geotehnicki elaborat

G E O E X P L O R E R Agencija za geološka istraživanja

Poručnika Spasića i Mašere 16, Beograd + 381 11 2507 454, + 381 65 2507 454

EELLAABBOORRAATT

GGEEOOTTEEHHNNIIČČKKII UUSSLLOOVVII IIZZGGRRAADDNNJJEE SSTTAAMMBBEENNOOGG OOBBJJEEKKTTAA

NNAA KKPP 44224499//1122 KKOO ZZVVEEZZDDAARRAA UU UULLIICCII RRAADDOOJJAA DDOOMMAANNOOVVIIĆĆAA BBRR.. 1111

Beograd, septembar 2010. god.



EELLAABBOORRAATT

GGEEOOTTEEHHNNIIČČKKII UUSSLLOOVVII IIZZGGRRAADDNNJJEE SSTTAAMMBBEENNOOGG OOBBJJEEKKTTAA

NNAA KKPP 44224499//1122 KKOO ZZVVEEZZDDAARRAA UU UULLIICCII RRAADDOOJJAA DDOOMMAANNOOVVIIĆĆAA BBRR.. 1111

O d g o v o r n i i n ž e n j e r D i r e k t o r ___________________________ __________________________

Nenad Ristić, dipl. inž. geol. Nenad Ristić, dipl. inž. geol. Licenca br. 491 4450 04

Beograd, septembar 2010. god.

SADRŽAJ 1. UVOD ........................................................................................................................................................................................... 2 2. VRSTE I OBIM IZVEDENIH ISTRAŽIVANJA ...................................................................................................... 2

2.1 Analiza postojeće geološke dokumentacije .................................................................................... 2 2.2 Terenski radovi .................................................................................................................................. 3

2.2.1 Ekspertski pregled terena ......................................................................................................... 3 2.2.2 Istražno bušenje ......................................................................................................................... 3

3. TEREN KAO PRIRODNA KONSTRUKCIJA ........................................................................................................ 4 3.1 Morfološke odlike terena .................................................................................................................. 4 3.2 Geološka građa terena ...................................................................................................................... 4 3.3 Hidrogeološke odlike terena ............................................................................................................ 5 3.4 Savremeni geološki procesi i pojave ............................................................................................... 5 3.5 Seizmičnost terena ............................................................................................................................. 6

4. STRUKTURNA I FIZIČKO MEHANIČKA SVOJSTVA IZDVOJENIH LITOTIPOVA .................. 6 4.1 Recentne tvorevine ............................................................................................................................ 6 4.2 Kvartarne naslage (Q1,2) .................................................................................................................... 6 4.3 Sedimenti panona (M3

2) .................................................................................................................... 9 5. GEOTEHNIČKI USLOVI IZGRADNJE OBJEKTA ......................................................................................... 10

5.1 Osnovni podaci o objektu .............................................................................................................. 10 5.2 Geotehnički model terena i interakcija objekat-teren ................................................................ 10 5.3 Geostatički proračuni ...................................................................................................................... 11

5.3.1 Proračun dozvoljenog opterećenja na tlo ............................................................................. 11 5.3.2 Proračun sleganja tla ................................................................................................................ 12

5.4 Uslovnosti i preporuke pri izgradnji i eksploataciji objekta ...................................................... 12 6. ZAKLJUČAK .......................................................................................................................................................................... 13

SPISAK PRILOGA Broj priloga Naziv priloga Razmera

1. Dokumentaciona inženjerskogeološka karta 1: 1000 2. Inženjerskogeološka karta predmetne lokacije 1: 200 3. Geotehnički presek terena 1-1' 1: 100 4. Geotehnički presek terena 2-2' 1: 100 5. Geološki profil izvedene istražne bušotine B-1 6. Proračun dozvoljenog opterećenja na tlo 7. Proračun sleganja tla



2

Geotehnički uslovi izgradnje stambenog objekta na KP 4249/12 KO Zvezdara u ulici Radoja Domanovića br. 11

1. UVOD Na KP 4249/12 KO Zvezdara u ulici Radoja Domanovića br. 11 planira se izgradnja stambenog objekta spratnosti Su+Pr+3.

Agencija za geološka istraživanja "Geoexplorer" iz Beograda je izvela detaljna inženjerskogeološka istraživanja i izradila elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje stambenog objekta.

Elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje planiranog objekta urađen je na osnovu postojeće geološke dokumentacije i izvedenih terenskih radova.

Elaborat je urađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini Projekta geoloških istraživanja i elaborata o rezultatima geoloških istraživanja (Sl. glasnik Republike Srbije br. 51/96), Zakonom o geološkim istraživanjima (Sl. glasnik Republike Srbije br. 44/95), kao i sa Zakonom o planiranju i izgradnji Republike Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije br. 47/03, 34/06 i 72/09).

Elaborat je izrađen u 3 primerka, a sastoji se od 14 strana teksta i 7 priloga.

Autor elaborata je Nenad Ristić, dipl. inž. geol. (licenca br. 491 4450 04).

2. VRSTE I OBIM IZVEDENIH ISTRAŽIVANJA Za potrebe izrade ovog elaborata u sklopu detaljnih inženjerskogeoloških istraživanja izvedeni su:

• analiza postojeće geološke dokumentacije i • terenski radovi.

2.1 Anal iza posto jeće geološke dokumentaci je Za sagledavanje inženjerskogeoloških svojstava šireg prostora predmetne lokacije izvršena je detaljna analiza postojeće geološke dokumentacije. Pri izradi ovog elaborata korišćen je postojeći fond geološke dokumentacije iz Katastra geološke dokumentacije Sekretarijata za urbanizam i građevinarstvo Skupštine grada.

Iz fonda postojeće geološke dokumentacije analizirani su sledeći elaborati:

1. Izveštaj o nosivosti tla u Bulevaru Revolucije 199, Jugofund, 1956. god. 2. Izveštaj o nosivosti tla u Bulevaru Revolucije 193a, Jugofund, 1956. god. 3. Izveštaj o sondiranju i geomehaničkom ispitivanju tla u ul. Čede Mijatovića 3 - 5, Građevinski fakultet,

1960. god. 4. Detaljna inženjerskogeološka istraživanja sa seizmičkom mikroreonizacijom dela teritorije SO Zvezdara –

nivo DUP-a, Institut za puteve, 1989. god. 5. Idejni projekat drugog tunelskog dovoda, Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi", 1992. god. 6. Geološko-geotehnička dokumentacija za potrebe izrade regulacionog plana bulevara Kralja Aleksadra –

područje blokova C2, C3, C6-9, Institut za puteve, 2003. god. 7. Geotehnički uslovi izgradnje porodične kuće u ul. Radoja Domanovića br. 6 u Beogradu, Geognost, 2004.

god.

Teren šireg prostora predmetne lokacije u više navrata je bio predmet inženjerskogeoloških istraživanja (izvedenih za razne nivoe planiranja i projektovanja) u sklopu kojih je izveden određen broj istražnih bušotina. Dubine izvedenih istražnih bušotina kreću se od 6,5-36,0m. Izvedenom dubinom bušenja definisana je debljina kvartarnih naslaga, pojava neogenih sedimenata (panon) i utvrđen nivo podzemne vode. Lokacije ranije izvedenih istražnih bušotina korišćenih pri izradi ovog elaborata prikazane su na dokumentacionoj inženjerskogeološkoj karti 1:1 000 (prilog br. 1).



3


Iz postojeće geološke dokumentacije analizirani su rezultati laboratorijskih ispitivanja na osnovu kojih su definisana deformabilna i klasifikaciona svojstva zastupljenih litotipova na predmetnoj lokaciji.

Na širem prostoru predmetne lokacije izvedena su i seizmička ispitivanja. Rezultati ovih ispitivanja korišćeni su pri komentarisanju seizmičnosti predmetnog terena.

•••••

Prema inženjerskogeološkoj reonizaciji izvedenoj uz uvažavanje specifičnosti određenih delova terena koji se vrednuju pri urbanizaciji prostora (elaborat pod rednim brojem 6 u spisku korišćene geološke dokumentacije) teren na kojem se nalazi predmetna lokacija pripada reonu I.

Reon I obuhvta deo platoa uz Bulevar Kralja Aleksandra i blagu padinu prema ul. Milana Rakića. Nagib terena je pretežno 1-5o. Geološku osnovu terena do dubine istraživanja izgrađuju sedimenti neogena - laporovito-glinoviti i laporoviti sedimenti panona. Povlatne delove terena izgrađuju kvartarne naslage predstavljene lesolikim, deluvijalnim i deluvijalno-proluvijalnim sedimentima. Recentne tvorevine (nasuto tlo) su zastupljene u zoni ulica i zoni uređenja terena oko objekata. Nivo, pojava i režim podzemne vode su sezonsko promenljivi i uglavnom vezani za kontakt sredina različitih u pogledu vodopropusnosti u okviru kvartarnih naslaga, za kontakt kvartarnih naslaga i sedimenata panona, kao i za povlatni degradirani deo sedimenata panona. Nivo podzemne vode je registrovan na dubini od oko 8-10m. Teren je u prirodnim uslovima stabilan.

Teren obuhvaćen ovim reonom povoljan je za urbanizaciju uz uslov da se način i dubina temeljenja u lesolikim sedimentima prilagode njegovoj strukturnoj čvrstoći i osetljivosti na provlažavanje. Pri izgradnji podzemnih objekata ili objekata sa više od dve podzemne etaže radovi će se izvoditi u sedimentima panona, gde je obavezna zaštita temeljnih iskopa od dotoka podzemne vode i otkidanja dotoka duž diskontinuiteta. Iskopi se moraju izvoditi uz konstruktivnu zaštitu. Objekte sa jednom ili dve podzemne etaže treba zaštititi odgovarajućom hidroizolacijom, a objekte sa više podzemnih etaža odgovarajućim drenažnim sistemom. Pripovršinske naslage lesolikih sedimenata su pogodne za izradu posteljica saobraćajnica uz odgovarajuće zbijanje i odvodnjavanje.

2.2 Terenski radovi U okviru terenskih radova izvedeni su: • ekspertski pregled terena • istražno bušenje.

2.2.1 Ekspertski pregled terena

Ekspertski pregled terena izveden je u cilju registrovanja elemenata neophodnih za što bolji prikaz stvarnog stanja na predmetnoj lokaciji. Ekspertski pregled terena izvršen je krajem meseca avgusta 2010. god. i tom prilikom je utvrđeno sledeće:

- predmetna lokacija se nalazi u ul. Radoja Domanovića br. 11, - na predmetnoj lokaciji se nalazi stambeni objekt spratnosti Su+Pr koji će prilikom pripreme

predmetne lokacije za izgradnju planiranog objekta biti uklonjen - na predmetnoj lokaciji nisu registrovani elementi koji bi direktno ili indirektno ukazivali na

kretanje zemljanih masa – prisustvo nestabilnosti.

2.2.2 Istražno bušenje

Istražno bušenje je imalo za cilj definisanje litološkog stuba i prisustva vode u terenu. Istražno bušenje je izvedeno ručnom garniturom sa Edelman sondom ∅ 70mm. Izvedena je jedna istražna bušotina, dubine 6,0m, ukupno 6,0m'. Istražna bušotina je označena sa B-1. Položaj izvedene



4


istražne bušotine određen je odmeranjem od jasno uočljivih objekata na predmetnoj lokaciji i prikazan na inženjerskogeološkoj karti predmetne lokacije 1:200 (prilog br. 2). Koordinate i kote izvedene istražne bušotine određene su indirektno – koordinate su "očitane", a kota je određena interpolacijom sa situacionog plana. U tabeli 1 dati su osnovni podaci o izvedenoj istražnoj bušotini (oznaka, apsolutna kota, koordinate, dubina). tabela 1

Istražna bušotina

Kota terena

(mnv)

Koordinate Y X

(mnv)

Dubina

(m)

B-1 ~172,40 7 460 578,20

6,0 4 961 594,20

Uporedo sa istražnim bušenjem sprovedeno je detaljno inženjerskogeološko kartiranje nabušenog jezgra u dužini od 6,0m'.

Prilikom izvođenja istražnog bušenja nije registrovana pojava podzemne vode, niti je nakon 24 časa utvrđen nivo podzemne vode.

Rezultati inženjerskogeološkog kartiranja jezgra izvedene istražne bušotine B-1 prikazani su u formi geološkog profila izvedene istražne bušotine (prilog br. 5).

3. TEREN KAO PRIRODNA KONSTRUKCIJA

3.1 Morfo loške odl ike terena Teren na kome se nalazi predmetna lokacija u morfološkom pogledu predstavlja deo platoa u zoni Bulevara Kralja Aleksandra koji u blagom padu nastavlja prema ul. Milana Rakića i dalje ka ul. Dimitrija Tucovića. Apsolutne kote terena šireg prostora predmetne lokacije kreću se od 169,00-172,20mnv (u nivou Bulevar Kralja Aleksandra od raskrsnice sa ul. Čede Mijatovića do raskrsnice sa ul. Miloša Zečevića) do 167,90-172,50mnv (u nivou ul. Milana Rakića od raskrsnice sa ul. Čede Mijatovića do raskrsnice sa ul. Miloša Zečevića). Nagib terena se kreće od 1-3o.

Na prostoru predmetne lokacije apsolutne kote terena kreću se od 171,88-172,41mnv (uz jugozapadnu granicu predmetne lokacije) do 172,45-172,58mnv (uz severoistočnu granicu predmetne lokacije).

Vode od padavina najvećim delom prihvata postojeća kanalizaciona mreža, dok izvestan deo otiče ili se proceđuju niz padinu u smeru ka ul. Dimitrija Tucovića.

3.2 Geološka građa terena Analizom korišćene postojeće geološke dokumentacije došlo se do saznanja da geološku građu terena šireg prostora predmetne lokacije izgrađuju sedimenti neogena koji su prekriveni naslagama kvartarne starosti. Na površini terena u vidu tankog savremenog pokrivača zastupljene su recentne tvorevine.

Neogeni sedimenti su predstavljeni laporovito-glinovitim (M32LG) i laporovitim (M3

2L) sedimentima panona. Njihovo prisustvo na širem prostoru predmetne lokacije utvrđeno je na dubini oko 16-17m.

Kvartarne naslage predstavljene su lesolikim (Q2l1) deluvijalnim (Q2dpg) i deluvijalno-proluvijalnim (Q1dpr) sedimentima.

Recentne tvorevine predstavljaju rezultat antropogene delatnosti pri postojećoj urbanizaciji.



5


3.3 Hidrogeološke odl ike terena Geomorfološko-litološke predispozicije terena uslovile su i odgovarajuće hidrogeološke odlike terena šireg prostora predmetne lokacije.

Predmetni teren je u površinskom delu izgrađen od kvartarnih naslaga koje predstavljaju osnovni regulator poniranja vode. Različiti stepen zaglinjenosti kvartarnih naslaga uslovio je njihov promenljivi stepen vodopropustljivosti. Lesoliki sedimenti su lako ocedljivi i vode se kroz njih filtriraju i brzo dopiru do deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih sedimenata. Deluvijalni sedimenti predstavljaju u hidrogeološkom smislu teže ocedljive sredine od lesolikih, ali su i to vodopropusne sredine zbog svoje poroznosti tako da predstavljaju sprovodnik vode do deluvijalno-proluvijalnih sedimenata. Deluvijalno-proluvijalni sedimenti u zavisnosti od sastava i tipa poroznosti mogu u pojedinim članovima formirati zbijenu izdan male izdašnosti. Laporovito-glinoviti i laporoviti sedimenti panona predstavljaju slabo vodopropusne do praktično vodonepropusne sredine izuzev u povlatnom degradiranom delu, gde su moguće lokalne pojave vode duž prisutnih prslina i pukotina.

Prihranjivanje izdani obavlja se najvećim delom infiltriranjem atmosferskih voda i lokalno "gubicima" iz vodovodne i kanalizacione mreže, koje mogu mestimično znatno uticati na oscilacije i izdašnost nivoa podzemne vode. U zavisnosti od hidrološke godine moguće je oscilovanje nivoa podzemne vode (±0,5-1,0m).

Istraživanjima izvedenim u periodu 1956. – 2004. god. nivo podzemne vode na širem prostoru predmetne lokacije utvrđen je na različitim dubinama 8,0-10,0m u odnosu na tadašnju površinu terena u okviru kvartarnih naslaga na kontaktu sredina različitih u pogledu vodopropusnosti, na kontaktu kvartarnih naslaga i sedimenata panona, kao i u povlatnom degradiranom delu sedimenata panona.

Tokom istražnog bušenja izvedenog za potrebe izrade ovog elaborata nije registrovana pojava podzemne vode, niti je nakon 24 časa utvrđen nivo podzemne vode.

Sezonska pojavu podzemne vode moguća je na kontaktu deluvijalnih peskovitih prašina (ppr) i deluvijalno-proluvijalnih prašinasto-peskovitih glina (prpgl), na dubini 8,5m (na kotnom rasponu ∼163,5 – 164,0mnv).

S obzirom da je predmetni teren urbanizovan prihvatanje površinskih voda regulisano je kanalizacionom mrežom, dok se infiltriranje vode u podzemlje vrši samo mestimično i to na delovima terena koji su "otkriveni" - nisu pod urbanizacijom. Vode koje se infiltriraju proceđuju se niz padinu u smeru ka ul. Dimitrija Tucovića.

Na terenima ovakve geotehničke konstrukcije negativan uticaj atmosferskih voda ogleda se sa aspekta raskvašavanja tla, kada usled opterećenja od objekta i sklonosti lesolikih sedimenata da u ovakvim uslovima izgube strukturnu čvrstoću, dolazi do pojave naglih sleganja objekta.

3.4 Savremeni geološki procesi i pojave Analizom korišćene postojeće geološke dokumentacije došlo se do saznanja da je teren na kome se nalazi predmetna lokacija svrstan u stabilne delove terene.

Ekspertskim pregledom terena nisu registrovani elementi koji bi direktno ili indirektno ukazali na pojave nestabilnosti.

Opšti je zaključak da je teren u prirodnim uslovima i u uslovima dosadašnje izgrađenosti stabilan.



6


3.5 Seizmičnost terena Detaljnom analizom postojeće geološke dokumentacije došlo se do saznanja da teren na kome se nalazi predmetna lokacija pripada 7o MCS skale sa koeficijentom seizmičnosti Ks=0,04 (elaborat pod rednim brojem 4 u spisku korišćene postojeće geološke dokumentacije).

Izmenom i dopunom Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područja (Sl. List SFRJ br. 59/90) ovaj, kao i drugi tereni Beograda, dobili su veći stepen seizmičkog intenziteta (sa 7o na 8o MCS).

Shodno navedenom, pri projektovanju planiranog objekta rukovoditi se 8o MCS i vrednošću koeficijenta seizmičnosti tla Ks = 0,05.

4. STRUKTURNA I FIZIČKO MEHANIČKA SVOJSTVA IZDVOJENIH LITOTIPOVA

Na prostoru predmetne lokacije izdvojeni su sledeći litološki kompleksi i unutar njih litotipovi (prilozi br. 3 i 4) koji se odlikuju određenim strukturnim i fizičko-mehaničkim svojstvima:

• Recentne tvorevine

- humus i nasuto tlo (h, nt) • Kvartarne naslage (Q1,2)

∗ Lesoliki sedimenti (Q2l1) - lesoidi (l1)

∗ Deluvijalni sedimenti (Q2dpg) - pogrebena zemlja (pz) - peskovite prašine (ppr)

∗ Deluvijalno-proluvijalni sedimenti (Q1dpr) - prašinasto-peskovite gline (prpgl)

• Sedimenti Panona (M32)

- laporovite gline (LG)

4 . 1 Recentne tvorevine Recentne tvorevine izgrađuju savremeni površinski pokrivač i predstavljene su humusom i nasutim tlom (h, nt).

Humus i nasuto tlo (h, nt) zastupljeni su u debljini ∼0,3m. To je prašinasto-peskovito-glinoviti materijal sa učešćem sitnog građevinskog šuta (na delovima predmetne lokacije neposredno uz postojeće objekte i betonske staze). Smeđe do tamno smeđe boje, agregatne strukture, masivne teksture. Lako se razara pod pritiskom prstiju. Slabo konsolidovana sredina.

Prema GN-200 normama pripada I kategoriji zemljišta. Predstavlja nepovoljnu geotehničku sredinu. Prilikom iskopa za planirani objekat biće u potpunosti uklonjeno.

4.2 Kvartarne nas lage (Q 1 , 2 ) Lesoliki sedimenti (Q2l1) su predstavljeni lesoidima (l1).

Lesoidi (l1) žućkasto-svetlo smeđe boje zastupljeni su u debljini 4,4-5,0m (dosežu do dubine 4,7-5,0m). Sadrže 15-25% peskovite, 65-80% prašinaste i 5-10% glinovite komponente. Mrvičasto-agregatne strukture, masivne teksture. U povlatnom delu do dubine 1,3m su pod blagim humifikacije, nijansno su tamniji, agregatniji i glinovitiji. Sadrže CaCO3 u osnovnoj masi i u vidu skrama, tankih žilica i konkrecija mm-cm reda veličine. Niske do srednje plastičnosti (CL/CI). Slabo



7


konsolidovani, trošni. Vodopropusni i vodoocedni. Osetljivi na naknadna provlažavanja. Prema modulu stišljivosti spadaju u vrlo stišljiva tla. Merodavni parametri fizičko - mehaničkih svojstava (preuzeti iz korišćene postojeće geološke dokumentacije) su:

∗ zapreminska težina γ= 17,5-18,5 kN/m3

∗ čvrstoća na smicanje ugao unutrašnjeg trenja φ= 20-22o kohezija c= 10-20 kN/m2

∗ stišljivost modul stišljivosti Ms(100-200) = 3 500-5 000 kN/m2

Prema GN-200 normama pripadaju II kategoriji zemljišta. Iskop u njima je lak i može se obavljati ručno. Pri izvođenju zemljanih radova mogu se "držati" u vertikalnim zasecima visine do 2,0m, a za visine preko 2,0m potrebna je primena adekvatne zaštite. Predstavljaju dobru sredinu za fundiranje objekata uz primenu adekvatnih mera u cilju sprečavanja prodora vode u zonu temelja. U konkretnom slučaju predmetni objekat će se fundirati u ovoj geotehničkoj sredini. Deluvijalni sediment (Q2d

pg) su predstavljeni pogrebenom zemljom (pz) i peskovitim prašinama (ppr).

Pogrebena zemlja (pz) se javlja dubini 4,7(5,0)m, a zastupljena je u debljini 1,5m. Smeđe boje sa crvenkastom nijansom. Sadrži 10-15% peskovite, 70-75% prašinaste i 15-20% glinovite komponente. Sitnoagregatne strukture, masivne teksture. Sadrži CaCO3 u vidu tankih žilica. Mn je prisutan u vidu bledih flekastih i tačkastih zabojenja. Provlažena vertikalno se cepa i odvaja do agregata. Srednje plastična. Pukotinske i prslinske poroznosti. Srednje do slabo vodopropusna. Shodno modulu stišljivosti spada u srednje stišljiva tla. Merodavni parametri fizičko - mehaničkih svojstava (preuzeti iz korišćene postojeće geološke dokumentacije) su:




Prema klasifikaciji GN-200 pripada II kategoriji zemljišta. Pri izvođenju zemljanih radova mogu se "držati" u vertikalnim zasecima visine do 2,0m, a za visine preko 2,0m potrebna je primena adekvatne zaštite. U ovoj geotehničkoj sredini treba izbegavatu široko čelo iskopa, a po mogućstvu zemljane radove izvoditi u sušnom periodu. Predstavlja dobru sredinu za fundiranje objekata uz primenu adekvatnih mera u cilju sprečavanja prodora vode u zonu temelja. U konkretnom slučaju predstavljaju dobru sredinu za primanje napona koji će vladati u tlu usled opterećenja od planiranog objekta. Peskovite prašine (ppr) se pojavljuju na dubini oko 6,5m, a zastupljene su u debljini oko 2,0m. Žućkasto-svetlo smeđe do oker boje. Sadrže do 5-10% peskovite, 80-90% prašinaste i 5-10% glinovite komponente. Zrnaste strukture, masivne teksture. Sadrže CaCO3 u osnovnoj masi i u obliku konkrecija cm reda veličine. Mestimično sadrže blede fleke i tačkice Mn. Blago limonitisane kroz masu. Provlažene su meko plastične (testave), a prosušene tvrde. Srednje zbijene, srednje



8


vodopropusne. U podinskom delu mogu biti zasićene vodom. Prema modulu stišljivosti spadaju u vrlo do srednje stišljiva tla. Merodavni parametri fizičko - mehaničkih svojstava (preuzeti iz korišćene postojeće geološke dokumentacije) su:




Prema klasifikaciji GN-200 pripadaju II kategoriji zemljišta. Pri izvođenju zemljanih radova mogu se "držati" u vertikalnim zasecima visine do 1,5m, a za visine preko 1,5m potrebna je primena adekvatne zaštite. U ovim sredinama treba izbegavatu široko čelo iskopa, a po mogućstvu zemljane radove izvoditi u sušnom periodu. Predstavljaju uslovno povoljnu geotehničku sredinu za fundiranje objekta uz primenu adekvatnih mera u cilju eliminisanja negativnog uticaja podzemne vode i poboljšanja podtla. U konkretnom slučaju predstavljaju dobru sredinu za primanje napona koji će vladati u tlu usled opterećenja od planiranog objekta. Deluvijalno-proluvijalni sediment (Q1dpr) su predstavljeni prašinasto-peskovitim glinama (prpgl).

Prašinasto-peskovite gline (prpgl) se pojavljuju na dubini oko 8,5m, a zastupljene su u debljini oko 6,5m. Smeđe, žućkasto-smeđe-sivkaste boje, agregatne strukture, masivne do sočivaste teksture. Umereno neravnomernog do neravnomernog granulometrijskog sastava sa učešćem glinovite komponente od 15-20% i šljunkovite do 20%. Sadrže Mn u vidu mrlja i oolita čije se procentualno učešće i veličina povećava sa dubinom. Limonitisane kroz masu. Sadrže CaCO3 u vidu konkrecija veličine 2-3cm sa učešćem i do 80% što im lokalno daje i "šljunkovit" izgled. U pojedinim zonama ispresecane i izdeljene prslinama koje su ili blago uglačanih površina sa Mn skramama ili su ispunjene sivom glinom. Visoko plastične gline (CH), tvrdog konsistentnog stanja. Slabo vodopropusne. Cirkulacija podzemne vode je intenzivnija duž prslina. Sklone volumenskim promenama. Prema modulu stišljivosti spada u srednje stišljiva tla. Merodavni parametri fizičko - mehaničkih svojstava (preuzeti iz korišćene postojeće geološke dokumentacije) su:

∗ zapreminska težina γ= 19,5 kN/m3


∗ stišljivost modul stišljivosti Ms(100-200) = 7 000 - 9 000 kN/m2

Prema GN-200 pripadaju II i delom III kategoriji zemljišta. Iskopi se drže do 1,5-2,0m visine. Ukoliko se ide sa većim iskopom potrebna je zaštitna konstrukcija i regulisano odvođenje vode. U ovim sredinama treba izbegavatu široko čelo iskopa, a po mogućnosti zemljane radove izvoditi u sušnom periodu. Izgradnja objekata na delovima terena na kojima se mogu javiti otkidanja zahteva primenu meliorativnih i sanacionih mera. Predstavljaju uslovno povoljnu geotehničku sredinu za fundiranje objekta uz primenu adekvatnih mera u cilju eliminisanja negativnog uticaja volumenskih promena. U konkretnom slučaju predstavljaju dobru sredinu za primanje napona koji će vladati u tlu usled opterećenja od planiranog objekta.



9


4.3 Sediment i panona (M 32 )

Sedimenti panona predstavljeni su laporovitim glinama (LG). Analizom korišćene postojeće geološke dokumentacije došlo se do saznanja da se na prostoru predmetne lokacije pojavljuju na oko 17m u odnosu na sadašnju površinu terena (oko kote 155mnv).

Laporovite gline (LG) pripadaju oksidaciono izmenjenim glinovito-laporovitim sedimentima. U povlatnom delu, su intenzivno degradirane, izdeljene prslinama i bogate sočivima CaCO3 praha i konkrecijama. Debljina ove zone je neujednačena i kreće se oko 1,0-2,0m. Žućkasto-sivkaste boje, tvrde do tvrdo plastične, slabo vodopropusne do vodonepropusne. Cirkulacija vode se odvija uglavnom duž prslina. U području jače ispucalosti može doći do veće koncentracije podzemne vode. Pri otvorenom iskopu ova voda se negativno odražava na stabilnost kosina jer se vrši njihovo stalno kvašenje koje aktivira plastična svojstva materijala. U ovom slučaju pri dužem stajanju otvorenog iskopa može doći do dezintegrisanja i otkidanja većih monolita, pa i lokalnog otkidanja masa. Izuzetno heterogenih fizičko-mehaničkih svojstava u povlatnom degradiranom delu. Imaju funkciju podinskog izolatora, kompaktne su i zbijene. Sklone volumenskim promenama. Za opterećenja manja od 100kN/m2 podložne bubrenju. Shodno modulu stišljivosti spadaju u srednje (povlatni degradirani deo) do manje stišljiva tla.

Merodavni parametri fizičko - mehaničkih svojstava (preuzeti iz korišćene geološke dokumentacije) su:

∗ zapreminska težina γ= 18,0 kN/m3 (degradirani deo) γ= 20,0 kN/m3

∗ čvrstoća na smicanje ugao unutrašnjeg trenja φ= 17o (povlatni degradirani deo) ugao unutrašnjeg trenja φ= 20o kohezija c= 18 kN/m2 (povlatni degradirani deo) kohezija c= 30 kN/m2

∗ stišljivost modul stišljivosti Ms(100-200) = 7 000-9 000 kN/m2 (povlatni degradirani deo) modul stišljivosti Ms(100-200) > 12 000 kN/m2

Prema GN 200 normama spadaju u III i delom u IV grupu građevinskog zemljišta. Degradirani deo ovog kompleksa, za slučaj bočnog oslobađanja napona pri iskopu, usled izuzetno male čvrstoće na smicanje u vodozasićenom stanju je podložan kretanju. Stoga je neophodno sva zasecanja u ovim sredinama adekvatnim merama obezbediti, a iskope strogim režimom planirati. Skloni volumenskim promenama. Predstavljaju dobru sredinu za fundiranje objekata uz primenu adekvatnih mera u cilju eliminisanja volumenskih promena. U konkretnom slučaju predstavljaju dobru sredinu za primanje napona koji će vladati u tlu usled opterećenja od planiranog objekta.



10


5. GEOTEHNIČKI USLOVI IZGRADNJE OBJEKTA

5.1 Osnovni podaci o objektu Na KP 4249/12 KO Zvezdara u ulici Radoja Domanovića br. 11 planira se izgradnja stambenog objekta. Izgradnji planiranog objekta prethodi uklanjanje postojećeg objekta.

Prema informacijama projektanata, s obzirom da je izrada idejnog projekta u toku, o predmetnom objektu se zna sledeće:

− spratnost Su+Pr+3 − u osnovi okvirnih gabaritnih dimenzija A x B = 20 x 10m − kota poda prizemlja – "nula" objekta (±0,00) Kppr= 173,30mnv (+ 1,2m u odnosu na kotu

terena – 172,10mnv) − kota poda suterena Kpsu= 170,30mnv (-3,00 u odnosu na kotu poda prizemlja - "nulu"

objekta) − fundiran na armirano-betonskoj ploči − efektivna dubina fundiranja dfe=0,5m − kota fundiranja Kf=169,80mnv (-3,50 u odnosu na kotu poda prizemlja - "nulu" objekta)

5.2 Geotehnički model terena i interakci ja objekat- teren Na geotehničkim presecima terena 1-1' i 2-2' (prilozi br. 3 i 4) prikazan je geotehnički model terena, a za svaki od izdvojenih litotipova – geotehničkih sredina usvojene su vrednosti parametara. Usvojene vrednosti parametara izdvojenih litotipova – geotehničkih sredina su:

Lesoidi (l1) ∗ zapreminska težina

γ= 18,0 kN/m3 ∗ čvrstoća na smicanje

ugao unutrašnjeg trenja φ= 21o kohezija c= 15 kN/m2


Pogrebena zemlja (pz) ∗ zapreminska težina




Peskovite prašine (ppr)

∗ zapreminska težina γ= 18,5 kN/m3

∗ čvrstoća na smicanje ugao unutrašnjeg trenja φ= 20o kohezija c= 15 kN/m2




11


Prašinasto-peskovite gline (prpgl) ∗ zapreminska težina




Laporovite gline (LG)

∗ zapreminska težina γ= 18,5 kN/m3 (degradirani deo) γ= 20,0 kN/m3

∗ čvrstoća na smicanje ugao unutrašnjeg trenja φ= 17o (povlatni degradirani deo) ugao unutrašnjeg trenja φ= 20o kohezija c= 18 kN/m2 (povlatni degradirani deo) kohezija c= 30 kN/m2

∗ stišljivost modul stišljivosti Ms(100-200) = 7 000-9 000 kN/m2 (povlatni degradirani deo) modul stišljivosti Ms(100-200) > 12 000 kN/m2

•••••

• Na koti fundiranja Kf=169,80mnv kontakt objekat-teren bi se ostvario u lesoidima (l1).

• Lesoidi (l1) predstavljaju povoljnu geotehničku sredinu za fundiranje objekta uz ispoštovanje određenih uslovnosti koje se prevashodno odnose na primenu adekvatnih mera u cilju sprečavanja prodora vode u zonu temelja.

• Nivo podzemne vode u zoni sadejstva objekat-teren nije konstatovan. Sezonska pojava podzemne vode moguća je na dubini oko 8,5m od površine terena (na kotnom rasponu 163,5 – 164,0mnv), na oko 5,5-6,0m ispod projektovane kote fundiranja.

5.3 Geostat ički proračuni U cilju što potpunijeg sagledavanja sadejstva objekat-teren urađeni su preliminarni proračun dozvoljenog opterećenja na tlo i proračun sleganja tla.

5.3.1 Proračun dozvoljenog opterećenja na tlo

Proračun dozvoljenog opterećenja na tlo urađen je za slučaj fundiranja objekta koti fundiranja Kf=169,80mnv, temelj oblika ploče dimenzija A x B = 20,0 x 10,0m i efektivnu dubinu fundiranja dfe=0,5m.

Rezultati proračuna dozvoljenog opterećenja na tlo prikazani su u tabeli 2, dok je sam proračun dozvoljenog opterećenja na tlo prikazan u okviru priloga br. 6.

tabela 2

Oblik temelja

Dimenzije A x B (m)

Efektivna dubina fundiranja

dfe (m)

Dozvoljeno opterećenje na tlo

qdoz (kN/m2) Ploča 20,0 x 10,0 0,5 211,19



12


Dozvoljeno opterećenje na tlo dobijeno proračunom iznosi qdoz=211,19 kN/m2.

Zbog osetljivosti geotehničke sredine koja će biti angažovana kao temeljno podtlo (lesoidi) na naknadna provlažavanja preporuka je da specifično opterećenje od budućeg objekta ne bude veće od qdoz = 150kN/m2.

S obzirom da će se fundiranje objekta izvesti na armirano betonskoj ploči, opterećenje objekta na tlo će biti manje. Prema broju etaža (5) iznosilo bi oko qob = 100 kN/m2 (računajući ~ 20 kN/m2 po jednoj etaži) što je manje od preporučenog dozvoljenog opterećenja na tlo.

5.3.2 Proračun sleganja tla

Proračun sleganja tla ima za cilj utvrđivanje deformacija tla pri nanošenju vertikalnog opterećenja od planiranog objekta.

Proračun sleganja tla rađen je za slučaj fundiranja objekta na koti fundiranja Kf=169,80mnv (dubinu ukopavanja 2,5m), temelj oblika ploče dimenzija A x B= 20,0 x 10,0m i pretpostavljeno opterećenje od objekta qob=100kN/m2 (shodno broju etaža – 5 etaža, računajući ~20 kN/m2 po etaži).

Sam proračun sleganja izveden je na osnovu jednačine:

s = (σz / Ms) x h gde je:

- s sleganje (cm) - σz napon u sredini sloja (kN/m2) - Ms modul stišljivosti (kN/m2) - h debljina stišljivog sloja (m)

Rezultat proračuna sleganja prikazan je u tabeli 3, dok je sam proračun sleganja prikazan u okviru priloga br. 7.

Kota fundiranja kf=169,80mnv (dubina ukopavanja 2,5m) tabela 3

Oblik temelja

Dimenzije A x B (m)

Opterećenje od objekta

qob (kN/m2)

Sleganje

s (cm) Ploča 20,0 x 10,0 100,0 6,91

Prema našim Privremenim tehničkim propisima za fundiranje kao granične vrednosti dozvoljenih sleganja za stambene objekte od opeka sa statički određenom glavnom nosećom konstrukcijom usvajaju se vrednosti sleganja 8-12cm.

Vrednost sleganja dobijena proračunom u granicama je dozvoljenog - ne prelazi granične vrednosti dozvoljene Privremenim tehničkim propisima za fundiranje objekata.

Napomena: Vrednost sleganja dobijena preliminarnim proračunom sleganja predstavlja smernice projektantima u daljem projektovanju objekta. Po izradi glavnog građevinskog projekta obavezno izvršiti proračune sleganja sa definitivnim podacima o predmetnom objektu.

5.4 Uslovnost i i preporuke pr i izgradnj i i eksploataci j i objekta − Za potrebe izgradnje planiranog objekta izvodio bi se široki iskop u okviru kojeg bi došlo do

formiranja bočnih strana visine oko 2,5m. − Geotehničke sredine koje će biti angažovane iskopom drže se u vertikalnim zasecima visine

2,0m bez podgrade. Sve iskope veće od 2,0m potrebno je adekvatno zaštititi.



13


− Način zaštite iskopa razraditi posebnim Projektom zaštite iskopa u okviru Glavnog građevinskog projekta.

− Sredine u kojima će se vršiti iskop za planirani objekat prema GN-200 pripadaju I (humus) i II (lesoidi) kategoriji zemljišta.

− Iskop će se izvoditi u suvom. − Radove na izradi iskopa izvoditi bez zastoja i u što kraćem vremenskom periodu. − U cilju zaštite iskopa od obrušavanja i raskvašavanja iskop obavezno oblagati PVC folijom

kako bi se zaštitio od direktnog uticaja atmosferilija. − Ostatke stare urbanizacije (stari temelji) na koje se tokom iskopa naiđe neophodno je

ukloniti, a ako se neki od njih "nađe" na koti fundiranja po uklanjanju ga "zameniti" adekvatnim materijalom (lesoidi iz iskopa) uz propisno zbijanje u slojevima.

− U toku izvođenja iskopa obavezan je nadzor inženjera geologije. Iskop mora biti pregledan, a stvarno utvrđeno stanje treba uporediti sa prognoziranim i evidentirati ga u građevinski dnevnik.

− Sve ukopane delove objekta potrebno je izvesti sa adekvatnom hidroizolacijom. − Kontakt temelj-tlo izvesti slojem"mršavog" betona debljine 10-15cm uz prethodnu

mehaničku stabilizaciju podtla. − U cilju stabilnosti objekta pri eksploataciji neophodno je novu vodovodnu i kanalizacionu

mrežu projektovati tako da ista bude dostupna kako bi se eventualna havarijska oštećenja blagovremeno uočila i sanirala.

− Sve veze spoljašnjih i unutrašnjih vodovodnih i kanalizacionih instalacija trebaju biti fleksibilne i zaštićene.

− Vodu iz oluka ne ispuštati nekontrolisano oko objekta već je treba na adekvatan način prihvatiti i sprovesti u planiranu kišnu kanalizaciju.

− Objekat treba da ima zaštitni trotoar minimalne širine 1,0m sa rigolom i nagibom prema rigoli.

− Potrebno je prema Pravilniku o sadržini i načinu osmatranjatla i objekta u toku građenja i upotrebe (Sl.gl.RS br. 13/98) obavljati nivelmansko osmatranje sleganja za vreme građenja i kasnije tokom eksploatacije objekta. Preporuka je da se pre početka građenja ugrade reperi i da se prate sleganja. Ova sleganja bi trebalo pratiti kako u toku građenja, tako i u periodu od 12 meseci po završenom građenju. Na taj način objekat bi bio pod stalnom kontrolom i blagovremeno bi se preduzele mere zaštite ukoliko se utvrde uvećane deformacije.

6. ZAKLJUČAK Na osnovu svega iznetog može se zaključiti da je izgradnja stambeng objekta na KP 4249/12 KO Zvezdara u ulici Radoja Domanovića br. 11 sa geotehničkog aspekta moguća uz pridržavanje uslovnosti i preporuka datih u ovom elaboratu.

Po izradi glavnog građevinskog projekta obavezno izvršiti geostatičke proračune sa definitivnim podacima o objektu i priložiti ih kao aneks ovom elaboratu.

Obradio:

_________________________ Nenad Ristić, dipl. inž. geol.

licenca br. 491 4450 04

GRAFIČKI PRILOZI

GEOLOŠKI PROFIL IZVEDENE ISTRAŽNE BUŠOTINE B-1

Prilog br. 5

GG EE OO LL OO ŠŠ KK II PP RR OO FF II LL II SS TT RR AA ŽŽ NN EE BB UU ŠŠ OO TT II NN EE B - 1

TTeerreenn KP 4249/12 KO Zvezdara u ul. Radoja Domanovića br. 11 OObbjjeekkaatt Stambeni objekat KKoottaa bbuuššoottiinnee ~~117722,,4455mmnnvv

KKoooorrddiinnaattee bbuuššoottiinnee:: YY:: 77 446600 557788,,2200 XX:: 44 996611 559944,,2200

IIzzvvoođđaačč ""GGEEOOEEXXPPLLOORREERR""

GE

OL

OŠK

A

STA

RO

ST

P I S A N I P R O F I L

LIT

OL

OŠK

A

OZ

NA

KA

DU

BIN

A

PP

V, N

PV

PR

IME

DB

A

Rec

. Humus i nasuto tlo – prašinasto-peskovito-glinoviti materijal tamno smeđe boje sa sitnim komadima građevinskog šuta. Agregatne strukture, masivan. Trošan. h, nt

0,3

poj

ava

pod

zem

ne

vod

e (p

pv)

nije

reg

istr

ovan

a (to

kom

buš

enja)

niv

o p

odze

mne

vod

e (n

pv)

nije

utv

rđen

(nak

on 2

4 ča

sa)

Kva

rtar

(Q

2)

Lesoidi žućkasto-svetlo smeđe, prašinasto-peskovitog sastava sa niskim sadržajem glinovite komponente. U povlatnom delu do dubine 1,3m pod uticajem humifikacije, nijansno tamniji, glinovitiji i sitno agregatne strukture – humizirani lesoidi (hl). Sadrže CaCO3 u osnovnoj masi i u vidu skrama, tankih žilica i konkrecija mm-cm reda veličine. Mrvičaste strukture, masivne teksture. Niske do srednje plastičnosti. Slabo konsolidovani. Suvi, trošni. Pod prstima se lako razaraju do prašinastih čestica. Porozni sa zastupljenom vertikalnom cevastom poroznošću.

l1

4,7

Pogrebena zemlja – prašinasto-peskovita glina smeđe boje sa crvenkastom nijansom, sitno agregatne strukture, masivne teksture. Srednje plastičnosti. Vertikalno se cepa, srednje vodopropusna. Sadrži CaCO3 u vidu tankih žilica. Mn je prisutan u vidu bledih flekastih i sitnih tačkastih zabojenja.

pz

6,0

PRORAČUN DOZVOLJENOG OPTEREĆENJA NA TLO

Prilog br. 6

KP 4249/12 KO Zvezdara u ul. Radoja Domanovića br. 11Stambeni objekatPloča

10,0020,000,50

1

·

18,0015,0021,00

·

·

ugao "fi" [ o ]=

BROJ TRETIRANIH SLOJEVA

kN/m2

kohezija c [kN/m2] =

qdoz = 211,19

DOZVOLJENO OPTEREĆENJE NA TLO:

zapreminska težina [kN/m3]=

PRORAČUN DOZVOLJENOG OPTEREĆENJA NA TLO ISPOD TEMELJA PO PRAVILNIKU O TEHNIČKIM NORMATIVIMA 1273 od 4.4.1974g.

Teren :Objekat :Temelj :

Vrednosti fizičko mehaničkih parametara za III sloj

kohezija c [kN/m2] =ugao ϕ [ o ]=

zapreminska težina [kN/m3]=

širina temelja B [m] = dužina temelja L [m] = dubina fundiranja Df [m] =

zapreminska težina [kN/m3]=kohezija c [kN/m2] =ugao j [ o ]=

Vrednosti fizičko mehaničkih parametara za I sloj

Vrednosti fizičko mehaničkih parametara za II sloj

PRORAČUN SLEGANJA TLA

Prilog br. 7

geotehnicki elaborat

Documents