identiteti u prostoru: projekat „skopje 2014” i oseæanje ... · projekat „skopje 2014” i...

Relja Arsiæ

Identiteti u prostoru:Projekat „Skopje 2014” ioseæanje nacionalnepripadnosti mladihMakedonaca

Tema ovog istra�ivanja je ispitivanje veze iz-meðu urbanistièkog projekta sa jakom poli-tièkom pozadinom, i nacionalnog identitetamladih ljudi. „Skopje 2014” je kulturni i isto-rijski projekat koji za cilj ima afirmaciju ijaèanje nacionalnog identiteta Makedonaca,koji se percipira kao ugro�en od strane susednihdr�ava. Tema je interesantna kako zbog mate-rijalnih i nematerijalnih aspekata projekta –graðevinskih elemenata koji ga saèinjavaju,tako i zbog odjeka meðu graðanima Makedonije.U radu se opisuju uslovi nastanka projekta,njegove estetsko-urbanistièke karakteristike i is-pituje se prisutnost i stepen povezanosti urba-nistièkih promena nastalih realizacijom projekta„Skopje 2014” i nacionalnog identiteta mladihgraðana i graðanki grada Skoplja. Putem polu-strukturisanog intervjua sa èetvoro studenata izSkoplja (starosti 20-25 godina), dobijen je uvidu moguæe domete ovog urbanistièkog projektana identitetskom planu.

UvodPanorama centralnog dela grada Skoplja ubr-

zano je poèela da se menja od 2010. godine, kadaje zapoèeto sa izgradnjom novih i prepravkompostojeæih objekata u veoma specifiènom i za lo-kalnu tradiciju nekarakteristiènom stilu (neo)kla-sicizma. Bele gipsane fasade, nove „stare“balustrade, pilastri i zabati poèeli su obele�avatimodernistièku arhitekturu Skoplja. Fontane,venci, spomenici, biste i ukrašeni mostovi ubr-zano su nicali u centru grada. Ovako krupnapromena na urbanom tkivu Skoplja, izazvana

nekritièkim korišæenjem atipiènih i prenagla-šenih elemenata arhitektonskih i kiparskih sti-lova iz prošlih epoha, nije zaobišla ni graðane igraðanke ovog grada, kojima je na koncu ovakokrupan zahvat i bio namenjen. Putem top-downprojekta „Skopje 2014” za koji je prvenstvenobila zaslu�na i zadu�ena Vlada Republike Make-donije, izvršeno je mnogo zahvata na društve-nom i politièkom planu mlade postjugoslovenskedr�ave, zapoèeta je muzealizacija grada (Kubi-ena 2012), izmišljanje prošlosti (ibid.), totalnaturistifikacija (Ivkovska 2014) i najznaèajnije –proces izmišljanja i galvanizacije nacije i njenognacionalnog identiteta (Graan 2013; Janev2017). O vezi ovog projekta i nacionalnog identi-teta govori i tadašnji premijer Makedonije,Nikola Gruevski, kada se zala�e za izgradnju os-poravane trijumfalne kapije „Makedonija”,naglašavajuæi: „Ima li znaèajnijeg trijumfa zanaciju, dr�avu, od nezavisnosti”, podseæajuæi daje pomenuta kapija zamišljena kao simbolobele�avanja 20. godišnjice makedonske nezavi-snosti (Mina 2012).

Javni prostor je pojam koji je svoju politièkukonotaciju zadobio još u doba antike, odaklepojam agore nosi u sebi semantièki naboj. Kakoje javni prostor nosilac, ali i katalizator druš-tvenih procesa i odnosa moæi, razumljivo je damu je društvena i politièka misao posvetila zna-èajnu pa�nju. Istra�ivanja veza javnog prostora ioblika, ali i tehnika vladavine takoðe su znaèajnoobogatila naša razumevanja ovih pojmova i nji-hovih preklapanja, te omoguæila da delovanjedr�ave u sferi simbolièkog tumaèimo kao va�anelement politièke sfere i neizostavan èinilac pro-cesa stvaranja identitetskih formacija. Kako

ZBORNIK RADOVA 2018 DRUŠTVENE I HUMANISTIÈKE NAUKE • 577

Relja Arsiæ (1999), Vranje, Kralja Milana 27,uèenik 4. razreda Gimnazije „Bora Stankoviæ”u Vranju

MENTORI:

Miloš Nièiæ, Fakultet politièkih naukaUniverzitet u Beogradu, MA

Teodora Smiljaniæ, Filozofski fakultetUniverziteta u Beogradu, diplomiranietnolog-antropolog

578 • PETNIÈKE SVESKE 77 DEO III

Verderi (Verdery 1999) ukazuje, jedan od naj-èešæih naèina putem kojih politièki re�imiobele�avaju prostor jeste putem postavljanjaspomenika na taèno odreðenim mestima iliputem promene naziva obele�jima grada poputulica, trgova ili javnih zdanja. Slièno navodi iAsman (2007: 36) kada naglašava „da bi nekaistina uspela da se usadi u seæanje grupe, mora ukonkretnom obliku da predstavlja neki dogaðaj,neku osobu ili mesto”.

Uzimajuæi u obzir navedene primere dr�avneintervencije u prostoru, te teorijske postavkeveza izmeðu dr�ave, javnog prostora, seæanja ioseæanja nacionalne pripadnosti, tokom 2018.godine sprovedeno je istra�ivanje èija je temaispitivanje dometa ovog projekta na polju iz-gradnje i uèvršæivanja nacionalnog identitetamladih Makedonaca. Ovako tematizovano istra-�ivanje se direktno nadovezuje na prethodnu stu-diju koja je za cilj, izmeðu ostalog, imala dapoka�e eventualno postojanje veze izmeðu pro-jekta „Skopje 2014” i nacionalnog identitetaljudi koji su na njegove intervencije upuæeni to-kom svoje svakodnevice (Kolozova et al. 2013).Kako je navedeno u datom istra�ivanju, ovajgrandiozni arhitektonsko-vajarsko-urbanistièkizahvat je prvenstveno namenjen jaèanju i galva-nizovanju fragmentarnog nacionalnog identiteta,te je u našem radu cilj bio da se utvrdi da li je pro-jekat „Skopje 2014” na neki naèin uticao narazvijanje ili uèvršæivanje oseæanja nacionalnepripadnosti kod izabranih ispitanika, mladih Ma-kedonaca, i ukoliko jeste, na koji naèin.

Metodologija

U �elji da saznamo na koji naèin je fizièkiprostor povezan sa oblikovanjem nacionalnogidentiteta, kao i koje su moguænosti uticajaprostora na identitet, najpre smo razmatrili teo-retski okvir koji objašnjava kontekst projekta„Skopje 2014” i prethodnog istra�ivanja Ka-terine Kolozove i saradnika (Kolozova et al.2013). Zatim smo, oslanjajuæi se na ovo i drugaslièna istra�ivanja na ovu temu, dizajnirali i spro-veli empirijsko istra�ivanje.

Metoda koju smo koristili za prikupljanjepodataka je polustrukturisani intervju. Odabralismo ovu metodu jer dopušta odreðen nivo flek-sibilnosti prilikom intervjua, a i zbog toga štopodaci dobijeni intervjuom mogu da se ana-liziraju na više naèina. Intervjui su voðeni na

makedonskom i engleskom jeziku – prvenstvenoengleskom, jer smo tokom procesa istra�ivanjauvideli da jezik igra znaèajnu ulogu u identi-tetskim oseæanjima naših ispitanika. Proces in-tervjuisanja se odvijao preko Skajpa, a razgovorje sniman. Nakon toga su intervjui transkri-bovani i analizirani. Uzorak se sastojao od èe-tvoro mladih Makedonaca, studenata, koji suroðeni izmeðu 1994. i 1999. godine.

Ispitanici su upitani o tome šta misle da jespecifièno za Makedoniju, koji obièaji, kojatradicija. Potom su pitani o tome kako oni pos-matraju grad i šta su glavne odrednice u njemu,koje su glavne ulice i posebna mesta za njih. Ta-koðe su pitani i o liènostima i mitovima koji sunajva�niji za Makedonski narod.

Nacionalni identitet i identitetiu prostoru

Termin nacionalnog identiteta teoretièari sudefinisali na mnoge naèine, što nam govori otome koliko je ovaj termin u suštini višedimen-zionalan. Prema Entoni Smitu, nacionalni iden-titet ukljuèuje oseæanje politièke zajednice kojapodrazumeva neke zajednièke institucije i jedankodeks prava i du�nosti za sve njene pripadnike(Smit 2010). Smit dalje obrazla�e da se nacijasastoji od nekoliko elemenata. Prvi element na-cije, jeste teritorija, koja mora biti utvrðena.Ljudi i teritorije, takoreæi moraju pripadati jednodrugom, što bi znaèilo da se ta teritorija ne mo�enalaziti bilo gde; ona nije ma koja zemlja, veæ jeona „istorijska” zemlja, „domovina”, „kolevka”naroda. Domovina postaje skladište istorijskihseæanja i asocijacija, kao i mesto gde su heroji imudraci �iveli, molili se i borili. Drugi elementnacije, jeste ideja patrije. Odnosno, zajednicezakona i institucije u kojoj vlada jedinstvenapolitièka volja. To podrazumeva bar neke zajed-nièke regulativne institucije, kroz koje do izrazadolazi zajednièki politièki sentimenti i ciljevi.Najzad, pravna jednakost pripadnika politièkezajednice u omeðenoj domovini implicira odre-ðenu meru zajednièkih vrednosti i tradicije meðustanovništvom, ili bar u samoj „jezgrenoj” zajed-nici. To znaèi da nacije moraju imati odreðenuzajednièku kulturu i ideologiju, skup zajednièkihciljeva i ideja koji povezuju stanovništvo na nje-noj teritoriji. Smit zakljuèuje, „Nacija se mo�edefinisati kao imenovana ljudska populacija sazajednièkom istorijskom teritorijom, zajedniè-

kim mitovima i istorijskim seæanjima, odreðenimstepenom zajednièke masovne, javne kulture,zajednièkom ekonomijom i zajednièkim zakon-skim pravima i du�nostima svih pripadnika”(Smit 2010: 30).

Ukoliko govorimo o povezanosti nacional-nog identiteta i spomenika, praksa podizanjaspomenika u svrhu graðenja sistema vrednostikroz direktnu komunikaciju svih èlanova togdruštva, postoji i pre nastanka modernih nacija.Ono na šta nam spomenici na simbolièkom nivouukazuju jesu upravo procesi modernizacije,evropeizacije i nacionalizacije društava. Fazeprocesa nacionalizacije etnièkih zajednica, kojeje definisao istorièar i teoretièar Miroslav Hroh,jasno se prepoznaju u fazama gradnje spomenika(Hroch 1985). Antropomorfne predstave nacije ispomenici herojima koji su personifikovali po-�eljne ideale, oznaèavali su najraniji periodosmišljavanja nacionalne ideje. Drugi je karakte-risalo podizanje spomenika vladarima i poli-tièkim prvacima kojima su institucije dr�aveafirmisane u javnom polju, dok je fazu omaso-vljenja nacionalne ideologije pratila hiperpro-dukcija spomenika koji su glorifikovali herojstvoi martirstvo vojnièkih i civilnih �rtava (Manoj-loviæ Pintar 2014: 54-55).

Takoðe, o vizuelnom identitetu govori i To-mazo Kampanela u svom utopistièkom tekstu„Grad Sunca” gde je navedeno da je grad u stvarivizuelni koncept koji podrazumeva afirmacijuanga�ovane umetnosti i „upisivanje” istorije ujavni prostor. Kako bi se pojedinac kretao krozgrad, okru�en simbolima koji pru�aju prividneprolazne prošlosti, ti simboli bi èinili istorijudelom svakodnevice, odnosno delom liènog i ko-lektivnog identiteta (Manojloviæ Pintar 2014:56).

Makedonski nacionalni identitet

Kako bismo uopšte razumeli kompleksnostmakedonskog nacionalnog identiteta, moramo sevratiti u prošlost. Kada je devedesetih godina XXveka Makedonija stekla samostalnost, ona je bilajedna od retkih dr�ava naslednica Jugoslavijekoja nije pokušala da odmah izbriše nasleðeprethodne socijalistièke dr�ave, upravo zbogtoga što je ona u ovoj dr�avi našla svoj identitet(Stankoviæ Pejnoviæ 2011). Meðutim, raspadomJugoslavije taj identitet je takoðe postao uzdr-man. Kako ova autorka navodi (ibid.), ideološki

temelj na kojem je nova dr�ava gradila svojidentitet se zasnivao na obrascu koji naglašavanacionalni, a ne graðanski karakter. To znaèi dase obrasci i prakse ukljuèivanja ili iskljuèivanjapojedinca iz nacije temelji na osnovu poistove-æivanja stanovišta sa tom nacijom, njenim je-zikom, religijom i njenom teritorijom. Meðutim,zbog toga što stanovništvo Makedonije èine iAlbanci koji se ne poistoveæuju sa „makedon-skom nacijom”, dolazi do sukoba ove dve etni-èke grupe. Nakon toga dolazi do Ohridskogsporazuma 2001. godine, mirovnog sporazumakoji je naglašavao graðanski karakter dr�ave poetnièkim merilima. Nakon potpisivanja ovogsporazuma, Makedonija „tra�i” svoj identitetizmeðu dr�avno-nacionalnog nacionalizma ialbanskog pod-nacionalizma. Ovakva situacijapovezana je s jakom potrebom javnog mnjenja zadokazivanjem makedonskog identiteta premasusednim nacijama (Stankoviæ Pejnoviæ 2011:472).

Ukoliko govorimo o „spornom makedon-skom identitetu” mo�emo pretpostaviti da pos-toji simbolièko osporavanje identiteta koje vršesusedne zemlje, Grèka, Bugarska, Albanija iSrbija, takoðe „aktuelnog” realnog sukoga ve-zanog za politièki dogovor oko identiteta dr�aveizmeðu Makedonaca i Albanaca. Spoljni napadise mogu svesti na sledeæe: Bugarska se protivizasebnom priznanju jezika i nacije, Srbija auto-kefalnosti crkve, Albanci dr�avnosti, a Grci ime-nu dr�ave, nacije i nazivu jezika (Isakoviæ 2000,prema Stankoviæ Pejnoviæ 2011).

Projekat „Skopje 2014”

Projekat „Skopje 2014” namerava da „afir-miše, ojaèa i osigura oèuvanje istorijske istine omakedonskom nacionalnom identitetu kao jedi-noj istini” (Kolozova et al. 2013). Politièkapartija koja je bila vladajuæa od 2008. do 2016.godine u Makedoniji, VMRO-DPMNE (Vnatre-šno Makedonska Revolucionerna Organizacija –Demokratska Partija za Makedonsko NacionalnoEdinstvo) je pokrenula ovaj projekat kao naèinda se Skoplju da novi izgled, kao i da se privuèeveæi broj turista i investitora (Kolozova et al.2013).

Projekat „Skopje 2014” je predstavljen kaoprojekat koji æe koštati 80 miliona evra, meðutimprema podacima iz 2017. godine cena projektaprelazi sumu od 680 miliona evra. U ovom tre-



nutku on obuhvata 137 objekata: 28 zgrada, 34spomenika, 39 skulptura, 5 trgova, 4 mosta i takodalje (Prizma 2018). Neki od spomenika kojièine projekat jesu: „Ratnik na konju” (slika 1),spomenik Palim herojima Makedonija, „Prvozasedanje ASNOM-a”, spomenik caru Samuilu,Justinijanu I, osnivaèima Makedonske revoluci-onarne organizacije, spomenik „Èamd�ije iz So-luna” itd. Projekat pokušava da naglasi antièkikarakter makedonskog nacionalnog identiteta,takoðe oslikava poznate „Makedonce” kroz isto-riju kao što su Aleksandar Makedonski (za kogaGrci tvrde da je Grk), car Samuilo (za koga Bu-gari tvrde da je ustvari Bugarin), Justinijan I,Goce Delèev (za koga Bugari takoðe tvrde da jeBugarin) i još mnoge druge liènosti. Upravozbog ovakvih liènosti sam projekat je naišao nakritiku i osporavanje.

Projekat obuhvata graðevine koje pripadajubaroknom i neoklasicistièkom stilu, koje neoslikavaju društveno-istorijske uslove kroz kojeje Makedonija prolazila u prošlosti. Ono što jeposebno zanimljivo kod ovog redekorisanja jestešto nisu sve graðevine graðene od temelja, veæ su

na neke zgrade koje pripadaju modernistièkojbrut arhitekturi i koje oslikavaju socijalistièki pe-riod, samo ‘nalepljene’ fasade u neoklasicist-èkom i baroknom stilu (slika 2). Ovo nam takoðei simbolièki pokazuje na koji naèin se projekatodnosi prema jugoslovenskom nasleðu. U ur-banom prostoru delaju razlièite politike prostora,meðutim u gradovima u kojima ne postoje „kom-petitivne politike prostora ili su one izrazitoslabe, mo�emo svedoèiti totalnoj prekonfigu-raciji gradskog teksta” (Radoviæ 2013: 143). Oodnosu prema jugoslovenskom nasleðu govore imasovna preimenovanja ulica i trgova. Radoviætakoðe navodi, da proces komemoracije govori otome koja je dominantna identitetska politika nadelu, a uklanjanje ili zamenjivanje odreðenihelemenata javnog prostora, odnosno dekome-moracija, takoðe ukazuje na identitetsku po-litiku. VMRO-DPMNE je 2012. godine bezkonsultovanja svih opština grada Skoplja obja-vila plan novih naziva za oko 300 ulica. Ovajpredlog menjanja odonima u Skoplju pokazujena koje sve naèine vladajuæa stranka primenjuje

Slika 1. Na ovoj fotografijimo�emo da vidimo jedan odmnogih spomenika ovog projekta.Iako je zvanièni naziv ovogspomenika jeste „Vojnik na konju”,oko imena se vodi polemika. Kakoje cilj projekta da naglasimakedonsku antièku prošlost, ovajspomenik zapravo predstavljaAleksandra Velikog.

Figure 1. This photograph shows usone of many monuments includedin the project. The official name is“Equestrian warrior”, although thename was disputed. As this projectaims to emphasize ancientMacedonian past, this monumentactually represents Alexander theGreat.

identitetsku politiku i svedoèi o namerama stran-ke da izbriše jugoslovensko nasleðe.

Nakon raspada Jugoslavije i proglašavanjanezavisnosti Republike Makedonije, novoj dr�a-vi je uskraæeno da koristi naziv „Makedonija” iodlukom UN-a 1993. godine joj je nametnutnoime Bišva Jugoslovenska Republika Makedoni-ja. Nakon toga je usledio Interim dogovor izme-ðu Helenske Republike i Bivše JugoslovenskeRepublike Makedonije 13. septembra 1995. go-dine.

Sa�et prikaz hronološkog toka dogaðaja ve-zanih za nastanak projekta Skopje 2014 pru�ajuKozolova et al. (2013):

„Skopje 2014” je kulturni i istorijski projekatsa ciljem afirmisanja nacionalnog identiteta koji jepercipiran kao napadnut upravo kroz uskraæivanjeprava na �eljeno ime dr�ave kao i nametanjenovog imena. Nakon usvajanja odluke 817 Savetabezbednosti UN, institucije i meðunarodne orga-

nizacije Evropske Unije (npr. Savet Evrope) seobraæaju dr�avi privremenim imenom Bivša Jugo-slovenska Republika Makedonija. Nakon 18 go-dina pregovaranja izmeðu Grèke i Makedonije,rešenje spora oko imena nije naðeno, a meðu-narodno priznato ime Makedonije je postalo BivšaJugoslovenska Republika Makedonija1. Uprkosodredbi definisanoj u 11 èlanu Interim dogovorada Grèka neæe blokirati Makedoniju prilikom inte-gracije u meðunarodne organizacije i asocijacijedr�ava kojima mo�e da pristupi pod imenomBivša jugoslovenska republika Makedonija, Gr-èka je praktièno ulo�ila veto protiv Makedonskogpristupanja NATO-u na Samitu alijansi u Buku-reštu 2008. godine 3. aprila. Nemiri u zemlji surasli, i javni revolt je bio primetan. Rešenje za spor


1 Rešenje za ovaj višegodišnji spor je naðeno ujanuaru 2019. godine kada je zvanièan naziv BJRMpostao Severna Makedonija, prim. aut.

Slika 2. Promena fasade na zgradi makedonske elektroprivrede (MEPSO). Ova fotografija nam poma�e davizuelno pojmimo odnos prema jugoslovenskom nasleðu, koji simbolièno prikazuje i odnos prema nasleðuranijeg perioda. Fotografija preuzeta sa http://www.thebohemianblog.com.

Figure 2. Changes in the facade of the Macedonian power company building. By looking at the photograph wecan visually understand the attitude towards Yugoslav heritage, which symbolically depicts the relationshiptowards heritage from the past. Source: http://www.thebohemianblog.com


oko imena je dodato kao deveta taèka koju zemljamora da ispuni da bi zapoèela proces pristupanjaEvropskoj Uniji. Makedonija je dobila status kan-didata za Evropsku uniju od 17. decembra 2005.godine pod privremenim imenom Bivša Jugo-slovenska Republika Makedonija, i uprkos pozi-tivnom izveštaju od strane Komisije i preporukeza poèetak pregovora, Evropski savet i dalje nedonosi odluku da zapoène proces pregovoranja.Èak i pored pozitivnih kritika Rièarda Hovita, ev-ropskog poslanika za napredak zemlje ka Ev-ropskim integracijama, koje su predstavljene naEvropskom parlamentu 22. maja 2013. godine ipreporuke Parlamenta Evropskom savetu dazapoène pregovore sa zemljom, problem pristu-panja Makedonije u Evropsku uniju nije se ninašao na agendi sastanka Saveta odr�anog 27. i 28.juna 2013. godine.

Insistiranje da se makedonska antièka istorijaugradi u sklop savremenog makedonskog iden-titeta deluje kao jedan od moguæih odgovora nafrustracije izazvane dogaðajima na sastanku èla-nica NATO-a u Bukureštu 2008. godine i odgovorna eksplicitne zahteve od strane Evropskog savetada se spor oko imena reši pre poèetka procesapristupanja EU. „Skopje 2014” je predstavljeno nakonferenciji za štampu koju je organizovala Op-ština Centar Skoplje u februaru 2010. Projekat supredstavili gradonaèelnik Vladimir Todorovik iministarka kulture Elizabeta Kanceska Milevska(Kolozova et al. 2013).

Zbog samog projekta „Skopje 2014” orga-nizovano je mnoštvo protesta, meðu kojima seposebno istakao protest nazvan „Šarenata revo-lucija“, u kom su graðani sprejovima prskaligraðevine i spomenike koji èine projekat. Me-ðutim i pored velikih politièkih previranja, od-reðena vertikala u ophoðenju mladih premanacionalnom identitetu je uoèljiva.

Stavovi mladih premanacionalnom identitetu

Kao što je reèeno u prethodnim delovima,implicitan cilj projekta „Skopje 2014” jeste daojaèa i afirmiše nacionalni identitet graðana Ma-kedonije, putem povezivanja savremenih okol-nosti i zamišljenih antièkih korena. Meðutim, urazgovoru sa mladim makedoncima ono šta semoglo zakljuèiti o njihovom viðenju nacional-nog identiteta ne korespondira sa ciljevimasamog projekta. Najveæa pa�nja prilikom analizeusmerena je prema trima temama: a) konfuzijivezanoj za oseæanje nacionalnog identiteta, b)

SFR Jugoslaviji i c) odnosu prema politièkimpromenama.

Kao što je i u Francuskoj i Nemaèkoj u 19.veku velièano antièko, odnosno germansko na-sleðe da bi osna�ilo ideje i kolektivne svesti oposebnosti, odnosno superiornosti, tako i ovajurbanistièki projekat pokušava da indukuje na-cionalnu posebnost kroz naglašavanje antièkognasleða. „Skopje 2014” pokušava da vizualizujemesto seæanja, i da time stvori kolektivno pam-æenje koje æe oslikavati kontinuiranu istorijuMakedonije, što mo�emo da vidimo kroz velikonaglašavanje antike, odnosno pokušaja da se onaustali u kolektivno seæanje. Kreiranjem virtu-elnih istorijskih kontinuiteta u vremenima so-cijalnih i politièkih promena, društvene grupe supokušavale da osna�e svoju moæ i uèvrste svojepozicije, kao i da omoguæe politièku dominacijuu sadašnjosti. Sve ovo se odra�ava i na javni pro-stor gde dolazi do velikog prezonaèavanja (Ma-nojloviæ Pintar 2014).

Kada uzmemo u obzir ono šta je Olga Manoj-loviæ Pintar obrazlo�ila, projekat bi trebalo dapodigne oseæanje identitetske sigurnosti i do-minacije meðu stanovnicima Makedonije, me-ðutim ono šta sam primetio kod mojih ispitanikaje potpuno suprotno. Ono šta je obele�ilo njihoveodgovore jeste upravo konfuzija u vezi sa naci-onalnim identitetom. Ispitanici koriste termineborba, strah, paranoja i depresija da bi opisalikako se oni u stvari oseæaju. Kako ka�e M. E.„…definicija sadašnjeg makedonskog identitetajesu paranoja, strah i borba”. Kao što mo�emo davidimo, moji ispitanici se oseæaju napadnuto, inalaze se u odreðenom identitetskom procepu izbog toga moraju da „dokazuju kako su u pravu iponosno govore da su Makedonci”, kako ka�e A.G. Nasuprot njihovim oseæanjima, postoji javniprostor koji šalje potpuno drugaèiju poruku. Onuporuku koja ne komunicira sa stanovnicimaSkoplja, ukoliko postavimo stvari tako, mo�emoda ka�emo da projekat nije ispunio svoje ciljeve.Ne samo da nije ispunio ciljeve, veæ je projekatstvorio još veæu identitetsku kakofoniju, kakoka�e A. G.: „Mislim da smo u jednom stanjuzbunjenosti… nalazili smo se i dalje se nalazimou mestu gde baš ne znamo šta u stvari hoæemo”.Ono što je takoðe primetno kod mojih ispitanika,jeste da ne mogu da definišu specifiènosti ele-menata njihovog nacionalnog identiteta, iakoimaju jasnu ideju šta treba da èini nacionalniidentitet. Kako ka�e graðanka Skoplja A. G.:

„Ono šta nas èini da se stvarno oseæamo Ma-kedoncima jesu tradicija i istorija. Zato što tra-dicija, kultura i folklor, navike i obièaji, èak ihrana su dosta povezani sa tim.” Takoðe, kada jeM. E. prièao tome kako je nacionalna kuhinjajedna odrednica makedonske nacije on ka�e: „…i ukoliko bi mi neko rekao da kebap, burek ipanièka postoje na èitavom Balkanu, rekao bihda, tako je, ali to je makedonsko. Naèin na koji sepravi, naèin na koji se ti oseæaš, i èitav proces jemakedonski.”

Skoplje je pogodio veliki zemljotres 1963.godine u kom je 80% infrastrukture uništeno.Jugoslavija je anga�ovala vodeæe arhitekte togadoba i preoblikovala grad koji je postao bruta-listièka prestonica sveta. Ono šta projekat po-kušava da uradi jeste i da preoznaèi ovo doba, štomo�emo da vidimo putem „lepljenja” neo-klasicistièkih i baroknih fasada na graðevinebrutalistièkog stila i time projekat simbolièkipokušava da izbriše ovaj deo prošlosti. Na mojuzaèuðenost, iako postoje veliki napori da se fizi-èki „zakopa” Jugoslavija, sam identitet i jugoslo-venski narativ je ostao vrlo prisutan, èak i kodmojih ispitanika koji nisu �iveli u vreme Jugosla-vije. Kad god bi ispitanici odlutali u konfuzijudefinisanja svog identiteta, Jugoslavija bi seuvek spomenula, odnosno u njoj bi ispitanicinašli odreðeno identitetsko usidrenje, koje jeprikazivalo ovu zemlju skoro pa utopijski. UJugoslaviji se znalo ko su Makedonci, ljudi suimali mnogo manje problema oko definisanjasopstvenog identiteta, a takoðe je i standard biomnogo bolji. Kako ka�e B. T. „…verovatno senajbolje �ivelo u vreme SFRJ”. Moji ispitanicinisu mogli da se identitetski pove�u sa prošlošæukoju naglašava projekat, veæ su mnogo više po-vezani sa onom koju projekat negira. Ne samo dasu se više povezivali sa njom, veæ su neki od njihsmatrali da jugoslovenska komponenta make-donskog identiteta treba više da se istièe; M. E.:„Mislim da više treba da definišemo sebe krozistoriju Makedonije kao zemlje Jugoslavije, i daæemo tako poèeti da se identifikujemo sve više iviše sa onim što u stvari jesmo.”

Upravo zbog ovakvih stavova prema pro-šlosti i nostalgiènom pogledu na Jugoslaviju,veæina ispitanika smatra da je sam projekatbesmislica i glupost. Meðutim, iako smatraju daprojekat nema smisla, oni naglašavaju da postojivelika potreba za jaèim identitetskim odreðe-njem Makedonije. Ispitanici smatraju da je pro-

jekat izgraðen zbog velikog pranja novca, kao ida ne oslikava istoriju Makedonije. Uoèljiv je ikritièan stav mladih prema politièkim prome-nama, kao što je primetno i da oni smatraju da sute promene nastale zbog dodvoravanja Evrop-skoj uniji. Takoðe, neki od ispitanika su jasnouoèili da je ceo projekat povezan sa politikom, ismatraju da je to zamaranje za ljude. Kako ka�eB. T.: „Realni ljudi shvataju da je naša istorijadosta povezana sa Bugarima i Grcima i da imamnogo konflikta oko toga, neko misli na jedannaèin, neko na drugi. Realni ljudi se ne zamarajuovakvim pitanjima, oni gledaju kako da imajudobar standard �ivota i da �ive slobodno.” Ovdemo�emo da primetimo nezainteresovanost zasam projekat kao odraz velikih politièkih pro-mena u zemlji i da projekat nije uticao ni na jedannaèin, veæ da je samo ‘dosadan’.

Zakljuèak

Iz analize intervjua mo�e se zakljuèiti da jeprojekat „Skopje 2014” kod mojih ispitanika predoveo do identitetske kakofonije, nego što jedoprineo uèvršæenju makedonskog nacionalnogidentiteta, kako ga je politièka elita predstavila.Iako projekat naglašava „makedonsko antièkonasleðe”, moji ispitanici, mladi Makedonci, senisu toliko identifikovali sa njim, ali jesu poka-zali odreðene identitetske veze sa mnogo bli�imvremenskim periodom, SFR Jugoslavijom. Mo-�emo primetiti da viðenje identiteta koje pro-pagira projekat nije toliko povezano sa naèinomna koji mladi Makedonci vide taj identitet. Na-protiv, „upitni” spomenici su doveli do toga da semakedonski nacionalni identitet konstantnostavlja na test meðu graðanima, kao i susednimzemljama. Zbog velikih politièkih promena ireakcija na sam projekat, ovo istra�ivanje otvaraveliki broj pitanja. Šta æe se dogoditi sa pro-jektom sada kada više nije na vlasti politièkastranka koja ga je podr�avala? Kako æe odgo-varati ljudi protiv kojih su pokrenuti sudskiprocesi zbog nezakonitih aktivnosti povezanih saprojektom? Da li æe i kako æe Makedonija razvi-jati svoj identitet zapoèet putem implementacijeovog kolosalnog projekta? Ovo su neke od temakoje mogu biti interesantne za dalje istra�ivanje.

Zahvalnost. Posebnu zahvalnost dugujemStefanu Pejiæu (student etnologije i antropo-logije, Filozofski fakultet Univerziteta u Beo-



gradu) i Jovani Anðelkoviæ (studentkinjidoktorskih studija na Simon Fraser University)za pomoæ prilikom izrade ranijih verzija ovogrukopisa.

LiteraturaAsman A. 2007. Duga senka prošlosti. Beograd: XXvek

Graan A. 2013. Counterfeiting the nation? Skopje2014 and the politics of nation branding inMacedonia. Cultural Anthropology, 28 (1): 161.

Hroch M. 1985. Social preconditions of nationalrevival in Europe, a comparative analysis of thesocial composition of patriotic groups among thesmaller European nations. Cambridge UniversityPress

Ivkovska V. 2014. Re-inventing vernacularsettlements for tourists: Can the new Macedonianvillage represent true vernacular traditions?, Journalof the International Society for the Study ofVernacular Settlements, 3 (2): 17.

Janev G. 2017. ‘Skopje 2014’: erasing memories,building history. U Balkan heritages: Negotiatinghistory and culture (ur. M. Couroucli i T. Marinov).Taylor & Francis, str. 111-130.

Kolozova K., Lecevska K, Borovska V, Blazeva A.2013. Skopje 2014 project and its effects on theperception of Macedonian identity among thecitizens of Skopje. Skopje: Institute of social sciencesand humanities.

Kubiena M. 2012. Skopje 2014 – musealizing thecity, re-inventing history?. The Western BalkansPolicy Review, 2 (1): 78.

Manojloviæ Pintar O. 2014. Arheologija seæanja:spomenici i identiteti u Srbiji 1918-1989. Beograd:Èigoja štampa

Mina 2012. PM Gruevski: Yes, Skopje 2014 was myidea. Madenoniaonline.eu. Dostupno na:http://macedoniaonline.eu/content/view/20045/45/

Prizma 2018. Skopje 2014 pod lupa.http://skopje2014.prizma.birn.eu.com/

Radoviæ S. 2013. Grad kao tekst. Beograd: XX vek

Smit A. 2010. Nacionalni identitet. Beograd: XX vek

Stankoviæ Pejnoviæ V. 2011. Sporan identitetMakedonije: Identitet razlièitosti. Etnoantropološkiproblemi, 6 (2): 471.

Verdery C. 1999. Political lives of dead bodies. NewYork: Columbia University Press

http://www.thebohemianblog.com/wp-content/uploads/2016/05/Skopje-2014-22.jpg

Relja Arsiæ

Identities in Space: “Skopje 2014”and the National Identity of YoungMacedonians

This research examines links between urbanprojects with strong political backgrounds andthe perceived sense of nationality. “Skopje2014” is a cultural and historical urban projectwith the goal of affirming and empowering Mac-edonian national identity, which is perceived asbeing under attack by the neighboring countries.This topic is interesting from the perspective ofboth the tangible and the intangible – from con-structional elements which make up the projectand transform the city, to the impact it createsamong the citizens of Macedonia. This researchdescribes how the project “Skopje 2014” came tobe and its esthetic/urban characteristics, andexamines its existence and characteristics withinthe relevant theoretical framework. It furtherstudies links between the project and the nationalidentity of young Macedonians. Through the re-sults of semi-structured interviews with five stu-dents from Skopje (age 20-25), insights into theimpact of this project on the level of identity arediscussed.

identiteti u prostoru: projekat „skopje 2014” i oseæanje ... · projekat „skopje 2014” i...

Documents