centralno bankarstvo pristupni rad-2

UNIVERZITET U SARAJEVU

EKONOMSKI FAKULTET U SARAJEVU

PRISTUPNI RAD

TEMA: CENTRALNA BANKA BIH I PROCES USKLAĐIVANJA SA

EVROPSKOM MONETARNOM UNIJOM I EVROPSKOM

CENTRALNOM BANKOM

Predmet: Centralno bankarstvo

Mentor: Prof. dr Dženan Đonlagić

Studenti: Sabina Bekan

Čolić Ajla

Hrustemović Irma

Rizvan Admir

Sućeska Dženana

Sarajevo, decembar 2010.

Centralna banka BiH i proces usklađivanja sa Evropskom monetarnom unijom i Evropskom centralnom

bankom

2

S A D R Ž A J

1. UVOD ........................................................................................................................................... 3

2.1. ANALIZA MONETARNIH KRETANJA U BOSNI I HERCEGOVINI I MOGUĆE IMPLIKACIJE PRI

PRISTUPANJU EVROPSKOJ CENTRALNOJ BANCI ................................................................................... 6

2.1.1. Prodaja i kupovina KM................................................................................................... 6

2.1.2. Devizne rezerve i monetarna baza .................................................................................. 7

2.1.3. Monetarni agregati ........................................................................................................ 10

2.1.4. Obavezne rezerve ......................................................................................................... 12

3. NAČIN PRIPREME ZA INTEGRACIJU MONETARNOG SISTEMA BOSNE I

HERCEGOVINE U EVROPSKU MONETARNU UNIJU .......................................................... 14

3.1. BOSNA I HERCEGOVINA - PROCES ISPUNJAVANJA USLOVA IZ STUDIJE IZVODLJIVOSTI .......... 14

3.2. BOSNA I HERCEGOVINA- PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA EVROPSKOJ UNIJI ........... 16

3.3. BOSNA I HERCEGOVINA - PROCES INTEGRACIJE U EVROPSKU MONETARNU UNIJU ................ 17

3.3.1. Implikacije za monetarni sistem Bosne i Hercegovine na osnovu analize teorije

optimalnog valutnog područja ..................................................................................................... 17

3.3.2. Implikacije za monetarni sistem Bosne i Hercegovine na osnovu komparativne analize

prednosti i nedostataka uvođenja eura kao jedinstvene valute Evropske monetarne unije ......... 20

3.3.3. Moguće opcije za Cetralnu banku Bosne i Hercegovine na osnovu analize

instrumenata Evropske centralne banke ...................................................................................... 22

3.3.4. Moguće opcije za Centralnu banku Bosne i Hercegovine na osnovu analize iskustava

zemalja novih članica i zemalja u procesu stabilizacije i pridruživanja ..................................... 24

3.3.5. Implikacije za monetarni sistem BiH na osnovu analize kriterija konvergencije ........ 26

4. ZAKLJUČAK ............................................................................................................................ 28

5. LITERATURA .......................................................................................................................... 31


bankom

3

1. UVOD

Pristupanje Evropskoj Uniji predstavlja strateški prioritet Bosne i Hercegovine. Centralna

banka Bosne i Hercegovine, kroz jaku institucionalnu saradnju sa Direkcijom za evropske

integracije Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i resornim ministarstvima, kao i sa strukturama

Evropske unije, učestvuje u procesu pristupanja države Evropskoj uniji i radi na unaprijeđenju

svojih poslovanja u skladu sa evropskim standardima. Očuvanje stabilnosti monetarnog sistema je

od ključnog značaja. Jaka, stabilna i nezavisna centralna banka doprinosi makroekonomskoj

stabilnosti i cjelokupnoj boljoj pripremljenosti zemlje za proces evropskih integracija.

Centralna banka Bosne i Hercegovine doprinosi radu koordinacionih i ekspertnih struktura

Bosne i Hercegovine koje su uspostavljene u cilju provođenja obaveza prema Evropskoj uniji, te

predstavnici Centralne banke Bosne i Hercegovine redovno učestvuju u ekonomskom dijalogu

Bosne i Hercegovine sa Evropskom komisijom. U procesu konvergencije ka standardima Evropske

unije i pripremama za ulazak u Evropski sistem centralnih banaka, a zatim i u punopravno članstvo

u Ekonomsko-monetarnoj uniji, Centralna banka Bosne i Hercegovine nadzire monetarnu stabilnost

uz dosljedno njegovanje principa nezavisnosti i politike transparentnosti. Nezavisnost, efikasnost,

poslovne prakse koje su u mnogim aspektima na nivou standarda Evropske unije ili blizu njih,

povjerenje, dobra komunikacija s građanima i javnošću Bosne i Hercegovine, kombinovano

doprinose i potvrđuju izuzetnu reputaciju Centralne banke Bosne i Hercegovine.

U prvom dijelu rada govorit će se o funkcionisanju currency board aranžmana u Bosni i

Hercegovini i kako currency board aranžman vodi Bosnu i Hercegovinu na njenom putu ka

Evropskoj uniji. Također, bit će analizirana monetarna kretanja Centralne banke Bosne i

Hercegovine i moguće implikacije pri pristupanju Evropskoj centralnoj banci.

U drugom dijelu govorit će se o načinu pripreme za integraciju monetarnog sistema Bosne i

Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju, odnosno o procesu ispunjavanja uslova za integraciju

Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, a potom u Evropsku monetarnu uniju. Također, govorit će

se i o implikacijama na monetarni sistem na osnovu analize teorije optimalnog područja, prednosti i

nedostataka uvođenja eura, i na osnovu kriterija konvergencije, te o mogućim opcijama za Centralnu

banku.


bankom

4

2. CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE I CURRENCY

BOARD ARANŽMAN

Centralna banka Bosne i Hercegovine je jedina ovlaštena instutucija za vođenje monetarne

politike u BiH. Centralna banka Bosne i Hercegovine funkcioniše kao valutni odbor, nema funkciju

zajmodavca krajnje instance, niti mogućnosti emisije vlastitih vrijednosnih papira ili kupovine

vrijednosnih papira koje bi emitovale vlade različitih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini.1 Općim

okvirnim sporaumom za mir u Bosni i Hercegovini, parafiran u Dejtonu 21.11.1995.g., a potpisan

14.12.1995.g. u Parizu, je uspostavljena Centralna banka Bosne i Hercegovine kao jedinstvena

ovlaštena institucija za provođenje monetarne politike na cijelom podrčju države Bosne i

Hercegovine, a osnovana je u skladu sa zakonom koji je usvojio Parlament Bosne i Hercegovine

20.6.1997.g., i počela sa radom 11.8.1997.g. Utvrđen je koncept monetarne politike na principima

currency board aranžmana.

Currency board podrazumjeva:

- konvertibilna marka vezana je za euro po fiksnom deviznom kursu

- Centralna banka Bosne i Hercegovine može pustiti u opticaj konvertibilnu marku, samo

ukoliko postoji 100% pokriće u konvertibilnim deviznim rezervama; ove rezerve se gotovo

u cjelosti čuvaju u eurima

- Centralna banka Bosne i Hercegovine ne može dati nikome kredit

Bosna i Hercegovina treba upravljati moneternom politikom koja će nam na najracionalniji

način omogućiti realizaciju strateškog cilja tj. integraciju monetarnog sistema Bosne i Hercegovine

u Evropsku monetarnu uniju. Dugoročni cilj monetarne politike u Bosni i Hercegovini je stabilnost

cijena i stabilnost valute. To je u sladu sa primarnim ciljem (stabilnost cijena) kojeg realizira

Evropska centralna banka. Međucilj monetarne politike Bosne i Hercegovine je fiksni kurs između

konvertibilne marke i eura. Jedini tradicioalni instrument monetarne politike koji ima na

1 Fikret Čaušević, Razvoj tržišta novca u Bosni i Hercegovini, (Sarajevo: Ekonomski institut Sarajevo, 2005.), p. 34


bankom

5

raspolaganju Centralna banka Bosne i Hercegovine, je mogućnost da odredi i mijenja obaveznu

rezervu za komercijalne banke.2

Konvertibilna marke je već vezana za euro, te je zbog ostvarivanja cilja integracije Bosne i

Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju neophodno i održati ovu vezu. Izlazna strategija iz

currency board aranžmana bi trebala biti uvođenje eura kao novca Bosne i Hercegovine, putem

integracije u Evropsku monetarnu uniju.

Ono što bi trebalo modificirati u funkcionisanju currency board aranžmana u Bosni i

Hercegovini jeste proširenje funkcija Centralna banke Bosne i Hercegovine radi jačanja finansijsog

sektora i podsticaja razvoja finansijskog tržišta. S tim u vezi, Centralnoj banci Bosne i Hercegovine

bi trebalo biti omogućeno da igra ograničenu ulogu „lender of last resort“. Ovim instrumentom

monetarne politike bi mogla preduprijediti eventualnu krizu likvidnosti neke od banaka i uticati na

smanjenje sistemskog rizika što bi doprinijelo jačanju stabilnosti bankarskog sektora. Također,

Centralnoj banci Bosne i Hercegovine bi trebalo omogućiti da počne izdavati kratkoročne

vrijednosne papire i tako razvija tržište novca u Bosni i Hercegovini.

Slijedeća važna karika u procesu integracije monetarnog sistema Bosne i Hercegovine u

Evropsku monetarnu uniju jeste održavanje stabilnog nivoa nacionalnih rezervi. Također,

neophodno je preuzeti napore na smanjivanju deficita tekućeg računa, koji zajedno sa iznosom

javnog duga predstavljuaju najveću prijetnju makoekonomskoj stabilnosti u Bosni i Hercegovini.

Currency board aranžman opravdao je cilj zbog kojeg je uveden. Devizne rezerve su se

značajno uvećele, Bosna i Hercegovina danas ima stabilnu valutu, najnižu stopu inflacije i jedan od

najefikasnijih bankarskih sistema u regionu.

Od zemalja u tranziciji valutni odbor uvode Estonija 1993., Litvanija 1994., Bugarska i Bosna

i Hercegovina 1997. godine. Za zemlje u tranziciji valutni odbor predstavlja prelazno rješenje do

ulaska u valutnu uniju – euro zonu. Sve zemlje, sa izuzetkom Litvanije koja je uvela dolar, su vezale

svoju valutu prvo za DM, a kasnije za euro. Valutni odbor uveo je ove zemlje u Evropsku uniju i

time potvrdio da se sa ovim instrumentom mogu ispuniti kriteriji konvergencije.3

2 Dženan Đonlagić, Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina, (Sarajevo: Ekonomski fakultet u Sarajevu,

2006.), p. 248, 249 3 Izudin Kešetović, Monetarne finansije, (Kalesija: CPA, 2007.), p. 183


bankom

6

Za budućnost Bosne i Hercegovine ne postoji alternativa euru. Stabilnost deviznog kursa

eliminira devizni rizik, omogućava veću trgovinu i jaču integraciju među faktorima koji zajedno

pridonose uspješnom tranzicijskom procesu. Currency board aranžman u Bosni i Hercegovini je

omogućio stabilan makroekonomski okvir za buduće reforme. Ovo je neophodan, ali ne i dovoljan

uslov za održivi rast. 4

2.1. Analiza monetarnih kretanja u Bosni i Hercegovini i moguće implikacije pri

pristupanju Evropskoj centralnoj banci

Centralna banka Bosne i Hercegovine prati i određena monetarna kretanja. Ovdje ćemo

analizirati monetarna kretanja koja obuhvataju devizne rezerve i monetarnu bazu, monetarne

agregate i obavezne rezerve.

2.1.1. Prodaja i kupovina KM

Transakcije prodaje i kupovine KM Centralne banke Bosne i Hercegovine direktno utiču na

količinu novca u opticaju i to je jedini mehanizam emisije, odnosno povlačenja, primarnog novca u

bosanskohercegovačkoj ekonomiji. Razlika između prodaje i kupovine KM – saldo prodaje i

kupovine – predstavlja jedan od najznačajnijih pokazatelja monetarnih kretanja, jer veličina tog

salda direktno utiče na kretanje monetarne baze i ostalih monetarnih agregata.

U 2009. Centralna banka Bosne i Hercegovine prodala je domaće valute u vrijednosti 4,20

milijardi KM, a kupovina je iznosila 4,23 milijarde KM. U poređenju s prethodnom godinom,

prodaja KM je pala za 735,6 miliona KM, ili za 14,9%, a kupovina za 1,33 milijarde KM, odnosno

4 Dragan Kovačević, Modern Day European Currency Boards: Practice and Prospects, (Sarajevo: Central Bank of

Bosnia and Herzegovina, 2004.), p. 96


bankom

7

za 23,9%. Uravnotežen iznos kupovine i prodaje KM u 2009. rezultirao je neznatnim negativnim

saldom od 36,8 miliona KM.5

2.1.2. Devizne rezerve i monetarna baza

Kretanje monetarne baze određeno je dinamikom prodaje i kupovine konvertibilnih maraka od

strane Centralne banke Bosne i Hercegovine. Također, nivo deviznih rezervi je najvećim dijelom

određen saldom kupovine i prodaje konvertibilne marke. Monetarnu bazu čine gotov novac izvan

monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne

vlade) kod monetarnih vlasti. Deviznu rezervu čine kapitalne i specijalne rezerve, devizna sredstva

kao pokriće emitovanim konvertibilnim markama, neto slobodna devizna aktiva i od kraja 2002.

godine specijalna prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda.

Devizna rezerva Centralne banke Bosne i Hercegovine se investira u novčane depozite kod

inostranih banaka odgovarajućeg rejtinga, a u skladu sa sjernicama o investiranju deviznih rezervi.

Smjernicama se želi uspostaviti ograničenje rizika u okviru kojih će Centralna banka Bosne i

Hercegovine upravljati svojim portfoliom deviznih rezervi. Centralna banka Bosne i Hercegovine

upravlja deviznim rezervama polazeći prvenstveno od principa likvidnosti i sigurnosti investiranja.

Ovo podrazumijeva da uz održavanje visoke likvidnosti deviznih rezervi i prihvatljivu izloženost

rizicima, CBBiH nastoji ostvariti što povoljnije prinose na plasirane devizne rezerve. Portfolio

deviznih rezervi izložen je prije svega kreditnom, tržišnom, kamatnom, deviznom riziku i riziku

likvidnosti.

Ukupni portfolio deviznih rezervi podijeljen je na dva uža portfolija: likvidni i investicioni

portfolio. Ovakva organizacija portfolija deviznih rezervi usmjerena je na smanjivanje ukupnog

rizika portfolija putem diverzifikacije i povećanje prinosa od investiranja deviznih rezervi. Likvidni

portfolio čine gotovina u trezoru, depoziti po viđenju, prekonoćni depoziti, te oročeni depoziti do

godine dana. Pored toga, u likvidni portfolio uključeno je držanje SDR-a kod MMF-a, a od aprila

5 Godišnji izvještaj Centralne banke Bosne i Hercegovine za 2009. godinu, p. 50:

http://www.cbbh.ba/files/godisnji_izvjestaji/2009/GI_2009_bs.pdf


bankom

8

2009. i monetarno zlato. Ulaganja u vrijednosne papire (državne obveznice) čija ročnost ne prelazi

tri godine čine investicioni portfolio deviznih rezervi. U nastojanju da se što više diverzifikuje

kreditni i suvereni rizik, značajna pažnja posvećuje se i ravnomjernoj geografskoj disperziji deviznih

rezervi, ali je većina držanja koncetrirana unutar zone eura.

U skladu s pravilima valutnog odbora koja su sadržana u Zakonu o Centralnoj banci Bosne i

Hercegovine, neto devizne rezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine u svakom trenutku moraju

u potpunosti da pokriju monetarne obaveze u konvertibilnim markama. Pokriće monetarne pasive

neto deviznim rezervama omogućava održavanje stabilnosti i potpune konvertibilnosti nacionalne

valute. Zbog toga je osnovni zadatak upravljanja deviznim rezervama obezbjeđivanje odgovarajućeg

iznosa novčanih sredstava u stranim valutama koji će pokriti monetarne obaveze, tako da se

garantira fiksirani devizni kurs prema rezervnoj valuti. Na kraju drugog kvartala 2010. godine

pokrivenost monetarne baze deviznim rezervama iznosi 110,7%, što ukazuje na stabilnost održivosti

valutnog odbora.6

Neto slobodne devizne rezerve posljedica su dobiti od investiranja deviznih rezervi, a koje se

ostvaruju po osnovu kamata na kratkoročne depozite i SDR, kamata na vrijednosne papire u

investicionom portfoliju deviznih rezervi, kapitalnih dobitaka/gubitaka investicionog portfolija,

dobitaka/gubitaka po osnovu otvorene devizne pozicije Centralne banke Bosne i Hercegovine i

dividendi na akcije BIS-a u vlasništvu Centralne banke Bosne i Hercegovine.

6 Bilten 2, 2010., p. 48: http://www.cbbh.ba/files/bilteni/2010/bilten_2_2010.pdf


bankom

9

Grafik 1: Devizne rezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine (u milionima KM)

Izvor: Godišnji izvještaj Centralne banke Bosne i Hercegovine za 2009., godinu: p., 191


Napomena:

Bruto devizne rezerve čine stanja bilansnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH

SDR-om, devize u trezoru CBBiH, kratkoročni devizni depoziti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u

vrijednosne papire od jula 2006. po odluci Investiciong komiteta CBBiH.

Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između bruto deviznih rezervi i obaveza prema nerezidentima.

Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti.

Neto slobodne rezerve predstavljaju razliku između neto deviznih rezervi i monetarne pasive CBBiH.

Pod uticajem kretanja salda prodaje i kupovine KM bruto devizne rezerve Centralne banke

Bosne i Hercegovine su u 2009. zabilježile pad u iznosu od 83,7 miliona KM, ili po stopi od 1,3%.

Vrijednost bruto deviznih rezervi na kraju godine iznosila je 6.212,1 milion KM. Smanjenje bruto

deviznih rezervi posljedica je pada monetarne pasive u iznosu od 22,0 miliona KM, odnosno 0,4%, i

pada neto slobodnih deviznih rezervi u iznosu od 61,6 miliona KM, ili 10,9%.7

7 Godišnji izvještaj Centralne banke Bosne i Hercegovine za 2009. Godinu, p.60:


0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

decembar2005.

decembar2006.

decembar2007.

decenbar2008.

decembar2009.

Bruto devizne rezerve

Neto devizne rezerve

Monetarna pasiva

Neto slobodne rezerve


bankom

10

2.1.3. Monetarni agregati

Prema metodološkom objašnjenju Centralne banke Bosne i Hercegovine, monetarni agregati

su: monetarni agregat M1, tj. novac u užem smislu i monetarni agregat M2, tj. novčana masa.

Novčanu masu M2 čine novac u užem smislu M1 i kvazi novac QM tj. NM = M2 = M1 + QM.8 Na

slijedećoj šemi dat je prikaz strukture monetarnih agregata u Bosni i Hercegovini.

Šema 1: Struktura monetarnih agregata u Bosni i Hercegovini

Izvor: Dženan Džonlagić, Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina, (Sarajevo: Ekonomski fakultet u Sarajevu,

2006), p. 260

Monetarni agregat M2 (monetarna masa) u drugom kvartalu 2010. godine znatno je porastao

za 201,3 miliona KM, ili 1,5% u odnosu prvi kvartal, a što je rezultat porasta kvazi-novca.

Registrovano je i ubrzanje procesa multiplikacije novca jer je monetarni multiplikator za M2

narastao na 2,4966.9 Naredni grafik prikazuje kretanje monetarnih agregata kroz godine gdje

uočavamo trend njihovog rasta.

8 Dž. Đonlagić, op. cit., p. 260

9 Bilten 2, 2010., p. 50: http://www.cbbh.ba/files/bilteni/2010/bilten_2_2010.pdf

Novčana masa M2

Monetarni agregat M1

Gotov novac izvan banaka

Depoziti po viđenju

Kvazi novac

Oročeni depoziti

Štedni depoziti

Ukupni depoziti u

stranoj valuti


bankom

11

Grafik 2. Struktura i stanje novčane mase od 1997.-2009. (u milionoma KM)

Izvor: Godišnji izvještaj Centralne banke Bosne i Hercegovine za 2009., godinu: p., 169


Za razliku od Centralne banke Bosne i Hercegovine, Evropska centralna banka je monetarne

agregate definisala na drugačiji način, te će biti neophodne određene modifikacije i prilagođavanja u

ovom domenu. Evropska centralna banka je definisala i prati tri monetarna agregata: M1 kao novac

u užem smislu, M2 kao novac u srednjem roku i M3 kao novac u širem smislu. Za one zemlje koje

pristupe Evropskoj moneternoj uniji, Evropska centralna banka će preuzeti definisanje strukture kao

i praćenje kretanja monetranih agregata za cijelo područije Evropske moneterne unije. Moneterni

agregat M3 kod Evropske centralne banke čini M2 i određeni tržišni instrumenti emitovani od strane

sektora monetarnih finansijskih institucija. Monetarni sistem Bosne i Hercegovine trenutno nema

izgrađen institucionalni okvir, niti u praksi koristi te instrumente. Prema tome, u narednom periodu

treba se posvetiti pažnja izgradnji i razvoju tržišta novca u Bosni i Hercegovini, a kada je upitanju

prilagođavanje strukturi monetarnih agregata euro-zone još uvijek smo daleko.

Jedna od preporuka za razvijanje tržišta novca u BiH kaže da bi Zakon o Centralnoj banci

Bosne i Hercegovine bilo korisno dopuniti omogućavanjem Centralnoj banci Bosne i Hercegovine

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

1997.1998.1999.2000.2001.2002.2003.2004.2005.2006.2007.2008.2009.

M1

QM

M2


bankom

12

da, po potrebi, može koristiti funkciju zajmodavca krajnje instance kao i mogućnost emisije vlastitih

instrumenata tržišta novca.10

Centralna banka Bosne i Hercegovine će integracijom u Evropsku centralnu banku, analizu

kretanja monetarnih agregata prepustiti jedinstvenoj centralnoj banci Evropske monetarne unije. S

druge strane, monetarne finsijske institucije koje se nalaze, ili će biti izgrađene u BiH, će praktično

ući u strukturu monetarnih finansijskih institucija euro-zone.

2.1.4. Obavezne rezerve

Instrument obavezne rezerve je jedini instrument monetarne politike koja je na raspolaganju

Centralnoj banci Bosne i Hercegovine.11 Obavezne rezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine

obračunavaju se kao prosječne dnevne rezerve u desetodnevnom periodu. Banke drže depozite u

konvertibilnim markama kod Centralne banke Bosne i Hercegovine (preko centrale, ili jedinice

Centralne banke) u minimalnom propisanom nivou. Depozitnu osnovu, na bazi koje se računa

obavezna rezerva, čine: obaveze prema nerezidentima, depoziti rezidenata po viđenju, oročeni i

štedni depoziti rezidenata. Osnovica za obračun obavezne rezerve je stanje navedenih depozita

prethodne dekade, ito prosječna stanja računa depozita u konvertibilnim markama, u periodu koji

prethodi periodu održavanja rezervi. Minimalno obavezno držanje rezervi na računu kod Centralne

banke Bosne i Hercegovine predstavlja razliku između prosječnih obaveznih rezervi i prosjeka

gotovine u trezoru.

U sistem obavezne rezerve i dalje je uključena 31 banka. U drugom kvartalu 2010. ( kada se

uporedi 18. obračunski period sa 9. obračunskim periodom) bilježi se rast osnovice za obračun

obavezne rezerve za 101,9 miliona KM, ili 0,7%. Naime, u drugom kvartalu 2010. osnovica s

ročnošću do jedne godine na koju se računa 14% obavezne rezerve, porasla je za 518,9 miliona KM,

dok je osnovica s ročnošću preko jedne godine, na koju se računa 7% obavezne rezerve, pala za

417,0 miliona KM.

10

F. Hadžić, op. cit., p. 11

Dž. Đonlagić, op. cit., p. 269


bankom

13

U drugom kvartalu 2010. došlo je do blage promjene i u valutnoj strukturi osnovice. Naime, u

18. Obračunskom periodu, u poređenju sa 9. obračunskim periodom, učešće osnovice za obračun

obavezne rezerve u domaćoj valuti povečalo se za 1,4 procentnih poena i iznosi 38,7%, dok je

učešće osnovice u stranoj valuti palo za navedenih 1,4 procentnih poena i iznosi 61,3%. U ovom

periodu osnovica u domaćoj valuti porasla je 260,7 miliona KM, odnosno za 4,5 %, a osnovica u

stranim valutama pala za 158,8 miliona KM, ili 1,6%.

Grafik 3: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima ( u milionima KM )

Bilten 2, 2010., p. 57: http://www.cbbh.ba/files/bilteni/2010/bilten_2_2010.pdf


bankom

14

3. NAČIN PRIPREME ZA INTEGRACIJU MONETARNOG SISTEMA

BOSNE I HERCEGOVINE U EVROPSKU MONETARNU UNIJU

Euro je već donio određene koristi sadašnjim zemljama članicama euro –zone, stoga će i

budućim članicama eliminisati rizik deviznog kursa, voditi ka snižavanju kamatnih stopa i

doprinijeti sniženju stope inflacije i doprinijeti jačanju monetarne stabilnosti. Naravno, kao i u

dosadašnjim slučajevima kriterij konvergencije iz Maastrichta će biti primijenjeni na oštar način, ali

ne kao mehanički. Oni su vodič za uspješnu procjenu održive konvergencije kako bi BiH uvela euro

i postala članicom Evropske monetarne unije.

3.1. Bosna i Hercegovina - proces ispunjavanja uslova iz Studije izvodljivosti

Da bi Evropska komisija dala pozitivnu preporuku vijeću Evropske unije da BiH započne

pregovore, neophodno je da BiH ispuni svih16 reformskih područja, koja su navedena i definisana

Studijom izvodljivosti od 18. Novembra 2003.godine.

Nijedna tačka, relevantna za ispunjenje tehničkih uslova za početak Pregovora o procesu

stabilizacije i pridruživanja Evropskoj monetarnoj uniji, nije u potpunosti ispunjena. Što se tiče

Evropske unije, ona će dati odgovarajuću pomoć, počevši od tehničke pa i do finansijske podrške,

kako bi podržala reforme u BiH. Kad BiH ispuni svih 16 uslova Evropska komisija će dati

preporuku Vijeću Evrope da donese odluku o otvaranju pregovora sa BiH o stabilizaciji i

pridruživanju Evropskoj uniji.

Politička situacija. Izazov za državu u narednom periodu jeste uspostava državne vlade u

pravom smislu te riječi, umjesto sadašnjeg funkcionisanja vijeća ministara. Napredak, koji je

ostvaren od usvajanja Studije izvodljivosti, je u području uvođenja novog Krivičnog zakona i

Zakona o krivičnom postupku , početak funkcionisanja Ustavnog suda BiH, uspostava jedinstvene

Državne obavještajne agencije, usvajanje Zakona o indirektnom oporezovanju, uspostava Uprave za

indirektno oporezovanje, usvajanje Zakona o odbrani i uspostava Ministarstva odbrane na državnom


bankom

15

nivou. Nedovoljni kapaciteti i politička volja u BiH, negativno se odražavaju na sprovođenje

usvojenih reformi.

Ekonomska situacija. Ekonomski kriteriji iz Kopenhagena, u cilju integracije u Evropsku

uniju, se naglašavaju sa dva aspekta i to: prvo, funkcionisanje djelotvorne tržišne ekonomije i drugo,

sposobnost suočavanja sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar Evropske unije. Jedan

od najvažnijih zadataka za BiH je održavanje stabilnog makroekonomskog i institucionalnog

okruženja. Stabilnost ovog okruženja će omogućiti jačanje konkurentnosti bosanskohercegovačke

ekonomije, funkcionalnije tržište i jačanje sposobnosti domaćih ekonomskih subjekata da izdrže

konkurentske udare na vanjskim tržištima, a posebno na tržištu Evropske unije. Ovo zavisi od

liberalizacije trgovine, završetka procesa privatizacije, povećanja produktivnosti, podizanja

standarda i kvaliteta roba i usluga, reformi državne uprave, rasta udjela kvalifikovane i

visokoobrazovane radne snage. BiH danas ima veoma stabilnu valutu, konvertibilnu marku koja je

potpuno vezana za euro. Inflacija je pod kontrolom zahvaljujući Centralnoj banci BiH. Reforma

bankarskog sektora je otišla dalje nego reforma bilo kojeg drugog sektora, a bankarski sektor je

privatizovan više nego 90%. BiH još nema državni zakon o budžetu koji reguliše pripremu,

donošenje i izvršenje budžeta, finansijsko upravljanje, a nema ni jedinstven vladin račun.

U kontekstu poboljšanja makroekonomskog upravljanja, Studija izvodljivosti je naglasila

kratkoročnu potrebu za implementacijom reformi sektora statistike i budžetske politike.

Implementacija procesa stabilizacije i pridruživanja. Direkcija za evropske integracije, u okviru

rada Vijeća ministara BiH, igra veoma važnu institucionalnu ulogu i ukazuje tijelima države na

značaj blagovremenog rješavanja svih 16 reformskih područja iz Studije izvodljivosti. BiH stalno

bilježi trgovinski deficit.

Finansijska pomoć Evropske komisije. Rezultati BiH u svim područjima ispunjavanja uslova

iz Studije izvodljivosti, koji su preduslov za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju

Evropskoj uniji, su mješoviti. Nijedna od preporuka iz Studije izvodljivosti nije u potpunosti

ispunjena. Pozitivna ocjena o Studiji izvodljivosti znači da Evropska komisija šalje preporuku

Vijeću Evrope za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Evrpskoj uniji.12

12

Tačke obuhvaćene studijom izvodljivosti


bankom

16

3.2. Bosna i Hercegovina- proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji

Važna uloga u definisanju Sporazuma je na organima Evropske unije, koji nose skraćenice

COREPER I i COREPER II13. COREPER I bavi se pitanjima jedinstvenog tržišta, ribarstva,

industrije, telekomunikacija, okoliša, obrazovanja, zdravstva i kulture dok se, sa druge strane,

COREPER II bavi pitanjima koja se tiču institucija, vanjske politike i generalnih pitanja Evropske

unije.

Pregovori. Prvo, na snagu stupa Privremeni sporazum, koji se uglavnom odnosi na trgovinske

mjere između zemlje potpisnice Sporazuma i Evropske unije, gdje, dok je na snazi Privremeni

sporazum, u toku je ratifikacija Sporazuma o stabiliziaciji i pridruživanju u Evropskom parlamentu,

parlamentarnoj skupštini zemlje potpisnice i parlamentima zemalja članica Evropske unije.

Šta donosi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju? Nakon procesa ispunjavanaj svih uslova

iz Studije izvodljivosti, BiH može pristupiti potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Status potencijalnog kandidata. Potpisivanjm Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, država

potpisnica potvrđuje status“potencijalnog kandidata“. Ovaj sporazum stavlja poseban naglasak na

politički, tj. Stabilizacijski aspekt, posebno u dijelu koji govori o regionalnoj suradnji.

Hronologija događaja nakon stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji:

- Implementacija obaveza iz ugovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji

- Podnošenje zahtjeva za prijem u punopravno članstvo Evropske unije

- Analitički pregled usklađenosti zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom Evropske unije

tzv.“screening proces“

- Pregovori o ispunjenju acquis-a

- Prijem u punopravno članstvo Evropske unije

- Otpočinjanje procesa integracije monetarnog sistema u Evropsku monetarnu uniju i

uvođenje eura

13 Dolazi iz francuskog jezika što znači „Komitet stalnih predstavnika“


bankom

17

3.3. Bosna i Hercegovina - proces integracije u Evropsku monetarnu uniju

Stvaranje Evropske monetarne unije je otvorilo debatu vezanu za budućnost same Evropske

unije. Među ekonomskim motivima stavaranja Evropske monetarne unije i upotrebe jedne valute-

eura- najčešće se navode smanjenje valutnih rizika, smanjenje transakcionih troškova, povećanje

efikasnosti tržišta, bolje ekonomske perspektive i makroekonomska stabilnost. Mada je teško

kvantificirati koristi i cijene koje zemlje plaćaju ulaskom u Evropsku monetarnu uniju, jedno je

sigurno- dugoročni pozitivni efekti jačanja integracije iznutra nisu sporni. Posebna pažnja treba se

posvetiti oslanjanju na vlastite resurse.

3.3.1. Implikacije za monetarni sistem Bosne i Hercegovine na osnovu analize teorije

optimalnog valutnog područja

Teorija optimalnog valutnog područja obuhvata pitanja iz domena međunarodne

makroekonomije, međunarodnih finansija i monetarne ekonomije. Klasična analiza prema Mundell-

u je počela od scenarija u kojem negativne promjene na strani potražnje za proizvodima u jednoj

zemlji, idu u prilog nekoj drugoj zemlji. Da li je takva vrsta šoka moguća i za BiH? Šokovi na strani

potražnje će se sa manjom vjerovatnoćom dešavati kada se BiH pridruži Evropskoj monetarnoj

uniji. Trgovina među zemljama članicama Evropske monetarne unije je u velikoj mjeri intra-

industrijska trgovina. Otklanjanjem barijera uspostavljanjem cjelovitog tržišta, implicirat će

navedene tendencije. Integracijom BiH u Evropsku monetarnu uniju, umjesto asimetričnih,

eventualni šokovi će imati veću tendenciju da budu simetrični. Drugi pogled u svjetlu Mundell-ove

analize polazi od toga da kada dolazi do smanjenja prepreka u trgovini, imamo dvije suprotne

implikacije na proces lokalizacije industrije. Postoji mogućnost da je proizvodnja bliža krajnjem

tržištu, ali također postoji mogućnost da, s druge strane, dođe do koncentrisanja proizvodnje kako bi

se osigurala dobit na osnovu ekonomije omjera.

Prikazani grafikon nam govori o krivulji negativnog nagiba, što implicira da, kako raste stepen

ekonomskih integracija između zemalja, asimetrični šokovi će se rjeđe javljati, tako da će odnos


bankom

18

nacionalnog dohotka i zaposlenosti imati tendenciju manje divergencije između zemalja članica

Evropske monetarne unije.

Grafik 4: Ekonomska integracija vis-a-vis asimetrični šokovi

Divergencija

Integracija


2006), p. 295

Na grafikonu 5, tj na vertikalnoj i horizontalnoj osi imamo identične elemente kao i na

prethodnom grafikonu, ali umjesto krivulje negativnog nagiba imamo suprotan pogled, krivulju

pozitivnog nagiba. Prema tome, povećanjem stepena integracije, zemlje postaju specijalizovanije, tako

da će biti podložne većoj vjerovatnoći pojave asimetričnih šokova. Ukoliko Bosna i Hercegovina bude

imala manje diverzificiranu strukturu outputa, bit će izložena većoj vjerovatnoći pojave asimetričnih

šokova, što implicira da nije spremna da se pridruži Evropskoj monetarnoj uniji. Ako uzmemo

pretpostavku da će se Bosna i Hercegovina, kao mala i otvorena ekonomija, u doglednoj budućnosti

visoko integrisati sa Evropskom unijom, kao takva će biti snažno specijalizirana ekonomija. Ovo će

nas dovesti do zaključka da mala i otvorena ekonomija, kakva je Bosna i Hercegovina, treba zadržati

svoj novac, konvertibilnu marku i ne integrisati se u Evropsku monetarnu uniju sve dok se ne bude

efikasno pripremila, ojačala trgovinske odnose sa zemljama članicam Evropske monetarne unije, tj.


bankom

19

povećala stepen trgovinske integracije i smanjila divergenciju outputa i zaposlenosti u odnosu na

ostale zemlje članice Evropske monetarne unije

Grafik 5: Ekonomska integracija vis-a-vis asimetrični šokovi

Divergencija

Integracija


2006), p. 296

Asimetrični šokovi vis-a-vis države. U Evropskoj monetarnoj uniji, monetarna politika je

centralizovana, te je manja vjerovatnoća da će biti izvor asimetnčnih šokova. Zemlje članice

nastavljaju da upravljaju nezavisno i suvereno mnogim drugim ekonomskim područjima.

Najznačajnije područje je budžetska politika. Unutar monetarne unije budžetski organi i poreske

uprave su još uvijek "u rukama" pojedinih država članica Evropske monetarne unije. Teorija

optimalnog valutnog područja naglašava poželjnu, značajnu centralizaciju nacionalnih budžeta, kako

bi se zemlje mogle prilagoditi asimetričnim šokovima u različitim regijama (državama). Zemlja koja

ima stalne šokove (npr. stalni pad u potražnji za svojim outputom), treba se prilagođavati promjenama

cijena ili nadnica, ili kretanjem faktora proizvodnje. Budžetske transfere treba koristiti samo kao

privremenu mjeru da bi što efikasnije prevazišli probleme prilagođavanja.

Dakle, prema teoriji optimalnog valutnog područja, integracija monetarnog sistema Bosne i

Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju, trebala bi se odvijati zajedno sa procesom određene


bankom

20

centralizacije budžeta u Bosni i Hercegovini. Takva centralizacija budžetske politike će omogućiti

automatske transfere ka regijama i područjima koja će eventualno biti zahvaćena negativnim

šokovima. Bosna i Hercegovina će pridruživanjem Evropskoj uniji dobiti mogućnost da bude

primalac odgovarajućih transfera i sredstava iz različitih fondova, čime se mogu ublažiti eventualni

ekonomski šokovi integracijom u Evropsku monetarnu uniju. Ključno pitanje u ovom domenu je kako

će Bosna i Hercegovina upravljati fiskalnom politikom kada se pridruži Evropskoj monetarnoj uniji,

jer će monetarna politika tada biti pod ingerencijama Evropske centralne banke, čija će članica biti

Centralna banka Bosne i Hercegovine. Imajući na umu teoriju optimalnog valutnog područja,

preporučuje se da bi Bosna i Hercegovina (tj. institucije koje upravljaju njenom fiskalnom politikom)

trebala: zadržati određen stepen fleksibilnosti i autonomije i upravljati fiskalnom, politikom unutar

Evropske monetarnije unije na vrlo disciplinovan način, sa jasnim pravilima i budžetskim principom

ravnoteže, u smislu upravljanja budžetskim deficitom u odnosu na bruto domaći proizvod.

Veći stepen otvorenosti ekonomije vodi ka većim koristima od učešća u Evropskoj monetarnoj

uniji i to kroz niže transakcione troškove. Drugo, veći stepen, otvorenosti ekonomije vodi ka nižem

trošku gubljenja nominalnog deviznog kursa kao instrumenta monetarne politike. Ukoliko Bosna i

Hercegovina želi smanjiti troškove integracije u Evropsku monetarnu uniju na najmanji mogući nivo,

tj. stvoriti okruženje da koristi od takve integracije bude veće od nedostataka, onda treba upravljati

makroekonomskom politikom na način da razvija tržišnu ekonomiju zasnovanu predominantno na

privatnoj svojini i inicijativi. Poželjan cilj je liberalna, otvorena ekonomija, sa slobodnom trgovinom,

koja će biti podsticaj za stvaranje preduslova održivog rasta i razvoja, uz prednosti koje donosi

stabilnost cijena i novca.

3.3.2. Implikacije za monetarni sistem Bosne i Hercegovine na osnovu komparativne

analize prednosti i nedostataka uvođenja eura kao jedinstvene valute Evropske

monetarne unije

S obzirom da se nedostaci jedinstevne valute tiču makroekonomskog menadžmenta države,

koristi su uglavnom vezane za mikroekonomski nivo. Napuštanje domaće valute, konvertibilne


bankom

21

marke, i uvođenje eura u monetarni sistem Bosne i Hercegovine, tj. pridruživanje Evropskoj

monetarnoj uniji u budućnosti, će voditi ka unapređenju ekonomske efikasnosti. Jačanje ekonomske

efikasnosti nalazimo u dva izvora. Prvo, eliminacija transakcionih troškova u kontekstu zamjene

valuta jedne za drugu, i drugo, eliminacija deviznog rizika koji dolazi od nesigurnih budućih

kretanja deviznih kurseva. Eliminacija troškova zamjene jedne valute za drugu zasigurno je

najvidljivija prednost integrisanja u Evropsku monetarnu uniju. Ovi troškovi će nestati kada se

Bosna i Hercegovina pridruži Evropskoj monetarnoj uniji.14 Potpunu korist od eliminacije

transkacionih troškova je moguće ostvariti samo onda kada domaća valuta bude zamijenjena

jedinstvenom valutom, eurom. Eliminacija transkacionih troškova će voditi ka indirektnim

koristima, kao što je smanjenje obima cjenovne diskriminacije između tržišta zemalja članica

Evropske monetarne unije i bosanskohercegovačkog tržišta.

Integracija Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, a zatimi u Evropsku monetarnu uniju, bi

doprinjela jačanju trgovine i investicija, tj. Ukupnih ekonomskih aktivnosti za Bosnu i Hercegovinu

i regiju u cjelini. Zajednički cilj – pridruživanje Evropskoj uniji i Evropskoj monetarnoj uniji - će

značiti daljnje integrisanje jedinstvenog tržišta u regiji i Evropskoj uniji u cjelini, na isti način kao i

za sadašnje članice euro-zone sa jedinstvenom valutom, koja je snažan integrativni faktor za

Evropsku uniju u stvaranju istinskog jedinstvenog tržišta na cijelom području Evropske unije.

Slijedeća korist leži u činjenici da uvođenje eura u novčani sistem Bosne i Hercegovine, znači

uvođenje međunarodne valute. Kada se Bosna i Hercegovina pridruži Evropskoj monetarnoj uniji i

prihvati euro kao jedinstvenu valutu, euro kao valuta evropske monetarne unije će ostvarivati

snažnije međunarodne monetarne odnose, nego što bi to moglo realno ostvariti

bosanskohercegovačka valuta per se, u periodu prije priključenja euro-zoni. Kao rezultat, nova

buduća valuta u Bosni i Hercegovini, euro, će ostvariti veću upotrebu i izvan Evropske monetarne

unije, nego što bi to ostvarila konvertibilna marka.

Prema monetarističkom pogledu, politika deviznog kursa i manipuliranje deviznim kurskom,

bi u okolnostima u kojima se nalazi Bosna i Hercegovina, značile više nedostataka nego koristi za

proces približavanja Evropskoj monetarnoj uniji.

14



bankom

22

Za Bosnu i Hercegovinu je izuzetno važno da se cjelokupna regija zapadnog Balkana integriše

u Evropsku monetarnu uniju, jer bi tada neto koristi bile čak i veće, s obzirom na činjenicu da će se

međusobna trgovina unutar zemalja Zapadnog Balkana vrlo vjerovatno intenzivirati u narednom

periodu.15 Vrlo je važno jačati trgovinske odnose sa zemljama iz okruženja, zemljama koje su već

članice Evropske unije i Evropske monetarne unije, kao i sa zemljama koje su u procesu evropskih

integracija. Biti u Evroskoj monetarnoj uniji bi za Bosnu i Hercegovinu imalo smisla ne samo u

monetarnom nego i u ekonomskom kontekstu, tj. Koristi od uvođenja eura bi bile veće od

eventualnih nedostataka. Izazov za Bosnu i Hercegovinu, i za region u cjelini, je da ubrza proces

evropskih integracija, te da integracija u Evropsku monetarnu uniju u kasnijoj fazi bude što

bezbolnija. Kako realizovati ovaj cilj? Postoje, između ostalih, dvije strategije. Jedna je smanjiti

stepen realne konvergencije, a druga bi bila povećati stepen fleksibilnosti.16 Smanjiti stepen realne

konvergencije, praktično, znači, u što je moguće većoj mjeri sinhronizovati stope rasta outputa i

zaposlenosti, a povećati stepen fleksibilnosti, znači povećati stepen fleksibilnosti nadnica i radne

snage. Kompleksnost i poteškoće implementacije navedenih strategija leže u činjenici da faktori koji

imaju određene implikacije na strategije nisu u rukama onih koji odlučuju (policy-makers), ili imaju

neznatan uticaj na takve faktore.

Centralna banka Bosne i Hercegovine treba uraditi svoj dio posla u cilju obezbjeđenja

stabilnosti cijena i deviznog kursa, kako bi ispunili pojedine dijelove kriterija konvergencije, ali isto

tako važan zadatak imaju i ostale institucije Bosne i Hercegovine u mnogo efikasnijem uprvljanju

fiskalnom politikom, politikom dohotka, politikom zapošljavanja, industrijskom politikom i dr.

3.3.3. Moguće opcije za Cetralnu banku Bosne i Hercegovine na osnovu analize

instrumenata Evropske centralne banke

Tri teze, koje se u posljednje vrijeme javljaju na našoj javnoj sceni i koje se nude kao

spasonosno rješenje za sve probleme. To su fluktuirajući devizni kurs, odnosno ukidanje currency

15


16 ibid, p. 309


bankom

23

board aranžmana, tavljanje deviznih rezervi u funkciju razvoja i, isljučivo u tom kontekstu,

operacije centralne banke na otvorenom tržištu, tj. Davanje mogućnosti našoj centralnoj banci da

počne emitovati vrijednosne papire. Inače, operacije na otvorenom tržištu su najvažniji instrument

monetarne politike Evropske centralne banke.17

Važno je istaknuti da bi korištenje operacija na otvorenom tržištu omogućilo: sticanje pune

nezavisnosti monetarn politike od vanjskih faktora i njeno vođenje isljučivo u skladu sa razvojnim

preferencijama domaće ekonomije; punu raspoloživost sredstava za domaće finasiranje budžetskog

deficita uz niže troškove i duže rokove otplate kredita; efikasnije upravljanje javnim dugom koje bi

trebalo postaviti pod ingerenciju Centralne banke Bosne i Hercegovine. Tako će, smatra se,

monetarna politika postati snažan instrument poticaja ekonomskog razvoja.

Uvođenje operacija na otvorenom tržištu ima prvenstvenu funkciju da ublaže osnovnu

negativnu pojavu koja prati održavanje stabilnog deviznog kursa u aranžmanu currency board-a,a to

su visoke fluktuacije kamatnih stopa na tržištu novca. Radi stabilizacije takvih stopa Centralna

banka Bosne i Hercegovine bi trebala započeti s inverznim repo poslovima, uz sedmične aukcije u

kojima će kao kolateral u početku služiti isključivo trezorski zapisi Ministarstva finansija i trezora

Bosne i Hercegovine u konvertibilnim markama bez valutne klauzule. Naravno, da će, već po svojoj

prirodi, operacija na otvorenom tržištu ostaviti pozitivne implikacije i u kontekstu mogućeg većeg i

povoljnijeg zaduživanja države na domaćem tržištu i time spriječiti eksterno finasiranje tekućeg

budžetskog deficita finansiranjem iz domaćih izvora. Ali samo u mjeri koja u kontekstu ukupnog

rasta monetarnih agregata neće destabilizirati devizni kurs, ubrzati inflaciju i dovesti do istiskivanja

ostalih sektora sa tržišta kredita.18

Tržište novca na nivou Bosne i Hercegovine ne postoji, dok je na nivou oba

bosanskohercegovačka entiteta tek u rudimentiranom obliku i čine ga deponovana sredstva po

viđenju i oročena sredstva u kratkom roku, u pasivi, odnosno kratkoročni krediti u aktivi bilansa

banaka. Budući da Centralna banka Bosne i Hercegovine trenutno ne emituje instrumente tržišta

novca, ovu mogućnost bi trebalo što prije razmotriti i urediti procedure emisije certifikata o

depozitu, komercijalnih zapisa, trezorskih zapisa, transfera viškova likvidnih sredstava na

17


18 ibid, p. 316


bankom

24

međubankarskom tržištu, odobravanje eskontnih ili lombardnih kredita od strane Centralne banke

Bosne i Hercegovine komercijalnim bankama, te razviti mogućnost odobravanja zajmova „preko

noći“ i ugovora o reotkupu, tj. repo ugovora. Na kraju, za razvoj instrumenata centralne banke

Bosne i Hercegovine vrlo je važno efikasno otpočeti proces uvođenja tržišta vrijednosnim papirima.

3.3.4. Moguće opcije za Centralnu banku Bosne i Hercegovine na osnovu analize

iskustava zemalja novih članica i zemalja u procesu stabilizacije i pridruživanja

Proširivanje Evropske unije predstavlja priliku Bosni i Hercegovini da se ujedini u miru,

nakon što su generacije iskusile podjele i sukobe, te slijedeće koristi: stabilnost i prosperitet, pristup

većem tržištu, podsticaj novim investicijama i stvaranje novih radnih mjesta.

Da bi BiH pristupila Evropskoj uniji potrebno je da ispuni kriterije definisane u Kopenhagenu

i Maastrihu, a kada će se pridružiti zavisi isključivo od napretka u ispunjavanju tih kriterija. Ključna

odlika procesa pridruživanja Evropskoj uniji je princip da država BiH mora prihvatiti bez

modifikacije acquis Evropske unije.

Šta će se desiti kada BiH uđe u Evropsku uniju, a vezano je za Evropsku monetarnu uniju:

- Poslije prijema u Evropsku uniju, BiH treba da ispuni kriterije konvergencije da bi mogla

da uđe u EMU i da tek onda prihvati euro kao svoju valutu

- Kada će BiH prihvatiti euro kao valutu zavisi od toga kada će ispuniti sve kriterije

konvergencije, tj. kada dostigne visok stepen samoodržive ekonomske konvergencije

- Kada BiH bude spremna da uvede euro, koristi od ove valute će biti slijedeće: eliminisanje

rizika deviznog kursa između zemalja koje su uvele euro kao sredstvo plaćanja, što snižava

kamatnu stopu, te osigurava stabilnost cijena19

- Nakon što BiH postane punopravna članica EU, CBBiH će postati članica Evropskog

sistema centralnih banaka, a guverner će postati punopravni član Generalnog vijeća, a

poslije uvođenja eura i član Upravnog vijeća

19Dž. Đonlagić, op. cit., p. 320


bankom

25

- BiH može zadržati currency board aranžman zasnovan na euru, kao unilateralno

pridržavanje sa ERM II ukoliko postoji međusobni sporazum da fiksni devizni kurs u

currency board aranžmanu je odgovarajući i može biti središnji kurs ERM II mehanizma

- Poslije ulaska u EMU, BiH će morati upisati svoj dio kapitala u ECB

Vremenska dimenzija i optimalna mapa puta za integraciju u EMU, može se razlikovati od

zemlje do zemlje.20 Vezano za BiH postoji mišljenje da je za nju najbolje održati trenutni aranžman

currency board-a do pridruživanja euro-zoni. Tome u prilog idu 3 argumenta21:

- Primjena iste vrste makroekonomskog mehanizma prilagođavanja kod zemalja kandidata i

ostalih članica euro-zone

- Izbjegavanje dvostrukog režima upravljanja monetarnom politikom

- Očekivana jača korelacija između konjukturnih ciklusa

Ekonomiju BiH treba integrisati u Evropsko tržište tako da moguća iznenađenja otvaranja

ekonomije u kontekstu makroekonomskih razmatranja budu značajno umanjena. Integracija i

otvorenost ekonomije osiguravaju da currency board ostane glavni stub za nastavak realne i

nominalne konvergencije. Ono što BiH treba da unaprijedi su performanse iz domena proizvodnje,

zaposlenosti i konkurentnosti. Također, strukturalne reforme se trebaju nastaviti.

Uvođenje eura u BiH. Nakon prijema u EU, cilj BiH bi trebao biti uvođenje eura zbog koristi

koje to uvođenje nosi sa sobom, također, u tu svrhu CBBiH bi trebala izraditi dugoročni plan gdje će

odrediti glavne zadatke koje treba poduzeti u procesu integracije u EMU, te iste koordinirati s ciljem

uvođenja eura i sa drugim bh. institucijama.

Pravni okvir. Zadatak CBBiH će također biti izrada prijedloga Zakona o uvođenju eura u BiH.

Nakon razmatranja CBBiH treba poslati prijedlog zakona Vladi na usvajanje. Ovaj zakon bi trebao

sadržavati slijedeće elemente: principe zamjene u euro, stanja na računima građana i preduzeća kod

banaka, bilanse stanja, vrijednosnih papira, dionica, uključujući principe zaokruživanja iznosa,

trajanje perioda paralelne valute, regulisanje povlačenja konvertibilne marke iz opticaja, period

20


21 ibid, p. 327


bankom

26

isticanja cijena u obje valute na računima, obaveze javnih institucija za izmjenu pravnih akata unutar

svojih nadležnosti u kontekstu zamjene valuta.

Komunikacija i kooperacija sa institucijama BiH i EU. CBBiH će trebati inicirati dijalog sa

različitim institucijama u BiH i EU i poslovnim subjektima s ciljem dobivanja njihovog mišljenja o

pitanjima integracije u EMU.

Devizni kurs prilikom uvođenja eura i koristi od uvođenja eura. Pozicija CBBiH je da režim

fiksnog deviznog kursa i odnos deviznog kursa između KM i eura koji će biti utvrđen prilikom

pristupanja mehanizmu deviznog kursa ERM II će biti odgovarajući i u momentu uvođenja eura u

BiH. Koristi od ove valute će biti slijedeće: eliminisanje rizika deviznog kursa između zemalja koje

su uvele euro kao sredstvo plaćanja, što snižava kamatnu stopu, te osigurava stabilnost cijena.

Uloga CBBiH nakon pristupanja EU i uvođenja eura. CBBiH će i dalje biti glavna

finansijska institucija u zemlji s razlikom što će od tog dana postati punopravna članica ESCB, a

guverner će učestvovati u radu Generalnog vijeća ECB-a kao punopravni član. Poslije uvođenja

eura, CBBiH će moći učestvovati u procesu upravljanja jedinstvenom monetarnom politikom, jer će

dobiti pravo glasa u Upravnom vijeću ECB-a. Također, uplatit će i ostatak sredstava na ime kapitala

ECB-a.

3.3.5. Implikacije za monetarni sistem BiH na osnovu analize kriterija konvergencije

Kada se govori o kriterijima konvergencije, onda se može reći da BiH ima prednost u

kontekstu kriterija koji se odnose na makroekonomsku stabilnost (stabilnost cijena i deviznog

kursa), jer su ti kriteriji osigurani currency board aranžmanom. Međutim, ključni izazovi za BiH su

smanjenje budžetskog deficita, stabilizacija udjela javnog duga u BDP i izgradnja efikasnog tržišta

državnih vrijednosnh papira. Kriteriji za integraciju BiH dijele se u 2 grupe:

- Uslovi koji proizilaze iz Studije izvodljivosti i Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju koje

je kreirala Evropska unija za sve zemlje kandidate za članstvo u EU i uslovi koji proizilaze

iz Kopenhagenških kriterija


bankom

27

- Uslovi koji proizilaze iz Ugovora u Maastrichtu (kriteriji konvergencije) koje moraju

ispuniti sve članice koje se žele priključiti EMU

Da bi se BiH pridružila Evropskoj uniji mora ispuniti prvu grupu kriterija, a poslije integracije

u Evropsku uniju, da bi se pridružila Evropskoj monetarnoj uniji, mora ispuniti kriterije

konvergencije o kojima će u nastavku biti riječ. Osnovni cilj ispunjenja kriterija konvergencije je

stvoriti stabilno makroekonomsko okruženje za uvođenje zajedničke valute eura i za integraciju

monetarnog sistema BiH u EMU.22 Ovi kriteriji, pored nezavisnosti centralne banke, obuhvataju i

kriterije koji se odnose na inflaciju, kamatnu stopu, devizni kurs, budžetski deficit i javni dug.

Što se tiče inflacije, stopa inflacije u 2008. je iznosila 7,4%, dok je u 2009. stopa inflacije bila

negativna i iznosila je -0,4%. Međutim, u 2010. stopa inflacije je počela da raste, pa je prema

Izvještaju o napretku BiH 2010., prosječna stopa za 2010. godinu je 1% što nam govori da je BiH

ispunila kriterij konvergencije vezan za inflaciju.

Kriterij kamatne stope se ocjenjuje na osnovu visine dugoročne kamatne stope na državne

obveznice sa rokom dospjeća do 10 godina23, a BiH nema organizovano tržište vrijednosnih papira,

pa se može reći da ovaj kriterij nije ispunjen.

S obzirom da BiH ne vrši devalvaciju deviznog kursa zbog primjene currency board

aranžmana, može se reći da je i ovaj kriterij konvergencije ispunjen.

Još jedan kriterij koji BiH ne ispunjava je kriterij vezan za budžetski deficit. Naime, počevši

od 2008. kada je budžetski deficit iznosio 2,2%, pa 2009. 4,4% od BDP-a. Dakle, može se primjetiti

trend povećanja odnosa budžetskog deficita prema BDP-u.

Što se tiče odnosa javnog duga i BDP, taj kriterij konvergencije BiH je ispunila, jer je odnos

manji od 60% . U 2008. omjer je bio 28%, a u 2009. 35%, dok se za 2010. podaci još

provjeravaju.24

22

Dž. Đonlagić, op. cit., p. 345 23 ibid., p. 347

24 Izvještaj o napretku BiH u 2010.: http://dei.gov.ba/dokumenti/?id=4719


bankom

28

4. ZAKLJUČAK

Evropska unija, kao rezultat ekonomske integracije, je uspješno okončala i proces monetarne

integracije kroz osnivanje Evropske monetarne unije, Evropske centralne banke i uvođenje eura kao

jedinstvene valute. Bosna i Hercegovina kao evropska država ima dugoročni strateški cilj da bude

primjena u punopravno članstvo Evropske unije. To znači da, nakon pristupanja Evropskoj uniji,

slijedi integracija monetarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju. Uzimajući

u obzir ekonomske prilike i temelje koji su već izgrađeni, najracionalniji način integracije

monetarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju, jeste održati aranžman

currency board-a do uvođenja eura. Tri osnovna argumenta za nastavak curreny board aranžmana u

toku ERM 11 perioda su: primjena istog makroekonomskog mehanizma prilagođavanja Bosne i

Hercegovine i ostalih članica euro-sistema, izbjegavanje dvostrukog sistema upravljanja

monetarnom politikom i očekivana jača koordinacija među konjukturnim ciklusima. Vezivanje

domaće valute za euro daje prednost Bosni i Hercegovini da ispuni uslove konvergencije brže i

učinkovitije. Takva „euro-strategija“ ne znači da se određeni napori ne moraju poduzeti i na strani

fiskalne politike u cilju ispunjavanja fiskalnih kriterija konvergencije. Konvergencija sa

monetarnim sistemom Evropske unije, u slučaju Bosne i Hercegovine, se mora posmatrati iz dva

ugla. Prvo, pitanje tehničkog aspekta i, drugo, pitanje monetarne/ekonomske politike.

Nakon pristupanja Evropskoj uniji, Centralna banka Bosne i Hercegovine će postati članica

Evropske centralne banke i učestvovati u radu Generalnog vijeća u kontekstu donošenja i

sprovođenja njegovih odluka. Generalno vijeće Evropske centralne banke će izvještavati o stepenu

ispunjenja kriterija konvergencije za Bosnu i Hercegovinu prije uvođenja eura. S tim u vezi,

Evropska centralna banka će podnositi izvještaj Vijeću Evropske unije, nakon čega Evropski

parlament donosi odluku o tome da li Bosna i Hercegovina ispunjava uslove definisane Ugovorom

iz Maastrichta. Ukoliko je odluka pozitivna, Bosna i Hercegovina pristupa sistemu deviznih kurseva

ERM 11 i da održava fiksni devizni kurs od 1,95583 KM za 1 euro, sve do prijema u euro-sistem.

Nakon uvođenja eura, Centralna banka Bosne i Hercegovine će dobiti pravo glasa kod Upravnog

vijeća Evropske centralne banke i na taj način aktivno učestvovati u upravljanju monetarnom

politikom Evropske unije.


bankom

29

Prilagođavanja će morati biti i kod definisanja moneatrnih agregata. Evropska centralna banka

je definisala i prati kretanje tri monetarna agregata i to: M1 kao novac u užem smislu, M2 kao novac

u srednjem roku i M3 kao novac u širem smislu. Moneatrni agregati Centralne banke Bosne i

Hercegovine su: monetarni agregat M1 tj. novac u užem smislu i moneatrni agregat M2, tj. novčana

masa. Najvidljivija implikacija će se zapravo manifestovati kod najšireg monetarnog agregata M3,

čija je struktura u Bosni i Hercegovini još uvijek neizgrađenja.

U skladu s pravilima valutnog odbora koja su sadržana u Zakonu o Centralnoj banci Bosne i

Hercegovine, neto devizne rezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine u svakom trenutku moraju

u potpunosti da pokriju monetarne obaveze u konvertibilnim markama. Pokriće monetarne pasive

neto deviznim rezervama omogućava održavanje stabilnosti i potpune konvertibilnosti nacionalne

valute. Na kraju drugog kvartala 2010. godine pokrivenost monetarne baze deviznim rezervama

iznosi 110,7%, što ukazuje na stabilnost održivosti valutnog odbora.

Prema Izvještaju o napretku BiH 2010., prosječna stopa inflacije za 2010. godinu je 1% što

nam govori da je BiH ispunila kriterij konvergencije vezan za inflaciju. Kriterij kamatne stope se

ocjenjuje na osnovu visine dugoročne kamatne stope na državne obveznice sa rokom dospjeća do 10

godina, a BiH nema organizovano tržište vrijednosnih papira, pa se može reći da ovaj kriterij nije

ispunjen. S obzirom da BiH ne vrši devalvaciju deviznog kursa zbog primjene currency board

aranžmana, može se reći da je i ovaj kriterij konvergencije ispunjen. Još jedan kriterij koji BiH ne

ispunjava je kriterij vezan za budžetski deficit. Naime, počevši od 2008. kada je budžetski deficit

iznosio 2,2%, pa 2009. 4,4% od BDP-a. Dakle, može se primjetiti trend povećanja odnosa

budžetskog deficita prema BDP-u. Što se tiče odnosa javnog duga i BDP, taj kriterij konvergencije

BiH je ispunila, jer je odnos manji od 60% . U 2008. omjer je bio 28%, a u 2009. 35%, dok se za

2010. podaci još provjeravaju.

Kriteriji konvergencije koji ne idu u prilog Bosni i Hercegovini su: budžetski deficit, javni dug

i naročito kriterij koji se odnosi na visinu kamatne stope. Govoreći o fiskalnim kriterijima

konvergencije, Bosna i Hercegovina ne može bez deficita, niti bez duga. Drugo je pitanje kako

deficit i dug koriste. Ulaganje u investicije koje će instaliranjem vraćati uložena sredstva se isplati,

nije ekonomski opravdano ako se dug koristi isključivo za tekuću potrošnju bez prinosa u

budućnosti.


bankom

30

Ispunjenje kriterija kamatne stope treba ostvariti kroz efikasnije finansijsko tržište u Bosni i

Hercegovini, sa posebnim osvrtom na tržište vrijednosnih papira. Ono je, ustvari, podloga za

ispunjenje kriterija vezanog za visinu kamatne stope.

Bosna i Hercegovina danas ima stabilnu valutu, najnižu stopu inflacije i jedan od

najefikasnijih bankarskih sistema u regiji. Currency board je opravdao svoj cilj zbog kojeg je

uveden, ali primjenjujući nimalo lagan recept – „guranje politike u stranu“.


bankom

31

5. LITERATURA

1. Bilten 2, 2010.: http://www.cbbh.ba/files/bilteni/2010/bilten_2_2010.pdf

2. Čaušević, Fikret. Razvoj tržišta novca u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Ekonomski institut

Sarajevo, 2005.

3. Đonlagić, Dženan. Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina. Sarajevo:

Ekonomski fakultet u Sarajevu, 2006.

4. Godišnji izvještaj Centralne banke Bosne i Hercegovine za 2009. godinu:


5. Izvještaj o napretku BiH u 2010.: http://dei.gov.ba/dokumenti/?id=4719

6. Kešetović, Izudin. Monetarne finansije. Kalesija: CPA, 2007

7. Kovačević, Dragan. Modern Day European Currency Boards: Practice and Prospects.

Sarajevo: Central Bank of Bosnia and Herzegovina, 2004.

8. Kreso, Sead. Novac Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Jež, 1997.

centralno bankarstvo pristupni rad-2

Documents