gradjansko vaspitanje - procena dosadasnjih rezultata (1)

of 91 /91

Author: gradjanske-inicijative-gradjanske-inicijative

Post on 10-Mar-2016

249 views

Category:

Documents


7 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Gradjansko vaspitanje - Procena dosadasnjih rezultata (1)

TRANSCRIPT

  • 3PROCENA EFEKATA GRAANSKOG VASPITANJA

    AutoriAleksandar Baucal

    Tamara Damonja IgnjatoviMirjana TrkuljaSmiljana Gruji

    Radmila Radi Dudi

    Mart 2009.

  • 41. PROCENA EFEKATA GRAANSKOG VASPITANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.1 Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62. METODOLOGIJA ISTRAIVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.1 Predmet i ciljevi istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.2 Metode istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.3 Uzorak istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.4 Procedura istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103. ZNANJA I STAVOVI UENIKA OSNOVNIH KOLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113.1 Metodologija istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113.2 Rezultati istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123.2.1 Postignua uenika na testu znanja iz predmeta Graansko vaspitanje . . . . . . . . . . . . . . . . 123.2.2 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163.3 Stavovi uenika o predmetu Graansko vaspitanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173.3.1 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203.4 Ukljuenost u ivot zajednice i graanske vrednosti uenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213.4.1 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233.5 Povezanost izmeu znanja i stavova uenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233.6 Razlike meu regionima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244. ZNANJA I STAVOVI UENIKA SREDNJIH KOLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254.1 Metodologija istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254.2 Rezultati istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264.2.1 Postignua uenika na testu znanja iz predmeta Graansko vaspitanje . . . . . . . . . . . . . . . . 264.2.2 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354.3 Stavovi uenika prema predmetu Graansko vaspitanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374.3.1 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414.4 Politika kultura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414.4.1 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474.5 Evropske integracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474.5.1 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494.6 Povezanost izmeu znanja i stavova uenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494.6.1 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514.7 Razlike po regionima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 525. STAVOVI NASTAVNIKA OSNOVNIH I SREDNJIH KOLA O PREDMETU GRAANSKO VASPITANJE. . . . . . 545.1 Metodologija istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545.2 Rezultati istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545.2.1 Stavovi nastavnika prema pojedinim aspektima predmeta Graansko vaspitanje. . . . . . . . 545.2.2 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575.3 Predlozi za unapreenje nastave Graanskog vaspitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575.3.1 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595.4 Line vrednosti i drutvena participativnost nastavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605.4.1 Rezime i diskusija rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615.5 Razlike izmeu nastavnika Graanskog vaspitanja u osnovnim i srednjim kolama . . . . . . 626. STUDIJE SLUAJA: GRAANSKO VASPITANJE U TRI KOLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 646.1 Metodologija istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 646.2 Realizacija nastave Graanskog vaspitanja u tri kole u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 656.2.1 Sluaj 1: kola u kojoj se nastava realizuje na uspeniji nain nego u drugim kolama . . . 65

    SADRAJ:

  • 56.2.2 Sluaj 2: kola u kojoj se nastava realizuje na tipian nain . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 706.2.3 Sluaj 3: kola u kojoj se nastava realizuje manje uspeno nego u drugim kolama. . . . . . 756.3 Tri studije sluaja: zakljuna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 817. ZAKLJUAK I PREPORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 837.1 Ko se opredeljuje za Graansko vaspitanje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 837.2 Status Graanskog vaspitanja u koli i lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 837.3 U kojoj meri uenici ovladaju nekim kljunim znanjima iz Graanskog vaspitanja?. . . . . . . 837.4 Kako uenici procenjuju ta su nauili na predmetu Graansko vaspitanje? . . . . . . . . . . . . 847.5 Zadovoljstvo uenika predmetom Graansko vaspitanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 857.6 Na koji nain mladi aktivno uestvuju u svom okruenju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 867.7 Koje vrednosti su mladima najvie vane? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 877.8 Kako uenici razumeju neke vane aspekte demokratskog drutva? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 877.9 Kakva je socijalna distanca mladih prema odreenim narodima? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 877.10 Kakvo je poverenje mladih u pojedine institucije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 887.11 Kakav je odnos mladih prema vropskim integracijama?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 887.12 Stavovi nastavnika prema Graanskom vaspitanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 897.13 Preporuke za unapreenje statusa i kvaliteta predmeta Graansko vaspitanje . . . . . . . . . 90

  • 61.1 Uvod

    Osam godina je proteklo od uvoenja predmeta Graansko vaspitanje u obrazovni sistem Republike Srbije. To je dovoljno dug period da bi se sprovelo istraivanje o efektima njegove primene u osnovnim i srednjim kolama. Rezultati istraivanja i efekti realizacije predmeta Graansko vaspitanje zahtevaju razumevanje konteksta u kom je predmet uveden u osnovne i srednje kole, i izazova i pretnji koji su uticali na njegovu sudbinu. Kontekst podrazumeva prilike u Srbiji koje su odreivale vanost obrazovanja za demokratsko graanstvo u celini, a posebno za Graansko vaspitanje kao kolski predmet. Kada se analiziraju rezultati sprovedene evaluacije, valjalo bi imati na umu status predmeta Graansko vaspitanje u koli i nepotrebno postavljanje izbora predmeta kao alternativu verskom nastavom, injenicu da ne postoji specijalizovana obrazovna institucija koja obrazuje nastavni kadar za ovaj predmet, ocenjivanje predmeta se realizuje kao opisno ocenjivanje unutar dve kategorije vrlo uspean i uspean, nedostatak udbenika za uenike, politika situacija u Srbiji u kojoj graanski aktivizam nije dovoljno podran.

    Zakljuke ovog istraivanja treba staviti u kontekst ukupnih rezultati koje uenici i uenice pokazuju na testovima znanja, a jedan od poslednjih primera se moe nai u izvetaju sa PISA testa. Vano je imati na umu uticaj koji je status obaveznog izbornog predmeta dodeljen Graanskom i Verskom vaspitanju imao na produbljivanje drutvene podeljenosti u kojoj tradicionalne porodice alju decu verouiteljima i verouiteljkama, a graanske nastavnicima GV. Status ovih predmeta kao da je utemeljio ideju o tome da graanin nije vernik/ca, a da verujuem ne mogu biti imanentne graanske vrline i vetine.

    Graansko vaspitanje je uvedeno kao fakultativni predmet, kolske 2001/2002. godine. Cilj predmeta je da omogui da uenici steknu znanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje vrednosti koje su pretpostavka za celovit razvoj linosti i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u savremenom graanskom drutvu. Graansko vaspitanje bi trebalo da podstakne razvoj deteta u duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva meu narodima, etnikim, nacionalnim i verskim grupama. Nakon uvoenja, razvijen je nastavni program za prvi razred osnovne i prvi razred srednje kole. Paralelno je uveden, takoe fakultativno, predmet Verska nastava. Radilo se na izradi prirunika za nastavnike i program njihove obuke u sklopu velike reforme sistema obrazovanja koja je realizovana kao visokoparticipativna, to je znailo da su, pored republike vlade i tadanjeg Ministarstva prosvete i sporta, u promiljanje o buduim promenama ukljueni eksperti, struna javnost, nastavnici, instituti, meunarodne i nevladine organizacije... U drugoj polovini 2001. godine blizu devet hiljada ljudi je neposredno uestvovalo u razgovorima o reformi: uitelji, nastavnici, struni saradnici, odbornici, direktori osnovnih i srednjih kola, roditelji, uenici...1 Radilo se na demokratizaciji i decentralizaciji obrazovanja u Srbiji, a Graansko vaspitanje je vieno kao doprinos demokratizaciji i ukljuivanju zemlje u moderne, evropske tokove.

    Promene u Srbiji, od oktobra 2000. godine, donele su novine u odnosu dravnih organa prema organizacijama civilnog drutva. U tom smislu se obrazovanje za demokratiju i graansko drutvo ne ograniava na formalan, institucionalni sistem obrazovanja, ve ukljuuje delovanje i drugih institucija drutva i razliite oblike neformalnog i vaninstitucionalnog vaspitanja/obrazovanja (porodica, NVO, sfera rada...).2 Kao potencijalni partneri se prepoznaju nevladine organizacije, akademske i istraivake institucije sa svojim programima, projektima i aktivnostima rade na uvoenju demokratskih procesa. Kao kljuni elementi vaspitanja i obrazovanja za demokratsko graanstvo obuhvataju se specifina znanja, kognitivne sposobnosti, etike kompetencije i izbor vrednosti. U specifina znanja ukljuuju se: znanja o pravilima kolektivnog ivota, ovlaenjima u demokratskom drutvu, demokratskim javnim institucijama i pravilima koja reguliu slobodu i akciju, znanja o savremenom svetu, znanja o principima i vrednostima ljudskih prava i demokratije. Kognitivne sposobnosti koje se naglaavaju jesu: kritiko prosuivanje, samouvid vezan za sopstvene potrebe i ogranienja, razumevanje razliitosti, komunikacija, argumentovano zastupanje stavova. U vezi s etikim kompetencijama i izborom vrednosti naglaeni su

    1. PROCENA EFEKATA GRAANSKOG VASPITANJA

    1 Za potrebe ove procene bie rei o promenama vezanim za osnovno i srednje obrazovanje kojem pripada predmet Graansko vaspitanje2 Kvalitetno obrazovanje za sve put ka razvijenom drutvu, Beograd 2002, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Sektor za razvoj obrazovanja i meunarodnu prosvetnu saradnju

  • 7sloboda, jednakost i solidarnost, a izdvojeni su uvaavanje, prihvatanje razliitosti i poverenje u druge. Veliki znaaj je dat sposobnostima kao to su: ivot i saradnja sa drugima, reavanje sukoba u skladu sa principima demokratskog prava i uestvovanje u debati. Sve kompetencije povezuju kognitivnu, afektivno-vrednosnu i socijalnu komponentu.

    Uvoenje predmeta Graansko vaspitanje u obrazovni sistem pratile su brojne edukacije predmetnih nastavnika, kako u pogledu sadraja, tako i metoda koje e podstai uenike na razmiljanje, lake im pribliiti znanja i ohrabriti ih za nov pristup u kojem e njihova slobodna misao moi da dovodi u pitanje, istrauje i preispituje ponuene sadraje. To je bio veliki iskorak u primeni interaktivnih metoda rada i kritikog miljenja.

    Preporuka Saveta Evrope o obrazovanju za aktivno uee u demokratskom drutvu,3 usvojena 2002. godine, predstavlja osnovu za uvoenje i dalji razvoj Graanskog vaspitanja. To je bio odgovor na porast nepoverenja u demokratske institucije u Evropi, porast rasizma, netrpeljivosti prema manjinama, pa i agresivnog nacionalizma, to je za posledicu imalo produbljivanje pasivizacije graana. Otuda i zakljuak da obrazovanje za demokratsko graanstvo moe doprineti demokratizaciji, toleranciji, promovisanju vrednosti koje vode ka interkulturalnom dijalogu i solidarnosti. Preporuka se odnosila na tri vida ukljuivanja u obrazovni sistem: posebnog predmeta, meupredmetne teme i kroskurikularnog obrazovanja, putem kojih bi se ono ukljuilo u druge predmete. Praksa je pokazala da je u veini evropskih zemalja obrazovanje za demokratsko graanstvo u osnovnim kolama integrisano u ostale predmete, dok se u daljem kolovanju izdvaja kao poseban predmet. Time se ne iskljuuje povezanost sa temama integrisanim u druge predmete kao to su sociologija, istorija, filozofija, geografija, i dr.Ciljevi su usmereni u tri pravca:

    kaosvajanjunovihznanjakojasetiufunkcionisanjainstitucijasistema, radnaformiranjustavovaivrednostiaktivnoueeurazliitimdrutvenimprocesimazasnovanonaprvadvacilja.

    Praktino, to znai vee graansko ukljuivanje na razliitim drutvenim nivoima poevi od kole u kojoj uenici aktivno uestvuju brinui o sebi i svom okruenju. Graansko vaspitanje delilo je sudbinu politikih i socijalnih promena u Srbiji, a budunost i razvoj predmeta, naalost, dobrim delom su zavisili od formalnih i neformalnih centara moi u Srbiji. Kad se paljivo poredi ono to se u Srbiji dogaalo nakon demokratskih promena, moe se jasnije razumeti razvoj, ali i nazadovanje rada na sistematskom obrazovanju uenika i uenica o demokratiji. Rad na reformisanju sistema obrazovanja koji je realizovan 2001, 2002. godine, gubi tempo od kolske 2003/04. g. kolske 2003/2004. godine Graansko vaspitanje je uvedeno: kao izborni predmet u prvom i drugom razredu osnovne kole i prvom i drugom razredu srednje kole i kao fakultativni predmet u treem razredu osnovne kole i treem razredu srednje kole. Potrebno je istai vanost motivisanosti nastavnika koji su ouvali ne samo nju nego i poetnu energiju i aktivno doprineli razvoju i opstanku predmeta. Time su i u praksi pokazali razumevanje vanosti kritikog stava, aktivnog graanstva, znanja i vetina neophodnih da se uestvuje u drutvenim procesima vanim za razvoj drutva. Tek 2005. godine status predmeta e biti promenjen i u sva tri ciklusa predmet je dobio status obavezni izborni.

    Posle prevremenih izbora 2004. godine, Srbija u kratkom roku dva puta menja ministra za prosvetu i sport. Pripremljena je, ali nikad usvojena strategija obrazovanja za period 2005-2010. godine, to samo po sebi govori o politikoj klimi vezanoj za obrazovanje, a sigurno i o nedostatku konsenzusa unutar koalicije na vlasti u pogledu daljeg razvoja obrazovanja kao osnova za razvoj Srbije i ukljuivanja zemlje u meunarodne tokove.

    Odvajanjem Crne Gore, Srbija je pred novim prevremenim izborima zahvaljujui kojima 2007. godine dobija novu koaliciju na vlasti, novog ministra za obrazovanje. Pored zvaninih izjava vlasti o potrebi da zemlja dobije strategiju obrazovanja, i dalje nema praktinih koraka koji bi tome vodili. Za osam godina rada na demokratizaciji i decentralizaciji obrazovanja, Srbija je imala pet ministara.

    3 Education for democratic citizenship, http:/www.coe.int/t/dg4/education/edc/Documents%5Fpublications/Adopted%-5Ftexts/092_Rec_2002_12.EDC_eng.asp#TopOfPag

  • 8U ovom trenutku predmet Graansko vaspitanje izvodi se u svih osam razreda osnovne kole i sva etiri razreda srednje kole. Realizovane su obuke za nastavnike koji izvode predmet Graansko vaspitanje i pripremljena je odgovarajua literatura koja prati realizaciju predmeta, ali ne u dovoljnom broju. Svake kolske godine poveava se broj nastavnika koji realizuju predmet, a finansijska sredstva u budetu RS se smanjuju (posebno u oblasti strunog usavravanja nastavnika). S tim u vezi, kofinansiranje sa organizacijama civilnog drutva mogao bi biti odlian primer modela za budui rad. Krajem 2007. godine Graanske inicijative u saradnji sa Ministarstvom prosvete pripremile su prirunik za predmetne nastavnike koji asove dre u sedmom razredu osnovne kole. Saradnja obuhvata i realizaciju obuke trenera za GV 7, kako bi se u januaru i februaru 2008. godine 60 edukatora pripremilo za obuku nastavnika (desetodnevna obuka vezana za sadraj i metode prenoenja znanja). Time je nastavljen rad na prirunicima za nastavnike Graanskog vaspitanja u osnovnim kolama (V i VI razred).

    Graanske inicijative su ove godine, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, organizovale dvodnevne seminare za 500 nastavnika Graanskog vaspitanja za VII razred iz svih kolskih uprava u Srbiji, koji do sada nisu imali specifine obuke za realizaciju ovog predmeta. U prethodnim godinama, grupa trenera je ve edukovala nastavnike Graanskog vaspitanja za rad sa uenicima u V i VI razredu osnovne kole. Ukupno je 4 700 nastavnika uestvovalo na seminarima koje su organizovale Graanske inicijative. Podeljeno je 11.200 stranica materijala, a 140 nastavnika Graanskog vaspitanja u srednjim kolama dobili su sertifikat da su proli specijalistiku obuku koju zajedno organizuju Fakultet politikih nauka u Beogradu i Graanske inicijative. Prema aktuelnim podacima, to je bilo nedovoljno s obzirom na fluktuaciju nastavnika i injenicu da iz socijalno-ekonomskih razloga nastavu Graanskog vaspitanja realizuju nastavnici koji nemaju dovoljan fond asova. Time su nastavnici edukovani za realizaciju predmeta ustupali mesto needukovanima za ovaj predmet.

    Za razumevanje rezultata ove evaluativne studije mogu biti interesantni rezultati prethodne studije koju je jo 1999. godine uradila Meunarodna organizacija za procenu dostignua u obrazovanju, a koja je u 28 zemalja istraivala odnos graanstva i obrazovanja. Ova studija je pokazala da je 75% ispitanika bilo u stanju da identifikuje razloge zbog kojih je potrebno da postoji vie od jedne politike partije u drutvu, a 69% njih je korektno odgovorilo na pitanje zbog ega je vano da pojedinac moe da se prikljui razliitim organizacijama. Ovo istraivanje je pokazalo da uenici sa najviim znanjem o demokratskom graanstvu pokazuju i najveu spremnost da se angauju kao graani. Jedan od nalaza je takoe i da su nastavnici prepoznali vanost pripreme uenika da budu graani.

    Za nalaze ove evaluacije bilo je nemogue doi do preciznih podataka o broju dece koja pohaaju nastavu. Postoji potreba za istraivanjem koje bi obezbedilo relevantne podatke o nezvaninim informacijama da se za GV vie zainteresovani uenici u viim razredima osnovne i srednje kole. Prema nekim procenama, u osnovnim kolama ovu nastavu izvodi 20% strunih saradnika i oko 80% uitelja. U srednjim kolama nastavu Graanskog vaspitanja izvodi 30% strunih saradnika i oko 70% profesora sociologije, filozofije i ostalih predmeta.

    Graanske inicijative ove rezultate predstavljaju kao plod napora velikog broja profesionalaca koji nesebino doprinose da obrazovanje za demokratsko graanstvo bude jedan od osnova za pripremu dece i mladih ljudi za ulogu aktivnih graana i graanki i jaanje njihovih kompetencija za preuzimanje odgovornosti za razvoj Srbije. Dugogodinja saradnja sa Ministarstvom prosvete na razvoju predmeta Graansko vaspitanje ini nas odgovornim za odline, ali i manje dobre rezultate koje ete videti na narednim stranicama. Nalazi evaluacije su za nas pokazatelj gde treba da unapredimo na rad, ali i pokazatelj stanja u drutvu u celini, posebno meu mladim ljudima. Neki od pokazatelja nas neprijatno iznenauju, drugi nas i dalje dre u vrstom uverenju da moramo mnogo vie da investiramo u mlade i njihovo obrazovanje.

    Nalazi i preporuke ove evaluacije posluie kao primer prakse primenjene u razvoju predmeta Graansko vaspitanje, kao i smernicu za intervencije na preprekama za postizanje zadatih ciljeva ovog predmeta.

    Nadamo se da e podaci iz ove publikacije, zasnovani na ispitivanju znanja i stavova 2 000 aka i vie od 300 nastavnika biti osnov za utemeljenje predmeta koji e biti u rasporedu asova svih uenika i uenica jer se time svima daje prilika da steknu znanja i vetine znaajne ne samo za njihovo dalje obrazovanje ve i za odgovorno i kompetentno ukljuivanje u ekonomske i drutvene tokove u Srbiji.

  • 91.1 Predmet i ciljevi istraivanja

    Svrha ovog projekta je unapreenje sadraja i kvaliteta nastave predmeta Graansko vaspitanje na osnovu evaluacije dosadanjih rezultata realizovane nastave. U tom cilju sprovedeno je ispitivanje znanja iz ove oblasti uenika zavrnih razreda osnovnih i srednjih kola, njihovih stavova prema ovom predmetu, kao i stavova uenika prema drutvu i njihove spremnosti na drutvenu participaciju. Ispitivanjem su obuhvaeni i nastavnici, a u cilju dodatne kvalitativne analiza rezultata evaluacije ispitane su i posebno dizajnirane fokus grupe u tri srednje kole

    1.2 Metode istraivanja

    Za prikupljanje relevantnih podataka korieni su upitnici koji su posebno konstruisani za svrhu evaluacije. Primenjena su tri upitnika, prilagoena razliitim uzorcima ispitivanja: uenicima osnovne kole, uenicima srednje kole i nastavnicima Graanskog vaspitanja na oba nivoa kolovanja. Upitnici su iz tog razloga razliite duine, obima ispitivanja i sadraja pitanja, ali obuhvataju, pored osnovnih sociodemografskih podataka, iste osnovne teme: znanja koja su uenici imali prilike da steknu preteno kroz nastavni program Graanskog vaspitanja, njihove stavove prema ovom predmetu, njihov stepen politike kulture izraen kroz stavove uenika prema drutvu i drutvenim institucijama, kao i njihovu spremnost na graansku participaciju.

    Uenici srednjih kola ispitani su upitnikom koji je obuhvatao 48 pitanja, za uenike osnovnih kola upitnik se sastojao od 29 pitanja, a za nastavnike je pripremljeno 17 pitanja grupisanih u nekoliko tematskih celina. Detaljniji prikaz svakog upitnika nalazi se u poglavljima u kojima su prikazani rezultati na razliitim uzorcima ispitivanja.

    Na osnovu odgovora uenika o svom zadovoljstvu razliitim aspektima nastave Graanskog vaspitanja (koliko su nauili, u kojoj meri su nastavnici koristili aktivne oblike rada, atmosfera na asovima Graanskog vaspitanja), identifikovane su tri kole u kojima se nastava Graanskog realizovala sa razliitim nivoom uspenosti (jedna kola u kojoj je nastava realizovana uspenije nego u drugim kolama, jedna tipina kola i jedna kola u kojoj se nastava realizovala manje uspeno nego u drugim kolama). U ovim kolama se razgovaralo sa uenicima, nastavnicima, direktorom kole i predstavnicima lokalne samouprave da bi se utvrdilo: kakav je imid i status predmeta u koli i u lokalnoj zajednici, u kakvim uslovima se odvija nastava, koji su razlozi zbog kojih se uenici opredeljuju za Graansko vaspitanje, ta nastavnike motivie da predaju predmet, itd.

    1.3 Uzorak istraivanja

    Na osnovu sluajnog izbora izmeu svih osnovnih, etvorogodinjih i trogodinjih srednjih kola na celoj teritoriji Srbije, izabrane su kole u kojima je ispitivanje vreno. Na taj nain dobijen je reprezentativan uzorak za populaciju uenika koji su u osnovnim kolama, gimnazijama, etvorogodinjim i trogodinjim strunim kolama u Srbiji u zavrnom razredu pohaali predmet Graansko vaspitanje.

    Ukupno je ispitano 1 955 uenika iz kola sa cele teritorije Srbije. Od tog broja ispitano je 1 030 uenika VIII razreda koji u osnovnim kolama u Srbiji pohaaju predmet Graansko vaspitanje i 925 uenika zavrnog razreda srednjih kola. Proporcija uenika u uzorku koji pohaaju gimnazije, etvorogodinje i trogodinje strune kole odgovara proporciji ove tri grupe uenika u ukupnoj populaciji uenika koji pohaaju srednje kole. Broj mukih i enskih ispitanika priblino je isti. Detaljan prikaz karakteristika uzoraka takoe je dat u poglavljima u kojima su prikazani rezultati na razliitim uzorcima ispitivanja.

    U istraivanju su uestvovala ukupno 304 nastavnika Graanskog vaspitanja srednjih i osnovnih kola. U uzorku je ispitano tri puta vie nastavnica nego nastavnika, to odgovara polnoj strukturi nastavnog osoblja u kolama u Srbiji.

    2.METODOLOGIJA ISTRAIVANJA

  • 10

    U tri kole u kojima su obavljeni razgovori sa razliitim akterima ispitano je ukupno 30 uenika, osam nastavnika, tri direktora (u jednom sluaju pomonica direktora) i sedam predstavnika lokalne zajednice. 1.4 Procedura istraivanja

    Za svrhe ispitivanja posebno su obueni ispitivai koji su odlazili na teren i u kolama vrili ispitivanje u dogovoru sa direktorima kola i na osnovu saglasnosti Ministarstva za prosvetu. drna je jednodnevna obuka ispitivaa koji su zadavali upitnik za procenu graanskog vaspitanja u Srbiji. Uesnike su odabrale ili preporuile nevladine organizacije koje su dugogodinji saradnici Graanskih inicijativa, a koji su imali iskustvo u slinim poslovima. Bilo ih je prisutno trideset i troje. Obuka je organizovana u sledeim blokovima:

    Informisanjeoprojektu,organizacijiistraivanjanaterenuipodelamaterijalaUpoznavanjesaupitnicima(zauenikeinastavnike),analizasvakogpojedinanogupitnikaPripremazazadavanjeupitnika:uslovirada,uputstvozazadavanje,nastuppredgrupom

    Svi prisutni su uestvovali u radu, pojanjena su sva pitanja i nejasnoe koje su se odnosile na proceduru ispitivanja.

    Obueni ispitivai su pod istim uslovima zadavali svim uenicima upitnike koji su ih reavali tokom jednog kolskog asa (45 minuta). Uenici iz izabranih kola takoe su birani sluajno, bez pristrasnosti u selekciji. Tokom rada, uenici nisu bili ometani, niti im je pomagano tokom ispitivanja.

  • 11

    Osnovna svrha ovog projekta je unapreenje sadraja i kvaliteta nastave predmeta Graansko vaspitanje na osnovu procene dosadanjih rezultata realizovane nastave. U tom cilju sprovedeno je ispitivanje steenih znanja uenika osnovnih kola, njihovih stavova prema ovom predmetu, kao i stavova uenika prema drutvu i njihove spremnosti na drutvenu participaciju.

    3.1 Metodologija istraivanja

    Podaci su prikupljeni pomou upitnika koji je nastao modifikacijom forme upitnika za ispitivanje uenika srednjih kola, koji je razvila prof. Vedrana Spaji-Vrka sa Univerziteta u Zagrebu u saradnji sa A. Benitez iz Centra za graansko vaspitanje iz Kalabase (Civic Education Calabasas). Upitnik se sastojao od 29 pitanja podeljenih u etiri celine:

    14pitanjakojaseodnosenasteenaznanjauenikatokompohaanjanastaveizGraanskogvaspitanja

    7pitanjakojaseodnosenastavovepremapredmetuGraanskovaspitanje(sadraj,metodenastave, udbenici, atmosfera na asu, itd.)

    3pitanjakojaseodnosenavrdnstiiparticipacijuuenikaudrutvu5pitanjakojaobuhvatajuosnovnedemografskepodatke(pol,vrstakole,kolskiuspeh,stepen

    obrazovanja roditelja)

    Upitnik je popunjavan anonimno, u trajanju od jednog kolskog asa (45 minuta), a zadavali su ga obueni instruktori.

    Ispitani uzorak je reprezentativan za populaciju uenika VIII razreda, koji u osnovnim kolama u Srbiji pohaaju predmet Graansko vaspitanje. Ispitano je 1 030 uenika. Broj mukih i enskih ispitanika priblino je isti (47,5% deaka; 50,7% devojica; 1,7% ispitanika nije se izjasnilo o rodnom identitetu).

    Grafikon 1. Obrazovni nivo oeva i majki ispitanika koji su uestvovali u istraivanju

    Iz grafikona se vidi da je stepen obrazovanja roditelja ujednaen. Oko treina roditelja ispitanih uenika ima srednji stepen obrazovanja, to je ispod uestalosti ovog obrazovnog nivoa u optoj populaciji. U ispitanom uzorku takoe je bilo manje uenika iji roditelji imaju nii stepen obrazovanja od srednjeg

    3. ZNANJA I STAVOVI UENIKA OSNOVNIH KOLA

    38,7%

    26,4%

    7,7%

    36,8%

    27,7%

    6,9%

    zavrena srednja

    zavrena via ili fakultet

    postdiplomske studije

    2,5%

    15,3%

    1%

    8,4%

    1,8%

    16,6%

    1,7%

    8,4%

    bez odgovora

    dva i vie odgovora

    nezavrena osnovna

    zavrena osnovna

    Obrazovni nivo majke u % Obrazovni nivo oca u %

  • 12

    (svega 9-10%) nego na nivou opte populacije gde je taj procenat znatno vii (iznad 20%). U skladu s tim je i nalaz da je u uzorku bilo proporcionalno vie uenika iji roditelji imaju nivo obrazovanja koji je vii od srednjeg nego to je to u optoj populaciji uenika (u naem uzorku vie od 30%, a u optoj populaciji oko 11%). Na osnovu ovih podataka moe se zakljuiti da Graansko vaspitanje u Srbiji u veoj meri pohaaju uenici iji roditelji imaju vii nivo obrazovanja.

    3.2 Rezultati istraivanja

    3.2.1 Postignua uenika na testu znanja iz predmeta Graansko vaspitanje

    U ovom delu predstavljeni su odgovori uenika na sva pitanja kojima je ispitivano njihovo znanje o temama koje su deo programa predmeta Graanskog vaspitanja.

    Grafikon 2. Znaenje pojma graanskih vrlina

    Tek jedna treina uenika (31,8%) pravilno razume znaenje termina graanske vrline kao spremnost pojedinca da svoje interese podredi interesima zajednice, dok dve treine uenika (58,8%) misli da ovaj termin vai za one koji govore i ponaaju se kolovano. Verovatno je ovakvoj raspodeli odgovora doprinelo meanje termina graanske vrline sa estom upotrebom pojma vrline u svakodnevnoj komunikaciji, kao drutveno poeljnih karakteristika, u ta bi svakako spadale karakteristike koje su opisane u prvom ponuenom odgovoru. Znaajno za tumaenje rezultata je i uvreeno razumevanje pojma graanin kao stanovnika grada, kolovanog intelektualca.Tabela 1. Grane vlasti i njihove funkcije

    Grane vlasti nisu oblast koju uenici osnovnih kola dobro poznaju iako je ova tema ukljuena u program nastave Graanskog vaspitanja. Veina uenika ispravno prepoznaje funkcije zakonodavne (58,3%), izvrne (59,5) i sudske (46,8) vlasti. Prosean procenat tanih odgovora na ovo pitanje iznosi 54,8 %.

    Grafikon 3. Prirodna prava oveka

    31,8%

    2,2% 4,8%0,6% 1,7% da je spreman da svoje interese podredi interesima zajedniceda govori i da se ponaa kolovano

    da je lan neke politike stranke

    58,8%

    da je lan neke politike stranke

    da se bavi politikom javnog gradskog ivotadva i vie odgovora

    bez odgovora

    zakonodavna vlast

    izvrna vlast

    sudska vlast

    sprovodi zakone bez odgovora donosi zakone stara se za potovanje zakonaF

    124

    613

    265

    %

    12,1

    59,5

    25,7

    F

    601

    149

    253

    %

    58,3

    14,4

    24,6

    F

    280

    242

    482

    %

    27,2

    23,5

    46,8

    F

    25

    27

    29

    %

    2,4

    2,6

    2,8

    20,8%

    8%

    21,1%

    50,1%

    bez odgovora

    prava koja proizilaze iz ljudske prirode

    prava koja delimo sa svim ivim biima

    prava koja pripadaju svakoj osobi po roenju

  • 13

    Polovina uenika (50,1%) ispravno prepoznaje znaenje termina prirodnih prava ljudi kao prava koja stiemo roenjem. Svaki peti uenik (21,1%) smatra da su to prava koja delimo sa svim ivim biima, a isto toliko (20,8%) nije odgovorilo na ovo pitanje, to ukazuje na to da polovina uenika nije sigurna u znaenje ovog termina.

    Tabela 2. Demokratsko i nedemokratsko delovanje vlasti

    Uenici s lakoom prepoznaju da nadziranje sigurnosti na putevima spada u domen demokratskog delovanja vlasti (72,6% tanih odgovora). Veina uenika takoe prepoznaje da je selekcija informacija koje su dostupne javnosti primer nedemokratskog delovanja vlasti (57,8% tanih odgovora). Veina uenika, meutim, ogranienje prava graana u vanrednim okolnostima vidi kao primer nedemokratskog delovanja (40,8% tanih odgovora), to zapravo i moe da se tumai kao privremeno ogranienje demokratske prakse (usled vanrednih okolnosti). Uenici su, takoe, bili zbunjeni primerom da se vlast formira od jedne politike stranke (42,9% takvu situaciju opaa kao demokratsko delovanje, a 51% kao nedemokratsko). ini se da takav rezultat moe poticati od samog pitanja, jer primer da se vlast formiranja od jedne politike stranke sam po sebi nije dovoljan da bismo ga jednoznano opisali kao demokratsko ili nedemokratsko delovanje, ve su okolnosti izbora partije koja dolazi na vlast ono to takvu situaciju moe da uini demokratskom ili nedemokratskom (na primer, ukoliko na demokratskim izborima jedna partija osvoji veinu, njen samostalni dolazak na vlast nije nedemokratski). Prosean procenat tanih odgovora na ovo pitanje je 55,5%.

    Grafikon 4. Najvii pravni akt draveMali broj uenika zna da je najvii pravni akt drave Ustav (26,4%), dok dve treine uenika misli da je to zakon (65,4%). Ovo pitanje je takoe u neposrednoj vezi sa programom nastave i ukazuje na nedovoljno obraanje panje u diferenciranju slinih pojmova u nastavi.

    Grafikon 5. Mere vlasti

    vlast nadzire sigurnost na putevimavlast odreuje koje e informacije biti dostupne graanimavlast je formirala jedna politika strankavlast ograniava prava graana u vanrednim okolnostima

    demokratsko delovanje nedemokratsko delovanje bez odgovora

    F

    747

    381

    442

    420

    %

    72,6

    37,0

    42,9

    40,8

    F

    233

    595

    525

    541

    %

    22,6

    57,8

    51,0

    52,5

    F

    50

    53

    63

    69

    %

    4,8

    5,2

    6,1

    6,7

    26,4%

    2,2% 5%Ustav

    Zakon

    65,4%

    Uredba

    Pravilnik

    2,9%

    4,1%

    14%

    15%

    12,9%

    51,1%

    bez odgovora

    dva i vie odgovora

    Sportski centar organizuje besplatnu rekreacijuza graane na svojoj optini

    Udruenje graana deli materijal o tetnostipuenja na zdravlje ljudi

    Ljubitelji ivotinja organizuju ishranu i zbrinjavanjepasa lutalica

    Lokalne vlasti donose propis o smetanju

  • 14

    Polovina uenika (51,1%) pravilno prepoznaje ta je mera vlasti s obzirom na to da u programu postoji ova tema koja se realizuje kroz razliite aktivnosti i nastavnika i uenika. Ostali uenici su naveli da su to razliite aktivnosti graana: 12,9% kao meru vlasti navodi organizovanje ishrane i zbrinjavanje pasa lutalica od strane graana; 15% smatra da je mera vlasti deljenje materijala o tetnosti puenja od strane udruenja graana; ili odluka rukovodstva sportskog centra da organizuje rekreaciju za graane (14%).

    Grafikon 6. Pojam zakonaDve treine uenika (68,2%) pravilno razume kljune odrednice pojma zakon. Manji broj uenika misli da se zakoni donose usaglaavanjem sudova (12,7%) ili glasanjem graana (15,7%). Iako uenici ne uoavaju hijerarhijski odnos Ustava i ostalih zakona (na osnovu velikog procenta pogrenih odgovora na pitanje o najviem pravnom aktu drave), ipak znaju da

    oni moraju da budu usklaeni, kao i da ih donosi Skuptina.

    Grafikon 7. Sloboda veroispovesti kao vrsta pravaSlobodu veroispovesti kao jedno od graanskih prava ispravno odreuje 45,5% uenika, to moe implicirati razumevanje uenika da Graansko vaspitanje i Verska nastava nisu u rivalskom odnosu. Gotovo isti broj uenika (43,4%) pogreno smatra da je sloboda veroispovesti primer kulturnog prava, verovatno iz razloga to smatraju da je pohaanje Verske nastave deo kulturne tradicije, pa ih to opredeljuje da veroispovest shvate kao kulturno pravo.

    Grafikon 8. Zatita prava i slobode graana

    Veoma mali broj uenika (18%) razume da je Ustav drave osnovni pravni akt kojim se tite prava i slobode graana. Veina uenika (71,2%) odgovorilo je da je to zakon, to nije sasvim netaan odgovor s obzirom na to da zakoni takoe imaju funkciju zatite prava i slobode graana. Ipak, od uenika se oekivalo da prepoznaju osnovni pravni akt s takvom funkcijom, a ne jedan od takvih akata. To ponovo potvruje da uenici ovog uzrasta nejasno razumevaju odnos zakona i Ustava.

    15,7%2,5% 0,9% zakon je pravni propis usklaen sa

    Ustavom koji donosi Skuptinazakon donose sudovi nakon usaglaavanja

    68,2%

    12,7%

    usaglaavanjazakoni su vaei kada graani glasaju za njih

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    1,1%0,9%

    6,6%

    2,2%

    71,2%

    18%

    bez odgovora

    dva i vie odgovora

    uredbom

    dekretom

    zakonom

    Ustavom

    43,4%0,7% 0,9%

    graanska prava

    socalna prava

    politika prava45,5%

    5%4,5%

    kulturna prava

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

  • 15

    Tabela 3. Grupe prava i njihov sadraj

    Veina uenika prepoznaje sadraj svih ponuenih grupa prava: zatitnog prava (70,9%), prava na opstanak (69,6%), participativnog prava (65,4%) i prava na razvoj (57,1%). Prosean procenat tanih odgovora na ovo pitanje iznosi 65,7%. To ujedno potvruje da tema koja se obrauje kontinuirano, u prvom i drugom ciklusu nastave u skladu sa uzrastom dece, ima najbolji efekat na usvajanje odreenog znanja.

    Grafikon 9. Prepoznavanje oseanjaVeina uenika (87,5%) adekvatno prepoznaje emociju straha na osnovu opisane situacije. Ovo je ujedno pitanje sa najveim brojem tanih odgovora. Ovaj odgovor nije povezan samo s uenjem (ovi sadraji su vezani za prvi ciklus) ve i sa linim iskustvom, to potvruje da je uenje najuspenije kada je povezano s iskustvom.

    Grafikon 10. Prepoznavanje tuih potrebaSlino kao kod prethodnog p i t a n j a , i n a o s n o v u odgovora na ovo pitanje vidljivo je da veina uenika (65%) adekvatno prepoznaje situaciju u kojoj se shvataju tue potrebe i pokazuje razumevanje njihovog uzroka. Svaki peti uenik (20,9%), meutim, smatra da drug ili drugarica treba da shvati da je pogreio/la to uzima stvari bez pitanja.

    2,6%

    1,5%8,9%

    0,8%0,7% uplaeno

    zapanjeno

    87,5%

    uvreeno

    izgubljeno

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    zatita dece od zloupotrebe

    pravo na ivot i osnovne potrebe

    ono to je vano za normalan razvoj potencijala

    mogunost da deca buduaktivni uesnici u ivotu zajednice

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    Ukupno

    Pravo na opstanak Participativno pravoPravo na razvoj Zatitno pravo

    F

    60

    716

    125

    83

    3

    43

    1030

    %

    5,8

    69,6

    12,1

    8

    0,3

    4,2

    100

    F

    153

    123

    588

    115

    3

    48

    1030

    %

    14,9

    12

    57,1

    11,2

    0,3

    4,6

    100

    F

    730

    80

    68

    102

    4

    45

    1030

    %

    70,9

    7,8

    6,6

    9,9

    0,4

    4,4

    100

    F

    41

    58

    207

    673

    3

    48

    1030

    %

    4,0

    5,6

    20,1

    65,4

    0,3

    4,6

    100

    4,2%8,2%

    0,7% 0,9% da bude pitan kada su nekome potrebne njegove stvari da ti shvati da si pogreio/la

    da mu se kupi nova gumica

    65%

    20,9%da mu se kupi nova gumica

    da sledei put uzme gumicu od tebe i da te ne pita dva i vie odgovora

    bez odgovora

  • 16

    Grafikon 11. Vreanje druge osobe na osnovu nacionalnostiDve treine uenika (65,6%) pokazalo je da poznaje znaenje pojma diskriminacija. Znatno manje ispitanika (17,3%) dalo je pogrean odgovor akulturacija.

    Grafikon 12 - Inicijativa uenika za akcije i donoenje odluka u koliVie od dve treine uenika (70,3%) prepoznaje oblik participacije uenika u ivotu kole, dok 13,3% smatra da je takva praksa izraz meanja uenika u rad kole. Ovo pitanje nalazi se na drugom mestu u testu prema broju tanih odgovora s obzirom na to da je direktno povezano s temama koje se obrauju programom nastave.

    3.2.2 Rezime i diskusija rezultata

    Tabela 4. Redosled pitanja iz testa znanja prema procentu tanih odgovora

    6,2%

    17,3%

    6%0,3% 4,6%

    segregaca

    diskriminaca

    akulturaca

    65,6%

    akulturaca

    asimilaca

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    13,3%8,9%

    0,3%1,2%

    uestvuju u kolskom ivotu

    nameu nastavnicima jo jednu obavezumeaju se u rad kole

    d

    70,3%

    6%

    prave nered

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    red. br. pitanja

    87,570,368,265,765,665,055,5

    54,8551,150,145,531,826,418,0

    Sadraj pitanja % tanih odgovora

    P11P14P7

    P10P13P12P4P2P6P3P8P1P5P9

    Prepoznavanje emocijaParticipacija uenika u kolskom ivotuOsnovna odreenja pojma zakonGrupe prava i njihov sadrajZnaenje pojma diskriminacijaRazumevanje uzroka emocijaDemokratsko i nedemokratsko delovanje vlastiGrane vlasti i njihove funkcijeMera vlastiPrirodna prava oveka Sloboda veroispovesti kao graansko pravoPojam graanskih vrlinaNajvii pravni akt draveZatita prava i sloboda graana

  • 17

    Iz ove tabele se uoava da je na veinu pitanja adekvatno odgovorilo vie od polovine uenika. Na osnovu odgovora na pitanja iz donjeg dela ove liste, vidi se da uenici najslabije poznaju odreenje Ustava kao najvieg pravnog akta drave i njegovu ulogu u zatiti graana, ali, s druge strane, dobro razlikuju grane i funkcije vlasti. Oblasti koje uenici najbolje poznaju jesu: izraavanje emocija i njihovi uzroci, participacija u drutvenom ivotu, osnovne karakteristike demokratskog drutva i ljudska prava. To su ujedno oblasti koje su najvie obuhvaene programom Graanskog vaspitanja za osnovne kole, a odgovaraju uzrastu i interesovanjima uenika.

    U celini posmatrano, s obzirom na to da je na veinu pitanja (9 od ukupno 14) vie od polovine uenika tano odgovorilo, ovaj stepen znanja uenika priblino odgovara, ako ne i prevazilazi, stepenu uspenog savladavanja gradiva iz drugih kolskih predmeta. Tim pre ako se ima u vidu da se uenici nisu pripremali za ovaj test znanja i da on pokazuje trajno usvojeno znanje tim pre to nije postojao ak ni dodatni motiv postizanja visoke ocene budui da se predmet ne ocenjuje brojanim ocenama.

    3.3 Stavovi uenika o predmetu Graansko vaspitanje

    Naredni deo rezultata odnosi se na to kako uenici osnovne kole vide predmet Graansko vaspitanje (u kojoj meri su zadovoljni razliitim aspektima rada na ovim asovima, o emu su, prema njihovom miljenju, najvie nauili na tim asovima, kako vide metode rada na asovima i dr.). U sluaju kad pitanja sadre petostepene skale procene, u tabelama je dat prikaz frekvenci i procenata odgovora za svaki stepen skale, dok su, radi preglednosti rezultata, procenti odgovora u diskusiji saimani u dve kategorije, prema tendencijama ka suprotnim polovima skale (1+2 i 4+5).

    Grafikon 13. Zadovoljstvo karakteristikama predmeta Graansko vaspitanje:

    Odgovori uenika na ovo pitanje nedvosmisleno pokazuju da je veina uenika zadovoljna predmetom Graansko vaspitanje u celini. ak 82,6% uenika navodi da je zadovoljno pristupom nastavnika, 74% kae da je zadovoljno odnosom roditelja prema ovom predmetu, 71,2% uenika navodi da je zadovoljno sadrajem, temama sa kojima su se tokom rada na ovom predmetu upoznali, a 69,3% ispitanika zadovoljno je odnosom direktora kole i odnosom drugih nastavnika (68,5%). Neto manje uenika, ali ipak veina njih rekla je da je zadovoljna atmosferom u razredu tokom asova Graanskog vaspitanja (58,7%), a 51,3% navodi da je zadovoljno i odnosom uenika koji pohaaju Versku nastavu prema predmetu Graansko vaspitanje.

    3,31,349,034,114,57,5odnosom roditelja prema predmetu GV

    uopte nisam zadovoljan/na nezadovoljan/na sam ni zadovoljna ni nezadovoljna

    zadovoljan/na sam izrazito sam zadovoljan/na bez odgovora

    14,2 12,9 17,8 28,8 22,5 3,6odnosom uenika koji ue Versku nastavu prema predmetu GV

    6,8 6,8 12,4 34,2 35,1 4,5odnosom direktora kole prema predmetu GV

    1,54,221,633,029,96odnosom drugih nastavnika prema GV

    2,8 5,1 5,5 30 52,6 3,8pristupom nastavnika u nastavi GV

    5,7 9,8 22,2 29,8 28,9 3,3atmosferom u razredu na nastavi GV

    sadrajem, temama koje se obrauju u GV 2,27,915,152,619,53,4

    U kojoj meri si zadovoljan sledeim karakteristikama predmeta Graansko vaspitanje:

  • 18

    Grafikon 14. Stepen ovladanosti temama koje se obrauju na asovima Graanskog vaspitanja

    Generalno govorei, veina uenika smatra da je na asovima Graanskog vaspitanja nauila mnogo ili izrazito mnogo o ponuenim temama. Uenici navode da su najvie nauili o dejim pravima (79,9%), kao i o pravima i obavezama koje imaju u koli (77%). Uenici su isto tako, zahvaljujui ovim asovima, nauili dosta o tome kako da razumeju sebe i druge (69,9%), kako se reavaju konflikti (61,3%), a na ovim asovima imali su priliku i da naue dosta o pravilima kole (65,9% navelo je da je o toj temi nauilo mnogo ili izrazito mnogo). Oko polovina uenika (50-60%) navodi da je dosta nauila o temama: demokratija, znaaj negovanja kulturnih razliitosti, karakteristike vlasti, proces odluivanja i dr.

    Grafikon 15. Poreenje Graanskog vaspitanja sa drugim predmetimaSvaki trei uenik (31,9%) navodi da je Graansko vaspitanje podjednako zanimljiv predmet kao drugi koje ue u koli, dok ak 44,6% smatra da je ovaj predmet zanimljiviji od veine drugih. Dakle, samo 19,6% uenika nema naroito interesovanje za ovaj predmet iako on ima status izbornog, pa nisu morali za njega da se opredele. Mogue je da ovaj procenat

    uenika reprezentuje onaj deo uenike populacije koji uopte ima malo interesovanja za kolsko gradivo.

    Koliko si o sledeim temama nauio u nastavi iz GV: izrazito malo malo osrednje

    mnogo izrazito mnogo bez odgovora

    6,39,55421,96,37,3upoznavanje sadejim pravima

    5,1 6,3 18,6 34,2 31,7 4upoznavanje sa kolskim pravilima i procedurama

    6,1 8,2 22,4 29,2 28,9 5,2zato je vano negovatikulturu razliitosti

    7,6 9,1 16,9 26,6 34,7 5kako nenasilnoreavati konflikte

    6,5 10 21,5 34,6 23 4,4kako uestvovati u procesudonoenja odluka u koli

    3,6 5,5 16,3 32,5 37,4 4,6razumevanje sebe i drugih

    3,4 4,9 9,6 28 50,5 3,5koja su moja pravai dunosti kao uenika

    8,7 10,6 26,2 30,7 18,8 5upoznavanje mera vlasti,nivoa i organa vlasti

    4 5,4 10 23,2 53,8 3,5koja su moja pravai dunosti u koli

    9,8 15,2 27,2 26,6 16,9 4,2kako funkcionie vlast

    7,7 13,9 29,1 27,4 17,7 4,2karakteristikedemokratskog drutva

    5,33,611,236,929,95,8karakteristikeefikasnog graanina

    7,3%

    12,3%17,1%

    0,3% 3,6%znatno manje zanimljiv od drugih predmeta

    manje zanimljiv od drugih predmeta

    podjednako zanimljiv kao veina drugih predmeta

    31,9%

    27,5%

    predmetazanimljivi od veine drugih predmeta

    znatno zanimljivi od drugih predmeta

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

  • 19

    Tabela 5. Procena elemenata nastave Graanskog vaspitanja

    Rezultati u celini pokazuju da je veina uenika zadovoljna svim elementima Graanskog vaspitanja. Najvee zadovoljstvo uenici su iskazali povodom spremnosti nastavnika da im prue dodatne informacije i objanjenja kad im je to potrebno (70,9% uenika je ovaj element ocenilo ocenom 4 ili 5), objektivnou prilikom ocenjivanja (68,6%), spremnou nastavnika da uvae njihovo miljenje (68,5%). Uenici su takoe zadovoljni injenicom to su teme koje se na asovima Graanskog vaspitanja obrauju povezane sa njihovim svakodnevnim ivotom (67,9%), kao i time to se teme na asovima sagledavaju iz razliitih uglova (66,7%).

    Tabela 6. Zastupljenost razliitih metoda rada na asovima Graanskog vaspitanja

    Prema oceni uenika, dominantno koriene metode rada u nastavi Graanskog vaspitanja jeste - predavanje nastavnika (67,7% uenika navelo je da nastavnici esto ili veoma esto koriste ovu metodu rada na asu) i rad uenika na istraivakim projektima (66%). Pored ovih, diskusija na asovima je jo jedna od esto korienih naina obrade sadraja koji se pokrivaju ovim predmetom (59%). S druge strane, uenje putem interneta najee nije korien nain na koji se uenici upoznaju sa temama iz ovog predmeta (ak 38,7% uenika navodi da taj nain nikada ne koristi).

    razumljivost pojmova i definicija

    povezanost tema sa svakodnevnim ivotom uenika

    uvaavanje uenikovog miljenja u nastavi

    podsticanje uenika na diskusiju

    sagledavanje nekog pitanja ili problema s razl. gledita

    pravednost (objektivnost) u ocenjivanju

    korienje razliitih izvora za uenje (osim udbenika)

    davanje povratnih informacija uenicima o njihovom radupruanje dodatnih informacija i objanjenja

    nezadovoljanOceni sledee elemente nastave iz predmeta Graansko vaspitanje:

    vrlo dobar odlian bez odgovoradovoljan dobar

    F

    58

    39

    35

    41

    29

    67

    58

    54

    49

    %

    5,7

    3,8

    3,4

    4,0

    2,8

    6,5

    5,7

    5,2

    4,8

    %

    9,1

    6,9

    5,5

    9,0

    5,1

    6,6

    6,6

    8,3

    5,3

    F

    263

    178

    184

    208

    218

    138

    192

    204

    148

    %

    25,5

    17,2

    17,9

    20,1

    21,2

    13,4

    18,6

    19,8

    14,4

    F

    335

    321

    240

    333

    284

    253

    294

    318

    296

    %

    32,5

    31,1

    23,3

    32,3

    27,5

    24,5

    28,6

    30,9

    28,8

    F

    244

    379

    466

    300

    403

    454

    349

    318

    433

    %

    23,7

    36,8

    45,2

    29,1

    39,2

    44,1

    33,9

    30,9

    42,1

    F

    35

    41

    48

    54

    41

    49

    66

    49

    47

    %

    3,4

    4,0

    4,6

    5,3

    4,0

    4,8

    6,5

    4,7

    4,5

    F

    94

    71

    56

    93

    53

    68

    68

    86

    55

    diskusija

    rad na projektu

    igranje uloga

    predavanje nastavnika

    debata

    uenje putem interneta

    analiza novinskih lanaka

    nikadaKoliko su esto po tvom miljenju sledee metode koriene u nastavi iz predmeta Graansko vaspitanje:

    esto vrlo esto bez odgovoravrlo retko ponekad

    F

    84

    53

    97

    62

    119

    399

    233

    %

    8,2

    5,2

    9,4

    6,0

    11,6

    38,7

    22,6

    %

    8,7

    10,3

    17,9

    8,0

    18,1

    12,9

    13,8

    F

    214

    140

    240

    140

    232

    158

    243

    %

    20,8

    13,6

    23,3

    13,6

    22,5

    15,3

    23,6

    F

    298

    326

    213

    239

    221

    136

    207

    %

    29,0

    31,7

    20,7

    23,2

    21,5

    13,2

    20,1

    F

    309

    353

    246

    459

    221

    148

    163

    %

    30,0

    34,3

    23,9

    44,5

    21,5

    14,4

    15,8

    F

    34

    51

    49

    47

    50

    56

    42

    %

    3,3

    4,9

    4,7

    4,6

    4,9

    5,4

    4,1

    F

    89

    106

    184

    83

    186

    133

    142

  • 20

    Tabela 7. Procena atmosfere na asovima Graanskog vaspitanja

    Atmosferu na asovima Graanskog vaspitanja uenici prvenstveno ocenjuju kao prijateljsku (75,4% uenika navodi da je atmosfera esto ili veoma esto takva), saradnika (70,2%), radna (68,3%) i oputena (63,3%). Veina uenika nikada ili veoma retko atmosferu na asu vidi kao strogu ili nekontrolisanu.

    Grafikon 16. Predlozi za unapreenje predmeta Graansko vaspitanjeSvaki trei uenik smatra da bi se nastava Graanskog vaspitanja mogla unaprediti ukoliko bi se internet koristio u veoj meri (33,2%), nastava povezala sa humanitarnim radom u zajednici (31,4%) ili ukoliko bi nastavnici ee organizovali s u s r e t e u e n i ka sa strunjacima iz oblasti koje se na asovima obrauju (30,6%). Podsetimo, 3 8 ,7 % u e n i ka

    navelo je da se internet nikada ne koristi u nastavi Graanskog vaspitanja, nasuprot 27,6% koji su rekli da koriste. Pored znaaja koji uenici pripisuju internetu, vidi se da je deo njih zainteresovan da dobije priliku da aktivno koristi znanja koja se na ovim asovima stiu. Pored toga, 24,1% uenika navodi da bi bilo znaajno u ovaj predmet uvesti vie sadraja koji se odnose na mlade.

    Uenici smatraju da poboljanju nastave ne bi doprinelo poveanje fonda asova, ukljuivanje roditelja u nastavu, da se vrednosti koje se na asovima Graanskog vaspitanja ugrauju u rad kole i sadraj drugih predmeta, kao i uvoenje aktivnih metoda uenja u veoj meri.

    3.3.1 Rezime i diskusija rezultata

    Odgovori uenika nedvosmisleno pokazuju da je veina uenika u celini zadovoljna predmetom Graansko vaspitanje. Vie od polovine uenika zadovoljna je svakim pojedinanim aspektom rada u okviru ovog predmeta.

    Veina uenika navodi da je na asovima Graanskog vaspitanja nauila mnogo ili izrazito mnogo o temama koje su predviene programom. Uenici kau da su najvie nauili o dejim pravima, potom o pravima i

    oputena

    takmiarska

    saradnika

    radna

    prijateljska

    stroga (autoritarna)

    nekontrolisana

    nikadaKoliko su esto po tvom miljenju atmosfera u nastavi iz predmeta Graansko vaspitanje imala svako od sledeih obeleja:

    esto vrlo esto bez odgovoravrlo retko ponekad

    F

    93

    122

    44

    55

    39

    348

    394

    %

    9,0

    11,8

    4,3

    5,4

    3,8

    33,8

    38,2

    %

    7,4

    12,7

    5,4

    7,0

    4,9

    24,2

    21,3

    F

    169

    299

    163

    157

    122

    206

    162

    %

    16,4

    29,0

    15,8

    15,2

    11,8

    20,0

    15,7

    F

    246

    242

    266

    286

    224

    110

    91

    %

    23,8

    23,5

    25,8

    27,7

    21,8

    10,6

    8,8

    F

    407

    188

    458

    418

    552

    72

    116

    %

    39,5

    18,2

    44,4

    40,6

    53,6

    7,0

    11,3

    F

    35

    48

    42

    42

    41

    44

    47

    %

    3,4

    4,6

    4,0

    4,1

    4,0

    4,3

    4,5

    F

    76

    130

    56

    72

    51

    249

    219

    13,9%

    17,4%24,1%

    7,2% 4,1% poveati broj sati nastave nedeljno

    smanjiti predavaku nastavu u korist aktivnih metoda uenjanastavu vie povezati sa humanitarnim radom u zajednicivrednosti koje promovie predmet

    31,4%

    9,2%

    33,2%

    30,6%

    vrednosti koje promovie predmet ugraditi u druge predmete i rad kole

    vie koristiti mogunosti interneta

    organizovati ee susrete sa strunjacimauvesti vie sadraja koji se neposredno odnose na mladeu nastavu vie ukljuiti roditelje

    neto drugo

  • 21

    obavezama koje imaju u koli, o tome kako da razumeju sebe i druge i kako se reavaju konflikti. Ovo je u skladu s rezultatima testa znanja, na kom se pokazalo da su upravo to oblasti u okviru kojih su uenici bili najuspeniji. Iako su uenici bili uspeni u odgovorima na pitanja kojima se ispituje razumevanje osnovnih karakteristika demokratskog drutva, uenici ree iskazuju utisak da su o toj temi mnogo nauili na nastavi iz ovog predmeta. Mogue je da poznavanje ove oblasti potie iz medija i javne diskusije u drutvu, a ne samo sa asova Graanskog vaspitanja.

    to se tie metoda rada koje se koriste u nastavi Graanskog vaspitanja, one preteno podstiu uenike na aktivnost, ime su uenici zadovoljni. Takoe su iskazali zadovoljstvo i atmosferom koja vlada na asovima Graanskog vaspitanja, a koju su prvenstveno ocenili kao prijateljsku, saradniku, radnu i oputenu.

    Verovatno se ovaj predmet izdvaja od drugih kolskih predmeta temama, bliskim neposrednom iskustvu uenika, i nainom rada, zbog ega je uenicima posebno zanimljiv.

    Uvoenje promena u predmet poput korienja interneta, organizovanja humanitarnog rada i susreti sa razliitim strunjacima mogu doprineti poboljanju rada na asovima Graanskog vaspitanja. Treba napomenuti da iako je oko treina uenika imala ove predloge, to ne znai da ostali uenici ne vrednuju ovakve aktivnosti, ve da se moda takvi oblici rada ve primenjuju na ovim asovima, te uenici ne vide prostor za poveanje njihovog udela. Zbog toga nije mogue jednoznano interpretirati odgovore ispitanika na ovo pitanje.

    3.4 Ukljuenost u ivot zajednice i graanske vrednosti uenika

    Naredna pitanja bave se procenom uenika o meri njihove ukljuenosti u ivot zajednice, potom eljom uenika da u budunosti participiraju u drutvenom ivotu, kao i vrednostima i ciljevima koje opaaju kao znaajne.

    Kao i u prethodnom odeljku, u tabelama je dat prikaz frekvencija i procenata odgovora za svaki od 5 stepena skale (u cilju preciznosti prikaza rezultata), a potom su, radi preglednosti rezultata, procenti odgovora u diskusiji saimani u dve kategorije (1+2 i 4+5).

    Tabela 8. Uee uenika u razliitim aktivnostima

    Kad se govori o razliitim oblicima participacije uenika, rezultati pokazuju da oni najee imaju priliku da uestvuju u donoenju odluka u porodici (42,3% uenika ima priliku za to bar jednom nedeljno, a 28,5% bar jednom meseno), dok su ostali oblici participativnosti ree zastupljeni. Treina uenika navodi da nikada ne uestvuje u donoenju odluka u koli (30,2%), to je objanjivo injenicom da u koli ne postoje razraene procedure i naini da uenici uestvuju u donoenju odluka, a odluke akog parlamenta se tretiraju na nivou preporuka. Takoe, oko treina uenika ne prigovara nastavniku zbog nepravednog odnosa prema sebi (32%) ili drugim uenicima (34,8%). Ovo moe znaiti da uenici ili nemaju primedbe na ponaanje nastavnika, ili se ne usuuju da im prigovaraju zbog odnosa prema sebi ili prema njihovim

    donoenje odluka u porodici

    davanje priloga u humanitarne svrhe

    donoenje odluka u koli

    otvoreno prigovaranje nastavniku zbog nepravednog odnosa prema tebi

    otvoreno prigovaranje nastavniku zbog nepravednog odnosa prema drugom ueniku

    nikadaKoliko si u protekloj godini uestvovao u sledeim aktivnostima:

    2-3 puta u godini

    bar jednom meseno

    barm jednom nedeljno bez odgovora

    F

    125

    134

    311

    330

    358

    %

    12,1

    13,0

    30,2

    32,0

    34,8

    %

    13,6

    37,0

    21,9

    23,0

    21,1

    F

    294

    309

    257

    206

    235

    %

    28,5

    30,0

    25,0

    20,0

    22,8

    F

    435

    166

    157

    219

    183

    %

    42,3

    16,1

    15,3

    21,3

    17,7

    F

    34

    38

    77

    37

    35

    %

    3,3

    3,7

    7,5

    3,5

    3,4

    F

    140

    381

    226

    237

    217

  • 22

    drugovima. Ipak, s obzirom na to da 41,3% uenika ipak prigovara nastavnicima zbog sebe ili zbog drugih (40,5%) jednom nedeljno do jednom meseno, ovaj oblik participacije je relativno esto zastupljen. Priloge u humanitarne svrhe daje veina uenika, i to vie puta godinje (2-3 puta godinje to ini 37% uenika, dok 46,1% navodi da to ini jednom meseno ili ee).

    Grafikon 17. Tenje ka drutvenoj participaciji u budunosti

    Kad su u pitanju ponueni oblici drutvenog aktivizma uenika u budunosti, veina njih ocenjuje da e svoju decu uiti vrednostima potenja i istine (87,6%). Isto tako, veina uenika navodi da e biti spremna da se bori za svoja prava na poslu ukoliko ona budu ugroena (63,4%) ili za prava svojih kolega (54,2%). Oblast drutvenog delovanja koja uenicima izgleda kao najmanje prihvatljiva (odnosno ocenjuju da je najmanja verovatnoa da u tome uestvuju) jeste saradnja sa pisanim medijima radi objave nekog problema (tek 28,5% uenika navodi da bi u tome uestvovalo).

    Grafikon 18. Ciljevi i vrednosti uenika osnovne kole

    Kao najvee vrednosti uenici istiu mir i sigurnost (90,7%), porodicu (87,6%), linu slobodu (86,9%) i prijatelje (86,7%). Osim toga, uenicima je bitno da imaju slobodno vreme (77,5%), da postoji ravnopravnost meu ljudima (76,3%) i da imaju ugled u drutvu (70%). Iako visok procenat uenika navodi da im je materijalna sigurnost vana (76,5%), dvostruko manji broj uenika visoko vrednuje bogatstvo (38,6%).

    sigurno neu verovatno neu nisam siguran

    verovatno hou sigurno hou bez odgovora

    9,2 13,1 19,8 29,3 24,9 3,4

    2,92,3 3,7 9,4 78,2 3,2

    7,3 8,5 16,7 25 38,4 3,8

    16 621,3 , 30 5, 17 8, 10 7, 2 6,

    7,7 9,6 29,8 24,9 25 2,7

    uiti svoju decu da su u ivotu najvaniji istina i potenje

    otvoreno prigovarati efu na poslu kada tvom kolegi uini nepravdu

    otvoreno prigovarati efu na poslu kada tebi uini nepravdu

    obavestiti novine o nekom problemu

    pokrenuti humanitarnu akciju

    2,5

    9,2

    3,2

    3,5

    12,5

    2,7

    10,9

    27,6

    11,8

    3,1

    28,1

    22,4

    27,5

    14

    49,4

    21,4

    48,8

    76,7

    5,4

    6,5

    5,6

    4,1

    2,1

    1,2

    5,9

    12,9

    3,6

    1,7

    6,8

    12,7

    11,8

    4,9

    24,7

    30

    36,2

    20,9

    27,6

    20,5

    40,3

    65,8

    29,2

    18,1

    5,8

    5,1

    5,4

    5,5

    1,2

    12,4

    10,1

    2

    2,6

    5,4

    9,7

    6,5

    1,9

    4,7

    3

    17,7

    11,5

    3,6

    20,4

    17,4

    24,7

    23,1

    12,7

    66,5

    30,2 39,8 3,8

    29,4

    44,3

    74,9

    4,3

    5,9

    4,3

    4,6

    0,7 1,2

    potpuno nevano nevano ni vano ni nevano vano izrazto vano bez odgovora

    mir i sigurnost

    ravnopravnost svih ljudi

    sloboda medija

    slobodno vreme

    bogatstvo

    tradicija

    prijatelji

    materijalna sigurnost

    porodica

    vera

    nacionalna pripadnost

    lina sloboda

    ugled u drutvu

  • 23

    Odnos prema veri (67,4%) i tradiciji (56,8%) vaan je veini uenika ovog uzrasta mada u manjoj meri u odnosu na ostale vrednosti.

    Manje od polovine uenika vidi slobodu medija kao znaajnu (43,8%), to govori o nedovoljno razvijenoj svesti uenika o znaaju ovog pitanja u demokratskom drutvu.

    3.4.1 Rezime i diskusija rezultata

    Rezultati pokazuju da je ukljuenost uenika u donoenje odluka u zajednici na dosta niskom nivou (izuzev prilike da uestvuju u donoenju odluka unutar porodice), ali kada su pitani o potencijalnoj participaciji, tj. o elji da u budunosti utiu na odluke koje ih se manje ili vie direktno tiu, uenici u veini iskazuju spremnost da se angauju. Ovo se moe objasniti pre nedostatkom adekvatnih mehanizama za ukljuivanje, nego odsustvom motivacije za participaciju. Oblast drutvenog delovanja u kojoj su uenici najmanje spremni da uestvuju jeste saradnja sa pisanim medijima. Izgleda da je znaaj medija nedovoljno istaknut, a to se vidi i iz niskog vrednovanja slobode medija meu uenicima osnovne kole.Meu najistaknutijim vrednostima nalaze se porodica, lina sloboda, prijatelji i mir i sigurnost. Iako materijalnu sigurnost smatraju znaajnom, uenici uglavnom ne istiu tenju za bogatstvom kao jednim od svojih primarnih ciljeva u budunosti.

    3.5 Povezanost izmeu znanja i stavova uenika

    U ovom delu je prikazana analiza povezanosti postignua na testu znanja i razliitih oblika participacije u zajednici, kao i veza postignua na testu znanja i elje uenika da u budunosti uestvuju u razliitim oblicima drutvenog delovanja.

    Tabela 9. Povezanost skora na testu znanja, participacije uenika i tenje da u budunosti participiraju u donoenju drutveno relevantnih odluka

    Oekivano, rezultati pokazuju da je participacija uenika u donoenju odluka povezana sa tenjom ka participaciji u budunosti (r=0.65). Ono to je, meutim, neobino jeste podatak da skor na testu znanja negativno korelira s ukljuenou uenika u proces donoenja odluka. Drugim reima, uenici koji imaju nie postignue na testu znanja u veoj meri uestvuju u donoenju odluka u svom neposrednom okruenju. Analizom veze izmeu skora na testu i pojedinanih oblika participacije uenika vidi se da ovakva (negativna) veza postoji izmeu skora na testu i svih oblika participacije, izuzev uea u procesu donoenja odluka u porodici (nema povezanosti).

    Tabela 10. Povezanost izmeu skora na testu znanja i pojedinanih oblika participacije uenika

    Iako su korelacije veoma niske, moe se uoiti tendencija da su oni uenici sa neto slabijim uspehom istovremeno i vie spremni da prigovaraju nastavnicima zbog odnosa prema sebi ili svojim drugovima. Izvestan antikonformizam moe biti u vezi sa slabijim kolskim postignuem. Ipak, ne moe se generalizovati ovakav zakljuak, jer nema podataka o ukupnom kolskom uspehu, ve samo o rezultatima na testu znanja iz Graanskog vaspitanja.

    tenja ka participaciji skor na testu znanja

    tenja ka participacijiparticipacijaskor na testu znanja

    0,65**-0,04

    -0,04-0,16**

    participacija

    0,65**

    -0,15**** Korelacija je znaajna na nivou 0,01; * Korelacija je znaajna na nivou 0,05

    Koliko esto si u protekloj godini:uestvovao/la u donoenju vanih odluka u svojoj porodicidao/la prilog u humanitarne svrheuestvovao/la u donoenju vanih odluka u svojoj koliotvoreno prigovorio nastavniku/ci zbog nepravednog odnosa prema tebiotvoreno prigovorio nastavniku/ci zbog nepravednog odnosa prema drugim uenicima/cama

    skor na testu znanja0,03

    -0,10**-0,16**-0,16**

    -0,16**

    ** Korelacija je znaajna na nivou 0,01; * Korelacija je znaajna na nivou 0,05

  • 24

    3.6 Razlike meu regionima

    Rezultati pokazuju da nema razlika izmeu regiona s obzirom na proseno postignue uenika na testu znanja. U Tabeli 11 dat je broj ispitanih uenika, prikaz prosenih postignua uenika i standardnih devijacija po regionima.

    Tabela 11. Broj ispitanih uenika, prosena postignua na testu znanja i standardne devijacije odgovora po regionima

    Meu regionima nema razlike ni s obzirom na to u kojoj meri se na asovima Graanskog vaspitanja koriste pojedinane metode rada.

    Sporadino, razlike meu regionima javljaju se s obzirom na zastupljenost pojedinih oblika participacije uenika u drutvenim dogaajima iz njihovog neposrednog okruenja. U donoenju odluka u okviru svoje kole, uenici iz preevske doline ee navode da uestvuju nego uenici u Vojvodini i Beogradu. Isto tako, ovaj oblik participacije uenika ei je u istonoj Srbiji nego u Vojvodini. Spremnost uenika da prigovore nastavniku zbog nekorektnog odnosa prema drugim uenicima vea je, prema navodima uenika, u preevskoj dolini nego u centralnoj, zapadnoj, junoj Srbiji i Beogradu.

    N standardna devijacija

    VojvodinaCentralna SrbijaBeogradIstona SrbijaZapadna SrbijaJuna SrbijaSandakPreevska dolinaUkupno

    122127152138124134104

    1291030

    3,373,883,363,433,093,443,25

    3,713,48

    proseno postignue

    13,412,313,512,113,212,613,4

    12,712,9

  • 25

    S obzirom na osnovnu svrhu projekta za unapreenje kvaliteta i efekata nastave predmeta Graansko vaspitanje, sprovedeno je ispitivanje steenih znanja i stavova uenika srednjih kola kako bi se procenili dosadanji rezultati nastave. U tom cilju ispitana su znanja uenika, koja su imali priliku da steknu preteno kroz nastavni program Graanskog vaspitanja, zatim njihovi stavovi prema ovom predmetu, kao i njihov stepen politike kulture izraen kroz sopstvene stavove prema drutvu i njihovu spremnost na drutvenu participaciju.

    4.1 Metodologija istraivanja

    Podaci su prikupljeni pomou upitnika koji je razvila prof. Vedrana Spaji-Vrka sa Univerziteta u Zagrebu, u saradnji sa lanovima regionalnog odbora koji je radio na pripremi evaluacionog upitnika.4 Upitnik se sastojao od 48 pitanja podeljenih u etiri celine:

    25pitanjakojaseodnosenasteenaznanjauenika(ograanskimpravimaislobodama,demokratiji, kulturnim razliitostima, dravnim i meunarodnim institucijama, itd.)

    8pitanjaostavovimapremapredmetuGraanskovaspitanje(sadraj,metodenastave,udbenici, atmosfera na asu, itd.)

    10pitanjakojaseodnosenadrutvenestavoveiparticipacijuuenikaudrutvu(spremnostnaangaovanje u drutveno-politikim organizacijama, humanitarnim aktivnostima, odnos prema drugim etnikim i verskim grupama, prema tranziciji i lanstvu u EU)

    5pitanjakojaobuhvatajuosnovnedemografskepodatke(pol,vrstakole,kolskiuspeh,stepenobrazovanja roditelja)

    Upitnik je popunjavan anonimno, u trajanju od jednog kolskog asa (45 minuta), a zadavali su ga obueni instruktori.

    Uzorak koji je ispitan reprezentativan je za populaciju uenika koji su u gimnazijama, etvorogodinjim i trogodinjim strunim kolama u Srbiji u zavrnom razredu pohaali predmet Graansko vaspitanje.

    Ispitano je ukupno 925 uenika zavrnog razreda srednjih kola. Od toga, 213 ispitanika (23% ukupnog uzorka) uenici su gimnazija (opteobrazovnih profila), 526 uenika (56,9%) pohaa etvorogodinje srednje strune kole, a 187 uenika (20,2%) pohaa trogodinje strune kole. Ova proporcija odgovara proporciji ove tri grupe uenika u ukupnoj populaciji uenika koji pohaaju srednje kole.

    Meu ispitanim uenicima neto je manje deaka (434 ili 46,9%) nego devojica (445 ili 48,1%), a 47 uenika se nije izjasnilo o svom rodnom identitetu. Nia zastupljenost deaka u uzorku ukazuje na to da u Srbiji deaci ree nego devojice biraju Graansko vaspitanje kao izborni predmet.

    Grafikon 19. Obrazovni nivo oeva i majki ispitanika koji su uestvovali u istraivanju

    4. 3. ZNANJA I STAVOVI UENIKA SREDNJIH KOLA

    4,5%

    6,4%

    6,4%

    2,9%

    6,3%

    6,5%

    postdiplomske studije

    dva i vie odgovora

    bez odgovora Obrazovni nivo majke u %Obrazovni nivo oca u %

    1,4%

    6,8%

    50,4%

    24,1%

    0,8%

    8,6%

    48,2%

    26,7%

    nezavrena osnovna

    zavrena osnovna

    zavrena srednja

    zavrena via ili fakultet

    4 Regionalni odbor radio je na razvijanju upitnika za pilot istraivanje efekata Graanskog vaspitanja u regionu sprovedeno paralelno sa evaluacijom u Srbiji. Pored profesorke Vedrane Spaji-Vrka uestvovali su:: Bojka ukanovi (Crna Gora), Rahela Didi (Bosna i Hercegovina), Radmila Radi-Dudi (Srbija), Mitja agar (Slovenija), Shefqet Shyti (Albanija), Kalin Rus i Darijus Borovi (Rumunija), Rumen Valev (Bugarska). Svoj doprinos radu na upitniku dala je i Arlene Benitez , Centar za graansko obrazovanje, SAD

  • 26

    U prethodnoj tabeli prikazani su podaci o obrazovnom nivou roditelja ispitanika. Iz tabele se vidi da je stepen obrazovanja roditelja ujednaen. Najvei broj roditelja ima srednje obrazovanje (oko 50%), to odgovara podacima koji vae za optu populaciju. S druge strane, moe se videti da je, za razliku od opte populacije, u ispitanom uzorku bilo manje uenika iji roditelji imaju nii stepen obrazovanja od srednjeg obrazovanja (svega 8-9%), dok je na nivou opte populacije taj procenat znatno vii (iznad 20%). U skladu s tim je i nalaz da je u uzorku bilo proporcionalno vie uenika nego u optoj populaciji uenika iji roditelji imaju nivo obrazovanja koji je vii od srednjeg (u naem uzorku oko 30%, a u optoj populaciji taj postotak iznosi oko 11%). Na osnovu ovih podataka moe se zakljuiti da Graansko vaspitanje u Srbiji u veoj meri pohaaju uenici iji roditelji imaju vii nivo obrazovanja.

    4.2 Rezultati istraivanja

    4.2.1 Postignua uenika na testu znanja iz predmeta Graansko vaspitanje

    Naredni set pitanja obuhvata nivo steenih znanja uenika, koji su pohaali nastavu Graanskog vaspitanja, o temama kao to su graanstvo, ljudska prava, demokratija i sl.

    Grafikon 20. Uloga graana u demokratskoj draviNa pitanje o razumevanju uloge graana u demokratskoj dravi, dobijeno je svega 14,9% tanih odgovora da graani nadziru vlast. Dve kategorije pogrenih odgovora zastupljene su u veoj meri od tanih. Uenici u 37,5% sluajeva smatraju da graani demokratske drave potuju vlast, a u 35,5% sluajeva smatraju da je za graane demokratske drave karakteristino da vode brigu o svojim interesima, to je pokazatelj orijentacije ka linom nasuprot zajednikom

    interesu (meanje liberalnih i demokratskih principa), odnosno da znatan broj mladih ima autoritarnu svest (sutina demokratije svodi se na potovanje vlasti).

    Grafikon 21. Prepoznavanje svojstva graanskih vrlinaPod graanskim vrlina-ma, priblino isti broj uenika smatra da se taj termin odnosi na brigu za interese zajednice (34,2%) i na civilizova-no ponaanje (35,9%). Neto manji, ali ipak zna-tan deo uenika (27,1%) mea pojam graanskih vrlina s postojanjem graanskih prava.

    11%

    14,9%

    37,5%

    0,5%0,7%graani vode brigu o vlasti

    graani nadziru vlast

    graani vode brigu o svojim

    35,5%

    graani vode brigu o svojim interesima

    graani potuju vlast

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    2,1%

    34,2%27,1%

    0,2%0,4%

    da je lan nevladine organizacije, a ne politike strankeda se brine za interese zajednice

    da se ponaa civilizovano

    35,9%

    da ima graanska prava

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

  • 27

    Grafikon 22. Razumevanje znaenja ogranienja kao karakteristike demokratske vlasti

    Polovina uenika tano prepoznaje smisao ogranienja vlasti u de-mokratskom drutvu, tj. da je demokratska vlast ograniena u svo-joj moi (47,9%). Goto-vo treina uenika ovaj pojam svodi na teri-torijalno ogranienje (29%), dok svaki peti uenik (19,6%) navodi da ogranienost de-mokratske vlasti po-drazumeva postojanje ogranienog broja predstavnika.

    Grafikon 23. Razumevanje podele vlastiPolovina uenika (50,9%) zna da se vlast deli na zakonodavnu, sudsku i izvrnu vlast. N a jv e i p r o ce na t netanih odgovora pod podelom vlasti podra-zumeva podelu vlasti izmeu stranaka u par-lamentu (33,5%), to moda vie ukazuje na mogue pogreno ra-zumevanje smisla pi-tanja nego na nepozn-avanje sadraja tanog odgovora.

    Tabela 12. Funkcije pojedinanih grana vlasti

    Funkciju parlamenta u donoenju zakona prepoznaje gotovo polovina uenika (46,0%). U manjem broju sluajeva funkcija parlamenta se mea sa sprovoenjem zakona (15,0%), njihovom distribucijom (14,2%) i razvrstavanjem (12,8%).

    19,6%

    29%

    0,5% 1%ograniena u broju izabranih predstavnikaograniena u svojoj moi

    ograniena u troenju

    47,9%

    2%

    g j

    ograniena na teritoriju na kojoj vlada

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    33,5%10,5%

    0,4% 1,3%

    podela vlasti izmeu vie stranaka u parlamentupodela vlasti izmeu civilne, javne i vojne

    3,3%50,9%

    podela vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudskupodela vlasti izmeu dravnog, civilnog i privatnog sektoradva i vie odgovora

    bez odgovora

    a. parlament b. vlada c. pravosue

    F

    139

    132

    426

    63

    11812

    36

    925

    %

    15,0

    14,2

    46,0

    6,8

    12,8

    1,3

    3,9

    100

    F

    272

    128

    353

    51

    78

    10

    33

    925

    %

    29,4

    13,8

    38,2

    5,6

    8,4

    1,1

    3,6

    100

    F

    342

    50

    43

    344

    101

    14

    32

    925

    %

    36,9

    5,4

    4,7

    37,2

    10,9

    1,5

    3,5

    100

    sprovoenje zakona

    distribucija zakona

    donoenje zakonaprimena zakona u pojedinanim sluajevimarazvrstavanje zakona

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    ukupno

  • 28

    Funkcija vlade u sprovoenju zakona se slabije prepoznaje. Svega 29,4% uenika je na ovo pitanje tano odgovorilo. Umesto toga, prevladava pogreno miljenje da vlada donosi zakone (38,2%), a neretko joj se pripisuje i njihova distribucija (13,8%).

    Funkciju pravosua neto vie od treine uenika tano identifikuje sa primenom zakona u pojedinanim sluajevima (37,2%). Isti broj uenika pogreno navodi da je njena funkcija da sprovodi zakone (36,9%).

    Grafikon 24. Razumevanje uloge viestranakog sistema u demokratijiNeto vie od polovine uenika tano prepoznaje da se nunost postojanja vie od jedne politike stranke u demokratiji ogleda u mogunosti zastupanja razliitih interesa (54,6%). Kao najei netani odgovori bili su: da se odri ravnotea vlasti (16,8%) i da se osigura jedna-kost graana (17%).

    Grafikon 25. Najvanije karakteristike demokratskih izbora pored optosti i regularnostiNeto vie od polovi-ne uenika (59,6%) zna da su najvanije karakteristike de-mokratskih izbora da svako ima jed-nako pravo glasa i da je glasanje tajno. Svaki peti uenik (19,5%) smatra da su to tajnost glasanja i potene politike kampanje, to su takoe vane odred-nice demokratskih izbora, tako da se moe rei da se

    uenici razlikuju prema tome na koji nain rangiraju znaaj ovih karakteristika, a ne prema tome da li ih prepoznaju. Grafikon 26. Prepoznavanje politike aktivnosti graana

    16,8%

    17%

    9,3%1,1% 1,2%

    da se odri ravnotea vlasti

    da se osigura jednakost graana

    17%

    54,6%

    da se zastupaju razliiti interesi

    da se suzbije korupcija vlasti

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    59,6%

    19,5%

    7,7% 0,5%jednako pravo glasa i tajnost glasanja

    jednako pravo glasa i prisustvo nezavisnih medija

    jednako pravo glasa i kontrola

    5,7%

    7%

    jednako pravo glasa i kontrola nevladinih organizacija

    tajno glasanje i potenepolitike kampanjedva i vie odgovora

    bez odgovora

    obraanje poslaniku radi izmene zakona o mladima

    uestvovanje u procesu izrade nacionalnog programa za mlade

    doniranje novca organizaciji mladih

    organizovanje pomoi mladima koji ive s rizikom

    dva i vie odgovora bez odgovora

    21,6 42,1 11,3 22,2 2

    0,8

  • 29

    Pojam politike aktivnosti graana uenici ne razumeju na pravi nain. Tek svaki peti uenik (21,6%) zna da se politika aktivnost prvenstveno ostvaruje obraanjem poslaniku. Najvei broj uenika (42,1%) pod politikom aktivnou podrazumeva direktan politiki angaman (kroz uee u procesu izgradnje nacionalnog plana za mlade), a ne demokratsko uee u tom procesu preko predstavnika. Ovaj podatak je posledica aktuelnog konteksta budui da je proces izrade strategije za mlade neposredno prethodio istraivanju, pri emu je znaajna odlika tog procesa bila upravo njegova participativnost.

    Grafikon 27. Najvanija uloga civilnog drutvaDve treine uenika (64,6%) adekvatno prepoznaje da je najvanija uloga civilnog drutva da titi zajednike interese. Deo njih smatra da je najznaajnija uloga c i v i l n o g d r u t v a d a uestvuje u radu vlade (15,3%) i l i osnivanje nevladinih organizacija u lokalnoj zajednici (13,9%).

    Grafikon 28. Kljuno naelo rada nevladinih organizacija Tek 22,4% uenika tano pre-poznaje da je osnovni princip na kom se zasniva rad nevla-dinih organizacija nepris-trasnost. Isti procenat ispi-tanih smatra da je kljuno naelo rada nevladinog sek-tora da imaju kritiki stav prema vlasti, dok veina ispi-tanih uenika (35,2%) navodi da je osnovna karakteristika izraenost istog miljenja o problemima zajednice. Iako je meu uenicima domi-nantno ovakvo razumevanje rada organizacija iz nevladi-nog sektora, treba imati na umu da kritiki stav prema

    vlasti jeste veoma bitna odlika rada nevladinih organizacija.

    Grafikon 29. Razumevanje pojma vladavine zakona

    13,9%

    4,5%

    15,3%

    0,7%0,9%osnivanje nevladinih organizacija u lokalnoj zajedniciorganizovanje protesta protiv vlasti

    zatita zajednikih interesa

    64,6%

    zatita zajednikih interesa

    uestvovanje u radu vlade

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    13,9%

    4,5%

    15,3%

    0,7%0,9%osnivanje nevladinih organizacija u lokalnoj zajedniciorganizovanje protesta protiv vlasti

    zatita zajednikih interesa

    64,6%

    zatita zajednikih interesa

    uestvovanje u radu vlade

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    22,4%35,2%

    0,7% 2,6%nepristrasnost

    kritiki stav prema vlasti

    dobrovoljnost lanstva

    22,3%16,9%

    dobrovoljnost lanstva

    isto miljenje o problemima zajednicedva i vie odgovora

    bez odgovora

    22,4%35,2%

    0,7% 2,6%nepristrasnost

    kritiki stav prema vlasti

    dobrovoljnost lanstva

    22,3%16,9%

    dobrovoljnost lanstva

    isto miljenje o problemima zajednicedva i vie odgovora

    bez odgovora

    2,1

    1,26,351,436,33,5

    da zakone stvaraju graani kao nosioci vlasti daparlament mora nadzirati primenu zakona

    da graani moraju potovati zakone da su svi jednaki pred zakonom

    dvaivieodgovora bezodgovora

  • 30

    Veina uenika razume da je osnovno znaenje vladavine zakona postojanje jednakosti svih graana pred zakonom (53,6%). Ipak, ak treina uenika (32,9%) izjednaava pojam vladavine zakona s imperativom potovanja zakona.

    Tabela 13. Osnovne karakteristike odreenih drutvenih ureenja

    Veina uenika adekvatno prepoznaje osnovne karakteristike liberalizma (38,8%), tiranije/diktature (49,7%) i demokratije (45,6%). Uenici, meutim, imaju tekou da prepoznaju odliku totalitarizma (tek 18.5% uenika je tano odgovorilo na ovo pitanje), a zanimljivo je da su u slinom procenu odgovora uenici birali gotovo sve ponuene alternative (izuzev liberalizma i demokratije), to govori da je razumevanje znaenja ovog pojma nedovoljno jasno. Mogue je da izuavanje karakteristika ovih ureenja nije bilo predmet rada na asovima Graanskog vaspitanja, te da zbog toga uenici imaju tekou da naprave jasnu razliku izmeu njih.

    Grafikon 30. Razlozi za ograniavanje slobode medija

    Najvei broj uenika zna da demokratska vlast moe ograniiti slobodu medija ukoliko oni ire informacije koje mogu ugroziti sigurnost graana (41,4%). Ipak, svaki trei uenik veruje da to moe biti posledica iznoenja neistina o delovanju vlasti (32,5%), to ukazuje na nerazumevanje sutine demokratije.

    anarhija

    demokratija

    tiranija/diktatura

    liberalizam

    totalitarizam

    federalizam

    bez odgovora

    Ukupno

    a. Naglasak na slobodi pojedinca

    d. Naglasak na uestvovanju

    graana

    b. Vladar iznad zakona

    c. Vlast koncentrisana u jednom voi ili

    stranciF

    169

    160

    40

    359

    41

    42

    112

    925

    %

    18,3

    17,3

    4,3

    38,8

    4,5

    4,5

    12,1

    100

    F

    133

    63

    460

    49

    67

    44

    107

    925

    %

    14,4

    6,8

    49,7

    5,3

    7,3

    4,8

    11,6

    100

    F

    161

    95

    157

    87

    171

    126

    125

    925

    %

    17,5

    10,2

    16,9

    9,5

    18,5

    13,6

    13,6

    100

    F

    66

    422

    29

    116

    83

    86

    117

    925

    %

    7,1

    45,6

    3,2

    12,6

    9,0

    9,3

    12,6

    100

    32,5%15,3%

    2,1% 1,8%ako mediji iznose neistine o delovanju vlasti

    ako mediji veliaju opoziciju koja planira da srui predsednika

    ako mediji ire informacije koje mogu

    7%

    41,4%

    j j j gugroziti sigurnost graana

    ako otvoreno pozivaju mlade da se suprotstave odlukama vlasti

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

  • 31

    Grafikon 31. Nain na koji demokratska vlast najbolje titi politike interese svojih graana na izborima

    Na pitanje o zatiti politikih interesa graana, svega 16,2% uenika zna da je sutina u nemeanju vlasti u izbore. Gotovo dve treine uenika smatra da je sutina uloge vlasti u tome da podstakne graane da izau na izbore (60,6%), to je verovatno posledica iskustva, odnosno jakog stranakog pritiska na viegodinje apstinente u izbornim kampanjama poslednjih godina. Inklinacija ka vrednovanju izlaska na izbore per se takoe moe implicirati tendenciju izjednaavanja glasakog prava sa obavezom, odnosno neuvianje da i bojkot izbora moe biti sredstvo politikog angamana. Ako postoji, koren ovakvom shvatanju moda treba traiti u skoranjoj domaoj istoriji jake drutvene polarizacije oko izbornog procesa.

    Grafikon 32. Prepoznavanje politikog ureenja zemlje

    Raspored odgovora uenika na pitanje u kom se trailo da iz opisa politikog ureenja zemlje prepoznaju o kom se ureenju radi, pokazuje da tek svaki trei uenik prepoznaje karakteristike autokratskog ureenja (30,3%), a to je jo indikativnije vei procenat uenika (36,4%) opis autokratskog ureenja pripisuje demokratskom politikom ureenju! Pored toga, etvrtina uenika (25,7%) u datom opisu vidi karakteristike monarhije, to sve zajedno govori o nepoznavanju definiuih karakteristika pomenutih politikih ureenja, pa tako i o nemogunosti njihovog razgraniavanja. Karakteristike politikih ureenja nisu ukljuene u program predmeta Graansko vaspitanje, to objanjava ovako lo rezultat u odgovorima na ovo pitanje.

    Grafikon 33. Prioritet uloge ombudsmana

    Priblino jedna treina uenika adekvatno prepoznaje ulogu ombudsmana u zatiti graana od samovolje vlasti (35,5%), s tim da priblino jednak procenat uenika (30,7%) misli da je on ima ulogu i u kontroli parlamenta.

    6,9%

    16,2%

    0,9% 0,9%

    osigurava novac za potene izborene mea se u izbore

    kontrolie izborni proces

    14,5%

    60,6%

    podie graane da izau na izboredva i vie odgovora

    bez odgovora

    monarha demokrata autokrata oligarha bezodgovora

    9,16,53,034,637,52

    da titi osobe na vlasti od protesta graanada titi graane od samovolje vlastida titi zaposlene od privatnih poslodavaca

    da kontrolie rad parlamentadva i vie odgovorabez odgovora

    10 6 35 5 15 5 30 7

    0,5

    7 310,6 35,5 15,5 30,7 7,3

  • 32

    Grafikon 34. Prepoznavanje uloge NVOPod opisanom or-ganizacijom za zatitu okoline, uenici veinom prepoznaju nev-ladinu organizaciju (55,6%), dok su os-tali odgovori znatno rei. Vidi se, dakle, da uenici umeju da prepoznaju neke uloge nevladinih organizacija iako odgovori govore da oni ne razumeju sasvim na kojim naelima se zasniva rad NVO.

    Grafikon 35. Pravo slobode okupljanja

    Uenici jasno razlikuju pravo na slobodu okupljanja kao graansko pravo (70,7%) od drugih grupa prava. To je ujedno pitanje drugo po redu na osnovu procenta tanih odgovora.

    Grafikon 36. Pravo na rad

    Znaenje prava na rad kao prava svakoga da ima jednaku mogunost da dobije posao prepoznaje gotovo polovina uenika (45,1%). Sledei odgovor po uestalosti jeste da pravo na rad podrazumeva da svako ima jednak pristup informacijama o slobodnim radnim mestima, koji daje 28,1% uenika. Mogue je da dominantan razlog ovakvog shvatanja gotovo treine uenika lei u opaanju trita rada kao netransparentnog, a ne u nedostatku znanja.

    10,9%

    13,5%

    0,6% 1,3%

    sindikalna organizacija

    profesionalno udruenje

    18,1%55,6%

    grupa za samopomo

    nevladina organizacija

    dva i vie odgovora

    bez odgovora

    18,2%28,1%

    0,8% 0,8%vlast mora svima osigurati posao

    svako ima jednaku mogunost da dobije posaonezaposleni treba da imaju prvenstvo pri

    45,1%7%

    e aposle t e a da aju p e st o pzapoljavanjusvako ima jednak pristup informacijama o slobodnim radnim mestimadva i vie odgovora

    bez odgovora

    0,6

    graanska prava socalna prava politika prava

    kulturna prava dva i vie odgovora bez odgovora

    3,14,217,53,97,07

  • 33

    Grafikon 37. Dokument kao meunarodni pravni instrument zatite ljudskih prava

    Uenicima nisu dovoljno jasne razlike izmeu konvencije, deklaracije i rezolucije. Taan odgovor je zaokruilo 21,7% uenika. Velika veina (48,6%) opredelila se za deklaraciju, verovatno imajui na umu Deklaraciju o ljudskim pravima, dok se za rezoluciju opredelilo 16,8% uenika.

    Grafikon 38. Pojam prihvatanja kulture dominantne grupe od strane manjine

    Prihvatanje kulture dominantne grupe od strane manjine tano se prepoznaje kao asimilacija u 31,4% sluajeva. Neto ee asimilacija se mea sa diskriminacijom (38,0%), a svaki peti uenik pojam asimilacije zamenjuje pojmom akulturacije (21,7%). Prepoznavanje i meanje ovih pojmova mogu sugerisati da su oni ee teme javnog govora, ali, naalost, i ea pojava u svakodnevnom ivotu nego to je to asimilacija. Istovremeno, ovi sadraji nisu ukljueni u program rada na asovima Graanskog vaspitanja.

    Grafikon 39