hidroloski elaborat cetinja

VLADA CRNE GORE

MINISTARSTVO ODRIVOG RAZVOJA I TURIZMA

IIDDEEJJNNII PPRROOJJEEKKAATT UURREEAAJJAA ZZAA PPRREEIIAAVVAANNJJEE

OOTTPPAADDNNIIHH VVOODDAA CCEETTIINNJJAA II KKAANNAALLIIZZAACCIIOONNEE

MMRREEEE SSAA PPRRAATTEEIIMM OOBBJJEEKKTTIIMMAA

HHIIDDRROOLLOOKKII EELLAABBOORRAATT OO PPAADDAAVVIINNAAMMAA II

OOTTIICCAAJJUU

JUN 2011.

IDEJNI PROJEKAT UREAJA ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA CETINJA I KANALIZACIONE MREE SA PRATEIM OBJEKTIMA

OPTINA CETINJE / CRNA GORA

HIDROLOKI ELABORAT O PADAVINAMA I OTICAJU

IOV10-17 IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE JUN 2011

OPTI SADRAJ

Br. NAZIV DELA PROJEKTA

GEOTEHNIKI ELABORAT


KNJIGA 1 OPTA KNJIGA

KNJIGA 2 FEKALNI KANALIZACIONI SISTEM

KNJIGA 3 ATMOSFERSKI KANALIZACIONI SISTEM

KNJIGA 4 HIDROTEHNIKI TUNEL BELVEDER

KNJIGA 5 POSTROJENJE ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA (PPOV)

Sveska 5.1 Procesno-tehnoloki projekat

Sveska 5.2 Hidrotehniki projekat

Sveska 5.3 Arhitektonski projekat

Sveska 5.4 Mainski projekat

Sveska 5.5.1 Elektro projekat nova TS

Sveska 5.5.2 Elektro projekat elektro oprema za proces preiavanja i SCADA

Sveska 5.5.3 Elektro projekat pratee instalacije

Sveska 5.6 Prethodni eksproprijacioni elaborat




IOV10-17 IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE JUN 2011

PROJEKTNI ZADATAK

PROJEKTNIZADATAK

za izradu tehnicke dokumentacije: Idejnog projekta uredaja ZC,l preciscava~je~. > 4;

\ ..otpadnih voda Cetinja i kanalizacione mreze sa pretecim objektima

1. KONTEKST.I UVODNA RAZMATRANJA

Zemlja korisnik Zemlja korisnik je Crna Gora

Narucilac

Narucilac ovog projekta je Ministarstvo uredenja prostora i zastite zivotne sredine za Opstinu Cetinje

Osnovne inormacije 0 zemlji korisniku . -.. ........ - ... ..-.-.-......... .,,_._.._-_..._-- .__ .__.. . ~

ema Gora je nezavisna driava i potencijalni kandidat za clanstvo u Evropskoj uniji. Oktobra 2007 godine Crna Gora je potpisaJa Sporazum 0 stabilizaciji i pridruiivanju sa Evropskom unijom. Kao rezuJtat ovog sporazuma, sva ulaganja moraju biti u skJadu sa relevantnim direktivarna EU-e. Moze se reCi da je prakticno tranzicioni period cmogorske ekonomije, koji je otpoCeo u posljednjoj deceniji porslg vijeka zavrSen da se u periodu od 2000. godine odvija proces harmonizacije nacionalnog sa zakonodavstvom Evropske unije. U tom ,periodu donesen je veliki broj zakona i drugih akata kojima se stvaraju pretpostavke za sprovodenje prcesa priblizavanja EU. Mjere u oblasti javnog finansiranja, koje ,doprinose poboljsanju transparentnosti budzeta i kontrole troskova (ukljucujuci reviziju) predstavljaju jedan od prioriteta Evropske komisije i ostalih donatora. Prikljucivanje Evropskoj uniji se nalazi na agendi Vlade Crne Gore i uskJadivanje postojeceg zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU (Acquis Communautaire ) je sastavni dio tog procesa.

Trenutno stanje u oblasti upravljanja otpadnim vodama u CrmojGori

U Cmoj Gori postoje postrojenja za preciscavanje otpadnih voda koJa su u funkciji u Podgorici, Mojkovcu, kao i nekoliko malih sistema na Skadarskom jezeru, dok 5e u drugim opstinama veci dio otpadnih voda ispusta nepreciscen u recipijent. Vlada erne Gore je stvaranje uslova za ubrzan razvoj turizma definisala kao jedan od prioritetnih zadataka, cija realizaciJa ce omoguciti ekonomski oporavak istabilnost procesa privrednog razvoja. Prepoznajuci da je pitanje upravljanja otpadnim vodama, uz postovanje odgovarajucih standarda, jedan od predusJova ocuvanja iivGtne sredine, a u vezi s tim i povecanja kvaliteta turisticke ponude, Vlada je usvojila dva znacajna strateska dokumenta u ovoj oblasti: Master plan odvodenja i preciscavanja otpadnih voda Cmogorskog primorja i opstine Cetinje (2005) i Strateski Master plan za kanalizaciju i otpadne vode u centralnom i sjevemom regionu Crne Gore (2005). Za realizaciju Master plana odvodenja i precisCavanja otpadnit1 voda Cmogorskog primorja u tri faze potrebno je obezbijediti preko 280 miliona , a za realizaciju Strateskog Master plan za kanalizaciju i otpadne vode u centralnom i sjevemom regionu Cme Gore preko 270 miliona

---7

Zakonodavni okvir

Crna Gora je Ustavom proglasena ekoloskom driavom 1992. godine i, kao dio ove obaveze, Vlada jednin1 od prioriteta smatra ~esavnje pitanja otpadnih voda, odnosno izgradnju sistema za sakupljanje otpadnih voda i postrojenja za njihovo preciscavanje. Ova obaveza je takode uskladjena sa EU Direktivom 0 preciscavanju. gradskih otpadnih voda. Pored Ustava, postoji i niz zakona i podzakonskih akata u kojima SU, na detaljan i cejlovit nacin, uspostavljeni odnosi u oblasti upravljanja otpadnim vodama. Okvirni zakoni i propisi su:

Zakon 0 vodama, (nSluzbeni list CG", br. 27/07);

Zakon 0 lokalnojsamoupravi ("Sluzbeni list CGn br. 042103.028/0, 075/05,

013/06, 088/09)

Zakon 0 komunalnim djelatnostima ((nSluzbeni list CG n br.012195) Zakon 0 uredenju prostora i izgradnji objekata, ("Sluzbeni list CG", br. 51/08 od 22.08.2008.), .. ~ __.__ .___.__~_______ .,..__. Zakon 0 javnim nabavkama, ("Sluzber Ii list CG", br.-46106cftrZ1]JT.2000T, Zakon 0 zastiti prirode ("Sluzbeni list CG", br. 51/08 od 22.08.2008.), Zakon 0 zivotnoj sredini ("Sluzbeni Jist CG", br. 48/08 od 11.08.2008.), Zakon 0 procjeni uticaja na zivotnu sredinu, ("Sluzbeni list RCG" ,br. 80105 od 28.12.2005.), Zakon 0 strateskoj procjeni uticaja na zivotnu sredinu, ("Sluzbeni list RCG" br. 80105 od 28.12.2005.). Uredba 0 klasifikaciji i kategorizaciji povrsinskih j podzemnih voda, (nSluibeni list CG",br. 2107); Pravilnik 0 blizim uslovima koje treba da ispunjava komunalni kanalizacioni mulj, kolicine, obim, ucestalost i metode analize komunalnog kanalizacionog mulja za dozvoljene namjene i uslovima koje treba da ispunjava zemlJi$.'te planirano za njegovu primjenu (nSluzbeni list Cme Gore", br. 89109 od 31. de.cembra 2009. godine); Pravilnik 0 kvalitetu i sanitamo-tehnickim uslovima za ispustanje otpadnih voda u recipijent i javnu kanaJizaciju, nacinu i postupku ispitivanja kvaJiteta opstadnih voda, minimalnom braju ispitivanja I sadriaju izvjestaja a utvrQe,nom kvalitetu atpadnih voda ("Sluzbeni Ijst CG", br. 45/08 i dopuna ist09 iz 2010. godine) i ostala akta u skladu sa Zakanom 0 vodama, Pravilnik 0 nacinu izrade i sadriine tehnicke dokumentacije (n Sluzbeni list RCG" br. 22102 od 16.05.2002. godine).

1.4.2. Institucionalni okvir

Ministarstvo uredenja prostora i zastite zivotne sredine je odgovorno za predlaganje i sprovoaenje politike, izrade strateskih planskih dokumenata j proprsa i pracenje realizacije ovih dokumenata koji se odnose na obfast zastite zivotne sredine i komunalne djelatnosti, kao i za unapredenj.e razvoja komunalne infrastrukture. Upravljanje otpadnim vodama obuhvata pas/ove sakupljanja, evakuacija javnom kanalizacionom mrezom, tretman u postrojenjima za preciscavanje otpadnih vada (u daljem tekstu: PPOV) i ispustanje u recpijent. Shodno Zakonu 0 lokalnoj samoupravi i Zakonu 0 komunalnim djelatnostima, organizovanje ovih poslova je izvorna nadleznost

~.:;~~'J~~.,//':/J:P'~T(J/ f.:C? V

, preuzeca. Kapaciteti jedinica lokalne samouprave i javnih preduz ca kojima ~:U PQvjerel')j.~ >\ - ovi pos/ovi su razliciti i genera/no gledano predstavljaju limitirajuCi faktor,/~?: tlS8j~~~ -_~ '~'i

implementaciju Strateskih master planova. ~., '< () I ~ .;: . ::i

, "", i < \:~,

------

II

I I

Stvaranje pretpostavki za kvalitetnu pripremu te~dersk~ .d~kum:ent~Cije za iZ~PJ firme!; koja/e 6e pripremiti Glavni projekat I. gradltl i ~POV I neoph,?if~f ,J kanalizacionu mrezu, na nacin koji zadovolJava zahtJeve medunam~gin, ..} finansijkih institucija i pretpristupnih fonodova EU; ! "':: 2" "t-~ Stvaranje prtpostavki za precizniju procjene cijene realizad e ovog projekta\: ,~~. ~: i.::::1 'Primjena direktiva EU-e koje vate za sve projekte koji se fi ansiraju u okvirhl)=9- >"

~ " e. -""~~:"

I' 2.1.2. Svrha I . Svrha je da se obezbijedi neophodna tehnicka dokumentacija raqH stvc;tranja us/ova za izgradnju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda kroz Izradul idejnpg projekta, a u kontekstu razrade i potrebne dokumentacije dovodnog i odvod~og cjevovoda, kao i kanalizacione mreze. .1

2.1.3 Rezultati koje treba da ostvarIobradivac I U saradnji sa svim zainteresovanim stranama obradivac treba da obezbij~di sledece:

revidovan i usvojen Idejni projekat, sa nivom obrade ko'i zadovorava sve uslove za dobijanje dozvole za izgradnju;

2.2. PROJEKTNI PERIOD

Idejni projekat ce obraditi tehnicka resenja koje zadovoljavaju pot ebe grada Cetinja u narednih 20 godina.

2.3. ZAKONSKA REGULATIVA i

U izradi ovog projelcta, Projelctant Ce primenjivati relevantnu rJulati~U erne Gore i regulativu EU, gde god reguJativa Crne Gore nije kompletna iii E~ res~lativa zahtijeva stroiije uslove. Projektant ce takode analizirati i primenjivati svu ~Iev.~.,:n.tnu regulativu grada Cetinja, koja se odnosi na ovu oblast. Pri analizi domace reg latjve, Projektant Ce uzeti u obzir i ocekivana usag/asavanja domaGe regulative, sa egulativom EU u u periodu realizacije Projekta. i

3. OBIM POSLA

Potrebno je izraditi: I

idejni projekat centralnog postrojenja za preciscavanje otpadrih vQda Cetinja; idejne projekte postrojenja za preciscavanje otpadnih voda I u op$tini Cetinje za

naselja od 100 do 400 ES (paketne jedinice), shodno Studiji~"odlJivosti; idejni projekat dovodnog i odvodnog cjevovoda sa pratec m o~j[ektima, kao i

procjenjene izrnjene (rekonstrukcija, razdvajanje atm sfers~e i fekalne kanalizacije, kao i izgradnja nove kanalizacije) kanalizacionEf mrefe u skJadu sa procjenjenim dugorocnim potrebama. .

I

\

Projektom centralnog postrojenja ce biti obuhvaceno podrubje GUP-a -

77L/ \,'

-I Podloge koje projekat treba da sadrZi su: :1

Hidroloske podloge - proticaji vodotoka Rijeke Crnojevic~J i ostalih vodotoka koji 6e biti prijemnici preCiscenih voda za paketna postfojenja - minimalne

I srednjemjesecne vrijednosti 95 % obezbijeaenosti, kao i: maksimalni nivoi u vodotocima pri maksimalnim 100 - godisnjim vodama; \ Seizmoloske podtoge; I Geodetski snimci predmetne lokacije PPOV-a za Cetinje\ i iokacija paketnih jedinica za manja naseljena mesta u razmeri 1:200 i az~rirane katastarske podloge (sveobuhvatnim elementima sistema) u razmeri 1:1Of' 2500; Geomehanicki istrazni radovi i elaborat 0 ovim istraiivanji, a za, nivo idejnih projekata postrojenja za preciscavanje otpadnih voda; Urbanisticko-tehnicki uslovi za predmetnu lokaciju PPOV- (Imajuci u vidu da ce se paralelno raditi prostorno - pfanski dokuemnt za predmetnu lokaciju,

I

dinamika ce biti uskfadena). I i

Na raspolaganje projektantu stavice se sve postojeee relevantne ~odatke i podloge, uklju6ujuci: ~_------:-----

Demografske podloge' rezultati popisa stanovnlstva i ppdaci iz planske dokumentacije 0 projekciji broja stanovnika po naseljima koja\ su prikljueena (iii su planirana za prikljucenje) na javnu kanalizaciju, Podaci 0 kanalizaciji za upotrebljene vode: Podaci 0 postoje(:oj i projektovanoj kanalizacionoj mrezi (~recnike, nagibe, duzine i vrstu cijevnog materijala), i Podaci 0 crpnim stanicama, ispustima i drugim kljucnim Objektilla ukanaliz8ciji.

Geodetske podJoge:

Na raspolaganje Projektantu stavi6e se postoje6i fond geodetskrh podlpga (podloge sa visinskom predstavom terena razmjere 1:5000 iii krupnije, podaci 0 i~edemom stanju kanalizacije - nivoi postojecih koJektora i sahtova, nivelacija ulica postoj Ca i, planirana, i dr). Projektant 6e u pocetnoj fazi izrade izvrSiti anaJizu raspolozivih geo etskih podl0ga i podataka i sacinice prijedlog programa dodatnih geodetskih snimaNa za potrebe kompletiranja podloga. Projektant, nakon prethodnog dogovora, ce reaJ1izovati program geodetskih .~nimanja ~ ?obijene rezultate up~trjebiti za potrebe .itra~ tehnicke dokumentaclJe. U slucaJu nedostatka potrebnth podloga odabram i projektant ce finansirati izradu sredstvima iz budzeta projekta. \

1\

Urbanististicke podloge

Postojeca i planirana namjena povrsina prema urbanisticoj dOkumii ntaciji, Planovi detaljne regulacije sa planiranom nivelacijom ulica. I

Kolicine i kYalitet upotrebljenih voda \ I I I

Podaci i mjerenja protoka na ispustu kanalizacije upotrebljene vodej . Postojeci podaci mjerenja kvaliteta upotrebljenih voda, \ Podaci 0 industrijskim otpadnim vodama

Idejni projekat mora da sadrii i sljedece proracune:

i

I I I I .... :C " . '

1) hidraulicka analiza postojeceg stanja kanalisanja kori~Qenjem aktuelnih!po:9a~ka: o stanju i funkcionisanju objekata i kolicinama otpadnlh ~oda; \,1

2) hidrolosko-hidraulicki proracuni za odvodenje atmosfer~kih i upotrijebljenln v~dai 3) hidraulicki proracuni objekata; \". ~ ;,c:_rl." 4) proracuni vezani za opterecenje prijemnika zagadujucin'l materijalima; 5) proracuni vezani za procese preciscavanja otpadnih vo~a, 6) predmjer i predracun radova. I

Pored prethodno navedenog obavezan sadriaj idejnog projektr PPOV je i sljedece: l

1) elaborat 0 geotehnickim karakteristikama tla na trasi cjevpvoda j lokaciji objekata

1

sistema; \

2) hidroloski elaborat vodoprijemnika; .

3) hidroloski elborat a padavinamai oticaju;

4) geodetske podloge u odgovarajucoj razmjeri;

5) idejni arhitektonski projekat objekta;

6) idejni projekat konstrukcije objekta;

7) idejni masinski pr0jekat; \

I ---~----~) idejni elektrotehnicki projekat~;_---------. Q) idejni projekat mjerenja, automatike i upravljanja; ~

10) idejni projekat novih saobraeajnica i uredenja krugova obJ,ekata;

11) projekat eksproprijacije; \

12) elaborat 0 tehnoloskim i organizacionim elementima izvoqenja objekta.

Uz idejni projekat PPOV izraduju se sljedeci graficki prilozi: I I

1) pregledna situacija kanalizacionog sistema u razmjeri 1: 1oqoo ~ 1 :25000; 2) situacija kanalizacione mreze sa svim neophodnim element~ma (cj~vovodi,

revizioni silazi, prelivi, crpne stanice, retenzije, postrojenje z~ precisCavanje otpadnih voda, itd.) u razmjeri 1:2500 - 1 :5000; !

3) uzduini profil svih cjevovoda sa nadmorskim visinama (kotatna) terena, dna rova, dna kanala, precnicima cijevi, padovima cijevi, stacion11zom i situacijom u razmjeri 1:50/2500 - 1: 1 00/5000;

4) osnove i presjeci svih objekata kanalizacionog sistema u raz~jerri 1:100; 5) sematski prikaz procesa precisCavanja otpadnih voda; \ 6) hidraulicki profil postrojenja za preciscavanje otpadnih voda. \

Sve potrebne uslove i saglasnosti na tehnicku dokumentaciju od \ nadleznih organa i javnih preduzeca obezbeduje Investitor, dok ce Projektant dbezbediti potrebnu dokumentaciju za dobijanje trazenih projektnih uslova. I

Projektnu dokumentaciju uraditi prema svim vazecim proplsima it standardima u toj oblasti, uz zadovoljenje svih Uslova dobijenih od strane nadleznih ins\ituCija.

\ I

"5. PREDAJA ZAVRSENE TEHNICKE DOKUMENTACIJE I NACIN It'JESTAVANJA

1. Zavr~enu t~hnicku dokumentaciju treba dostaviti Inv~stitoru. u 6 \st~~panih kopija i to: tn kopIJe na crnogorskom, a 3 na engleskom Jeziku J 6 ~oplJa (3+3 u PDF formatu) u digitalnoj formi na kompakt disku na crnogorskom i \engJeskom jeziku,

__

'7-rL

. .

_~.. ~ ' . () . ,..:r

koja mora biti istovjetna sa papirnom dokumentacijom, k i i 6. di.gitalnih kopija (3+3) u Cad formatu za crteze, kao i Excel - u i Word - u za te st i talDele.

2. Obradivac je duzan da u roku od 15 dana od dana potpis vanja Ugovora, naruQiOGu (Ministarstvo uredenja prostora i zastite zivotne sredi e) dostavi Akcioni pj~n realizacije aktivnosti u skladu sa projektnim zadatkom, na saglasnost,

3. Obradivac je duzan da u roku od 2,5 mjeseca od potpisi anja Ugovora, naruciocu dostavi j izvjestaj kojim ce biti obuhvacena analiza ostqjece dokumenta(:ij~, stvarnog stanja na terenu, analiza prikupljenih podloga, k 0 isnimak nedostaj,IJOifh podloga i drugih elemenata navedenih Projektnim zadatko I .

4. Obradivac je duzan da u sklopu idejnog projekta dost ve j zavrsni izvjestaj d realizovanim aktivnostima definisanim ovim Projektnim za atkom.

6. ROKOVI

Rok za izradu predmetne tehnicke dokumentacije je 4 mjeseca (120 kalendarskih dana) od potpisivanja ugovora.




IOV10-17 IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE JUN 2011 STRANA 1

SADRAJ

1. HIDROLOKE I HIDROGEOLOKE .................................................................................................. 2

1.1. HIDROLOKE PODLOGE ............................................................................................................................... 2

1.2. HIDROGEOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA ................................................................................................ 2

1.3. HIDROLOKE KARAKTERISTIKE SLIVA RIJEKE CRNOJEVIA .......................................................................... 3

1.4. HIDROGEOLOKE KARAKTERISTIKE IREG PODRUJA CETINJA .................................................................... 4





1. HIDROLOKE I HIDROGEOLOKE

U okviru ove sveske projekta, a za potrebe njegove izrade, prezentovane su potrebne raspoliive podloge koje su preuzete iz postojee dokumentacije koja se bavila ovom problematikom.

Tako su za procenu merodavnih padavina preuzeti raspoloivi podaci o merodavnim kiama za grad Cetinje. Za ekstremne velike padavine uzeta je hidrolika i hidrogeoloka dokumentacija u kojoj su dati podaci o merenim padavinama, proticajima i procenjene verovatnoe pojave datih koliina.

1.1. HIDROLOKE PODLOGE

TABELA 1 - PROSENE MESENE PADAVINE NA PODRUJU PRIJESTONICE CETINJE

mesec jan feb mart apr maj jun jul avg sept okt nov dec

padavine (u mm)

445 443 358 206 172 114 61 75 181 484 605 592

Podruje Cetinje obiluje znaajnom koliinom padavina. Godinje kretanje koliina padavina izraeno u mm kree se od 67 mm u julu do 564 mm u novembru.

TABELA 2 - PROSENE MESENE SUME PADAVINA I STANDARDNA DEVIJACIJA

Period: 1961-1990.godina

jan feb mart apr maj jun jul avg sept okt nov dec GODsum

Srv 433.1 362.4 372.4 275.0 164.8 99.1 67.9 113.9 194.5 318.1 498.3 467.9 3367.5

Max 974.0 1028.0 955.0 736.0 458.1 274.0 254.0 552.0 512.0 924.0 1009.0 1066.0 1066.0

Min 0.5 66.0 62.0 20.0 33.0 11.0 2.0 4.0 8.0 29.0 79.0 128.0 0.5

Std 270.8 235.3 178.4 169.8 108.3 64.5 50.5 109.7 143.5 206.9 239.1 226.9 167.0

Srednje godinje koliine padavina su relativno velike 2486 mm (maksimalne 2999 mm, minimum 1930 mm), dok se srednje mesene kolebaju u zimskom periodu od 300 do 670 mm, a u letnjem od 150 do 22 mm. Relativna sua traje praktino kroz celu polovinu leta (posebno je suv jul mesec). Godinje kretanje koliine padavina kree se od 67 mm u julu mesecu kao najsunijem, do 564 mm u najkinijem novembru.

1.2. HIDROGEOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA

Podaci i delovi teksta koji su ovde prikazani i koji se odnose na hidroloke karakteristike sliva Rijeke Crnojevia, kao i odgovarajui podaci, preuzeti su iz poglavlja Hidrogeoloke karakteristike terena, u okviru Studije izvodljivosti za postrojenje za preiavanje otpadnih voda Optine Cetinje Energoprojekt-Hidroinenjering, Beograd, 2008. godine (sveska 1). Autor ovog teksta je Prof. Dr. Mihailo Buri.





1.3. HIDROLOKE KARAKTERISTIKE SLIVA RIJEKE CRNOJEVIA

Sliv Rijeke Crnojevia, unutar koga se nalazi i hidroloki sistem Cetinjskog polja, nije u potpunosti definisan. Postoje razliite verzije poloaja hidrogeolokog sliva, u razliitim hidrometerolokim situacijama, odreene na bazi trasiranja krakih izdanskih voda.

Prema Hidrolokoj studiji Cetinjskog polja (S.Prohaska, 1987) ukupna povrina sliva Rijeke Crnojevia u profilu v.s. iznosi 118,8 km, a sliv Cetinjskog polja 46,3 km. U Cetinjskom polju neposredni sliv Bajikog poteza iznosi 12,6 km (povrina 1), neposredni sliv Borovika, Grude, Manastirske peine i Bogdanovog kraja 11,8 km (povrina 2).

Pri ekstremnim situacijama u vidu piraterija u Cetinjsko polje dolazi do prelivanja voda sa severozapadnih padina Lovena, podruje Kruevice u ukupnom iznosu od 10,3 km (povrina 1) i Dugih njiva 11,6 km (povrina 2).





Inae, u realnim uslovima se smatra da se oticaj sa povrina 1i 2drenira prema Boko-Kotorskom zalivu i neposredni sliv Jadranskog mora.

Izdanost Obodskog vrela koje je gravitacionog tipa iznosi oko 280 l/s u hidrolokom minimumu, dok Qsr iznosi 6-7 m/s.

Za potrebe prorauna dnevnih podataka proticaja Rijeke Cijevne, S.Prohaska je uspostavio parametarske zavisnosti izmeu vodostaja Rijeke Crnojevia i Lipovika, kao i proticaja reke. Ovo je uinjeno iz razloga ukljuivanja uspora od Skadarskog jezera, koji se u pojedinim hidrolokim situacijama protee i znatno uzvodnije od profila v.s. Rijeke Crnojevia. Zavisnost je definisana korienjem svih raspoloivih hidrometerolokih merenja i maksimalnog proticaja koji je dobijen rekonstrukcijom poplave iz 1986. godine.

Iz serije dnevnih proticaja ekstraktovana je vremenska serija maksimalnih godinjih protoka za isti period od 1948 1986. godine.

TABELA 3 - PRIKAZ TEORIJSKIH VREDNOSTI MAKSIMALNIH GODINJIH PROTICAJA RIJEKE CRNOJEVIA

Verovatnoa pojave

0,1 1 2,5 5 10

m/s 374 291 267 234 209

1.4. HIDROGEOLOKE KARAKTERISTIKE IREG PODRUJA CETINJA

U nevelikom prostoru, od Cetinjskog polja (oko 700 mnm) do Rijeke Crnojevia (60 mnm), razvijeni su svi oblici krakog reljefa, gde se naroito istie impresivan peinski razvoj unutar epikarstnog sistema (Cetinjska peina, Lipska peina, Obodska peina i druge).





Prema hidrogeolokoj funkciji stenskih masa, na ispitivanom terenu stene se u osnovi mogu podeliti u dve glavne grupe:

Vodonosnici sa poluvodonosnicima

Vodonepropusne stene (izolatori)

Stene vodonosnici su pre svega krenjaci i dolomiti tipine karstne poroznosti, trijaske, jurske i kredne starosti, kroz koje slobodne podzemne vode nesmetano cirkuliu, formirajui u njima, pri odreenim uslovima, prirodne akumulacije izdani.

U poluvodopropusnike ili slabije vodopropusne stene spadaju klastiti intergranularne poroznosti, odnosno drobinski materijal i fluvio-glacijalni sedimenti kvartarne starosti.

Fluvioglacijalne sedimente deponovane u Cetinjskom polju ine peskovi, peskoviti ljunkovi, proslojci pretaloene gline i vezani ljunkovi u padini. ljunkovi i peskovi su dosta zbijeni i sortirani, ali sadre u veem ili manjem procentu glinovite frakcije, to im smanjuje osobine dobrih vodonosnika.

U vodonepropusne stene ili izolatore ulaze srednjetrijaske tvorevine anizijskog i ladinskog kata koje po svom litolokom sastavu (konglomerati, laporci, krenjaci, ronjaci, tufovi i dr.) predstavljaju flioliku seriju. U vodonepropusne stene moemo svrstati i crvenicu.

Pojave gravitacionih izvora u podruju Obzovica-Ugnji-Uganjsko vrelo evidentan su dokaz hidrogeoloke uloge ovog stenskog kompleksa kao padinskog izolatora barijere.

Presudna je uloga anizijsko-ladinske fliolike serije u formiranju stalne ili povremene krake izdani u dolomitsko-krenjakom vodonosniku Cetinjskog polja, s obzirom na njen litostratigrafski poloaj. Ona ovde sigurno ini podinski izolator, odnosno lokalnu erozionu bazu za sve vode koje se u zapadnom zaleu Cetinjskog polja infiltriraju u karstne kolektore gornjotrijaskih dolomita i krenjaka.

Drobina je izdvojena u uvali Dobrskog sela i Ceklina. Sastoji se od odlomaka dolomita i krenjaka iji je meuprostor delimino zapunjen dolomitskom grusom (prinom) i crvenicom, zbog ega i pripada kategoriji slabije vodopropusnih stena.

Terene Cetinjskog polja, njegovog sliva, pa i sliva Rijeke Crnojevia, u kom se odvode vode Cetinjskog polja, uglavnom izgrauju vodopropusne stene (prema V.Raduloviu, 1991).

Veoma malo na povrini terena se javljaju stene koje su u odnosu na one vodopropusne neprobojne za povrinske i podzemne vode, a to su srednje trijaski kalkareniti, mikriti i dolomiti koji se javljaju u jednoj uskoj, a izduenoj zoni s krajnjeg jugoistoka Cetinjsog polja, dalje na jugu.

Gornjetrijaski krenjaci i dolomiti i jurski krenjaci koji su osnovno gorje Cetinjskog polja, a izgrauju obod i sliv tog polja, su tektonski izlomljeni, skareni i vodopropusni. U tim terenima, pojedini vei ili manji blokovi gornjotrijaskih dolomita oivieni rasedima mogu biti nekad neprobojni za vode, ali su zato kaverne du raseda i tektonski izlomljenih zona proirene. Otuda izostanak gustog spleta poroznosti u dolomitima i ravnomernost te poroznosti u dolomitima nadometavaju proirene kaverne izmeu veih i manjih dolomitskih blokova.

hidroloski elaborat cetinja

Documents