konsolidovani godiŠnji · investiciono bankarstvo, ﬁnansiranje i tržišne usluge: tri...

GODIŠNJI IZVEŠTAJ – 2017 1

17GODIŠNJI IZVEŠTAJ

JER IGRAMO U ISTOM TIMU

KONSOLIDOVANI

2 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD

1 01 SOCIETE GENERALE GRUPA _____________________________ 4

2 02 REČ MENADŽMENTA _________________________________ 8

3 03 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD ___________ 12

4 04 MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE U 2017. GODINI ____________ 14

5 05 SEKTOR ZA POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM ______________ 16

6 06 SEKTOR ZA POSLOVANJE SA PRIVREDOM __________________ 20

7 07 USLUGE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU _____________________ 22

8 08 DIREKCIJA LJUDSKIH RESURSA _________________________ 26

SADRŽAJ9 09 KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST _______________ 30

10 10 UPRAVLJANJE RIZICIMA ______________________________ 32

11 11 UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠĆU I RIZIKOM KAMATNE STOPE _______ 38

12 12 UPRAVLJANJE KAPITALOM I POKAZATELJI

ADEKVATNOSTI KAPITALA _____________________________ 42

13 13 KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI POKAZATELJI BANKE ___________ 46

14 14 BUDUĆI RAZVOJ BANKE ______________________________ 50

15 15 POVEZANA LICA ____________________________________ 52

16 16 KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI I NAPOMENE _________ 55


SOCIETE GENERALE GRUPA

Societe Generale je jedna od vodećih finansijskih institucija u Evropi, čije se poslovanje zasniva na modelu univerzalnog bankarstva, što obezbeđuje finansijsku stabilnost sa jedne strane, a sa druge održivi rast.

Ambicija Grupe je da bude fokusirana na partnerski odnos sa klijentima, kao i da bude referentna banka na tržištima na kojima posluje, prepoznata kao bliska klijentima, koji je biraju zbog kvaliteta njenih usluga i posvećenosti njenih timova.

Prisutna u 66 zemalja sveta, Societe Generale grupa pruža usluge za oko 31 miliona klijenata širom sveta kroz sledeće poslovne aktivnosti:

01


Poslovanje sa stanovništvom u inostranstvu

Mreža banaka u inostranstvu, sa oko 63,000

zaposlenih pruža usluge za više od 18 miliona

klijenata u 38 zemalja.

U svakom od ovih regiona Societe Generale

primenjuje diverzifikovani model poslovanja,

prilagođavajući ga specifičnostima lokalnog tržišta.

Finansijske usluge

Ponuda finansijskih usluga odnosi se na tri oblasti

poslovanja: osiguranje, lizing vozila i upravljanje

voznim parkom (ALD Automotive), kao i finansiranje

dobavljača i opreme (Societe Generale Equipment

Finance). Ove usluge su komplementarne sa

diversifikovanim i uravnoteženim poslovnim modelom

Grupe, kreirajući snažne sinergije u velikom broju

zemalja u kojima Grupa posluje.

Korporativno i investiciono bankarstvo

Global Banking and Investor Solutions (GBIS) ima

ključnu ulogu u poslovima posredovanja između

izdavalaca hartija od vrednosti i investitora, pružajući

ekspertizu u tri glavne oblasti: investiciono bankarstvo,

globalno finansiranje i globalna finansijska tržišta.

Poslovanje sa stanovništvom u Francuskoj

Poslovanje sa stanovništvom u Francuskoj obuhvata

tri komplementarna brenda: Societe Generale,

vodeću nacionalnu banku, Credit du Nord,

grupu regionalnih banaka i vodeću onlajn banku

Boursorama. Ove poslovne linije pružaju usluge za

više od 12 miliona klijenata. Cilj Grupe u oblasti

poslova sa stanovništvom u Francuskoj jeste da bude

vodeća banka kada je u pitanju zadovoljstvo klijenata.

Širom Francuske, osam regionalnih banaka u

okviru Credit du Nord Grupe posluje samostalno

uz izvanredno poznavanje lokalnog ekonomskog

okruženja, omogućavajući klijentima da koriste

prednosti regionalne banke sa onima koje poseduje

međunarodna bankarska grupacija.

Boursorama Grupa nudi kompletan portfolio onlajn

proizvoda i usluga. Osnovana 1995. i prisutna u

tri evropske zemlje, Boursorama je pionir i lider u

Francuskoj u tri poslovne linije: onlajn bankarstvo,

brokerski poslovi i finansijske informacije. Boursorama

nudi širok spektar inovativnih proizvoda i usluga

(digitalno bankarstvo, brokerske usluge i finansijske

informacije)

01


Finansiranje privrede povezivanjem izdavaoca i investitora

Stub našeg modela univerzalnog bankarstva, Global

Banking and Investor Solutions (GBIS) posluje u 36

zemalja na glavnim finansijskim tržištima u kojima

Grupa posluje, sa širokom pokrivenošću u Evropi

i predstavništvima u centralnoj i istočnoj Evropi,

kao i na Bliskom istoku, u Africi, Americi i azijsko-

pacifičkom regionu.

GBIS nudi rešenja prilagođena korporacijama,

finansijskim institucijama i javnom sektoru koristeći

svoju priznatu ekspertizu u savetodavnim uslugama.

Investiciono bankarstvo, finansiranje i tržišne usluge: tri komplementarne aktivnosti

GBIS pomaže preduzećima, finansijskim institucijama,

institucijama javnog sektora i porodičnim firmama,

zadovoljavajući njihove potrebe u smislu investiranja,

strateških savetodavnih usluga, prikupljanja kapitala i

optimizacije njegove strukture.

Oslanjajući se na međunarodno priznatu stručnost

u strukturnom finansiranju (akvizicije, izvoz,

prirodni resursi, infrastruktura i imovina, mediji i

telekomunikacije, nekretnine itd.), SG CIB može

ponuditi istinski globalni skup finansijskih rešenja

svojim klijentima.

Pored toga, GBIS nudi globalni pristup tržištu putem

pružanja savetodavnih i ostalih usluga vezanih za

akcije, dužničke hartije od vrednosti i trgovanje

valutama, robama, kao i ostale alternativne investicije.

GBIS razvija savetodavna i investiciona rešenja,

kao i rešenja za upravljanje rizicima prilagođena

specifičnim potrebama svakog investitora.


01


REČ MENADŽMENTA

02

Goran Pitićpredsednik Upravnog odbora Societe Generale

Tokom prošle godine tržištu paušalno oporezovanih preduzetnika i eksperata raznih profila ponudili smo objedinjen paket usluga Sinhro, pokrenuli smo novu m-banking aplikaciju, a koncepti poput mentorstva i radionica, kao što su drugi Fintech Hackathon i Cashless Case Challenge i dalje su sastavni deo našeg nastojanja da pružimo dodatnu vrednost zajednici u kojoj poslujemo.


U decembru prošle godine preuzeli smo deo kreditnog

portfolija nekadašnje Jubanke. Kompletna migracija

paketa za više desetina hiljada klijenata završena je

za dvadesetak dana, a za ovaj posao iskoristili smo

“znanje” veštačke inteligencije, odnosno softverskog

alata koji je drastično skratio vreme operativnog

procesa prenosa podataka. Ako uzmemo u obzir da bi

šest šalterskih službenika, uz puno radno vreme, ovaj

posao obavljalo celu jednu godinu – jasno je i koliko

drastično.

Reč je o samo jednoj od bezbroj inovacija koje smo

u prethodnom periodu, a zahvaljujući sve aktivnijoj

saradnji sa tehnološkim startapima i IT zajednicom,

prepoznali, iskoristili i unapredili u razvoju proizvoda

i usluga. Tokom prošle godine tržištu paušalno

oporezovanih preduzetnika i eksperata raznih

profila ponudili smo objedinjen paket usluga Sinhro,

pokrenuli smo novu m-banking aplikaciju, a koncepti

poput mentorstva i radionica, kao što su drugi Fintech

Hackathon i Cashless Case Challenge i dalje su

sastavni deo našeg nastojanja da pružimo dodatnu

vrednost zajednici u kojoj poslujemo.

Pokrenuli smo Generator - skup svih naših inicijativa

i aktivnosti kojima zajedno sa našim partnerima

podstičemo inovativne preduzetničke poduhvate. Prvi

od velikih novih projekata naše platforme za inovacije

bio je konkurs za 40 najboljih preduzetničkih ideja.

Societe Generale banka na srpskom finansijskom

tržištu važi za inovatora koji razume tokove četvrte

industrijske revolucije i traži načine da unapredi

tradicionalne proizvode ali i da razvija nove koji u

realnom vremenu odgovaraju na zahteve klijenata.

Takođe, mi smo i „challengeri“ ovog tržišta jer

tehnološke promene prihvatamo kao šansu da

sagledamo svoju poziciju u digitalnom svetu, pa čak i

da predvidimo buduće trendove u digitalizaciji tržišta.

Iza nas je jubilej od 40 godina poslovanja Societe

Generale banke u Srbiji, a u 2018. već obeležavamo

dve godine od pokretanja strateške saradnje sa

Centrom za tehnološko preduzetništvo i inovacije (ICT

Hubom).

Cilj saradnje sa ICT Hubom je u prvom redu podrška

startap ekosistemu i građenje FinTech zajednice koja

okuplja stručnjake iz oblasti bankarstva, finansija i

informacionih tehnologija. Još važnije, aktivno smo

radili na edukaciji zaposlenih u banci o novim alatima

i metodologijama koje koriste tehnološki startapi.

Kao rezultat došli su svi pomenuti inovativni proizvodi

i usluge, što ne bi bilo moguće bez stalne razmene

međusobnih znanja, iskustava i unapređivanja

inovacione kulture unutar same organizacije.

Mi ćemo nastaviti da podržavamo startap ekosistem

u Srbiji, i da radimo na inovacijama, osnažujemo

inovativni duh u okviru banke kako bismo poslovanje

sa bankom učinili što jednostavnijim za klijente.

Sa druge strane, verujem da je za istinski održivi

razvoj neophodno širenje inovacione kulture i

van pojedinačnih organizacija, jer je biznis taj koji

u društvu stvara dodatnu vrednost, dok država

obezbeđuje prostor i zakonski okvir. Zato moramo da

podižemo nivo digitalnih kompetencija i da još više

razvijamo internet infrastrukturu.

U ovaj poduhvat, koji nije jednostavan ali jeste

izvodljiv, potrebno je da se uključe svi ključni faktori

iz naučnog, obrazovnog i poslovnog sistema i da

se uvežemo u građenje modela liderstva, odnosno

osposobljavanja mladih stručnih kadrova da

tehnologiju stave u funkciju biznisa.

Digitalna agenda Srbije bi trebalo da postane

obavezujući dokument za svakog građanina Srbije

jer bi trebalo da pruži odgovor na digitalne izazove

modernog sveta, a time i stvori šansu za snažniji

prosperitet zemlje i njenih građana.

02


Maria Roussevapredsednica Izvršnog odbora Societe Generale Srbija

REČ MENADŽMENTA

02

Sveukupno, protekla godina je za Societe Generale banku bila uspešna i u finansijskom i u komercijalnom smislu, ali najvažnije u pogledu produbljivanja odnosa sa našim klijentima, uz strateški prioritet da im budemo bliski i dostupni, kako bismo bolje razumeli njihove potrebe.


Protekla 2017. je za Societe Generale banku u Srbiji

bila godina sa nekoliko značajnih događaja kojim smo

obeležili 40 godina poslovanja banke na lokalnom

tržištu. Akvizicijom dela kreditnog portfolija bivše

Jubanke doprineli smo daljoj konsolidaciji finansijskog

sektora u Srbiji, ojačali naše prisustvo i povećali

tržišno učešće.

Tokom četiri decenije postigli smo mnogo toga –

prešli smo put od predstavništva u Beogradu za

korporativne klijente, do treće najveće banke u Srbiji

po obimu kredita i četvrte prema ukupnoj aktivi.

Kao univerzalna banka, koja posluje i sa

stanovništvom i sa privredom, posle organskog rasta

i dve akvizicije – dela kreditnog portfolija KBC banke

u 2013. i kredita Jubanke krajem prošle godine, naša

ambicija jeste da i dalje budemo uspešna finansijska

institucija sposobna da ponudi usluge svim tržišnim

učesnicima.

Nizom komercijalnih aktivnosti uspeli smo da

zadržimo trend rasta u poslovanju i u radu sa

privredom i stanovništvom, uz posebnu posvećenost

na produbljivanju saradnje sa svim klijentima u

različitim sferama poslovanja i odnosa sa našom

bankom.

Inovacije i promocija preduzetničkog duha bile su

u fokusu u godini jubileja. Odabrali smo da damo

svoj doprinos zajednici u kojoj poslujemo i pokrenuli

dugoročnu platformu Generator i podržali 40 inovatora

koji imaju ideje za menjanje budućnosti.

Nastavili smo da razvijamo i internu agilnost i

fleksibilnost, sa ciljem da radimo na rešenjima

koja pojednostavljuju bankarstvo uz pomoć naših

partnera iz startap zajednice. Naše inicijative na ovom

polju prepoznala je Francusko – srpska privredna

komora, koja nam je dodelila nagradu za niz inovacija

realizovanih kroz saradnju sa ICT Hub Centrom za

tehnološko preduzetništvo. Podržali smo i različite

eksterne inicijative koje se fokusiraju na tranziciju ka

digitalnoj ekonomiji, dajući našu ekspertizu i znanje.

Sveukupno, protekla godina je za Societe Generale

banku bila uspešna i u finansijskom i u komercijalnom

smislu, ali najvažnije u pogledu produbljivanja odnosa

sa našim klijentima, uz strateški prioritet da im

budemo bliski i dostupni, kako bismo bolje razumeli

njihove potrebe.

I u narednom periodu klijent će ostati u srcu naše

strategije. Nastavićemo da na naše poslovanje

gledamo očima klijenata, da uvodimo inovacije i

predvodimo promene i potvrđujemo da smo banka

koja pruža dodatnu vrednost, vrhunski kvalitet i

ekspertizu.

02


SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD

03


U vremenu u kojem najsavremenije prakse

zastarevaju čim postanu mainstream, važno je

razlikovati kratkoročne trendove od dugoročnih

pravaca razvoja koji obezbeđuju rast na tržištu. Mi

smo finansijska institucija koja shvata da je potrebno

ne samo da odgovorimo na nove zahteve klijenata,

nego i da predvidimo buduća kretanja i budemo što

inovativniji.

Naš imperativ je da korisnicima izađemo u susret

tamo gde njima odgovara – u jednoj od naših 96

ekspozitura širom Srbije, na našoj savremenoj

e-banking platformi ili putem mobilne aplikacije.

Za 40 godina poslovanja u Srbiji, od tradicionalnog

bankarstva, prošli smo put do unapređenja pozicije

na tržištu u jednu od vodećih banaka koja se sve više

okreće razvijanju kulture inovacija.

Sa punom posvećenošću svih zaposlenih Societe

Generale banke i povezanih pravnih lica – Sogelease

i Societe Generale Osiguranje AD, pružamo kvalitetnu

uslugu i raznovrsnu ponudu proizvoda našim

klijentima, fizičkim i pravnim licima – velikim privatnim

i državnim preduzećima, domaćim i multinacionalnim

kompanijama, finansijskim institucijama, kao i

sektoru malih i srednjih preduzeća, mikrobiznisu i

preduzetnicima.

Prva smo strana banka na domaćem tržištu čije je

predstavništvo otvoreno 1977. godine

Prve ekspoziture za rad sa stanovništvom

otvorene su 2001. godine

2013. godine preuzeli smo deo portfelja klijenata

KBC banke, što je prva finansijska transakcija tog

tipa na srpskom tržištu

Prvu onlajn ekspozituru u Srbiji lansirali smo

2015. godine

Prvi Fintech Hackathon u Srbiji organizovali smo

sa partnerima 2016. godine

Konstantno smo u potrazi za inovativnim načinima

da, uz drugačiji pristup potrebama naših klijenata,

razvijamo proizvode i usluge koji će olakšati

svakodnevne bankarske aktivnosti – napravili smo

aranžman sa kompanijom Vip Mobile, uspostavili

strateško partnerstvo sa Centrom za tehnološko

preduzetništvo (ICT Hub), a naši zaposleni i

sami dobijaju šansu da predstave svoje ideje za

tehnološke inovacije.

03


Procenjuje se da rast srpske privrede od 2015.

godine iznosi u proseku 1,8% na godišnjem nivou, što

se može smatrati velikim dostignućem s obzirom na

to da je od tog vremena država prošla kroz aranžman

MMF-a kako bi smanjila nivo duga, koji je u jednom

trenutku dostigao više od 75% BDP-a. Smanjenjem

plata i penzija u javnom sektoru, zajedno sa drugim

ekonomskim reformama, uspešno je završen program

MMF-a; nivo duga pao je na manje od 60% BDP-a, a

rejting zemlje se poboljšava.

Kao rezultat toga, očekujemo da će privreda u

narednim godinama rasti snažnijim tempom,

oslanjajući se na unutrašnju i spoljašnju potražnju,

nisku inflaciju i kamatne stope i stabilan devizni kurs.

U narednim godinama očekujemo da će privreda

zemlje rasti u proseku od 3,5% do 4,0% godišnje,

a moguće i brže, ukoliko Vlada nastavi sa daljim

ekonomskim reformama, jer članstvo u EU postaje sve

sigurnije, iako se sada očekuje do 2025. godine, a

svetski ekonomski rast stabilizuje.

U 2017. godini, privreda je imala slabiji rezultat zbog

problema sa značajnim padom u proizvodnji struje u

prvom kvartalu, što je rezultat nepovoljnih vremenskih

uslova tokom zime, nakon čega je usledio veliki pad

poljoprivredne proizvodnje usled produžene letnje

suše i na kraju, zbog većeg od očekivanog povećanja

uvoza zbog oporavka cena nafte i prirodnog gasa.

MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE U 2017. GODINI

04


Za 2018. godinu očekujemo da će se cene

energenata stabilizovati usled povećane proizvodnje

u SAD, snažnijeg rasta među glavnim evropskim

i regionalnim trgovinskim partnerima u Srbiji, uz

nastavak niske inflacije, a time i kamatnih stopa.

Niske kamatne stope i rastući nivo zaposlenosti bili

su jedan od glavnih razloga za povećanje pozajmica

i potrošnje potrošača, a očekujemo da će se ovo

nastaviti. Sa padom nivoa nezaposlenosti sa skoro

25,5% u 2012. godini na 12,9% u trećem kvartalu

2017. godine, neto zarade su rasle svakog meseca

u odnosu na prethodnu godinu od četvrtog kvartala

2016. godine, a izraženo, sa 371 eura u novembru

2016. na 390 eura u novembru 2017. godine, što je

povećanje od 7,7%.

Kako se očekuje da će se smanjenje nezaposlenosti

nastaviti, očekuje se da će se povećanje plata

nastaviti i u narednim godinama, čime će se dodatno

povećati domaća potrošnja.

Posledica povećanja plata moglo bi da bude

povećanje uvoza, naročito robe široke potrošnje, što

nije poželjno s obzirom na to da Srbija ima trgovinski

deficit od 6,5% BDP-a. Međutim, ovaj pokazatelj pada

više od jedne decenije, obzirom da je u 2008. godini

iznosio 1/4 BDP-a, a sa SDI sada čini skoro 6,0%

BDP-a, što bi trebalo da obezbedi veću stabilnost

deviznog kursa i nastavak pune dinarizacije privrede.

Sve ovo će dovesti do većeg i održivog privrednog

rasta.

04


SEKTOR ZA POSLOVANJESA STANOVNIŠTVOM

05

Sektor za poslovanje sa stanovništvom je i u 2017.

godini ostao fokusiran na potrebe svojih klijenata i

razvoj dugoročnih odnosa sa njima. Konstantan rast

kreditiranja stanovništvu jedan je ključnih pokazatelja

podrške koju Banka sa povezanim licima pruža svojim

klijentima, fizičkim licima. Tako je u protekloj, 2017.

godini, ostvaren rast kredita od 34% u odnosu na

2016. godinu, na 108 milijardi dinara (912 miliona

evra), što se odrazilo na rast tržišnog učešća na 12%.

Kada je reč o bazi klijenata, ona je uvećana za 20,3%.

Banka je u 2017. godini bila među liderima na tržištu

stambenih kredita, a rast plasmana je dostigao

40% u odnosu na 2016. godinu. Societe Generale

već devet godina učestvuje u programu kreditiranja

profesionalnih vojnih lica, a i tokom prošle godine sa

Ministarstvom odbrane I Nacionalnom korporacijom za

osiguranje stambenih kredita, prva je potpisala ugovor

za odobravanje subvencionisanih stambenih kredita.

Kada govorimo o gotovinskim kreditima Societe

Generale banka a.d. Beograd ostvarila je značajan

rast plasmana od 39% u odnosu na prethodnu

godinu, čime je još jednom učvrstila poziciju jednog

od lidera na lokalnom tržištu. Ukupan iznos depozita

u Sektoru za rad sa stanovništvom dostigao je 66,9

milijardi dinara (564 miliona evra), što je povećanje od

2,1% u odnosu na 2016. godinu.

Mnogo promena je uvedeno u radu sa stanovništvom

od početka 2017. godine, ali u sistemu koji neguje

kulturu inovacija na nivou cele grupacije, kao što je

Societe Generale, podrazumeva se konstantan rad

na ponudi koja je u skladu sa potrebama klijenata

i maksimalno im olakšava svakodnevne bankarske

aktivnosti.

Sinhro – novi paket usluga za samostalne stručnjake i frilensere

Od uspostavljanja stateške saradnje sa Centrom za

tehnološko preduzetništvo i inovacije (ICT Hub) banka

je gotovo svakodnevno u kontaktu sa stručnjacima

iz IT oblasti i bliskih struka, kojima zbog specifičnosti

uslova u kojima obavljaju svoje poslove i tipova

ugovora pojedini bankarski proizvodi nisu bili

dostupni.

Kroz međusobnu razmenu informacija i osluškivanje

njihovih potreba nastao je Sinhro - ponuda namenjena

samostalnim stručnjacima i freelancerima koji zaradu

primaju preko paušalne agencije. Paket Sinhro

olakšava dnevno bankarstvo u okviru objedinjenih

usluga za fizičko lice i paušalnu agenciju.

Sinhro paket podrazumeva pogodnosti koje ovim

preduzetnicima omogućavaju da u svojoj ebanking

aplikaciji imaju potpun pregled i privatnih i poslovnih

računa.

Za ovu grupu klijenata novost je, takođe, mogućnost

video poziva i konsultacija sa onlajn bankarom

direktno sa e-banking aplikacije i van radnog vremena

fizičkih poslovnica.


U Sinhro ponudu uključeni su kratkoročni proizvodi,

poput keš kredita, dozvoljenog minusa i kreditne

kartice, do dugoročnih ulaganja poput lizinga za vozila

i stambenih kredita, što je svakako nešto za šta su se

ovi klijenti do sada najviše i interesovali.

Pored Sinhro paketa, dodatno smo poboljšali usluge

naše m-banking aplikacije kroz koju jednostavno,

uz nekoliko klikova, bez provizije klijenti mogu da

plate račune ili da bez logovanja provere stanje.

Uveli smo i opciju kupovine proizvoda, pa tako naši

klijenti pomoću m-bankinga mogu da kupe putno

zdravstveno osiguranje direktno u aplikaciji uz samo

nekoliko klikova. Unapređeni paketi računa i nove

platne kartice omogućavaju korisnicima podizanje

novca i plaćanje roba i usluga u zemlji, inostranstvu

i na internetu brzo i jednostavno. Takođe, kartice

Sosijete ženeral klijentima omogućavaju i popuste,

odnosno povoljnije uslove pri kupovini u prodajnim

objektima naših partnera, obeležena oznakom SoGe

sveta.

U okviru unapređenih paketa i usluga ponudili smo i

tri nove beskontaktne Mastercard debitne kartice –

standardne, zlatne i platinaste. Nove beskontaktne

platne kartice omogućavaju korisnicima podizanje

novca i plaćanje roba i usluga u zemlji, inostranstvu,

ali i na internetu brzo, jednostavno i uz brojne

pogodnosti, poput pomenutog popusta u okviru SoGe

svet programa, ličnog i porodičnog putnog osiguranja

za korisnike Platinum kartice, kao i druge popuste.

Sve ubrzanija digitalizacija i kreiranje fintek tržišta

su trendovi koji su stavili razvoj tehnologije kao prvi

prioritet za sve učesnike na finansijskim tržištima

širom sveta. Societe Generale banka, koja je

posvećena inovacijama na globalnom i lokalnom

nivou, na ovaj način želi da podstakne dijalog

sa svim akterima u ovoj oblasti koja za cilj ima

poboljšanje iskustva korisnika finansijskih usluga.

Tim povodom, i u 2017. godini organizovano je

niz radionica i nadmetanja u oblasti promovisanja

kulture inovacija, među kojima su najzapaženiji

05


drugi Fintech Hackathon i Cashless Case Challenge,

gde su učesnici različitih profila – od studenata do

onlajn preduzetnika, programera, dizajnera zajedno

razvijali prototipe digitalnih rešenja u finansijskim

tehnologijama.

Onlajn ekspozitura Societe Generale banke

Osim pomenutih, banka je nastavila da unapređuje

i razvija svoju onlajn ekspozituru, prvu i potpuno

inovativnu e-banking platformu pomoću koje klijenti

celokupan proces kupovine određenih proizvoda i

usluga, mogu da izvrše onlajn.

Tokom 2017. godine onlajn ekspozitura je imala

značajan porast produkcije u odnosu na 2016. godinu

i to za 103% kada je reč o odobrenim keš kreditima,

dok je broj odobrenih dozvoljenih minusa dvostruko

veći nego u 2016. godini.

Takođe, od jula 2017. godine uvedena je i mogućnost

povećanja limita kreditnih kartica putem e-bankinga

„u dva klika“, bez dolaska klijenta u banku.

Procentualno, 74% ovakvih zahteva obradila je onlajn

ekspozitura, odnosno 86,50% od ukupnog iznosa

povećanja limita kreditnih kartica je došlo preko onlajn

ekspoziture.

Tim onlajn ekspoziture pruža podršku klijentima

putem video poziva, chata, co-browsinga i voice

poziva. Nova unapređena e-banking platforma

pokazala se kao veoma važna podrška u

svakodnevnom poslovanju ekspozitura, jer su

jednostavniji bankarski proizvodi i transkacije preneti i

u digitalnu sferu poslovanja.


Rad sa malim preduzećima i preduzetnicima

Odeljenje za rad sa malim preduzećima i

preduzetnicima i u 2017. godini nastavilo je trend

rasta baze klijenata. Kreditni portfelj porastao je za

24%, dok su depoziti porasli za 14% u odnosu na

2016. godinu.

Tome je doprineo jedinstveni pristup ovim klijentima,

u okviru kojeg se banka vodi delatnošću konkretnog

preduzeća ili preduzetnika odnosno kroz segmentnu

ponudu se prilagođava posebnim potrebama

u oblastima proizvodnje, transporta, trgovine i

profesionalnih usluga. Mreža od 96 ekspozitura

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd ima lične

bankare, specijalizovane za poslovanje sa malim

preduzećima i preduzetnicima.

U oktobru 2017. godine Societe Generale i

SoGelease, koji je u stopostotnom vlasništvu

Societe Generale banke potpisali su sa Evropskom

investicionom bankom (EIB) dva ugovora o kreditnom

zaduženju za podršku malim i srednjim preduzećima

(MSP), preduzećima srednje tržišne kapitalizacije

i prioritetne projekte u iznosu od 60 miliona evra.

Ukupni iznos kreditnog aranžmana iznosi 110 miliona

evra.

Sredstva obezbeđena ovim ugovorima koriste se za

finansiranje kredita za obrtna sredstva i investicije

sa rokom otplate do 12 godina - za kredite koje

odobrava Societe Generale banka, i do sedam godina

za investicione kredite Sogelease.

Societe Generale banka ujedno je potpisnik i EIB-ove

inicijative za zapošljavanje i obuku mladih za zapadni

Balkan (EYET), na osnovu koje privrednici koji žele da

konkurišu za kreditna sredstva i istovremeno zaposle

mladog stručnjaka, dobijaju dodatne povlastice u vidu

povoljnijih kamatnih stopa za otplatu kredita.

Banka je takođe učestvovala u Programu podrške

malim preduzećima Ministarstva privrede

odobravajući kredite malim preduzećima i

preduzetnicima za nabavku proizvodne opreme.

Program je ponudio mogućnost do 25 odsto

bespovratnih sredstava od ukupne investicije

koje obezbeđuje ministarstvo privrede, dok mala

preduzeća i preduzetnici obezbeđuju pet odsto

učešća. Preostalih 70 odsto sredstava je finansirano

uz kredite Societe Generale banke po specijalnim

uslovima.

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd

dodatno potvrđuje svoju posvećenost i uverenje

da mala preduzeća imaju veliki potencijal i značaj

za nacionalnu ekonomiju podrškom akciji “Blic

preduzetnik”. Kompanija iz segmenta malih i srednjih

preduzeća koju stručni žiri proglasi za najbolju u

okviru ove akcije dobija značajna novčana sredstva za

unapređenje poslovanja.

05


SEKTOR ZA POSLOVANJESA PRIVREDOM

06

Za Sektor za poslovanje sa privredom 2017. godina

je bila uspešna kako po pitanju ostvarenog rasta

kreditnog portfolia tako i po pitanju održavanja kvaliteta

istog. Aktivnosti sektora su bile dvojako usmerene –

na održavanje i rast portfolia kroz proaktivan pristup

i razvojnu strategiju za velike kompanije sa jedne

strane i diverzifikaciju portfolia u segmentu srednjih

preduzeća sa druge strane uz konstantno praćenje

rizičnosti i kvaliteta aktive. Dodatno, tokom godine u

okviru sektora i dalje se radilo na povećanju efikasnosti

i kvaliteta servisa prema klijentima, kroz optimizacije

procesa i promene u organizaciji.

Tokom 2017. godine, Banka je nastojala da sistematski

prati potrebe klijenata i da adekvatno prilagodi svoju

ponudu. Kroz niz komercijalnih aktivnosti, uspeli

smo da zabeležimo značajno povećanje obima

transakcionog bankarstva i povećanje prihoda od

provizija sa ciljem da i dalje radimo na razvoju ovog

segmenta poslovanja. Takođe, Banka je obogatila

svoju ponudu hedžing proizvodima (kao što su

kamatni swap, forward i kvazi forward) kao i dodatnim

servisima iz oblasti Finansijskih tržišta. Tokom 2017.

godine, Banka je uspešno implementirala platformu

finansiranja lanca dobavljača sa novim partnerima,

čime je ostvarila dalji rast u segmentu faktoringa.

Liderska pozicija faktoringa na domaćem tržištu je

potvrđena i u 2017. godini uz dalji rast aktivnosti i

prometa. Ostvareni rezultat pruža osnov za dalji rast i

diverzifikaciju modaliteta poslovanja.


Uprkos ograničenoj kreditnoj tražnji, sektor za

poslovanje sa privredom je zabeležio stopu rasta

kreditne aktivnosti od 24%. Imajući u vidu da je

na ovaj način tržišno učešće Banke u kreditima

privredi poraslo za oko 2%, Banka potvrđuje svoju

nameru da zadrži svoju veoma jaku tržišnu poziciju

u poslovanju sa privredom. Segment poslovanja sa

srednjim privrednim subjektima je i u 2017. godini

zadržao trend rasta, kroz akviziciju novih klijenata i

poseban fokus na produbljivanju saradnje sa svim

klijentima u različitim sferama poslovanja i odnosa

sa Bankom. Ostvareni rezultati su bili značajno iznad

projektovanih, uprkos izraženom pritisku konkurencije

u ovom segmentu poslovanja i veoma izraženom

pritisku na kamatne stope.

Saglasno ostvarenom rastu kreditnog portfolia i

transakcionog bankarstva, depozitna baza nastavlja

dalje da jača, što je rezultiralo i povećanjem volumena

depozita.

Banka je svojim pristupom i strateškim opredeljenjem

ka unapređenju kvaliteta servisa, uspela da uveća

bazu klijenata. Kao i prethodne godine, Sektor za

poslovanje sa privredom je nastavio sa jačanjem

svoje pozicije u saradnji sa lokalnim i multinacionalim

velikim kompanijama i srednjim preduzetnicima,

zahvaljujući kvalitetu odnosa sa klijentima i

razumevanjem specifičnih zahteva svakog segmenta.

Banka će nastaviti da svoju strategiju bazira na

građenju dugoročnih partnerstava sa klijentima,

zasnovanim na poverenju i kvalitetu usluga koje

pruža.

06Kao i prethodne godine, Sektor za poslovanje sa privredom je nastavio sa jačanjem svoje pozicije u saradnji sa lokalnim i multinacionalim velikim kompanijama i srednjim preduzetnicima...


USLUGE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

07

Aktivnosti na finansijskim tržištima

Čvrsto partnerstvo sa svojim klijentima, korisnicima

proizvoda i usluga na finansijskom tržištu, Banka je

izgradila kroz razumevanje njihovih zahteva i efikasno

pružanje odgovora, te ponudu inovativnih rešenja i

stvaranje dodatne vrednosti.

Banka je zadržala svoju poziciju na deviznom tržištu

po obimu transakcija s korporativnim klijentima.

Prema zvaničnoj statistici Narodne banke Srbije,

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd je u

poslovanju sa domaćim pravnim licima ostvarila

tržišno učešće od 10.29 odsto, što je Banku svrstalo

na četvrto mesto, dok je u poslovanju sa stranim

pravnim licima i finansijskim institucijama ostvarila

tržišno učešće od 18.19 odsto, što je Banku svrstalo

na drugo mesto po obimu transakcija. Još jedan

bitan segment tržišta je i domaće međubankarsko

trgovanje, gde je Societe Generale Banka Srbija a.d.

Beograd u 2017. godini povećala tržišno učešće

i sa 13.44 odsto pozicionirala se na prvo mesto.

Uprkos velikoj i oštroj konkurenciji, Societe Generale

Banka je uspela da zauzme vodeću poziciju u jednom

segmentu i zadrži visoke pozicije u dva segmenta

poslovanja na deviznom tržištu.

Na međubankarskom tržištu depozita Banka je bila

veoma aktivna sa ostvarenim tržišnim učešćem od

10.50 odsto u 2017. godini.

Banka je tokom godine aktivno učestvovala na tržištu

dužničkih državnih hartija od vrednosti. Banka je

na primarnom tržištu dužničkih državnih hartija od

vrednosti tokom 2017. godine kupila obveznice

države nominirane u RSD, kao i obveznice nominirane

u EUR. Pored učešća na primarnom tržištu dužničkih

državnih hartija od vrednosti, Societe Generale Banka

Srbija aktivno učestvuje i jedan je od vodećih igrača

na sekundarnom tržištu.

Pored izuzetno dobrih rezultata, koje je Banka

ostvarila kada su u pitanju postojeći proizvodi i

usluge specifičnii za finansijsko tržište, Banka je u

2017. godini bila veoma uspešna i ugovorila brojne

transakcije kamatnih svopova. Kamatni svop, kao

instrument zaštite od kamatnog rizika, naišao je na

veliko interesovanje i dobar odziv klijenata.

Investicione usluge i aktivnosti

Služba za investicione usluge i aktivnosti, kao

poseban organizacioni deo Banke, sa dozvolom

Komisije za hartije od vrednosti za pružanje usluga u

vezi sa finansijskim instrumentima i tržištima kapitala,

na raspolaganju je Societe Generale klijentima već 13

godina.

Zahvaljujući kontinuiranom unapređenju postojećih

aktivnosti, kao i praćenju trendova na razvijenim

tržištima i uvođenju novih proizvoda, Služba se može


I u 2017. godini najveći udeo i rast prometa na

berzanskom tržištu ostvaren je u segmentu trgovanja

dužničkim hartijama od vrednosti Republike Srbije,

koje su i dalje u primarnom fokusu domaćih i stranih

investitora. Posredujući u trgovanju ovim finansijskim

instrumentom Služba se pozicionirala među pet

najaktivnijih tržišnih učesnika.

U posredovanju u trgovanju akcijama na berzi Služba

je realizovala preko 1.000 transakcija, uz ostvaren

godišnji promet od oko 77 miliona dinara.

Poverenje, sigurnost i inovativnost, i u ovom segmentu

usluga, prepoznati su i cenjeni od strane klijenata, što

je čvrst temelj dugoročnog partnerstva.

pohvaliti zaista širokom lepezom usluga (brokersko

posredovanje u trgovanju finansijskim instrumentima

na Beogradskoj berzi i na vanberzanskom tržištu;

posredovanje u trgovanju finansijskim instrumentima

na inostranim tržištima; usluge korporativnog agenta;

usluge investicionog savetovanja i druge usluge

namenjene javnim i nejavnim društvima, kao što su

listiranje, delistiranje, javna ponuda, prinudni otkup

akcija i sl.).

07


Kastodi usluge

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd pruža kastodi

usluge, u skladu s dozvolom Komisije za hartije od vrednosti.

Iako je ove specijalizovane usluge razvijala u težem i

konkurentnom ambijentu, pokazalo se da kvalitet pružene

usluge klijentima, iskustvo i ekspertiza zaposlenih, čine

razliku koja rezultuje dugogodišnjim poverenjem klijenata.

U prilog tome govori i nagrada, kojom je renomirani svetski

finansijski časopis Global Investor Magazine, treći put

zaredom, 2017. proglasio Societe Generale za najbolju

banku u Srbiji, u pružanju Kastodi usluga.

Societe Generale je Kastodi banka za 9 fondova (7

dobrovoljnih penzijskih i 2 investiciona fonda), kojima

uspešno pruža sve kastodi usluge i dnevno vrednuje i

obračunava imovinu. Na kraju 2017. godine ukupna imovina

fondova pod staranjem Societe Generale Kastodi banke

je bila 38,1 milijardi dinara. U pružanju kastodi usluga

segmentu dobrovoljnih penzijskih fondova, Banka drži

poziciju apsolutnog lidera na tržištu, sa 100% učešća.

Ostali klijenti Banke koji koriste kastodi usluge su, najvećim

delom, iz segmenta domaćih i stranih profesionalnih

investitora. U odnosu na 2016. godinu imovina svih kastodi

klijenata pod staranjem Banke porasla je za 24% dok je

imovina dobrovoljnih penzijskih i investicionih fondova

porasla za 15% sto je očekivan rast za tu vrstu investitora.

Pružanje kastodi usluga u inostranstvu Banka vrši preko

globalnog kastodijana Societe Generale Grupe (Societe

Generale Securities Services).

Na redovan godišnji upit klijenata iz segmenta stranih

kastodi banaka, koji imaju otvorene kastodi račune u

Societe Generale Srbija, po pitanju usklađenosti ne samo sa

lokalnom, nego i globalnom regulativom (konkretno UCITS i

AIFM Direktive), Banka je uspešno odgovorila i dokazala da

ispunjava sve uslove i da je ozbiljan i profesionalan učesnik

na tržištu kapitala.

Negujući profesionalan poslovni odnos, poverenje,

konstruktivnu razmenu informacija, odgovornost i

posvećenost, Banka će i ubuduće ispunjavati očekivanja i

zadovoljavati visoke standarde kastodi klijenata.



DIREKCIJA LJUDSKIH RESURSA

08

Societe Generale Banka Srbija je tokom 2017. godine

zaposlila 193 novih kolega i koleginica. Kompetence

koje smo ojačali dolaskom novopridošlih kolega su

biznis analiza, projektni menadžment, upravljanje

odnosom sa klijentima kroz praćenja životnog

ciklusa klijenta, kao i prodajne kompetence iz oblasti

malog biznisa i rada sa stanovništvom. Banka je na

kraju 2017. godine imala 1390 zaposlenih, Societe

Generale osiguranje 25, a Sogelease Srbija 36

zaposlenih.

Kako bismo odgovorili na sve brže promene u

svakodnevnom životu i poslovanju, za zaposlene smo

u 2017. godini pripremili interni razvojni program

“In4change” kroz koji su imali priliku da razmene

iskustva i ideje, kao i da nauče tehnike koje će im

pomoći da se na najlakši i najefikasniji način nose sa

svojim osećanjima kada se suočavaju sa promenama

u privatnom i poslovnom životu. Program je veoma

interaktivan i kreće od razumevanja svetskih trendova,

objašnjavanja tipičnih ljudskih reakcija na promene,

da bi se na kraju fokusirao na individualne načine

suočavanja sa promenama i osnaživanja lične

odgovornosti za sopstveni život i karijeru.

Kao i prethodnih godina, fokus je bio na jačanju

menadžerske kulture kroz nov interni program

“Osnove menadžmenta” koji su tokom ove godine

prolazili mladi menadžeri. Program je usmeren na

davanje povratne informacije, različite menadžerske

stilove i njihov uticaj, razvijanje zaposlenih, upravljanje

zaposlenima zasnovano na jakim stranama, te je

zajedno sa 360 procenom predstavljao osnovu i

podršku za lični razvoj menadžera, kao i za razvoj

njihovih zaposlenih.

Nastavili smo sa programom “Innovation curriculum”

sa ciljem podrške razvoju inovacija. Ove godine u

okviru tog programa organizovali smo radionice

kreativnog razmišljanja “Kreativni doručak”, “Kako

da projekat realizujem u zadatom roku”, “Kako da

inoviram proces”, posetili različite Meet up događaje

i organizovali drugi FinTech Hackaton. Primenom

metodologije koju startap timovi koriste u razvoju

svojih proizvoda zaposleni su podstaknuti da na jedan

inovativan način pristupe analizi problema i razvoju

ideja.

Pokrenuli smo program “Bankari budućnosti” koji je

za cilj imao da mladi talenti naše banke ostvare svoje

potencijale kroz razmišljanje izvan okvira, koristeći

nove tehnologije kako bi unapredili i simplifikovali

procese i bili nosioci promena u banci.

Kako negujemo praksu internog deljenja ekspertize

i iskustva, organizovane su različite obuke za podelu

specifičnih znanja među kolegama (upravljanje

projektima, makroekonomska istraživanja, excel, SAS,

mali biznis, finansijska analiza, upravljanje rizicima,

IFRS 9) kao i za razvoj različitih veština (prezentacione

GODIŠNJI IZVEŠTAJ – 2017 27GODIŠNJI IZVEŠTAJ – 2017 27

veštine, komunikacione veštine) primenom razičitih

metoda timskog koučinga. Kolege iz Sektora za rad

sa stanovništvom, takođe su interno delile znanja kroz

različite obuke, video obuke i kroz rad u virtuelnim

aplikacijama kako bi bili pravi primer univerzalnih

bankara i omogućili što bolje korisničko iskustvo

našim klijentima.

Kolege iz komercijalnog sektora prolazile su prodajne

obuke kroz koje su u zavisnosti od tipa klijenta

otkrivali na koji način da pristupe u komunikaciji,

prepoznaju i odgovore na potrebe, kao i kroz interni

program “Corporate Risk Akademija” koji im je

omogućio da kroz module na daljinu razviju prodajne

veštine ali i povećaju svest o rizicima.

Digitalizacijom treninga tj. kreiranjem različitih

modula za učenje na daljinu i video materijala

koristeći digitalne alate (Mohive, Camtasia, Prezi)

omogućili smo kolegama da na brz i efikasan način

dobiju informacije o važnim regulatornim temama,

ali i proizvodima i uslugama banke: bezbednost

informacija, usklađenost poslovanja, sprečavanje

pranja novca, Masterata kartica, SINHRO ponuda.

Organizovali smo akciju “Svi u front” tokom koje

su kolege iz službi podrške pomagale kolegama iz

ekspozitura prilikom prezentovanja nove m-banking

aplikacije klijentima i prilikom dobrodošlice novim

klijentima iz Alpha banke. Akcija Svi u front primer je

timskog duha i iskustva jedinstvene banke.

0808


Nastavili smo sa dobrom saradnjom sa obrazovnim

ustanovama u Srbiji kroz program stručnih praksi

u kom je je tokom prošle godine učestvovalo 110

studenata i učenika, ali i kroz učešće u programima

simulacije intrevjua, studije slučaja, panel diskusija

na teme uspeha savremenog menadžmenta, talenata

i podrške zapošljavanju mladih koji su podržani

od različitih studentskih organizacija i Ministarstva

omladine i sporta. Studentima smo otvorili vrata

naše banke i omogućili im da učestvuju u različitim

predavanjima i radionicma na temu Virutuelne

stvarnosti. Naše kolege su kao i svake godine

učestvovale kao predavači u srednjim školama i kroz

svoje iskustvo predstavili trenutno aktuelne teme

digitalizacije, uticaja novih tehnologija na bankarsko

poslovanje, fintech…

Odgovoran poslodavac

Kako bismo odgovorili na ubrzani tempo života i

potrebu naših zaposlenih da se opuste kroz različite

aktivnosti nastavili smo sa organizovanjem biznis joge

u našim prostorijama, kao i različitim inicijativama

Važno nam je bilo i da čujemo mišljenje naših

zaposlenih, te smo i ove godine sproveli anketu

zadovoljstva. Rezultati su pokazali posvećenost

zaposlenih da iznesu svoje mišljenje i potvrdili da

živimo naše vrednosti. Izuzetno smo ponosni na

prepoznavanje pristupa inovacijama, jer je to bio fokus

našeg zajedničkog truda. Timski duh je prepoznat

kroz dobru saradnju između timova i deljenja

uspeha među kolegama, a odgovornost kroz snažnu

kulturu praćenja rizika, etičnosti u radu i društvene

odgovornosti. Naši zaposleni su ponosni da rade za

SGS i podržavaju strategiju i pravac našeg entiteta.

Imidž poslodavca

U toku 2017. godine realizovan je program “Tour

de Soge” u okviru kog je 10 studenata različitih

profila imalo priliku da se upozna sa bankarskim

sektorom kroz rad na različitim pozicijama i

projektima kao i doprinese razvoju našeg poslovanja

kreativnim predlozima i idejama. Po završetku ovog

jednogodišnjeg programa, 6 studenata dobilo je svoj

prvi posao u našoj banci.


08

besplatnih saveta nutricionista o zdravom načinu

života i ishrane. Takođe, imajući u vidu dobrobit naših

kolega, naši zaposleni su i ove godine imali uslugu

privatnog zdravstvenog osiguranja.

Priremili smo i video materijale sa savetima life kouča

kako bi zaposleni svakog jutra na početku radnog

dana mogli da dobiju korisne savete na aktuelne teme

kao što su: zdrav način života, jutarnji rituali, značaj

dnevnog odmora, energetski vampiri i prevazilaženje

stresa. U cilju podsećanja na važnost zdravog načina

života i međusobne brige, zaposleni su dobijali i voćne

pakete.

U 2017. godini smo pratili bankarsko tržište u polju

beneficija kako bismo osigurali da pružamo adekvatne

pakete za naše zaposlene i budemo konkurentni na

tržištu.

SGS zaposleni kao volonteri

Tokom 2017. godine nastavili smo sa programom

“Inkluzivna akademija” koji je namenjen osobama sa

invaliditetom, i kao i prethodnih godina, zaposleni su

podelili svoje veštine, znanja i iskustva iz prakse sa

polaznicima na različite teme : upravljanje karijerom,

priprema za intervju, asertivna komunikacija,

upravljanje projektom, digitalizacija i društvene mreže,

prezentacione veštine. Učesnici našeg programa

postaju konkurentniji na tržištu i osnaženi su za dalju

potragu za poslom.

Više od 30 naših kolega i ove godine učestovalo

je na devetoj korporativnoj volonterskoj akciji “Naš

Beograd” i dosta energije i entuzijazma uložilo kako

bi doprineli kvalitetu života i rada svojih sugrađana,

pokazavši da vode brigu o zajednici u kojoj žive i rade.

Naša banka se ove godine priključila humanitarnoj

akciji za mlade bez roditeljskog staranja tokom koje

su zaposleni donirali novogodišnje poklone i time

pokazali snagu našeg timskog duha i solidarnost

prema zajednici u kojoj žive.


KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST

09

Societe Generale banka u 2017. godini obeležila

je značajan jubilej – 40 godina poslovanja u Srbiji.

Tokom prethodnih decenija, banka je pored razvoja

poslovanja bila posvećena i doprinosu zajednici u

kojoj posluje.

Odgovornost, posvećenost, inovativnost i timski duh

su vrednosti kojima se banka rukovodi u svakom

aspektu poslovanja. One su ukorenjene u poslovnoj

politici prema zaposlenima, klijentima, životnoj sredini

i kroz davanje dodatne vrednosti lokalnoj zajednici.

Strategija korporativne društvene odgovornosti oslanja

se na četiri stuba podrške lokalnoj zajednici. To su

podrška preduzetništvu, inovacijama, kulturi i ranjivim

kategorijama stanovništva.

Razvoj društva nije moguć bez bliske saradnje svih

interesnih strana, a uloga korporativnog sektora je

veoma značajna ali ne samo zbog finansijske podrške

jer društveno odgovorne inicijative pružaju i dodatnu

vrednost lokalnoj zajednici na koju su usmerene.

Koncepti poput mentorstva, usavršavanja, takmičenja,

promocije u široj javnosti i umrežavanja i širenja

mreže partnera dobijaće sve više na značaju.

Još jedan trend je svakako umrežavanje partnera

iz različitih sektora. Kao što se i u biznisu spajaju

različite industrije, tako će se i koncepti društvene

odgovornosti razvijati u ovom smeru.

Od 2016. godine Societe Generale Srbija uključena

je na listu Indeksa odgovornog poslovanja - prve

nacionalne platforme za procenu društveno

odgovornog poslovanja koja omogućava objekivno

poređenje učinka i uticaja koje kompanije ostvaruju

na društvo kroz svoje poslovanje.

Želeći da da dodatni doprinos osnaživanju

tehnološkog preduzetništva u Srbiji banka je

pokrenula saradnju sa ICT Hub centrom za tehnološko

preduzetništvo i inovacije kojom je kreirano dugoročno

partnerstvo sa benefitima za sve uključene strane.

Zajedno smo organizovali različite događaje, kao što

su dva fintech hakatona i Open Innovation Challenge

koji su nagradili timove sa najboljim idejama

primenjivim u razvoju bankarstva budućnosti. Takođe,

saradnja je otvorila vrata banke novim partnerima iz

startap ekosistema koji razvijaju inovativne proizvode

i usluge za korisnike u sve razvijenijem digitalnom

okruženju.

U godini kada obeležavamo 40 godina poslovanja u

Srbiji stvorila se potreba da se sve ono što je banka

uradila na polju inovacija u poslednjih par godina

strateški objedini. Tako je osmišljena platforma

Generator koja je pokrenuta kroz konkurs za odabir

40 preduzetničkih inovacija koje su inovativne,

izvodljive i održive. Konkurs su podržali i partneri

banke, a prijavilo se 780 projekata što je izuzetan

uspeh i još jedan dokaz da preduzetnički duh u Srbiji

postoji.


Generator je zapravo dugoročna platforma koja će

postojati i u budućnosti kao mesto na kojem će se

promovisati inicijative i događaji koji doprinose razvoju

inovacija i preduzetništva. Slogan „Priključi se“ poziv

je za sve one koji žele da se otisnu u preduzetničke

vode ili da šire postojeći biznis da prate aktivnosti

Societe Generale u Srbiji, bilo da žele da se povežu

sa bankom ili nekim od partnera, da budu učesnici

na nekom od događaja kao što su hakatoni i druga

okupljanja koja imaju u fokusu inovacije, ili deo

događaja i konferencija koje promovišu digitalno

poslovanje i preduzetništvo.

09

Osim Generatora, kao i prethodnih godina Societe

Generale Srbija podržala je i organizaciju velikih

kulturnih događaja širom zemlje, u partnerstvu sa

Beogradskim festivalom igre, Francuskim Institutom u

Srbiji, Udruženjem mladih talenata „Artlink“, i drugim

partnerima na lokalnom nivou.

Banka je članica i jedan od osnivača Globalnog

dogovora UN za Srbiju i Foruma poslovnih lidera,

dve najznačajnije inicijative koje okupljaju društveno

odgovorne kompanije.


UPRAVLJANJE RIZICIMA

10

Politika upravljanja rizicima

U svom poslovanju Grupa posvećuje posebnu pažnju

sistemu upravljanja rizicima čime se garantuje

stabilan razvoj portfolija, profitabilnost i dugoročna

uspešnost poslovanja. Kako bi uspostavila efikasan

sistem upravljanja rizicima Grupa kontinuirano

identifikuje, procenjuje, meri, predupređuje, kontroliše

i interno komunicira svoju izloženost rizicima.

Sistem upravljanja rizicima uređen je odgovarajućim

politikama, metodologijama i procedurama Grupe. U

tom smislu Grupa je posvećena stalnom unapređenju

svojih procesa upravljanja rizicima kako bi odgovorila

na izazove promena na tržištu i obezbedila

usaglašenost sa izmenama u lokalnoj regulativi i

zahtevima Societe Generale Grupe.

Ključni ciljevi upravljanja rizicima su zaštita i

optimizacija strukture kapitala, kao i uvećanje njegove

ekonomske vrednosti.

Grupa je u svom poslovanju primarno izložena

sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku

izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih

lica (rizik koncentracije), riziku likvidnosti, kamatnom

riziku, tržišnim rizicima i operativnom riziku.

Organizacija procesa upravljanja rizicima

Upravljanje rizicima je organizovano je u skladu sa

odredbama Zakona o bankama, važećim odlukama

Narodne banke Srbije koje definišu oblasti upravljanja

rizicima i adekvatnosti kapitala banke, kao i najboljom

praksom i međunarodnim standardima.

Značajnu ulogu u ovom procesu ima i rukovodstvo

Banke. U tom smislu Upravni odbor utvrđuje strategiju

upravljanja rizicima, strategiju upravljanja kapitalom

banke, kao i politike upravljanja pojedinačnim

rizicima. Izvršni odbor odgovoran je za sprovođenje

strategije i politika za upravljanje rizicima, kao i

strategije upravljanja kapitalom. Izvršni odbor usvaja

procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika,

kao i upravljanje rizicima i izveštava Upravni odbor o

adekvatnosti procesa upravljanja rizicima.

Kako bi se kreirao adekvatan okvir za upravljanje

rizicima banka definiše i ažurira strategiju za

upravljanje rizicima. Ključni deo ove strategije čine

Politika upravljanja sklonošću ka preuzimanju rizika

i Izjava o sklonosti ka preuzimanju rizika. Kroz

ova dokumenta Grupa definiše nivo rizika koji je

spremna da preuzme kako bi ostvaila dugoročne

poslovne ciljeve. Strategija upravljanja rizicima je

operacionalizovana kroz pojedinačne politike za

upravljanje rizicima u segmentima rada sa fizičkim


licima, preduzetnicima i malim privrednim subjektima

i pravnim licima. Na taj način Grupa obezbeđuje da

se ostvarivanje poslovne politike odvija u okvirima

prihvatljivim sa stanovišta kreditnog rizika što bi

trebalo da se reflektuje sveukupnim kvalitetom

kreditnog portfolija.

Ključni princip u procesu upravljanja rizicima je

nezavisnost funkcije upravljanja rizicima od funkcije

preuzimanja rizika. Zbog toga centralnu ulogu u

procesu upravljanja rizicima igra poseban, nezavisan

organizacioni deo Banke specijalizovan za upravljanje

rizicima – Sektor rizika.

Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će Grupa pretrpeti gubitak

zbog toga što njeni dužnici neće moći u potpunosti

ili delimično da izmire svoje dospele obaveze, a

prema ugovorno definisanim rokovima. Kreditni rizik

u najznačajnijoj meri proističe iz kredita isplaćenih

klijentima Grupe i sličnih plasmana.

Upravljanje kreditnim rizikom

Grupa upravlja kreditnim rizikom kako na nivou

pojedinačnih komitenata tako i na nivou celokupnog

svog portfolija.

10


Na nivou pojedinačnog komitenta Grupa se pridržava

pravila da ne odobrava kredite ili druge plasmane

ukoliko ne poseduje dovoljno informacija kako bi

mogla adekvatno proceniti finansijsko stanje i kreditnu

sposobnost dužnika, kao i sve rizike koji su vezani

sa konkretnom transakcijom sa klijentom. Grupa

takođe ne odobrava plasmane čije karakteristike nisu

u saglasnosti sa Bančinim politikama upravljanja

kreditnim rizikom.

Na nivou ukupnog portfolija Grupa kreditnim rizikom

upravlja usaglašavajući rokove dospeća kredita sa

namenom kredita, tipom kredita ili klijenta, kao i

upotrebom odgovarajućih instrumenata obezbeđenja.

Analizirajući pojedinačne dužnike Grupe, delatnosti

klijenata Grupe i makroekonomska kretanja Sektor za

upravljanje rizicima daje smernice rukovodstvu kako bi

se poslovne aktivnosti usmerile ka klijentima, tržištima

i proizvodima čiji je rizični profil prihvatljiv za Grupu.

Politika obezbeđenja plasmana

Grupa nastoji da sve svoje plasmane obezbedi

odgovarajućim sredstvima obezbeđenja. Upotrebom

sredstava obezbeđenja Grupa umanjuje izloženost

kreditnom riziku. Grupa posebnu pažnju poklanja

utrživosti, adekvatnoj proceni vrednosti sredstava

obezbeđenja, kao i stalnoj analizi instrumenata

obezbeđenja.

Obezvređenje i politika rezervisanja

Pod obezvređenim plasmanima Grupa podrazumeva

izloženosti kod kojih je utvrđeno da celokupno

potraživanje ili jedan njegov deo neće biti naplaćen

usled značajnog pogoršanja finansijskog stanja

dužnika.

Svojim procedurama Grupa je obezbedila adekvatno

identifikovanje i merenje iznosa obezvređenosti

potraživanja koji se računovodstveno evidentiraju kroz

ispravke vrednosti bilansnih potraživanja odnosno

rezervisanja za vanbilansna potraživanja.

Ispravka vrednosti bilansnih potraživanja odnosno

rezervisanja za vanbilansna potraživanja se određuju

na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima

po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u

pogledu kreditnog rizika, kao i na osnovu individualnih

procena mogućnosti naplate potraživanja od

problematičnih klijenata.

Rezultati u procesu upravljanja kreditnim rizikom

U makroekonomskom okruženju koje i dalje

karakteriše umeren ekonomski rast, Grupa je

nastavila sa procesom unapređenja upravljanja

rizicima, kako bi na taj način predupredila moguće

negative posledice po svoje poslovanje. Između

ostalog Grupa je unapredila procese naplate

problematičnih plasmana aktivnijom primenom

strategije prodaje problematičnih plasmana

kao i aktivnijom realizacijom iz instrumenata

obezbeđenja, što je znatno uticalo na smanjenje nivoa

problematičnih plasmana. Nenaplativi plasmani su

tokom 2017. godine dodatno smanjeni primenom tzv

računovodstvenog otpisa problematičnih potraživanja

tj. otpisa bez oprosta duga.

U skladu sa regulativom NBS tokom 2017. Grupa je

sprovela i punu implementaciju Bazel III standarda.

Tokom 2017. godine Grupa je uložila značajne resurse

ka punoj implementaciji novog MSFI 9 standarda

koji značajno menja obračun kreditnih gubitaka u

odnosu na prethodni MRS 39. U tom smislu Grupa

je unapredila i procese obračuna obezvređenosti i

projekcije izloženosti kreditnom riziku.

Konzervativna politika upravljanja kreditnim rizikom

pruža čvrstu osnovu za dalji razvoj poslovnog modela i

ostvarivanje pozitivnih poslovnih rezultata u narednom

periodu.

Redovno godišnje Grupa sprovodi proces interne

procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) koji je i 2017.

godine potvrdio dobru kapitalizovanost Grupe i

otpornost na različite vrste rizika, čak i u stresiranim

okolnostima.


Tokom 2018 Grupa će nastaviti da unapređuje

Politiku upravljanja sklonošću ka preuzimanju rizika i

Izjavu o sklonosti ka preuzimanju rizika kao garanta

stabilnosti Banke i njenog uspešnog poslovanja.

Detaljni pregled i analiza procesa upravljanja

kreditnim rizikom data je u napomenama uz

finansijske izveštaje za 2017. godinu.

Operativni rizik

Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka

negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

Grupe usled propusta (nenamernih i namernih) u

radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura

i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim

i drugim sistemima u Grupi, kao i usled nastupanja

nepredvidivih spoljnih događaja, posebno uključujući

i događaje sa malom verovatnoćom dešavanja, ali

sa rizikom velikog gubitka, rizike internih i eksternih

prevara kao i rizike koji su vezani za modele. Uz

izuzetak strateškog rizika, operativni rizik uključuje

pravni rizik, rizik neusaglašenosti sa propisima i

reputacioni rizik u skladu sa standardima SG Grupe.

U cilju uspešnog upravljanja operativnim rizikom,

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd uvela

je stalni sistem identifikacije, merenja, praćenja i

kontrole/smanjivanja operativnog rizika.

Upravljanje operativnim rizikom obuhvata:

Aktivnosti identifikacije, nadgledanja i merenja

operativnih rizika kroz:

- Prikupljanje internih podataka o operativnim

rizicima

- Ključne indikatore rizika

- Samoprocenu i kontrolu rizika

- Scenario analize

- Procenu operativnog rizika kod uvodjenja/

izmene novih proizvoda i poveravanja određenih

aktivnosti trećim licima

- Procenu uticaja prekida aktivnosti na poslovanje

Preventivne aktivnosti kao što su:

- Trajni nadzor ili Menadžerska supervizija kao

osnov sistema internih kontrola

- Plan kontinuteta poslovanja kojim se obezbeđuje

zaštita od prekida u poslovnim aktivnostima i od

ekstremnih rizika

Operativni rizik predstavlja sastavni deo svih

proizvoda, aktivnosti, procedura i sistema Banke.

Upravljanje operativnim rizikom je integralni deo

funkcija upravljanja na svim nivoima. On se velikim

delom zasniva na sistemu unutrašnjih kontrola,

koji uključuje sistem Menadžerske supervizije koja

se sprovodi na svim nivoima, kao i periodičnim

kontrolama koje sprovodi odeljenje unutrašnje revizije.

Sistem unutrašnjih kontrola podrazumeva da se

operativni rizik posmatra kao zasebna vrsta rizika

i na taj način se podvrgava posebnim metodama

detekcije i procene, praćenja i kontrole, a sve u cilju

razvoja odgovarajućih mera za smanjenje rizika i

pružanja mogućnosti da se sagleda rizični profil

Banke. Kako bi upravljanje operativnim rizikom

bilo efikasno, neophodno je imati odgovarajuću

strukturu upravljanja, koju predvodi specijalizovani

Odbor za operativni rizik (ORCO) i implementiran

sistem unutrašnjih kontrola, kao i odgovarajuću

organizacionu strukturu, čiju okosnicu čini Služba za

stalnu kontrolu i upravljanje operativnim rizikom koja

predlaže politike, metodologije, planove i procedure za

upravljanje operativnim rizikom, kao i potrebne alate

upravljanja (prikupljanje podataka, RCSA itd).

Za potrebe izračunavanja regulatornog kapitalnog

zahteva za operativni rizik, Banka koristi pristup

osnovnog indikatora u skladu sa Odlukom o

adekvatnosti kapitala Banke. Interni kapitalni zahtev

za operativni rizik kvantifikuje se upotrebom posebnog

pristupa koji se zasniva na internim gubicima i

scenario analizi.

10

36 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD36 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD

Plan kontinuiteta poslovanja

Radi obezbeđenja kontinuiteta poslovanja, Banka

je implementirala plan kontinuiteta poslovanja u

cilju omogućavanja nesmetanog i kontinuiranog

funkcionisanja svih značajnih sistema i procesa

Banke, kao i ograničavanja gubitaka u vanrednim

situacijama.

Interna revizija

Kroz izvršavanje planiranih revizija i specijalnih

angažovanja / istraga, Unutrašnja revizija ocenjuje

adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola

Banke i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja

Banke.

Interna revizija komunicira rezultate svog rada

rukovodstvu Banke, obezbeđujući time da se rizici na

odgovarajući način identifikuju i kontrolišu.

Interna revizija redovno priprema izveštaje o svojim

aktivnostima i dostavlja ih Upravnom odboru i Odboru

za reviziju.

Kontrola usklađenosti poslovanja Banke

Služba za kontrolu usklađenosti poslovanja banke je

osnovana u skladu sa Zakonom o bankama (član 83 i

84) i pokriva sledeće rizike:

1. regulatorni rizik

2. rizik od finansijskih gubitaka

3. reputacioni rizik


Rizici neusklađenosti poslovanja mogu nastati zbog

neusklađenosti poslovanja Banke sa:

1. zakonima i podzakonskim propisima

2. internim aktima Banke

3. pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i

poslovnom etikom Banke

Rizik od finansijskog gubitka može biti značajan

usled rizika od regulatornih sankcija koja dalje mogu

uticati i na reputacioni rizik. Reputacioni rizik pored

navedenog uzroka može nastati i nepoštovanjem

bankarskog kodeksa profesionalnog ponašanja koji

uključuje pre svega fer ponašanje, transparentnost

u radu, izbegavanje i prevenciju situacija konflikta

interesa, korupcije i podmićivanja i zloupotrebe tržišta.

U cilju redovnog obavljanja poslova iz svog

delokruga kao i identifikovanja i praćenja glavnih

rizika usklađenosti u poslovanju Banke, Služba za

kontrolu usklađenosti poslovanja prati usklađenost

internih akata Banke, a naročito onih koji se odnose

na: usklađenost poslovanja banke sa regulativom;

poštovanje bankarske tajne; zloupotrebu tržišta i

privilegovanih informacija koje proističu iz posebnih

ovlašćenja; konflikt interesa koji može nastati iz

rukovodeće funkcije ili vlasničkog statusa zaposlenog,

klijenta i/ili Banke, kao i drugih konflikata u skladu

sa zakonom; kodeks profesionalnog bankarskog

ponašanja i prava uzbunjivača; sprečavanje mita i

korupcije; transparentnost u ponudi usluga/proizvoda

klijentima Banke; interna pravila vezana za razvoj/

izmenu postojećih i odobravanje novih usluga

(proizvoda) Banke.

Razvijeno je niz novih aktivnosti u radu Službe u cilju

praćenja i jačanja internih kontrola, standarda i dobre

poslovne prakse koje su u nadležnosti Službe za

kontrolu usklađenosti poslovanja.

Služba za kontrolu usklađenosti poslovanja nastoji

da utiče i na podizanje svesti zaposlenih o potrebi

postupanja u skladu sa zakonskom regulativom,

internim aktima banke, standardima i dobrim

poslovnim običajima putem obuka zaposlenih

iz odredjenih oblasti tokom godine a posebno o

regulatornim rizicima u poslovanju, sprečavanju

konflikta interesa, sprečavanju mita i korupcije,

čuvanju bankarske tajne, reputacionom riziku.

10


UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠĆU I RIZIKOMKAMATNE STOPE

11

Upravljanje likvidnošću predstavlja kontinuirani proces

sagledavanja potreba za likvidnošću u redovnim

poslovnim situacijama (“business as usual”), ali i

planiranje upravljanja u nepredviđenim okolnostima,

putem obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnih

sredstava na osnovu analize potreba za likvidnošću,

kao i sagledavanja promena u strukturi bilansa i

vanbilansa banke.

Likvidnost predstavlja sposobnost banke da obezbedi

dovoljno likvidnih sredstava kako bi bezuslovno

zadovoljila sve dospele obaveze koje proističu iz

bilansne pasive (povlačenje depozita i drugih izvora

finansiranja), aktive (finansiranje novih kredita), kao i

po osnovu vanbilansnih pozicija.

Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom u okviru

sektora Finansija odgovorno je za upravljanje

likvidnošću banke. Dnevnom i kratkoročnom

likvidnošću do 30 dana upravlja Služba za operativne

poslove Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom.

Dnevnom ili operativnom likvidnošću upravlja se sa

ciljem da se obezbedi dovoljno likvidnih sredstava

u svakoj valuti i izvrši bezuslovno i pravovremeno

plaćanje svih dospelih obaveza, kako u regularnim

uslovima poslovanja, tako i u stresnim okolnostima.

Služba za ALM izveštavanje u okviru Odeljenja za

upravljanje aktivom i pasivom odgovorana je za

procenu likvidnosne pozicije na duži rok koja proističe

iz ukupne bilansne strukture Banke. Odeljenje za

upravljanje aktivom i pasivom na redovnoj osnovi

izveštava Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

(ALCO), koji je prvenstveno zadužen da prati

izloženost Banke rizicima koji proizlaze iz strukture

aktive i pasive bilansa stanja i vanbilansih pozicija

kao i da predlaže, razmatra i usvaja mere u cilju

ublažavanja strukturnih rizika.

Glavni ciljevi u procesu upravljanja likvidnošću Banke

su:

Diversifikacija izvora finansiranja;

Obezbeđenje tekuće likvidnosti kroz angažovanje

sredstva u dovoljnom iznosu i valutnoj strukturi

za nesmetano izvršenje svih dospelih obaveza,

uzimajući u obzir procenu očekivanih novčanih

tokova u periodu do 30 dana, kao i srednjeročnu i

dugoročnu procenu likvidnosne pozicije Banke;

Obezbeđenje adekvatne rezerve (“buffera”)

likvidnosti koja se sastoji iz visokokvalitetne

likvidne aktive koja se može lako i uz minimalne

troškove konvertovati u gotovinu na finansijskom

tržištu, kao što je portfolio hartija od vrednosti

najvišeg kreditnog rejtinga, odnosno trezorski

zapisi i obveznice izdate od strane Ministarstva

finansija Republike Srbije. Banka ulaganja u ove

hartije od vrednosti vrši u skladu sa „Politikom

investicionog portfelja”;

Obezbeđivanje okvirnih kreditnih linija koje svakog

trenutka može iskoristiti za potrebe održanja

likvidnosti;


Održavanje zahtevanog nivoa obavezne dinarske

i devizne rezerve, u skladu sa propisima Narodne

banke Srbije;

Navedeni ciljevi instrumentalizuju se kroz planiranje

priliva i odliva novčanih sredstava; analizu strukture,

stabilnosti i koncentracije depozita; kao i utvrđivanje,

merenje i praćenje pokazatelja likvidnosti.

Nivo likvidnosti iskazuje se pokazateljem likvidnosti

koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog

i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod

drugih banaka sa odgovarajućim kreditnim rejtingom,

depoziti kod Narodne Banke Srbije, potraživanja

u postupku realizacije, neopozive kreditne linije

odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na

berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju

do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez

ugovorenog roka dospeća u odgovarajućem procentu

i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih

mesec dana.

Banka je dužna da upravlja likvidnošću na način da

obezbedi da pokazatelj likvidnosti bude:

Najmanje 1.0 kada je obračunat kao prosek

pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u

mesecu

Ne bude manji od 0.9 duže od 3 uzastopna radna

dana

Najmanje 0.8 kada je obračunat za jedan radni

dan

Pokazatelj nivoa likvidnosti tokom 2017. godine bio

je uvek u okviru propisanog i kretao se kao što je

prikazano u donjoj tabeli:

2017

Prosek tokom perioda 1.59

Najviši 1,94

Najniži 1,35

Pored prethodno navedenog, banka obračunava i prati

i uži pokazatelj likvidnosti propisan od strane Narodne

Banke Srbije, koji je takođe tokom 2017. bio u skladu

sa definisanim limitima.

Banka obračunava i Pokazatelj pokrića likvidnom

aktivom (LCR), koji ima za cilj jačanje otpornosti

banaka na kratkoročne šokove, odnosno poremećaje

likvidnosti na tržištu. Pokazatelj pokrića likvidnom

aktivom (LCR) predstavlja meru sposobnosti banke da

obezbedi dovoljno likvidnih sredstava u cilju izvršenja

svih dospelih obaveza u slučaju nastupanja značajnih

poremećaja na finansijskom tržištu (stres scenario) u

trajanju od 30 kalendarskih dana, kroz obezbedjenje

adekvatnog iznosa nezaložene visokokvalitetne

likvidne aktive (HQLA), kao što je gotovina ili imovina

koja se može brzo, lako i uz minimalne gubitke

vrednosti pretvoriti u gotovinu na finansijskim

tržištima.

11

40 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD GODIŠNJI IZVEŠTAJ – 2017 41

Dugoročna ili strukturna likvidnost prati se kroz

analizu strukture bilansnih i vanbilansnih pozicija,

kao i projekciju tokova gotovine i gepova likvidnosti

posebno za svaku od značajnih valuta. Projekcija

gepova likvidnosti vrši se na bazi ugovorenih rokova

dospeća i amortizacionih planova, ali uzimajući u obzir

i bihejviorističke pretpostavke, odnosno modeliranje

tokova gotovine za stavke bez ugovorenog roka

dospeća (tekući računi, štednja po viđenju i slično).

U cilju sveobuhvatnog praćenja izloženosti

riziku likvidnosti Banka je uspostavila sistem

indikatora ranog upozorenja u cilju blagovremenog

prepoznavanja potencijalne krize likvidnosti. Banka

vrši i procenu tokova gotovine i adekvatnosti rezervi

likvidnosti u slučaju nastupanja nepredviđenih,

nepovoljnih događaja, odnosno razvija scenario

analizu i vrši stres testiranje u skladu sa Planom za

obezbeđenje kontinuiteta likvidnosti kao i Planom

oporavka.

Diversifikaciju izvora i optimizaciju troškova

finansiranja banka sprovodi prikupljanjem

komercijalnih depozita, kako stanovništva, tako

i privrede, ugovaranjem kreditnih aranžmana sa

Međunarodnim finansijskim institucijama i kreditnih

linija sa matičnom bankom, kao i korišćenjem svih

raspoloživih kapaciteta međubankarskog tržišta

novca.

Rizik kamatnih stopa

Kamatni rizik se definiše kao rizik od mogućeg

nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat

i kapital Banke usled nepovoljnih kretanja tržišnih

kamatnih stopa. U svrhu adekvatnog upravljanja

kamatnim rizikom Služba za ALM izveštavanje u

okviru Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom:

Sprovodi proces identifikacije, merenja,

ublažavanja i praćenja kamatnog rizika na

redovnoj osnovi;

Najmanje na kvartalnom nivou izrađuje kamatni

gep za sve značajne valute u cilju sagledavanja

izloženosti kamatnom riziku;

Vrši redovno izvestavanje Odbora za upravljanje

aktivom i pasivom Banke o izloženosti kamatnom

riziku;

Kamatni rizik se meri i analizira sa stanovišta

njegovog uticaja na neto kamatnu marginu

(perspektiva prihoda) i ekonomsku vrednost kapitala.

Perspektiva prihoda odnosi se na merenje uticaja

promene u kamatnim stopama na neto prihode od

kamata banke. Merenje se vrši na bazi projekcije

novčanih tokova kamatno osetljivih pozicija bankarske

knjige bilansa stanja i određenih vanbilansnih pozicija,

odnosno izrade kamatnog gepa na koji se primenjuju

različita scenarija promene kamatnih stopa, koji

pokrivaju različite tipove kamatnog rizika, kao što su

rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog

određivanja cena, bazni rizik, rizik krive prinosa i sl.

Novčani tokovi se za potrebe procene kamatnog rizika

utvrđuju na bazi ranijeg od sledeća dva datuma:

Datum naredne promene kamatnih stopa i

Datuma dospeća, kao i na bazi primene ostalih

pretpostavki za pretvaranje bilansnih pozicija bez

utvrđenog datuma dospeća ili plana otplate u

novčane tokove (depoziti po viđenju, itd).

Perspektiva ekonomske vrednosti kapitala fokusira

se na uticaj promene kamatnih stopa na ekonomsku

vrednosti imovine i obaveza, odnosno promenu

ekonomske vrednosti kapitala. O rezultatima merenja

kamatnog rizika izveštava se Odbor za upravljanje

aktivom i pasivom na redovnoj osnovi.

11


UPRAVLJANJE KAPITALOM I POKAZATELJI ADEKVATNOSTI KAPITALA

12

Osnovni strateški cilj Banke u pogledu upravljanja

kapitalom predstavlja nastojanje da se raspoloživi

izvori kapitala koriste ekonomično i u skladu sa

definisanim perspektivama poslovnog razvoja Banke.

Politika upravljanja kapitalom Banke prioritet daje

pokriću potencijalnih gubitaka Banke, nastalih

negativnih efekata koji proizilaze iz izloženosti

rizicima, u odnosu na ostvarenje prinosa. U

samom procesu upravljanja kapitalom fokus je na

kontinuiranom praćenju adekvatnosti kapitala. Nivo

kapitala Banke koji se smatra adekvatnim je onaj

nivo kapitala koji obezbedjuje realizaciju strategije i

poslovne politike Banke i istovremeno omogućava

pokriće svih rizika kojima je banka izložena u svom

poslovanju.

Upravljanje kapitalom se zasniva na:

Procesu identifikacije, merenja, odnosno procene

rizika

Obezbeđivanju adekvatnog nivoa kapitala u

skladu sa rizicima kojima je Banka izložena u

svom poslovanju

Adekvatnom inkorporiranju upravljanja kapitalom

u sistem upravljanja i odlučivanja u banci

Redovnim analizama, praćenju i proveri procesa

upravljanja kapitalom banke.

Centralnu funkciju u procesu upravljanja kapitalom

ima rukovodstvo Banke – Skupština, Upravni odbor

i Izvršni odbor. U nadležnosti Skupštine banke je

odluka o svim povećanjima kapitala, kao i usvajanje

poslovne politike i strategije Banke, kojim se definišu i

ulazni podaci za planiranje kapitala Banke za narednu

poslovnu godinu.

U nadležnosti Upravnog odbora banke je

uspostavljanje strategije za upravljanje rizicima i

supervizija rizika koje banka preuzima u sklopu

svojih poslovnih aktivnosti, a koji se odražavaju na

nivo adekvatnosti kapitala banke, kao i strategija

upravljanja kapitalom banke.

U sklopu funkcije strateškog upravljanja rizicima

banke, Izvršni odbor banke predlaže Upravnom

odboru poslovnu politiku i strategiju Banke,

strategiju upravljanja kapitalom i strategiju i politike

za upravlljanje rizicima, sprovodi sve ove politike i

strategije i usvaja procedure kojima se identifikuju,

mere, procenjuju i prate rizici kojima je Banka izložena

u svom poslovanju, a koji utiču na adekvatnost

kapitala Banke i samim tim buduće poslovne odluke.

U sklopu procesa upravljanja kapitalom, u nadležnostI

Izvršnog odbora Banke je da planiranje kapitala

inkorporira u sve poslovne odluke i procedure koje

se odnose na poslovno planiranje, blagovremeno

informiše Upravni odbor o potrebama za kapitalom i

omogući adekvatno izveštavanje eksternih nadzornih

organa banke o nivou adekvatnosti kapitala. Obzirom


12

da je upravljanje kapitalom Banke u visokoj korelaciji

sa rizičnim profilom Banke, pored organizacionih

delova Banke koji pripadaju standardnoj hijerarahiji

upravljanja, Banka je ustanovila i odredjeni broj

odbora u čijoj nadležnosti je praćenje izloženosti

postojećim rizicima kao i planiranje i predviđanje

potencijalne izloženosti novim vrstama rizika.

Kapital Banke u 2017 godini

30.juna 2017 stupila je na snagu izmena regulative

NBS u cilju usklađivanja sa Bazel 3 standardima.

Nova regulativa donela je izmene u obračunu kapitala

i obračunu rizikom ponderisane aktive.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog

akcijskog kapitala, dodatnog osnovnog kapitala i

dopunskog kapitala.

Osnovni kapital čine: akcijski kapital po osnovu

običnih akcija, emisiona premija, revalorizacione

rezerve, rezerve iz dobiti, regulatorna prilagođavanja

vrednosti elemenata osnovnog akcijskog kapitala

banke, nematerijalna ulaganja, odložena poreska

sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti Banke,

izuzev onih koja proističu iz privremenih razlika,

umanjenih za odložene poreske obaveze i potrebne

rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj

aktivi i vanbilansnim stavkama Banke kao odbitne

stavke.

Dopunski kapital čine subordinirane obaveze koje se

u skladu sa važećom Odlukom o adekvatnosti kapitala

uključuju u dopunski kapital Banke.

U skladu sa važećom Odlukom o adekvatnosti

kapitala, Banka je u obavezi da obračunava sledeće

pokazatelje:

pokazatelj adekvatnosti osnovog akcijskog

kapitala banke koji je jednak odnosu osnovnog

akcijskog kapitala i rizične aktive banke i ne može

biti ispod 4,5%

pokazatelj adekvatnosti osnovog kapitala banke

koji je jednak odnosu osnovnog kapitala i rizične

aktive banke i ne može biti ispod 6%

pokazatelj adekvatnosti ukupnog kapitala banke

koji je jednak odnosu kapitala i rizične aktive

banke i ne može biti ispod 8%.

Takođe, Banka je dužna da održava pokazatelje

adekvatnosti kapitala uvećane na način koji joj

omogućava pokriće zahteva za kombinovanim

zaštitnim slojem kapitala.

Rizična aktiva Banke predstavlja zbir ukupnog iznosa

rizikom ponderisanih izloženosti za kreditni rizik,

rizik druge ugovorne strane, za cenovni rizik za

aktivnosti iz knjige trgovanja, za devizni rizik, za rizik

prilagodjavanja kreditne izloženosti za sve poslovne

aktivnosti banke i za operativni rizik.

44 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD GODIŠNJI IZVEŠTAJ – 2017 45

Počev od juna 2017. godine nivo kapitala i pokazatelj adekvatnosti imali su sledeći trend:

u 000 RSD JUN 2017 DEC 2017

Ukupan kapital 28,313,313 37,685,020

Osnovni kapital 24,934,714 33,477,488

Osnovni akcijski kapital 24,934,714 33,477,488

Akcijski kapital i emisiona premija 23,724,274 23,724,274

Rezerve iz dobiti 9,957,177 9,957,176

Revalorizacione rezerve 792,251 754,613

Nematerijalna ulaganja -662,807 -781,002

Odložena poreska sredstva -226,445 0

Potrebna rezerva kao odbitna stavka -8,603,171 -138,561

Ostala regulatorna prilagodjavanja -46,565 -39,012

Dodatni osnovni kapital 0 0

Dopunski kapital 3,378,599 4,207,533

Subordinirane obaveze 3,378,599 4,207,533

Ukupna rizična aktiva 176,147,723 213,651,451

Ukupna rizikom ponderisana aktiva za kreditni rizik 149,465,551 185,344,226

Ukupna rizikom ponderisana aktiva za tržišni rizik 3,604,431 3,225,712

Ukupna rizikom ponderisana aktiva za operativni rizik 23,035,454 24,997,788

Ukupna rizikom ponderisana aktiva za CVA 42,288 83,725

Racio adekvatnosti ukupnog kapitala 8% 16.07% 17.64%

Racio adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 4.5% 14.16% 15.67%

Racio adekvatnosti osnovnog kapitala 6% 14.16% 15.67%

Banka je tokom 2017. godine, održavala nivo adekvatnosti kapitala u regulatorno propisanim okvirima.

Tokom 2017. nije postojala potreba za dokapitalizacijom u vidu nove emisije akcija.

12


KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI POKAZATELJI BANKE

13

1. Konsolidovani bilans uspeha

RSD 000 2017 2016 VAR 17/16

POSLOVNI PRIHODI 13,927,597 13,193,506 5.6%

Prihodi od kamata 13,679,256 13,305,797 2.8%

Rashodi od kamata (2,563,169) (2,714,711) -5.6%

Neto prihod po osnovu kamata 11,116,087 10,591,086 5.0%

Prihodi od naknada i provizija 4,778,248 3,852,186 24.0%

Rashodi od naknada i provizija (2,279,968) (1,677,558) 35.9%

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 2,498,280 2,174,628 14.9%

Neto dobitak (gubitak) po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (661,755) (49,278)

Neto prihod (rashod) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 576,244 86,576

Neto dobitak po osnovu investicija u pridružena društva i zajedničke poduhvate 29,223 31,328 -6.7%

Ostali poslovni prihodi 369,518 359,166 2.9%

POSLOVNI RASHODI (9,172,752) (8,526,358) 7.6%

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (3,455,740) (3,371,743) 2.5%

Troškovi amortizacije (501,878) (435,499) 15.2%

Ostali rashodi (5,215,134) (4,719,116) 10.5%

REZULTAT REDOVNOG POSLOVANJA 4,754,845 4,667,148 1.9%

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih

vanbilansnih stavki (524,665)

Neto prihod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih

vanbilansnih stavki2,302,450 -

DOBITAK / GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 7,057,295 4,142,483 70.4%

Porez na dobitak (521,889) (54,237) 862.2%

Gubitak po osnovu odloženih poreza (209,871) (277,438)

DOBITAK / (GUBITAK) NAKON OPOREZIVANJA 6,325,535 3,810,808 66.0%

* menadžment pogled


Ukupni poslovni prihodi banke dostigli su 13,9 milijardi dinara (114,7 miliona evra), što je za 5,6%

više u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos okruženju

niskih kamatnih stopa, neto prihod po osnovu kamata

je porastao, u najvećoj meri zahvaljujući nižim

rashodima od kamata, usled izmene baze depozita

u smislu strukture i visine kamatnih stopa. Takođe je

došlo do značajnog porasta neto prihoda od naknada

i provizija, kao i prihoda po osnovu finansijskih

transakcija.

Ukupni poslovni rashodi su na kraju 2017. godine iznosili 9,2 milijardi dinara (75,5 miliona evra), što

je iznad nivoa iz 2016. godine za 7,6% prvenstveno

usled porasta ostalih rashoda (a u okviru kojih se

beleži porast rashoda po osnovu otpisa ili prodaje

potraživanja) i troškova amortizacije, dok su troškovi

zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi zadržani

na stabilnom nivou.

U 2017. godini, banka je ostvarila dobitak od 6,3 milijarde dinara (52,1 miliona evra), što je 66% više

u odnosu na nivo iz 2016. godine, usled značajnog

pozitivnog doprinosa neto prihoda po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki.


2. Konsolidovani bilans stanja

Aktiva u RSD 000 31.12.2017. 31.12.2016. VAR 17/16

Gotovina i sredstva kod centralne banke 30,596,133 23,765,145 28.7%

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,964,099 17,088

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 37,005,636 40,611,993 -8.9%

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,222,869 6,425,134 -65.4%

Krediti i potraživanja od komitenata 217,272,549 168,367,109 29.0%

Stanovništvo 108,068,253 80,639,846 34.0%

Privreda 109,204,296 87,727,263 24.5%

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 242,701 245,786 -1.3%

Nematerijalna ulaganja 781,002 684,302 14.1%

Nekretnine, postrojenja i oprema 2,968,306 3,214,410 -7.7%

Investicione nekretnine 18,384.00 19,655 -6.5%

Tekuća poreska sredstva - 201,774 -100.0%

Odložena poreska sredstva - 131,760 -100.0%

Ostala sredstva 1,683,151 1,036,093 62.5%

Ukupno aktiva 294,754,830 244,720,249 20.4%

Obaveze 31.12.2017. 31.12.2016. VAR 17/16

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 42,272 13,118 222.2%

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i

centralnoj banci72,431,890 45,076,773 60.7%

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 165,425,303 141,900,016 16.6%

Stanovništvo 66,875,805 65,489,765 2.1%

Privreda 98,549,498 76,410,251 29.0%

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva - - -

Subordinirane obaveze 8,889,583 9,264,383 -4.0%

Rezervisanja 1,002,735 1,053,249 -4.8%

Tekuće poreske obaveze 259,186 -

Odložene poreske obaveze 38,238 -

Ostale obaveze 5,712,989 6,778,714 -15.7%

Ukupno obaveze 253,802,196 204,086,253 24.4%

Kapital 31.12.2017. 31.12.2016. VAR 17/16

Akcijski kapital 23,724,274 23,724,274 0.0%

Dobitak 6,515,155 5,968,994

Rezerve 10,713,205 10,940,728 -2.1%

Ukupno kapital 40,952,634 40,633,996 0.8%

Ukupno pasiva 294,754,830 244,720,249 20.4%


Konsolidovana bilansna suma uvećana je za 20,4% na 294,7 milijardi dinara (2,5 milijardi evra)

u 2017.-oj godini sa 244,7 milijardi dinara (1,98

milijardi evra) na kraju 2016. godine.

Iznos kredita komitentima je na kraju 2017. godine dostigao 217,3 milijardi dinara (1,8 milijardi

evra), što je rast od 29% u odnosu na prethodnu godinu. Kao i u prethodnim godinama, segment poslovanja sa stanovništvom beleži odlične komercijalne rezultate sa rastom plasmana za 34% u 2017. godini na 108 milijardi dinara (912

miliona evra), što je rezultat organskog rasta tokom

godine u segmentu gotovinskih i stambenih kredita, u

segmentu malog biznisa, kao i preuzimanja portfelja

kredita stanovništva jedne od domaćih banaka na

kraju 2017. godine, čime je banka učvrstila poziciju

druge najveće banke u poslovanju sa stanovništvom

u Srbiji.

U sektoru poslovanja sa privredom, nivo plasmana je na kraju 2017. godine iznosio 109,2 milijarde dinara (922 miliona evra), što je porast u

odnosu na 2016. godinu za 24,5% , usled nastavka

dinamičnog rasta u segmentu srednjih preduzeća,

kao i rasta plasmana u segmentu velikih privrednih

subjekata.

Ukupni depoziti su na kraju 2017. godine dostigli

nivo od 165,4 milijardi dinara ili 1,4 milijarde evra (+16,6% u odnosu na 2016. godinu). Depoziti stanovništva su na kraju 2017. godine ostali su na stabilnom nivou od 66,9 milijardi dinara (564

miliona evra), uz nastavak trenda promene njihove

strukture i porast nivoa depozita po viđenju i štednih

depozita, a sa druge strane smanjenja nivoa oročenih

depozita. Rast depozita privrede je u 2017. godini nastavljen i oni su dostigli 98,5 milijardi dinara

(832 miliona evra), što je +29% u odnosu na 2016.

godinu.

13


14BUDUĆI RAZVOJ BANKE

Nakon rasta od 1,9% u 2017. godini u narednim

godinama očekuje se brži rast privrede, uz nastavak

sprovođenja reformi i procesa integracije u EU, kao i

povoljnija kretanja na tržistu radne snage (smanjenje

nezaposlenosti i rast zarada). Što se tiče bankarskog

sektora, koji je i dalje fragmentiran očekuje se

nastavak procesa konsolidacije koji su otpočeli u

prethodnim godinama i intezivirali se tokom 2017.

godine. Imajući u vidu ovakav makroekonomski

abijent, banka očekuje dalji rast klijentske baze i

plasmana klijentima, kako u sektoru stanovništva,

tako i u sektoru privrede, te su njeni ciljevi budućeg

razvoja definisani na sledeći način:

Rast broja klijenata, uz fokus na poboljšanje

razumevanja njihovih potreba i negovanje

dugoročne saradnje sa njima

Rast plasmana stanovništvu i malom biznisu uz

prilagođavanje kanala komunikacije sa klijentima

rastućem trendu digitalizacije

Uz proaktivni pristup i fokus na bolje razumevanje

potreba klijenata, rast plasmana u segmentu

poslovanja sa privredom

Nastavak fokusa na poboljšanju operativne

efikasnosti, uz održavanje stabilnog nivoa

rashoda i usmeravanje rashoda ka projektima/

aktivnostima koji će dovesti do budućeg rasta,

kao i poboljšanju profitabilnosti

Adekvatno upravljanje ograničenim resursima

u dugom roku (izvorima finansiranja, rizikom

ponderisane kreditne aktive, kao i kapitala)

Odgovorno upravljanje rizicima

Razvoj ljudskih resursa, kao i upravljanje talentima


14


15POVEZANA LICA

Sogelease Srbija

Sogelease Srbija, kompanija u stopostotnom

vlasništvu Societe Generale banke Srbija, koja se bavi

finansijskim lizingom, osnovana je 2006. godine. Iako

mlada kompanija, za relativno kratko vreme uspela

je da se dobro pozicionira na tržištu, uz konstantno

napredovanje u svom domenu finansijskog tržišta,

uprkos intenzitetu efekata globalne finansijske

krize. Na kraju 2017. godine Sogelease Srbija se

nalazi na 1. mestu na tržištu finansijskog lizinga, a

završio je godinu kao lider u finansiranju putničkih

vozila, građevinske mehaniyacije i poljoprivredne

mehanizacije.

U lizing kompaniji na kraju 2017. godine bilo je 36

zaposlenih, koji su kao i uvek dobijali bezrezervnu

podršku svih kadrova angažovanih u mreži

ekspozitura Societe Generale banke, u kojima su

dostupni proizvodi Sogelease-a.

Nastavljena je uspešna saradnja sa važnim

partnerima na finansiranju komercijalnih vozila za

potrebe pravnih lica kao i uspešna kooperacija sa

partnerima u domenu finansijskog lizinga za fizička

lica. Sogelease je održao kontinuitet u saradnji sa

dugogodišnjim partnerom za nabavku putničkih i

komercijalnih vozila.

Zahvaljujući primenjenim tehnološkim inovacijama i

odličnoj saradnji sa partnerima, kao i podršci Societe

Generale banke, kompanija Sogelease je u 2017.

postigla zapažene rezultate. Sklopljeno je 3211

novih ugovora, što je rast od 38% u odnosu na broj

potpisanih u prethodnoj godini, dok je iznos novih

plasmana 74.84 miliona evra, čime je ostvaren rast

od 24 % u odnosu na 2016. godinu.

Sogelease je u 2016. godini postigao značajan

finansijski rezultat. Dobit posle oporezivanje je 2.11

miliona EUR. Ovim rezultatom se Sogelease plasirao

na vodeću poziciju na tržištu lizinga.


15

Societe Generale Osiguranje AD

Tokom 2017. godine Societe Generale osiguranje

a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd je održalo

pozitivan trend svog poslovnog rezultata. Očekuje se

nastavak pozitivnog trenda i u 2018. godini.

Na kraju 2017. godine, neto dobit Društva iznosila je

59.5 miliona dinara.

U 2017. godini Societe Generale osiguranje a.d.

Društvo za životno osiguranje Beograd, ostvarilo je

nivo premija po polisama životnih osiguranja u iznosu

od 1.692 miliona dinara, što predstavlja povećanje od

12.3% u odnosu na 2016. godinu.

Osiguravajuća kuća Sogecap (sa učešćem od

51%) i Societe generale Banka Srbija a.d. Beograd

(sa učešćem od 49%), osnovali su 2009. godine

osiguravajuću kuću Societe Generale osiguranje a.d.

Društvo za životno osiguranje Beograd.

Sogecap, sa 40 godina iskustva u bankoosiguranju,

trenutno je prisutan u 16 zemalja, obezbeđuje

ekspertizu u poslovima osiguranja, dok Societe

Genrale Banka Srbija a.d. Beograd obezbeđuje pristup

svojoj mreži za poslovanje sa stanovništvom.


KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI I NAPOMENEUZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE NA DAN31. DECEMBRA 2017. GODINE

1 KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:

2 KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA ______________________ 56

3 KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU _________ 57

4 KONSOLIDOVANI BILANS STANJA ______________________ 58

5 KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU _____ 59

6 KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE _________ 60

7 NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ______ 62

16


KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINERSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 24,365,171 24,140,596

Prilivi od kamata 16,757,323 15,009,689

Prilivi od naknada 7,354,125 6,679,952

Prilivi po osnovu ostalih poslovnih aktivnosti 221,415 2,450,955

Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 32,308 -

Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (24,009,330) (17,522,572)

Odlivi po osnovu kamata (2,219,341) (2,495,404)

Odlivi po osnovu naknada (2,199,440) (1,611,235)

Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (3,499,851) (3,345,557)

Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (234,006) (223,593)

Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (15,856,692) (9,846,783)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 355,841 6,618,024

Smanjenje plasmana i povećanje depozita i ostalih obaveza 51,823,667 5,472,526

Smanjenje kredita i potraživanja od banaka, drugih finansijskih organizacija, Centralne banke i komitenata

- -

Smanjenje finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijskih sredstava namenjenih trgovanju i ostalih hartija od vrednosti koje nisu namenjene investiranju

- -

Povećanje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama,Centralnoj banci i komitentima

51,823,667 5,472,526

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita i ostalih obaveza (55,958,029) (1,429,732)

Povećanje kredita i potraživanja od banka, drugih finansijskih organizacija, Centralne banke i komitenata (54,160,261) (1,417,439)

Povećanje finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijskih sredstava namenjenih trgovanju i ostalih hartija od vrednosti koje nisu namenjene investiranju

(1,784,683) (8,163)

Smanjenje finansijskih obaveza koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i finansijskih obaveza namenjenih trgovanju

(13,085) (4,130)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit - 10,660,818

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit (3,778,521) -

Plaćen porez na dobit (60,929) (24,590)

Isplaćene dividende (5,748,046) -

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti - 10,636,228

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (9,587,496) -

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Priliv gotovine iz aktivnosti investiranja 16,731,596 16,116,687

Prilivi od ulaganja u investicione hartije od vrednosti 16,681,541 15,859,627

Prilivi od prodaje investicija u zavisna i pridružena društva i zajedničke poduhvate - -

Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 50,055 181,814

Prilivi po osnovu prodaje investicionih nekretnina - 75,246

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (12,009,055) (28,312,815)

Odlivi po osnovu ulaganja u investicione hartije od vrednosti (11,578,896) (26,222,144)

Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme (430,159) (2,090,671)


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ

NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANIFINANSIJSKI IZVEŠTAJ

1. OSNOVNE INFORMACIJE O GRUPI

Bankarska grupa (u daljem tekstu: “Grupa”) sastoji se od matičnog pravnog lica Societe Generale Banka Srbija a.d.,

Beograd (u daljem tekstu: “Matično pravno lice” ili “Banka”), zavisnog pravog lica Sogelease Srbija d.o.o., Beograd

u kojem Matično pravno lice ima 100% učešća u kapitalu i pridruženog pravnog lica Societe Generale Osiguranje

a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd, u kojem Matično pravno lice ima 49% učešća u kapitalu.

Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd osnovana je 14. decembra 1990. godine i upisana u Registar kod

Privrednog suda u Beogradu Rešenjem broj Fi-95/91 od 14. februara 1991. godine. Osnivač Banke je Societe

Generale S.A., Pariz (100%) ujedno i članica Societe Generale Grupe.

Banka je izvršila usaglašavanje sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, što je upisano u

Registar kod Privrednog suda u Beogradu Rešenjem broj Fi-20525/96 od 31. decembra 1996. godine. Banka je

registrovana da, pored obavljanja kreditnih i depozitnih poslova, obavlja i poslove platnog prometa sa inostranstvom

i kreditne poslove sa inostranstvom, a na osnovu Rešenja Narodne banke Jugoslavije broj 65 od 28. februara 1991.

godine.

Poreski identifikacioni broj Banke je 100000303, a matični broj Banke je 07552335.

Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 165078 od 13. oktobra 2006. godine Banka je registrovana kao

zatvoreno akcionarsko društvo.

Rešenjem broj 1431-70/2007 od 1. novembra 2007. godine Banka je promenila naziv iz Societe Generale Yugoslav

Bank a.d., Beograd u Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd.

Sedište Banke nalazi se u Beogradu, u ulici Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b. Na dan 31. decembra 2017. godine,

Banka je zapošljavala 1,390 radnika (31. decembra 2016. godine: 1,328 radnika). Banka ima 96 ekspozitura na

dan 31. decembra 2017. godine (31. decembra 2016. godine: 96 ekspoziture).

Osnovne aktivnosti Banke su: obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi

i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale

bankarske poslove i brokerske usluge. Banka je u toku 2005. godine izvršila registraciju za obavljanje custody

poslova.

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd

Zavisno privredno društvo Sogelease Srbija d.o.o., Beograd (u daljem tekstu: ‘Lizing’) Banka je osnovala 29. avgusta

2005. godine, sa 100% učešćem u kapitalu. Lizing je društvo sa ograničenom odgovornošću upisano 19. januara

2006. godine u Registar privrednih društava koje vodi Agencija za privredne registre pod brojem BD 103470/2006.



Lizing je registrovan za poslove finansijskog lizinga. Narodna banka Srbije je donela Rešenje 4. januara 2006.

godine o izdavanju dozvole Lizingu za obavljanje poslova finansijskog lizinga.

Ukupan broj zaposlenih sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine bio je 36 (31. decembra 2016. godine: 32

zaposlena).

Sedište Lizinga je u Beogradu, Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b.

Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd

Societe Generale Osiguranje je društvo za životno osiguranje (u daljem tekstu: ‘Osiguranje’) osnovano 30. jula

2009. godine. Agencija za privredne registre je izdala Rešenje o registraciji Osiguranja 7. avgusta 2009. godine broj

BD 131615/2009. Banka učestvuje u osnivačkom kapitalu Osiguranja sa 49% na dan 31. decembra 2017. godine.

Ukupan broj zaposlenih sa stanjem na dan 31. decembar 2017. godine je 25 (31. decembar 2016. godine: 23).

Sedište Osiguranja je u Beogradu, Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji i napomene uz konsolidovane finansijske izveštaje predstavljaju

konsolidovane finansijske izveštaje Grupe. Banka je matično pravno lice Grupe i priprema konsolidovane finansijske

izveštaje na dan i za godinu koja se završila 31. decembra 2017. godine. Konsolidovani finansijski izveštaji uključuju

i finansijske izveštaje Lizinga koji je 100% u vlasništvu Banke.

Pojedinačni finansijski izveštaji Banke odobreni su od strane rukovodstva Grupe 30. marta 2018. godine.

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

2.1.a. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje

imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja

vrše u skladu sa Zakonom o računovodstvu (u daljem tekstu “Zakon”, “Sl. glasnik RS”, br. 62/2013). Banka,

kao veliko pravno lice, u obavezi je da primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“),

koji u smislu navedenog zakona, obuhvataju: Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (“Okvir“),

Međunarodne računovodstvene standarde (“MRS“), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i

sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (“IFRIC“), naknadne

izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobrene od Odbora za međunarodne računovodstvene

standarde (“Odbor“), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija. Dodatno, u skladu

sa Izmenama i dopunama Zakona o bankama (“Sl. glasnik RS”, br. 14/2015), banke u Republici Srbiji su dužne da

prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja,

kao i naknadne izmene standarda i sa njima povezana tumačenja, od dana njihovog izdavanja od strane nadležnih

tela.



Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za 2017. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima

finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u

obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije” broj 71/2014 i 135/2014).

Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju konsolidovane finansijske izveštaje Grupe.

Banka, kao matično pravno lice Grupe, je sastavila i prezentovala i poseban set pojedinačnih finansijskih izveštaja.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za sledeće

stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, derivate, ostala finansijska

sredstva i obaveze namenjene trgovanju, finansijska sredstva i obaveze po fer vrednosti preko bilansa uspeha.

Iznosi u priloženim konsolidovanim finansijskim izveštajima Grupe iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko

nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe (Napomena 2.3.1.). Sve

transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Konsolidovani finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će

Grupa nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Osnova za konsolidaciju

Konsolidovani finansijski izveštaji uključuju finansijske izveštaje Banke i društava nad kojim Grupa ima kontrolu i

značajan uticaj. Kontrola postoji ako Grupa ima moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama društva tako da

ostvari koristi od njegovih aktivnosti.

Konsolidacija zavisnog društva otpočinje kada Grupa stekne kontrolu nad zavisnim društvom i prestaje kada Grupa

izgubi kontrolu nad zavisnim društvom. Sredstva, obaveze, prihodi i rashodi zavisnog društva koje je stečeno ili

otuđeno u toku godine su uključeni u konsolidovane finansijske izveštaje od trenutka kada je Grupa stekla kontrolu

do trenutka kada je Grupa izgubila kontrolu nad zavisnim društvom.

Finansijski izveštaji zavisnog društva po potrebi se usklađuju na način da se njihove računovodstvene politike

usaglase sa onima koje koristi Banka kao matična kompanija u okviru Grupe. Sve transakcije, sva stanja, svi prihodi

i rashodi unutar Grupe eliminišu se konsolidacijom.

Ulaganje u pridruženo pravno lice nad kojim Banka ostvaruje značajan uticaj je prikazano u ovim konsolidovanim

finansijskim izveštajima po metodu učešća.

Grupa je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem

tekstu Napomene 2.



2.1.b. Početna primena izmena postojećih standarda na snazi u tekućem izveštajnom periodu

Sledeće nove izmene postojećih standarda izdate od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde

su stupile na snagu tokom tekućeg izveštajnog perioda:

Izmene Međunarodnog računovodstvenog standarda (MRS) 7 „Izveštaj o tokovima gotovine” – Inicijativa za

obelodanjivanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine),

Izmene MRS 12 „Porez na dobitak” – Priznavanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke (na

snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine),

Izmene MSFI 12 na osnovu „Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016. godine)“ koje su rezultat godi-

šnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta

(izmene MSFI 12 su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine).

Usvajanje navedenih novih i izmena postojećih Standarda nije imalo za rezultat značajnije promene konsolidovanih

finansijskih izveštaja Banke.

2.1.c. Novi standardi i izmene postojećih standarda koji su izdati, a nisu još uvek u primeni

Na dan odobravanja ovih konsolidovanih finansijskih izveštaja, bili su izdati sledeći standardi, izmene postojećih

standarda i nova tumačenja ali nisu još uvek stupili na snagu:

MSFI 9 “Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018.

godine),

MSFI 15 „Prihodi od ugovora sa kupcima” i dalje izmene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. januara 2018. godine),

MSFI 16 „Lizing” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine),

MSFI 17 „Ugovori o osiguranju“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2021.

godine),

Izmene MSFI 2 „Plaćanja akcijama“ – Klasifikacija i merenje transakcija plaćanja akcijama (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

Izmene MSFI 4 „Ugovori o osiguranju“ – Primenom MSFI 9 „Finansijski instrumenti” sa MSFI 4 „Ugovori o osi-

guranju“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine ili na datum prve

primene MSFI 9 “Finansijski instrumenti”),



Izmene MSFI 9 „Finansijski instrumenti” – Karakteristike plaćanja unapred sa negativnim kompenzacijama (na

snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine),

Izmene MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izvještaji“ i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke

poduhvate“ - Prodaja ili prenos sredstava između investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata i

naknadne izmene (datum stupanja na snagu odložen na neodređeno vrijeme, dok ne bude završen istraživački

projekat o metodi udela),

Izmene MRS 19 „Primanja zaposlenih“ – izmene, smanjenje ili izmirenje planova naknada (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine)

Izmene MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ – Dugoročni interesi u pridruženim

entitetima i zajedničkim poduhvatima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2019. godine),

Izmene MRS 40 „Investicione nekretnine” – Prenos investicionih nekretnina (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

Izmene MSFI 1 i MRS 28 na osnovu „Unapređenja MSFI (za period od 2014. do 2016. godine)“ koja su rezultat

godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja

teksta (izmene MSFI 1 i MRS 28 bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon

1. januara 2018. godine),

Izmene raznih Standarda na osnovu „Unapređenja MSFI (period od 2015. do 2017. godine)“ koja su rezultat

godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 3, MSFI 11, MRS 12 i MRS 23) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i po-

jašnjenja teksta (izmene bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2019. godine),

IFRIC 22 „Razmatranje transakcija i avansa u stranim valutama” (na snazi za godišnje periode koji počinju na

dan ili nakon 1. januara 2018. godine),

IFRIC 23 „Neizvesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ili nakon 1. januara 2019. godine).

Rukovodstvo Banke je izabralo da ne usvoji ove nove standarde, izmene postojećih standarda i nova tumačenja pre

nego oni stupe na snagu. Rukovodstvo predviđa da usvajanje ovih novih standarda, izmena postojećih standarda

i novih tumačenja neće imati materijalan uticaj na konsolidovane finansijske izveštaje Banke u periodu početne

primene izuzev uticaja prve primene IFRS 9, a kao što je obelodanjeno u napomeni 2.1 (d).

2.1.d. MSFI 9 obelodanjivanje

Grupa je analizirala procenjeni uticaj primene MSFI 9 u skladu sa MRS 8, paragrafi 30-31, i isti je predstavljen u

finansijskim izveštajima na način opisan u nastavku.



MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ zamenjuje MRS 39 „Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje“ za godišnje

izveštajne periode koji počinju na ili posle 1. januara 2018. godine. Novi standard sadrži izmene zahteva koji se

odnose na priznavanje i odmeravanje, ispravku vrednosti, prestanak priznavanja i računovodstvo zaštite od rizika.

Grupa je počela sa aktivnim pripremama za primenu MSFI 9 već 2016. godine, predvođena funkcijom Upravljanja

rizicima i funkcijom Finansije, a tokom 2017. godine dovršena je većina aktivnosti. Priprema je obuhvatala ključne

izazove sa kojima se Banka suočavala u primeni novog standarda.

Prerađeni model računovodstva zaštite od rizika, kao jedna od izmena koje uvodi MSFI 9, nije bio obuhvaćen

projektom pošto računovodstvo zaštite od rizika nije primenljivo za Banku.

(i) Klasifikacija i vrednovanje (K&V)

MSFI 9 je uveo novi pristup klasifikaciji finansijskih sredstava po osnovu karakteristika tokova gotovine i poslovnog

modela u okviru kog se drži određeno sredstvo. Banka priznaje finansijske obaveze po amortizovanoj vrednosti,

osim u slučajevima kada standard ne zahteva drugačije, ili u skladu sa opcijom fer vrednosti kada entitet odabere

da priznaje finansijski instrument po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Izvršene su preliminarne analize poslovnih

modela i ugovornih tokova gotovine sa sva značajnija portfolija Grupe kako bi se odredili proizvodni segmenti

finansijskih instrumenata koji bi bili vrednovani po amortizovanom trošku, po fer vrednosti kroz bilans uspeha ili po

fer vrednosti kroz izveštaj o ostalom ukupnom rezultatu.

Na dan 1. januara 2018. godine Grupa nema kredita koji se vrednuju po fer vrednosti.

(ii) Ispravka vrednosti

MSFI 9 je uveo model očekivanih kreditnih gubitaka po osnovu obezvređenja umesto prethodno primenjivanog

modela nastalih gubitaka koji zahteva blagovremenije priznavanje kreditnih gubitaka. Novi standard zahteva da

pravna lica prikažu očekivane kreditne gubitke od trenutka početnog priznavanja finansijskog instrumenta.

Upotreba novog, trofaznog modela uvedena je za potrebe MSFI 9. Nova metodologija ispravke vrednosti se

koristi za klasifikovanje finansijskih instrumenata kako bi se odredilo da li se kreditni rizik značajno povećao od

početnog priznavanja i kako bi se mogla identifikovati kreditno obezvređena sredstva. Za instrumente sa kreditnim

obezvređenjem ili sa značajnim povećanjem kreditnog rizika, biće priznati očekivani gubici tokom životnog veka

instrumenta.

Povećano kreditno obezvređenje se identifikuje kod transakcija na osnovu unapred određenih uslova, a posle ovoga

procena se vrši na grupnoj (portfolio) osnovi. Za sredstva kod kojih nije identifikovano značajno uvećanje kreditnog

rizika rezervisanja se formiraju na osnovu 12-mesečnih očekivanih gubitaka.

Za kupljena ili odobrena obezvređena finansijska sredstva se primenjuje ista metodologija očekivanih gubitaka

tokom veka trajanja, kako bi se obuhvatile kumulativne promene u očekivanim kreditnim gubicima tokom čitavog

veka trajanja finansijskog sredstva od momenta početnog priznavanja kao kreditno obezvređenog instrumenta.



Grupa je, zajedno sa matičnom grupom, preduzela dalje izmene i poboljšanja definicija, procesa i metodološke

analize upravljanja rizicima u skladu sa očekivanjima MSFI 9. Banka je otpočela izradu metodologije koristeći

bihejvioristički model bodovanja za identifikaciju značajnog uvećanja kreditnog rizika uz upotrebu parametara rizika

usklađenih sa MSFI 9.

Na osnovu izvršene analize razlika i odstupanja i izmena metodologije, ustanovljeni su osnovni principi u vezi sa

IT rešenjem za primenu MSFI 9. Pripremljene su preliminarne specifikacije i njihova IT primena je najvećim delom

završena tokom 2017. godine.

Projekat MSFI 9 pokrenula je Centrala Grupe. Lokalna metodologija je razvijena u skladu sa značajnošću Banke na

lokalnom tržištu. U svetlu sagledavanja inicijative da se harmonizuju pristupi u lokalu i za potrebe Grupe, moguće je

dodatno prilagođavanje IFRS9 metodologije u skladu sa grupnim smernicama u narednom periodu.

2.2. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja

Sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih

procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda i rashoda,

prateća obelodanjivanja kao i na obelodanjivanja potencijalnih obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.

Procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja konsolidovanih finansijskih

izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano

razmatraju i preispituju. Promene u računovodstvenim procenama se priznaju u periodu u kojem je procena

promenjena, ukoliko promena utiče samo na taj period, odnosno u periodu u kome je promena nastala i budućim

periodima, ukoliko promena procene utiče i na tekući i buduće periode.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje su korišćene prilikom sastavljanja konsolidovanih

finansijskih izveštaja.

Fer vrednost finansijskih instrumenata

Fer vrednost predstavlja cenu koja bi bila dobijena za transakciju prodaje sredstva ili plaćanja za prenos obaveze

u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum vrednovanja. Utvrđivanje fer vrednosti bazirano je na

pretpostavci da se transakcija održala na primarnom tržištu sredstva ili obaveze ili, u odsustvu primarnog tržišta, na

najpovoljnijem tržištu za sredstvo ili obavezu.

U slučaju da za sredstvo ili obavezu postoji primarno tržište, fer vrednost predstavlja cena na tom tržištu.

Fer vrednost sredstva ili obaveze se vrednuje korišćenjem pretpostavki koje bi koristili učesnici na tržištu kada

utvrđuju cenu sredstva ili obaveze, pretpostavljajući da učesnici na tržištu delaju u svom najboljem ekonomskom

interesu.

Fer vrednost nefinansijskog sredstva uzima u obzir mogućnost tržišnog učesnika da generiše najveće i najbolje

ekonomske koristi korišćenjem tog sredstva ili prodajom drugom učesniku na tržištu koji bi najviše i najbolje

iskoristio sredstvo.



Grupa koristi tehnike vrednovanja koje su odgovarajuće u okolnostima i za koje su dostupni podaci korišćeni za

utvrđivanje fer vrednosti, pri čemu se maksimizira korišćenje relevantnih uočljivih ulaznih podataka i minimizira

korišćenje neuočljivih ulaznih podataka. Tehnike vrednovanja se revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način

odrazile tekuće tržišne uslove.

Sva sredstva i obaveze koja se vrednuju po fer vrednosti ili čija se fer vrednost obelodanjuje u finansijskim izveštajima

klasifikovana su u tri nivoa hijerarhije fer vrednosti:

Nivo 1 - Kotirane tržišne cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za istovetna sredstva ili obaveze,

Nivo 2 - Korišćenje tehnike vrednovanja za koje je najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti

direktno ili indirektno uočljiv,

Nivo 3 - Korišćenje tehnike vrednovanja za koje najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti

nije uočljiv.

Za sredstva ili obaveze koje se kontinuirano vrednuju po fer vrednosti u konsolidovanim finansijskim izveštajima,

Grupa utvrđuje ponovnom procenom kategorizacije na svaki izveštajni datum da li su se desili prelazi između nivoa

hijerarhije.

Obezvređenje vrednosti finansijskih sredstava

Grupa procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili

grupe finansijskih sredstava, koja se ne vrednuje po fer vrednosti, umanjena (obezvređena).

Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju

ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog

priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog

sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Grupa razmatra dokaze obezvređenja na

individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajna finansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi

na individualnoj osnovi. Sva značajna sredstva za koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju

se na grupnoj osnovi kako bi se utvrdilo obezvređenje koje se desilo ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja

nisu individualno značajna a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se na osnovu sličnih karakteristika

rizika.

Objektivni dokaz obezvređenja finansijskog sredstva, uključujući i učešća u kapitalu, uključuje kašnjenje u plaćanju

dužnika, restrukturiranje kredita od strane Grupe po uslovima koje Grupa u drugim okolnostima ne bi razmotrila,

indikaciju da je dužnik ili izdavalac hartije u likvidaciji ili stečaju, kao i bilo koji drugi dostupan podatak kao što su

nepovoljne promene u statusu izmirenja obaveza dužnika ili izdavaoca hartije ili ekonomski uslovi koji ukazuju na

neizmirenje obaveza u grupi.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Grupa koristi statističke modele istorijskih trendova verovatnoće

nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Banka redovno sprovodi back-testing modela.



a. Obezvređenje sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene

vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova diskontovanih efektivnom kamatnom

stopom sredstva. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavaju se u promenama ispravki vrednosti kredita. Kada

naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se

ukida kroz bilans uspeha.

b. Obezvređenje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju

U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Grupa na izveštajni datum procenjuje da li postoje

objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po

amortizovanoj nabavnoj vrednosti.

Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju dužničkih finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, kumulativni gubitak,

vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke

usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer

vrednosti nakon obezvređenja evidentira kroz bilans uspeha. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa

ispravke vrednosti dužničkog finansijskog sredstva namenjenog prodaji, prethodno priznati gubitak od obezvređenja

se ukida kroz bilans uspeha.

U slučaju učešća u kapitalu raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i „značajan“ ili „prolongiran“

pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. U tom slučaju, kumulativni gubitak se utvrđuje kao

razlika između nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti i isti se prenosi iz kapitala u bilans uspeha. Kada naknadni

događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti učešća u kapitalu, ispravka vrednosti se ukida i priznaje

direktno kroz kapital.

c. Reprogramirani krediti

Kada je to opravdano, Grupa sprovodi reprogram kredita pre nego nego što pokuša da realizuje sredstva

obezbeđenja. Sprovođenje reprograma podrazumeva produženje ili bilo koju promenu originalnih uslova po kojima

je odobren neki plasman što uključuje promenu roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Kada su uslovi izmenjeni,

obezvređenje se utvrđuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope, pre izmene uslova kredita. Nakon izmene

uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se

osiguralo ispunjenje svih obaveza klijenta, kao i obezbeđenje nesmetane buduće otplate. Reprogramirani krediti

podležu kontinuiranoj proceni obezvređenja.

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

Korisni vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se preispituje godišnje ili kada postoji indikacija da

je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.



Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Grupa je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose

se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u

toku regularnog poslovanja. Grupa periodično procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose

verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja,

poravnanja, procene od strane pravnih zastupnika Banke, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih

strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada se na bazi svih raspoloživih dokaza i informacija procenjuje da

je verovatno da će sudski spor dovesti do obaveze Grupe. Rezervisanje se može korigovati u budućnosti usled

nastanka novih događaja ili novih dostupnih informacija.

Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih

kredita i poreskih gubitaka do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan

da se neiskorišćeni poreski gubici/krediti mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje

do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna

vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu

priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje je postalo verovatno da je nivo

očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih

zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope,

budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne

neizvesnosti utiču na ishod procene.

2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika

2.3.1. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u konsolidovane finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog

okruženja u kome Grupa posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., konsolidovani finansijski

izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe. Poslovne

promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom

tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.



Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu

utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan.

VALUTA 31.12.2017. 31.12.2016.

EUR 118.4727 123.4723

CHF 101.2847 114.8473

USD 99.1155 117.1353

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti

i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i

rashodi po osnovu kursnih razlika.

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju

se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda po osnovu kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne

klauzule.

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.

2.3.2. Prihodi i rashodi od kamata

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti, kamatonosne finansijske instrumente

raspoložive za prodaju i finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi od kamata

se priznaju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja precizno diskontuje procenjena buduća novčana plaćanja ili primanja

kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto

knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi finansijskog instrumenta,

uključujući i naknade ili dodatne troškove koji su direktno povezani sa finansijskim sredstvom i čine sastavni deo

efektivne kamatne stope, izuzev budućih kreditnih gubitaka.

2.3.3. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po

načelu uzročnosti prihoda i rashoda i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske

usluge.

2.3.4. Prihodi od dividendi

Prihodi od dividendi se priznaju kada nastane pravo Banke da primi dividendu, najčešće kada akcionari odobre

dividendu.



2.3.5. Neto rezultat trgovanja

Dobici i gubici po osnovu trgovanja uključuju dobitke i gubitke po osnovu prodaje finansijskih sredstava namenjenih

trgovanju, po osnovu promene njihove fer vrednosti i po osnovu promene vrednosti derivata.

2.3.6. Troškovi operativnog lizinga

Plaćanja po osnovu operativnih zakupa iskazuju se u bilansu uspeha na ravnomernoj osnovi tokom trajanja zakupa.

Podsticaji kod zakupa priznaju se kao sastavni deo ukupnog troška zakupa, kroz trajanje zakupa.

2.3.7. Nekretnine i oprema

Nekretnine i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke

po osnovu umanjena vrednosti sredstava. Nabavnu vrednost čini vrednost po fakturi dobavljača, uvećana za zavisne

troškove po osnovu nabavke i troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji

verovatnoća da će Grupa u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njihova vrednost može

pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.

Amortizacija nekretnina i opreme obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom se nabavna vrednost

otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva i priznaje se kroz bilans uspeha. Primenjene godišnje stope

amortizacije su sledeće:

Godišnja stopa amortizacije

Građevinski objekti 2-10%

Kompjuteri 20%

Nameštaj i oprema 10-16%

Motorna vozila 15.50%

Navedene amortizacione stope Grupa nije menjala u 2017. godini u odnosu na one koje je koristila za potrebe

obračuna troška amortizacije za 2016. godinu.

Građevinski objekti se amortizuju u zavisnosti od procenjenog veka upotrebe koji je individualan za svaki objekat

Banke. Zemljište i umetnička dela ne podležu amortizaciji, kao ni osnovna sredstva u pripremi.

Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim

procenama.

Nekretnine i oprema prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se više ne očekuje buduća ekonomska

korist od njihove upotrebe. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom prestanka priznavanja nekretnina i opreme,

priznaju se u korist ili na teret bilansa uspeha.



2.3.8. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera i licenci i ostalih nematerijalnih ulaganja.

Nematerijalna ulaganja se priznaju samo kada se njihova nabavna vrednost može pouzdano vrednovati i kada je

verovatno da će Grupa imati očekivane buduće ekonomske koristi od njihovog korišćenja.

Nematerijalna ulaganja se inicijalno iskazuju po nabavnoj vrednosti, dok se naknadno vrednuju po nabavnoj

vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava.

Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen ili neograničen. Nematerijalna sredstva

sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Period i metod amortizacije za

nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje. Promene u

očekivanom korisnom veku upotrebe ili očekivanom obrascu korišćenja budućih ekonomskih koristi sadržanih u

sredstvu se računovodstveno obuhvataju tako što se promeni period ili metod amortizacije sredstva i tretiraju se kao

promene u računovodstvenim procenama.

Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti

nematerijalnih ulaganja do nule tokom procenjenog korisnog veka upotrebe. Najčešće procenjen vek trajanja se

kreće u rasponu od 2 do 10 godina.

Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa

uspeha. Izdaci za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.

Nematerijalna ulaganja u pripremi ne podležu amortizaciji, kao ni nematerijalna ulaganja sa neograničenim vekom

upotrebe.

2.3.9. Investicione nekretnine

Investicione nekretnine Grupe ostvaruju zaradu njihovim izdavanjem. Početno vrednovanje investicione nekretnine

vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, uvećanoj za zavisne troškove koji se mogu pripisati nabavnoj vrednosti

odnosno ceni koštanja. Naknadno vrednovanje investicionih nekretnina vrši se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za

akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti.

Godišnja stopa amortizacije

Investicione nekretnine 2-10%

Investicione nekretnine prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se investiciona nekretnina trajno povuče

iz upotrebe i ne očekuju se buduće ekonomske koristi.

2.3.10. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Na dan bilansa stanja, Grupa utvrđuje da li postoji indikacija da je sredstvo obezvređeno. Ukoliko indikacije postoje,

Grupa procenjuje nadoknadivu vrednost sredstva, koja predstavlja upotrebnu vrednost ili fer vrednost tog sredstva

umanjenu za troškove prodaje, u zavisnosti koja je od te dve vrednosti veća. Ukoliko je nadoknadivi iznos sredstva



niži od njegove knjigovodstvene vrednosti, sredstvo se smatra obezvređenim i knjigovodstvena vrednost tog sredstva

se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Razmatranje obezvređenja zahteva subjektivno prosuđivanje u pogledu procene budućih tokova gotovine koji se

diskontovanjem svode na sadašnju vrednost korišćenjem diskontne stope pre oporezivanja a koja odražava tekuće

tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za sredstvo.

2.3.11. Finansijski instrumenti

Klasifikacija finansijskih instrumenata

Grupa vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata

prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika.

Grupa je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans

uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i finansijska sredstva raspoloživa za

prodaju.

Početno vrednovanje finansijskih instrumenata

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih

sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi

nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Grupe, od momenta kada se Grupa

ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na „uobičajen način”

priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:

i. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer

vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u

potkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju

kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja

dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili ako su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja

po fer vrednosti. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti

iskazuju se u bilansu uspeha.

Grupa koristi derivate kao što su teriminska kupoprodaja deviza, valutni i kamatni svop. Derivati se računovodstveno

obuhvataju po fer vrednosti i evidentiraju kao sredstvo, kada je njihova fer vrednost pozitivna, odnosno kao obaveze,



kada je njihova fer vrednost negativna. Promene u fer vrednosti derivata se priznaju u okviru dobitaka/gubitaka po

osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju.

Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, obzirom da su

ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali

po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od efekata

ugovorene valutne klauzule.

ii. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima

i sa fiksnim dospećem, za koje Grupa ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti

korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost obračunava se

uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća.

Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope i

iskazuju u okviru prihoda od kamata. Gubici od obezvređenja se priznaju u bilansu uspeha u okviru rashoda po

osnovu obezvređenja finansijskih sredstava.

iii. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled

potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala,

klasifikuju se kao „hartije od vrednosti raspoložive za prodaju“. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju

instrumente kapitala drugih pravnih lica i dužničke hartije od vrednosti.

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija drugih pravnih lica kao i hartija od vrednosti koje

emituje Republika Srbija.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost

hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po

osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti

ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od

vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u

okviru ostalog ukupnog rezultata se prenose u bilans uspeha.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda od kamata,

metodom efektivne kamatne stope.

Prihodi od dividendi po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju se priznaju u bilansu uspeha u okviru

ostalih prihoda kada nastane pravo Grupe da primi dividendu.



Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Grupa na dan bilansa

stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u

kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan

ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti.

Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer

vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa

uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja

učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanje fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja,

priznaje direktno u korist kapitala.

Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer

vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje

vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka

priznavanja sredstava.

U slučaju dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, obezvređenje se procenjuje na

osnovu istih kriterijuma kao i za finansijska sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko

se, u narednoj godini, fer vrednost dužničkog instrumenta poveća i ukoliko se taj rast može objektivno povezati sa

događajem koji se desio nakon što je gubitak usled obezvređenja priznat na teret bilansa uspeha, gubitak usled

obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha.

iv. Investicije u kapitalu pridruženih pravnih lica

Ulaganje u pridružena pravna lica je ulaganje u entitet nad kojim Grupa ima značajan uticaj.

Ulaganja u pridružena preduzeća evidentiraju se po metodu udela, prema kome se investicija prvo priznaje po

nabavnoj vrednosti, a zatim se za promene koje nastanu nakon datuma sticanja vrše korigovanja udela u knjigama

Grupe u neto imovini entiteta.

Dobitak ili gubitak Grupe uključuje udeo Grupe u dobitku ili gubitku entiteta u koji je investirano, i isti se prikazuje

u okviru pozicije neto dobitak/(gubitak) po osnovu investicija u pridružena društva i zajedničke poduhvate. Nakon

primene metode udela, Grupa procenjuje da li je neophodno priznati obezvređenje učešća u pridruženom preduzeću

i ako utvrdi da postoji objektivni dokaz obezvređenja, obezvređenje se priznaje kao razlika između nadoknadivog

iznosa i knjigovodstvene vrednosti ulaganja u pridruženo preduzeće u okviru bilansa uspeha.

Finansijski izveštaji pridruženih preduzeća pripremaju se za isti izveštajni period kao i finansijski izveštaji Grupe.

Računovodstvene politike pridruženog preduzeća se, kada je to potrebno, usklađuju sa računovodstvenim politikama

Grupe.

v. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima koja nisu kotirana

na aktivnom tržištu. Krediti i potraživanja uključuju kredite i plasmane bankama i komitentima. Krediti i plasmani



bankama i komitentima odobreni od strane Grupe evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava

korisniku kredita. Nakon početnog priznavanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju po amortizovanoj

vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost se obračunava

uzimajući u obzir svako inicijalno uvećanje ili umanjenje za iznos premije ili diskonta kao i naknada i drugih troškova

koji su integralni deo efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost korišćenjem efektivne kamatne stope se

priznaje kao prihod od kamata u bilansu uspeha. Gubici po osnovu umanjenja vrednosti priznaju se u bilansu

uspeha kao rashod po osnovu obezvređenja finansijskog sredstva.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Grupe, na izveštajni datum Grupa procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja

(obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Gubici po osnovu obezvređenja se

priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon

početnog priznavanja sredstva i kada isti utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe

finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan

dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice,

verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da

je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili

ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj

vrednosti, Grupa za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno vrši individualnu procenu da utvrdi

da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, dok za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna vrši

grupnu procenu o obezvređenosti plasmana. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju

za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Grupa svrstava takva sredstva u grupu finansijskih

sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši

individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu

procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju, iznos gubitka se vrednuje kao razlika

između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir

očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne

stope finansijskog sredstva. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva

obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene

za troškove prodaje kolaterala.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji

Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika.

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koja su predmet grupne procene obezvređenja

se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog

rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova

koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su

postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste



za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i

stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu

umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih po amortizovanoj

vrednosti, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (Napomena

10). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će

sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Grupu.

Ukoliko, tokom narednog perioda, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje

kao posledica nekog događaja koji se odigrao nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po

osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu

uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja (Napomena 10).

Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluka suda ili u skladu sa internim procedurama Grupe kada

nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita aktivirani.

vi. Izdate hartije od vrednosti i ostala pozajmljena sredstva

Obaveze po kreditima, depozitima i izdatim hartijama od vrednosti se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti

korišćenjem efektivne kamatne stope.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza

Grupa prestaje da priznaje finansijsko sredstvo ukoliko ugovorna prava na novčane tokove isteknu ili ukoliko su

prava na ugovorene novčane tokove preneta prilikom transakcije u kojoj se prenose svi rizici i nagrade od vlasništva

finansijskog sredstva. Svaka kamata od prenetog finansijskog sredstva koja je priznata i zadržana od strane Grupe

priznaje se kao odvojeno sredstvo ili obaveza.

Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U

slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno

promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena

uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se

razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

2.3.12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštavanja o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina

u dinarima - na žiro računu kod Narodne banke Srbije i tekućim računima kod poslovnih banaka, gotovina u stranoj

valuti - na redovnim i posebnim deviznim računima banke, kao i gotovina i efektivni strani novac u blagajni, gotovina

i efektivni strani novac u trezoru, gotovina i efektivni strani novac na putu i ostala sredstva u dinarima i stranoj valuti

kojima Grupa raspolaže bez ograničenja i koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan

rizik od promene vrednosti.



Gotovina i gotovinski ekvivalenti se vrednuju po amortizovanoj vrednosti u bilansu stanja.

2.3.13. Reverzni repo poslovi

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u

budućnosti, ne priznaju se u bilansu stanja.

Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući razgraničenu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između

kupovne cene i cene ponovne prodaje se tretira kao prihod po osnovu kamate korišćenjem efektivne kamatne stope

i razgraničava se tokom trajanja ugovora.

2.3.14. Lizing

Sagledavanje da li je određeni ugovor lizing ili sadrži elemente lizinga se zasniva na suštini ugovora i zahteva procenu

da li ispunjenje ugovora zavisi od upotrebe određenog sredstva ili grupe sredstava i da li ugovor podrazumeva

prenos prava korišćenja sredstava.

Operativni lizing – Grupa kao zakupac

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu

preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa, priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u

momentu njihovog nastanka) tokom perioda trajanja zakupa.

Operativni lizing – Grupa kao zakupodavac

Zakup je sporazum po kome zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja sredstva tokom dogovorenog

vremenskog perioda u zamenu za jedno ili više plaćanja. Kada je sredstvo dato u operativni zakup to sredstvo se

iskazuje u bilansu stanja zavisno od vrste sredstva. Prihod od zakupnine priznaje se na proporcionalnoj osnovi

tokom perioda trajanja zakupa.

Finansijski lizing - Grupa kao zakupodavac

Dugoročni plasmani po osnovu finansijskog lizinga su iskazani u iznosu neto ulaganja u lizing, dok su kamate

sadržane u dugoročnim plasmanima po osnovu finansijskog lizinga prikazane u aktivi na potražnoj strani pozicije

potraživanja za kamatu po osnovu finansijskog lizinga. Finansijski prihodi, odnosno prihodi od kamata po osnovu

finansijskog lizinga se priznaju na način da odražavaju konstantan periodični prinos na preostali iznos neto ulaganja

u finansijski lizing.

Grupa na svaki datum bilansa stanja procenjuje postojanje indicija da je vrednost dugoročnih plasmana po osnovu

finansijskog lizinga umanjena.



2.3.15. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a neto vrednost se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako

postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši na

neto osnovi, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.3.16. Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju kada Grupa ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja,

kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos

obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i, ako je potrebno, koriguju

na svaki izveštajni datum.

Rezervisanje se vrednuje po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka za izmirenje obaveze. Ukoliko je efekat

vremenske vrednosti novca materijalan, sadašnja vrednost dobija se diskontovanjem, korišćenjem tekuće stope pre

poreza koja odražava, kada je to moguće, rizike specifične za obavezu.

Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze rezervisanje se ukida

u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo

priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju

u napomenama uz konsolidovane finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske

koristi veoma mala.

Grupa ne priznaje potencijalna sredstva u konsolidovanim finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se

obelodanjuju u napomenama uz konsolidovane finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.3.17. Naknade zaposlenima

(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa

U skladu sa propisima koje se primenjuju u Republici Srbiji, Grupa uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima

za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se

obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Grupa ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenih

sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Grupa nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje

predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove

naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

Takođe, Izvršni odbor Banke i rukovodstvo Sogelease d.o.o., Beograd je u toku 2009. godine doneo odluku kojom,

za sve zaposlene Grupe koji imaju preko četiri godine radnog staža u Grupi, Banka i Sogelease d.o.o., Beograd

vrše uplatu doprinosa u korist dobrovoljnog penzionog fonda u iznosima definisanim odlukom, na teret Banke i

Sogelease d.o.o., Beograd respektivno. Doprinosi koji se odnose na navedeni plan naknada, evidentiraju se kao

rashod perioda na koji se odnose.



(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, a regulišu radni odnos, Grupa ima obavezu isplate

naknada zaposlenima prilikom odlaska u penziju (otpremnine), najmanje u iznosu propisanom zakonom.

Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima

povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom

aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Grupa priznaje trošak prethodnih usluga kao trošak u bilansu

uspeha kada nastupi izmena ili značajno smanjenje plana, ili kada Grupa prizna povezane troškove restrukturiranja

ili otpremnina, u zavisnosti koji trenutak pre nastupi.

Troškovi kamata obračunavaju se primenom diskontne stope na utvrđeni iznos obaveze za otpremnine.

Aktuarski dobici i gubici se priznaju u okviru ostalog ukupnog rezultata, a troškovi prethodno izvršenih usluga

priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu

iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu akumuliranih neiskorišćenih

prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog

plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se priznaje u momentu kada se odsustvo iskoristi.

2.3.18. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, revalorizacionih rezervi, rezervi iz dobiti i

dobitka/(gubitka) tekuće i prethodnih godina (Napomena 30).

Dividende se evidentiraju kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene

za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik Republike Srbije“ br.,103/2016), Grupa je dužna da

u svakom trenutku održava regulatorni kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili

može biti izložena u svom poslovanju, a najmanje u visini potrebnoj za održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala

na nivou koji nisu niži od:

4,5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke – CET 1

6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala – Tier 1

8% za pokazatelj adekvatnosti ukupnog kapitala .

Narodna banka Srbije može banci odrediti pokazatelje adevkatnosti kapitala veće od propisanih ako kontrolom

boniteta i zakonitosti poslovanja Grupe utvrdi da je to potrebno radi stabilnog I sigurnog poslovanja Grupe, odnosno

ispunjena njenih obaveza prema poveriocima.



Takođe, Grupa je dužna da održava pokazatelje adekvatnosti kapitala na način koji joj omogućava pokriće zahteva

za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala koji se sastoji od:

Zaštitnog sloja za očuvanje kapitala u iznosu od 2,5% ukupne rizične aktive Grupe. Zaštitni sloj za očuvanje

kapitala se sastoji isključivo od elemenata osnovnog akcijskog kapitala Grupe. U slučaju kada Grupa ne održava

propisani zaštitni sloj kapitala, dužna je da primeni mere za ograničenje raspodele i plan za očuvanje kapitala.

Kontraciklični zaštitni sloj kapitala koji je jednak proizvodu ukupne rizične aktive Grupe i specificne stope ko-

tracikličnog zaštitnog sloja kapitala koja se izračunava kao ponderisani prosek stopa kontracikličnog zastitnog

sloja kapitala za svaku pojedinačnu zemlju u kojima Grupa ima relevante kreditne izloženosti. Stopa kontraci-

klicnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju je utvrđena od strane Narodne banke Srbije I iznosi 0%.

Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik koji iznosi 3% od ukupnih deviznih i devizno indeksiranih pla-

smana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji

Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke koji je utvrđen od strane NBS za SGS Banku u visini od 1 %

ukupne rizične aktive

2.3.19. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni

glasnik Republike Srbije“ 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015,

61/2016, 69/2016, i 91/2016, 101/2017 I 114/2017) Grupa obračunava rezervu za procenjene gubitke koji mogu

nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki.

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u

zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu

urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika,

adekvatnosti tokova gotovine, broja dana kašnjenja u otplati glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava

obezbeđenja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, rezerva za procenjene

gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Grupa utvrđuje iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa tačkom 32. i 33. Odluke o klasifikaciji

bilansne aktive i vanbilasnih stavki banke, koji predstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene

gubitke obračunate u skladu sa ovom odlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja

za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika.

Usled ispunjenosti uslova iz tačke 34a Odluke o klasifikaciji bilasne aktive i vanbilasnih stavki banke, Grupa pri

obračunu potrebne rezerve koristi koeficijent umanjenja potrebne rezerve propisan istom tačkom Odluke. Na dan

31.12.2017. Banka je u obračunu potrebne rezerve primenila koeficijent umanjenja potrebne rezerve od 0,01.



2.3.20. Finansijske garancije

U uobičajenom toku poslovanja Grupa odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija,

akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca

garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne

izvrši svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom.

Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija

data. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Grupe koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuje u iznosu

amortizovane naknade ili najbolje procene izdataka neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje

kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši.

Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se priznaje u bilansu uspeha u okviru neto rashoda po

osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki. Primljene naknade se priznaju

u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija, u zavisnosti od vrste naknade. Određene vrste

naknada se prihoduju jednokratno, a one koje se naplaćuju za poznati vremenski period se razgraničavaju.

2.3.21. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porezi

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih

lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na

osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa

poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke.

Oporeziva dobit utvrđuje se usklađivanjem prihoda i rashoda iskazanih u bilansu uspeha u skladu sa odredbama

Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od

180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza.

Obveznici koji su zaključno sa 2013. godinom u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije

stekli pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, mogu da iskoriste do 33% obračunatog

poreza. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih

perioda, ali ne duže od deset godina.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za

povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti

za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.



Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan

bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u konsolidovanim finansijskim izveštajima i njihove

vrednosti za svrhe oporezivanja. Stopa od 15% je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze

proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u

trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose

na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim

ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti

ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih

poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka

dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici

mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog

priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja

na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem

u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva

priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo

očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere

do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo

vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju

se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih

dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda.

Odloženi porez koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira

na teret, odnosno u korist kapitala.

Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze se netiraju ako postoji zakonska mogućnost da se netiraju

tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i ukoliko se odloženi porezi odnose na isti oporeziv entitet

i isti poreski organ.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost,

doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa

republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda.



2.3.22. Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobitka koji pripada akcionarima, vlasnicima običnih akcija

Banke, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku izveštajnog perioda.

Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 165078/2006 od 13. oktobra 2006. godine Banka je registrovana

kao zatvoreno akcionarsko društvo, te nije obavezna da izračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa

zahtevima MRS 33 ”Zarada po akciji”.

2.3.23. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Grupa upravlja uz naknadu, uključena su u vanbilansnu

evidenciju Grupe. Grupa po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.

3. SEGMENTNO IZVEŠTAVANJE

Grupa posmatra poslovanje kroz tri segmenta: Stanovništvo, Privreda i Banke. Za potrebe segmentnog izveštavanja,

segment Privreda, pored poslovanja sa pravnim licima, uključuje i izloženost državi i poslovanje sa klijentima koji

po sektorskoj strukturi pripadaju sektoru finansijskih usluga, osim banaka koje su iskazane na posebnoj poziciji.

Segment Stanovništvo uključuje izloženost prema fizičkim licima i preduzetnicima. Grupa prati rezultate poslovanja

po segmentima na nivou celokupnog bilansa uspeha. Pozicije kojima se trenutno ne upravlja po segmentima već

na nivou Grupe, predstavljene su u tabeli u okviru kategorije Nealocirano.



Bilans stanja

u RSD 000

2017.

Napomena Stanovništvo Privreda Banke Nealocirano Ukupno

Aktiva

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 15 - 25 10,785,873 19,810,235 30,596,133

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

16 - 1,945,893 18,206 - 1,964,099

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 17 - 37,005,636 - - 37,005,636

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

18 - 399,758 1,823,111 - 2,222,869

Krediti i potraživanja od komitenata 19 108,068,253 109,204,296 - - 217,272,549

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

20 - 242,701 - - 242,701

Nematerijalna ulaganja 21 - - - 781,002 781,002

Nekretnine, postrojenja i oprema 21 - - - 2,968,306 2,968,306

Investicione nekretnine 21 - - - 18,384 18,384

Ostala sredstva 23 99,763 242,518 18,322 1,322,548 1,683,151

Ukupno aktiva 108,168,016 149,040,827 12,645,512 24,900,475 294,754,830

Obaveze

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

24 - - 42,272 - 42,272

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci

25 - 25,232,606 47,199,284 - 72,431,890

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

26 66,875,805 98,549,498 - - 165,425,303

Subordinirane obaveze 27 - - 8,889,583 - 8,889,583

Rezervisanje 28 - - - 1,002,735 1,002,735

Tekuće poreske obaveze 22 - - - 259,186 259,186

Odložene poreske obaveze 22 - - - 38,238 38,238

Ostale obaveze 29 2,803,178 782,869 385,737 1,741,205 5,712,989

Ukupno obaveze 69,678,983 124,564,973 56,516,876 3,041,364 253,802,196

Kapital

Akcijski kapital 30 - - - 23,724,274 23,724,274

Dobitak 30 - - - 6,515,155 6,515,155

Rezerve 30 - - - 10,713,205 10,713,205

Ukupno kapital - - - 40,952,634 40,952,634

Ukupno pasiva 69,678,983 124,564,973 56,516,876 43,993,926 294,754,830



Bilans stanja

u RSD 000

2016.


Aktiva

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 15 - 76 9,203,749 14,561,320 23,765,145


16 - 14,100 2,988 - 17,088

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 17 - 40,611,993 - - 40,611,993


18 - 38,521 6,386,613 - 6,425,134

Krediti i potraživanja od komitenata 19 80,639,846 87,727,263 - - 168,367,109


20 - 245,786 - - 245,786

Nematerijalna ulaganja 21 - - - 684,302 684,302

Nekretnine, postrojenja i oprema 21 - - - 3,214,410 3,214,410

Investicione nekretnine 21 - - - 19,655 19,655

Tekuća poreska sredstva 22 - - - 201,774 201,774

Odložena poreska sredstva 22 - - - 131,760 131,760

Ostala sredstva 23 127,592 154,290 7,617 746,594 1,036,093

Ukupno aktiva 80,767,438 128,792,029 15,600,967 19,559,815 244,720,249

Obaveze


24 - - 13,118 - 13,118


25 - 24,203,154 20,873,619 - 45,076,773


26 65,489,765 76,410,251 - - 141,900,016

Subordinirane obaveze 27 - - 9,264,383 - 9,264,383

Rezervisanje 28 - - - 1,053,249 1,053,249

Ostale obaveze 29 3,924,946 437,998 234,626 2,181,144 6,778,714

Ukupno obaveze 69,414,711 101,051,403 30,385,746 3,234,393 204,086,253

Kapital

Akcijski kapital 30 - - - 23,724,274 23,724,274

Dobitak 30 - - - 5,968,994 5,968,994

Rezerve 30 - - - 10,940,728 10,940,728

Ukupno kapital - - - 40,633,996 40,633,996

Ukupno pasiva 69,414,711 101,051,403 30,385,746 43,868,389 244,720,249



Bilans uspeha

u RSD 000

2017.


Prihodi od kamata 4 7,284,963 6,123,755 270,538 - 13,679,256

Rashodi od kamata 4 (236,883) (1,325,199) (1,001,087) - (2,563,169)

Neto prihod/(rashod) po osnovu kamata 7,048,080 4,798,556 (730,549) - 11,116,087

Prihodi od naknada i provizija 5 2,759,792 1,560,888 457,568 - 4,778,248

Rashodi od naknada i provizija 5 (678,293) (924,873) (676,802) - (2,279,968)

Neto prihod/(rashod) po osnovu naknada i provizija

2,081,499 636,015 (219,234) - 2,498,280

Neto gubitak/(gubitak) po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju

6 - (4,980,194) 4,318,439 - (661,755)

Neto (rashod)/prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule

7 (2,306,678) (3,032,908) 5,915,906 (76) 576,244

Neto dobitak po osnovu investicija u pridružena društva i zajedničke poduhvate

8 - 29,223 - - 29,223

Ostali poslovni prihodi 9 20,065 221,371 6,507 121,575 369,518

Neto (rashod)/prihod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilanskih stavki

10 (840,786) 3,144,061 - (825) 2,302,450

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

11 (1,650,815) (692,284) (154,150) (958,491) (3,455,740)

Troškovi amortizacije 12 (132,611) (25,784) (653) (342,830) (501,878)

Ostali rashodi 13 (2,000,403) (292,510) (4,886) (2,917,335) (5,215,134)

DOBITAK / GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 2,218,351 (194,526) 9,131,380 (4,097,982) 7,057,223

Porez na dobitak 14 - - - (521,889) (521,889)

Gubitak po osnovu odloženih poreza 14 - - - (209,871) (209,871)

DOBITAK / GUBITAK NAKON OPOREZIVANJA 2,218,351 (194,454) 9,131,380 (4,829,742) 6,325,535



Bilans uspeha

RSD 000

2016.


Prihodi od kamata 4 6,831,531 6,286,647 187,619 - 13,305,797

Rashodi od kamata 4 (493,781) (1,108,167) (1,112,763) - (2,714,711)

Neto prihod/(rashod) po osnovu kamata 6,337,750 5,178,480 (925,144) - 10,591,086

Prihodi od naknada i provizija 5 1,791,222 1,457,461 603,503 - 3,852,186

Rashodi od naknada i provizija 5 (40,450) (1,083,981) (553,127) - (1,677,558)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1,750,772 373,480 50,376 - 2,174,628

Neto (gubitak)/dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju

6 - (3,970,085) 3,920,807 - (49,278)

Neto prihod/(rashod) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule

7 688,063 953,679 (1,555,166) - 86,576

Neto dobitak po osnovu investicija u pridružena društva i zajedničke poduhvate

8 - 31,328 - - 31,328

Ostali poslovni prihodi 9 8,133 110,750 6,913 233,370 359,166

Neto (rashod)/prihod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilanskih stavki

10 (258,668) (273,723) - 7,726 (524,665)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

11 (1,619,161) (678,677) (136,916) (936,989) (3,371,743)

Troškovi amortizacije 12 (137,170) (24,854) (415) (273,060) (435,499)

Ostali rashodi 13 (1,301,602) (265,886) (3,590) (3,148,038) (4,719,116)

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 5,468,117 1,434,492 1,356,865 (4,116,991) 4,142,483

Porez na dobitak 14 - - - (54,237) (54,237)

Gubitak po osnovu odloženih poreza 14 - - - (277,438) (277,438)

DOBITAK / GUBITAK NAKON OPOREZIVANJA 5,468,117 1,434,492 1,356,865 (4,448,666) 3,810,808



4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

Prihodi i rashodi od kamata prema klasama finansijskih instrumenata dati su u sledećim tabelama:

Prihodi od kamataRSD 000

2017. 2016.

Krediti 10,187,809 10,036,325

Depoziti 4,540 2,433

Faktoring 278,327 222,793

Forfeting 50,649 118,821

Overnight sa Narodnom bankom Srbije 26,888 19,021

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 194,038 169,896

Protesti po garancijama 26,727 2,823

Kartice 195,132 204,218

Državni zapisi namenjeni prodaji 2,172,784 2,089,797

Eskontovane menice 3,033 4,986

Reverse repo poslovi sa Narodnom bankom Srbije - 4,216

Ostali plasmani 526,158 426,323

Kamatni svop 13,154 4,131

Ostalo 17 14

Ukupno prihodi od kamata 13,679,256 13,305,797

Rashodi od kamataRSD 000

2017. 2016.

Krediti (533,835) (712,958)

Depoziti (1,628,934) (1,588,264)

Ostale obaveze (1,889) (4,581)

Subordinirane obaveze (385,352) (404,778)

Kamatni svop (13,159) (4,130)

Ukupno rashodi od kamata (2,563,169) (2,714,711)

Neto dobitak od kamata 11,116,087 10,591,086



Prihodi i rashodi prema komitentima prikazani su u sledećim tabelama:

Prihodi od kamataRSD 000

2017. 2016.

Narodna banka Srbije 220,926 193,133

Povezane banke i finansijske institucije (Napomena 32) 9,971 2,681

Druga povezana lica (Napomena 32) 2,318 7,844

Druge banke i finansijske institucije 2,839 3,156

Preduzeća 3,585,994 3,939,706

Javni sektor 2,214,789 2,213,056

Preduzetnici 297,406 138,084

Stanovništvo 7,195,486 6,736,241

Strana lica 59,788 18,904

Drugi komitenti 89,739 52,992

13,679,256 13,305,797

Rashodi od kamataRSD 000

2017. 2016.

Povezane banke i finansijske institucije (Napomena 32) (833,209) (836,098)

Druga povezana lica (Napomena 32) (574) (1,551)

Druge banke i finansijske institucije (313,476) (375,068)

Preduzeća (908,825) (602,098)

Javni sektor (34,112) (39,582)

Preduzetnici (1,534) (1,590)

Stanovništvo (224,699) (470,857)

Strana lica (27,382) (153,383)

Drugi komitenti (219,358) (234,484)

(2,563,169) (2,714,711)

Neto dobitak od kamata 11,116,087 10,591,086



5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihodi od naknada i provizijaRSD 000

2017. 2016.

Poslovi platnog prometa u zemlji 457,433 413,107

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 388,906 309,461

Poslovi kupovine i prodaje deviza 1,047,252 906,423

Kreditni poslovi 74,427 46,632

Poslovi sa platnim karticama 994,244 591,793

Garancijski i drugi poslovi jemstva 361,957 363,323

Poslovi upravljanja sredstvima za račun drugih lica 37,549 30,826

Održavanje računa 776,181 719,231

Skupljanje i obrada gotovog novca 77,764 52,283

Zastupanje u osiguranju 150,899 125,808

Naknada po osnovu Svop i Spot transakcija 200,757 79,253

Provizija od elektronskog bankarstva 78,789 65,482

Provizija za transfer novca Western union 1,700 16,648

Ostalo 130,390 131,916

Ukupno prihodi od naknada i provizija 4,778,248 3,852,186

Rashodi od naknada i provizijaRSD 000

2017. 2016.

Poslovi platnog prometa u zemlji (70,611) (61,404)

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom (3,178) (5,697)

Poslovi kupovine i prodaje deviza (318,136) (265,197)

Kreditni poslovi (512,064) (446,827)

Poslovi sa platnim karticama (778,282) (275,807)

Brokerske naknade i provizije (694) (415)

Elektronsko poslovanje (21,632) (14,722)

Garancijski poslovi (304,236) (240,764)

Procesiranje platnih kartica (65,411) (244,904)

Održavanje računa (46,049) (43,442)

Naknada po osnovu Svop i Spot transakcija (36,829) (4,100)

Faktoring poslovi (4,229) (2,690)

Rashodi naknade u posredovanju (62,793) (20,262)

Ostalo (55,824) (51,327)

Ukupno rashodi od naknada i provizija (2,279,968) (1,677,558)

Dobitak od naknada i provizija 2,498,280 2,174,628



6. NETO GUBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanjuRSD 000

2017. 2016.

Prihodi od promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju 4,372,832 3,958,161

Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju (5,034,587) (4,007,439)

Ukupno neto (gubitak) po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (661,755) (49,278)

7. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKTA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

Neto prihodi i rashodi od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzuleRSD 000

2017. 2016.

Prihodi po osnovu kursnih razlika 24,054,919 18,527,226

Rashodi po osnovu kursnih razlika (17,830,590) (20,190,351)

Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 6,224,329 (1,663,125)

Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (7,505,625) (1,707,304)

Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 1,857,540 3,457,005

Neto (rashodi)/prihodi od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (5,648,085) 1,749,701

Ukupno neto prihodi od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzule 576,244 86,576

8. NETO DOBITAK PO OSNOVU INVESTICIJA U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE

Neto dobitak po osnovu investicija u pridružena društva i zajedničke poduhvateRSD 000

2017. 2016.

Neto dobitak po osnovu investicija u pridružena društva i zajedničke poduhvate (Napomena 20) 29,223 31,328

Prihodi po osnovu učešća u kapitalu kod pridruženog pravnog lica u iznosu od 29,223 hiljada dinara (2016. godine:

RSD 31,328 hiljada dinara) se u potpunosti odnose na efekte konsolidacije po metodi učešća nastale po osnovu

učešća u kapitalu (49%) koje Matično pravno lice poseduje na dan 31. decembra 2017. godine u pridruženom

pravnom licu Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd.



9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

Ostali poslovni prihodiRSD 000

2017. 2016.

Prihodi od zakupa 17,140 6,980

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 1 132,504

Viškovi 687 380

Prihod od ukidanja rezervisanja po osnovu varijabilnog dela zarade 51,863 41,824

Prihod od ukidanja rezervisanja za sudske sporove (Napomena 28) 2,239 2,388

Prihodi od ukidanja rezervisanja za obaveze 65,070 39,471

Prihodi od dividendi i učešća 32,308 -

Ostali prihodi 200,210 135,619

Ukupno ostali poslovni prihodi 369,518 359,166

10. NETO PRIHOD/(RASHOD) PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

Neto prihod/(rashod) po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki

RSD 000

2017. 2016.

Rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (15,900,950) (16,926,959)

Gotovina i sredstva kod Centralne banke (Napomena 15) (4,831) (862)

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 17) (45) (17)

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (Napomena 18) (167,534) (335,746)

Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 19) (15,517,169) (16,516,090)

Ostala sredstva (Napomena 23) (211,371) (74,244)

Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije (Napomena 28) (1,800,511) (1,614,850)

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (45,208) (629,039)

Prihodi po osnovu ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava 18,211,221 16,965,770

Gotovina i sredstva kod Centralne banke (Napomena 15) 4,777 874

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (Napomena 17) 71 4

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (Napomena 18) 200,550 336,708

Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 19) 17,876,572 16,571,000

Ostala sredstva (Napomena 23) 129,251 57,184

Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije (Napomena 28) 1,834,447 1,680,409

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 3,451 4

Ukupno neto prihodi/(rashodi) po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki 2,302,450 (524,665)



11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodiRSD 000

2017. 2016.

Troškovi zarada (1,881,060) (1,811,264)

Troškovi naknada zarada (226,326) (207,855)

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (269,948) (263,440)

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (987,124) (965,015)

Troškovi naknada za privremene i povremene poslove (25,860) (26,496)

Ostali lični rashodi (50,201) (54,893)

Rashodi rezervisanja za penzije (Napomena 28) (11,967) (29,877)

Prihodi od ukidanja rezervisanja za penzije (Napomena 28) - 3,441

Rashodi od kratkoročnih obaveza za neiskorišćene godišnje odmore (Napomena 29) (3,254) (16,344)

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (3,455,740) (3,371,743)

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

Troškovi amortizacijeRSD 000

2017. 2016.

Osnovnih sredstava (Napomena 21) (322,556) (309,829)

Investicionih nekretnina (Napomena 21) (1,271) (106)

Nematerijalnih ulaganja (Napomena 21) (178,051) (125,564)

Ukupno troškovi amortizacije (501,878) (435,499)



13. OSTALI RASHODI

Ostali rashodiRSD 000

2017. 2016.

Troškovi osiguranja (727,104) (659,565)

Troškovi zakupa ekspozitura (333,688) (384,587)

Troškovi proizvodnih usluga (325,371) (315,289)

Troškovi tehničke pomoći (154,529) (170,745)

Troškovi reklame i propagande (216,657) (211,288)

Troškovi materijala (162,794) (165,595)

Troškovi PTT usluga (90,349) (123,088)

Troškovi održavanja osnovnih sredstava (118,438) (136,164)

Refundirani troškovi naknada (60,265) (116,883)

Ostali rashodi (11,135) (20,673)

Ostali nematerijalni troškovi (187,956) (154,130)

Troškovi obezbeđenja (68,959) (72,671)

Troškovi poreza (83,996) (78,799)

Troškovi čišćenja prostorija (23,321) (60,490)

Troškovi telekomunikacionih usluga (75,246) (71,423)

Troškovi neto prevoza zaposlenih (47,119) (47,468)

Troškovi oglašavanja i reklamnog materijala (46,943) (85,928)

Troškovi intelektualnih usluga (43,927) (44,554)

Troškovi komunalnih usluga (36,918) (33,064)

Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana (2,144,721) (1,546,099)

Troškovi advokatskih usluga (34,385) (31,285)

Ostali troškovi zakupa (17,083) (16,388)

Rashodi donacija (6,868) (4,886)

Ostali troškovi proizvodnih usluga (72,379) (40,116)

Troškovi službenog puta (24,190) (22,844)

Troškovi seminara i savetovanja (15,154) (19,048)

Gubici po osnovu rashodovanja, otpisa i prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (28,950) (29,394)

Troškovi konsultantskih usluga (9,791) (4,162)

Troškovi finansiranja invalida (8,991) (8,633)

Troškovi članarina (8,853) (6,144)

Troškovi taksi (7,282) (8,135)

Troškovi doprinosa (16,323) (15,336)

Vanredni rashodi - (3,409)

Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (Napomena 28) (3,269) (7,827)

Troškovi stručne literature (2,180) (3,006)

Ukupno operativni i ostali poslovni rashodi (5,215,134) (4,719,116)



14. POREZ NA DOBIT

Komponente poreza na dobitRSD 000

2017. 2016.

Tekući porez na dobitak (521,889) (54,237)

Gubitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza (209,871) (277,438)

Ukupno porez na dobitak (731,760) (331,675)

Usaglašavanje poreza na dobit i rezultata poslovanja pre oporezivanjaRSD 000

2017. 2016.

Dobitak pre oporezivanja 7,057,223 4,142,483

Porez na dobit obračunat po stopi od 15% 1,058,583 621,372

Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreskom bilansu 12,442 45,815

Poreski efekti po osnovu usklađivanja prihoda (339,265) (346,786)

Kapitalni dobitak - 11,274

Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 731,760 331,675

Efektivna poreska stopa 10.37% 8.01%

Odloženi porezi koji se odnose na kapital su:RSD 000

2017. 2016.

Gubici od hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (Napomena 22) (132,868) (173,042)

Aktuarski gubici od dugoročnih beneficija zaposlenih i ostalo (Napomena 22) (592) (312)

(133,460) (173,354)

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Grupe u vezi sa poreskim bilansom 2017.

godine. Ova očekivanja mogu biti korigovana do predaje konačnog bilansa do 30. juna 2018. godine u skladu sa

Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, kada je rok za predaju konačnog poreskog bilansa.



15. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Gotovina i sredstva kod Centralne bankeRSD 000

2017. 2016.

Gotovina u blagajni

Gotovina u blagajni u dinarima 2,086,680 2,158,703

Gotovina u blagajni u stranoj valuti 1,310,240 1,553,280

Sredstva kod Centralne banke

Žiro račun 16,405,025 10,842,534

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 10,785,873 9,203,749

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod Centralne banke u dinarima 8,290 6,804

Ostala novčana sredstva

Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 26 76

Minus: ispravka vrednosti (1) (1)

Stanje na dan 31. decembar 30,596,133 23,765,145

Promene na računu ispravke vrednostiRSD 000

2017. 2016.

Stanje na dan 1. Januar 1 12

Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 4,831 862

Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (4,777) (874)

Kursne razlike (54) 1

Stanje na dan 31. decembar 1 1

Banka izdvaja obaveznu rezervu u dinarima i devizama u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj

rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012,

78/2012, 87/2012, 107/2012 i 62/2013,125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015).

Obavezna dinarska rezerva se obračunava po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja neindeksiranih

dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog

stanja neindeksiranih dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog

meseca. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne

rezerve na svom žiro računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva, čiji nivo se morao održavati na stanju žiro

računa u periodu od 18. decembra 2017. godine do 17. januara 2018. godine, iznosila je RSD 12,180,846 hiljada

i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene

dinarske rezerve u toku 2017. godine je iznosila 1.75% na godišnjem nivou tokom cele godine. Indeksirane

dinarske obaveze u toku 2017. godine obračunavaju se u okviru devizne obavezne rezerve po stopi od 100%.

Tokom cele godine stopa po kojoj se obračunava devizna obavezna rezerva iznosila je 20% za obaveze po inicijalnoj

ročnosti do dve godine, i 13% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko dve godine. Posle inicijalnog deviznog

obračuna 38% obračunate devizne rezerve se izdvaja u dinarima sa inicijalnom ročnošću do 2 godine, odnosno

30% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko 2 godine.



Obračunata devizna obavezna rezerva za period od 18. decembra 2017. godine do 17. januara 2018. godine bila

je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije i iznosila je EUR 119,457 hiljada. Na iznos ostvarenog

prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

16. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA TRGOVANJU

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanjuRSD 000

2017. 2016.

U dinarima

Trezorske obveznice Republike Srbije 1,895,170 -

Potraživanja po osnovu ostalih derivata namenjenih trgovanju 42,487 17,088

U stranoj valuti

Potraživanja po osnovu ostalih derivata namenjenih trgovanju 26,442 -

Ukupno finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,964,099 17,088

Potraživanja po osnovu ostalih derivata namenjenih trgovanju se u celosti odnose na efekat koji je nastao po osnovu

fer vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana u okviru vanbilansnih pozicija (Napomena 31).

17. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

Finansijska sredstva raspoloživa za prodajuRSD 000

2017. 2016.

U dinarima

Trezorski zapisi Republike Srbije - 4,508,613

Trezorske obveznice Republike Srbije 30,171,566 29,239,372

Akcije Beogradske berze 906 906

Akcije Tržišta novca 89 89

Minus: ispravka vrednosti akcija Tržišta novca (89) (89)

30,172,472 33,748,891

U stranoj valuti

Trezorski zapisi - -

Trezorske obveznice Republike Srbije 6,829,857 6,859,952

Akcije Svifta 3,316 3,186

Minus: ispravka vrednosti akcija Svifta (9) (36)

6,833,164 6,863,102





2017. 2016.

Stanje na dan 1. januar 125 112

Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 45 17

Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (71) (4)

Kursne razlike (1) -

Stanje na dan 31. decembar 98 125

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA


RSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka

vrednosti Neto iznos

Devizni račun 1,682,170 (32,148) 1,650,022 6,417,635 (73,596) 6,344,039

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima 357,047 (1,019) 356,028 1,444 (4) 1,440

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti

- - - - - -

Ostali krediti u dinarima 39,141 (150) 38,991 32,269 (127) 32,142

Faktoring u stranoj valuti 176,904 (3,815) 173,089 43,015 (441) 42,574

Ostali plasmani u stranoj valuti 4,739 - 4,739 4,939 - 4,939

Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,260,001 (37,132) 2,222,869 6,499,302 (74,168) 6,425,134

Pregled kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija po valuti dat je kako sledi:


RSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta

Druge banke i finansijske institucije 395,019 4,740 33,582 4,939

Strane banke - 1,823,110 - 6,386,613

Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 395,019 1,827,850 33,582 6,391,552

Promene na računu ispravke vrednosti Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

RSD 000

2017. 2016.

Stanje na dan 1. januar 74,168 71,961

Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 167,534 335,746

Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (200,550) (336,708)

Kursne razlike (4,020) 3,169

Stanje na dan 31. decembar 37,132 74,168



19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

Krediti i potraživanja od komitenata

RSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka

vrednosti Neto iznos

Krediti po transakcionim računima 6,663,768 (620,964) 6,042,804 4,601,923 (857,853) 3,744,070

Potrošački krediti u dinarima 2,571,062 (280,952) 2,290,110 2,301,192 (425,825) 1,875,367

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima

91,156,047 (13,005,886) 78,150,161 81,392,696 (17,747,253) 63,645,443

Investicioni krediti u dinarima 5,436,275 (976,398) 4,459,877 4,753,612 (1,246,665) 3,506,947

Stambeni krediti u dinarima 62,305,072 (870,076) 61,434,996 46,250,971 (236,525) 46,014,446

Gotovinski krediti u dinarima 39,810,182 (2,783,656) 37,026,526 29,829,106 (2,728,540) 27,100,566

Ostali krediti u dinarima 1,556,716 (53,526) 1,503,190 1,077,826 (43,802) 1,034,024

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting u dinarima

538,468 (1,778) 536,690 3,066,504 (12,532) 3,053,972

Potraživanja po osnovu faktoringa u dinarima 8,207,186 (65,697) 8,141,489 5,827,217 (77,340) 5,749,877

Aktivirane garancije u dinarima 690,627 (660,473) 30,154 730,969 (670,463) 60,506

Ostali plasmani u dinarima 12,757,125 (379,721) 12,377,404 10,448,975 (392,651) 10,056,324

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti

5,308,522 (43,989) 5,264,533 2,528,388 (22,657) 2,505,731

Faktoring u stranoj valuti 362 (2) 360 25,575 (12,869) 12,706

Aktivirane garancije u stranoj valuti 1,080,530 (1,066,275) 14,255 1,151,553 (1,144,423) 7,130

Ukupno krediti i potraživanja od komitenata 238,081,942 (20,809,393) 217,272,549 193,986,507 (25,619,398) 168,367,109

Pregled kredita i potraživanja od komitenata po vrsti komitenta i valutama dat je u prilogu:


RSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.


Preduzeća 100,994,147 1,659,602 83,251,657 2,128,338

Preduzetnici 3,173,349 21,816 2,207,604 24,677

Javni seKtor 1,301,890 - 1,139,754 -

Stanovništvo 104,732,067 - 78,292,069 -

Strana lica 141,022 3,596,436 115,496 368,299

Drugi komitenti 1,650,926 1,294 834,961 4,254

Ukupno krediti i potraživanja od komitenata 211,993,401 5,279,148 165,841,541 2,525,568



Promene na računu ispravke vrednosti - Krediti i potraživanja od komitenataRSD 000

2017. 2016.

Stanje na dan 1. januar 25,619,398 25,524,105

Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 15,517,169 16,516,090

Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (17,876,572) (16,571,000)


Računovodstveni otpis (1,905,224) -

Ostalo - (62,066)


Krediti preduzećima su uglavnom odobravani za: finansiranje dnevne likvidnosti (minusi po tekućem računu),

nabavku obrtnih sredstava, uvoz, kao i za finansiranje investicija. Kamata na kredite koji su odobreni u 2017. godini

obračunava se po kamatnoj stopi u visini jednomesečnog, tromesečnog ili šestomesečnog Euribor-a ili Libor-a

uvećanih u proseku za 2,23% godišnje za indeksirane kredite/kredite u stranoj valuti, odnosno za dinarske kredite

u visini jednomesečnog i tromesečnog Belibor-a uvećanih u proseku za 0,98% godišnje.

Tokom 2017. godine stanovništvu su odobravani dugoročni krediti za kupovinu stambenog prostora sa rokom

otplate od 5 do 25 godina. Kamatne stope su se kretale u rasponu od šestomesečnog Euribor-a uvećanog za

2,95% (u vidu specijalne ponude) do šestomesečnog Euribor-a uvećanog za 4,65%. Fiksna kamatna stopa kod

kombinovanog stambenog kredita (prve tri godine) kretala se od 2,65% (u vidu specijalne ponude) do 6,25%.

Dinarski stambeni krediti za kupovinu stambenog prostora sa rokom otplate od 5 do 25 godina su odobravani sa

kamatnom stopom šestomesečni Belibor uvećan za 4,75% do 5,00%.

Tokom 2017. godine stanovništvu su odobravani dinarski gotovinski krediti sa rokom otplate od 6 do 100 meseci,

kao i krediti za refinansiranje sa rokom otplate od 13 do 100 meseci. Kamatne stope za gotovinske kredite sa

fiksnom kamatnom stopom su se kretale u rasponu od 6,95% do 15,75%, dok je u vidu specijalne ponude bio

aktuelan kratkoročni kredit dobrodošlice sa kamatnom stopom 0%. Kamatne stope za kredite za refinansiranje

sa fiksnom kamatnom stopom su se kretale od 11,95% do 13,45%. Kamatne stope za gotovinske i kredite za

refinansiranje sa varijabilnom kamatnom stopom su se kretale u rasponu od šestomesečnog Belibor-a uvećanog za

6,95% do šestomesečnog Belibor-a uvećanog za 8,95%.

U 2017. godini odobravani su krediti malim privrednim subjektima, preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim

gazdinstvima. Kamatna stopa za kratkoročne kredite, koji su namenjeni finansiranju obrtnog kapitala, kretala se

u rasponu od 3.95% do 8.95% godišnje za EUR indeksirane kredite i od 8.95% do 12.95% godišnje za dinarske

kredite ročnosti do 2 godine, dok su se dugoročni investicioni krediti odobravali sa kamatnim stopama baziranim na

šestomesečnom Euribor-u uvećanom za 3.95% do 7.95% godišnje.

Od ukupnog iznosa ostalih plasmana u dinarima, na dan 31. decembra 2017. godine RSD 12,708,380 hiljada,

bruto (31. decembar 2016. godine: RSD 9,886,180 hiljada) odnosi se na plasmane koje odobrava zavisno društvo

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd. Zavisno društvo daje u finansijski lizing različita postrojenja i opremu, na period

od 13 do 84 meseca, uz nominalnu fiksnu kamatnu stopu od 2.5% do 7.5% na godišnjem nivou, kao i nominalnu

varijabilnu kamatnu stopu u rasponu od 2.3% do 6.99%. Svi plasmani po osnovu finansijskog lizinga su indeksirani

valutnom klauzulom, odnosno vezani za promene deviznog kursa EUR u odnosu na dinar. Zavisno društvo primenjuje

prodajni kurs EUR Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd za plasmane date pravnim licima, i srednji kurs EUR

NBS-a za plasmane date fizičkim licima.



a) Ukupna ulaganja po osnovu finansijskog lizinga

Buduća potraživanja po osnovu minimalnih lizing plaćanja, kao i dospela potraživanja po osnovu finansijskog lizinga

prikazana su u sledećim tabelama:

RSD 000

2017. 2016.

Dugoročna potraživanja po osnovu finansijskog lizinga

Dugoročna potraživanja po osnovu lizinga za:

- glavnicu 7,502,667 5,804,227

Procenjeno obezvređenje plasmana (74,694) (106,525)

7,427,973 5,697,702

Potraživanja po osnovu lizinga do 1 godine 4,844,953 3,694,208

Dospela nenaplaćena potraživanja po osnovu lizinga 413,464 413,439

Ostala potraživanja po osnovu posla lizinga 69,248 66,323

Minus: Ispravka vrednosti

- dospelih nenaplaćenih potraživanja (208,512) (195,671)

- ostalih potraživanja (64,135) (44,148)

5,055,018 3,934,151

Razgraničeni prihodi od potraživanja iz finansijskog lizinga (121,952) (92,017)

12,361,039 9,539,836

Dospela potraživanja 482,712 479,762

Do jedne godine 4,844,953 3,694,208

Od dve do pet godina 7,466,990 5,789,434

Preko pet godina 35,677 14,793

Procenjeno obezvređenje dospelih plasmana (272,647) (239,819)

Procenjeno obezvređenje plasmana do jedne i preko jedne godine (74,694) (106,525)

Razgraničeni prihodi od potraživanja iz finansijskog lizinga (121,952) (92,017)

12,361,039 9,539,836

Zavisno društvo je u skladu sa računovodstvenom politikom, na dan 31. decembra 2017. godine procenilo rizik

sadržan u plasmanima po osnovu finansijskog lizinga, te po tom osnovu formiralo ispravku vrednosti potraživanja u

iznosu od RSD 347,341 hiljade (31. decembra 2016. godine: RSD 346,344 hiljade).



20. INVESTICIJE U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE

Na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine Matično pravno lice poseduje 49% učešća u kapitalu pridruženog

pravnog lica Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd.

Banka je vlasnik 149,649 akcija čija je ukupna vrednost na dan 31. decembra 2017. godine RSD 202,176 hiljada

(31. decembra 2016.: RSD 202,176 hiljada).

Sledeća tabela prikazuje finansijski položaj pridruženog pravnog lica Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za

životno osiguranje Beograd:

Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje BeogradRSD 000

2017. 2016.

BILANS STANJA

Stalna sredstva 2,942,362 1,676,058

Obrtna sredstva 509,559 480,438

Dugoročne obaveze 2,445,525 1,416,682

Kratkoročne obaveze 445,434 238,208

Kapital 495,310 501,606

Knjigovodstvena vrednost učešća u kapitalu 242,701 245,786

Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje BeogradRSD 000

2017. 2016.

BILANS USPEHA

Poslovni prihodi 1,672,010 1,496,259

Poslovni rashodi (1,280,913) (1,206,395)

(Gubitak)/dobitak iz investicionih aktivnosti, neto (26,783) 56,047

Troškovi sprovođenja osiguranja (294,897) (263,375)

Ostali (rashodi) (8,006) (10,843)

Porez na dobitak (1,772) (7,758)

Dobitak tekuće godine 59,639 63,935

- od čega učešće u dobiti Banke – 49% 29,223 31,328

Kretanje na učešću u kapitalu pridruženog pravnog lica u toku godine prikazana su u sledećoj tabeli:

Kretanje na učešću u kapitalu pridruženog lica u toku godineRSD 000

2017. 2016.


Isplaćena dividenda (32,308) -

Vrednovanje pri konsolidaciji (Napomena 8) 29,223 31,328




21. NEMATERIJALNA ULAGANJA, NEKRETNINE, OPREMA I INVESTICIONE NEKRETNINE

Građevinski objekti Zemljište Oprema i ostala osnovna sredstva

Ulaganja u tuđa osnovna sredstva

NABAVNA VREDNOST

Stanje na dan 01.01.2016. 1,745,604 71,049 1,716,116 426,332

Povećanja u toku godine 1,184,612 381,581 1,469 16,694

Prenosi (sa)/na - - 280,397 -

Otuđenja i rashodovanja (172,163) - (167,420) (18,061)

Prenos sa/na (45,352) - - -

Stanje na dan 31.12.2016. 2,712,701 452,630 1,830,562 424,965

Povećanja u toku godine 12,555 - 13,213 -

Prenosi (sa)/na (31) - 115,303 8,190


Stanje na dan 31.12.2017. 2,715,600 452,630 1,678,930 421,628

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 01.01.2016. 811,948 - 1,207,568 218,350

Amortizacija (Napomena 12) 100,364 - 169,915 39,516


Prenos sa/na (25,557) - - -

Stanje na dan 31.12.2016. 800,493 - 1,213,665 244,961

Amortizacija (Napomena 12) 112,133 - 177,059 33,364


Ostalo

Stanje na dan 31.12.2017. 903,001 - 1,176,996 270,887

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2017. 1,812,599 452,630 501,934 150,741

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2016. 1,912,208 452,630 616,897 180,004

Grupa nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita.

Usled nepotpunih katastarskih evidencija na dan 31. decembra 2017. godine, Grupa nema izvode iz liste nepokretnosti

za građevinske objekte neto sadašnje vrednosti RSD 18,829 hiljada (31. decembra 2016. godine: RSD 19,587

hiljada). Rukovodstvo Grupe je preduzelo sve neophodne mere radi pribavljanja izvoda iz listova nepokretnosti.

Na dan 31. decembra 2017. godine Grupa ima iskazane investicione nekretnine u iznosu od RSD 18,384 hiljada

koje čine objekti dati u zakup (31. decembra 2016. godine: RSD 19,655 hiljada).

Fer vrednost investicionih nekretnina na dan 31. decembra 2017. godine procenjena je od strane ovlašćenog

procenitelja kojeg je angažovala Grupa, iznosi RSD 39,324 hiljada i veća je od knjigovodstvene vrednosti za RSD

20,940 hiljada.



RSD 000

Osnovna sredstva

u pripremi

Ukupno nekretnine i oprema

Nematerijalna ulaganja u pripremi

Nematerijalna ulaganja

Ukupno nematerijalna

ulaganja

Investicione nekretnine Ukupno

120,848 4,079,949 123,848 1,488,297 1,612,145 73,328 5,765,422

179,777 1,764,133 294,487 46 294,533 - 2,058,666

(247,955) 32,442 (275,455) 272,575 (2,880) - 29,562

- (357,644) - (100,844) (100,844) (73,328) (531,816)

- (45,352) - - - 45,353 -

52,670 5,473,528 142,880 1,660,074 1,802,954 45,353 7,321,834

113,035 138,803 272,098 273,273 545,371 - 684,174

(115,303) 8,159 (270,473) - (270,473) - (262,314)

- (301,300) (149) (14,039) (14,188) - (315,488)

50,402 5,319,190 144,356 1,919,308 2,063,664 45,353 7,428,206

- 2,237,866 - 1,075,299 1,075,299 35,121 3,348,286

- 309,795 - 125,564 125,564 140 435,499

- (262,985) - (82,213) (82,213) (35,121) (380,319)

- (25,557) - - - 25,557 -

- 2,259,119 - 1,118,650 1,118,650 25,697 3,403,466

- 322,556 - 178,051 178,051 1,271 501,878

- (230,791) - (14,039) (14,039) - (244,830)

- 2,350,884 - 1,282,662 1,282,662 26,968 3,660,514

50,402 2,968,306 144,356 636,646 781,002 18,385 3,767,693

52,670 3,214,409 142,880 541,424 684,304 19,656 3,918,368



22. TEKUĆA I ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA (OBAVEZE)

Komponente poreskih sredstava (obaveza)RSD 000

2017. 2016.

Tekuća poreska sredstva (obaveze) (259,186) 201,774

Odložena poreska sredstva (obaveze) (38,238) 131,760

Stanje na dan 31. decembar (297,424) 333,534

Komponente odloženih poreskih sredstavaRSD 000

2017. 2016.

Odložena poreska sredstva po osnovu razlike između neto knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstva i neto poreske vrednosti osnovnih sredstava

86,983 71,568

Odložena poreska sredstva po osnovu ukalkulisanih a neizmirenih obaveza prema državi 613 99

Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina 6,106 5,348

Odložena poreska sredstva po osnovu ulaganja u osnovna sredstva - 40,373

Odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka - 185,719

Odložene poreske obaveze po osnovu revalorizacije trezorskih zapisa i trezorskih obveznica (132,868) (173,042)

Aktuarski dobitak od dugoročnih beneficija zaposlenih i ostalo 928 1,695

Stanje na dan 31. decembar (38,238) 131,760

Promene na odloženim porezima prikazane su u sledećoj tabeli :

RSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.


Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Efekat na kapitalu


Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Efekat na kapitalu

Po osnovu razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i njihove poreske vrednosti

86,983 - 15,415 - 71,568 - (2,688) -

Po osnovu obračunatih a neisplaćenih javnih dažbina

613 - 514 - 99 - (6,168) -

Po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina za odlazak u penziju

6,106 - 758 - 5,348 - 520 -

Preneti poreski gubici - - (185,719) - 185,719 - (270,188) -

Neiskorišćeni prenosivi poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva

- - (40,373) - 40,373 - (344) -

Svođenje trezorskih zapisa i trezorskih obveznica na fer vrednost

- (132,868) - 40,174 - (173,042) - (15,574)

Ostalo 1,520 (592) (466) (301) 2,007 (312) 1,430 1,367

Stanje na dan 31. decembar 95,222 (133,460) (209,871) 39,873 305,114 (173,354) (277,438) (14,207)



23. OSTALA SREDSTVA

Ostala sredstvaRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u dinarima 188,851 188,589

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u dinarima 10,747 51,939

Potraživanja po osnovu avansa datih za trajna ulaganja u dinarima 53,986 22,424

Potraživanja od zaposlenih u dinarima 260 255

Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa u dinarima 218 821

Ostala potraživanja iz poslovanja u dinarima 45,630 79,764

Ostala potraživanja iz kartičarskog poslovanja u dinarima 37,536 15,364

Ostala potraživanja iz poslovanja za bolovanja u dinarima 130,343 47,282

Ostala potraživanja iz poslovanja za sudske i administrativne takse u dinarima 193,763 172,435

Potraživanja u obračunu u dinarima 1,900 496

Potraživanja u obračunu iz kartičarskog poslovanja u dinarima 132,315 107,482

Potraživanja u obračunu u dinarima po transakcijama preko bankomata 190,056 141,361

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u stranoj valuti 1,849 2,242

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 1,473 1,535

Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 18,906 14,572

Ostala potraživanja iz poslovanja u stranoj valuti 37,166 36,584

Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 341 4,574

Razgraničeni ostali troškovi u dinarima 541,710 364,041

Ostala aktivna vremenska razgraničenja u dinarima 23,812 2,357

Razgraničeni rashodi kamata u stranoj valuti 13 186

Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 14,601 14,678

Ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti 12,972 8,807

Sredstva stečena naplatom potraživanja 368,168 505

Minus: ispravka vrednosti (323,465) (242,200)



2017. 2016.


Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 211,371 74,244

Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 10) (129,251) (57,184)

Kursne razlike (855) 292

Ostalo - (10,892)




24. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanjuRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju 42,272 13,118

Ukupno finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 42,272 13,118

Obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju se u celosti odnose na efekat koji je nastao po osnovu fer

vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana u okviru vanbilansnih pozicija (Napomena 31).

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI


RSD 000

2017. 2016.


Transakcioni depoziti 5,141,364 358,183 4,927,677 431,371

Depoziti po osnovu datih kredita - 6,932,289 - 4,333,963

Namenski depoziti 90,368 928,429 153,646 419,583

Oročeni depoziti 2,561,100 17,284,817 1,910,950 609,969

Ostali depoziti 111,147 30,044 125,212 44,093

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 1,315 236,945 20,572

Primljeni krediti - 38,755,166 - 32,098,369

Ostale finansijske obaveze 587 136 406 962

Stanje na dan 31. decembar 7,905,881 64,526,009 7,138,463 37,938,310


RSD 000

2017. 2016.


Narodna banka Srbije 587 - 406 -

Druge banke i finansijske institucije 4,865,789 4,686,541 7,105,055 1,335,001

Strane banke 3,039,505 59,839,468 33,002 36,603,309


Primljeni krediti na dan 31. decembra 2017. godine sastoje se od kredita Evropske investicione banke (EIB),

Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Banke Saveta Evrope za razvoj (CEB), kredita primljenih od matične

banke Societe Generale Paris i dugoročne linije od KfW Banke.

Na dan 31. decembar 2017. godine Banka od strane Evropske investicione banke (EIB) ima primljenih kredita u

iznosu od RSD 14,699,512 hiljada. Na dan 31. decembar 2016. godine stanje primljenih kredita od Evropske



Investicione banke je iznosilo RSD 13,439,042 hiljade. Krediti od Evropske investicione banke odnose se na kredite

za finansiranje malih i srednjih preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (MIDCAP).

Krediti EIB-a u iznosu od RSD 6,992,699 hiljada (31. decembra 2016.: RSD 5,899,541 hiljada) odobreni su

zavisnom društvu Sogelease Srbija d.o.o., Beograd.

Na dan 31. decembra 2017. godine, stanje primljenih kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u

ukupnom iznosu od RSD 850,056 hiljada (31. decembra 2016. godine RSD 1,240,133 hiljade) sastoji se od kredita

odobrenih zavisnom društvu Sogelease Srbija d.o.o., Beograd.

Stanje primljenih kredita od Banke Saveta Evrope za razvoj (CEB) na dan 31. decembar 2017. godine iznosi RSD

2,369,454 hiljade (31. decembra 2016.: RSD 2,469,483 hiljade). Ovaj kredit se prvenstveno koristi za delimično

kreditiranje podprojekata mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji u cilju poboljšanja konkurentske pozicije i

promovisanja kreiranja novih radnih mesta i očuvanja postojećih.

Stanje dugoročnih kredita primljenih od Societe Generale Paris na dan 31.12.2017. iznosi RSD 12,119,743 hiljade

(31. decembra 2016: RSD 6,804,817 hiljada).

Stanje primljenog kredita od KfW Banke na dan 31. decembar 2017. godine je u ukupnom iznosu RSD 1,723,702

hiljade (31. decembra 2016.: RSD 2,245,353 hiljade). Kredit se koristi za finansiranje registrovanih poljoprivrednih

gazdinstava, mikro, malih i srednjih preduzeća u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i poljoprivredne

industrije u Srbiji.

26. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA


RSD 000

2017. 2016.


Transakcioni depoziti 49,584,680 36,953,817 27,516,537 33,681,146

Štedni depoziti 2,007,864 45,461,795 2,732,377 48,702,450

Depoziti po osnovu datih kredita 469,470 1,494,832 543,888 1,307,357

Namenski depoziti 402,449 2,343,366 331,245 1,246,368

Oročeni depoziti 17,141,664 4,378,252 15,663,511 2,466,708

Ostali depoziti 30,391 1,183,685 66,234 1,133,314

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 1,795,697 760,933 4,130,138 305,955

Primljeni krediti - 1,408,100 - 2,066,109

Ostale finansijske obaveze 8,308 - 6,679 -




Pregled depozita i ostalih obaveza prema komitentima po vrsti komitenta i valutnoj strukturi prikazan je kako sledi:

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima

RSD 000

2017. 2016.


Preduzeća 53,453,027 28,313,355 38,238,660 26,147,573

Preduzetnici 1,382,450 345,506 1,045,890 193,305

Javni sektor 1,713,632 1,776,598 811,001 2,560,319

Stanovništvo 7,162,313 57,359,722 7,375,717 56,425,803

Strana lica 625,814 5,380,869 449,050 4,851,006

Drugi komitenti 7,103,287 808,730 3,070,291 731,401


Krediti od komitenata na dan 31. decembar 2017. godine u stranoj valuti u ukupnom iznosu od RSD 1,408,100

hiljada (31. decembar 2016.: RSD 2,066,109 hiljada) odnose se na APEX kredite zaključene sa Narodnom bankom

Srbije, koji dospevaju do 2022. godine.

Banka finansira projekte koje je odobrila Narodna banka Srbije na osnovu isplate sredstava od strane Narodne

banke Srbije. APEX krediti su krediti zaključeni između Banke i Narodne banke Srbije kao agenta Republike Srbije,

u cilju realizacije zaključenih finansijskih ugovora između Evropske investicione banke, Republike Srbije i Narodne

banke Srbije.

27. SUBORDINIRANE OBAVEZE

Subordinirane obavezeRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Subordinirane obaveze u stranoj valuti 8,885,452 9,260,422

Razgraničene obaveze po osnovu kamata na subordinirane obaveze u stranoj valuti 4,131 3,961

Stanje na dan 31. decembar 8.889.583 9.264.383

Subordinirane obaveze u stranoj valuti u iznosu RSD 8,889,583 hiljade na dan 31. decembra 2017. godine (31.

decembra 2016. RSD 9,264,383 hiljade) odnose se na sledeće subordinirane obaveze prema matičnom pravnom

licu Societe Generale Paris.

Dana 19. decembra 2007. godine primljena su sredstva po osnovu Ugovora o subordiniranom kreditu sa Societe

Generale Paris na iznos od ukupno EUR 50,000 hiljada sa rokom dospeća do decembra 2012. godine. Tokom

2009. godine Aneksom ugovora promenjeno je dospeće na 19. jun 2015. godine. Krajem 2013. godine Aneksom

ugovora produženo je dospeće na 19. januar 2019. godine. Na dan 31. decembra 2017. godine stanje kredita

iznosi RSD 5,926,594 hiljade (31. decembra 2016.: RSD 6,175,836 hiljada). Od ovog iznosa RSD 5,923,635

hiljada se odnosi na subordinirani kredit (31. decembra 2016.: RSD 6,173,614 hiljade), dok se RSD 2,959 hiljada

(31. decembra 2016. RSD 2,222 hiljade) odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja

dospeva na plaćanje 25. juna 2018. godine.



Dana 21. decembra 2009. godine zaključen je Ugovor o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Paris u

iznosu od EUR 25,000 hiljada sa rokom dospeća 23. decembar 2019. godine. Krajem 2017. godine Aneksom

ugovora produženo je dospeće na 23. decembar 2027. godine. Na dan 31. decembra 2017. godine stanje kredita

iznosi RSD 2,962,989 hiljada (31. decembra 2016.: RSD 3,088,547 hiljada). Od ovog iznosa RSD 2,961,817

hiljada (31. decembra 2016.: RSD 3,086,808 hiljada) se odnosi na subordinirani kredit, dok se RSD 1,172 hiljade

(31. decembra 2016.: RSD 1,739 hiljada) odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja

dospeva na plaćanje 29. juna 2018. godine.

Iznos u kom se subordinirane obaveze uključuju u obračun dopunskog kapitala Banke tokom poslednjih pet godina

pre roka njihovog dospeća, dobija se tako što se količnik njihove nominalne vrednosti na prvi dan poslednjeg

petogodišnjeg perioda pre dospeća i broja kalendarskih dana u tom periodu, pomnoži sa brojem preostalih

kalendarskih dana do dospeća subordiniranih obaveza, na dan obračuna kapitala.

28. REZERVISANJA

RezervisanjaRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim pozicijama aktive (a) 815,380 872,825

Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih (b) 177,420 169,584

- Rezervisanja za besplatne akcije 133,938 133,938

- Rezervisanje za otpremnine za odlazak u penziju 43,482 35,646

Rezervisanja za sudske sporove i pokriće obaveza (c) 9,935 10,840


Promene u rezervisanjima za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim pozicijama aktiveRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.


Nova rezervisanja (Napomena 10) 1,800,511 1,614,850

Ukidanje rezervisanja (Napomena 10) (1,834,447) (1,680,409)


Ostalo - (2,132)


Promene u rezervisanjima za besplatne akcijeRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.


Nova rezervisanja (Napomena 9) - 29,321




Rezervisanja za odlazak u penzijuRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.


Trošak kamata 1,234 1,231

Trošak tekućeg rada 8,043 4,162

Iskorišćena rezervisanja (370) (1,392)

Aktuarski gubitak (1,071) (541)


Promene u rezervisanjima za otpremnine za odlazak u penzijuRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.


Nova rezervisanja (Napomena 9) 11,967 556

Ukidanje rezervisanja (Napomena 9) - (3,441)

Iskorišćena rezervisanja (2,922) (2,452)

Aktuarski (gubitak)/dobitak (1,209) 8,797


Promene u rezervisanjima za sudske sporove i pokriće obavezaRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.


Nova rezervisanja (Napomena 13) 3,269 7,827

Ukidanje rezervisanja (Napomena 9) (2,239) (2,388)

Ostalo (1,935) (2,518)


(a) Rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu (garancije, avale, akreditive, obaveze za nepovučene kredite i drugo)

obračunata su na osnovu interne metodologije obračuna obezvređenja kreditno rizičnih sredstava i vanbilansnih

stavki.

(b) Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih u dinarima uključuju rezervisanja za besplatne akcije

zaposlenima i rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih.

Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih u iznosu RSD 43,482 hiljade na dan 31.

decembra 2017. godine (31. decembra 2016.: RSD 35,646 hiljada) formirana su na bazi izveštaja nezavisnog

aktuara primenom metoda projektovanja po jedinici prava sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u

iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata.

Iznos otpremnina preciziran je Pravilnikom o radu, usklađenim sa Zakonom o radu, koji definiše da se zaposlenom

prilikom odlaska u penziju isplaćuju dve prosečne neto zarade zaposlenog ili dve prosečne bruto zarade u Republici

prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku ili u visini iznosa koji je odobren

od strane Izvršnog odbora Banke, u zavisnosti koji od ovih iznosa je povoljniji za zaposlenog.



Aktuarske pretpostavke korišćene u obračunu su:

Demografske pretpostavke, bazirane na demografskim tablicama mortaliteta 2010-2012 objavljene od strane

Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije;

Dugoročna stopa očekivanog rasta zarada 0.4%, u skladu sa stvarnim nominalnim rastom troškova zarada u

2018. godini u poređenju sa 2017. godinom;

Kao diskontna stopa korišćena je referentna kamatna stopa koja na dan obračuna iznosi 3.5 %.

29. OSTALE OBAVEZE

Ostale obavezeRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Ostale obaveze u obračunu u dinarima 48,943 750,651

Obaveze iz kartičarkog poslovanja 85,612 66,997

Kratkoročne obaveze za akumulirane neiskorišćene godišnje odmore 102,072 98,818

Obaveze prema zaposlenima 195,146 155,645

Obaveze za neraspoređene prilive u stranoj valuti 50,777 33,913

Obaveze u obračunu u stranoj valuti 267,614 246,094

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u stranoj valuti 344,919 276,756

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 2,712,123 3,897,115

Obaveze prema dobavljačima u dinarima 120,426 117,572

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 492,157 319,215

Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 410,898 246,275

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u dinarima 306,939 290,422

Razgraničeni ostali prihodi u dinarima 131,887 110,996

Razgraničeni prihodi kamata u dinarima 95,097 81,679

Obaveze za druge poreze i doprinose u dinarima 12,994 9,450

Obaveze za porez na dodatu vrednost u dinarima 78,347 61,814

Prolazni i prelazni računi u dinarima 21,362 13,013

Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova u dinarima 174 511

Obaveze po primljenim sredstvima po poslovima u ime i za račun komitenata u dinarima 50 50

Obaveze za sredstva primljena po poslovima u ime i za račun komitenata u stranoj valuti - 1,236

Ostala pasivna vremenska razgranicenja 29,884 -

Primljeni avansi 205,206 -

Ostalo 362 492




Promene na kratkoročnim obavezama za akumulirane neiskorišćene godišnje odmoreRSD 000

2017. 2016.


Povećanje obaveze (Napomena 11) 3,254 16,344


Grupa je na dan 31. decembra 2017. godine obračunala obavezu za akumulirana plaćena odsustva za neiskorišćene

godišnje odmore u iznosu RSD 102,072 hiljade (31.decembar 2016. godine: RSD 98,818 hiljada), koja se mogu

preneti i koristiti u narednom periodu.

30. KAPITALa) Struktura kapitala Grupe

KAPITALRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Akcijski kapital - obične akcije (i) 23,723,021 23,723,021

Emisiona premija 1,253 1,253

Ostale rezerve iz dobiti (ii) 9,957,176 9,958,156

Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti 754,815 982,296

Aktuarski dobici (iv) 1,214 276

Dobitak prethodne godine 189,620 2,158,186

Dobitak tekuće godine 6,325,535 3,810,808

Ukupno kapital 40,952,634 40,633,996

(i) Akcijski kapital

Akcijski kapital se sastoji od 5,331,016 akcija nominalne vrednosti od RSD 4,450 po akciji. Sve akcije su u

vlasništvu Societe Generale S.A. Paris. U 2017. godini nije bilo novih emisija akcija.

(ii) Ostale rezerve iz dobiti

Ostale rezerve iz dobiti formirane su u skladu sa odlukama Skupštine akcionara o raspodeli rezultata.

(iii) Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju na dan 31. decembra 2017.

predstavljaju zbir sledećih komponenti:



RSD 000

2017. 2016.


Pozitivni efekti promene fer vrednosti (267,625) 104,189

Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda 40,144 (15,629)


(iv) Aktuarski dobici

Aktuarski dobici na dan 31. decembra 2017. i 2016. godine u celosti se odnose na aktuarske dobitke po osnovu

rezervisanja za otpremnine za odlazak u penziju (Napomena 28).

Promene u aktuarskim dobicima za otpremnine za odlazak u penzijuRSD 000

2017. 2016.

Stanje na dan 1. januar 276 7,651

Aktuarski dobici (Napomena 28) 1,209 (8,797)

Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat (271) 1,422

Stanje na dan 31. decembar 1,214 276

(v) Dobitak prethodne godine

U toku 2017. godine na osnovu Odluka Skupštine Banke broj GA16/17 i GA24/17 o upotrebi i raspoređivanju

ostvarene dobiti po finansijskom izveštaju za 2015. i 2016 godinu, kao i Rešenja NBS broj G.11025, izvršena je

isplata dividende akcionarima Banke u ukupnom bruto iznosu od RSD 5,748,046 hiljada.

b) Pokazatelji poslovanja Grupe – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Grupa je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja

propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog

Zakona. Na dan 31. decembra 2017. godine svi pokazatelji poslovanja su usaglašeni sa propisanim vrednostima

(napomena 35).

31. VANBILANSNE POZICIJE

Vanbilansne pozicijeRSD 000

2017. 2016.

Poslovi u ime i za račun trećih lica (a) 5,388,867 5,015,112

Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (b) 42,752,828 38,246,333

Derivati (c) 28,861,271 1,845,627

Druge vanbilansne pozicije (d) 426,959,441 371,531,069

Stanje na dan 31. decembra 503,962,407 416,638,141



a) Poslovi u ime i za račun trećih licaRSD 000

2017. 2016.

Subvencionisani deo stambenih kredita plasiranih u ime i za račun Republike Srbije 5,388,867 5,015,112


b) Garancije i ostale preuzete neopozive obavezeRSD 000

2017. 2016.

u dinarima

Plative garancije 6,949,354 7,047,295

Činidbene garancije 10,054,521 9,196,354

Dati avali 6,517 6,517

Preuzete neopozive obaveze 1,908,517 1,739,280


u stranoj valuti

Plative garancije 6,652,264 7,024,616

Činidbene garancije 15,298,247 8,458,410

Nepokriveni akreditivi 1,223,838 2,214,532

Preuzete neopozive obaveze 659,570 2,559,329


Ukupno garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 42,752,828 38,246,333

c) DerivatiRSD 000

2017. 2016.

Valutni forvad ugovori 16,205,190 316,183

Valutni svop ugovori 7,671,337 -

Kamatni svop ugovori 4,984,744 1,529,444


d) Druge vanbilansne pozicijeRSD 000

2017. 2016.

Primljene garancije 16,543,258 14,523,728

SPOT transakcije 5,359,101 4,397,897

Preuzete opozive obaveze 65,213,903 56,977,572

Hartije od vrednosti custody klijenata 108,528,389 88,421,867

Suspendovana kamata 2,217,846 2,300,357

Čekovi poslati na naplatu 24,489 66,973

Nostro akreditivi po viđenju 74,068 51,595

Evidencija državnih HOV 99,798 -

Evidencija ugovorenih IRS transakcija 1,247,725 -

Računovodstveni otpis 1,903,505 -

Ostalo 154 275

Evidencija kolaterala 225,747,205 204,790,805




32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

U svakodnevnom poslovanju Grupa obavlja uobičajene poslovne transakcije sa različitim povezanim licima, kao što

su vlasnik i ostale članice Societe Generale Grupe kao i ključno rukovodstvo Banke.

Pregled transakcija po povezanim licima u toku 2017. godine i 2016. godine prikazan je u narednim tabelama:

Aktiva bilansne pozicije

RSD 000

2017.

Finansijska sredstva po

fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjena

trgovanju

Krediti i potraživanja od banaka i

drugih

Krediti i potraživanja

od komitenata

Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive doo Beograd - 59,906 - 37 - 59,943

BRD - Groupe Societe Generale - 8,977 - - - 8,977

Ohridska Banka - - - 10 - 10

SG Express Bank - Bulgaria - - - 683 - 683

SKB Banka - Slovenia - - - 10 - 10

SG Factoring Spa Italy - 24,872 - - - 24,872

Compagnie Generale D’ Affacturage CGA – France

- 139,240 - - - 139,240

Societe Generale Bank & Trust – Luxembourg

- 245 - - - 245

Societe Generale Banka Montenegro a.d. - - - 444 - 444

Societe Generale New York - 78,311 - - - 78,311

Societe Generale Osiguranje a.d.o. - 354,555 - 427,706 149,649 931,910

Societe Generale Paris 16,693 148,484 - 30,872 - 196,049

Credit Du Nord - France - - - 9 - 9

Rukovodstvo Banke - - 63,357 14 - 63,371

Stanje na dan 31. decembra 16,693 814,590 63,357 459,785 149,649 1,504,074



Pasiva bilansne pozicije

RSD 000

2017.

Finansijske obaveze po


uspeha namenjene

trgovanju

Depoziti i ostale oba-veze prema

bankama, drugim

finansijskim organiza-

cijama i Centralnoj

banci

Depoziti i ostale

obaveze prema

drugim komitentima

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj

aktivi

Rezervisa-nje

Subordinira-ne obaveze

Ostale obaveze Ukupno

ALD Automotive doo Beograd

- - 4,724 4 - - 6,366 11,094

BRD - Groupe Societe Generale

- - - 15,694 - - - 15,694

Komercni Banka A.S - - - 781 - - 4,217 4,998

Ohridska Banka - - - 893 - - 6 899

SKB Banka - Slovenia - 3,898 - 326 - - - 4,224

SG Factoring Spa Italy - - - - - - 93 93

CGA-Compagnie Generale D’ Affacturage Branch Germany

- - - - - - 156 156

Compagnie Generale D’ Affacturage CGA - France

- - - - - - 6,148 6,148

Societe Generale Global Solution Centre India

- - - - - - 2,700 2,700

Societe Generale Banka Montenegro a.d.

- - - 2,037 - - - 2,037

Societe Generale Osiguranje a.d.o.

- 647,001 - - - - 209 647,210

Societe Generale Paris 27,336 36,234,955 - 3,084 - 8,889,583 648,650 45,803,608

Societe Generale S.A. Frankfurt

- - - 682 - - - 682

Societe Generale De Banque Au Liban

- - - 17,962 - - - 17,962

Genebanque - 8 - - - - - 8

Societe Generale China Limited

- - - 12,474 - - - 12,474

Rukovodstvo Banke - - 162,546 38 3,471 - 53,924 219,979

Stanje na dan 31. decembra 27,336 36,885,862 167,270 53,975 3,471 8,889,583 722,469 46,749,966



Prihodi

RSD 000

2017.

Prihodi od kamata

Prihodi od naknada i

provizija

Ostali poslovni prihodi Ukupno

Societe Generale Osiguranje a.d.o. 4,755 129,980 9,888 144,623

Societe Generale Paris 5,202 211,788 50,841 267,831

Societe Generale Splitska Banka - 69 - 69

Societe Generale New York 14 10 - 24

SKB Banka - Slovenia - 165 - 165

SG Express Bank - Bulgaria - 1 - 1

ALD Automotive doo Beograd 1,299 3,525 365 5,189

Societe Generale Banka Montenegro a.d. - 513 - 513

Ohridska Banka - 39 - 39

Komercni Banka A.S - 16 - 16

Credit Du Nord - France - 33 - 33

Societe Generale Bank & Trust - Luxembourg - 24 - 24

Rukovodstvo banke 1,019 79 - 1,098

Stanje na dan 31. decembra 12,289 346,242 61,094 419,625

Rashodi

RSD 000

2017.

Rashodi od kamata

Rashodi naknada i

provizija

Ostali rashodi

Troškovi zarada (bruto)

Neto gubitak

po osnovu finansijskih

sredstava namenjenih

trgovanju

Ukupno

Sogelease Srbija doo Beograd - 70 - - 70

Societe Generale Osiguranje a.d.o. 7,196 - 47,220 - - 54,416

Société Générale International Mobility Management SA (SGI2M)

- - 8,761 - - 8,761

Societe Generale Paris 826,013 337,295 174,365 - 26,369 1,364,052

Societe Generale New York - 6,157 - - - 6,157

Societe Generale Bank & Trust - Luxembourg - 1,007 - - - 1,007

BRD - Groupe Societe Generale - 914 - - - 914

ALD Automotive doo Beograd - - 52,917 - - 52,917

Ohridska Banka - 33 - - - 33

Societe Generale Global Solution Centre India - - 2,118 - - 2,118

Komercni Banka A.S - - 4,324 - - 4,324

Compagnie Generale D’ Affacturage CGA - France - 2,101 - - - 2,101

Societe Generale Securities Services Spa - Italy - 687 - - - 687


- 528 - - - 528

Rukovodstvo 574 2 - 253,660 - 254,236




Aktiva vanbilansne pozicije

RSD 000

2017.

Date garancije i druga jemstva

Ostale preuzete neopozive

obavezeDerivati

Druga vanbilansna

aktivaUkupno

ALD Automotive doo Beograd - - - 1,500 1,500

BRD - Groupe Societe Generale 724,607 - - - 724,607

Komercni Banka A.S 36,060 - - - 36,060

Ohridska Banka 41,228 - - - 41,228

SKB Banka - Slovenia 15,038 - - - 15,038

Societe Generale Banka Montenegro a.d. 94,067 - - - 94,067

Societe Generale Paris 355,334 - 23,892,954 1,910,366 26,158,654

Societe Generale S.A. Frankfurt 31,508 - - - 31,508

Sogelease Srbija doo Beograd - - - 420,853 420,853

Societe Generale De Banque Au Liban 829,309 - - - 829,309

Societe Generale China Limited 575,920 - - - 575,920

Rukovodstvo Banke - 7,358 - - 7,358

Stanje na dan 31. decembra 2,703,071 7,358 23,892,954 2,332,719 28,936,102

Pasiva vanbilansne pozicije

RSD 000

2017.

Obaveze po derivatima

Primljene garancije

Druga vanbilansna

pasivaUkupno

SKB Banka – Slovenia - 15,038 - 15,038

BRD - Groupe Societe Generale - 724,679 - 724,679

Komercni Banka A.S - 53,830 - 53,830

Ohridska Banka - 70,847 - 70,847

Societe Generale Banka Montenegro a.d. - 105,915 - 105,915

Societe Generale Paris 23,892,954 1,126,512 545,755 25,565,221

Societe Generale S.A. Frankfurt - 31,508 - 31,508

Societe Generale De Banque Au Liban - 829,309 - 829,309

Societe Generale China Limited - 575,920 - 575,920

Stanje na dan 31. decembra 23,892,954 3,533,558 545,755 27,972,267



Aktiva bilansne pozicije

RSD 000

2016.

Finansijska sredstva

po fer vrednosti

kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju


od banaka i drugih

finansijskih organizacija


od komitenata

Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive doo Beograd - - - 32 - 32

BRD - Groupe Societe Generale - 3,874 - - - 3,874

Ohridska Banka - - - 33 - 33

SKB Banka – Slovenia - - - 6 - 6

Societe Generale Securities Services Spa – Italy - 17,759 - - - 17,759

Compagnie Generale D’Affacturage CGA – France - 20,941 - 184 - 21,125

Societe Generale Banka Montenegro a.d. - - - 986 - 986

Societe Generale New York - 2,108,510 - - - 2,108,510

Societe Generale Osiguranje a.d.o. - 58 - 253,010 149,649 402,717

Societe Generale Paris 1,349 395,880 - 6,666 - 403,895

Rukovodstvo Banke - 63,149 - - 63,149

Stanje na dan 31. decembra 1,349 2,547,022 63,149 260,917 149,649 3,022,086



Pasiva bilansne pozicije

RSD 000

2016.

Finansijske obaveze po


uspeha namenjene

trgovanju

Depoziti i ostale oba-veze prema

bankama, drugim

finansijskim organiza-

cijama i Centralnoj

banci

Depoziti I ostale

obaveze prema

drugim komitentima

Rezervisanja za gubitke

po vanbilansnoj

aktivi

Rezervisa-nje

Subordinira-ne obaveze

Ostale obaveze Ukupno

ALD Automotive doo Beograd

- - 12,652 250 - - 103 13,005

BRD - Groupe Societe Generale

- - - 293 - - 21 314

Komercni Banka A.S - - - 498 - - 1,546 2,044

Ohridska Banka - - - 51 - - 5 56

SKB Banka – Slovenia - 3,513 - 246 - - - 3,759

Societe Generale Securities Services Spa - Italy

- - - - - - 46 46


- - - - - - 18 18

Compagnie Generale D’Affacturage CGA - France

- 617 - - - - 4,511 5,128

Rosbank – Russia - - 1,203 - - - 1,203

Société Générale International Mobility Management SA (SGI2M)

- - - - - - 971 971

Societe Generale Global Solution Centre India

- - - - - - 2,985 2,985

Societe Generale Banka Montenegro a.d.

- 250 - 6,559 - - - 6,809

Societe Generale New York - 131 - 24 - - - 155

Societe Generale Osiguranje a.d.o.

- 535,189 - - - - 1,771 536,960

Societe Generale Paris 12,568 11,328,988 - 3,556 - 9,264,383 451,737 21,061,232

Societe Generale Poland - - - 49 - - - 49

Societe Generale Splitska Banka

- 8,946 - - - - - 8,946

Rukovodstvo Banke - - 139,241 5 2,260 - 35,807 177,313

Stanje na dan 31. decembra 12,568 11,877,634 151,893 12,734 2,260 9,264,383 499,521 21,820,993



Prihodi

RSD 000

2016.

Prihodi od kamata

Prihodi od naknada i

provizija

Ostali poslovni prihodi Ukupno

ALD Automotive doo Beograd 336 3,616 6,700 10,652

Ohridska Banka - - 108 108

SKB Banka - Slovenia - 131 - 131

Societe Generale Banka Montenegro a.d. - 1 6,472 6,473

Societe Generale Osiguranje a.d.o. 891 107,569 5,283 113,743

Societe Generale Paris 1,790 120,343 13,982 136,115

Societe Generale Splitska Banka - 355 - 355

Rukovodstvo Banke 7,508 142 - 7,650

Stanje na dan 31. decembra 10,525 232,157 32,545 275,227

Rashodi

RSD 000

2016.

Rashodi od kamata

Rashodi naknada i

provizija

Ostali rashodi

Troškovi zarada (bruto)

Neto gubitak po osnovu

finansijskih sredstava

namenjenih trgovanju

Ukupno

ALD Automotive doo Beograd - - 51,795 - - 51,795

BRD - Groupe Societe Generale - 91 - - - 91

Komercni Banka A.S - - 1,707 - - 1,707

Societe Generale Securities Services Spa - Italy - 332 - - - 332


- 235 - - - 235

Compagnie Generale D’Affacturage CGA - France

- 1,521 - - - 1,521

Societe Generale New York 40 5,504 - - - 5,544

Societe Generale Bank & Trust - Luxembourg - 65 - - - 65

Societe Generale Global Solution Centre India - - 3,596 - - 3,596

Societe Generale Osiguranje a.d.o. 9,542 - 20,448 - - 29,990

Societe Generale Paris 826,516 248,467 241,105 - 12,451 1,328,539

Societe Generale Splitska Banka - 288 - - - 288

Rukovodstvo Banke 1,551 1 72 235,633 - 237,257




Aktiva vanbilansne pozicije

RSD 000

2016.

Date garancije i druga jemstva Derivati Preuzete

opozive obaveze

Druga vanbilansna

aktivaUkupno

ALD Automotive doo Beograd - - 61,500 - 61,500

BRD - Groupe Societe Generale 18,045 - - - 18,045

Komercni Banka A.S 30,686 - - - 30,686

Ohridska Banka 2,378 - - - 2,378

SKB Banka - Slovenia 15,148 - - - 15,148

Rosbank - Russia 74,083 - - - 74,083

Societe Generale Banka Montenegro a.d. 404,001 - - - 404,001

Societe Generale New York 5,927 - - - 5,927

Societe Generale Paris 137,734 764,722 735,716 1,989,196 3,627,368

Societe Generale Poland 3,025 - - - 3,025

Rukovodstvo Banke - - - 6,149 6,149

Stanje na dan 31. decembra 691,027 764,722 797,216 1,995,345 4,248,310

Pasiva vanbilansne pozicije

RSD 000

2016.

Obaveze po derivatima

Primljene garancije

Druga vanbilansna

pasivaUkupno

BRD - Groupe Societe Generale - 19,215 - 19,215

Komercni Banka A.S -- 30,686 - 30,686

Ohridska Banka -- 33,246 - 33,246

SKB Banka – Slovenia -- 15,148 - 15,148

Rosbank – Russia -- - 74,083 74,083

Societe Generale Banka Montenegro a.d. - 404,001 - 404,001

Societe Generale New York -- 5,927 - 5,927

Societe Generale Paris 764,722 620,033 1,989,196 3,373,951

Societe Generale Poland - - 6,704 6,704

Societe Generale Splitska Banka - 12,347 - 12,347

Stanje na dan 31. decembra 764,722 1,140,603 2,069,983 3,975,308



33. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA

Poređenje knjigovodstvene vrednosti klasa finansijskih instrumenata i njihovih fer vrednosti prikazana je u prilogu:

FINANSIJSKA SREDSTVA

RSD 000

Knjigovodstve-na vrednost Fer vrednost

Nepriznati dobitak/gubitak



2017. 2017. 2017. 2016. 2016. 2016.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke

30,596,133 30,596,133 - 23,765,145 23,765,145 -


1,964,099 1,964,099 - 17,088 17,088 -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

37,005,636 37,005,636 - 40,611,993 40,611,993 -


2,222,869 2,222,869 - 6,425,134 6,425,135 1

Krediti i potraživanja od komitenata 217,272,549 217,436,068 163,519 168,367,109 168,782,835 415,726

FINANSIJSKE OBAVEZE

RSD 000





2017. 2017. 2017. 2016. 2016. 2016.


42,272 42,272 - 13,118 13,118 -


72,431,890 72,431,890 - 45,076,773 45,077,503 730


165,425,303 165,398,390 (26,913) 141,900,016 141,780,262 (119,754)

Subordinirane obaveze 8,889,583 8,889,583 - 9,264,383 9,264,338 (45)



FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2

2017.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 30,596,133 -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - 1,895,169

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 37,001,422

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - -

Krediti i potraživanja od komitenata - -

FINANSIJSKE OBAVEZE Nivo 1 Nivo 2

2017.

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - -


- -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - -

Subordinirane obaveze - -

Sredstva iskazana po fer vrednosti

Sredstva koja Grupa vrednuje i vodi po fer vrednosti su hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Imajući u vidu

nivo razvijenosti finansijskog tržišta (naročito sekundarnog tržišta) u Republici Srbiji, sa jedne strane, i činjenicu da

portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju čine državne dužničke hartije Republike Srbije, Grupa procenu

fer vrednosti ovih AFS instrumenata sprovodi koristeći komparativni “mark-to-model” pristup, koji koristi informacije

o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da izvede vrednost

finansijskog instrumenta, poređenjem kamatnih stopa sa važećim kamatnim stopama za slične proizvode na tržištu

– nivo1.

Sredstva i obaveze za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti

Za likvidna finansijska sredstva i finansijske obaveze pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno

jednake njihovoj fer vrednosti.

Sredstva i obaveze kod kojih se fer vrednost utvrđuje tehnikama vrednovanja

Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti se procenjuje

poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za

slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita se bazira na diskontovanim novčanim tokovima

koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržištu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća,

što znači da se koristi nivo 2 pristup. Za sva ostala finansijska sredstva i obaveze koja se vode po amortizovanoj

vrednosti, fer vrednost se utvrđuje primenom mark-to-model pristupa, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa

tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje fer vrednosti instrumenta.



RSD 000

Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

2016.

- 30,596,133 23,765,145 - - 23,765,145

68,930 1,964,099 - - 17,088 17,088

4,214 37,005,636 - 40,607,937 4,056 40,611,993

2,222,869 2,222,869 - - 6,425,134 6,425,134

217,436,068 217,436,068 - - 168,782,835 168,782,835

RSD 000

Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

2016.

42,272 42,272 - - 13,118 13,118

72,431,890 72,431,890 - - 45,077,503 45,077,503

165,398,390 165,398,390 - - 141,780,262 141,780,262

8,889,583 8,889,583 - - 9,264,338 9,264,338

Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata (mark-to-market);

Nivo 2: Komparativni mark-to-model pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim

tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskog instrumenta; i

Nivo 3: Mark to model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu

teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta.

U narednoj tabeli su prikazane fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, tj. državnih dužničkih hartija

od vrednosti (državni zapisi i državne obveznice) za koje ne postoje tržišne cene i čije su fer vrednosti dobijene

korišćenjem gore navedenih tehnika vrednovanja na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine.


RSD 000

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

2017. 2017. 2017.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,895,169 37,001,422 -


RSD 000

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

2016. 2016. 2016.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 40,607,937 -



34. UPRAVLJANJE RIZIKOM

34.1. Uvod

Politika upravljanja rizicima

Grupa je uspostavila i konstantno unapređuje sistem upravljanja rizicima kako bi adekvatno identifikovala, procenila,

merila, predupređivala, pratila i interno komunicirala izloženost rizicima u svom poslovanju. Kroz sistem upravljanja

rizicima, Grupa definiše ciljeve i principe upravljanja rizicima kao i politike, metodologije, procedure i izveštaje.

Osnovni ciljevi i pravila u vezi sa upravljanjem rizicima i kapitalom Banke, kao i definisanje globalnih principa Banke

u preuzimanju rizika na duži rok, definisani su Strategijom upravljanja rizicima, odnosno Strategijom upravljanja

kapitalom. Strategijom i politikom upravljanja rizicima se takođe definišu koncepti i opšti uslovi za izlaganje rizicima,

identifikuju kategorije rizika i definiše apetit za preuzimanje rizika. Takođe, Strategija upravljanja rizicima definiše

organizaciju i odgovornosti, u svakoj fazi procesa preuzimanja rizika, kroz metodologije identifikacije, merenja i

analiziranja posebnih vrsta rizika. Ovo, između ostalog, uključuje i definisanje kontrola i limita izloženosti rizicima.

Struktura upravljanja rizicima

Struktura upravljanja rizicima organizovana je u skladu sa odredbama Zakona o bankama, važećim odlukama

Narodne banke Srbije, koje definišu oblasti upravljanja rizicima i adekvatnosti kapitala banke, kao o odredbama

Statuta Banke.

Upravni odbor Banke utvrđuje strategiju i politike upravljanja rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom banke,

odnosno plan upravljanja kapitalom. Izvršni odbor odgovoran je za sprovođenje strategije i politika za upravljanje

rizicima, kao i strategije upravljanja kapitalom. Izvršni odbor usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu

rizika, kao i upravljanje rizicima, analizira efikasnost njihove primene i izveštava Upravni odbor u vezi sa tim

aktivnostima. Banka je, a shodno odredbama člana 28. Zakona o bankama, obrazovala i posebnu organizacionu

jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima – Sektor za rizike.

U Grupi osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi/tela:

Upravni odbor

Odgovornost Upravnog odbora po pitanju upravljanja rizicima je da utvrdi strategiju upravljanja rizicima i strategiju

upravljanja kapitalom, kao i politike upravljanja različitim rizicima, te da nadgleda rizike koje Grupa preuzima u

svojim aktivnostima.

Upravni odbor takođe daje prethodnu saglasnost za izloženost Grupe prema jednom licu ili grupi povezanih lica

preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala Grupe, a odluke o njima uzimaju u obzir

preporuke Sektora za rizike.

Upravni odbor utvrđuje iznose do kojih Izvršni odbor može odlučivati o plasmanima i zaduživanju Grupe i odlučuje o

plasmanima i zaduživanju Grupe preko tih iznosa.



Konačno, Upravni odbor vrši nadzor nad radom Izvršnog odbora, te imenuje i razrešava predsednika i članove

Izvršnog odbora, odnosno drugih odbora.

Izvršni odbor

Izvršni odbor organizuje i nadgleda svakodnevno poslovanje. Sa stanovišta upravljanja rizicima glavna odgovornost

Izvršnog odbora je da utvrdi procedure, pravila i metodologije za upravljanje rizicima i sprovodi strategiju upravljanja

rizicima, strategiju upravljanja kapitalom kao i politiku upravljanja rizicima. U slučaju da neke aktivnosti ili rizici nisu

u skladu sa definisanom politikom, strategijom i principima upravljanja rizicima, Izvršni odbor je u obavezi da o

tim slučajevima obavesti Upravni odbor. Izvršni odbor analizira sistem upravljanja rizicima i najmanje tromesečno

izveštava Upravni odbor Banke o nivou izloženosti rizicima i upravljanju rizicima.

Kada je reč o upravljanju rizicima, Izvršni odbor redovno prati kretanje i segmentaciju portfolija, a u slučaju

prekoračenja odobrenih limita, odlučuje o aktivnostima koje treba preuzeti.

Izvršni odbor je takođe odgovoran za odlučivanje o odobravanju plasmana klijentima i to u okviru limita koje je

odredio Upravni odbor. Ove odluke se donose uzimajući u obzir preporuke Sektora za rizike.

Konačno, Izvršni odbor odlučuje uz prethodno odobrenje Upravnog odbora, o svakom povećanju izloženosti prema

licu povezanom s Bankom i o tome obaveštava Upravni odbor.

Kreditni odbor

Osnovna odgovornost Kreditnog odbora je da u okvirima utvrđenim internim aktima donosi odluke o odobravanju

plasmana klijentima Grupe, u skladu sa limitima odlučivanja.

Osim što odlučuju o odobravanju plasmana klijentima, Kreditni odbor i Sektor za rizike takođe daju mišljenje o

uvođenju novih proizvoda koji generišu rizik i ostalim opštim oblastima koje podrazumevaju preuzimanje rizika.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Osnovna funkcija Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke (nadalje: ALCO) je identifikacija, merenje i

upravljanje rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih i vanbilansnih stavki, pre svega rizikom likvidnosti,

kamatnim rizikom i deviznim rizikom u strukturnom delu bilansa Grupe.

Sektor za rizike

Obaveza Sektora za rizike (nadalje: Risk) je identifikacija, merenje, procena i upravljanje rizicima koje je Banka

preuzela u svojim redovnim aktivnostima kreditiranja klijenata (uključujući poslove kreditne analize, naplate loših

plasmana i monitoringa portfolija).



Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom

Likvidnost predstavlja bezuslovnu sposobnost Grupe da obezbedi dovoljno likvidnih sredstava kako bi blagovremeno

zadovoljila sve dospele obaveze koje proističu iz bilansne pasive (povlačenje depozita i drugih izvora finansiranja),

aktive (finansiranje novih kredita), kao i po osnovu vanbilansnih stavki.

Služba za operativne poslove Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za upravljanje tekućom

likvidnošću. Svoju funkciju upravljanja tekućom likvidnošću obezbeđuje kroz sledeće aktivnosti:

planiranje priliva i odliva novčanih sredstava,

obezbeđenje nedostajuće likvidnosti ili plasiranje viška likvidnosti na finansijskim tržištima, kao i održavanje

odgovarajuće valutne i ročne strukture radi ispunjenja svih dospelih obaveza na vreme,

obezbeđenje adekvatne rezerve (“buffer-a”) likvidnosti koji se sastoji iz visokokvalitetne likvidne aktive, kao što

je portfolio hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (izdanja NBS ili države Srbije);

analiza strukture i kvaliteta depozita kao i procena njihove stabilnosti,

praćenje pokazatelja likvidnosti.

Interna revizija

Kroz izvršavanje periodičnih planiranih revizija i specijalnih angažovanja, funkcija Unutrašnje revizije ocenjuje

adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola Grupe i funkcije Kontrole usklađenosti poslovanja Grupe.

Interna revizija komunicira rezultate svog rada rukovodstvu Grupe, obezbeđujući time da se rizici na odgovarajući

način identifikuju i kontrolišu, Interna revizija redovno priprema izveštaje o svojim aktivnostima i dostavlja ih

Upravnom odboru i Odboru za reviziju.

34.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će Grupa pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti odnosno druge ugovorne strane

neće moći u potpunosti ili delimično da izmire svoje dospele obaveze prema Grupi u ugovorenim rokovima, a

proističe u najvećoj meri iz kredita i sličnih plasmana klijentima i ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za

prodaju. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Grupa uzima u obzir sve elemente izloženosti kreditnom riziku

(neispunjenje obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate i slično).

i. Upravljanje kreditnim rizikom

Grupa kreditnim rizikom upravlja tako što u skladu sa svojom poslovnom politikom odobrava kredite usaglašavajući

rokove dospeća kredita i kamatnih stopa sa namenom kredita, tipom kredita i kreditnom sposobnošću klijenata,

Internom regulativom, u skladu sa poslovnom politikom, Banka nastoji da obezbedi svoje plasmane adekvatnim

sredstvima obezbeđenja.



Izvršni odbor je odlukom decentralizovao ovlašćenja i limite za donošenje odluka o odobravanju kredita, uz

održavanje standarda rizika na adekvatnom nivou. U cilju homogenizacije procene rizika i lakšeg i adekvatnijeg

praćenja obaveza, Grupa koristi rejtinge rizika za svoje klijente – pravna lica.

Kredit se odobrava jedino kada Grupa poseduje dovoljno informacija kako bi mogla proceniti kreditnu sposobnost

dužnika. Sredstva obezbeđenja se prihvataju u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku.

ii. Obezvređenje i politika rezervisanja

Objektivnim dokazima obezvređenja finansijskih sredstava podrazumevaju se događaji koji dovode do umanjenja

procenjenih budućih priliva tokova gotovine od klijenta. Objektivni dokazi obuhvataju:

značajno pogoršanje finansijskog stanja dužnika ili grupe dužnika,

neurednost u izmirenju preuzetih obaveza,

stečaj ili drugi vid reorganizacije dužnika koji ugrožava pravovremeno i potpuno izmirenje preuzetih obaveza

situacija u kojoj je usled finansijskih poteškoća klijenta Banka značajno izmenila uslove plasmana u odnosu na

originalno odobrene i to sve dok okolnosti koje su dovele do poteškoća postoje i

slični događaji koji ukazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine.

Grupa vrši individualnu procenu obezvređenja za individualno značajne plasmane ili grupe plasmana. U tom slučaju

iznos gubitka utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih tokova

gotovine.

Obračunati iznos obezvređenja bilansne aktive Grupa knjigovodstveno evidentira na teret rashoda, a u korist ispravke

vrednosti te aktive, a obračunati iznos verovatnog gubitka po osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda,

a u korist rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Grupna procena obezvređenja vrši se za plasmane koji ne pripadaju grupi individualno značajnih plasmana.

Za svrhe grupne procene, plasmani se grupišu u grupe homogene u pogledu kreditnog rizika, prema tipu proizvoda,

odnosno stepenu senzitivnosti, a u skladu sa internom metodologijom usklađenom sa metodologijom Societe

Generale grupe.

Budući tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se određuju na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o

gubicima po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir

i trenutno dostupni podaci u cilju eliminacije efekata koji su bili aktuelni u prethodnom periodu, a više nisu, kao i u

cilju uključivanja onih efekata koji su bitni danas, a nisu imali značaj u prethodnom periodu.

Pri proceni budućih novčanih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji će izvesno nastati realizacijom sredstava

obezbeđenja, umanjeni za troškove realizacije.



iii. Sistem rangiranja (rejtinga) klijenata

Sistem rejtinga Societe Generale Grupe zasniva se na kvalitativnoj analizi i može se koristiti i za klijente i za

transakcije. Skala ima 10 nivoa i 22 podnivoa sa sedam klasa, od kojih 19 označava ’’in bonis’’ klijente, a 3

problematične klijente. Ova skala rejtinga pokriva poslovanje sa klijentima u svim sektorima osim u finansijskom

sektoru, gde se koristi poseban model. Rejting zavisi od kvaliteta klijenta i omogućava da rejting svih linija određenog

kreditnog predmeta bude usklađen sa rejtingom samog klijenta i strukturom transakcija.

Određivanje, odnosno preispitivanje rejtinga klijenta radi se najmanje jednom godišnje nakon prikupljanja finansijskih

izveštaja klijenata, ili u toku godine u slučaju da neki vanredni događaj promeni profil rizičnosti klijenta (on je od

suštinskog značaja kao element kontrole rizika i stoga mora da bude procenjen nezavisno od ’’događaja’’ vezanog

za kreditni predmet).

Skala rejtinga dužnika gradirana je prema verovatnoći neizvršenja obaveze. Rejting dužnika omogućava da se utvrdi

verovatnoća neizvršenja obaveze druge ugovorne strane u periodu od godinu dana.

Rejting lestvica Societe Generale Grupe

SG Group Rejting dužnika Moody`s S & P Fitch IBCA

1 Aaa AAA AAA

2+ Aa1 AA+ AA+

2 Aa2 AA AA

2- Aa3 AA- AA-

3+ A1 A+ A+

3 A2 A A

3- A3 A- A-

4+ Baa1 BBB+ BBB+

4 Baa2 BBB BBB

4- Baa3 BBB- BBB-

5+ Ba1 BB+ BB+

5 Ba2 BB BB

5- Ba3 BB- BB-

6+ B1 B+ B+

6 B2 B B

6- B3 B B

7+ Caa1 CCC+ CCC+

7 Caa2 CCC CCC

7- Caa3 CCC- CCC-

8 Ca DDD

9 C D DD

10 C- - D



Maksimalna izloženost portfolija Grupe kreditnom riziku prikazana je u sledećem pregledu:

RSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom

riziku

Ispravka vrednosti

Od čega grupna

procena

Neto bilansna izloženost kreditnom

riziku

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom

riziku

Ispravka vrednosti

Od čega grupna

procena

Neto bilansna izloženost kreditnom

riziku


2,260,001 (37,132) (37,132) 2,222,869 6,499,302 (74,168) (74,168) 6,425,134


238,081,942 (20,809,393) (1,449,007) 217,272,549 193,986,507 (25,619,398) (1,145,432) 168,367,109


37,005,734 (98) (98) 37,005,636 40,612,118 (125) - 40,611,993


1,964,099 - - 1,964,099 17,088 - - 17,088


242,701 - - 242,701 245,786 - - 245,786

UKUPNO 279,554,477 (20,846,623) (1,486,237) 258,707,854 241,360,801 (25,693,691) (1,219,600) 215,667,110



31.12.2017.

Maksimalna vanbilansna izloženost kreditnom

riziku

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

stavkama Od čega grupna procena

Plative garancije 13,601,618 (123,342) (122,549)

Činidbene garancije 25,352,768 (289,215) (272,638)

Nepokriveni akreditivi i dati avali 1,230,355 (8,467) (8,467)

Preuzete neopozive obaveze 2,568,087 (31,107) (31,107)

Derivati 28,861,271 - -

UKUPNO 71,614,099 (452,131) (434,761)

iv. Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Grupa ima potencijalnu obavezu da izvrši

plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Grupa se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići

istim kontrolnim procesima i procedurama.

v. Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Grupe sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra

2016. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može

se analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu bilansne

izloženosti:

31.12.2017.

RSD 000

Krediti i potraživanja od banaka i drugih


Krediti i potraživanja od

komitenata


raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju

Investicije u pridružena

društva i zajedničke poduhvate

Srbija 401,700 209,161,581 37,005,734 1,964,099 242,701

EU 927,135 23,589,706 - - -

Od čega Francuska 290,587 2,458,069 - - -

Ostatak Evrope 225,939 3,956,322 - - -

Ostatak sveta 705,227 1,374,333 - - -

2,260,001 238,081,942 37,005,734 1,964,099 242,701



RSD 000

31.12.2016.

Neto vanbilansna izloženost

kreditnom riziku

Maksimalna vanbilansna izloženost kreditnom

riziku

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

stavkama Od čega grupna procena

Neto vanbilansna izloženost kreditnom

riziku

13,478,276 14,071,911 (131,939) (131,939) 13,939,972

25,063,553 17,654,764 (208,058) (171,892) 17,446,706

1,221,888 2,221,049 (20,902) (20,902) 2,200,147

2,536,980 4,298,609 (41,532) (41,532) 4,257,077

28,861,271 1,845,627 - - 1,845,627

71,161,968 40,091,960 (402,431) (366,265) 39,689,529

31.12.2016.

RSD 000

Krediti i potraživanja od banaka i drugih


Krediti i potraživanja od

komitenata


raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju

Investicije u pridružena

društva i zajedničke poduhvate

Srbija 33,714 193,482,343 40,612,118 17,088 245,786

EU 1,429,711 426,993 - - -

Od čega Francuska 423,545 9,208 - - -

Ostatak Evrope 39,109 48,128 - - -

Ostatak sveta 4,996,769 29,043 - - -

6,499,303 193,986,507 40,612,118 17,088 245,786

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Grupe sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra

2016. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se

analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu vanbilansne

izloženosti:

31.12.2017.

RSD 000

Plative garancije Činidbene garancije

Nepokriveni akreditivi i dati

avali

Preuzete neopozive

obaveze Derivati

Srbija 10,165,534 13,160,693 1,058,763 1,908,027 1,188,726

EU 3,213,222 8,075,751 115,517 660,060 26,569,384

Od čega Francuska 323,639 1,086,509 - 14,235 25,537,239

Ostatak Evrope 194,913 2,383,261 - - 1,043,156

Ostatak Sveta 27,949 1,733,063 56,075 - 60,005

13,601,618 25,352,768 1,230,355 2,568,087 28,861,271



31.12.2016.

RSD 000

Plative garancije Činidbene garancije

Nepokriveni akreditivi i dati

avali

Preuzete neopozive

obaveze Derivati

Srbija 13,478,458 15,428,360 2,221,049 4,298,609 1,845,627

EU 109,195 1,880,287 - - -

Od čega Francuska 77,817 61,769 - - -

Ostatak Evrope 484,258 346,117 - - -

14,071,911 17,654,764 2,221,049 4,298,609 1,845,627

vi. Pokrivenost kolateralima i drugim oblicima obezbeđenja

Grupa za većinu svojih plasmana odobrenih klijentima (osim plasmana bankama) zahteva određena sredstva

obezbeđenja.

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta, kao i

karakteristika i ročnosti konkretnog plasmana.

Procena fer vrednosti sredstava obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u

trenutku isplate plasmana klijentu. U skladu sa poslovnom politikom određuje se potrebna fer vrednost instrumenta

obezbeđenja i način i rok njene ponovne procene.

Grupa koristi sledeće kolaterale pri obračunu rezerve za procenjene gubitke, kao i pri obračunu sadašnje vrednosti

budućih novčanih tokova kod klijenata kod kojih se očekuje naplata iz kolaterala i kod kojih se ispravka vrednosti

plasmana individualno procenjuje:

Prvoklasni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:

– Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti

– Garancije izdate od strane prvoklasnih banaka

– Garancije i druge oblike jemstva izdate od strane države

Adekvatni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:

– hipoteke na stambenim nepokretnostima i

– hipoteke na komercijalnim nepokretnostima.



Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa

ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja

adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

Tabela u nastavku daje pregled pokrivenosti predmetima obezbeđenja na 31. decembar 2017. godine i 31.

decembar 2016. godine i to na način da su prvoklasni i adekvatni instrumenti obezbeđenja dodatno segmentirani

na kategorije gotovinskih depozita i garancija banaka ili država, odnosno stambenih i komercijalnih nepokretnosti.

na dan 31. decembar 2017.

RSD 000

Bilansna aktiva

Obezbeđeno prvoklasnim

instrumentima obezbeđenja

Obezbeđeno gotovinskim depozitima

Obezbeđeno garancijama

banaka i države

Obezbeđeno adekvatnim


Obezbeđeno stambenim

nepokretnostima

Obezbeđeno komercijalnim

nepokretnostima

Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa fizičkim licima

155,423 155,423 - 30,690,254 30,072,820 617,434

Od toga: - - - - - -

Potrošački krediti 28,088 28,088 - 23,245 2,295 20,950

Krediti za obrtna sredstva 115,219 115,219 - 193,207 63,952 129,255

Krediti za investicije 10,770 10,770 - 805,889 394,694 411,195

Stambeni krediti - - - 29,667,913 29,611,879 56,034

Ostali bilansni plasmani 1,346 1,346 - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa pravnim licima

14,058,399 9,024,724 5,033,675 35,946,765 4,242,705 31,704,060

Od toga: - - - - - -

Krediti za obrtna sredstva 13,434,172 8,869,606 4,564,566 33,292,441 3,562,008 29,730,433

Krediti za investicije 623,755 154,646 469,109 2,512,792 668,626 1,844,166

Ostali bilansni plasmani 472 472 - 141,532 12,071 129,461

Ukupno 14,213,822 9,180,147 5,033,675 66,637,019 34,315,525 32,321,494




RSD 000

Bilansna aktiva





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa fizičkim licima

77,860 77,860 - 23,031,885 22,639,495 392,390

Od toga:

Potrošački krediti 5,072 5,072 - 1,020 1,020 -

Krediti za obrtna sredstva 70,260 70,260 - 231,493 91,616 139,877

Krediti za investicije 522 522 - 425,908 224,670 201,239

Stambeni krediti 2,004 2,004 - 22,373,464 22,322,189 51,274

Ostali bilansni plasmani 2 2 - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa pravnim licima

6,973,625 2,882,613 4,091,013 21,803,510 3,455,141 18,356,975

Od toga:

Krediti za obrtna sredstva 5,967,217 2,855,596 3,111,623 20,634,152 3,151,858 17,482,295

Krediti za investicije 1,006,408 27,017 979,390 1,107,431 272,319 843,716

Ostali bilansni plasmani - - - 61,927 30,964 30,964

UKUPNO 7,051,485 2,960,473 4,091,013 44,835,395 26,094,636 18,749,365


RSD 000

Vanbilansna aktiva





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Segment rada sa fizičkim licima 52,395 52,395 - 12,596 2,488 10,108

Od toga:

Plative garancije 52,069 52,069 - 12,596 2,488 10,108

Činidbene garancije 326 326 - - - -

Segment rada sa pravnim licima 6,680,195 2,859,157 3,821,038 3,088,575 283,774 2,804,801

Od toga:

Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali

6,643,217 2,859,075 3,784,141 3,075,925 271,124 2,804,801

Preuzete neiskorišćene obaveze

36,978 82 36,897 12,650 12,650 -

UKUPNO 6,732,590 2,911,552 3,821,038 3,101,171 286,262 2,814,909




RSD 000

Vanbilansna aktiva





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Segment rada sa fizičkim licima 27,617 26,999 617 3,087 3,087 -

Od toga: - - - - - -

Plative garancije 27,617 26,999 617 3,087 3,087 -

Segment rada sa pravnim licima 3,781,640 1,364,402 2,417,239 3,570,052 349,697 3,220,355

Od toga: - - - - - -

Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali

3,767,217 1,349,979 2,417,239 3,539,516 342,047 3,197,469

Preuzete neiskorišćene obaveze

14,423 14,423 - 30,536 7,650 22,886

UKUPNO 3,809,257 1,391,401 2,417,856 3,573,139 352,784 3,220,355

vii. Analiza rizika koncentracije

Analiza izloženosti Grupe kreditnom riziku, po industrijskim sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstava

obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra

2016. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

RSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost*

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost*

Stanovništvo 111,119,993 61,581,347 82,557,306 59,447,562

Vađenje ruda i kamena i prerađivačka industrija 39,625,984 27,637,771 44,920,918 30,630,193

Trgovina 36,058,632 29,370,779 45,615,023 38,437,765

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 7,602,336 5,549,286 7,657,884 5,473,497

Građevinarstvo 6,738,928 4,167,423 11,190,342 9,385,779

Saobraćaj, skladištenje i veze, snadbevanje električnom energijom, hoteli i restorani

15,199,661 14,531,396 16,455,039 13,249,200

Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti, ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti

15,514,230 13,559,410 5,687,904 4,589,251

Ostalo 47,694,641 46,682,871 67,368,344 53,921,363

Ukupno 279,554,405 203,080,283 281,452,760 215,134,610

* Sredstva obezbeđenja uzeta u obzir: gotovinski depoziti, bankarske garancije prvoklasnih banaka i hipoteke na nepokretnostima koje u potpunosti pokrivaju iznos potraživanja.



viii. Kvalitet portfolija

Kvalitetom finansijskih sredstava Grupa upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje

kvalitet portfolija po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra

2017. godine i 2016. godine:

BILANSNA AKTIVA 31.12.2017. Nedospeli i neobezvređeni

Nivo kvalitetaIspravka

vrednostiVisok kvalitet Standardni kvalitet

Substandardni kvalitet

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,232,427 - - (37,026)

Krediti i potraživanja od komitenata 149,220,376 48,695,976 7,104,146 (1,409,223)

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 37,005,734 - - (98)

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 1,964,099 - - -

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 242,701 - - -

Ukupno 190,665,337 48,695,976 7,104,146 (1,446,347)

VANBILANS 31.12.2017.

Nedospeli i neobezvređeni

Nivo kvalitetaRezervisanja

za gubitke po vanbilansnim plasmanima

Visok kvalitet Standardni kvalitet


Plative garancije 4,576,595 8,641,964 334,094 (122,302)

Činidbene garancije 9,885,518 14,313,776 983,255 (272,428)

Nepokriveni akreditivi i dati avali 651,807 564,587 - (8,306)

Preuzete neopozive obaveze 796,619 954,444 816,928 (31,107)

Derivati - 28,861,271 - -

UKUPNO 15,910,539 53,336,042 2,134,277 (434,143)



RSD 000

DospeliUkupno

Neto izloženost

Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Ispravka

vrednosti Neto izloženost Ukupni bruto plasmani

Ispravka vrednosti Neto izloženost

2,195,401 27,574 - (106) 27,468 2,260,001 (37,132) 2,222,869

203,611,275 8,855,156 24,206,288 (19,400,170) 13,661,275 238,081,942 (20,809,393) 217,272,549

37,005,636 - - - - 37,005,734 (98) 37,005,636

1,964,099 - - - - 1,964,099 - 1,964,099

242,701 - - - - 242,701 - 242,701

245,019,112 8,882,730 24,206,288 (19,400,276) 13,688,743 279,554,477 (20,846,623) 258,707,854

RSD 000

DospeliUkupno

Neto izloženost

Dospeli neobezvređeni Obezvređeni

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima

Neto izloženost Ukupni bruto plasmani


Neto izloženost

13,430,351 48,172 793 (1,040) 47,925 13,601,618 (123,342) 13,478,276

24,910,121 74,300 95,919 (16,787) 153,432 25,352,768 (289,215) 25,063,553

1,208,088 13,961 - (161) 13,800 1,230,355 (8,467) 1,221,888

2,536,884 96 - - 96 2,568,087 (31,107) 2,536,980

28,861,271 - - - - 28,861,271 - 28,861,271

70,946,715 136,529 96,712 (17,988) 215,253 71,614,099 (452,131) 71,161,968



BILANSNA AKTIVA 31.12.2016.Nedospeli i neobezvređeni

Nivo kvalitetaIspravka

vrednostiVisok kvalitet Standardni kvalitet


Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,498,350 - - (74,164)

Krediti i potraživanja od komitenata 110,858,981 36,490,664 6,996,806 (1,104,493)

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 40,612,118 - - (125)

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17,088 - - -

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 245,786 - - -

UKUPNO 158,232,323 36,490,664 6,996,806 (1,178,782)

VANBILANS 31.12.2016.

Nedospeli i neobezvređeni

Nivo kvalitetaRezervisanja

za gubitke po vanbilansnim plasmanima

Visok kvalitet Standardni kvalitet


Plative garancije 5,625,775 7,731,073 695,508 (131,939)

Činidbene garancije 8,195,714 7,878,830 1,429,510 (171,892)

Nepokriveni akreditivi i dati avali 639,856 1,581,193 - (20,902)

Preuzete neopozive obaveze 1,724,881 2,003,799 569,928 (41,532)

Derivati 1,845,627 - - -

UKUPNO 18,031,853 19,194,895 2,694,946 (366,265)



RSD 000

DospeliUkupno

Neto izloženost Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Ispravka

vrednosti Neto izloženost Ukupni bruto plasmani

Ispravka vrednosti Neto izloženost

6,424,186 952 - (4) 948 6,499,302 (74,168) 6,425,134

153,241,957 7,751,733 31,888,323 (24,514,905) 15,125,151 193,986,507 (25,619,398) 168,367,109

40,611,993 - - - - 40,612,118 (125) 40,611,993

17,088 - - - - 17,088 - 17,088

245,786 - - - - 245,786 - 245,786

200,541,010 7,752,685 31,888,323 (24,514,909) 15,126,099 241,360,801 (25,693,691) 215,667,110

RSD 000

DospeliUkupno

Neto izloženost

Dospeli neobezvređeni Obezvređeni


Neto izloženost Ukupni bruto plasmani


Neto izloženost

13,920,417 19,554 - - 19,554 14,071,911 (131,939) 13,939,972

17,332,162 26,284 124,426 (36,167) 114,544 17,654,764 (208,059) 17,446,706

2,200,147 - - - - 2,221,049 (20,902) 2,200,147

4,257,076 - - - - 4,298,609 (41,532) 4,257,077

1,845,627 - - - - 1,845,627 - 1,845,627

39,555,429 45,838 124,426 (36,167) 134,098 40,091,960 (402,432) 39,689,528



Klasifikacija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava (visok, standardni i substandardni stepen kvaliteta)

u skladu je sa Internim rejting modelom Grupe.

Nedospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženost prema klijentima koji nemaju kašnjenja u

izmirivanju obaveza i nisu individualno obezvređeni.

Dospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti prema klijentima koji imaju kašnjenja

u izmirivanju obaveza od najmanje jednog dana, a koji nisu individualno obezvređeni.

Obezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti za koje je formirana ispravka vrednosti u skladu sa procenom

Banke o naplativosti takvih potraživanja.

Pri tome se pod plasmanima:

Visokog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

– 1, 2+, 2, 2-, 3+, 3, 3-, 4+, 4, 4-, 5+, 5 i 5-

Standardnog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

– 6+, 6 i 6-

Substandardnog kvaliteta plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

– 7+, 7, 7-,

– 8, 9 i 10 važi za plasmane koji nisu individualno obezvređeni.

Starosna analiza dela portfolija koji je dospeo i neobezvređen na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra

2016. godine, prikazana je kako sledi:

RSD 000

31.12.2017.

1 do 30 dana 31 do 60 dana 61 do 90 dana Preko 90 dana Ukupno


27,574 - - - 27,574

Krediti i potraživanja od komitenata 6,272,927 1,868,966 549,942 163,321 8,855,156

Plative garancije 48,172 - - - 48,172

Činidbene garancije 74,300 - - - 74,300

Nepokriveni akreditivi i dati avali 13,961 - - - 13,961

Preuzete neopozive obaveze 96 - - - 96

UKUPNO 6,437,030 1,868,966 549,942 163,321 9,019,259



RSD 000

31.12.2016.

1 do 30 dana 31 do 60 dana 61 do 90 dana Preko 90 dana Ukupno


1,480 952 - - 2,432

Krediti i potraživanja od komitenata 5,658,420 1,056,404 395,312 641,598 7,751,734

Plative garancije 13,114 6,440 - - 19,554

Činidbene garancije 26,284 - - - 26,284

Nepokriveni akreditivi - - - - -

Preuzete neopozive obaveze - - - - -

UKUPNO 5,699,298 1,063,796 395,312 641,598 7,800,004

Naredna tabela prikazuje iznos dospelih neobezvređenih i obezvređenih izloženosti a koje nisu pokrivene prvoklasnim

ili adekvatnim kolateralima definisanim internim pravilima Grupe:

RSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Dospeli

neobezvređeni Obezvređeni

Ukupan iznos izloženosti 9,019,259 24,303,001 7,798,523 32,012,749

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 27,574 - 952 -

Krediti i potraživanja od komitenata 8,855,156 24,206,289 7,751,733 31,888,323

Plative garancije 48,172 793 19,554 -

Činidbene garancije 74,300 95,919 26,284 124,426

Nepokriveni akreditivi 13,961 - - -

Preuzete neopozive obaveze 96 - - -

Od toga :Iznos izloženosti koji nije pokriven instrumentima obezbeđenja

8,254,782 11,859,565 7,047,918 22,486,585

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 27,574 - - -

Krediti i potraživanja od komitenata 8,102,276 11,849,577 7,038,540 22,472,597

Plative garancije 44,875 - 9,378 -

Činidbene garancije 66,000 9,988 - 13,988

Nepokriveni akreditivi 13,961 - - -

Preuzete neopozive obaveze 96 - - -

ix. Restruktuirani plasmani

U skladu sa internim metodologijama, Grupa posebnu pažnju posvećuje potraživanjima koja su predmet

restrukturiranja usled povećanog stepena kreditnog rizika. Pod ovim potraživanjima Banka smatra kredite i druge

plasmane kod kojih je izvršena promena inicijalno ugovorenih uslova usled nemogućnosti klijenta da izmiruje

svoje obaveze u skladu sa ugovorom definisanim uslovima i rokovima, usled problema u poslovanju, pogoršanja

finansijskih pokazatelja, odnosno značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti klijenta.



Knjigovodstvene vrednosti restrukturiranih kredita su prikazane u sledećoj tabeli:

Restrukturirani plasmani komitentima

RSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Ukupno restrukturirani

plasmani

Ispravka vrednosti

Neto izloženost kreditnom

riziku

Ukupno restrukturirani

plasmani

Ispravka vrednosti

Neto izloženost kreditnom

riziku

Krediti i potraživanja od komitenata 8,502,659 (6,430,116) 2,072,543 14,132,012 (7,774,875) 6,357,137

x. Otpis

Grupa otpisuje bilansna potraživanja kada se proceni da su nenaplativa. Otpis se vrši tek nakon razmatranja

značajnih informacija kao što su promene u finansijskom položaju dužnika koje su dovele do potpune obustave

plaćanja od strane dužnika, a ne postoje u budućnosti ni izgledi naplate iz instrumenata obezbeđenja jer su sve

mogućnosti iscrpljene. Odluka o otpisu potraživanja se donosi za svakog dužnika pojedinačno.

Podaci i informacije saglasno Smernicama NBS za objavljivanje podataka i informacija Banke koji se odnose na

kvalitet aktive Banka objavljuje u okviru objavljivanja zahtevanih važećom Odlukom o objavljivanju podataka i

informacija banke.

Počev od 2017. godine Banka sprovodi tzv. računovodstveni otpis. Ova praksa je zasnovana na odluci Narodne

banke Srbije – Odluka o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke (Službeni glasnik RS br. 77/2017) koja

uvodi obavezni računovodstveni otpis za loše plasmane koji su 100% pokriveni ispravkom vrednosti. Za razliku od

tradicionalne prakse otpisa potraživanja koja implicira oprost duga, računovodstveni otpis se sprovodi prenosom

potraživanja iz bilansne u vanbilansnu evidenciju anke bez zaustavljanja procesa naplate tih loših plasmana.

34.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe koji proizilazi iz nesposobnosti

Grupe da izvrši sve svoje dospele obaveze bez snošenja neprihvatljivih gubitaka. Problem likvidnosti se izražava kao

nedostatak likvidne aktive za izmirenje svih dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva depozita i nedepozitne

pasive, zbog nemogućnosti pribavljanja ili teškoća u pribavljanju likvidnih sredstava prodajom likvidne aktive (tržišni

rizik likvidnosti), odnosno nemogućnosti ili teškoća u pribavljanju novih ili obnavljanju postojećih izvora finansiranja

po razumnoj tržišnoj ceni (rizik likvidnosti izvora finansiranja).

Upravljanje rizikom likvidnosti ima ključnu ulogu u opreznom i savesnom obavljanju bankarske delatnosti. Upravljanje

likvidnošću predstavlja kontinuiran proces sagledavanja potreba za likvidnošću u različitim scenarijima poslovanja,

kao i planiranje u vanrednim okolnostima. To je proces obezbeđenja i održavanja zadovoljavajućeg nivoa likvidnih

sredstava na osnovu analize i sagledavanja tražnje za likvidnošću, kao i promena u bilansnoj i vanbilansnoj strukturi

Banke. Radi sprovođenja navedenih aktivnosti najveća pažnja se usmerava na analizu usklađenosti priliva i odliva po

svim valutama, stabilnosti i stepena koncentracije depozita i ostalih izvora finansiranja Banke, kao i na kontinuiranu

analizu uslova na finansijskom tržištu što utiče na sposobnost Banke da pribavi likvidna sredstva ili proda delove

likvidne aktive na tržištu pod povoljnim uslovima.



Upravljanje rizikom likvidnosti

Upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva proces identifikacije, merenja, ublažavanja i praćenja rizika likvidnosti

na kontinuiranoj osnovi. Da bi smanjila i/ili ograničila ovaj rizik, Banka nastoji da:

Kontinuirano prati i analizira sve faktore koji utiču na likvidnosnu poziciju Banke,

Obezbedi diversifikovane izvore finansiranja,

Obezbedi optimalnu tekuću dnevnu likvidnost obezbeđujući sredstva u dovoljnom iznosu i valutnoj strukturi (na

nivou svake valute) za nesmetano izmirivanje obaveza, što uključuje i procenu očekivanih novčanih tokova za

period od 30 dana,

Sagledava i prati dugoročnu likvidnosnu poziciju na bazi projekcije gepova likvidnosti, odnosno praćenja uskla-

đenosti novčanih priliva i odliva po osnovu bilansnih i vanbilansnih stavki na dugi rok,

Obezbedi rezervu likvidnosti na bazi analize ročne usklađenosti bilansnih pozicija i na način da obezbeđuje

utrživost potraživanja i imovine u kratkom roku u slučaju potrebe,

Održava portfolio likvidnih hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (hartija koje je izdala NBS ili država

Srbija),

Plasira kratkoročne međubankarske depozite u okviru definisanih limita,

Ima na raspolaganju i okvirne kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti za potrebe održanja likvidnosti,

Održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

Grupa upravlja likvidnošću na način da obezbeđuje stabilnost, diversifikaciju i fleksibilnost izvora finansiranja. U

okviru procesa diversifikacije izvora finansiranja, Grupa je u 2017. godini posebnu pažnju poklanjala depozitnim

izvorima finansiranja, kako stanovništva tako i privrede. Grupa je uspešno radila na realizaciji postavljenog cilja,

što se ogleda u očuvanju stabilnosti depozitne baze uz dalju diversifikaciju u pogledu ročne strukture i snižavanja

troškova.

Usvojene politike i procedure osiguravaju adekvatno upravljanje sredstvima, koje uz praćenje novčanih tokova i

postavljenih limita na dnevnom nivou, ali i izradu dugoročnih (strukturnih) gepova likvidnosti na mesečnom nivou,

treba da obezbede minimiziranje rizika likvidnosti.

Grupa održava portfolio visoko likvidnih i lako utrživih hartija od vrednosti, pre svega državnih zapisa Republike

Srbije i blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije. Ovaj portfolio služi kao rezerva likvidnosti koje se lako, brzo i uz

minimalne gubitke u vrednosti može konvertovati u gotovinu radi izmirenja dospelih obaveza kao i neočekivanih

odliva ili prekida novčanih priliva.



Pokazatelj nivoa likvidnosti tokom 2017. godine bio je uvek u okviru propisanog limita (ne manje od 1) i predstavljen

je u sledećoj tabeli:

Pokazatelj nivoa likvidnosti 2017. 2016.

Prosek tokom perioda 1.59 1.72

Najviši 1.94 2.36

Najniži 1.35 1.35

Na dan 31. decembra 1.58 1.55

Tokom 2017. godine izvršena je implementacija Basel III standarda za likvidnost, koji podrazumeva uvođenje

pokazatelja pokrića likvidnom aktivom (LCR). Prvi izveštajni period je bio 30. jun 2017. godine. Banka je u obavezi

da do 31.12.2017. godine drži LCR na minimalnom nivou od 80%, nakon čega je u obavezi da održava LCR

na minimalnom nivou od 100%. Banka je tokom 2017. godine bila u okviru propisanog limita za LCR. LCR na

31.12.2017 godine je iznosio 100,28%.

Analiza finansijske aktive i pasive prema preostaloj ugovorenoj ročnosti – gep likvidnosti

Pored regulatornih dnevnih pokazatelja likvidnosti, Grupa bliže prati svoje stanje likvidnosti merenjem ukupnih

tokova gotovine koji proizilaze iz svih njenih sredstava i obaveza, uključujući i vanbilansne stavke. Izveštaji o tokovima

gotovine prave se po svim značajnim valutama sa kojima Banka posluje. Periodični izveštaji o tokovima gotovine

koriste se da bi se identifikovale značajne neusklađenosti i da bi se procenile buduće potrebe za likvidnošću, kao i

viškovi likvidnosti. Odluke u pogledu upravljanja likvidnošću zasnivaju se na analizi neusklađenosti tokova gotovine.

Kod projekcije novčanih tokova, razvrstavanje bilansnih stavki bazira se na principu preostale ugovorene ročnosti datih

stavki (preostali broj dana do dospeća). Takođe, utvrđuje se preostala ročnost i raspodeljuju stavke koje nemaju

rok dospeća tj. stavke bez ugovorenog roka dospeća kao što su: sredstva obavezne rezerve, „overdraft“ potraživanja,

transakcioni depoziti, ostali depoziti po viđenju i sva ostala potraživanja i obaveze bez ugovorene ročnosti. Banka po

tom pitanju primenjuje umereno konzervativan pristup.

Što se tiče ostalih vanbilansnih stavki (uslovnih potraživanja i obaveza), one se prikazuju odvojeno od bilansnih

tokova na strani aktive i pasive.

U nastavku su date tabele koje prikazuju analizu sredstava i obaveza Grupe po preostaloj ročnosti uzimajući u obzir

očekivano vreme realizacije sredstava i izmirenja obaveza na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra

2016. godine.



Rizik likvidnosti 31.12.2017.

– Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

AKTIVA

RSD 000

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do pet

godina

Preko pet godina Ukupno


30,596,133 - - - - - 30,596,133


1,964,099 - - - - - 1,964,099


- 4,084,341 367,308 641,449 27,052,812 4,859,726 37,005,636


1,531,194 517,845 52,189 81,853 39,788 - 2,222,869


28,025,855 15,407,120 23,087,711 27,105,613 65,772,457 57,873,793 217,272,549

Ostala sredstva 1,032,754 2,741 4,112 8,223 37,499 61,947 1,147,276

UKUPNA FINANSIJSKA AKTIVA 63,150,035 20,012,047 23,511,320 27,837,138 92,902,556 62,795,466 290,208,562

PASIVA

RSD 000

Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina



42,272 - - - - - 42,272


5,441,727 14,070,940 9,091,898 6,635,502 20,935,947 16,255,876 72,431,890


27,585,087 55,207,055 14,892,415 22,209,575 34,122,082 11,409,089 165,425,303

Subordinirane obaveze - - 4,130 - 5,923,635 2,961,818 8,889,583

Ostale obaveze 4,650,484 10,882 16,325 32,647 89,451 - 4,799,789

UKUPNE FINANSIJSKE OBAVEZE 37,719,570 69,288,877 24,004,768 28,877,724 61,071,115 30,626,783 251,588,837

ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI

25,430,465 (49,276,830) (493,448) (1,040,586) 31,831,441 32,168,683 -

ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI

25,430,465 (23,846,365) (24,339,813) (25,380,399) 6,451,042 38,619,725 -





NAZIV POZICIJE RSD 000

AKTIVA Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina



23,765,145 - - - - - 23,765,145


17,088 - - - - - 17,088


599,084 1,591,261 2,261,224 8,349,440 25,242,094 2,568,890 40,611,993


6,363,204 27,574 8,205 5,742 20,409 - 6,425,134


3,807,580 12,626,498 14,744,283 26,784,754 68,538,494 41,865,500 168,367,109

Ostala sredstva 1,001,719 - - - - 34,374 1,036,093





PASIVA Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina



13,118 - - - - - 13,118


4,517,444 1,136,555 3,102,400 2,358,292 19,333,000 14,629,082 45,076,773


29,009,672 13,197,679 12,305,419 15,157,801 34,776,241 37,453,204 141,900,016

Subordinirane obaveze - - 3,960 - 9,260,423 - 9,264,383

Ostale obaveze 6,778,714 - - - - - 6,778,714


ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI

(4,765,128) (88,901) 1,601,933 17,623,843 30,431,333 (7,613,522) -

ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI

(4,765,128) (4,854,029) (3,252,096) 14,371,747 44,803,080 37,189,558 -



Rizik likvidnosti – vanbilansne stavke

– Analiza ročne strukture vanbilansne evidencije

31.12.2017.

RSD 000

Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina


Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze

3,505,348 8,087,510 2,091,574 3,654,299 24,536,442 877,655 42,752,828

Derivati 22,091,511 170143 330214 1845039 3,429,733 994,631 28,861,271

UKUPNO 25,596,859 8,257,653 2,421,788 5,499,338 27,966,175 1,872,286 71,614,099

31.12.2016.

RSD 000

Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina


Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze

7,725,071 2,732,214 1,031,787 15,712,661 1,126,498 9,918,102 38,246,333

Derivati 316,183 - - - 764,722 764,722 1,845,627

UKUPNO 8,041,254 2,732,214 1,031,787 15,712,661 1,891,220 10,682,824 40,091,960

34.4. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će Grupa imati negativne efekte na finansijski rezultat usled promena vrednosti bilansnih

pozicija izazvanih promenom vrednosti cena na tržištu. Od tržišnih rizika Grupa ima izloženost prema deviznom

riziku i riziku promene kamatnih stopa.

Upravljanje tržišnim rizicima

Pravila definisana na nivou Banke, a koja važe za upravljanje tržišnim rizicima su:

Upravljanje rizicima obavlja se centralizovano;

Tržišni rizici su centralizovani, konsolidovani i podležu redovnom standardizovanom izveštavanju;

Dozvoljena izloženost pojedinim rizicima je definisana prethodno odobrenim limitima koji se odobravaju u zavi-

snosti od vrste tržišne aktivnosti za koju se limit određuje.

Sistem kontrole tržišnih rizika se ostvaruje kroz podelu i nezavisnost funkcija preuzimanja rizika (front) od njihovog

praćenja (middle office) i upravljanja (odeljenje za rizik) kao i aktivnosti podrške (back office).



Odbor za tržišne rizike - MARCO

Odbor za tržišne rizike – MARCO formiran je za utvrđivanje, praćenje i upravljanje tržišnim rizicima.

MARCO ima nadležnosti, pre svega, u:

Identifikaciji, proceni i praćenju tržišnih rizika nastalih u transakcijama Banke,

Kontroli usklađenosti tržišnih aktivnosti i transakcija sa standardima i instrukcijama SG grupe,

Obezbeđenju nezavisnih aktivnosti kontrole rizika, službi podrške (back-office i middle-office) u odnosu na

službe nadležne za ugovaranje transakcija (front-office),

Kontroli i praćenju usaglašenosti sa usvojenim limitima u oblasti tržišnog rizika,

Iniciranju, razmatranju i potvrđivanju novih limita, izmeni i/ili ukidanju postojećih limita koji se lokalno odobra-

vaju, potvrdi notifikovanih limita od strane SG Grupe koji se tiču tržišnih rizika,

Komunikaciji sa Izvršnim odborom i Upravnim odborom u vezi sa pitanjima koja se odnose na tržišne rizike.

34.4.1. Rizik promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe usled nepovoljnih kretanja

tržišnih kamatnih stopa. Osnovne vrste kamatnog rizika su: rizik vremenske neusklađenosti dospeća (za stavke

aktive i pasive vezane za fiksnu, nepromenljivu kamatnu stopu) i ponovnog određivanja cena (za stavke vezane za

promenljivu kamatnu stopu), rizik krive prinosa, bazni rizik i rizik ugrađenih opcija, tj, rizik opcionalnosti.

Proces upravljanja rizikom promene kamatnih stopa vrši se kroz praćenje, identifikovanje, merenje i ublažavanje

uticaja koji nepovoljno kretanje kamatnih stopa može imati na finansijski rezultat i kapital Banke. Merenje uticaja

koji kamatni rizik može imati na finansijski rezultat Banke vrši se izračunavanjem promena neto kamatne margine

u određenim scenarijima budućeg kretanja tržišnih kamatnih stopa (NII sensitivity analiza), dok se merenje uticaja

kamatnog rizika na kapital Banke vrši praćenjem promena ekonomske vrednosti kapitala u slučaju promene

kamatnih stopa (EVE sensitivity analiza).

U cilju adekvatnog upravljanja kamatnim rizikom uspostavljeni su limiti koji se prate na redovnoj osnovi. O

usaglašenosti sa limitima redovno se izveštava nadležni odbor (Odbor za Upravljanje aktivom i pasivom).

Upravljanje kamatnim rizikom

Osnovni princip upravljanja kamatnim rizikom koji Grupa sledi jeste princip usklađivanja njenih sredstava i obaveza

prema vrsti kamatne stope (fiksna kamatna stopa ili varijabilna) i prema dospećima ili datumima ponovnog

određivanja kamatne stope. Ovaj princip primenjuje se na individualnoj ili blok osnovi, zavisno od veličine transakcija.



Za merenje kamatnog rizika, Grupa izrađuje kamatni gep i računa uticaj promene kamatnih stopa na ekonomsku

vrednost kapitala (neto vrednost Grupe). Prilikom razvrstavanja pozicija u kamatnom gepu, Banka se rukovodi

sledećim principima:

za stavke sa varijabilnom kamatnom stopom - datum ponovnog određivanja kamatne stope;

za stavke sa fiksnom kamatnom stopom - datum dospeća;

kapital se tretira kao nekamatonosni izvor finansiranja koji nikad ne dospeva;

stavke koje nose kamatu, ali kod kojih ne postoji ugovoreni datum dospeća, promene kamatne stope se prika-

zuju prema očekivanom dospeću novčanog toka.

Projekcija kamatnih gepova u skladu sa planiranim dospećem stavki bilansa stanja sa fiksnom kamatnom stopom,

odnosno planiranom izmenom kamatnih stopa za stavke bilansa stanja koje imaju ugovorenu varijabilnu kamatnu

stopu, na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine, prikazana je u sledećim tabelama:

Rizik od promene kamatnih stopa 31.12.2017.

AKTIVA 31.12.2017.

RSD 000

Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina



20,594,747 3,492,649 656,814 1,853,615 1,971,555 2,026,753 30,596,133


1,964,099 - - - - - 1,964,099


- 4,084,339 367,308 641,449 27,052,812 4,859,728 37,005,636


2,058,783 160,089 3,395 446 156 - 2,222,869


137,228,356 30,596,835 11,527,440 13,114,547 20,193,315 4,612,056 217,272,549

Ostala sredstva 1,032,754 2,741 4,112 8,223 37,499 61,947 1,147,276


Vanbilansne stavke 168,732 787,417 1,081,323 735,090 1,714,867 497,316 4,984,745

UKUPNO 163,047,471 39,124,070 13,640,392 16,353,370 50,970,204 12,057,800 295,193,307




PASIVA 31.12.2017.

RSD 000

Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina



42,272 - - - - - 42,272


10,209,990 19,773,881 25,312,928 5,224,647 7,478,344 4,432,100 72,431,890


38,963,163 88,889,516 6,233,553 11,375,736 12,277,197 7,686,138 165,425,303

Subordinirane obaveze - - 8,889,583 - - - 8,889,583

Ostale obaveze 4,650,485 10,882 16,324 32,647 89,451 - 4,799,789


Vanbilansne stavke 168,732 787,417 1,081,323 735,090 1,714,867 497,316 4,984,745

UKUPNO 54,034,642 109,461,696 41,533,711 17,368,120 21,559,859 12,615,554 256,573,582

KAMATNI GEP 109,012,829 (70,337,626) (27,893,319) (1,014,750) 29,410,345 (557,754)



AKTIVA Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina



14,730,451 226,711 25,000 2,678,926 4,002,715 2,101,342 23,765,145


17,088 - - - - - 17,088


599,084 1,591,261 2,261,224 8,349,440 25,245,244 2,565,740 40,611,993


6,380,094 12,740 6,157 5,735 20,408 - 6,425,134


113,434,093 6,175,237 8,454,302 12,055,139 24,302,374 3,945,964 168,367,109

Ostala sredstva 652,819 - - - - 34,375 687,194

Vanbilansne stavke 4,555,038 - - - - - 4,555,038

UKUPNA FINANSIJSKA AKTIVA 140,368,667 8,005,949 10,746,683 23,089,240 53,570,741 8,647,421





PASIVA Do mesec dana



Od šest meseci do

godinu dana


godina


Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

13,118 - - - - - 13,118


11,586,652 8,953,963 9,024,718 1,657,329 7,919,237 5,934,874 45,076,773


32,499,906 16,579,514 14,131,420 27,818,166 37,981,841 12,889,169 141,900,016

Subordinirane obaveze - - 9,264,383 - - - 9,264,383

Ostale obaveze - - - - - 6,778,714 6,778,714

Vanbilansne stavke 4,555,038 - - - - - 4,555,038

UKUPNE FINANSIJSKE OBAVEZE 48,654,714 25,533,477 32,420,521 29,475,495 45,901,078 25,602,757

KAMATNI GEP 91,713,953 (17,527,528) (21,673,838) (6,386,255) 7,669,662 (16,155,951) -

Merenje osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala na promene kamatnih stopa se radi za svaku od značajnih valuta.

Polazi se od pretpostavke o paralelnoj promeni kamatnih stopa za 200 baznih poena (2 procentna poena).

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2017. godine prikazan je

u sledećoj tabeli:

31.12.2017.RSD 000

RSD EUR Ostale valute Ukupno

Kratkoročno 18,267 309,844 25,001 353,112

Srednjoročno (1,312,869) (512,320) 60,568 (1,764,621)

Dugoročno (741,284) 707,549 117,398 83,663

Ukupno (2,035,886) 505,073 202,967 (1,327,846)

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2016. godine prikazan je

u sledećoj tabeli:

31.12.2016.RSD 000


Kratkoročno (136,328) 253,938 111,843 229,453

Srednjoročno (1,178,644) (15,856) 734,320 (460,180)

Dugoročno (290,431) 1,826,353 887,470 2,423,392

Ukupno (1,605,403) 2,064,435 1,733,633 2,192,665

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2017.

godine prikazan je u sledećoj tabeli:



31.12.2017.RSD 000


do mesec dana 832,076 1,252,415 8,555 2,093,046

od 1 do 3 meseca (735,752) (377,804) (68,117) (1,181,673)

od 3 do 6 meseci 14,580 (363,462) (8,152) (357,034)

od 6 meseci do 1 godine 32,270 (34,971) (3,185) (5,886)

Ukupno 143,174 476,178 (70,899) 548,453

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2016.

godine prikazan je u sledećoj tabeli:

31.12.2016.RSD 000


do mesec dana 589,311 1,071,765 99,832 1,760,908

od 1 do 3 meseca (39,258) (189,431) (65,774) (294,463)

od 3 do 6 meseci 18,731 (247,768) (48,388) (277,425)

od 6 meseci do 1 godine 44,405 (50,298) (31,147) (37,040)

Ukupno 613,189 584,268 (45,477) 1,151,980

34.4.2. Devizni rizik

Devizni rizik

Devizni rizik je tekući ili potencijalni rizik nastanka gubitka u finansijskom rezultatu i kapitalu koji proizilazi iz promene

vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke usled kretanja i promene vrednosti deviznog kursa na tržištu.

Devizni rizik se obračunava na:

Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti,

Devizne transakcije,

Finansijske derivate u stranoj valuti (devizni terminski ugovori, svopovi).

U narednim tabelama prikazana je analiza bilansa uspeha Grupe na promene deviznog kursa za 5%, 10% i 20% :



RSD 000

Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 3,213,921

Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 27,128 118.4727 kurs 31/12/2017

Volatilnost deviznog kursa +5% 3,374,617 124.396335 kurs +5%

Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 160,696



Volatilnost deviznog kursa -5% 3,053,225 112.549065 kurs -5%

Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (160,696)

RSD 000









RSD 000









Upravljanje deviznim rizikom

U cilju upravljanja deviznim rizikom Grupa organizuje i obezbeđuje identifikaciju deviznog rizika i praćenje devizne

pozicije na dnevnom nivou, definiše metode, modele kao i procedure za njihovo praćenje i merenje, predlaže i

definiše limite i obavlja eksterno i interno izveštavanje.

U skladu sa regulatornim zahtevom Narodne banke Srbije, Grupa kontinuirano održava svoju deviznu poziciju u

dozvoljenim okvirima. Pokazatelj deviznog rizika je tokom 2017. godine bio u granicama zakonski propisanog

maksimuma u odnosu na kapital, gde je Grupa dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija

ne prelazi 20% njenog kapitala na dnevnom nivou.



Sledeća tabela prikazuje izloženost Grupe devizom riziku na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016.

godine:

DEVIZNI RIZIK RSD 000

AKTIVA31.12.2017.

EUR USD CHF OTHER Ukupno u stranoj valuti

Ukupno u dinarima Ukupno


11,439,172 159,389 390,392 107,185 12,096,138 18,499,995 30,596,133


26,443 - - - 26,443 1,937,656 1,964,099


6,833,163 - - - 6,833,163 30,172,473 37,005,636


1,013,127 684,061 177,016 344,191 2,218,395 4,474 2,222,869


153,093,370 210,176 2,392,788 511 155,696,845 61,575,704 217,272,549

Ostala sredstva 46,314 300 32 71 46,717 1,636,434 1,683,151

UKUPNA BILANSNA AKTIVA 172,451,589 1,053,926 2,960,228 451,958 176,917,701 113,826,736 290,744,437

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija)

35,860,952 7,197,891 27,637 723,334 43,809,814 - 43,809,814

UKUPNO 208,312,541 8,251,817 2,987,865 1,175,292 220,727,515 113,826,736 334,554,251


PASIVA31.12.2017.




26,441 - - - 26,441 15,831 42,272


63,301,380 18,438 1,205,699 447 64,525,964 7,905,926 72,431,890


85,032,191 6,400,109 1,382,452 1,060,146 93,874,898 71,550,405 165,425,303

Subordinirane obaveze 8,889,583 - - - 8,889,583 - 8,889,583

Rezervisanje 515,233 - - - 515,233 487,502 1,002,735

Ostale obaveze i odložene poreske obaveze

3,490,615 308,531 249,042 45,628 4,093,816 1,619,173 5,712,989

UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 161,255,443 6,727,078 2,837,193 1,106,221 171,925,935 81,578,837 253,504,772

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija)

43,843,177 1,527,457 246,070 57,665 45,674,369 - 45,674,369

UKUPNO 205,098,620 8,254,535 3,083,263 1,163,886 217,600,304 81,578,837 299,179,141




AKTIVA31.12.2016.




9,963,288 148,766 549,823 95,226 10,757,103 13,008,042 23,765,145


12,451 - - - 12,451 4,637 17,088


6,863,099 - - - 6,863,099 33,748,894 40,611,993


849,124 4,832,009 19,304 724,651 6,425,088 46 6,425,134


118,572,052 353,377 2,761,532 332 121,687,293 46,679,816 168,367,109

Ostala sredstva 48,459 890 46 3,163 52,558 983,535 1,036,093

UKUPNA BILANSNA AKTIVA 136,308,473 5,335,042 3,330,705 823,372 145,797,592 94,424,970 240,222,562

Vanbilansne stavke (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija)

2,889,266 1,946,864 - - 4,836,130 1,173,405 6,009,535

UKUPNO 139,197,739 7,281,906 3,330,705 823,372 150,633,722 95,598,375 246,232,097


PASIVA31.12.2016.




12,451 - - - 12,451 667 13,118

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i Centralnoj banci

36,511,019 49,587 1,366,793 2,202 37,929,601 7,147,172 45,076,773


81,559,099 6,858,771 1,735,534 759,711 90,913,115 50,986,901 141,900,016

Subordinirane obaveze 9,264,383 - - - 9,264,383 - 9,264,383

Rezervisanje 399,295 25,645 - 624 425,564 627,685 1,053,249

Ostale obaveze 4,070,846 386,160 196,460 55,419 4,708,885 2,069,829 6,778,714

UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 131,817,093 7,320,163 3,298,787 817,956 143,253,999 60,832,254 204,086,253

Vanbilansne stavke (potraživanja po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija)

4,721,972 - - - 4,721,972 1,236,850 5,958,822

UKUPNO 136,539,065 7,320,163 3,298,787 817,956 147,975,971 62,069,104 210,045,075



34.5 Operativni rizik

Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled

propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog

upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja,

posebno uključujući i događaje sa malom verovatnoćom dešavanja, ali sa rizikom velikog gubitka, rizike internih i

eksternih prevara kao i rizike koji su vezani za modele. Uz izuzetak strateškog rizika, operativni rizik uključuje pravni

rizik, rizik neusaglašenosti sa propisima i reputacioni rizik u skladu sa standardima SG Grupe.

Svrha upravljanja operativnim rizikom je proaktivno upravljanje ovim rizikom, adekvatno izdvajanje potrebnog

kapitala, kao i obezbeđivanje relevantnih informacija o izloženosti operativnom riziku za potrebe menadžmenta

Banke, eksternih kontrola i nadležnih u SG Grupi. Upravljanje operativnim rizikom je zasnovano na sistemu merenja

i kontrola koji je definisan na nivou SG Grupe i/ili lokalno, a koji je primenjen na nivou Banke.

Kako bi upravljanje operativnim rizikom bilo efikasno, neophodno je imati odgovarajuću strukturu upravljanja,

koju predvodi specijalizovani Odbor za operativni rizik, implementiran sistem unutrašnjih kontrola, odgovarajuću

organizacionu strukturu, potrebne alate i metodologije koji su razvijeni lokalno ili od strane SG grupe (prikupljanje

podataka, samoprocena rizika i kontrola, analize scenarija, ključni indikatori rizika itd).

Posebna organizaciona jedinica, Služba za stalnu kontrolu i upravljanje operativnim rizikom, nadležna je za

evidentiranje, praćenje i upravljanje operativnim rizikom, za koordinaciju i komunikaciju sa svim organizacionim

delovima Banke i za redovno izveštavanje uprave Banke i centrale u Parizu. Odbor za operativni rizik (ORCO) ima

nadležnost nad koordinacijom upravljanja operativnim rizikom, primenom korektivnih mera usmerenih na smanjenje

operativnog rizika i širenje svesti o upravljanju operativnim rizikom kroz organizacioni sistem Banke. Praćenje i

izveštavanje o događajima operativnog rizika je obaveza i odgovornost svih nivoa upravljanja i svih zaposlenih.

Narodna banka Srbije je u periodu od 20. novembra 2017. godine do 1. decembra 2017. godine i u periodu od

4. decembra 2017. do 22. februara 2018. godine sprovela kontrolu upravljanja rizicima koji nastaju po osnovu

aktivnosti koje je banka poverila trećim licima i kontrolu upravljanja rizicima koji nastaju po osnovu uvođenja novih

proizvoda/usluga.

34.6. Reputacioni rizik

Reputacioni rizik se odnosi na mogućnost nastanka gubitaka usled negativnog uticaja na tržišno pozicioniranje

Banke. Reputacioni rizik se definiše kao rizik koji proističe iz negativne percepcije od strane klijenata, partnera,

akcionara, investitora ili regulatora koji mogu negativno da utiču na sposobnost Banke da održava postojeće ili

uspostavlja nove poslovne odnose, kao i na kontinuirani pristup izvorima finansiranja. Reputacioni rizik može biti

izazvan ili biti posledica kreditnog rizika, rizika likvidnosti, tržišnog rizika, operativnog rizika, rizika usklađenosti,

pravnog rizika itd. - svih koji mogu dovesti do negativnog publiciteta, gubitka prihoda, sudskih sporova, gubitka

klijenata i partnera, odlaska ključnih zaposlenih, kao i teškoća u zapošljavanju ljudi sa traženim nivoom sposobnosti

i znanja. Reputacioni rizik je višedimenzionalan i odražava percepciju ostalih učesnika na tržištu. Izloženost

reputacionom riziku široko je prisutna unutar organizacione strukture Banke i zbog toga je u upravljanju njime

važan proaktivan pristup.



Sve aktivnosti koje Banka preduzima u cilju smanjivanja ostalih vrsta rizika kojima je izložena ili može biti izložena

u svom poslovanju predstavljaju prvi nivo sprečavanja nastanka reputacionog rizika. Naredni korak u sprečavanju

nastanka reputacionog rizika je momentalno reagovanje u slučajevima kada je Banka suočena sa reputacionim

rizikom ili njegovim posledicama.

Upravljanje reputacionim rizikom podrazumeva sposobnost da se identifikuju i procene potencijalni rizici, uspostavi

sistem obaveštavanja o istim, kao i da se planiraju i sprovode mere za sprečavanje određenih događaja i njihovo

ublažavanje. U okviru Banke uspostavljen je sistem prevencije, opažanja, procene i kontrole reputacionog rizika.

34.7. Rizici izloženosti Banke

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica,

kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. Banka upravlja rizicima izloženosti u skladu sa

strategijom i politikama upravljanja rizicima. Rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana

po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Sektor za rizike prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu

ili grupi povezanih lica.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede

usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom

licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne

bude veći od 400% kapitala Banke. Kapital Banke u skladu sa važećom Odlukom o upravljanju rizicima za potrebe

obračuna velikih izloženosti predstavlja zbir njenog osnovnog i dopunskog kapitala u iznosu do jedne trećine njenog

osnovnog kapitala, izračunatih u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke.

U toku 2017. godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti rizika izloženosti i rizici izloženosti su

se tokom 2017. godine kao i na dan 31. decembra 2017. godine kretali i bili na nivou koji je u okviru zakonski

propisanog limita.

34.8. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica, u osnovna sredstva i investicione

nekretnine.

Banka upravlja rizicima ulaganja u skladu sa strategijom i politikom upravljanja rizicima.

U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, sektor za upravljanje rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava

Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala

Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru, u osnovna sredstva i investicione nekretnine

Banke ne pređu 60% kapitala Banke.



U toku 2017. godine kao i na dan 31. decembra 2017. godine Banka je kontinuirano vodila računa o rizicima

ulaganja i rizici ulaganja su bili u okviru zakonski propisanih pokazatelja.

U toku 2016. godine završena je izgradnja i useljenje u novi poslovni objekat za koji je Banka potpisala Predugovor

o kupoprodaji u julu 2014. godine i Ugovor o kupoprodaji u aprilu 2015. godine. Time je Banka sve poslove u svom

sedištu skoncentrisala na dve lokacije, koje su u neposrednoj blizini jedna drugoj.

34.9. Rizik zemlje

Pod rizikom, koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Grupa izložena, podrazumevaju se negativni efekti

koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Grupe da naplati potraživanja od ovog

lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Grupa upravlja rizikom zemlje u skladu sa strategijom i politikama upravljanja rizicima.

Kod preuzimanja rizika prema bankama van teritorije Republike Srbije, prilikom odobravanja limita uzima se u obzir

i procena rizika zemlje.

S obzirom da opšte pravilo rejtinga, koje je definisano od strane najvećih međunarodnih rejting agencija, određuje

da rejting za opšte transakcije određenog entiteta ne sme preći državni rejting zemlje sedišta entiteta, smatra se da

se rejting te banke u odnosu na trajanje transakcije može smatrati glavnim pokazateljem rizika zemlje.

35. UPRAVLJANJE KAPITALOM

Grupa upravlja kapitalom sa ciljem da:

Obezbedi usaglašenost sa zahtevima od strane Narodne banke Srbije,

Obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja,

Održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj Banke.

O visini adekvatnosti kapitala Grupa ima obavezu da izveštava Narodnu banku Srbije polugodišnje.

Zakonom o bankama i Odlukom o adekvatnosti kapitala propisano je da banke moraju održavati minimalni kapital

u iznosu dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu. Stupanjem na snagu izmena

regulative u cilju usklađivanja sa Bazel 3 standardima, od 30. juna 2017. godine Banke su u obavezi da održavaju

pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke od najmanje 4,5%, pokazatelj adekvatnosti osnovog

kapitala banke od najmanje 6%, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 8%, kao i da obim i strukturu svog

poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik

Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013 i 92/2013,33/2015,

61/2015, 61/2016, 103/2016 i 119/2017) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (“Službeni glasnik Republike Srbije“,

br.103/2016,).



Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke propisan je način izračunavanja kapitala

Grupe i pokazatelja adekvatnosti kapitala. Ukupan kapital Grupe se sastoji od osnovnog akcijskog kapitala, dodatnog

osnovnog kapitala i dopunskog kapitala i definisanih korekcija za regulatorna prilagođavanja osnovnog akcijskog

kapitala i odbitnih stavki, dok se rizikom ponderisana bilansna i vanbilansa izloženost kreditnom riziku utvrđuju

primenom propisanih pondera rizičnosti za sve klase izloženosti.

U skladu sa važećom Odlukom o adekvatnosti kapitala, Grupa je u obavezi da obračunava sledeće pokazatelje:

pokazatelj adekatnosti osnovnog akcijskog kapitala Grupe koji je jednak odnosu osnovnog akcijskog kapitala i

rizične aktive banke i ne može biti ispod 4,5%

pokazatelj adekatnosti osnovnog kapitala Grupe koji je jednak odnosu osnovnog kapitala i rizične aktive banke

i ne može biti ispod 6%

pokazatelj adekatnosti ukupnog kapitala Grupe koji je jednak odnosu kapitala i rizične aktive banke i ne može

biti ispod 8,%.

Rizična aktiva Grupe predstavlja zbir ukupnog iznosa rizikom ponderisanih izloženosti za kreditni rizik, rizik druge

ugovorne strane, za cenovni rizik, za aktivnosti iz knjige trgovanja, za devizni rizik, za rizik prilagođavanja kreditne

izloženosti za sve poslovne aktivnosti banke i za operativni rizik.

Osnovni kapital čine: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, revalorizacione rezerve, rezerve iz

dobiti, regulatorna prilagođavanja vrednosti elemenata osnovnog akcijskog kapitala Banke, nematerijalna ulaganja,

odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti Banke, izuzev onih koja proističu iz privremenih

razlika, umanjenih za odložene poreske obaveze i potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj

aktivi i vanbilansnim stavkama Banke kao odbitne stavke.

Dopunski kapital čine subordinirane obaveze koje se u skladu sa važećom Odlukom o adekvatnosti kapitala uključuju

u dopunski kapital Banke.

Takođe, Grupa je dužna da održava pokazatelje adekvatnosti kapitala uvećane na način koji joj omogućava pokriće

zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala koji predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koji je Banka

u obavezi da održava iznad osnovnog akcijskog kapitala koji se koristi za održavanje minimalnih pokazatelja

adekvatnosti kapitala.

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke na dan 31. decembra 2017. u iznosu od RSD 138,561 hiljada

(2016.: RSD 9,403,522 hiljade) obračunata je kao razlika između obračunate posebne rezerve za procenjene

gubitke i utvrđenog iznosa ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi u

skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (‘’Službeni glasnik Republike Srbije’’, broj

94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013 i 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016,

91/2016, 101/2017 I 114/2017) propisanom od strane Narodne banke Srbije. Počev od 30.09.2017. Banka

obračunava koeficijent umanjenja potrebne rezerve u skladu sa članom 34.a. Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i

vanbilansnih stavki, odnosno primenjuje koeficijent umanjenja potrebne rezerve izračunat u skladu sa pomenutom

tačkom Odluke.



Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog i ukupnog kapitala Grupe, kao i obračun

adekvatnosti kapitala.

Upravljanje kapitalomRSD 000

2017. 2016.

Osnovni kapital 33,477,487 23,518,839

od toga Osnovni akcijski kapital 33,477,487 23,518,839

Dopunski kapital 4,207,533 4,697,306

Ukupan osnovni i dopunski kapital 37,685,020 28,216,145

Odbitne stavke od kapitala - (149,649)

Kapital 37,685,020 28,066,496

Rizikom ponderisane izloženosti za kreditni rizik - bilansna aktiva 160,994,273 125,761,079

Rizikom ponderisane izloženosti za kreditni rizik - vanbilansna aktiva 24,197,867 27,355,044

Rizikom ponderisane izloženosti za kreditni rizik - finansijski derivati 152,086 22,032

Rizična aktiva po osnovu izloženosti deviznom riziku 2,981,312 2,653,275

Rizična aktiva po osnovu izloženosti cenovnom riziku 244,400

Rizična aktiva po osnovu izloženosti operativnom riziku 24,997,788 15,746,400

Rizična aktiva po osnovu izloženosti riziku prilagođavanja kreditne izloženosti 83,725

Pokazatelj adekvatnosti kapitala na dan 31. decembra 17,64% 16,36%

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala na dan 31. decembra 15,67%

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala na dan 31. decembra 15,67%

Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koji je Grupa u obavezi da održava iznad

propisanog regulatornog mimuma za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala od 4.5 %. Kombinovani

zaštitni sloj kapitala Grupe koji je u obavezi da održava sastoji se od:

zaštitnog sloja za očuvanje kapitala u visini od 2.5% ukupne rizične aktive Grupe,

kontracikličnog sloja kapitala sa stopom od 0% za izloženosti prema Republici Srbiji i sa stopama za druge

zemlje koje se mogu preuzeti sa sajta ESRB-a;

zaštitnog sloja kapitala za strukturni sistemski rizik u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih pla-

smana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji. Uslov za primenu ovog zaštitnog sloja je da

je iznos učešća deviznih i devizno indeksiranih plasmana odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji u

ukupnim plasmanima banke odobrenim privredi i stanovništvu u Republici Srbiji veći od 10%;

zaštitnog sloja kapitala za sistemski značajnu banku u iznosu od 1% rizične aktive Grupe. Prema Odluci o

utvrđivanju liste sistemski značajnih banaka u RS i stopa zaštitnog sloja kapitala za te banke od 8.juna 2017,

Banka je svrstana u kategoriju sistemski značajnih banaka sa utvrđenom stopom zaštitnog sloja kapitala za

sistemski značajne banke od 1% ukupne rizične aktive. Narodna banka Srbije je u obavezi da najmanje jednom

godišnje preispita zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke i metodologiju za utvrđivanje sistemski

značajnih banaka.



Pregled zaštitnih slojeva kapitala koje je Grupa u obavezi da održava sa 31.12.2017.je u nastavku tabele.

II Zaštitni slojevi kapitala - primenjuju se na osnovni akcijski kapital BankeOstvarena vrednost u

000 RSD

% učešća u odnosu na

ukupnu rizičnu aktivu

Zaštitni sloj za očuvanje kapitala 5,341,286 2.50

Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik 4,818,984 2.26

Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke 2,136,515 1.00

Ukupno: 12,296,785 5.76

Ukupan kombinovani zaštitni sloj kapitala na dan 31.12.2017. iznosi 5,76% od ukupne rizične aktive Grupe.

Grupa je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o

upravljanju rizicima (’’Službeni glasnik Republike Srbije“, br, 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013,

43/2013 i 92/2013,33/2015, 61/2015 i 61/2016,103/2016 i 119/2017). Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke

na dan 31. decembra 2017. godine i 31. decembra 2016. godine prikazani su u tabeli:

Pokazatelj poslovanja

RSD 000

Propisana vrednost

Ostvarena vrednost

Ostvarena vrednost

% 31.12.2017. 31.12.2016.

Ulaganje Banke u osnovna sredstva i lica koja nisu u finansijskom sektoru max 60% 7,93% 11,64%

Zbir velikih izloženosti Banke max 400% 133,70% 176,44%

Od toga: Ukupna izloženost prema licima povezanim sa Bankom 15,90% 19,93%

Pokazatelj deviznog rizika max 20% 7,91% 8,58%

Izloženost Banke prema grupi povezanih lica max 25% 20,56% 24,49%

Adekvatnost osnovnog akcijskog kapitala min 4.5% 15,67% 17,06%

Adekvatnost osnovnog kapitala min 6% 15,67% n/a

Adekvatnost kapitala min 8% 17,64% n/a

Izloženost Banke prema licu povezanim sa Bankom max 25% 11,09% 15,21%

Pokazatelj leveridža 9,24% n/a



36. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING UGOVORIa) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

IZNOS POTRAŽIVANJA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGA IZDAVANJA NEPOKRETNOSTI RSD 000

2017.

Dospeva u periodu od 01.01.2018. - 31.12.2018. 6,106

Dospeva u periodu od 01.01.2019. - 01.08.2022. -

Ukupno: 6,106

2016.


Dospeva u periodu od 01.01.2018. - 01.08.2021. -

Ukupno: 6,364

b) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Grupa je 2017. godine potpisala Ugovor o operativnom lizingu kojim su iznajmljena vozila, kao i Ugovor o operativnom

lizingu bankomata.

Buduće obaveze po tom osnovu su prikazane u donjoj tabeli:

IZNOS OBAVEZA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGARSD 000

2017.



Ukupno: 267,163

2016.



Ukupno: 200,902

c) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2017. godine, Grupa je imala 159 započeta sudska spora (31. decembra 2016.: 67 sudskih

sporova), u kojima je imala status tuženog lica. Na osnovu procene pravnih zastupnika Grupe u navedenim

sporovima, Banka je izvršila rezervisanje u iznosu od RSD 9,935 hiljada na dan 31. decembra 2017. godine za

sporove za koje se na ovaj datum očekuje da će pasti na teret Grupe (31. decembra 2016.: RSD 10,840 hiljada).

Ukupna vrednost sporova, koji za slučaj da Grupa izgubi spor i bude obavezana na plaćanje nekog novčanog iznosa

(na ime naknade štete, duga i sl), u koje ne ubrajamo sporove u kojima nema novčanog zahteva tužioca prema

Grupi, iznosi 1,238,038 hiljada dinara (iznos ne uključuje osnovice pripadajuće kamate i naknade).



d) Poreski rizici

Poreski zakoni Republike Srbije se često različito tumače i predmet su čestih izmena. Tumačenje poreskih zakona

od strane poreskih vlasti u odnosu na transakcije i aktivnosti Grupe mogu se razlikovati od tumačenja rukovodstva

Grupe. Kao rezultat iznetog, transakcije mogu biti osporene od strane poreskih vlasti i Grupi može biti određen

dodatni iznos poreza, kazni i kamata. Period zastarelosti poreske obaveze je pet godina. To praktično znači da

poreske vlasti imaju prava da odrede plaćanje neizmirenih obaveza u roku od pet godina od kada je obaveza nastala.

37. USAGLAŠENOST OBAVEZA I POTRAŽIVANJA

Grupa je sa stanjem na dan 31. oktobra 2017. godine izvršila usaglašavanja obaveza i potraživanja sa pravnim

licima i bankama, u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Obelodanjivanje neusaglašenih potraživanja dato je u

skladu sa zahtevom člana 18. ovog Zakona.

RSD 000

2017

Aktiva Pasiva Vanbilansna potraživanja

UKUPNO 186,882,584 105,685,273 120,334,534

Usaglašeno 112,032,285 86,275,584 88,771,693

Neusaglašeno 63,356 6,425 658,340

Nije odgovoreno 74,786,943 19,403,264 30,904,502

Imajući u vidu da do datuma izrade izveštaja proces usaglašenosti obaveza i potraživanja još uvek nije završen, a na

osnovu dosadašnjeg iskustva Banka procenjuje da će iznos odgovorenih IOS-a biti uvećan čime bi se neusaglašena

potraživanja svela na nematerijalni iznos.

38. DODATNA INFORMACIJA O TOKOVIMA GOTOVINE

Gotovina i gotovinski ekvivalenti koji se uključuju u izveštaj o tokovima gotovine prikazani su u kako sledi:

Gotovina i gotovinski ekvivalenti u izveštaju o tokovima gotovineRSD 000

31.12.2017. 31.12.2016.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke (Napomena 15) 30,596,133 23,765,145

– minus obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti (Napomena 15) (10,785,873) (9,203,749)

– minus aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstva kod Centralne banke u dinarima (Napomena 15)

(8,290) (6,804)

– plus devizni račun (Napomena 18) 1,650,022 6,344,039

Ukupno 21,451,992 20,898,631

konsolidovani godiŠnji · investiciono bankarstvo, ﬁnansiranje i tržišne usluge: tri...

Documents