentima je na raspolaganju lični bankar, kao i specijalno obeležen prostor koji omogućava ekskluzivno i diskretno usluživanje dobrostojećih klijenata. Lični bankari su isključivo odgovorni za usluživanje dobrostojećih klijenata i proaktivno ispunjavanje svih njihovih potreba.

UPRAVLJANJE PRIGOVORIMA

Prigovori klijenata u Eurobanci primaju se usmenim i pisanim putem, a procedura postupanja po prigovorima klijenata opisuje zadatke i aktivnosti potrebne za postupanje po prigovorima. Kanali za prijem prigovora su različiti: pošta, zvanična e-mail adresa Banke, Korisnički centar, internet stranica Banke – briga o klijentima, kao i ekspoziture Banke. U okviru projekta „Vaše mišljenje nam je važno“ Banka je obuhvatila sve kanale komunikacije koji klijentima omogućavaju da daju povratne informacije o proizvodima i uslugama. Takođe, putem posebnih formi koje su razvijene na veb-stranici Banke, kao i posebnoj e-mail adresi, a svakako i putem socijalnih medija, klijenti imaju mogućnost da izraze svoje sugestije, upute pohvale, primedbe, predloge i zahteve koji se dalje predaju nadležnim službama za razmatranje i rešavanje.Služba za odnose sa klijentima po prijemu prigovora prosuđuje da li se radi o prigovoru, pitanju ili sugestiji i, u

KLIJENTI

ALTERNATIVNI KANALI KOMUNIKACIJE

•Elektronsko bankarstvo (e–B@nking) – Elektronsko bankarstvo je savremeni način komuniciranja klijenata sa svojom bankom. Bez odlaska u banku, brzo i jednostavno, klijent može da obavi sve predviđene transakcije. •M-banking - mobilno bankarstvo – Napredna aplikacija za mobilne uređaje koja vam omogućava da na jednostavan način obavljate finansijske transakcije putem vašeg mobilnog uređaja, bez odlaska u ekspozituru.•Elektronski izvod – Eurobank omogućava svojim klijentima da mesečni izvod po računu/kreditnoj kartici dobijaju na e-mail adresu i da se na taj način smanjuju količine štampanih papira, kao i da se deluje odgovorno prema prirodi. Uz dvostrano štampanje, digitalizaciju dokumenata i uvođenjem elektronskog izvoda, smanjena je ukupna potrošnja papira za 23,49% u 2013. u poređenju sa ukupnom potrošnjom papira u 2012. godini (12,26% je smanjena potrošnja papira u 2012. godini u odnosu na ukupnu potrošnju papira u 2011. godini).•Telefonsko bankarstvo – Servis koji klijentima omogućava da putem telefonskog razgovora sa operaterom Call centra obavljaju transakcije i pristupaju informacijama o različitim proizvodima koje imaju u Banci.•APS – Uređaj koji omogućuje klijentima da otplaćuju rate kredita i kreditnih kartica, kao i da prenesu gotovinske uplate na tekući račun, bez čekanja u redovima.•Zvanična Facebook stranica koja predstavlja važan kanal u komunikaciji sa klijentima, sa osnovnim ciljem da se ostvari bliža veza sa klijentima, kao i da se razvije jedinstvena platforma koja će pomoći Banci u daljem unapređenju svog imidža kao moderne, transparentne i ka klijentima orijentisane institucije.

zavisnosti od toga, zahtev se dalje procesuira. Svi prigovori se evidentiraju u glavnu knjigu prigovora, a izrađuju se mesečni i tromesečni izveštaji za Izvršni odbor, kao i za Narodnu banku Srbije. Klijent se u roku od 15 dana obaveštava o statusu njegovog prigovora, u skladu sa načinom na koji je prigovor podnet. Takođe, sprovodi se i „Customer care“ klijenata koji su podneli prigovor Banci, kao i analiza zadovoljstva klijenta u vezi sa rešavanjem njegovog prigovora. U ukupnom broju prigovora u 2013, Eurobank nije zabeležila nijedan prigovor od strane klijenata koji se odnosi na kršenje ljudskih prava i diskriminaciju. Takođe, garantujući svojim klijentima sigurnost u procesu korišćenja podataka o ličnosti, koje su definisane Politikom o zaštiti podataka ličnosti, Eurobank nije imala žalbi klijenata, kao ni regulatornih i drugih službenih tela u vezi sa povredama privatnosti kupaca, ili gubitkom ličnih podataka o kupcu.

20

KLIJENTIBroj prigovora na mesečnom nivou

Jan

138167

Feb

99203

Mar

109159

Maj

100148

Jun

109108

-50%

0%

50%

150%

250%

Okt

164105

Nov

15798

Dec

182125

April

124143

Jul

114116

Avg

133119

Sep

120126

20132014

Učešće u ukupnom broju prigovora – po sektorima Banke

Vreme potrebno za rešavanje prigovora

7,1% - Network

3% - Risk Dep.0,8% - Operations0,4% - Others

Complaints per Unit share

4,3% - SBBU

84,4% - HHLD32% - up to 5 days

3% - Over 31 days0% - not yet

29% - 16-30 days

36% - 6-15 days

Način dostavljanja prigovora

Written Verbal NBS By phone Media

927985

125138

0

400

800

1200

00

485454

1240

20132014

ISTRAŽIVANJE ZADOVOLJSTVA KLIJENATA

Metodologija istraživanja zadovoljstva klijenata Customer Satisfaction Survey u standardnom zahtevu podrazumeva kvantitativan metod analize – CATI metodologiju, telefonske intervjue sa klijentima Banke uzrasta 25-65 godina, kao i kontakte sa klijentima iz konkurentskih banaka. Za istraživanje koje je Eurobank sprovela dec. 2013/jan. 2014. u saradnji sa agencijom za istraživanje tržišta, korišćen je uzorak od 1.500 korisnika (1.000 korisnika Eurobanke i 500 korisnika drugih banaka).Prema rezultatima istraživanja, opšte zadovoljstvo klijenata proizvodima i uslugama Eurobanke iznosi 76%, što je znatno viši rezultat nego u 2011. godini kada je iznosio 45%. Tačnije, 76% ispitanika ocenilo je zadovoljstvo Bankom ocenama 4 i 5 (uglavnom zadovoljni i totalno zadovoljni). Dodatno, 22% ispitanika zadovoljstvo uslugom ocenilo je kao zadovoljavajuće, a samo 2% korisnika je pokazalo nezadovoljstvo Bankom u celini. Loyalty score Eurobanke iznosi 78, što je takođe bolji rezultat nego 2011 (73,3).Svi posebni aspekti koji su posmatrani navedenim istraživanjem ocenjeni su, takođe, veoma dobro. Klijenti su generalno zadovoljni različitim aspektima i uslugama koje pruža Eurobanka:

•Najviši stepen zadovoljstva korisnika Banke izražen je u aspektu „staff“, tj. u aspektu zadovoljstva osobljem u ekspoziturama Banke, gde su visoko ocenjeni kompetentnost, pravovremenost pruženih informacija, dress code, dostupnost zaposlenih i njihova posvećenost klijentu.•Od maksimalnih 5, ljubaznost je zabeležila rezultat od 4,6, dok je vreme čekanja primećeno kao najslabije ocenjen aspekt, sa 4,3. •Odmah zatim, aspekt koji se izdvaja kao usluga sa visokim nivoom zadovoljstva jeste interval slanja izvoda (4,4), učestalost slanja informacionih izveštaja (4,47), jasnoća izvoda i kompletnost pisanih izvoda i potvrda koje se upućuju klijentima.

ISTRAŽIVANJE O KVALITETU USLUGE PRIMENOM TEHNIKE TAJNE KUPOVINE

Eurobank se trudi da na najbolji i najefiksaniji način odgovori na različite potrebe klijenata. Pružanje kvalitetne usluge je ključ za organizacioni uspeh, a jedan od načina, pomoću kojeg merimo kvalitet usluge, jeste istraživanje „tajna kupovina“ (Mystery Shopping). Istraživanje koje je sprovedeno krajem 2014. obuhvatalo

21

KLIJENTI

0102030405060708090100

78% - Belgrade B (n=30)

82% - Kragujevac (n=20)

77% - Raiffeisen Bank (n=30)77% - Eurobank TOTAL (n=120)

83% - Novi Sad (n=20) 76% - Societe Generale (n=30)

69% - Competitors TOTAL (n=150)

62% - Banca Intesa (n=60)

70% - Niš (n=20)

69% - Unicredit Bank (n=30)

75% - Belgrade A (n=30)

je rezultate iz 270 poseta, od kojih je 120 urađeno u ekspoziturama Banke, a 150 u konkurentskim bankama. Posmatrano je ponašanje zaposlenih, a dobijeni rezultati jasno govore da se Eurobank izdvojila sa najvećim prosečnim rezultatom u odnosu na sve konkurentske banke, sa ukupnim ostvarenjem vrednosti od 77% (konkurencija 69%). Region Novi Sad i Kragujevac ostvarili su najbolje rezultate.

Vredno je istaći da je u odnosu na prethodno sprovedeno istraživanje 2012. godine postignuto znatno poboljšanje i viši nivo ostvarenja u većini posmatranih segmenata studije.Drugi segment istraživanja odnosio se na Mystery Call, i obuhvatao je pozive tajnih klijenata ekspoziturama Banke i Eurobank Call centru. Praćeni su segmenti poput pružanja informacija putem telefona, precizni odgovori, ljubaznost, ako i koliko su zainteresovani da predlože klijentu da poseti ekspozituru itd. Neznatno bolji rezultat ostvaren je u ekspoziturama Banke u odnosu na Call centar.

OSTVARENO 2014:

•Istraživanje kvaliteta usluge kroz metod tajne kupovine „Mystery Shopping“•Primena principa etičkog i odgovornog oglašavanja

CILJEVI ZA 2015:

•Pristupačna i otvorena komunikacija sa klijentima, koja će doprineti većoj lojalnosti klijenata•Uključivanje klijenata u DOP aktivnosti Banke

3. Transparentno oglašavanje

Marketinške komunikacije u okviru Eurobanke su u potpunosti usklađene sa Zakonom o oglašavanju, kao i sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Banka je usvojila sve prigovore iz izveštaja Narodne banke Srbije i korigovala sve nepravilnosti u kratkom roku.Informacije o proizvodima i uslugama Banke dostupne su na veb-sajtu Banke. Eurobank je razvila interni dokument (Radna instrukcija) koji se odnosi na odgovorno oglašavanje i predstavlja etički standard i potvrdu da Banka posluje kao dobar korporativni subjekat. Njegovi standardi primenjivi su u svim vidovima marketinškog komuniciranja u javnosti, sa posebnim akcentom na oglašavanju. U slučajevima kada oglasna poruka za depozite ili kredite sadrži kamatnu stopu ili bilo koji numerički podatak koji se odnosi na cenu ili prihod, na reprezentativnom primeru se navode sledeće informacije: vrsta depozita ili kredita, ukupan iznos, visina i promenljivost godišnje nominalne kamatne stope, visina efektivne kamatne stope, period ugovora, troškovi koji padaju na teret korisnika. Eurobank nije imala nijedan slučaj nepridržavanja propisa u vezi sa pružanjem informacija o proizvodu ili usluzi kao i njihovom označavanju u toku 2013. godine. Kancelarija za odnose sa klijentima (Client Relationship Office, CRO) – Blisko sarađuje sa Narodnom bankom Srbije (Centar za zaštitu potrošača) kako bi se obezbedila transparentnost i objektivnost u upravljanju odnosima sa klijentima Banke.

Dobavljači

23

Eurobank neguje transparentne odnose sa svojim poslovnim partnerima i dobavljačima, postavlja transparentne uslove tendera i obezbeđuje ravnopravan tretman svih učesnika u skladu sa usvojenom Politikom nabavke, koja je usaglašena sa grupnom Politikom nabavke. Politikom nabavke definisane su osnovne smernice za nabavku roba i usluga za Banku i kompanije članice Grupe u Srbiji. Služba za administrativne poslove i nabavku koordinira nabavku robe i usluga i olakšava proces organizacije nabavke koji je u njenoj nadležnosti. Komisija za nabavku je upravljačka komisija koja je podređena Izvršnom odboru Banke. Ova komisija ima glavno ovlašćenje da proceni neophodnost investicije/troška i poslovne opravdanosti zahteva za nabavkom.

1. Transparentan izbor i komunikacija sa dobavljačima

Na osnovu tenderskih zahteva i poziva na ponudu, koji su u skladu sa navedenom politikom, utvrđuju se obaveze dobavljača koje su, uz poštovanje specifičnosti robe/usluga koja se nabavlja, iste za sve, čime se izbegava diskriminacija ili favorizovanje dobavljača. Banka koristi elektronsku platformu za tendere – Ariba, kako bi ceo postupak nabavke bio automatizovan, transparentan i s ciljem smanjenja potrošnje papira. Nakon izbora dobavljača, ugovor je forma kojom se regulišu svi neophodni detalji. Evaluacija dobavljača, sa kojima Banka ima sklopljen ugovor, radi se godišnje i uz učešće odeljenja koje je krajnji korisnik određene usluge/proizvoda. Dvosmerna evaluacija nije obavezna, ali se sprovodi na dobrovoljnoj bazi i zavisi od dobavljača Banke. Žalbe i reklamacije od strane dobavljača definisane su Procedurom za evaluaciju dobavljača, kao i ugovorom o nabavci. Lokalni dobavljači su dominantno zastupljeni, a Eurobank angažuje inostrane dobavljače uglavnom kada je reč o IT opremi, čija je nabavka centralizovana na nivou Grupe.

2. Uvođenje CSR kriterijumau izbor dobavljača

Kao društveno odgovorna kompanija, Eurobank se trudi da promoviše društveno odgovorne prakse i među svojim poslovnim partnerima. Od 2012. godine, u pozive na tender, osim ekonomskih i tehničkih kriterijuma na kojima se zasniva izbor dobavljača, uključeni su i drugi kriterijumi kao što su doprinos zaštiti životne sredine, poštovanju ljudskih prava i sl.U skladu sa tenderskim zahtevom, od dobavljača se zahteva

da prilikom podnošenja ponude dostave sledeće dokaze o odgovornom poslovanju:

•Potvrdu da redovno isplaćuju zarade zaposlenima – uverenje Poreske uprave koje obuhvata sve obaveze javnih prihoda koje administrira Poreska uprava, s obzirom na to da su istim obuhvaćene i redovne uplate poreza i doprinosa po osnovu isplata zarada zaposlenima;

•Potvrdu da kompanija nije osuđivana po osnovu kršenja Zakona o radu u poslednjih pet godina, na memorandumu kompanije;

•Potvrdu da u proteklih 12 meseci kompanija nije imala nikakvih ozbiljnih negativnih događaja koji su uticali na reputaciju u vezi sa socijalnim i radno-pravnim pitanjima, na memorandumu kompanije.

Svi dobavljači, podizvođači i poslovni partneri, ukupno 122, u 2014. godini prošli su proveru o usklađenosti sa ljudskim pravima, što je sastavni deo Zahteva za dostavu ponude na tenderima.Eurobank primenjuje principe „zelene nabavke“ i koristi isključivo FSC papir, a pri obnavljanju opreme kupuje aparate najviše energetske efikasnosti. Prednost svakako ima nabavka proizvoda koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu u odnosu na njihove ekvivalente.

SOCIJALNA PREDUZEĆA U LANCU NABAVKE

Eurobank kupuje određene proizvode od socijalnih preduzeća, čime ih uključuje u svoj lanac nabavke. Tako, na primer, već četvrtu godinu zaredom nabavlja sapune od socijalnog preduzeća BIOIDEA, koje poklanja svojim klijentima.

OSTVARENO U 2014:

•Regularna kontrola kvaliteta dobavljača

CILJEVI ZA 2015:

•Promovisati društveno odgovorne prakse među dobavljačima•Osnažiti podršku socijalnim preduzećima •Dalje unapređenje sistema zelenih nabavki

DOBAVLJAČI

Lokalnazajednica

25

Eurobank posluje na teritoriji 52 grada Srbije, tako da su i društveno odgovorne inicijative i projekti planirani prema potrebama i specifičnostima lokalne zajednice u kojoj posluje. Prilikom donošenja odluka o tipu projekta koji će podržati, Banka uvažava interese svih zainteresovanih strana – zaposlenih, klijenata, investitora, nevladinog sektora i drugih, i posebno razmatra uticaje koje njeno poslovanje ima na lokalnu zajednicu. Nastojimo da maksimiziramo pozitivne i minimiziramo negativne uticaje poslovanja i da podstičemo ekonomski i društveni razvoj lokalnih zajednica. Od ukupno 52 grada u Srbiji u kojima Eurobank ima ekspoziture, nerazvijenim područjima pripadaju – Bor, Priboj, Vlasotince, Novi Pazar i Prijepolje. Kroz sveobuhvatni program društvene odgovornosti „Investiramo u evropske vrednosti“, kontinuirano ulažemo u zajednicu, rukovodeći se njenim potrebama i prioritetima. U 2014. godini naša podrška bila je usmerena na oblasti za koje smatramo da zahtevaju podsticajno i kontinuirano ulaganje – a to su deca i mladi.

Podrška deci

„VELIKO SRCE“ HUMANITARNA MASTERCARD KARTICA

Nakon velikog uspeha i mnogobrojnih nagrada u segmentu podrške društvenoj zajednici, doneta je odluka da se jedan od najuspešnijih i najprofitabilnijih proizvoda Banke – kreditna kartica, upotrebi u humanitarne svrhe. Eurobank i Fondacija „Ana i Vlade Divac“ lansirali su početkom februara 2010. godine humanitarnu MasterCard kreditnu karticu „Veliko srce“, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Vlade Republike Srbije. Kroz saradnju sa lokalnom samoupravom, primećeno je da je mnogim igralištima u državnim vrtićima potrebno održavanje ili

popravljanje što, nažalost, nije moglo da se sprovede zbog nedostatka sredstava. Lansiranjem humanitarne kartice, želja Banke i Fondacije bila je da popravi stanje u kome se igrališta nalaze i ponudi deci Srbije bolje i sigurnije mesto za igru. Istraživanje o individualnoj i korporativnoj filantropiji potvrdilo je da je spremnost za podršku kod građana najviše izražena kada su u pitanju potrebe dece, kao najosetljivije kategorije, dok je Fondacija „Ana i Vlade Divac“ prepoznata kao jedna od najvećeg poverenja.

Upotreba humanitarne MasterCard kreditne kartice pruža priliku klijentima Banke da podrže obnovu dečjih igrališta u državnim obdaništima širom Srbije, bez ikakvih dodatnih troškova. Prilikom svake transakcije karticom „Veliko srce“, Banka izdvaja 1% od svake transakcije i 50% za mesečno održavanje računa i usmerava ih na račun Fondacije za obnovu dečjih igrališta.

Klijenti koji se odluče za MasterCard kreditnu karticu „Veliko srce“ ne snose nikakve dodatne troškove i mogu da je koriste kao bilo koju standardnu kreditnu karticu – za kupovinu i podizanje gotovine. O uspehu ovog projekta govori činjenica da je zahvaljujući 22.000 korisnika „Velikog srca“ (32% od ukupno izdatih kartica) sakupljeno više od 400.000 evra i obnovljena 24 igrališta u dečjim vrtićima širom Srbije, kao i jedno igralište Osnovne škole za decu ometenu u razvoju „Miloje Pavlović“ u Beogradu.

„Veliko srce“ u 2014. godini

KNJIGE NA DAR

Povodom Nacionalnog dana knjige, 27. februara, Eurobank i Fondacija „Ana i Vlade Divac“ poklonili su više od 2.000 dečjih knjiga za gradske biblioteke širom Srbije. Tako su knjižni fondovi dečjih biblioteka u 20 gradova Srbije obogaćeni najnovijim naslovima svetske i domaće književnosti. Na ovaj način, Eurobank i njeni partneri Fondacija „Ana i Vlade Divac“ želeli su da omoguće razvoj čitalačke kulture najmlađih stanovnika Leskovca, Pirota, Vranja, Bujanovca, Prokuplja, Kuršumlije, Priboja, Nove Varoši, Prijepolja, Čajetine, Lapova, Despotovca, Ćićevca, Topole, Bele Crkve, Iriga, Inđije, Kanjiže, Šida i Kovina. Inicijativi Eurobank i Fondacije „Ana i Vlade Divac“ pridružila se i Narodna biblioteka Srbije, takođe darujući više od 2.300 knjiga. Izdavačka kuća „Laguna“, koja se projektu „Veliko srce“ pridružila 2013. akcijom „Jedno dete – jedna knjiga“, i u 2014. godini bila je partner prepoznajući važnost dobre knjige u ranom detinjstvu za pravilan razvoj deteta. Kroz saradnju sa „Lagunom“, i vrtićima obnovljenim u 2014. godini donirano je po 250 dečjih knjiga.

LOKALNA ZAJEDNICA

26

„VELIKO SRCE“ U PODRUČJIMA UGROŽENIM OD POPLAVA

Nakon majskih poplava, koje su zadesile našu zemlju, „Veliko srce“ je odmah krenulo u pomoć pre svega mališanima. Kao generalni sponzor Dečjeg sajma, koji je organizovan na platou ispred Tržnog centra Ušće, u maju mesecu, prikupljeno je nekoliko tona pomoći u vidu igračaka, bojica, slikovnica za decu sa poplavljenih područja. Deca koja su nas posetila imala su priliku da se priključe različitim radionicama u okviru štanda „Velikog srca“, a nacrtali su i više od 50 radova na temu „Moje Veliko srce“, koji su zajedno sa igračkama poslati mališanima u najugroženijim poplavljenim područjima .

Nakon što se voda povukla, problemi građana i mališana i dalje su bili prisutni. Posle poplava, prioritet je postao sređivanje vrtića u ugroženim područjima. Kompletno devastirana jedina predškolska ustanova u Ubu, u kojoj boravi više od 550 mališana, zahtevala je hitnu rekonstrukciju. Sredstva u visini od 70.000 evra bila su uložena u realizaciju potrebnih građevinskih radova, kupovinu nameštaja i neophodne opreme, kao i mobilijara za igralište, tako da je obdanište već 1. septembra spremno dočekalo mališane. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali i Ministarstvo sporta pružili su bezrezervnu podršku, kao i lokalna zajednica i lokalna samouprava, na čelu sa predsednikom Opštine Ub.

U 2014. godini renovirana su igrališta sledećih vrtića: •„Čigra“ na Petrovaradinu, u Novom Sadu, gde boravi više od 350 dece. Ovaj vrtić je izabran na osnovu internog nagradnog konkursa koji je Banka organizovala, i predlog je kolege rukovodioca ekspoziture Novi Sad. Vrtić „Čigra“ dugo je bio jedini vrtić u Petrovaradinu i spada u najstarije koji je zahtevao urgentnu obnovu.

•„Lastavica“ pripada predškolskoj ustanovi „Naša radost“ u Subotici. U ovom vrtiću boravi oko 200 dece, a inicijativa za njegovu obnovu potekla je od kolege rukovodioca ekspoziture Subotica.

•OŠ „Miloje Pavlović“, u Beogradu,za obrazovanje i vaspitanje dece sa invaliditetom koja imaju teškoće u intelektualnom razvoju. Ova škola je dobila novo

LOKALNA ZAJEDNICA

27

dečje igralište zahvaljujući inicijativi defektologa škole, koja je na FB stranicu „Veliko srce“ poslala predlog za saradnju. Ovo je prvo školsko igralište renovirano u okviru projekta „Veliko srce“, nakon što su 24 vrtića širom Srbije dobila nov izgled. Nije nam bilo teško da napravimo mali presedan i prvi put za četiri godine, koliko traje projekat, obradujemo školarce, njih 118 koliko ih pohađa ovu školu. Spremnost i entuzijazam nastavnog osoblja, na koje smo naišli, i radost sve dece kada su istrčala na novo igralište, nama su bili dovoljan znak da smo napravili dobar izuzetak.

KOMUNIKACIJA PROJEKTA „VELIKO SRCE“

Projekat „Veliko srce“ komunicirali smo svim zainteresovanim stranama: klijentima kao korisnicima kartice „Veliko srce“, koji na kraju kalendarske godine dobijaju pismo zahvalnosti, kao i obaveštenje šta je urađeno u okviru projekta; zaposlenima za koje organizujemo nagradne konkurse s ciljem da predlože vrtić za rekonstrukciju. Takođe, redovno dobijaju informacije putem e-maila, internih novina ili EuroPORT-a; medijima koji su prisutni na ceremonijama svečanog otvaranja igrališta, a nakon otvaranja, distribuirana su saopštenja za medije, fotografije, kao i dokumentarni film o projektu. U 2014. godini bilo je duplo više objava nego u 2013. godini – ukupno 150 objava u 2014, dok je u 2013. godini ostvareno 78 objava. Šira javnost upoznata je sa projektom i preko društvenih mreža Facebook i Twitter. Facebook stranica „Veliko srce“ ima više od 15.000 pratilaca, na kojoj je postavljeno 25 albuma fotografija rekonstruisanih igrališta, dok dokumentarni film „Veliko srce“ na YouTube kanalu ima oko 200 pregleda.

PORUKA KORISNICIMA KARTICE „VELIKO SRCE“

„Želimo da Vam zahvalimo što ste nam i 2014. godine ukazali poverenje i učinili mnoge ljude, i male i velike – srećnim. Važno nam je da Vam prenesemo da se, zahvaljujući vama koji koristite ovu karticu, sada čuje dečji smeh na igralištima vrtića u Ubu, u Subotici, Petrovaradinu, na Banovom brdu, Požarevcu, Kraljevu, Dimitrovgradu, Inđiji, Kragujevcu, Boru, Vlasotincu i mnogim drugim gradovima i opštinama. Zbog Vaše podrške, nove generacije dece savladavaju svoja prva okretanja, padanja i dizanja i otkrivaju sve čari detinjstva.Želimo i da u novoj 2015. godini budete i dalje naši partneri, da kroz zajedničku inicijativu učinimo da i dalje zvono dečjeg smeha odjekuje po našim vrtićima.“

Podrška mladima

Nagrađivanje najboljih maturanata srednjih škola Srbije pod pokroviteljstvom NJKV Aleksandra II Karađorđevića

Osmu godinu zaredom, Eurobank pokrovitelj je programa nagrađivanja najboljih maturanata Srbije u organizaciji

Fondacije prestolonaslednika Aleksandra za obrazovanje. Tradicionalni susret najboljih učenika Srbije sa Njihovim kraljevskim visočanstvima prestolonaslednikom Aleksandrom i princezom Katarinom okupio je 600 đaka generacije svih srednjih škola iz Srbije i Republike Srpske.

Podržavajući ovaj program, Eurobank doprinosi adekvatnom školovanju i usmeravanju mladih ljudi, koji predstavljaju budućnost Srbije.

Podrška i pomoć ugroženima od poplava

U izazovnim vremenima s kojima je bila suočena čitava zemlja za vreme majskih poplava, pokazali smo pravu vrednost zajedništva i brze reakcije. Ne čekajući da inicijativa dođe od nekog drugog, organizovali smo sve svoje resurse – privatne i kolektivne, i usmerili pomoć tamo gde je bila najpotrebnija. Posebno smo ponosni što smo u teškim trenucima pokazali da smo društveno odgovorna kompanija, kao i da vrednosti Banke – timski rad i poštovanje prema ljudima – nisu samo slovo na papiru već kamen temeljac svega što radimo.

Svi zaposleni širom Srbije dali su svoj maksimalni doprinos – solidarnost među kolegama, nesebična podrška svih sektora i sindikata banke, sinhronizovanost u prikupljanju i distribuciji pomoći – obeležili su te teške dane.

Eurobank je odmah po objavljivanju razmera posledica koje su donele poplave, krenula sa raznim vrstama pomoći za sve ugrožene: uplatila milion dinara za pomoć u vanrednoj situaciji preko namenskog dinarskog predračuna Vlade Srbije, što je predstavljalo prvu pomoć za hitnu intervenciju u vanrednoj situaciji, donirala oko 3,5 miliona dinara u novcu i robi, a zaposleni su prikupili više od pet tona robe za najugroženije.

Banka je takođe uložila sve svoje resurse kako bi pomogla kolegama koje žive i rade u ugroženim područjima. Naše kolege iz Obrenovca, Smederevske Palanke i Svilajnca bile

LOKALNA ZAJEDNICA

28

su na sigurnom, zajedno sa svojim porodicama. Banka je pokrila sve troškove smeštaja i pružila svu neophodnu finansijsku podršku i pomoć. Poplavni talas koji je zadesio našu zemlju ostavio je značajne posledice i na poslovne procese mnogih privrednih subjekata, naših klijenata. Uveden je moratorijum kao posebna olakšica za klijente koji u našoj Banci imaju kredite i kreditne kartice, dok će se SBB, SME i Large Corporate klijentima pristupati

pojedinačno, i na taj način, u dogovoru sa njima, donositi odluka o određenim olakšicama. Takođe, sve navedene olakšice odnose se i na klijente koji su zaposleni kod poslodavca koji je zbog nedavnih elementarnih nepogoda obustavio poslovnu aktivnost.Na nivou Banke doneta je odluka da se ne naplaćuje provizija na uplate humanitarne pomoći za ugrožene u poplavi, koje idu preko računa Banke, kao ni na gotovinske uplate.

LOKALNA ZAJEDNICA

Projekat Iznos u RSD

Nacionalno udruženje dece obolele od raka Unapređenje lečenja i života dece obolele od raka i njihovih porodica

90.000,00

Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju Sremčica Donacija slikovnica i knjiga 30.000,00

Udruženje za pomoć osobama sa Daunovim sindromom Beograd

Organizacija izleta za decu i proslave Nove godine 150.000,00

Fondacija Narodnog muzeja u Beogradu Donacija u svrhu prikupljanja sredstava za obnovu zgrade 180.000,00

Helensko privredno udruženje Donacija za podršku organizaciji „Nedelja grčkog filma“ 100.000,00

Udruženje „Nada za decu“ Kupovina slatkiša za Dom za nezbrinutu decu u Sremčici

30.000,00

OŠ „Miloje Pavlović“, Beograd Donacija unutrašnjeg i spoljašnjeg igrališta za decu sa invaliditetom

1.440.000,00

Narodna biblioteka Srbije Donacija 2.000 dečjih knjiga za 20 najugroženijih biblioteka u Srbiji

2.640.000,00

Opštine: Obrenovac, Svilajnac, Ub, Barič, Lajkovac, Ljig, Osečina, Mionica

Donacija najvažnijih životnih namirnica ugroženima od poplava

3.500.000,00

Vlada Republike Srbije Donacija novčanih sredstava za ugrožene od poplava 1.500.00,00

Dom za nezbrinutu decu „Dragutin Filipović Jusa“ Donacija slikovnica i knjiga 30.000,00

Svratište za decu u Krfskoj ulici u Beogradu Donacija slikovnica i knjiga 30.000,00

Helensko privredno udruženje Humanitarni božićni sajam 120.000,00

Donacija za akciju „Humano srce“ Donacija slikovnica za vrtić „Ciciban“ u Obrenovcu 38.000,00

Narodna biblioteka Srbije Podrška radu radionice za decu „Doktori za knjige“ 150.000,00

Laguna Sponzorstvo manifestacije „Noć knjige“ 700.000,00

Udruženje penzionera Opštine Stari grad Donacija za sprovođenje aktivnosti društva 50.000,00

Centar za kulturu „Vuk Karadžić“, Loznica Organizacija Vukovog sabora 50.000,00

Ekonomski forum Srbije Generalno sponzorstvo 2.000.000,00

Vizantološki institut SANU Zbornik radova 120.000,00

Vrtić „Čigra“, Petrovaradin Donacija igrališta i dečjih knjiga 1.200.000,00

Predškolska ustanova UB Kompletno renoviranje vrtića nakon poplava 8.400.000,00

Vrtić „Lastavica“, Subotica Donacija igrališta i dečjih knjiga 1.200.000,00

Primalac donacije/sponzorstva

DONACIJE I SPONZORSTVA BANKE

29

Sve zainteresovane strane prijavne aplikacije za sponzorstva i donacije mogu poslati na e-mail adresu [email protected] Sve prijave razmatra stručna služba. Ukoliko postoji interesovanje da se konkretni projekat podrži, služba odgovara na iste u roku od 30 dana.Internom procedurom za upravljanje zahtevima za sponzorstvo i donacije regulisan je način za njihovo odobravanje.

LOKALNA ZAJEDNICA

CILJEVI 2014:

•Produbljivanje partnerstava sa lokalnim zajednicama i civilnim sektorom u sprovođenju projekata DOP-a; •Priprema Politike o ulaganjima u zajednicu, koja bi definisala oblasti i standarde DOP-a u Eurobank u Srbiji.

CILJEVI 2015:

•Proširenje projekta „Veliko srce“ na predškolske ustanove u kojima borave deca sa smetnjama u razvoju. Zajedno sa Gradskim sekretarijatom za obrazovanje i dečju zaštitu biće izabrane ustanove koje pohađa veći broj ove dece (osim spoljnih dečjih igrališta, biće urađeni montesori kabineti).

Zaštitaživotne sredine

31

Zaštita životne sredine je jedan od ključnih stubova korporativne društvene odgovornosti i održivog razvoja u Eurobank. U duhu društveno odgovornog poslovanja, Eurobank kontinuirano uvodi odgovarajuće procese u svoje poslovanje i preduzima mere u cilju smanjenja negativnih efekata na životnu sredinu.

Svakodnevne bankarske aktivnosti imaju direktan uticaj na životnu sredinu, prvenstveno zbog korišćenja energije, vode, papira, kao i ostalih prirodnih resursa. U toku 2014. godine Eurobank je nastavila sa aktivnostima u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i posebnu pažnju posvetila odgovornom finansiranju kao načinu na koji Banka nastoji da doprinese smanjenju indirektnih uticaja.

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

U skladu sa našom posvećenošću ekološki odgovornom poslovanju i naporima da razvijemo i implementiramo sistem upravljanja zaštitom životne sredine, analizirani su ukupni uticaji koje Banka, tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, ima na životnu sredinu. Rezultati analize poslužili su kao osnova za definisanje ključnih inicijativa čiji je cilj smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu:

1. Racionalizacija utroška energije i smanjenje gasova sa efektom staklene bašte;2. Racionalna upotreba prirodnih resursa (voda i energija);3. Principi „zelenih nabavki“;4. Smanjenje otpada koji je generisan obavljanjem svakodnevnih aktivnosti;5. Upravljanje otpadom – separacija čvrstog otpada, bezbedno skladištenje otpada koji je namenjen reciklaži;6. Reciklaža generisanog otpada – papir, karton, električni i elektronski otpad, ambalažni otpad, istrošeni toneri;7. Odgovorno finansiranje – Sistem upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima;8. Razvoj „zelenih“ proizvoda i usluga.

Sistem upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima

Finansiranje i odgovorno upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima su važan deo strategije rada i razvoja Eurobanke. Do sada, Banka je implementirala Sistem upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima u proces odobravanja kredita, u skladu

sa međunarodnim standardima i najboljom praksom. ESRM je bio jedan od ključnih elemenata za uspostavljanje dobre saradnje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Zahvaljujući svojim čvrstim opredeljenjima i rezultatima, Eurobank je dobila novu revolving kreditnu liniju od EBRD-a u okviru programa „Trade Facilitation Program“.Pored toga, prilikom odobravanja zahteva za sponzorstva i donacije pažnja se posvećuje i proceni uticaja na životnu sredinu, kao jednom od kriterijuma za donošenje odluke i finansiranje projekta.

Očuvanje prirodnih resursa

ENERGIJA I VODA

Direktna potrošnja energije se odnosi na sagorevanje prirodnog gasa i nafte za potrebe grejanja, dok se indirektna potrošnja odnosi na električnu energiju koja se upotrebi u toku obavljanja poslovnih aktivnosti Banke.

Banka prati i vodi evidenciju o potrošnji energije u svim poslovnim prostorijama u kojima obavlja delatnost. U 2014. godini potrošnja električne energije iznosila je 6.371.081 kWh, što u poređenju sa ukupnom potrošnjom električne energije u 2013. godini predstavlja smanjenje za 4,91%.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

UKUPNA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE (kwh)

7.626.3558.081.760

7.173.448 6.700.152 6.371.081

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

KOLIČINA PRIMARNE ENERGIJE2013. 2014.

Prirodni gas utrošen za grejanje

306.070 kWh (31.690 m3)

284.940 kWh (29.502 m3)

Nafta utrošena za grejanje

256.410 kWh (24.420 l)

255.759 kWh (24.358 l)

POTROŠNJA VODE

*Banka crpi vodu iz javnog vodovoda

2013. 2014.

Potrošnja vode (m3)* 15.431 10.668

32

ENERGETSKI MENADŽMENT

Implementacija efikasnog programa za upravljanje energijom i smanjenje potrošnje energije je vrlo značajna komponenta smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. U tom cilju, Banka je preduzela sledeće aktivnosti:

•Instalacija energetski efikasnih sistema toplotnih pumpi u svim novim i renoviranim poslovnim prostorima;•Instalacija energetski efikasnih lampi i sijalica u svim novim i renoviranim poslovnim prostorima.

Ove aktivnosti predstavljaju prvu fazu naših napora da kontinuirano povećavamo energetsku efikasnost, što će dovesti do pozitivnog uticaja na klimatske promene.

Uprkos činjenici da Banka uglavnom indirektno utiče na emisiju gasova staklene bašte (kroz potrošnju električne energije), značaj praćenja uticaja na klimatske promene svrstan je u jedan od naših prioriteta u borbi za očuvanje životne sredine, što je rezultiralo praćenjem potrošnje energije svih vrsta, kao i nastalih emisija gasova.

TOTALNA, DIREKTNA I INDIREKTNA EMISIJA GASOVA PO TEŽINI

Ukupna emisija CO2 merena je na osnovu potrošnje direktnih i indirektnih oblika energije. Konverzija utrošene energije u emisiju ugljen-dioksida izračunata je na osnovu zvaničnih kalkulatora WRI/WBCSD GHG protokola.

UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOM

Eurobank primenjuje procedure i programe upravljanja otpadom koji su bazirani na osnovnim principima odgovornog upravljanja otpadom – smanji, ponovo upotrebi i recikliraj. Tokom 2014. godine Banka je implementirala program sakupljanja i reciklaže papirnog otpada u 50 filijala, dok je sakupljanje istrošenih tonera organizovano u svim filijalama.Odbačena električna i elektronska oprema predata je ovlašćenom operateru na dalji tretman.

RECIKLAŽA I POTROŠNJA PAPIRA

U cilju očuvanja prirodnih resursa i smanjenja generisanog otpadnog papira, Eurobank je implementirala program uštede papira. Tokom 2014. godine Eurobank je nastavila da primenjuje sledeće aktivnosti:

•Slanje elektronskih izvoda;•Šira primena digitalizacije dokumenata;•Unapređenje sistema upravljanja štampanjem, odnosno obostrano štampanje dokumenata.

Široko uvođenje digitalizacije dokumenata omogućilo nam je transformaciju operacija iz „zasnovanih na papiru“ u operacije „bez papira“, vodeći nas ka poboljšanom i bržem pružanju usluga našim klijentima; uz postizanje smanjenja troškova, istovremeno čuvajući životnu sredinu optimizacijom potrošnje papira i tonera.

Specijalne korpe za sakupljanje otpadnog papira, kartona i plastike postavljene su u svim poslovnim zgradama i filijalama Banke.

U 2013. godini Banka je reciklirala 17,35 tona papira, odnosno 28% od ukupno nabavljenog papira.

U 2014. godini Banka je reciklirala 9,83 tone papirnog otpada, odnosno 14% ukupne godišnje nabavke papira.

RECIKLAŽA PAPIRA (t)UKUPNA DIREKTNA I INDIREKTNA EMISIJA CO2 (t)


2013.Energetski resursEmisija CO2 (t)

2014.

Prirodni gas 61,81 57,54

Nafta 68,46 68,29

Električna energija 4,494.96 4,992.21

UKUPNO 4,625.23 5,118.04

5.4575.940

4.961 4.6255.118

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

2010.

20,00

2011.

31,58

2012.

24,80.

2013.

17,35

2014.

9,83

33

RECIKLAŽA TONERA

Od 2011. godine Banka primenjuje sistem upravljanja istrošenim tonerima. Svi istrošeni toneri i kertridži iz filijala i administrativnih zgrada šalju se na reciklažu.

UPRAVLJANJE ELEKTRONSKOM I ELEKTRIČNOM OPREMOM

U skladu sa zakonskim propisima o odlaganju opasnog otpada, Eurobank je sklopila ugovor sa ovlašćenim operaterom za transport, odlaganje i tretman opasnog otpada. Tokom 2014. godine Banka je otpremila na reciklažu 10,38 tona električnog i elektronskog otpada, uglavnom IT opreme (monitori, laptopovi, štampači, skeneri), i ostale električne uređaje.

OSTVARENI CILJEVI U 2014:

•Širenje mreže filijala iz kojih se otprema otpadni papir na reciklažu – Program reciklaže papira implementiran je u 50 filijala širom Srbije.•Implementacija programa reciklaže ambalažnog otpada.•Širenje svesti o značaju zaštite životne sredine putem stalne komunikacije sa svim zaposlenima i edukacija zaposlenih o upravljanju otpadom.•Implementacija novih i unapređenje postojećih internih regulatornih dokumenata iz oblasti životne sredine.

CILJEVI ZA 2015. GODINU:

•Implementacija Plana upravljanja otpadom. •Nastavak edukacije zaposlenih o merama unapređenja zaštite životne sredine i upravljanja otpadom.•Poboljšanje energetske efikasnosti.•Implementacija Programa reciklaže otpadnog papira u svim filijalama Eurobanke.

UKUPAN IZNOS RECIKLIRANOG ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA PO GODINAMA (t)

Godina

2010. 11,36

2011. 6,30

2012.

2013.

2014.

3,28

2,46

10,38

UKUPNO 33,78


GRI indeksi indikatori

35

OPŠTI PODACISTRATEGIJA I ANALIZA1

PROFIL KOMPANIJE2

PARAMETRI IZVEŠTAJA3

UVODNA REČ GENERALNOG DIREKTORA1.1

NAZIV KOMPANIJE2.1

PERIOD IZVEŠTAVANJA3.1

DATUM PRETHODNOG OBJAVLJENOG IZVEŠTAJA3.2

CIKLUS IZVEŠTAVANJA3.3

KONTAKT OSOBA ZA PITANJA U VEZI SA IZVEŠTAJEM3.4

Metodologija izrade izveštaja: određivanje sadržaja – materijalnost i prioritetne teme, principi izveštaja3.5

GRANICE IZVEŠTAJAPRIORITETNE TEME, PRINCIPI IZVEŠTAJA3.6

OGRANIČENJA U VEZI SA OPSEGOM I GRANICAMA IZVEŠTAJA3.7

TEHNIKE MERENJA I IZRAČUNAVANJA3.9

OBJAŠNJENJE I RAZLOG SVIH KOREKCIJA PODATAKA IZ PRETHODNIH IZVEŠTAJA3.10

IZMENE U ODNOSU NA PRETHODNI IZVEŠTAJ KOJE SE TIČU GRANICA, OPSEGA ILI METODA MERENJA3.11

GRI INDEKS I TABELA INDIKATORA3.12

VERIFIKACIJA IZVEŠTAJA3.13

Osnova za izveštavanje o entitetima koji mogu imati uticaj na uporedivost u odnosu na druge organizacije ili periode izveštavanja (zajednička ulaganja, zajedničke kompanije, zakup objekata, outsourcing i sl.)

3.8

OSNOVNI BRENDOVI, PROIZVODI I/ILI USLUGE2.2

OPERATIVNA STRUKTURA 2.3

LOKACIJA SEDIŠTA KOMPANIJE2.4

BROJ ZEMALJA U KOJIMA KOMPANIJA POSLUJE2.5

PRAVNA FORMA I PRIRODA VLASNIŠTVA2.6

TRŽIŠTA NA KOJIMA KOMPANIJA POSLUJE2.7

VELIČINA KOMPANIJE2.8

Značajne promene u periodu izveštavanja u vezi sa veličinom, strukturom ili vlasništvom kompanije2.9

NAGRADE PRIMLJENE U PERIODU IZVEŠTAVANJAVLASNIŠTVOM KOMPANIJE2.10

STRATEŠKI PRISTUP, KLJUČNI UTICAJI, RIZICI I MOGUĆNOSTI U KONTEKSTU ODRŽIVOSTI; TABELA CILJEVA1.2

GRI INDEKS I INDIKATORI

36

Upravljačka struktura, mandat i sastav najvišeg upravljačkog tela i njegovih odbora, uključujući procenat žena u upravljačkim telima, starosnu ili manjinsku pripadnost članova i druge pokazatelje različitosti

4.1

Za organizacije koje imaju jedinstvenu (unitarnu) upravljačku strukturu, navesti broj članova najvišeg upravljačkog tela koji su nezavisni i/ili nisu članoviIzvršne strukture organizacije

4.3

UPRAVLJANJE, OBAVEZE I UKLJUČIVANJE STEJKHOLDERA4

OBAVEZE PREMA SPOLJNIM INICIJATIVAMA

UKLJUČIVANJE STEJKHOLDERA

UPRAVLJAČKA I IZVRŠNA FUNKCIJA PREDSEDNIKA NAJVIŠEG UPRAVLJAČKOG TELA 4.2

MEHANIZMI KOMUNIKACIJE ZAPOSLENIH I AKCIONARA SA NAJVIŠIM UPRAVLJAČKIM TELIMA4.4

POVEZANOST IZMEĐU NADOKNADA ZA BORD I VIŠI MENADŽMENT I POSLOVNIH REZULTATA KOMPANIJE4.5

POSTOJEĆE PROCEDURE ZA SPREČAVANJE SUKOBA INTERESA4.6

UPRAVLJANJE RIZICIMA U KONTEKSTU PRINCIPA PREDOSTROŽNOSTI UJEDINJENIH NACIJA4.11

LISTA UKLJUČENIH STEJKHOLDERA4.14

PROCES ZA DEFINISANJE I IZBOR STEJKHOLDERA 4.15

PRISTUP UKLJUČIVANJU STEJKHOLDERA4.16

KLJUČNE TEME KOJE SU STEJKHOLDERI POKRENULI4.17

PRIVRŽENOST EKSTERNIM INICIJATIVAMA4.12

ČLANSTVO U UDRUŽENJIMA4.13

PROCEDURE ZA IMENOVANJE ČLANOVA BORDA4.7

INTERNE POLITIKE I STRATEGIJE 4.8

PROCEDURE NAJVIŠEG UPRAVLJAČKOG TELA ZA NADZOR UPRAVLJANJA ODRŽIVOŠĆU4.9

KAKO SE EVALUIRA RAD I UČINAK NAJVIŠEG UPRAVLJAČKOG TELA4.10

OPŠTI PODACI


37


EKONOMSKE PERFORMANSE (EC) PRISTUP UPRAVLJANJU

RADNA PRAVA I ZAPOSLENI (LA) PRISTUP UPRAVLJANJU

TABELA GRI NIVOA

GRI OBLASTI I INDIKATORISTATUS

2014.STATUS

2013.

ŽIVOTNA SREDINA (EN) PRISTUP UPRAVLJANJU

LA 1 C Ukupna radna snaga11.

LA 2 C STOPA FLUKTUACIJE ZAPOSLENIH 12.

LA 3 AD Beneficije osigurane zaposlenima sa punim radnim vremenom13.

LA 10 C Ukupan broj sati obuke prema kategoriji zaposlenih16.

EC 7 C Postupci za zapošljavanje lokalne radne snage i udeo domaćeg stanovništva u redovima višeg menadžmenta u mestima značajnih poslovnih delatnosti

2.

5.

•

EN 8 C Ukupna potrošnja vode, prema izvoru 6. • •EN 16 C Ukupne direktne i indirektne emisije gasova staklene bašte po težini (CO2) 7. • •EN 22 C Ukupna težina otpada prema vrsti i metodi zbrinjavanja 8. • •

EN 4 C Indirektna potrošnja energije prema primarnom izvoru energije

EC1 C Direktna generisana i distribuirana ekonomska vrednost

3.

1.

•

••

EN 5 ADD Ušteda energije usled smanjene upotrebe i povećanja energetske efikasnosti 4.

EN 7 AD Inicijative za smanjenje indirektne potrošnje energije i ostvarena smanjenja**Ključne inicijative realizovane su 2012. godine.

9. EN 26 C Inicijative za ublažavanje uticaja proizvoda i usluga na životnu sredinu i opseg ublažavanja uticaja • •

10. EN 28 C Novčana vrednost značajnih kazni i ukupan broj nenovčanih kazni zbog nepridržavanja zakona i propisa o zaštiti životne sredine •

14. LA 7 C Stopa povreda, profesionalnih bolesti, izgubljenih dana i izostajanja i broj smrtnih slučajeva povezanih sa nesrećama na radu prema regiji

18. LA 12 ADD Procenat zaposlenih koji dobijaju redovnu ocenu radnog učinka i individualnog razvoja

19. LA 13 C Sastav upravljačkih tela i struktura zaposlenih po kategorijama, prema polu, starosnoj dobi, pripadnosti manjinskim grupama i drugim pokazateljima raznolikosti

20. LA 15 C Povratak na posao i stopa zadržavanja na radnom mestu posle porodiljskog odsustva, prema polu

15. LA 8 C Programi obrazovanja, obuke, savetovanja, prevencije i kontrole rizika namenjeni pružanju pomoći članovima radne snage, njihovim porodicama ili članovima zajednice u vezi sa ozbiljnim bolestima

17. LA 11 ADD Programi za sticanje veština i učenje tokom celog životnog veka kojima se razvija stalna mogućnost zapošljavanja zaposlenih i koji im pomažu u uspešnom okončanju radnog veka

•

•

•

•

•

38


• Indikator ispunjen u potpunosti/ Indikator nije ispunjen Delimično ispunjen indikator

LJUDSKA PRAVA (HR) PRISTUP UPRAVLJANJU

LOKALNA ZAJEDNICA (SO) PRISTUP UPRAVLJANJU

ODGOVORNOST ZA PROIZVOD (PR) PRISTUP UPRAVLJANJU

TABELA GRI NIVOA

GRI OBLASTI I INDIKATORISTATUS

2014.STATUS

2013.

HR 2 C Procenat značajnih dobavljača i podugovarača podvrgnutih analitičkom pregledu (screening) s obzirom na ljudska prava i preduzete mere

SO 1 C Procenat lokaliteta i operacija/aktivnosti kompanije na kojima postoje programi uključivanja lokalne zajednice, procene uticaja i razvoja

21.

25.

HR 4 C Ukupan broj slučajeva diskriminacije i preduzete mere22.

FS 13 C Dostupnost u manje naseljenim ili ekonomski nerazvijenim područjima prema tipu26.

FS 16 C Inicijative za poboljšanje finansijske pismenosti prema tipu korisnika31.

•

•

••

PR 5 ADD Prakse vezane za zadovoljstvo kupaca, uključujući rezultate istraživanja zadovoljstva kupaca

32. ••PR 6 C Programi za poštovanje zakona, standarda i dobrovoljnih kodeksa koji se odnose na marketinške komunikacije, uključujući oglašavanje, promocije i sponzorstva

33. ••PR 8 ADD Ukupan broj osnovanih žalbi u vezi sa povredama privatnosti kupaca ili gubitkom ličnih podataka o kupcu

34. •

PR 3 C Vrsta podataka o proizvodu/usluzi definisanih kompanijskim pravilima i procedurama i procenat značajnih proizvoda i usluga podložnih takvim informativnim zahtevima

29. ••PR 4 ADD ukupan broj slučajeva nepridržavanja propisa i dobrovoljnih kodeksa u vezi sa podacima o proizvodu i usluzi i označavanjem, prema vrsti ishoda

30.

HR 11 C Broj žalbi u vezi sa ljudskim pravima koje su podnete, prihvaćene kao osnovane i rešene putem formalnih žalbenih mehanizama

24. •

••

FS 14 C Inicijative za unapređenje pristupa finansijskim proizvodima za pripadnike osetljivih grupa

27. •SO 3 C Procenat zaposlenih obuhvaćenih obukom o antikorupcijskim politikama i postupcima kompanije

28. •

•

23. HR 5 C Delatnosti prepoznate kao one u kojima bi u značajnoj meri moglo biti ugroženo ostvarivanje prava na slobodu udruživanja i kolektivnog pregovaranja i mere preduzete u cilju podržavanja tih prava

••

godiŠnji izveŠtaj · bankoosiguranje mali biznis poslovi sa privredom sektor za privredno...

Documents