elaborat- srp ludas

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE

"LUDA[KO JEZERO"

STRU^NO-DOKUMENTACIONA OSNOVA ZA REVIZIJU

Novi Sad, 2004

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE “LUDA[KO JEZERO”

ZAVOD ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE RJ U NOVOM SADU

Studija za{tite SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE "LUDA[KO JEZERO" STRU^NO-DOKUMENTACIONA OSNOVA ZA REVIZIJU

Rukovodilac Sabado{ Klara

Stru~ni tim

Bawac Milka: Pravni status dobra Deli} Jadranka: Teriofauna -dopune Dobreti} Vladimir: Batraho- i herpetofauna Kova~ev Nedeqko: Reìmi i mere dr Mijovi} Du{an: Hidrogeolo{ke karakteristike,

Hidrolo{ke karakteristike -dopune Pil Nata{a: Entomofauna Sabado{ Klara: Istorijski osvrt, Predeone karakteristike,

Vegetacija i flora -dopune, Ugroènost, Prostorna organizacija za{tite

Sekuli} Nenad: Granice, Zone za{tite, Ihtiofauna -dopune Stojni} Nikola: Ornitofauna mr Habijan-Mike{ Vesna: Reìmi i mere [ehovac Erna: Geologija SVI ^LANOVI TIMA: Zone za{tite, Reìmi i mere

Spoqni saradnici dr Butorac Branislava Vegetacija i flora -dopune, Vider Vesna: Predeone karakteristike Sekere{ Oto: Ornitofauna, Kartirawe prirodnih retkosti Stankovi} Mihajlo Faunisti~ki podaci mr Hulo I{tvan: Ornitofauna, Faunisti~ki podaci

Stru~ni tim predloga za za{titu

prirodnog dobra iz 1993. godine

dr Butorac Branislava i Ham I{tvan rukovodioci Bawac Milka mr Brankovi} Dragica dr Budakov Qiqana Vider Vesna Kova~ev Nedeqko Kuzmanovi} Jovanka Mili} Radomir Pavkov Gordana mr Habijan-Mike{ Vesna

Tehni~ka obrada Klara Sabado{: Redakcija teksta i priloga

Pawkovi} Biqana: Redakcija teksta Marinkovi} Lidija: Tehni~ka obrada, Grafikoni âlaki} Dragan: Izrada karata, Digitalne karte

Direktor Zavoda Prof dr Amixi} Lidija

Novi Sad, jul 2004.

ZAVOD ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE, 2004

Specijalni rezervat prirode “Luda{ko jezero”

Stru~no-dokumentaciona osnova za reviziju je nastala

pro{irewem Elaborata - Predloga za za{titu prirodnog dobra

"Luda{ko jezero" kao specijalnog rezervata prirode iz 1993. godine, u

izradi Zavoda za za{titu prirode Srbije. Dopune sadrè rezultate

terenskog rada stru~nog tima Zavoda angaòvanog na poslovima

revizije, kao i podatke brojnih stu~waka i amatera koji su dali svoj

doprinos za boqe upoznavawe i o~uvawe prirodnih vrednosti podru~ja.

Zavod za za{titu prirode Srbije se zahvaquje svim

institucijama, udruèwima gra|ana, stru~wacima i qubiteqima

prirode koji su ustupili svoje materijale, podatke i fotografije za

izradu ove studije.

Posebnu zahvalnost Zavod duguje Staraocu prirodnog dobra JP

"Pali}-Luda{" ~iji stru~ni tim sa svojim inicijativama i ste~enim

iskustvom je aktivno u~estvovao u izradi studije.

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004.


SADR@AJ

1. Identifikaciona lista 1 1.1 NAZIV 1 1.2. VRSTA 1 1.3. OSNOVNE VREDNOSTI 2 1.4. KATEGORIJA 2 1.5. KLASIFIKACIJA IUCN 2 1.6. ME\UNARODNI STATUS 2 1.7. POLO@AJ 2 1.7.1. Lokacija 2 1.7.2. Geografske koordinate 2 1.7.3. Nadmorska visina 3 1.8. GRANICE PRIRODNOG DOBRA 3 1.8.1. Granice Specijalnog rezervata prirode 3 1.8.2. Granice za{titne zone 7 1.9. POVR[INA PRIRODNOG DOBRA 9 2. Opis prirodnog dobra 12 2.1. OSNOVNE FIZI^KE KARAKTERISTIKE 12 2.1.1. Geomorfolo{ke karakteristike 12 2.1.2. Geolo{ke i pedolo{ke karakteristike 13 2.1.3. Hidrogeolo{ke karakteristike 18 2.1.4. Klima 20 2.1.5. Hidrolo{ke karakteristike jezera i okolnih depresija 22 2.2. BIOCENOLO[KE KARAKTERISTIKE 30 2.2.1. Vegetacija 30 2.2.2. Flora 39 2.2.3. Plankton 44 2.2.4. Fauna 48 2.2.4.1. Fauna dna (bentos) 48 2.2.4.2. Ostali beski~mewaci 49 2.2.4.3. Entomofauna 49 2.2.4.4. Ihtiofauna 52 2.2.4.5. Batraho- i herpetofauna 55 2.2.4.6. Ornitofauna 57 2.2.4.7. Teriofauna 62 2.2.5. Prirodne vrednosti od nacionalnog i me|unarodnog zna~aja 64 2.3. PREDEONE KARAKTERISTIKE 68 2.3.1. Predeone karakteristike okoline Luda{kog jezera 68 2.3.2. Istorijat predela 68 2.3.3. Antropogene karakteristike predela 70 2.3.4. Karakteristike prirodnih povr{ina 72 2.3.6. Ugro`avaju}i faktori i mere za{tite 73



2.3. ARHEOLO[KO-PALEONTOLO[KE VREDNOSTI I SPOMENICI KULTURNE BA[TINE

75

2.3.1. Arheolo{ko-paleontolo{ke vrednosti 75 2.3.2. Arheolo{ka nalazi{ta 75 2.3.3. Etnolo{ke vrednosti Luda{kog kompleksa 76 2.3.4. Nepokretna kulturna dobra 80 3. Vrednovawe prirodnog dobra i predlog za kategorizaciju 81 3.1. OCENA UGRO@ENOSTI 81

3.1.1. Izmeweni hidrolo{ki uslovi podru~ja 81

3.1.2. Fragmentacija i izolacija stani{ta 82

3.1.3. Promene u nameni prostora 82

3.1.4. Zaga|ewe 83

3.1.5. [irewe alohtonih invazivnih vrsta 83

3.1.6. Potencijalna ugroènost prirodnih vrednosti 83

3.2. OCENA ISPUWENOSTI USLOVA ZA ZA[TITU 84

3.2.1. Najzna~ajnije karakteristike prirodnog dobra 84

3.2.2. Funkcije i zna~aj dobra 85

3.3. PREDLOG ZA KATEGORIZACIJU 87

4. Istorijat za{tie i obrazloèwe potrebe za revizijom 88 4.1. ISTORIJAT ZA[TITE 88

4.1.1. Istorijat za{tite i pravni status dobra 88

4.1.2. Preduzete mere za{tite 89

4.2. OBRAZLO@EWE POTREBE ZA REVIZIJOM 90

4.2.1. Postoje}e stawe 90

4.2.2. Iskustva upravqawa i nova saznawa 91

4.2.3. Potreba za pro{irewem granica 92

5. Generalni koncept za{tite, razvoja i upravqawa 93 5.1. GENERALNI KONCEPT ZA[TITE 93

5.1.1. Generalni koncept za{tite i unapre|ewa prirodnog dobra 93

5.1.2. Prioritetne aktivnosti za{tite 94

5.2. GENERALNI KONCEPT RAZVOJA I UPRAVQAWA 95

5.2.1. Prostorno-planske obaveze 95

5.2.2. Mogu}nosti odrìvog razvoja okoline prirodnog dobra 95

5.3. PROSTORNA ORGANIZACIJA ZA[TITE 98

5.3.1. Prostorne karakteristike prirodnog dobra 98

5.3.2. Povezanost prirodnog dobra sa za{ti}enim podru~jima regiona 99

5.3.3. Zonacija i subjedinice Rezervata 100

6. Reìmi i mere za{tite, razvoja i upravqawa 102 6.1. RE@IMI I MERE ZA[TITE, RAZVOJA I UPRAVQAWA 102

6.1.1. Propisani stepeni za{tite 102

6.1.2. I stepen za{tite 103



6.1.2.1. Prirodne vrednosti i koncept za{tite 103

6.1.2.2. Op{te mere za I stepen za{tite 104

6.1.2.3. Pregled prioritetnih mera za{tite po subjedinicama 104

6.1.3. II stepen za{tite 105


6.1.3.2. Op{te mere za II stepen za{tite 106


6.1.4. III stepen za{tite 114


6.1.4.2. Op{te mere za III stepen za{tite 115


6.1.5. Mere za{tite u okviru za{titne zone SRP “Luda{ko jezero” 122

6.2. SMERNICE 123

6.2.1. Ure|ewe povr{ina koje su ukqu~ene u prirodno dobro nakon revizije granica

123

6.2.2. Programi i planovi za~tite, razvoja i unapre|ewa 123

6.3. POVERAVAWE NA UPRAVQAWE-STARAWE 126

6.3.1. Me|usobne obaveze i odnosi vlasnika i korisnika 126

6.3.2. Prava i obaveze drugih nadle`nih organa 127

Prilozi I Literatura

II Autori fotografija i crteà

III Katastarski podaci – KO Ba~ki Vinogradi

IV Katastarski podaci – KO Pali}

V Karte

V 1 Geografski poloàj – 1 : 2 500 000 V 2 Geografski poloàj – 1 : 300 000

V 3 Poloàj i granice – 1 : 25 000

V 4 Geolo{ka karta

V 5 Pedolo{ka karta

V 6 Mreà melioracionih kanala

V 7 Tendencije promene namene povr{ina

V 8 Ugroènost prirodnih stani{ta {irewem naseqa

V 9 Regionalni raspored za{ti}enih prirodnih dobara

V 10 Granice prirodnog dobra odre|ene Uredbom 1994. godine

V 11 Prostorna organizacija reìma za{tite

V 12 Arheolo{ki lokaliteti i nepokretna kulturna dobra


SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE “LUDA[KO JEZERO” Identifikaciona lista

1

I Identifikaciona lista 1.1 NAZIV “Luda{ko jezero”

1.2. VRSTA Specijalni rezervat prirode Zakon o za{titi ìvotne sredine ("Slu`beni glasnik RS", br. 66/91)

1.3. OSNOVNE VREDNOSTI

Luda{ko jezero sa okolnim kompleksom vla`nih stani{ta nalazi se na samoj granici Suboti~ko-Horgo{ke pe{~are i lesne zaravi Ba~ke. Jezero je jedina staja}a voda ove pe{~are, koja nije pretrpela ireverzibilne promene tokom regulacija voda regiona. U pore|ewu sa sli~nim vodenim ekosistemima Vojvodine, spada u jedno od najo~uvanijih mo~varnih biotopa pe{~arskog i stepskog prostora i istovremeno je jedini predstavnik plitkih, semistati~nih jezera stepske oblasti u na{oj zemqi. Visoke lesne obale jezera ~uvaju reliktnu stepsku zajednicu, stani{ta floristi~kih rariteta, navedenih kao kriti~ki ugroène vrste u Crvenoj kwizi flore Srbije 1.

Luda{ko jezero pripada malobrojnim o~uvanim stepskim jezerima Panonske regije. Najva`nije prirodne karakteristike ovog kopmleksa vla`nih stani{ta su odre|ene geografskim poloàjem jezera, hidrogeolo{kim osobinama podru~ja i klimatskim uslovima. Rezultat ovih faktora je mozai~an tip predela, pove}ani predeoni i specijski diverzitet. Podru~je u biogeografskom smislu je tako|e, grani~nog karaktera, mnoge prirodne retkosti su pretstavqene marginalnim populacijama svog areala, koje imaju va`nu ulogu u o~uvawu genetske raznovrsnosti.

Me|unarodni zna~aj jezera zasniva se na ~iwenici, da se nalazi na isto~nom migracionom putu seobe ptica. Jezero i okolne plavqene livade pretstavqaju mesto okupqawa i boravka brojnih pti~jih vrsta u toku prole}ne i jesewe seobe. Od predstavnika lokalne ornito- i herpetofaune ovog vla`nog kompleksa ve}i broj vrsta je od me|unarodnog zna~aja. Kompleks igra kqu~nu ulogu u o~uvawu metapopulacije vidre na slivnom podr~ju Kire{a.

Завод за заштиту природе Србије, 2004.


2

1.4. KATEGORIJA I (prva) kategorija Prirodno dobro od izuzetnog zna~aja Pravilnik o kategorizaciji za{ti}enih prirodnih dobara ("Slu`beni glasnik RS", br. 30/92)

1.5. KLASIFIKACIJA IUCN IUCN Category IV Podru~je upravqawa stani{tem i vrstama. Za{ti}eno podru~je na kojem se za{tita najvi{e provodi interventnim merama. (Habitat and species menagement area. Protected area mainly for conservation through menagement intervention)

1.6. ME\UNARODNI STATUS Ramsarsko podru~je 3YU002 (svrstano u vla`na stani{ta od me|unarodnog zna~aja 28. 03.1977. godine).

Revizijom projekta IBA u 2000. godini, kompleks Luda{kog jezera je ukqu~en u objediweno podru~je pod nazivom “Suboti~ka jezera i pustare (IBA NO-002, 20.000ha) sa listom od 11 vrsta koje zadovoqavaju me|unarodne kriterijume.

1.7. POLO@AJ 1.7.1. LOKACIJA

Kompleks vla`nih stani{ta Luda{kog jezera nalazi se 12 km isto~no od grada Subotice u severnoj Ba~koj, na granici Suboti~ke pe{~are i lesnog platoa Ba~ke. Prostire se na podru~ju op{tine Subotica, u katastarskim op{tinama Pali} i Ba~ki Vinogradi. Prirodno dobro je okru`eno naseqima Pali}, Hajdukovo, [upqak i Ba~ki Vinogradi.

Specijalni rezervat prirode “Luda{ko jezero” preko svog zapadnog ekolo{kog koridora je u vezi sa Parkom prirode “Pali}ko jezero”. Severni deo prirodnog dobra se grani~i sa PIO “Suboti~ka pe{~ara” i povezan je sa za{ti}enim podru~jima Pe{~are u Ma|arskoj preko re~ice Kire{.

1.7.2. GEOGRAFSKE KOORDINATE

Centralna koordinata

po Grini~u po Gaus-Krigeru Centralna ta~ka

46o06’06” N / 19o49’53” E 5106.975 / 7409.750



3

Grani~ne tangente

Grani~ne tangente po Grini~u po Gaus-Krigeru

SL Ju`na grani~na linija 46o03’56” N 5102.950 km NL Severna grani~na linija 46o07’53” N 5110.250 km WL Zapadna grani~na linija 19o46’35” E 7405.475 km EL Isto~na grani~na linija 19o52’22” E 7412.925 km

Polo`aj u UTM (Universal Transverse Mercator) sistemu: UTM: DS00/DS10

1.7.3. NADMORSKA VISINA

minimalna: 95.9 m n.v. maksimalna: 112.7 m n.v.

Izvor podataka: Geografska karta razmere 1:25.000

1.8. GRANICE PRIRODNOG DOBRA 1.8.1. GRANICE SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE

Po~etna ta~ka granice je u najsevernijoj ta~ki prirodnog dobra. Severna grani~na ta~ka Rezervata je me|na ta~ka parcela 3859 i parcele 3858/3. Granica ide na jugoistok me|nom linijom kp. 3859 do me|ne ta~ke kp. 3859 i 3864/2. Skre}e na istok dr`avnom granicom do me|ne ta~ke kp. 3882/5. Spu{ta se na jugoistok grani~nom linijom KO Pali} i KO Ba~ki Vinogradi, prelazi ispod autoputa sa isto~ne strane Kire{a, nastavqa se do pruge, prelazi prugu i skre}e na severoistok grani~nom linijom kp. 3819 i 3817 (KO Ba~ki Vinogradi) do puta 3814, gde skre}e na jugoistok me|nim linijama kp. 3817 i 3815/1 do puta kp. 4038. Granica skre}e na jugozapad me|nom linijom puta, prelazi savezni put prvog reda parcele br. 4037 do me|ne ta~ke kp. 3881. Granica skre}e na jugoistok ju`nom stranom saveznog puta do me|ne ta~ke kp. 3836/2, granica se lomi na jug i ide do me|ne ta~ke kp. 3836/2 i 3886/7. Nastavqa se na jug do me|ne ta~ke kp. 3937 i 3886/7. Skre}e na istok sve vreme idu}i severnom me|nom linijom parcela 3937, 3940/1, 3940/2, 3940/3, 3940/4, 3940/5, 3943/1, 3943/2, 3944/1, 3944/2, 3949/1, 3949/4, 3949/3, 3949/2, 3952, 3953/1, 3953/2, 3957, 3958, 3963, 3966, 3969, 3970, 3973, 3974, 3977, 3978, 3984, 3985/1, 3988/2, se~e parcele 3988/3 i 3989/1. Skre}e na sever me|nom linijom 3989/2 do wene severne me|ne ta~ke, tu skre}e na istok i daqe nastavqa severnim me|nim linijama parcela 3989/2 i 3989/5, gde se lomi na sever obuhvataju}i parcele 3993/1, 3993/2 do me|ne ta~ke kp. 3996/1. Skre}e na istok severnom me|nom linijom kp. 3996/1, 3996/2, 3998/1, 4000/1, 4001/1, 4003/1, 4005/1, 4006/1, 4007/1, 4008/1, 4014/1, 4013/1, 4018/1, 4019/1, 4022/1, 4023/1, 4028/1, 4032/1, 4032/3, 4033/1, 4035/2, 4036 do krajwe isto~ne grani~ne ta~ke Rezervata, do me|ne ta~ke KO Ba~ki Vinogradi i KO Martono{. Granica skre}e na jug do trome|e KO Ba~ki Vinogradi, KO Pali} i KO Martono{. Granica ide na jug me|nom linijom dve op{tine KO Pali} i KO Martono{ do ju`ne me|ne ta~ke kp. 7098/2 (KO Pali}). Skre}e na zapad du` ju`ne me|ne linije parcela 7098/2 i 7098/3 do me|ne ta~ke kp. 7098/3, 7887 i puta 10974/2. Granica skre}e na jug zapadnom linijom puta 10974/2 do severne me|ne ta~ke puta 7959. Skre}e na zapad



4

severozapadnom me|nom linijom puta kp. 7959 do ju`ne me|ne ta~ke kp. 7854 gde se lomi na istok ju`nom me|nom linijom iste parcele do me|ne ta~ke 7844/5 gde skre}e na jug obuhvataju}i kp. 7844/5, 7844/1, 7843/1, 7843/3. Skre}e na zapad ju`nom me|nom linjom kp. 7843/3, do puta 7959. Lomi se na sever isto~nom me|nom linijom puta do jugoisto~ne me|ne ta~ke kp. 7958/1 i obuhvataju}i istu parcelu nastavqa se do puta 7944. Nastavqa severozapadnom me|nom linijom puta 7944 do ju`ne me|ne ta~ke kp. 7906/1, skre}e na severozapad me|nom linijom kp.7906/1 u duìni od 240m gde se lomi na jugozapad, seku}i parcele 7907/1, 7907/2, 7908/1, 7908/2, 7908/3, 7908/4, 7913/3, 7912, 7913/1 do severne me|ne ta~ke parcele 7913/2. Granica se nastavqa me|nom linijom kp. 7913/2 do puta 7924. Nastavqa prate}i put 7924 sve do me|ne ta~ke kp. 7933 i puta 7944. Granica ide na jugoistok isto~nom me|nom linijom kp. 7945/3 do puta 7960, skre}e na zapad do me|ne ta~ke 7990/1 lomi se na jug isto~nom me|nom linijom kp. 7990/1 do wene ju`ne me|ne ta~ke. Nastavqa na jug seku}i parcele 7993/1, 7993/2, 7993/3, 7993/4, 7993/5, 7994 i 8002 na duìni od 100m od wihovih me|nih ta~aka uz jezero, do parcele 8007. Skre}e na istok do me|ne ta~ke kp. 8007 i 8017/10. Granica nastavqa na jug zapadnom me|nom linijom kp. 8017/10 do puta 8029, lomi se na istok idu}i me|nom linijom puta 8029 do puta 10979. Nastavqa na jug zapadnom me|nom linijom puta 10979 do me|ne ta~ke kp. 8282/2 i puta 8420, se~e put 8420 do parcele 8422, lomi se na jug do ta~ke, koja je udaqena 100m od jezera i lomi se na zapad, pri tom seku}i parcele 8422 i 8423 do ta~ke koja je udaqena od jezera 150m po zapadnoj me|noj liniji parcele 8423, lomi se na severozapad me|nom linijom kp. 8423 do ta~ke udaqene 100m od jezera i nastavqa na zapad seku}i parcele na udaqenosti od 100m od ju`ne me|ne linije kp. 6767 (jezero) do parcele 8457, obuhvataju}i istu parcelu do kp.8460 lomi se na jug do ta~ke udaqene 150m od ju`ne me|ne linije jezera, se~e parcelu 8460 do wene zapadne me|ne linije do ta~ke 120m od jezera, lomi se na severozapad me|nom linijom kp. 8460 do ta~ke udaqene 100m od ju`ne me|ne linije jezera. Lomi se na jugozapad seku}i parcele na rastojawu od 100m od ju`ne me|ne linije kp. 6767 (jezero) do me|ne linije kp. 8466. Skre}e na jug isto~nom me|nom linijom parcele 8466, obuhvataju}i istu, nastavqa se na zapad ju`nom me|nom linijom kp. 8468 do isto~ne me|ne linije kp. 8470, skre}e na jug do puta Subotica-Kawià 10975/1 {to predstavqa ju`nu grani~nu ta~ku Rezervata. Skre}e na zapad severnom me|nom linijom puta 10975/1 do severozapadne me|ne ta~ke kp. 9253, lomi se na istok istom parcelom, obilazi parcelu 9251 obuhvataju}i parcelu 9252 do puta 10973. Granica se~e put do severozapadne me|ne ta~ke kp. 8480/2, nastavqa na istok severnom me|nom linijom te parcele do ta~ke udaqene 100m od zapadne me|ne linije kp. 6767 (jezero). Lomi se na sever seku}i parcele na udaqenosti od 100m od zapadne me|ne linije kp. 6767 (jezero) do kp. 8529/1, gde skre}e na zapad ju`nom me|nom linijom iste parcele, obilazi kp. 8528, do puta 10973, nastavqa se zapadnom me|nom linijom puta do severoisto~ne me|ne ta~ke kp. 9139/2. Granica kre}e na istok, seku}i put i nastavqa severnom me|nom linijom parcele 8539/1 do ta~ke udaqene 100m od zapadne me|ne linije kp. 6767. Lomi se na severoistok seku}i parcele na udaqenosti od 100m od zapadne me|ne linije kp. 6767 (jezero) do ju`ne me|ne linije kp. 8542/1. Granica se lomi pod pravim uglom u odnosu na me|nu liniju kp. 8542/1 i ide na sever seku}i parcele do ju`ne me|ne linije kp. 8548/1. Skre}e uz ju`nu me|nu liniju kp. 8548/1 do ta~ke udaqene 100m od jezera, lomi se na sever i nastavqa na sever seku}i parcele na udaqenosti od 100m od zapadne me|ne linije kp. 6767 (jezero) do jugozapadne me|ne ta~ke kp. 8654/2. Granica skre}e na severoistok severnom me|nom linijom kp. 8639/3 do jugozapadne



5

me|ne ta~ke kp. 8656. Nastavqa na sever zapadnom me|nom linijom kp. 8656 do puta 8657, prese~e put i prati zapadne me|ne linije kp. 8660 i 8661/1 do severozapadne me|ne ta~ke kp. 8661/2. Granica skre}e na jugozapad i nastavqa seku}i parcele na udaqenosti od 100m od ju`ne me|ne linije kp. 6757, do ta~ke udaqene 100m od zapadne me|ne linije kp. 6757 na isto~noj me|noj liniji kp. 8670. Granica se lomi na jug prate}i me|nu liniju kp. 8670 u duìni od 50m, gde se lomi na zapad i se~e na udaqenosti od 50m od ju`ne me|ne linije kp. 6757 do isto~ne me|ne linije kp. 8677. Lomi se na jug me|nom linijom iste parcele u duìni od 50 m da bi skrenula na zapad seku}i parcele na udaqenosti od 100m od ju`ne me|ne linije kp. 6757 do krajwe zapadne me|ne ta~ke kp. 6757. Granica se nastavqa na zapad seku}i parcele na udaqenosti od 100m od ju`ne me|ne linije kp. 6767 (jezero) do isto~ne me|ne linije kp. 8699, skre}e na jug do puta 10973, preseca put i skre}e na zapad ju`nom me|nom linijom puta 10973 do jugoisto~ne me|ne ta~ke parcele 6334. Lomi se na zapad u duìni od 50m gde skre}e na severozapad seku}i parcele na rastojawu od 50m od puta 10973 do severne me|ne linije parcele 6337/4. Granica skre}e na istok severnom me|nom linijom iste parcele do wene jugoisto~ne me|ne ta~ke, nastavqa na istok presecaju}i put do ju`ne me|ne ta~ke kp. 6750, nastavqa na istok izostavqaju}i ovu parcelu, lomi se na sever i se~e parcelu 6749/3 do isto~ne me|ne ta~ke kp. 6748, izostavqaju}i istu ide na severoistok severnom me|nom linijom kp. 6749/3, 6749/1 do ta~ke koja je udaqena 100m od zapadne me|ne linije kp. 6755. Skre}e na sever seku}i parcele na udaqenosti od 100m od ju`ne me|ne linije kp. 6755 do puta 10973. Granica se~e put i nastavqa na sever linijom udaqenom 100m od zapadne me|ne linije puta do ju`ne me|ne linije kp. 6461. Skre}e na zapad obuhvataju}i istu parcelu do ju`ne me|ne linije kp. 6659/3 i lomi se na jugozapad ju`nim me|nim linijama parcela 6659/3, 6659/10, 6659/2, 6659/1, 6646/3, 6658 do me|ne ta~ke kp. 6658 i 6657. Granica skre}e na jugozapad isto~nim me|nim linijama kp. 6464/1, 6469/1, 6469/2 gde se lomi na zapad ju`nim me|nim linijama kp. 6469/3, 6469/4, 6468 do ju`ne me|ne ta~ke kp. 6468 i 6466, lomi se na sever zapadnom me|nom linijom kp. 6468 do kp. 6465/1. Skre}e na zapad ju`nom me|nom linijom parcele 6465/1 do me|ne ta~ke kp. 6465/1, 6465/2, 6467/2, skre}e na jug isto~nom me|nom linijom kp. 6467/2 do wene isto~ne me|ne ta~ke gde se lomi na zapad ju`nom me|nom linijom kanala Pali}-Luda{, obuhvataju}i deo kanala ispod autoputa do me|ne ta~ke kp. 6510/2 i 6510/3. Granica skre}e na jugozapad obuhvataju}i parcele 6510/3 i 6508 do ju`ne me|ne linije kanala. Nastavqa na zapad sve vreme prate}i ju`nu me|nu liniju kanala do kanala Bege kod kp. 1426, obuhvata kp. 1426 i 1427 i dostiè zapadnu grani~nu ta~ku Rezervata. Granica ide na istok severnom me|nom linijom kanala Pali}-Luda{, obuhvataju}i kanal koji prelazi ispod autoputa E-75, lomi se na sever prate}i zapadnu me|nu liniju kanala do zapadne me|ne ta~ke kp. 10972/1. Granica se lomi na severoistok, prati severnu me|nu liniju kp. 10972/1 u duìni od 550m gde se lomi pod pravim uglom seku}i istu parcelu do severoisto~ne me|ne ta~ke kp. 6653. Granica kre}e na zapad ju`nom me|nom linijom kp. 10972/1 do isto~ne me|ne linije kanala Pali}-Luda{, prate}i kanal, lomi se na jug isto~nom me|nom linijom kanala, da bi krenula na istok severnom linijom kanala do puta 10973/2, obuhvataju}i kp. 10973/2 lomi se na jug isto~nom me|nom linijom puta 10973/3 do severozapadne me|ne ta~ke kp. 6789, skre}e na istok severnom me|nom linijom kp. 6789, 6788 i 6787 do jezera. Skre}e na sever do jugozapadne me|ne ta~ke kp. 6753, nastavqa na sever zapadnom me|nom linijom iste parcele obuhvataju}i parcelu 6774/3 nastavqa se zapadno me|nom linijom kp. 6753 (kanal Bege), prelaze}i ispod



6

saveznog puta i nastavqa ju`nom me|nom linijom parcele 5436/3, polazi ispod autoputa E-75, nastavqa ju`nom me|nom linijom kp. 5436/1 do naspram jugozapadne me|ne ta~ke kp. 5518/1 gde granica skre}e na sever zapadnom me|nom linijom kp. 5518/1 do me|ne ta~ke kp. 5518/1 i 6075, skre}e na zapad ju`nom me|nom linijom kp. 6075, obuhvataju}i deo parcele 6075 do pruge, skre}e na istok uz prugu do kanala, lomi se na severozapad, prolazi ispod pruge do ju`ne me|ne linije kp. 6074. Granica skre}e na zapad ju`nom me|nom linijom iste parcele do puta 5219, lomi se na sever isto~nom me|nom linijom kp. 5219 do puta severozapadne me|ne ta~ke kp. 5218, skre}e na istok severnim me|nim linijama kp. 5218, 5217, 5216/1, 5216/2, 5212/3, 5212/4, 5212/2, 5212/6, 5212/9, 5212/8, 5212/7, 5212/1 do me|ne ta~ke 5212/1 i 6074. Granica se lomi na jug, pa na istok me|nom linijom kp. 6074, obuhvataju}i parcelu i ju`nom me|nom linijom kp. 6074 vra}a se na zapad do kanala. Prelazi prugu, skre}e na istok obuhvataju}i deo parcele 6075 do me|ne ta~ke kp. 6075 i 5524/2 , nastavqa na istok severnim me|nim linijama kp. 5524/2, 5524/5, 5525/2 I 5527/1 lomi se na jug, prate}i me|nu liniju kp. 5527/1, skre}e na istok me|nom linijom kp. 5527/1 i 5527/2 . Granica skre}e na jug isto~nom me|nom linijom. kp. 5527/2 do me|ne ta~ke kp. 5527/2 i 5531/1 gde se lomi na istok prate}i severnu me|nu liniju kp. 5531/1 i5535/1 do me|ne ta~ke kp. 5535/1 i 5536/1. Lomi se na jug isot~nom me|nom linijom kp. 5535/1 do autoputa. Lomi se na jugozapad zapadnom me|nom linijom autoputa E-75 do severne me|ne linije kp 5436/4 (kanal Bege), gde kanalom Bege prolazi ispod autoputa do isto~ne me|ne linije autoputa, gde skre}e na severoistok me|nom linijom autoputa do me|ne ta~ke 5537/2 i 5539/2. Granica se lomi na jugoistok severnim me|nim linijama kp. 5538, 5542, 5544, preseca put 5548/1, i nastavqa severnim me|nim linijama kp. 5550/1, 5550/2, 5551/1, 5551/2, 5554, i 5555. granica se lomi na jug isto~nom me|nom linijom kp. 5555 do me|ne ta~ke kp. 5555 i 5436/3 (kanal Bege). Granica skre}e na istok severnom me|nom linijom kp. 5436/3 (kanal Bege), prelazi savezni put do me|ne ta~ke kp. 6753 i 6754, lomi se na istok severnim me|nim linijama kp. 6754, 6753 i 6752 do me|ne ta~ke kp. 6752 i 6808. Granica kre}e na jugoistok sve vreme prate}i me|nu liniju kp. 6752 do me|ne ta~ke kp. 6752 i 6764. Lomi se na sever me|nom linijom kp. 6764 do saveznog puta gde se lomi na istok prate}i severnu me|nu liniju kp. 6764. Granica se lomi na jugoistok isto~nom me|nom linijom kp. 6764 do me|ne ta~ke kp. 6764 i 6765, nastavqa na jugoistok isto~nom me|nom linijom kp. 6765 do me|ne ta~ke 6765 i 6884, kre}e na istok obuhvataju}i kp. 6884, nastavqa se na jugoistok isto~nim me|nim linijama kp. 6764, 6766, ponovo 6764 do me|ne ta~ke kp 6764 i 6920. Granica skre}e na istok severnim me|nim linijama kp. 6920, 6921, 6922/1, 6922/2 do puta 6925/3 gde se lomi na jug zapadnom me|nom linijom puta do jugoisto~ne me|ne ta~ke kp. 6923. Granica skre}e na istok, preseca put 6925/3 i nastavqa na istok severnim me|nim linijama kp. 6935, 6936/1 i 6936/2 do me|ne ta~ke kp. 6936/2 i 7000/9. Granica skre}e na sever zapadnim me|nim linijama parcela 7000/9, 7000/7, do severozapadne me|ne ta~ke 7000/6. Granica skre}e na istok severnom me|nom linijom kp. 7000/6 do me|ne ta~ke kp. 7000/6 i 7000/9, lomi se na sever zapadnim me|nim linijama kp. 7000/9, 7000/10 i 7000/1 do puta 7069/1, skre}e na istok ju`nom me|nom linijom puta do naspram me|ne ta~ke kp. 7092/1 i 7092/4, lomi se na sever, preseca put 7069/1 i nastavqa zapadnom me|nom linijom parcele 7092/4 i 7091/1 do saveznog puta. Skre}e na severozapad, preseca put do me|ne ta~ke parcela 5936/11 i 5938/1, skre}e na severozapad zapadnim me|nim linijama kp. 5936/11, 5936/16, 5936/10, 5936/17, 5936/9 do isto~ne me|ne linije puta 5693, nastavqa na severozapad isto~nom me|nom linijom puta do pruge.



7

Granica prelazi prugu do me|ne ta~ke kp. 6062, 3881/3 i 5264, skre}e na sever zapadnom me|nom linijom kp. 3881/3, 3881/2 do autoputa. Granica ispod autoputa prolazi sa zapadne me|ne linije Kire{a i nastavqa na severozapad zapadnim me|nim linijama kp. 3881/4, 3881/1, 3881/7, 3864/2, 3859 do jugozapadne me|ne ta~ke kp. 3859 i 3858/3. Lomi se na severoistok me|nom linijom kp. 3859 do severne grani~ne ta~ke rezervata i do po~etne ta~ke opisa granice.

1.8.2. GRANICA ZA[TITNE ZONE

Po~etna ta~ka granice za{titne zone je u najsevernijoj ta~ki prirodnog dobra, me|na ta~ka parcela 3859 i parcele 3858/3. Granica ide na jugoistok me|nom linijom kp. 3859 do me|ne ta~ke kp. 3859 i 3864/2. Skre}e na istok dràvnom granicom do zapadne me|ne linije puta 4057/1 (KO Ba~ki Vinogradi). Spu{ta se na jugoistok zapadnim me|nim linijama kp. 4057/1 i 4057/2 do me|ne ta~ke kp. 4057/2 i 1185/2, gde se lomi na severoistok i nastavqa severnom me|nom linijom kp. 1185/2 do puta 4056/1, gde lomi na jugoistok prate}i put do pruge. Granica za{titne zone prelazi prugu Subotica-Segedin i nastavqa na severoistok ju`nom me|nom linijom pruge do puta 1383, gde se lomi na jugoistok, prate}i zapadnu me|nu liniju puta do me|ne ta~ke kp. 1383 i 4038, prelazi put, lomi se na jugozapad i nastavqa ju`nom me|nom linijom puta 4038 do severozapadne me|ne ta~ke kp.1920/2. Granica prelazi preko ove parcele prate}i letwi put do puta3687 lomi se na jugoistok i prati zapadne me|ne linije kp. 3687, 3556 i 3566 do magistralnog puta Subotica-Segedin. Granica nastavqa na istok ju`nom me|nom linijom magistralnog puta do krajwe isto~ne grani~ne ta~ke Rezervata, do me|ne ta~ke KO Ba~ki Vinogradi i KO Martono{. Granica skre}e na jug do trome|e KO Ba~ki Vinogradi, KO Pali} i KO Martono{. Granica ide na jug me|nom linijom dve op{tine KO Pali} i KO Martono{ do puta 7213 (KO Pali}), lomi se na zapad, nastavqa severnom me|nom linijom puta 7213 do puta 10974/2 gde se lomi na jugoistok i nastavqa zapadnom me|nom linijom puta 10974/2 do me|ne ta~ke kp. 10974/2 i 8003. Granica za{titne zone se lomi na zapad i nastavqa ju`nom me|nom linijom kp. 8003 do severne me|ne ta~ke puta 8004 gde se lomi na jug i nastavqa zapadnom me|nom linijom iste parcele do severozapadne me|ne ta~ke kp. 8029. Granica se lomi na istok i prati severnu me|nu liniju kp. 8029 u duìni od 100m ,lomi se na jug i nastavqa na jug seku}i parcele na udaqenosti od 100m od zapadne me|ne linije kp. 8030, 8031, 10979 i 8420, prelazi put 10975/1 i nastavqa se na jug zapadnom me|nom linijom kp.10396/1 u duìni od 100m. Granica se lomi na zapad seku}i parcele na udaqenosti od 100m od ju`ne me|ne linije kp. 10975/1 sve do naspram severozapadne me|ne ta~ke kp. 9242/2, gde se lomi na istok, prelazi put 10975/1 i nastavqa severnom me|nom linijom kp. 9242/2 do ta~ke udaqene 100m od zapadne me|ne linije kp. 10973/3. Granica za{titne zone lomi se na sever i nastavqa na sever seku}i parcele na udaqenosti od 100m od zapadne me|ne linije puta 10973/3 (Luda{ki {or), lomi se na zapad prate}i promenu pravca puta do poqskog puta 8700/3. Nastavqa na zapad ju`nom me|nom linijom iste parcele do wene jugozapadne me|ne ta~ke, lomi se na severozapad zapadnom me|nom linijom kp. 6311, zaobilazi parcelu 6317/3 i nastavqa zapadnim me|nim linijama kp. 6317/3, 6321, 6323, 6326/2 i 6329, lomi se na zapad ju`nom me|nom linijom kp. 6333/1, obilazi parcelu, lomi se na severozapad i nastavqa zapadnim me|nim linijama kp. 6333/1, 6333/2, 6334/7, 6334/8, 6334/9, 6336, 6337/1, 6337/4, 6337/2, 6337/3 do severozapadne me|ne ta~ke kp. 6337/3, lomi se na



8

istok i nastavqa severnom me|nom linijom iste parcele do puta 10973/3 (Luda{ki {or). Granica za{titne zone se lomi na severozapad i nastavqa na severozapad zapadnom me|nom linijom puta 10973/3 do severoisto~ne me|ne ta~ke kp. 6444, gde se lomi na jugoistok i nastavqa severnim me|nim linijama kp. 6444, 6445, 6446, 6477 do isto~ne me|ne linije puta 6295/5, gde se lomi na jugoistok isto~nom me|nom linijom puta i nastavqa do severne me|ne ta~ke kp. 6235. Lomi se na jugozapad i nastavqa severnim me|nim linijama kp. 6232/1, 6233/2, prelazi autoput E-75 i nastavqa severnim me|nim linijama kp. 6234/1, 6238/3, 6238/2, 6238/1 i 6235 do puta 1450/3, gde se lomi na severozapad i nastavqa isto~nom me|nom linijom puta 1450/3 do jugoisto~ne me|ne ta~ke kp. 1294. Granica za{titne zone se lomi na jugozapad i nastavqa ju`nim me|nim linijama kp. 1294, 1474/4 i 1328 do jugoisto~ne me|ne ta~ke kp. 1330. Granica se nastavqa na jugozapad severnim me|nim linijama kp. 1492, 1496/1, 1499, 1500 i 1501 do puta 1451, gde se lomi na severozapad i nastavqa sevroisto~nom me|nom linijom puta 1451 do ju`ne me|ne ta~ke kp. 1425 (Omladinsko jezero). Granica se lomi na severoistok i nastavqa se jugoisto~nom/isto~nom me|nom linijom kp. 1425,1449/1, 1449/2 do kp. 10972/1 (magistrali put Subotica-Horgo{). Granica se lomi na istok i nastavqa na istok ju`nom me|nom linijom puta do severoisto~ne me|ne ta~ke kp. 6083. gde se granica lomi na sever, prelazi magistralni put i nastavqa isto~nim me|nim linijama kp. 5496 i 5495 do pruge Subotica-Segedin. Granica za{titne zone prelazi prugu, lomi se na zapad i nastavqa na zapad severnom me|nom linijom pruge do jugoisto~ne me|ne ta~ke kp. 5226/1, lomi se na sever i nastavqa isto~nom me|nom linijom kp. 5226/1 do puta 1584, gde se lomi na istok i nastavqa na istok severnom me|nom linijom puta 1584 do puta 4915, gde se lomi na sever. Granica nastavqa na sever isto~nom me|nom linijom kp. 4915 do jugoisto~ne me|ne ta~ke kp. 4826/1, gde se lomi na zapad i nastavqa severnom me|nom linijom puta 4837/2 do jugozapadne me|ne ta~ke kp. 4828/2. Granica se lomi na sever, nastavqa zapadnom me|nom linijom kp. 4828/2, 4828/1 do puta 6061. Granica prelazi put i kanal, lomi se na istok i nastavqa severnom me|nom linijom kp. 6061. do puta 6158/3 gde se lomi na jugoistok, nastavqa na jugoistok zapadnom me|nom linijom kp. 6158/3 do puta 4837/1, lomi se na zapad ju`nom me|nom linijom puta do severozapadne me|ne ta~ke kp. 5122/16, lomi se na jugoistok i nastavqa zapadnim me|nim linijama kp. 5122/16, 5122/15, 5122/2, pelazi put 5264/3, prelazi prugu Subotica-Segedini lomi se na istok. Granica za{titne zone nastavqa na istok ju`nom me|nom linijom pruge do puta 5692, lomi se na jug i nastavqa isto~nom me|nom linijom puta 5692 do puta 5749, lomi se na istok i nastavqa ju`nom me|nom linijom puta 5749 do severoisto~ne me|ne ta~ke kp. 5784/8, skrene na jug isto~nom me|nom linijom kp. 5784/8, 5851/1, prelazi put 6049, nastavqa na jug isto~nim me|nim linijama kp.6041/6, 6041/7 do puta 10972/1 (magistrali put Subotica-Horgo{). Granica skrene na istok severnom me|nom linijom istog puta do jugozapadne me|ne ta~ke kp. 5966, lomi se na sever zapadnom me|nom linijom iste parcele, prelazi put 6049, nastavqa na sever zapadnim me|nim linijama kp. 5924/1 i 5754 do puta 5749, gde se lomi na zapad sevrnom me|nom linijom istog puta do jugozapadne me|ne ta~ke kp. 5735/2. Granica se lomi na sever zapadnom me|nom linijom kp. 5735/2, prelazi prugu, lomi se na severoistok i nastavqa jugoisto~nom me|nom linijom kp. 3942/1 do ta~ke naspram puta 3943/1 gde se lomi na sevrozapad, prelazi autoput E-75 i nastavqa na severozapad jugozapadnom me|nom linijom puta 3943/1 do jugozapadne me|ne ta~ke kp. 3859 i



9

3858/3. Lomi se na severoistok me|nom linijom kp. 3859 do severne grani~ne ta~ke rezervata i do po~etne ta~ke opisa granice za{titne zone.

1.9. POVR[INA PRIRODNOG DOBRA *

Povr{ina prirodnog dobra je 846,33 ha. Povr{ina za{titne zone je 2002 ha. Na za{ti}enom podru~ju Specijalnog rezervata prirode “Luda{ko jezero”

uspostavqa se reìm I, II i III stepena za{tite. Podru~je reìma I stepena za{tite prostire se na 70,29 ha a {to iznosi 8,30% od ukupno za{ti}ene povr{ine. Podru~je reìma II stepena za{tite zahvata 399,27 ha (47,18%), dok podru~je reìma III stepena za{tite obuhvata 376,77 ha povr{ine prirodnog dobra (44,52%).

Na osnovu administrativne podele za{ti}ena povr{ina pripada

katastarskim op{tinama Pali} i Ba~ki Vinogradi u okviru op{tine Subotica.

Преглед површина по степену заштите

I8.30%

II47.18%

III 44.52%

Преглед површине по власништву

30.31%

69.69%

ПРИВАТНО ДРЖАВНО / ДРУШТВЕНО

Struktura povr{ina prema vlasni{tvu pokazuje da je 69,69% za{ti}ene

povr{ine u dràvnom/dru{tvenom vlasni{tvu i 30,31% u privatnom.



10

Iz podataka koji prikazuju strukturu povr{ina po wihovoj nameni, uo~ava se da na za{ti}enom podru~ju dominiraju povr{inske vode (jezero i periodi~no plavqene livade).

Намена (у ha) по степенима заштите

0 50 100 150 200 250 300 350 400 450

I

II

III

степен

заш

тите

ha

[UME LIVADE I PA[WACI WIVE VO]WACI I VINOGRADI

NEPLODNO ZEMQI[TE POSEBNA NAMENA POVR[INSKE VODE STANOVAWE SAOBRA]AJNICE

Slede}e su po zastupqenosti wive (29,13%), kojima se prikqu~uju vinogradi i

Намена (у %) по степенима заштите

0% 20% 40% 60% 80% 100%

I

II

III

степен

заш

тите

[UME LIVADE I PA[WACI WIVE VO]WACI I VINOGRADI

NEPLODNO ZEMQI[TE POSEBNA NAMENA POVR[INSKE VODE STANOVAWE SAOBRA]AJNICE

vo}waci (0,91%). Znatnu povr{inu ~ine livade i pa{waci (24,13%). U za{ti}enom prirodnom dobru oku}nice sa 0,5% zuzimaju relativno malu povr{inu u odnosu na



11

brojnost sala{a unutar podru~ja. Povr{ine pod {umama su izuzetno slabo zastupqene (0,01%). Povr{ine posebne namene zahvataju naftna postrojewa i sabirnu stanicu gasa.

Mali procenat povr{ine pod reìmom I stepena za{tite je rezultat sna`nog antro

navedenih razloga se nalaz

reìma III stepena za{tite ima ulogu formirawa pufer-pojasa izme|

nih listova katastarskih parcela (prirodno dobro) i polarplanimetrijskim merewem (za{titna zona). Izvor podataka za katastarsku obradu : Republi~ki geodetski zavod, Slu`ba za katastar nepokretnosti Subotica – 2000 godina.

pogenog uticaja okoline. Zbog izmewenih hidrolo{kih uslova i zbog difuznog zaga|ewa, ve}ina stani{ta zahteva aktivnu za{titu, naj~e{}e u vidu kontrolisanog oblika tradicionalnog kori{}ewa podru~ja.

Ve}ina vla`nih livada, pa{waka i tr{}aka iz gore i pod reìmom II stepena za{tite, kao i vla`na stani{ta predvi|ena za

revitalizaciju. Priobalni pojas obra|enih povr{ina koji su u direktnom kontaktu sa stani{tima prirodnih retkosti, tako|e je pod reìmom II stepena za{tite. Otkup i revitalizacija ovih povr{ina je preduslov za o~uvawe kriti~no ugro-ènih vrsta.

Podru~jeu granice rezervata i prirodnih stani{ta. U ovom reìmu se nalazi najve}i

deo agrarnih povr{ina, na kojima treba usmeravati budu}e aktivnosti u pravcu smawewa negativnih uticaja na prirodna stani{ta Rezervata. Pod ovom reìmom se nalaze i 29,85 ha starih parloga, {to ~ini 13% od wiva pod reìmom III stepena za{tite, koji se koriste kao pa{waci.

ZASTUPQENOST POJEDINIH KATEGORIJA POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TAU 3. STEPENU ZA[TITE

LIVADE21%

WIVE56.25%

PARLOZI9.01%PA[WACI

8.88%

EU TOPOLE2.31%

VO]WACI I VINOGRADI

2.55%

* Podaci o povr{inama dati su iz prepisa posedov


SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE “LUDA[KO JEZERO” Opis prirodnog dobra

12

II Opis prirodnog dobra 2.1. OSNOVNE FIZI^KE KARAKTERISTIKE 2.1.1. GEOMORFOLO[KE KARAKTERISTIKE 2.1.1.1. Geomorfolo{ke karakteristike podru~ja

Luda{ko jezero je sme{teno u prostranoj depresiji na kontaktu dveju geomorfolo{kih celina lesa i peska (prilozi 4 i 5). Prema severoistoku depresija je otvorena i spaja se sa {irokom i plitkom dolinom re~ice Kire{ (prilog 3). Nekada{we poplavno podru~je Kire{a (formirano unutar depresije Pere{), pruà se prema severu u duìni od 1 km uzvodno od jezera, a nizvodno se nastavqa uz podno`je lesnog platoa prema istoku u duìni od 1,5 km. Na zapadu od luda{ke depresije postoje izduène depresije ûrgo i Kivago koje su sa jedne strane spojene sa pali}kom depresijom, sa druge strane (prema severozapadu) sa me|udinskim depresijama Suboti~ke pe{~are. U depresijama prema Pali}kom jezeru bila su jezera Slano i Krvavo. Krvavo jezero je pretvarawem u rekreativno Omladinsko jezero izgubilo autenti~nost, a Slano jezero je isu{eno kopawem kanala Pali}-Luda{.

2.1.1.2. Geomorfolo{ke karakteristike Luda{kog jezera

Luda{ko jezero pripada eolskom tipu jezera (BUKUROV 1975). Jezero je dugo oko 4 km (RAFAJLOVIĆ I SELEŠI, 1957) i pruà se u pravcu sever-jug u me|udinskoj udolini. Dok se zapadna obala mawe-vi{e blago uzdiè iz jezera, dotle je za fiziognomiju Luda{a karakteristi~na visoka, strma, isto~na lesna obala 5-6 m visoka iznad nivoa jezera. Visoka “ùta obala”, koju odlikuju lesne kose i odseci, nastala je erozijom talasa pod uticajem vladaju}ih vetrova. Takvu obalu nema ni jedno eolosko jezero kod nas, pa je samim tim interesantna za za{titu kao stani{te odre|enih, specifi~nih biqnih i ìvotiwskih vrsta i wihovih zajednica. Jezero Luda{ je u svom severnom delu lepezasto ra{ireno i mo~varnog karaktera. Dno jezera ~ini bela, nepropusna glina preko koje se u ve}em delu nataloìo muq.

Luda{ je plitko nizijsko jezero. Nasuprot ranijim podacima (BUKUROV

1954), koji su se zasnivali na pojedina~nim merewima dubine, novija istraìvawa su utvrdila da je severni deo jezera dubqi, a ju`ni kraj je izrazito plitak.

Detaqnim merewima dubine tvrdog dna du` 16 profila pripremqena je kar-ta sa izobatama na svakih 50 cm, kod vodostaja na koti 97,53 m (BOŽINOVIĆ I SAR,1988).



13

Dubina vode samo na severozapadnom delu jezera dostiè 2 m (maksimalna dubina 2,25 m) a dubina centralnog dela jezera se kre}e oko 1,5 m. Isto~na strana jezera, nazvan Suvi rit ima dubinu mawu od jednog metra, isto kao i ju`ni deo, po~ev{i od ~istine Tabor (slika 1).

Slika 1 Izobate Luda{kog jezera za tvrdo dno (BOŽINOVIĆ I SAR., 1988).

2.1.2. GEOLO[KE KARAKTERISTIKE 2.1.2.1. Geolo{ke karakteristike podru~ja

[ire podru~je za{ti}enog prirodnog dobra izgra|uju sedimenti najmla|e geolo{ke ere - kenozoika odnosno wegovih odeqaka holocena (predstavqeni slatinama, barskim sedimentima u stvarawu i aluvijumom) i pleistocena (lesoidni peskoviti alevriti, eolski peskovi).

Istra`nim bu{ewem, posebno dubokim istra`nim bu{otinama izvedenim u ciqu iznalaèwa leì{ta nafte i gasa, utvr|eno je da se ispod sedimenata holocena i pleistocena nalaze re~ni, re~no-barski i policikli~ni re~ni sedimenti, kojima podinu ~ine neogeni sedimenti - pliocena (gline, peskovi, laporovito-peskovite gline, peskoviti lapori, laporci i pe{~ari) i miocena (laporci, peskoviti laporci, pe{~ari, kre~waci i konglomerati kao i andezitske stene). Na dubinama od oko 1000 i vi{e metara pojavquju se mezozojski sedimenti (kvarcni pe{~ari, konglomerati, bre~e...) kojima podinu ~ine konglomerati, grauvake, tufni pe{~ari i alevroliti paleozojske starosti.



14

2.1.2.2. Geolo{ke karakteristike depresije Kivago

Geolo{ka gra|a terena predloènog za pro{irewe granica za{ti}enog prirodnog dobra "Luda{ko jezero", utvr|ena je na osnovu promatrawa povr{inskih izdanaka, plitkih bu{otina (izvedenih ru~nom bu{a}om garniturom) i laboratorijske analize sedimentno-petrografskog sastava tri uzorka karbonatnih sedimenata. Rezultati ukazuju da deo terena kod Luda{a u morfolo{kom smislu predstavqa plitke udoline u ina~e ravni~arskom predelu severne Ba~ke i da je izgra|en od savremenih kvartarnih sedimenata taloènih u akvati~noj sredini (prilog 4). U litolo{kom pogledu predstavqen je muqevitim peskovima i peskovitim muqevima (alevritima). Specifi~nost prostora je pojava karbonatnih sedimenata. Ovde je odavno poznato prisustvo "slojeva" karbonatnih naslaga, {to je evidentirano i na postoje}im raskopima. Na otkrivenim izdancima u raskopima konstatovani su "slojevi" karbonatnih pe{~ara svetlo sive do sivoù}kaste boje. U wihovoj podini i povlati nataloèni su muqeviti peskovi. Obi~no podinu karbonatnih pe{~ara predstavqaju ùtosme|i i sivosme|i "gvo`|eviti" peskovi odnosno sedimenti sa pove}anim sadràjem oksida gvo`|a.

Istra`nim bu{ewem utvr|eno je da karbonatni sedimenti nemaju kon-tinuirano rasprostrawewe, ve} se zapravo javqaju kao velika so~iva. U blizini izdanaka sa ~vrstim "slojem" karbonatnog pe{~ara (slika 2), nabu-{en je wegov ekvivalent u vidu slabo vezanog karbonatnog pe{~ara ili goto-vo nevezanog peskovito-karbonatnog mu-qa (slika 3). U slede}oj bu{otini nije uop{te bilo karbonatnih "slojeva".

^vrsti sloj karbonatnog pe{~ara u zidu jame

Slika .3 Dobijeni uzorak iz bu{otine

Slika.2 za eksploataciju



15

Na osnovu petrografsko-sedimentolo{kih i hem

tena izgra|ena od karbonatne kalcitsko-

ak

a so~iva

avani karbonatni sedimenti su nastali hemijskim procesima (hemogeni

lo

Dunava i Tise,

karakteristi~na biocenoza.

ijskih analiza dva ispitana uzorka iz bu{otine B-2 utvr|eno je da su prou~avani karbonatni sedimenti nevezane stene izgra|ene od karbonatne i klasti~ne komponente. Karbonatna komponenta je kalcitsko-dolomitska. Uzorak sa izdanka je vezana sdolomitske komponente i klasti~ne komponente, tj. radi se o karbonatnom pe{~aru. Sadràj kalcita ovde isnozi 34 % a dolomita /CaMg/CO3/ je oko 12 %. Ispitivani sedimenti su definisani kao klasti~ni tj. kao alevritski pes(iz bu{otine B-2) i pe{~ar (sa izdanka). Prisutan karbonat (kalcit i dolomit) ima svojstvo veziva, odnosno cementa pri ~emu je uzorak sa izdanka cementovan do stene, dok su "karbonatni sedimenti" iz bu{otine B-3 nevezane naslage. Sve opisane peskovito-muqevite (alevritske) naslage sa pojavamoboga}enih karbonatnim (kalcitsko-dolomitskim) vezivom su genetski vezane za plitke akvatorijume (jezera-bare ili re~ne rukavce). Geolo{ku osnovu ovih akvatorijuma predstavqale su kvartarne eolske naslage - les i eolski pesak. Les je u istorijsko-geolo{kom smislu produkt sedimentacije u periglacijalnim oblastima tokom pleistocenske epohe, dok se za eolski pesak Suboti~ko-Horgo{ke pe{~are smatra da je deponovan na granici pleistocena (Virm III) i holocena. Prema tome, svi akvati~ni sedimenti kod Luda{a su nataloèni kasnije u savremenoj epohi holocena. Prou~sedimenti) u toku suvih i toplih klimatskih perioda savremene epohe holocena. Primarni karbonat iz ovih terena verovatno poti~e iz lesa, a ovde je donet infiltracijom podzemnih voda u plitak akvatorijum gde je hemijskim procesima izlu~en u vidu kalcijum-dolomitskog veziva u peskovito-alevrtiskim sedimentima. Ispitivani akvati~ni sedimenti sa pojavama karbonatnih kalcitsko-do mitskih so~iva mogu se dovesti u vezu sa tvorevinama savremenih jezerskih formacija u Ma|arskoj, prou~enih u radovima Molnara (MOLNÁR, 1991, 1996). Prema navedenim autorima na podru~ju me|ure~ja Dunava i Tise rasprostrawene su eolske naslage lesa i eolskog peska. U morfolo{kim depresijama u ovim terenima postojao je sloèni sistem plitkih jezera u toku savremene epohe holocena. Jezera su posebno ~esta, prema B. Molnar (MOLNÁR, 1991, 1996), u udolinama izme|u dina eolskih peskova (sa generalnim pravcem pruàwa SZ-JI). Savremenim osmatrawem u reìmu nivoa voda i sedimentacije u nekim jo{ postoje}im jezerima utvr|eno je da se u toplim i su{nim letwo-ranojesewim sezonama produkuju karbonatni kalcitsko-dolomitski (Ca, Mg) talozi. Hemijskim procesima se po obodu jezerskih voda izlu~uju i kristali soli ("slatinasta zemqi{ta"), a ponegde i organski muqevi. Prema pomenutim autorima u savremenoj epohi holocena, po~ev od postglacijala do danas, mewala se klima u pogledu vla`nosti i prose~ne temperature. Tokom suvih i toplijih epizoda, kada je ve}im delom godine temperatura plitkih jezerskih voda bila iznad 30o C, nataloìle su se naj-markantnije naslage karbonatnih kalcitsko-dolomitskih slojeva. Gledano u celini na ekolo{ki ambijent udolina u me|ure~jukakva je ova kod Luda{a, moèmo re}i da pojave karbonatnih sedimenata i slatinastih zemqi{ta imaju svoje specifi~nosti po kojima se izdvajaju od okolnih terena. Uzimaju}i u obzir i druge prirodne ~inioce /klimu, reqef i dr./ ovakve udoline, svakako predstavqaju vrlo specifi~ne biotope na kome se razvila



16

2

ogu biti ugroèna eksploatacijom ili odre|enim razloga propisuju se slede}e mere i

aktivn

rawuje se eksploatacija minerala i gra|evinskog materijala;

.1.2.3. Ugroènost i mere za{tite

Rawiva podru~ja rezervata mpromenama namene povr{ine. Iz toga

osti:

• zab• zabrawuje se modelirawe terena.

2.1.2.4 e

javqaju prelazni tipovi zemqi{ta, a procesi zaslawivawa stvaraju razne tipove slatina na niìm delovima terena. U okolini jezer

treseta, tokom obrade zemqi{ta za sadwu vinove loze i vo}w

da{kog jezera, na wemu su ostaci stepske vegetacije.

oscilacije nivo

vu morfolo{kih, mehani~kih, hemijskih i vodno-fizi

jezera. Ovaj tip zemq

laìvawem zemqi{ta stvoreni su uslovi za razvoj higr

zapadnm delovima depresija Kivago i Pe

. P dolo{ke karakteristike

Na granici peska i lesa se

a mozai~no su raspore|eni razli~iti tipovi zemqi{ta (PAVIČEVIĆ I STANKEVIĆ,1962), kao jedan od izvora pove}anog predeonog i specijskog diverziteta podru~ja (prilog 5).

Antropogenizovani (rigolovani) pesak je nastao od ùtog peska, dodavawem stajskog |ubriva ili

aka. Ovaj tip peska zauzima velike povr{ine u severnom delu za{titne zone prirodnog dobra.

Sme|e stepsko zemqi{te na pesku (slabo razvijeno) zauzima severoisto~ni deo obalskog pojasa Lu

Solon~ak je razvijen u dolini Kire{a i u depresiji Pere{. Pre melioracionih zahvata ovu depresiju su odlikovale visoke sezonske

a podzemnih voda, izazivaju}i ja~e ili slabije zaslawivawe zemqi{ta, stvaraju}i mozaik stani{ta karakteristi~nih za panonski region. Vla`na stani{ta razvijena na ovom tipu zemqi{ta ubrajaju se u najugroènije tipove stani{ta na globalnom nivou.

êrnozem karbonatni (micelarni) na lesnom platou je prisutan oko ju`nog dela Luda{kog jezera. Na osno

~kih osobina ovaj tip zemqi{ta je najve}e proizvodne vrednosti. Povr{ine ovih crnica su obra|ivane vekovima, a iskonska stepska vegetacija je ostala sa~uvana samo na lesnim kosama visokih obala Luda{kog jezera.

êrnozem peskovit na pesku zauzima male povr{ine blizu Slanog jezera, sa zapadne strane depresije Kivago i uz kanal Bege severno od

i{ta se tako|e obra|uje. Ritska crnica karbonatna na pesku zaslawena, nastala je pod uticajem visokog

nivoa podzemnih voda. Prenavofilne vegetacije. Nalazi se u depresijama ûrgo i Kivago, gde su prirodni

hidrolo{ki uslovi najvi{e o~uvani, kao i u depresiji koja je pretstavqala u{}e Kire{a u Luda{ pre regulacije ovog vodotoka.

Treset se nalazi na povr{ini terena i pripada tipu niskih tresava. Prisutan je na malim povr{inama kod u{}a Kire{a i na

re{. Postoje podaci o eksploataciji treseta tokom XIX. veka sa strane ba{tovana Luda{kog {ora (HOVÁNY, 2002). Stani{ta razvijena na tresetnim podlogama ubrajaju se me|u prva tri od globalno najvi{e ugroènih vla`nih stani{ta. Wegova za{tita pretstavqa prioritetni zadatak Ramsarske konvencije.



17

2

Karakteristike zemqi{ta, klimatski faktori i “otvorenost” podru~ja a uslove za eolsku eroziju

osma

.1.2.2. Ugroàvaju}i faktori i predloène mere za{tite

uslovqavaju da neadekvatno kori{}ewe prostora stvar(pokretawe, preme{tawe i odlagawe ~estica zemqi{ta putem vetra). Rezultati

tra~kih stanica Suboti~ke pe{~are (LETIĆ I SAR., 2001) ukazuju da se godi{we koli~ine nanosa (1,38 – 43,19 kg/m` na otvorenim prostorima pe{~are) kre}u iznad vrednosti katastrofalne deflacije (>10,0 kg/m` godi{we). Deflacija je najvi{e izraèna na poqoprivrednim povr{inama pe{~are kao i na velikim parcelama lesnog platoa. Maksimalne vrednosti erozije se javqaju u II, III, IV i IX, mesecu kada su poqoprivredne povr{ine potpuno gole ili su usevi jo{ veoma mladi. Preno{ewe hemijskih materija sa poqoprivrednih povr{ina koje nepovoqno deluju na qude, floru i ostali ìvi svet ima uticaja kako na Luda{ko jezero tako na okolna vla`na stani{ta.

Slika br.4 Eolska erozija na Suboti~koj pe{~ari u martu 2003. godine

Za smawewe postoje}ih vrednosti eolske erozije neophodno je:

• primeniti protiv erozionu organizaciju podru~ja (promene kori{}ewa prostora, pove}ana mozai~nost predela);

• primeniti odgovaraju}e agrotehni~ke mere (za{tita povr{ine zemqi{ta, poboq{awe fizi~kih osobina, pove}awe vla`nosti itd.);

• doreda; planirati odgovaraju}i izbor useva i plo• formirati vetroza{titne pojaseve autohtonim vrstama u skladu sa

interesima o~uvawem biodiverziteta podru~ja.

druge re{, korito je use~eno 1m, mestimi~no i do 2 m duboko, za razliku od prirodnog korita koje je bilo plitko i {iro

Pad nivoa podzemne vode na podru~ju za{ti}enog dobra je dokumentovan od polovine XX veka. Regulacijom toka re~ice Ki

ko. Preko svih depresija su iskopani kanali za odvodwavawe. Na podru~ju Pere{ duìna kanalske mreè prelazi 4 km. Nedostatak vode izaziva razlagawe tresetnih naslaga i promene u strukturi i u hemijskom sastavu zaslawenih



18

zemqi{ta. Ovi tipovi zemqi{ta uslovqavaju opstanak specifi~nog ìvog sveta vla`nih stani{ta.

Radi o~uvawa karakteristi~nih uslova vla`nih stani{ta neophodno je:

ciqevima • uskladiti postoje}i reìm upravqawa podzemnim vodama sa za{tite prirode;

• u okviru revitalizacije vla`nih stani{ta obezbediti prirodnu dinamiku podzemnih voda na podru~ju za{ti}enog dobra;

• taciju treseta. zabraniti eksploa

2.1.3. HIDROGEOLO[KE KARAKTERISTIKE 2.1.3.1. Hidrogeolo{ke karakteristike podru~ja

Ovodwenost sedimenata podru~ja Specijalnog rezervata prirode “Luda{ko odru~ja, kako je na geolo{koj karti

prikazano (Prilog 4), i u svim litolo{kim jedinicama razvijen je intergranu-larn

maju}i oteànu komunikaciju me|u sobo

u analize osmatranih dubina nivoa podzemnih voda vodo

podzemnih voda zahvaquju}i cevas

acijom sa jezerskim voda

peskovima, glinama i tresetom, imaju razvijen tako|e intergranularni tip izdani

jezero” uslovqena je geolo{kom gra|om samog p

i tip poroznosti, pa samim tim i izdani. Na severu istra`nog podru~ja rasprostraweni su eolski peskovi koji se u

geolo{kom preseku pojavquju u smeni sa lesom i fosilnim zemqi{tem, {to je uslovilo stvarawe vi{e nivoa izdani koji, i

m, i egzistuju zasebno. U eolskim peskovima formira se zbijena izdan freatskog tipa, i s obzirom na

debqinu sedimenata od 10 do 20 metara, moè se smatrati vodonosnikom dobrih karakteristika. Na osnov

zahvatnih objekata, uo~ava se da nivo podzemnih voda varira na dubini od 1,5 do 3,7 m. Prose~no dubina do nivoa podzemnih voda iznosi oko 2,20 m. Na pojedinim mestima nivo izdani izbija na povr{inu terena, ~ime uslovqava wegovo zamo~varivawe. Peskovita serija kao veoma propusna ima koeficijente filtracije reda veli~ina K = 1,2 h 10-2 do 5,3 h 10-3 cm/s (MILOJEVI}, 1976). Isti autor navodi da ove vode naj~e{}e pripadaju hidrokarbonatnoj klasi, kalcijumskoj grupi.

Prihrawivawe ove izdani odvija se povr{inskim vodama, bilo atmosferskim bilo re~nim (Kire{), dok je drenirawe naj~e{}e vodozahvatnim objektima, a samo mestimice pi{tevinama i zamo~varenim podru~jima.

Najve}i deo prirodnog dobra zahvata lesne sedimente u kojima je formirana lesna izdan, razvijena u dva do tri nivoa razdvojena nepropusnim podlogama U wima se odvija brza propagacija voda do nivoa

toj poroznosti tako da su amplitude-kolebawa nivoa izdani male. Hemijski sastav podzemnih voda pripada hidrokarbonatnoj klasi, kalcijumskoj ili magnezijumskoj grupi. Ukupna mineralizacija ne prelazi 1 g/l.

Prihrawivawe ove izdani odvija se infiltracijom voda freatske izdani razvijene u eolskim peskovima na severom obodu, atmosferskim vodama na mestima gde sedimenti izbijaju na povr{inu, kao i oteànom komunik

ma. Sedimenti holocene starosti, argonogeno-barski i barski predstavqeni



19

slabijih filtracionih karakteristika. Kako je u wima razvijena izdan freatskog tipa, a usled prisustva organskih materija, podzemne vode su bogate huminskim kisel

2

Podru~je specijalnog rezervata prirode Luda{ko jezero, na osnovu razvijene geolo{ke gra|e i uspostavqene infrastrukture okolnih naseqa, kao i formiranih

faunisti~kog karaktera uslovno bi moglo biti izdeqeno u zavisnosti od

Slika 5 Kopawem ve{ta~kog jezera se otvara izdansko okno

ta, mesta pojavqivawa podzemnih voda na povr{ini - izdanska okna,

oka Kire{. Svi navedeni lokaliteti imaju direktnu nskih i podzemnih voda, zbog ~ega bi se bilo koja promena

emizna ili kojeg drugog parametra odmah odrazila. Iako se razvijena prva izdan,

m pozajmi{ta kre~waka i peska stvaraju se uslovi za

zika

geo {ku gra|u, kao i razvijene izdani, u domenu neìve prirode propisuju se mere za{tite:

inama i nisu pogodne kao pija}e vode.

.1.3.2. Ugoàvaju}i faktori i mere za{tite

izdani, a u ciqu o~uvawa svih prirodnih vrednosti floristi~kog, odnosno

mogu}nosti ugroàvawa izdanskih voda na: o vrlo ugroèna, o ugroèna i o delimi~no ugroèna

podru~ja. U kategorijisedimena

vrlo ugroènih povr{ina izdvojeni su pojas organogeno-barskih

vodozahvati i deo vodotkomunikaciju povr{ihfreatskog tipa ne koristi za vodosnabdevawe, u woj odnosno wenoj nadizdanskoj zoni razvijen je korenski sistem. Vodozahvatni objekti predstavqaju direktni kontakt podzemnih voda sa povr{inom, o ~emu bi trebalo voditi ra~una, a posebno o napu{tenim objektima. U kategoriji ugroènih povr{ina izdvojena su pozajmi{ta barskog kre~waka i peska, i prokopani kanali za regulisawe povr{inskih voda. Drena`ni kanali su prose~ne dubine 1 do 2 m, ~ime je u periodu visokog nivoa podzemnih voda omogu}eno wihovo direktno oticawe povr{inskim putem, odnosno ponirawe u suprotnom periodu. Radootvarawe izdanskih okna, odnosno direktnih kontakata sa podzemnim vodama. Na celokupnom okruèwu prirodnog dobra rasprostrawena je freatska izdan, koja je delimi~no ugroèna s obzirom da ne postoji povlatni, za{titni sloj, i da se kontrola individualnih objekata za vodosnabdevawe, odnosno septi~kih jama ne sprovodi.

Imaju}i sve ovo u vidu, prirodno dobro predstavqa povr{inu visokog riza uvo|ewe gotovo svih tehnologija koje su u suprotnosti sa dosada{wim na~inom gazdovawa i kori{}ewa ovog prostora. Za podru~je Specijalnog rezervata prirode "Luda{ko jezero", s obzirom na morfologiju i lo



20

Zabrana: • modelirawa reqefa; • otvarawa pozajmi{ta peska, bez prethodne saglasnosti; • formirawa deponija ~vrstog i te~nog otpada; • slobodno izlivawe otpadnih i zaga|enih voda kao i du` postoje}ih drena`nih

kanala, rasprostrawenih bara i zamo~varenih povr{ina, vodotoka Kere{ ili wegove neposredne okoline;

• odvo|ewa ili prevo|ewa voda vodotoka Kire{, izuzev kada je konstatovan maksimalni vodostaj od 7 m3/sec, odnosno vi{e od toga, a na osnovu me|udràvnog ugovora;

Ograni~ewe: • formirawa dubqih zemqanih radova u sedimentima, odnosno du` aluvijalne

ravni Kire{a, s obzirom na mogu}nost nalaska fosilnih ostataka kvartarne sisarske faune;

ite treba se starati na uspostavqawu:

a merama za{tKao dopun

• Osmatra~ke mreè freatske izdani na nekoliko hidrogeolo{kih objekata-pijezometara, u dogovoru sa Republi~kim hidrometerolo{kim zavodom;

• Regulisawe pre~i{}avawa otpadnih voda grada Subotice; • Razvijawe svesti kod lokalnih zajednica, stanovni{tva o prirodnoj

rawivosti terena i podzemnih voda koje i oni koriste za razli~ite potrebe (poqoprivreda).

2.1 K.4. LIMA 2.1.4.1. Op{te karakteristike

Za sagledavawe klime kori{}eni su podaci meteorolo{ke stanice na Pali}u i literaturni podaci (ŠTURC, 1973; GAJIĆ, 1986; LETIĆ I.SAR., 2001). [ire podru~je

imatskoj zoni, s ja~e nagla{enim im uticajima. Najva`nije osobine klime podru~ja su izraèni

aridnost tokom letweg perioda i velike oscilacije sezonskih i godi{wih proseka

o

Suboti~ke pe{~are pripada umerenoj klkontinentaln

temperature i padavina. Prose~na godi{wa temperatura iznosi 10,4 C. Najtopliji mesec je juli, a

najhladniji januar. Visoke temperature (iznad 30oS), javqaju se od maja do septembra, sa maksimumima u avgustu (39,6oS). Ovako visoke temperature su uslovqene geografskom {irinom, kontinentalnim karakterom klime, a isto tako i lokalnim prilikama u koje se mogu ubrajati i osobine podloge (pesak kao karakteristi~na podloga Suboti~ke pe{~are). Izraèna aridnost letweg perioda direktno uti~e na biqni pokriva~, kao i na hidrolo{ki reìm povr{inskih voda i doprinosi formirawu slatina unutar regiona. Apsolutna godi{wa amplituda iznosi 66,3oS, {to ukazuje na kontinentalnost ovog kraja.

Posebna odlika Luda{kog jezera (SELEŠI, 1981) je redovna pojava zale|ivawa wegove povr{ine u zimskim mesecima. Stvarawe, a naro~ito duìna zadràvawa



21

ledene kore na jezeru je zna~ajan abioti~ki faktor za ìvi svet jezera. Zabeleèni su slu~ajevi da debeli ledeni pokriva~ traje i do 90 dana.

Visoka vrednost sun~eve insolacije (2141 sati) ima veliki zna~aj za ìvi svet podr

vina je tokom zime. U veget

drug

u~ja. Prose~an broj sun~anih ~asova je najve}i u julu, a najmawi u decembru, {to je uslovqeno duìnom dana i obla~nosti.

Dugogodi{wi prosek padavina iznosi 541mm, sa maksimumom u junu (~esto postoji i jesewi maksimum u oktobru), a najmawe pada

acionom periodu od ukupnih godi{wih padavina padne 312 mm ili 56,2% padavina. Maksimalne koli~ine padavina su tokom maja i juna, {to je izuzetno zna~ajno za uspe{an razvoj biqaka u prvoj polovini vegetacionog perioda. U

oj polovini vegetacionog perioda znatno su mawe koli~ine padavina, ~emu je ìvi svet stepskih i pe{~arskih stani{ta posebno prilago|en.

Grafikon 1 Godi{wi proseci padavina na podru~ju Panonske nizije u periodu 1901-2000. (WWW.MET.HU, 2004).

intervalima, {to je jedna od glavnih karakteristika pe{~arske visoravni na me|ure~ju Dunava i Tise. Ove oscilacije se jasno uo~avaju na grafikonu godi{wih pros n 1).

olaze}i od toga da se za vla`nost vazduha ispod 74 % smatra za suvo vreme, moè

apadni vetrovi, a sekun-

Raspored padavina pokazuje velike oscilacije u nepravilnim vremenskim

eka padavina Panonske nizije za XX vek (grafikoP se zakqu~iti da je tokom celog vegetacionog perioda vazduh suv, {to dovodi

do intenzivne transpiracije i velike potrebe za vodom.

Dominantni su severozdarni duvaju iz pravca jugoistoka i severoistoka (grafikon 2). Dominantni pravac vetrova igra zna~ajnu ulogu u kretawu vode i u eroziji obala Luda{kog jezera.

Grafikon 2 Vi{egodi{wi prosek godi{we ~estine vetrova (%) na Meteorolo{koj stanici Pali} (LETIĆ I.SAR., 2001)



22

2.1.5. HIDROLO[KE KARAKTERISTIKE JEZERA I OKOLNIH DEPRESIJA 2.1.5.1. Povezanost jezera sa okolnim vla`nim stani{tima pre regulacije voda

Luda{ko jezero se nalazi na samoj granici pe{~are i lesne zaravi, a najve}a m i iz

{om je bila od presudnog zna~aja za kvalitet vode jezer

raja XVIII veka jezero je bilo pove

2.1.5.2

odnosu na prirodni vodni reìm jezero je pripadalo semistati~nim su se javqale i kao

pone

koli~ina vode u jezero dospeva sa podru~ja pe{~are. Jezero se snabdeva vodopodzemnih voda (BUKUROV, 1954).

Najva`nija pritoka jezera je bio vodotok Kire{ (HOVÁNY, 2002), koji je bio povezan sa jezerom preko svog plavnog podru~ja, a kod visokih vodostaja je igrao i ulogu otoka. Povezanost sa Kire

a (SABADOŠ, 2002). Plavno podru~je Kire{a, (depresija Pere{) uz jezero ima povr{inu od 80 ha. U wegovom ju`nom delu, isto~no od Luda{a, Kire{ je formirao jezero u duìni od oko 1 km, koje je bilo sastavni deo tada{weg kompleksa vla`nih stani{ta. Ovo jezero je zabeleèno na svim raspoloìvim kartama iz XVIII i XIX veka, i postojalo je sve do pedesetih godina XX veka.

Sa severozapadne strane, jezero je primalo vode sa podru~ja Suboti~kih {uma preko niza vla`nih livada, na kojima su se javqali privremeni vodotoci u vla`nim godinama (slika 6). Na osnovu podataka sa k

zano i sa Slanim jezerom, preko vla`nog podru~ja sa severne strane depresije ûrgo, koje je bilo zabeleèno kao “Kamenita mlaka” (HOVÁNY, 2002).

Slika 6 Privremeni vodotok na Suboti~ko-Horgo{koj pe{~ari

. Prirodni hidrolo{ki reìm jezera (istorijski osvrt)

Ustaja}im vodama, sa velikim oscilacijama vodostaja kojesezonske, a tako|e i po duìm, nepravilnim intervalima. Semistati~na jezera

kad mogu i da presu{e (FELFÖLDY, 1981). Velike oscilacije su posledica nepravilnih periodi~nih promena koli~ine padavina, {to je osnovna klimatska karakteristika podru~ja panonskih pe{~ara.



23

Velike sezonske oscilacije nivoa vode su predstavqale osnovnu karakteristiku stepskih jezera. Posle otapawa snega vodostaj je dostizao svoj maksimum, i tada su sve okolne depresije Luda{a bile pod vodom i spojile su se sa jezer

ale za sakupqawe soli

godine, konture jezera se nalaze izme

ima jezera, {to je moralo dovesti do lokalnog rganizama, prvenstveno nekih ribqih vrsta. Pre regulacije

voda, prilikom prole}nih poplava jezero je bilo povezano sa drugim depresijama uz Kire

om. Tokom leta okolne depresije su se isu{ile i koristile su se kao ko{anice. U izuzetno su{nim periodima plitki delovi jezera su se koristili kao pa{waci. U periodu jesewih ki{a, nivo vode u jezeru se ponovo pove}avao.

O sezonskim oscilacijama vodostaja jezera svedo~i naziv plitkog isto~nog dela – Suvi rit, koji je redovno presu{ivao tokom leta. Kao dokazi sezonskih oscilacija sluè i ugovori iz XIX veka o zakupu niskih delova ob

, {to se moglo vr{iti samo u periodu niskog vodostaja. Nekada{we masovno prisustvo ~ikova (Misgurnus fossilis) tako|e ukazuje na niski nivo vode tokom letweg perioda (MALETIN I HULO, 2002).

Nepravilne periodi~ne oscilacije nivoa jezera, koje su se odigravale u periodima od 5 do 25 godina, mogu se pratiti na osnovu arhivskih podataka (SELEŠI, 2004) kao i na osnovu starih karata.

Na karti Prvog vojnog premera Austro-Ugarske iz 1783.

|u izobata 96,5 m i 97,0 m {to je za oko 0,7m niè od sada{weg vodostaja (slika 7). Dve decenije kasnije, na planu kanala (KISS JÓZSEF 1792/1806) konture jezera pokazuju vi{i vodostaj, jezero je zauzimalo povr{inu od 210 ha. Sama ideja o izgradwi kanala za vodeni saobra}aj je dokaz, da u datom periodu region obilovao je vo-dama. Posle dve decenije (tokom suvqeg perioda) plan kanala se procenio kao neostvarqiv usled nedostatka vode. Na karti Drugog vojnog premera Austro-Ugarske iz 1865-1867 godine oblik jezera uokazuje na pribli-àn nivo vode dana{wem stawu.

Slika 7 Luda{ko jezero i Kire{ na karti Prvog vojnog premera, 1783.g.

Postoje podaci i o isu{ivaw

izumirawa jezerskih o

{ i preko Kire{a sa samom Tisom (KISS, 1792-1806), tako da se ponovno naseqavawe odigravalo relativno brzo.



24

2

Jezera ovog regiona su bila slatinskog, prete`no natrijum-hidrokarbonatnog g reìma. Luda{ko jezero

svetu

di nedostatak trske u ju`nom, izrazito plit

1839. godine (TÓTTH, 1839)

.1.5.3. Hemijska zonalnost jezera Luda{ (istorijski osvrt)

tipa a koli~ina soli u wima se mewala u funkciji vodnoje bilo jedinstveno me|u wima po svom ,,slatkovodnom” karakteru i bogatom ìvom

, {to je posledica malih koncentracija soli u vodi. Najraniji, sporadi~ni pismeni dokumenti, kao {to je turski zapis o porezima iz 1578. g. spomiwu jezero na kojem se lovi riba (MAGYAR, 1998). Arheolo{ki podaci potvr|uju da su ribe i divqa~ privukli ~oveka od samih po~etaka (SZEKERES I RITZ, 1998). Iz vi{e perioda su prona|eni predmeti kori{}eni za ribolov, {to ukazuje da je Luda{ uvek (ili vi{e puta tokom holocena) bio jezero sa malom koli~inom soli, za razliku od slanog Pali}a i drugih okolnih voda.

Rasprostrawenost trske u jezeru, odnosno otvorene vodene povr{ine na kartama se beleè od XIX veka. Prva detaqna karta o tr{}acima poti~e iz 1839. godine (slika 8), na kojoj se jasno vi

kom delu jezera, {to se moè objasniti uticajem pove}ane zaslawenosti vode. Takvo stawe je prikazano i na kartama koje poti~u iz 1865-67. i iz 1881. godine,

kada je ju`ni, najvi{e izolovani krak jezera bio izrazito slatinskog tipa. Ovu predpostavku potvr|uju arhivski podaci o sakupqa-wu soli po obalama Luda{-kog jezera. Tokom su{nog letweg perioda usled veli-kog isparavawa, voda sla-tinskih jezera se zgusne, a naslage kristalne soli iz vode formiraju beli pokri-va~ du` wihovih obala. Ove soli su se sakupqale kao “soda” koja se lokalno koristila za kuvawe sapuna, a bio je i organizovan otkup od stanovni{tva za industrijsku preradu. Sa-kupqawe soli je kontro-lisao grad Subotica. Tokom XIX. veka su redovno skla-pani ugovori o zakupu delova obale za “metlawe soli” na obalama Luda{kog jezera (SELEŠI, 2004).

Slika 8 Rasprostrawenost trske



25

Razlika u koncentracijama soli izme|u ju`nog i severnog dela jezera je da{a sa Kire{om, a verovatno je i priliv vode sa

sever

2.1.5.

1817. g. Luda{ je spojen sa Pali}kim jezerom preko kanala Bege. Kanal je ali}kog jezera u Luda{, a preko

jezera

ra

1971. g. kopawem kanala Pali}-Luda{, Pali}ko jezero se praznilo preko

jezero,

posledica povezanosti Luozapadnih vla`nih depresija uticao na kvalitet vode. Priliv malo-

mineralizovanih voda je spre~avao pove}awe koncentracije soli na severnom delu vodenog bazena, dok u izolovanom ju`nom kraku je do{ao do izraàja slatinski karakter pod uticajem visokih vrednosti isparavawa. Dvojni karakter jezera je pove}ao diverzitet stani{ta, koji se mewao po gradijentu koncentracije soli, od severnih mo~varnih biotopa tr{}aka i submerznih makrofita do zaslawenih plitkih voda na jugu vodenog bazena. Tokom XX veka, postepenim pove}avawem stepena eutrofizacije, trska se pojavila i na ju`nim delovima jezera. Na karti iz 1965. godine se vidi da je trska prisutna samo u uskom pojasu uz obalu.

Hemijska zonalnost kvaliteta vode se uo~ava i po rezultatima hemijske analize vode iz perioda 1970-80, po kojima ju`ni deo sadrì znatno ve}u koli~inu soli i pokazuje ve}u pH-vrednost (SELEŠI, 2004).

4. Najva`niji zahvati regulacije voda do sada

tokom vla`nijih perioda odveo vi{ak vode iz Pu Kire{. Tokom suvqih perioda kanal je bio bez vode, a ~esto se i zatrpavao

{to je svakako uticalo na hidrolo{ki reìm jezera (HOVÁNY, 2002). 1958. g. regulacijom toka Kire{a nestaje jezero na poplavnom podu~ju Kire-

{a (izme|u Luda{a i Buki mosta), na wegovom mestu razvijaju se vla`ne livade. Poplave Kire{a se smawuju. Kire{ se uliva u jezero u svom novom, kana-lizovanom koritu i izlazi iz jezera preko ustava kod Nose. Nivo jezera se reguli{e ustavom, sa maksimalnom vredno{}u na koti od 97,57 m.

Slika 9 Ustava kod izliva Kire{a iz jeze

Luda{a u Kire{. U periodu 1971-1975 nepre~i{}ene vode Subotice su se ulivale u stvaraju}i debele naslage muqa. Kopawem kanala je uni{teno Slano jezero,

gnezdili{te retkih slatinskih pti~jih vrsta. 1973. g. regulacijom voda na celom prostoru vodozahvata Kire{a se stvara

kanalska mreà za odvodwavawe. Nivo podzemne vode na Pere{u se smawuje za 1,5 m, {to dovodi do izumirawa floristi~kih rekosti ovog lokaliteta (STURC, 1997). Na Pere{u po~iwe eksploatacija nafte i izgra|uje se sabirna stanica.

Izgradwom asfaltnog puta izme|u Hajdukova i Nose uz obalu jezera, nasipom puta Pere{ se fizi~ki odvaja od jezera. Jedini koridor izme|u vla`nih livada i jezera je kanalizovano u{}e Kire{a.

1981. g. izgra|en je odu{ni kanal, koji je u periodu 1981.-1990. prebacio delimi~no pre~i{}ene vode iz prvog sektora jezera Pali} u kanal Pali}-Luda{. Po nekim procenama ukupno 940 000 t mineralnog azota i 183 000 t ortofosfata je dospelo u vodu Luda{kog jezera u ovom periodu (SELEŠI, 1999).



26

Krajem 80-tih godina, kao rezultat uspe{nog odvodwavawa regiona, prinos vode Kire{a se smawuje, glavni izvor vode za jezero postaje kanal Pali}-Luda{

OŽ

le kratkog zadràvawa u lagunama (koje se nalaze na

2.1.5.5. Fizi~ke i hemijske karakteristike vode

u 2.5.3. moèmo zakqu~iti da je jezero, sve do 1971. g. bilo slatinskog, verovatno natrijum-hidrokarbonatnog tipa, sa zn

nom delu jezera Luda{ kretale su se od 8.05 do 9.90, a u ju`nom delu jezera od 8.60 do 9.90. Providnost zavisi od brojnosti

C

2003.

Grafikon 3. Dijagram jonskih poqa vode Luda{kog jezera 2000 g. (SELE[I, 2004)

1975, za vreme izgradwe pre~ista~a, stvorile su se debele naslage muqa. Istr

(B INOVIĆ I NAVRATIL, 1988). Od 2000. godine se ubrzava izgradwa mreè kanalizacije na podru~ju naseqa Pali}, sakupqene vode possevernom delu Slanog jezera) dospevaju u kanal Pali}-Luda{.

Na osnovu podataka navedenih u poglavq

atnom koli~inom “sode” (Na2Co3). Koncentracija soli se pove}avala prema jugu, da bi postigla vrednost koja je limitirala razvoj trske u najju`nijem delu jezera. Prva hemijska analiza, izvr{ena 5. maja 1956. godine, pokazuje 2064 g/m3 ukupne soli u severnom i 2250 g/m3 u ju`nom delu jezera (SELEŠI, 2004). Kako se koncentracija soli tokom leta pove}ava zbog isparavawa, pretpostavqa se, da su maksimalne vrednosti bile ve}e od ovih podataka. pH-vrednosti izmerene tokom maja 1971. godine se kre}u izme|u 8.4 i 9.15.

Prema novijim istraìvawima (DULIĆ, 2002), voda Luda{kog jezera je izra-zito alkalna: pH-vrednosti izmerene u sever

fitoplanktona, kre}e se izme|u 5 cm i 100 cm. Temperatura vode prati temperaturu vazduha, {to je ina~e karakteristika plitkih staja}ih voda. Temperaturni raspon je veliki i kre}e se od 2°C do 26° . Zbog male dubine vodenog stuba termi~ka stratifikacija nije izraèna. Duìna zadràvawa ledene kore na jezeru je zna~ajan abioti~ki faktor za ìvi svet jezera. Zabeleèni su slu~ajevi da debeli ledeni pokriva~ traje i do 90 dana (SELEŠI, 1981). Izumirawem trske izme|u severnog i ju`nog dela jezera, koja je predstavqala prirodni biofiltar do{lo je do izjedna~avawa kvaliteta vode ova dva dela jezera.

Prema rezultatima vi{egodi{wih istraì-vawa i redovnog pra}ewa kvaliteta vode od 1977. do

godine (SELEŠI, 1981, 2004) posledwih decenija do{lo je do zna~ajnih promena u hemizmu vode. Usled uticaja otpadnih voda Subotice opada ukupna koli~ina soli, nestala je hemijska zonalnost vode i Luda{ se pretvorio u jezero sulfatnog tipa.

Dovo|ewem nepre~i{}enih otpadnih voda Subotice u jezero u periodu 1971-

aìvawima 1988. godine koli~ina muqa je bila procewena na 1,3 m3 (BOŽINOVIĆ I SAR.,1989,1990). Prose~na debqina muqa je od 20 do 95 cm, ve}ina sedi-menata je nataloèno u severnom delu jezera. Muq je skoro te~ne konzistencije, neprijatnog mirisa i sadì znatne koli~ine sumporvodonika. Pri pojavi talasa



27

ve}i deo muqa gorweg sloja pre|e u suspenziju. Muq je jako optere}en nutrijentim elementima, wihov sadràj je ve}i u severnom delu jezera u odnosu na ju`ni deo.

Sadràj nutrijentnih elemenata (azota i fosfora), ina~e veoma bitnih za organsku produkciju u vodenim ekosistemima, pove}ao se nekoliko puta {to je dovelo do nagle eutrofizacije i poreme}aja kiseoni~nog reìma ovog vodenog ekosistema.

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

3 4 5 6 7 8 9 10 11

199719981999

3 Grafikon 4. Mese~ni proseci koncentracije ukupnog fosfora (g/m ) u ju`nom delu

a visoke vrednosti koncentracije fosfora u jezeru veliki uticaj ima

unute ga izuzetna promenqivost

od

liteta vode Kire{a se vr{i od 1997. godine od strane Zavo

jezera Luda{, (mart- novembar) u periodu 1997-1999 (DULIĆ, 2002)

Nra{we optere}ewe fosforom jezerskog sedimenta.

Kiseoni~ni reìm je nezadovoqavaju}i, karakteri{izraènog deficita do izraène supersaturacije, {to je karakteristika slabo

proto~nih, optere}enih sistema. Supersaturacija je prisutna tokom celog perioda ispitivawa (DULIĆ, 2002).

Redovno pra}ewe kvada za za{titu zdravqa u Subotici. Iako iz ranijih godina postoje samo

rezultati pojedina~nih merewa koje se odnose na Kire{, te analize su svaki put ra|ene paralelno sa ispitivawem Luda{kog jezera, {to nam omogu}uje upore|ivawe rezultata. Na osnovu svih pokazateqa, Kire{ je mawe optere}en nutrijentnim elementima. Kod novijih podataka se zapaàju pove}ane koncentracije hranqivih materija tokom letwih meseci, {to je verovatno posledica prestanka protoka vode u tom periodu godine.

Ukupan N

0

5

10

15

1975 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003

g/m3

Luda{

Kire{

Grafikon 5 Prose~ne vrednosti ukupnog azota, izmereni kod u{}a Kire{a i u jezeru Luda{



28

2.1.5.6. Ugoàvaju}i faktori hidrolo{kog reìma kompleksa vla`nih stani{ta (od sedamdesetih godina XX veka) i mere za{tite

Ugoàvaju}i faktori: • Tokom 70-tih godina XX veka u severnom delu jezera su se taloìle ogromne

koli~ine muqa. 1988. godine procenilo se, da se u jezeru nalazi 1,3 miliona m3 muqa pored 1,8 m3 vode (BOŽINOVIĆ, NAVRATIL 1988). Nedostatak kiseonika ~esto izaziva pomor riba. Anaerobni uslovi izazivaju otvarawe i nestajawe ina~e zatvorenih tr{}aka u dubqem, severnom delu, dok ju`ni pli}i, izduèni deo gubi slani karakter.

• Jezero je izduèno u pravcu vladaju}ih vetrova i toliko plitko, da talasi dopiru do dna i nose sa sobom muq i detritus (FELFÖLDY, 1981), talasawem se prenosi muq iz severnog dela jezera prema jugu. Nestajawem trske sa sredi{weg dela jezera ovaj proces postaje sve izraèniji.

• Od 90-tih godina XX veka najva`nija pritoka jezera je kanal Pali}-Luda{. Kanal koji prenosi vodu Pali}kog jezera, optere}en je delimi~no pre~i{}enim vodama grada Subotice i nepre~i{}enim vodama naseqa Pali}.

• Melioracionim radovima na slivnom podru~ju jezera i podru~ju vodotoka Kire{, kao i smawewem proticaja na vodotoku, uticali su da jezero izgubi svoje najva`nije prirodno snabdevawe vodom. Odvodwavawem okolnih depresija, povr{ina vla`nih stani{ta jezera se smawila za 40 %.

• Prirodno plavqewe livada danas se odigrava samo na severozapadnim podru~jima ûrgo i Kivago.

• Pojedina~ne depresije odvojene su izgradwom pruge i putne mreè. Autoput preseca prirodnu ekolo{ku celinu Pali}kog i Luda{kog jezera i odvaja jezero od hidrolo{kog podru~ja Suboti~kih {uma. Kretawe povr{inskih voda izme|u ovih celina je osigurano, ali prelazi za ìvotiwe ne postoje.

• Plan direktnog povezivawa jezera sa kanalom iz Tise potencijalno ugroàva ekolo{ka svojstva Luda{a iz slede}ih razloga:

1. Zonalni karakter kvaliteta vode i dinamika snabdevawa jezera vodom ~ine ga jedinstvenim u odnosu na okolne staja}e vode, te budu}im vodnim radovima treba teìti o~uvawu ovih osobenosti.

2. Ukoliko ju`ni deo izgubi blago zaslaweni karakter, za o~ekivati je wegovo potpuno zarastawe u trsku i smawewe sada{we otvorene vodene povr{ine za polovinu.

3. Kanal bi olak{ao ulazak u jezero stranim invazivnim vrstama koje se {ire po rekama u Srbiji.

Slika 10 Uginu}e ribe u kanalu

Pali}-Luda{ zbog upu{-tawa otpadnih voda



29

Mere za{tite

Radi obezbe|ivawa odgovaraju}eg kvaliteta i kvantiteta vode Luda{kog jezera kako bi se odrào kompleks vla`nih ekosistema prirodnog dobra neohodno je:

• usavr{iti pre~i{}avawe otpadnih voda grada Subotice, i izgraditi pre~ista~ za otpadne vode naseqa Pali};

• upravqawe vodama na podru~ju vla`nog kompleksa treba da obezbe|uje vodni reìm {to sli~niji prirodnim sezonalnim oscilacijama radi sa~uvawa ekolo{kih karakteristika podru~ja;

• re{ewe problema hidrohemijskog reìma jezera treba da bude tako da se sa~uva prirodna dinamika koja je vekovima obezbe|ivala zonalni karakter hemizma vode u jezeru;

• nivo podzemenih voda prve izdani mora biti permanentno osmatran, a krupni korisnici limitirani kapacitetom;

• projektovawe bilo kojih hidrotehni~kih radova mora biti u skladu sa namenom i statusom podru~ja prirodnog dobra;

• izmuqivawe jezera treba izvesti tako da se postigne povratak wegovog ve}eg dela u jedan raniji, mla|i stadijum sukcesije;

• potrebno je izvr{iti uskla|enim hidrolo{kim i agrobiolo{kim merama revitalizaciju vla`nih i mo~varnih livada radi pove}awa wihove povr{ine;

• revizijom granica Rezervata na okolnim vla`nim podru~jima koja pripadaju funcionalnom kompleksu Luda{kog jezera uspostaviti stroìji reìm za{tite.

• Tokom zadwe decenije 20. veka dolina Kire{a i sam vodotok na duìni od 20 km uzvodno od Luda{a stavqeni su pod za{titu (delom u Srbiji, delom u Ma|arskoj). Promenom namene povr{ina u dolini vodotoka Kire{ odvodwavawe okolnog zemqi{ta je postalo neusagla{eno sa statusom podru~ja. Zbog toga je potrebno pripremiti me|ugrani~ni projekat za revitalizaciju sredweg toka Kire{a, u saradwi sa stru~wacima za za{titu prirode i staraocima, {to bi pozitivno uticalo i na kompleks vla`nih livada Luda{kog jezera.



30

2.2. BIOCENOLO[KE KARAKTERISTIKE 2.2.1. VEGETACIJA 2.2.1.1. Osnovne odlike vegetacije Rezervata

Flora i vegetacija ovog podru~ja imaju sve tipi~ne odlike panonskog sektora u okviru sredweevropske provincije euro-sibirsko severnoameri~ke regije (ili po nekim autorima panonske provincije). Klimazonalna vegetacija pripada {umo-stepi, odnosno mozaiku {umskih zajednica sveze Aceri tatarico-Quercion Zólyomi et Jakucs 1957 i stepskih fitocenoza sveze Festucion rupicolae Soó (1940) 1964. Pove}awu specijskog i ekosistemskog diverziteta su doprineli i elementi kontaktnog balkanskog podru~ja tj. ilirske i mezijske florne provincije, kao i prisutan uticaj submediteranskih elemenata flore.

Istorija vegetacije Suboti~ke pe{~are, sagledana je na osnovu analize polena i spora iz treseti{ta na podru~ju {ume Bukva} (NIKOLIĆ, 1986). Ova analiza pokazuje da su u subatlantikumu na ovom potesu postojale hrastove {ume. To se poklapa i sa tezom PARABU}SKI I JANKOVI} (1978) da prirodnu potencijalnu vegetaciju na peskovima predstavqaju {ume hrasta lu`waka (ass. Quercetum roboris), dok niì, zabareni poloàji mogu biti samo stani{ta hrasta lu`waka sa poqskim jasenom ili pak prostori pod ~istim jasenovim {umama.

Preovla|uju}u komponentu u biqnom pokriva~u predstavqaju travna i mo~varna vegetacija, dok. su {umske zajednice opstale samo u fragmentima. U pitawu su edafske {ume (SOÓ 1940, NEJGEBAUER, 1952) ~ija je pojava odraz kapaciteta prostora za izuzetno veliku akumulaciju vode i u postoje}im uslovima aridne stepske klime. Uzroci ovog obiqa vode su vi{estruki: velika sabirna koli~ina peska u ma|arskom delu me|ure~ja Dunava i Tise, pad terena ka jugu i jugoistoku , kao i nepropustqivi sloj alkalizovanog lesa ispod peska.

Sloènost fizi~ko-geografskih odlika sredine, uslovila je na relativno malom prostoru pojavu i opstanak razli~itih tipova stani{ta: vodena (jezersko-barsko), mo~varna, livadska, slatinska i stepska stani{ta. Otuda, u skladu sa biqnogeografskim poloàjem ovog podru~ja i velika raznovrsnost autohtone vegetacije sa ~itavim nizom zajednica kao {to su (pored ve} pomenutih fitocenoza akvati~nih cvetnica) zajednice mo~varnog tipa vegetacije, hidrofilne, dolinske i slatinske livade, a na kosinama isto~ne lesne obale Luda{kog jezera i fragmenti stepe. Uz poqske puteve, ribolova~ke staze koje vode ka obali, vezi{ta ~amaca, stare sala{e i wihove ograde razvijene su i sastojine ruderalnog karaktera.

2.2.1.2. Vegetacija agrarnih povr{ina

Luda{ko jezero, nekad okruèno niskim biqnim pokriva~em stepskog i slatinskog karaktera, danas je skoro u potpunosti ome|eno antropogenom zonom jer se zemqi{te obra|uje do same obale ili do ivice lesnih odseka ovog vodenog basena. Pored privo|eqa stepe kulturi do naru{avawa izvorne prirode doveli su i melioracioni radovi, pre svega prokopavawe kanala od sredine XIX veka do danas, kojima je ovaj deo severoisto~ne Ba~ke dosta izmewen. Od nekada{weg "kraja sa 1000 jezera", u recentnim uslovima izraènog ~ovekovog uticaja ostalo je samo nekoliko jezera, me|u kojima i Luda{ko kao jedno od najo~uvanijih. Podru~je



31

Luda{kog jezera, kao specifi~na sredina u ovom delu na{e zemqe reprezentativan je predstavnik nekada znatno zastupqenije izvorne prirode ovog kraja.

Antropogena vegetacija u okruèwu, kao i prirodna, odre|ena je uglavnom orografskim, pedolo{kim, hidrolo{kim i klimatskim faktorima (prilog 7). Ona se jasno razgrani~ava na tri celine: o na severu od Luda{kog jezera, na dinama i u me|udinskim udolinama Pe{~are

nalaze se vo}waci, a posledwih godina sve su ~e{}i i vinogradi; o du` cele isto~ne obale, ju`no od naseqa Nosa nalaze se p{eni~na i kukuruzna

poqa; o zapadno od Luda{kog jezera, na blago zatalasanoj lesnoj zaravni naizmeni~no se

smewuju ba{te, wive kukuruza i p{enice kao i wive pod povratarskim kulturama belog luka, paprike, duvana, bostana i sl.

2.2.1.3. Vegetacija jezerskih i mo~varnih stani{ta

Luda{ko jezero predstavqa jezersko-mo~varni ekosistem u stepskoj zoni, koji se odlikuje bogatim i raznovrsnim ìvim svetom uslovqenim prirodno-istorijskim i savremenim ekolo{kim karakteristikama. Vodeni ekosistem Luda{kog jezera ima obele`ja dve ambijentalne celine: barsko-mo~varne i plitko jezerske.

Zbog visoke koncentracije nutrijentnih elemenata i debelih naslaga muqa ovaj vodeni basen se odlikuje bujnim i raznovrsnim planktonskim naseqem. Usled izraènih procesa eutrofizacije vodene zajednice su osiroma{ene i predstavqene sa svega nekoliko vrsta sa {irokim ekolo{kim ni{ama. Struktura tri vrlo osiroma{ene fitocenoze akvati~nih makrofita je skoro monokulturna i uglavnom submerznog karaktera. Ove zajednice smewuju se u mozaik - kompleksu sa veoma raznolikim sastojinama raznih tipova vegetacije, kako u vodi i na obali, tako i u uskom priobalnom pojasu.

Od najvi{ih priobalnih delova do centra vodenog okna zapaà se o~uvan pravilan ekolo{ki niz zajednica od najkserotermnijih i izrazito heliofilnih, preko onih mezo- i hidrofilnog karaktera do pravih skio - ili poluskiofilnih zajednica submerznih akvati~nih fitocenoza.

Mestimi~no u celom jezeru i oko wega, naro~ito u wegovom severnom delu, zatim oko re~ice Kire{ razvijena je vegetacija slatinskih tr{}aka i mo~vara. To je ass. Bolboschoenetum maritimi continentale sa dve subasocijacije ~ija je pojava odraz razlike u ekolo{kim uslovima stani{ta. Izraèniji halofitski karakter ima subass. bolboschoenetosum, dok sastojine subasocijacije phragmitetosum zauzimaju samo donekle zaslawene zabarene depresije.

Preovla|uju}i tip vegetacije Luda{kog jezera je mo~varnog karaktera. Konstatovano je nekoliko zajednica, me|utim istraìvawa na terenu ne ukazuju na prisustvo ass. Oenanthetum aquaticae Soó, koja se u elaboratu iz 1965.g. pomiwe blizu mosta na re~ici Kere{. Treba ista}i i da novija sintaksonomska razmatrawa pri ra{~lawewu mo~varne vegetacije ne pomiwu ovu fitocenozu. Predpostavka je da se radi o specifi~noj subasocijaciji u okviru zajednice tr{}aka.

Samo mestimi~no u obalskom pojasu Luda{kog jezera mo~varna vegetacija je predstavqena vegetacijom visokih {a{eva (sveza Magnocaricion) u okviru koje su razvijene dve asocijacije: Caricetum ripariae i Caricetum gracilis. Nemaju ve}i zna~aj.



32

Uski pojas zajednice visokih {a{eva Caricetum gracilis du` obale Kire{a, u mawe zaga|enoj sredini sadrì ve}i broj prate}ih vrsta (Scutellaria galericulata, Lythrum salicaria, Lysimachia vulgaris, Iris pseudoacorus) nego sastojine na obalama jezera.

Dominantnu zajednicu mo~varnog ekosistema predstavqaju tr{}aci = ass. Scirpo-Phragmitetum. Od ukupno tri subasocijacije poseban zna~aj ima tipi~na tj. phragmitetosum definisana dominantnim populacijama trske. Trska je oduvek obrastala prostrane pli}ake. Prema podacima RAFAJLOVIĆ I SELEŠI (1957) tr{}aci su zauzimali 2/3 povr{ine vodenog okna Luda{a kome ina~e daju pe~at, jer se ne javqaju samo u obalskom pojasu ve} mestimi~no i u centru vodenog okna gde grade brojna ostrva. Ovaj mozai~ni raspored busenastih tr{}aka predstavqa temeqno obele`je Luda{kog jezera, od posebnog zna~aja kao mesto gne`|ewa mnogih retkih vrsta ptica. Ostrvca od trske igraju i va`nu fitosanacionu i fitofiltracionu ulogu. U me|uvremenu (1981. g.) SELEŠI konstatuje promene. Navodi da od nekad bujne i guste trske, u severnom, ritskom delu zaostaju samo pojedina~ni busenovi u stadijumu izumirawa, jer tr{}ane populacije gu{i "mrtvi" muq prisutan u sve debqim naslagama. Vegetacija tr{}aka danas pokazuje tendenciju {irewa na jug, u uì deo Luda{kog jezera, gde su mawe naslage muqa a podloga od nepropusne bele gline. Pojas trstike koji je nekada bio prisutan samo uz obalu ju`nih delova Luda{kog jezera sada se znatno pro{irio, jo{ se {iri i polako zarasta vodeno okno. To }e za posledicu imati stvarawe novih slojeva organskog muqa i na ovom delu jezera.

Slika 11 Busenovi trske Prema podacima Ekolo{kog dru{tva "Rihard ôrnai" iz Subotice (1991)

povr{ine pod trskom su sve mawe uprkos wenom {irewu u ju`nom delu ovog vodenog basena. Danas trska pokriva 35,9 % povr{ine jezera dok je 64,1 % slobodno vodeno ogledalo. Procentualna zastupqenost trske idu}i od juga ka severu Luda{kog jezera, po sektorima iznosi: I˙˙ ˙sektor = 43,9%

II˙˙ sektor = 26,6% III˙ sektor = 45,7% IV˙ sektor = 24,3% V˙˙ sektor = 60,0%

Sumiraju}i zajedno IV i V sektor jasno je da severni deo jezera ima mawe trske (42,15%) nego ranije kada je ona pokrivala 2/3 prostora.

Trska kao edifikator zajednice Scirpo-Phragmitetum na mestima na kojima je prisutna raste danas u vrlo gustom sklopu, ima malu visinu, izrazito tanke stabqike, i zbog neadekvatnog kori{}ewa posledwih decenija sve lo{iji kvalitet.



33

Na ~istinama izme|u trske je do jo{ pre 30-40 godina bila razvijena vegetacija najsitnijih, plivaju}ih cvetnica, tj. zajednica so~ivice i me{inke (Lemno-Utricularietum Soó 1928). Sada je svedena na krajwi degradacioni stadijum i prisutna u vidu monokulturnih stadijuma vrste Lemna minor. Ova pojava je posledica osnovnog problema Luda{kog jezera - vode (vodni reìm, vodnobilansni problem, bonitet vode, kvalitet i kvantitet muqnih naslaga, itd.), odnosno posledica preduslova za poja~anu eutrofizaciju. Zajednica Ceratophyletum demersi (Soó 1928) Hild 1956, Den Hartog et Segal 1964 je tako|e prisutna u degradiranom obliku.

Re~ica Kire{ je uzvodno od Luda{kog jezera kanalisana, protok vode je u najve}em delu godine neznatan. Izme|u u{}a i pruge korito je relativno {iroko i dostiè dubinu od 1,5 m. Javqaju se iste akvati~ne i mo~varne zajednice kao u jezeru, ali sa bogatijim sastavom vrsta. U akvati~nim fitocenozama prisutne su i vrste karakteristi~ne za mawe zaga|ene vode, kao {to su Lemna trisulca, Potamogeton crispus i P. pectinatus.

Slika 12 So~ivica (Lemna minor) i vo{wika (Ceratophyllum demersum) u Kire{u

U prole}e se na najpli}im mestima jezera i okolnim mawim depresijama

javqala zajednica vodenih quti}a Batrachio aquatili-Ranunculetum polyphylli Soó (1933) 1961. U posledwe vreme nije zabeleèna.

U plitkoj, slanoj vodi u malim depresijama oko Luda{kog jezera nekada se razvijala ass. Parvipotameto - Zanichelietum pedicelatae (Bamann,1921) W.Koch 1926, karakteristi~na za sodna jezera. Nestala je jer su wena stani{ta uni{tena.

2.2.1.4. Vegetacija vla`nih depresija

Vegetacija nizijskih tresava, karakteristi~na za dolinu re~ice Kire{, na podru~ju Rezervata se javqa samo u malim fragmentima. Tresetna stani{ta pripadaju me|u najugroènije tipove vla`nih stani{ta u globalnim razmerama, te wihovu za{titu i Ramsarska konvencija uvrstava u prioritetne zadatke. Biqne zajednice nizijskih tresava su reliktnog karaktera i javqaju se na svega nekoliko lokaliteta u Vojvodini. Na tresetnoj podlozi se razvija jedini tip drvenaste vegetacije podru~ja. Ona je pretstavqena malim {ikarama, ostacima nekada{wih poplavnih {uma Carici elatea-Fraxinetum angustifoliae Gajić 1986 u isto~nom ogranku Pere{a. Blizu u{}a Kire{a nalazi se nekoliko malih fragmenata zajednice barske ive Salicetum cinereae Jovanović.. Ove sastojine su zna~ajne i kao stani{te retkih i ugroènih ìvotiwskih vrsta, ali su krajno degradirane kopawem kanala za odvodwavawe.



34

U depresiji Kivago, ~iju pedolo{ku podlogu ~ini ritska crnica, na mawim povr{inama se javqaju biqne zajednice, koje ukazuju na procese stvarawa treseta na lokalitetima. Pojava mozai~nih fragmenata nizijskog treseta u plitkim, zaslawenim depresijama je poznata sa centralnih delova pe{~are iz Ma|arske (MOLNÁR, 1991, 1996). Na dubqim delovima depresije prisutni su fragmenti zajednice xombastih {a{eva Caricetum elatae W.Koch 1926. Stani{te je ugroèno poreme}ajem prirodnog reìma i eutrofizacijom zbog priliva hranqivih materija sa okolnih poqoprivrednih povr{ina, {to se manifestuje u obrastawu trskom. Pravi tr{}aci (Scirpo-Phragmitetum) se javqaju samo u udubqewima od nekoliko desetina kvadratnih metara, koja su nastala eksploatacijom barskog kre~waka sa podru~ja Kivago.

Specifi~nost vla`nih depresija su higrofilne livade na tresetnoj podlozi oko Kere{a. To je potes "Pere{" u severoisto~nom okruèwu Luda{kog jezera. Pripadaju zajednici Molinietum coeruleae W.Koch 1926 achilleetosum asplenifoliae Parabućski, Butorac,1988, koja se po nekim fitogeografskim i ekolo{kim osobinama diferencira od tipi~nih sredweevropskih Molinietum-a. Preoravawem dela ovih livada tokom 70-tih godina pro{log veka, uni{tena su i stani{ta nekoliko veoma retkih i zna~ajnih biqnih vrsta ovog tipa vegetacije.

Ove livade na niskim terenima u severozapadnom delu rezervata, na prostorima ûrgo i Kivago su higrofilnijeg karaktera. To su prostori koji se s prole}a nalaze pod vodom. U strukturi biqnog pokriva~a zastupqene su i neke re|e vrste, kao {to su za{ti}ene vrste iz familije orhideja i panonski endem Rhinanthus borbasii. Ova posledwa vrsta je zna~ajna kao prirodna retkost iz kategorije rawivih vrsta u flori Srbije i istovremeno indikator slabo zaslawene podloge.

Osnovna odlika ovih livada u odnosu na livade poteza "Pere{" je izraènije prisustvo halofita. Sem biqnih vrsta, so u podlozi indicira i bela skrama nataloèna po povr{ini zemqe nakon prosu{ivawa.

U skladu sa karakterom podloge i reìmom plavqewa kao i nivoom podzemnih voda u okviru izvornog tipa vegetacije razvijene su pojedine subasocijacije zajednice tr{}aka ispresecane "ostrvcima" slatinskih mo~vara (ass.Bolboschoenetum mariti-mi continentale) ili sastojinama visokih {a{eva (Magnocaricion).

Slika 13 Tradicionalno ko{ewe usporava

sukcesiju na livadama

Tipi~na slatinska vegetacija dobro je razvijena u {irem okruèwu Luda{kog jezera gde ~ak predstavqa vrlo zna~ajan elemenat u mozaik kompleksu vegetacije. Fragmentarno je zastupqena i neposredno na obali Luda{kog jezera, obi~no u vidu ograni~enih oaza. Na malim poluostrvima koja se zavla~e u jezero javqaju se sastojine asocijacije Puccinellietum limosae asteretosum pannonici, vezana za vla`na, jako zaslawena stani{ta. Na terenima sa mawom koncentacijom soli, u pli}im depresijama severoisto~no i severozapadno od jezera razvija se ass. Agrostio-



35

Caricetum distantis. S obzirom da se slatine javqaju kao intrazonalna vegetacija u okviru klimazonalne stepe i {umo-stepe i wu karakteri{e prisustvo panonskih endema. U prvoj fitocenozi je to Aster tripolium subsp. pannonicus, a u drugoj Cirsium brachycephalum.

U neposrednom okruèwu Luda{kog jezera, prema PRODÁN-u (1915) i podacima iz dokumentacije Republi~kog zavoda za za{titu prirode (1965), uslove za opstanak je nalazila vrsta subturanskog elementa flore - Lepidium cartilagineum (syn. L.crassifolium). Zna~ajna je kao vrsta diferencijalnog karaktera u odnosu na slatine Banata i kao prirodna retkost sa spiska za Crvenu kwigu flore Srbije. Karakteristi~na je vrsta asocijacije Lepidio crassifolio - Puccinellietum limosae (Rapcs. 1927) Soó 1957 (syn. Aster - Plantago maritima Slavnić 1948) koja je potisnuta sa ovih prostora. Danas se javqa samo isto~nije od jezera u regionu "Selevewske pustare".

Na najsuvqim slatinskim delovima u severoisto~nom okruèwu Luda{kog jezera, na severnom delu Pere{a razvijene su sastojine asocijacije Achilleo-Festucetum pseudovinae. To je ustvari "slatinska stepa". Zavisno od razlika u mikrokonfiguraciji, vla`nosti i zaslawenosti terena postoje i prelazi izme|u ovih fitocenoza.

Deo prostora u {irem okruèwu za{titne zone prema nekada{wem Slanom jezeru odlikovale su i prave sukulentne halofite, danas u povla~ewu zbog sve intenzivnijeg dejstva antropogenog faktora.

Tamo gde je obala donekle peskovita, kao u plitkom severozapadnom delu, ranije je bila konstatovana zajednica slatinskog {iqa - Acorelletum pannonici Soó (1939) 1947. Nije potvr|ena posledwih godina.

2.2.1.5. Fragmenti stepske vegetacije

Fragmenti stepske vegetacije na strmim i blagim lesnim kosinama isto~ne lesne obale, koja za 4-6 m nadvisuje povr{inu vodenog ogledala Luda{kog jezera, najpotpunije su razvijeni na prostoru isto~ne obale u duìni oko 2 km. Degradovani su na [upqa~koj kosi. U pitawu je vegetacija reliktnog karaktera koja je u nedostatku fitocenolo{kih podataka bila u floristi~koj literaturi izjedna~avana sa zajednicom Salvio (nutanti-nemorosae) - Festucetum rupicolae ("sulcatae") Zólyomi 1958 corr. Soó 1964, koja je izdvojena i opisana na lesu u okolini Budimpe{te. Novija istraìvawa su pokazala da se radi o asocijaciji Astragalo excapi – Festucetum valesiacae ass. nova prov. Butorac (1991) 1993 corr. 2004, koja se razvija na lesnom platou Tele~ka u Ba~koj. Sastojine vezane za lesne kose Luda{kog jezera predstavqaju posebnu ekolo{ku varijantu ove zajednice i ozna~ene su kao subasocijacija astragaletosum asperi subass nova prov. Butorac (1991) 1993. Sa pomenutom fitocenozom iz Ma|arske imaju koeficijent sli~nosti po Sörensen-u svega 37,91 %. Prisustvo diferencijalnih vrsta: Astragalus asper, Pulsatilla pratensis, Vinca herbacea, Campanula glomerata i dr. odvaja ih od srodnih sastojina drugih delova Tele~ke i istovremeno indicira wihovu specifi~nost.

Floristi~ku strukturu zajednice Astragalo excapi - Chrysopogonetum grylli odlikuju brojne prirodne retkosti, kako iz kategorije retkih i rawivih vrsta, tako i onih veoma ugroènih - u opasnosti da zauvek i{~eznu, kao {to je na primer Astragalus excapus. Obele`je ovih stepskih sastojina pored panonskih endema i subendema potenciraju i vrste pontsko - panonskog elementa flore.



36

Svedoci su procesa florogeneze ~itavog regiona i indikatori biqnogeografskih odlika. Prisustvo endemorelikata predstavqa osnovnu odliku stepskih fragmenata i od bitnog je zna~aja za o~uvawe genofonda ovih prostora.

Svojim postoja-wem stepa upotpuwuje biodiverzitet pre-dela Luda{kog jezera, koji je visok za ovo relativno malo pod-ru~je. U odnosu na ostale tipove vege-tacije stepska je, pre-ma iznetom najzna~aj-nija u fitogeograf-skom smislu i pred-stavqa temeqnu vred-nost biqnog pokriva-~a Specijalnvata prirode "Luda{-ko jezero". Slika 14 Stepski fragmenat na lesnoj kosi obale

og rezer-

a niìm delovima lesnih kosa ili u samom wihovom podno`ju, u direktnom

Slika 1 Zimzelen plavi~asti (Vinca herbacea)

Na najvi{im i najsuvqim terenima severnog dela Pere{a nalaze se stari parl

Nkontaktu sa stepom a s druge strane sa vegetacijom visokih {a{eva ili ~ak tr{}aka, a u udolinama na prelazu ka mikrodepresijama sa slatinskom vegetacijom, razvijene su sastojine dolinskih livada. Ograni~enog su rasprostrawewa. Pripadaju zajednici kontinen-talnog obele`ja ass. Salvio - Arrhenetheretum elatioris Parabućski 1990 senecietosum doriae Parabućski 1990, koja obuhvata i elemente kon-taktnog tipa vegetacije, pre svega stepskog i halofitskog karaktera. Zemqi{ta su plodna (~ernozem ili livadska crnica) sa izraènim procesima spirawa voda sa okolnih vi{ih terena te biqni pokriva~ ima ksero-mezofilne odlike.

5

ozi. To su nekada{we plavqene livade, odvodwavane i preorane 1974-78 godine. Tokom osamdesetih godina ove povr{ine su bile ko{anice, a ve} duè od jedne decenije se koriste kao pa{waci. Pod uticajem odvodwavawa i ispa{e, Prirodna revitalizacija vegetacije ne te~e u pravcu originalne vegetacije, nego se formira asocijacija Festuceto-Potentillo arenariae Stjep.-Vesel. 1953, karakteristi~na za pa{wake peskovite podloge.



37

Na ostacima nasipa starog puta preko Pere{a opstali su mali fragmenti stepske zajednice Verbasco-Festucetum rupicolae Gajić 1986, koje se izdvajaju iz okoline svojim letwim aspektom: beli cvetovi od Filipendule vulgaris se javqaju na uzvi{ewima severno i ju`no od sada{weg magistralnog puta.

2.2.1.6. Popis biqnih zajednica u rezervatu

Recentna vegetacija je u globalu raznovrsna i predstavqena je slede}im biqnim zajednicama:

1.˙Ass: Ceratophyletum demersi (Soó 1928) Hild 1956, Den Hartog et Segal 1964 2. Ass: Lemno-Utricularietum Soó 1928 (~iste sastojine vrste Lemna minor na povr{i-

ni vode, kao krajwi degradacioni stadijum) 3. Ass: Myriophyllo - Potametum Soó 1934 (~iste sastojine vrste Myriophyllum spicatum,

kao krajwi degradacioni stadijum) 4.˙Ass: Scirpo - Phragmitetum W. Koch 1926

Subass: phragmitetosum Schmalle 1939 Subass: typhetosum (angustifoliae - latifoliae) Soó 1973 Subass: bolboschoenetosum maritimi Ubrizsy 1961

5.˙Ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1945) 1947 Subass: bolboschoenetosum Karpati 1959 Subass: phragmitetosum Soó 1957

6.˙ Ass.: Caricetum elatae W.Koch 1926. 7. Ass: Caricetum ripariae Soó1928 8.˙Ass: Caricetum gracilis Amquist 1929, Graebner f. et Hueck 1931, Tx. 1937 9. Ass: Molinietum coeruleae W.Koch 1926

Subass: achilleetosum asplenifoliae Parabućski, Butorac, 1988 10.˙Ass: Salvio-Arrhenatheretum elatioris Parabućski 1990

Subass: senecietosum doriae Parabućski 1990 11.˙Ass: Puccinellietum limosae (Rapcs. 1927) Soó 1930

Subass: asteretosum pannonici Soó 1930 12.˙Ass: Agrostio-Caricetum distantis (Rapcs. 1927) Soó 1930 13.˙Ass: Achilleo-Festucetum pseudovinae (Magyar 1928) Soó 1933 14. Ass: Astragalo excapi- Festucetum valesiacae ass. nova prov. Butorac (1991)

1993 corr. 2004 Subass:˙astragaletosum asperi subass nova prov. Butorac (1991) 1993

15. Ass: Festuceto-Potentillo arenariae Stjep.-Vesel. 1953 16. Ass. Verbasco-Festucetum rupicolae Gajić 1986

17. Ass. Salicetum cinereae Jovanović 18. Ass. Carici elatae-Fraxinetum angustifoliae Gajić 1986



38

2.2.1.7. Ugroènost i mere za{tite

Prirodna vegetacija za{ti}enog dobra je opstala u vidu mawe-vi{e izolovanih ostrvaca unutar agrarnog predela. Namena povr{ina u uòj i {iroj okolini prirodnog dobra, regionalne promene vodnog reìma pod uticajem antropogenih i prirodnih faktora i preduzete mere aktivne za{tite su glavni faktori koji uti~u na stawe biqnog pokriva~a Rezervata.

Faktori koji ugroàvaju vegetaciju prirodnih stani{ta, su: o smawewe nivoa podzemne vode; o smaweni dotok vode iz sabirnog podru~ja peskova Ma|arske re~icom Kere{; o poreme}aj prirodnih sezonskih oscilacija u vodnom reìmu jezera i vla`nih

stani{ta, npr. izumirawu trske doprinosi i ve{ta~ko odràvani, visoki vodostaj;

o poreme}aji pedolo{ke strukture i hidrolo{kog reìma vla`nih depresija kopawem jama za zalivawe, ribwaka, itd.;

o pretvarawe livada u poqoprivredno zemqi{te; o zaga|ewe podzemnih i povr{inskih voda; o pomerawe muqa iz severozapadnog dela jezera u ju`ni deo koji je do pre par

decenija odlikovala bistra i nezaga|ena voda o priliv hranqivih materija sa

poqoprivrednih povr{ina koji izaziva promene u strukturi biqnih zajednica i invaziju trske na skoro svim tipovima stani{ta;

o {irewe invazivnih vrsta; o prestanak tradicionalnih

vidova kori{}ewa vla`nih i stepskih stani{ta, {to tako|e ima za posledicu {irewe trske i promene u strukturi zajednica (domi-nancija monokotila, nestanak slabijih kompetitora);

Slika 16 Invazija trske ugroàva popula-ciju velikog ka}una (Orchis laxiflora)



39

Mere za{tite:

• izvr{iti reviziju projekata i programa upravqawa vodnim reìmom podru~ja i prilagoditi ih sada{wim namenama prostora;

• obezbediti odgovaraju}i stepen pre~i{}avawa otpadnih voda, koje gravitiraju prema Luda{kom kompleksu;

• izmuqivawe jezera uvrstiti u prioritetne zadatke; • poboq{avawem vodnog reìma izvr{iti revitalizaciju vla`nih livada; • otkupom povr{ina i revitalizacijom pove}avati povr{inu stepske vegetacije

i priobalnog pojasa vla`nih livada; • formirati tampon-zonu du` granice rezervata, koriste}i elemente ure|ivawa

prostora koji su u skladu sa predeonim karakteristikama; • raditi na uspostavqawu ekolo{kih i zelenih koridora, posebno du` Kere{a,

sve do Tise; • suzbijawe invazivnih vrsta na podru~ju Rezervata uvrstiti u prioritetne

zadatke; • neophodno je obezbediti tradicionalne vidove kori{}ewa radi spre~avawa

procesa eutrofizacije: redovno ko{ewe vla`nih livada, sa posebnim osvrtom na suzbijawe trske ispod visoke obale i na livadama beskoqenke;

• u obliku projekata revitalizacije lesnih fragmenata primewivati mere aktivne za{tite publikovane u stru~noj literaturi (kontrolisano paqewe, primena herbicida i sl.);

• postaviti monitoring na povr{inama koje su obuhva}ene aktivnostima revitalizacije;

• pruàti pomo} lokalnom stanovni{tvu za prelazak na integralnu poqoprivredu ili na proizvodwu zdrave hrane.

2.2.2. FLORA 2.2.2.1. Istorijat istraìvawa

Dosada{wa botani~ka prou~avawa Luda{kog jezera sa najbliòm okolinom ukazuju na egzistirawe, kako u kvantitativnom smislu, tako isto u biqnogeografskom i fitocenolo{kom pogledu, odre|enog broja zna~ajnih, retkih, rawivih i ugroènih biqnih vrsta. Osnovni podaci o flori ovog za{ti}enog podru~ja mogu se na}i u radovima slede}ih autora: DEGEN (1904), KOVÁCS (1909), PRODAN (1914,1915), LENGYEL (1915), LÁNYI (1916,1919), SLAVNI] (1943), ATANACKOVI]

(1958) i dr., a u novije vreme u floristi~kim studijama koje su dali ŠTURC (1973, 1997), ŠAJINOVIĆ I ŠTURC (1978), OBRADOVI] i saradnici (1978,1980,1981,1982,1984 i 1985), BOŽA (1979), GODICL (1980), u monografiji GAJIĆA (1986) i vegetacijskim radovima PARABU]SKI I BUTORAC (1988,1989).



40

2.2.2.2. Flora jezerskih i mo~varnih stani{ta

Samo jezero (RAFAJLOVIĆ I SELEŠI, 1957) odlikovala je veoma bujna makrofitska flora. Me|u submerznim oblicima posebno su se isticale vrste: me{nica (Utricularia vulgaris) - cirkumpolarnog karakera i krocaw (Myriophyllum spicatum) - subcirkumpolarnog rasprostrawewa. Od kosmopolita bile su zabeleène vo{}ika ili repuqa (Ceratophyllum demersum) i Potamogeton crispus (mrestwak), koji spadaju u submerzne oblike, a od flotantnih vrsta Lemna minor (so~ivica) i dr. Konstatovan je bio i vodeni quti} (Ranunculus paucistamineus syn.˙R.trichophyllus) koji je subsredwe-evropskog zna~aja. Zbog sve izraènije degradacije izazvane promenom vodnog reìma i kvaliteta vode (pre svega hemizma vode) u posledwe vreme dolazi do prekomernog zamuqivawa i redukcije vodenih makrofita. Konstatovano je samo prisustvo vrsta Ceratophyllum demersum, Myriophyllum spicatum i Lemna minor.

Uzvodno od Luda{kog jezera, u kanalisanom koritu Kire{ se javqaju vrste karakteristi~ne za mawe zaga|ene vode, kao {to su Lemna trisulca, Potamogeton crispus i P. pectinatus.

Bliè obali Luda{kog jezera razvijaju se visoke emerzne biqke koje po ìvotnoj formi predstavqaju hidro-helofite, tipi~ne za barsko-mo~varne ekosisteme. Ve}ina od wih pripada kosmopolitskom elementu flore, kao na primer: trska (Phragmites communis), {irokolisni rogoz (Typha latifolia), {evar (Schoenoplectus lacustris), visoka zuka (Bolboschoenus maritimus), vodena bokvica (Alisma plantago-aquatica) i dr., cirkumpolarnog rasprostrawewa su àbo~un (Alisma gramineum) i uskolisni rogoz (Typha angustifolia), subevroazijskog karaktera je jeìnac (Sparganium ramosum syn. Sparganium erectum), subsredweevropskog barska perunika (Iris pseudacorus) itd.

Prema iznetom, o~ito je da predstavnici vodene i mo~varne flore u biqnogeografskom pogledu nemaju zna~aja, jer su u pitawu biqke {irokog rasprostrawewa. Me|utim, va`nost ovih vrsta je u tome {to su graditeqi dva pomenuta tipa vegetacije kao neodvojivih komponenti barsko-mo~varnih biotopa, danas sve re|ih u svetu.

2.2.2.3. Vrste nestale pod uticajem odvodwavawa periodi~no plavqenih livada

Prema navodima ŠAJINOVIĆ I ŠTURC (1978), STURC (1997), neke retke vrste su i{~ezle zbog uni{tewa samog stani{ta tokom 1970-tih godina. Na stani{tima formiranim na nizijskom tresetu pored Kere{a od re|ih mo~varnih biqaka bili su prisutni Thelypteris palustris (mo~varna paprat) i Blackstonia acuminata(syn. Blackstonia serotina - jezernica tj. salan~ica). Prva pripada subborealno - cirkumpolarnom a druga submedi-teranskom elementu flore. Odvodwavawem i preoravawem podru~ja Pere{, nestala je retka vrsta paprati zmijski jezik (Ophioglossum vulgatum), sa stani{ta u neposrednom kontaktu sa severoisto~nim delom Luda{kog jezera.

Slika 17 Obi~na talija (Parnassia palustris) je nestala usled odvodwavawa stani{ta



41

Ovo bi bio samo jedan u nizu argumenata da podru~je Luda{a zasluùje stroìji nivo za{tite. Isti zakqu~ak se odnosi i na stani{te borealno-cirkumpolarne vrste Parnassia palustris (obi~na talija), koja je nekada bila redovni stanovnik mo~varnih livada pored re~ice Kire{.

2.2.2.4. Zna~ajne vrste vla`nih stani{ta

Na tresetnoj podlozi, koja je u procesu postepenog isu{ivawa, razvijene su higrofilne livade beskoqenke. Na wima se javqa vrsta orhideja, veliki ka}un (Orchis laxiflora sups. palustris) za{ti}ena kao prirod-na retkost. Wegove vitalne subpopulacije prisutne su du` severoisto~nih obala jezera, na ju`nom delu Pere{a i u prelaznim tipovima vegetacije prema slatinama na podru~ju ûrgo. Za{ti}eni borba{ijev {u{kavac (Rhinanthus borbasii) je prona|en na blago zaslawenim terenima Pere{a.

Na ju`nom delu depresije ûrgo je prona|ena i druga vrsta orhideje: smrdqivi ka}un (Orchis coriophora). Mala populacija ove prirodne retkosti je opstala na jednom uzvi{ewu, u prelaznom tipu vegeta-cije izme|u vla`nih livada i stepa. Oba vrsta orhideje se nalazi na spisku CITES konvencije. Na podrujima Pere{ i ûrgo, tako|e u prelaznim tipovi-ma vegetacije, na najsuvqim delovima zajednice bes-koqenke raste za{ti}eni mnogocvetni pucavac (Silene multiflora). Na delimi~no degradiranim livadama, me|u zasadima evroameri~ke tople je prona|ena mawa populacija zvezdana (Aster sedifolius), koji ima obele`-ja panonskog subendema i sve vi{e je ugroèna u {irem regionu.

Slika 18 Smrdqivi ka}un (Orchis coriophora)

Dok su slatine i slatinske mo~vare prisutne samo u fragmentima oko u{}a Kire{a i na Pere{u, one zauzimaju ve}i deo povr{ine depresija Kivago i ûrgo. Na wima se javqaju prirodne retkosti od me|unarodnog zna~aja, kao {to su {varcenbergova bokvica Plantago schwarzenbergiana (SZIGETVÁRI, 1999) i panonski endem kratkoglavi~asta palamida (Cirsium brachycephalum). Ovde raste i morski trozubac (Triglochin maritimum) koji je kriti~ki ugroèna vrsta u na{oj zemqi i kao takva navedena u Crvenoj kwizi flore Srbije 1.

Slika 19 Morski trozubac (Triglochin maritimum)



42

Najdubqi deo zaslawenih depresija pretstavqa stani{te panonskom zvez-danu (Aster tripolium supsp. pannonicum), koji je prisutan i u suvom koritu Slanog jezera. Qubi~asti cvetovi ovog panon-skog endema karakteri{u jesewi aspekat slatina Luda{kog kompleksa. Za{tita depresija u okolini Luda{kog jezera, gde su ove retkosti prisutne sa vitalnim populacijama, naro~ito moè doprineti wihovom o~uvawu.

Slika 20 Kratkoglavi~asta palamida (Cirsium brachicephalum)

2.2.2.5. Floristi~ke retkosti stepskih fragmenata

Niz botani~kih elemenata izvorne prirode zastupqen je na isto~noj lesnoj obali Luda{kog jezera. Lesne kose svojom visinom dominiraju terenom. Upadqivu crtu biqnom pokriva~u daje odsustvo drve}a i grmqa, osim pojedina~nih vrsta i retkih grupacija, kao i prisustvo znatnog broja retkih i ugroènih taksona stepske flore na lesnim kosinama (ŠTURC,1973; ŠAJINOVIĆ ET ŠTURC,1978; GODICL,1980; podaci Me|unarodnog omladinskog kampa na Luda{u,1988; i neobjavqeni podaci Butorac et Hulo,1991!; Butorac,1992!). U tom smislu kao veoma zna~ajne vrste prostranih stepskih predela isto~ne Evrope i jugoisto~no-evropskih mediteranskih stepa treba ista}i elemente pontsko-centralnoazijskog odnosno pontsko-submediteranskog karaktera, kao {to su gorocvet (Adonis vernalis), koviqe (Stipa capillata), bele{ina (Andropogon ischaemum), udovi~ica (Scabiosa ochroleuca), dragu{ac ili àbqa trava (Senecio doria), lazarkiwa (Asperula cynanchica). Floristi~ka retkost lokaliteta je kozinac (Astra-galus excapus), biqka submediteranskog obele`ja.

Slika 21 Kozinac (Astragalus excapus)

Ona se nalazi u kategoriji kriti~ki ugroènih vrsta unutar "Crvene kwige flore Srbije 1 ". U na{oj zemqi je konstatovana na svega dva lokaliteta: kod Baj{e, sa par strukova i ovde, na visokoj obali Luda{a sa relativno brojnom



43

populacijom. Antropogeni uticaji ugroàvaju ostanak vrste i u ovoj posledwoj oazi zna~ajnoj za o~uvawe genetskog fonda vrste Astragalus excapus.

Posebno obele`je flori ovog kraja daju zavi~ajne vrste: ze~ina ili kozja brada (Centaurea sadleriana) - panonski endem, divqi karanfil (Dianthus pontederae) - panonski subendem, kao i biqke pontsko-panonskog areala: zimzelen plavi~asti (Vinca herbacea), àlfija (Salvia austriaca) i rapavi kozinac (Astragalus asper). Od zna~ajnijih biqaka evroazijskog karaktera na visokoj lesnoj obali konstatovane su: zvon~i} (Campanula glomerata), ~e{qasta pirevina (Agropyrum cristatum), stepski vijuk (Festuca rupicola syn. Festuca sulcata). Nalazi se odnose na retku vrstu sase: mala sasa (Pulsatilla pratensis syn. P.nigricans) (BUTORAC ET HULO,1991) i Asparagus officinalis (BUTORAC,1992!). Deo visoke obale takozvana "Biserna obala" je danas dobrim delom naru{en zbog odno{ewa peska i lesa. Na ovom prostoru se uz tr{}ake javqaju male oaze livada, na koje se nadovezuju fragmenti reliktne stepske sastojine. Pe~at biqnom pokriva~u "Biserne obale" daju guste populacije vrste Senecio doria, zatim panonski endem Achillea asplenifolia i Senecio erucifolius ssp. tenuifolius. Slabije su prisutne Falcaria vulgaris i Centaurea sadleriana koja tako|e pripada panonskom elementu flore.

Vrsta Astragalus excapus zajedno sa Adonis vernalis, Salvia austriaca i Pulsatilla pratensis na spisku je "Uredbe o za{titi prirodnih retkosti". Samo na prostoru Vojvodine karakter prore|enih i regionalno ugroènih vrsta imaju: Vinca herbacea, Senecio doria, Astragalus asper, Dianthus pontederae i Asparagus officinalis. Za pra}ewe razvoja flore i vegetacije ovog prirodnog dobra od posebnog su zna~aja kserotermni relikti kao {to su: Adonis vernalis, Salvia austriaca, Vinca herbacea, Dianthus pontederae, Astragalus excapus, Astragalus asper, Falcaria vulgaris i Asparagus officinalis.

2.2.2.6. Alohtone invazivne vrste

Na ju`nom delu visoke obale Lycium halimifolium obrasta ostatke stepske zajednice. Na mestu nekada{wih sala{a Ailanthus glandulosa stvara monotipne sastojine. Acer negundo, Celtis occidentalis i Fraxinus pennsylvanica na obali jezra prisutni su samo pojedina~no, ali su brojniji na vla`nim livadama, gde ugroàvaju {umarke poqskog jasena. Zabeleèna je invazija zeqastih vrsta Reynoutria syn. Faloppa japonica na zapadnoj obali jezera i Solidago gigantea kod u{}a Kire{a. 2.2.2.7. Ugroènost i potreba aktivne za{tite

Ekosistemi, poput stepskog na lesnim kosinama jezera, kao i vla`ne livade na podlozi nizijskog treseta, uvr{}eni su u fragilne ekosisteme kojima se poklawa posebna pa`wa u strategiji o~uvawa regionalnog i globalnog biodiverziteta.

Progla{ewem Luda{kog jezera za specijalni rezervat prirode, se~a trske je postala zabrawena du` najboqe o~uvanog dela visoke obale. Uredbom je zabraweno paqewe vegetacije unutar reìma I i II stepena za{tite. Uski pojas stepske vegetacije, usled stalnog priliva hranqivih materija sa susednih wiva, pretrpeo je niz negativnih promena u posledwih deset godina stroge za{tite. Nedostatak ko{ewa i se~e trske je omogu}ilo {irewe trske na stepski fragmenat, a stepa je zasen~ena spontano formiranom “ìvom ogradom” od zove, pod ~ijim primercima



44

opstanu samo korovske vrste. Nagomilavawem ostataka trava, brojnost dikotila opada. Pulsatilla pratensis sups.nigricans je posledwi put cvetala 2001. godine. Brojnost populacije Astragalus excapus se smawila, vrsta je prisutna sa svega nekolliko cvetaju}ih primeraka. Na vla`nim livadama beskoqenke, tako|e zbog izostanka redovnog ko{ewa, invazija trske ugoàva opstanak velikog ka}una (Orchis laxiflora sups. palustris). Ovi podaci ukazuju na ~iwenicu, da tradicionalni vidovi kori{}ewa prostora su delovali suprotno degradacionim procesima i doprineli odràvawu odrewenog stadijuma u sukcesiji vegetacije.

Za o~uvawe floristi~kih retkosti neophodno je:

• izvr{iti ~i{}ewe svih stani{ta retkih vrsta od `bunaste vegetacije i trske; • kontrolisano primewivati tradicionalne na~ine kori{}ewa prostora

(kontrolisano ko{ewe, privremeno mozai~no paqewe), koje su vekovima omogu}ile o~uvawe ovih retkosti unutar antropogenog podru~ja;

• izraditi projekat za upravqawe stani{tem za vrste, koje su kriit~ki ugroène u na{oj zemqi, jer je unutar Rezervata wihova brojnost u opadawu;

• pripremawem i ostvarivawem posebnog projekta, “in situ” pove}avati brojnost populacije (sakupqawem i setvom semena, negovawem mladih jedinki);

• pra}ewe razvoja flore i vegetacije prirodnog dobra

2.2.3. PLANKTON 2.2.3.1. Fitoplankton

Istraìvawem fitoplanktona Luda{-kog jezera u periodu od 1970-1981 (SELEŠI, 1982) konstatovano je 190 taksona iz razdela Cyanobacteria, Pyrrophyta, Xantophyta, Chryso-phyta, Bacillariophyta, Euglenophyta i Chloro-phyta. Ispitivawa u periodu 1981-1990 (ĐUKIĆ I SAR., 1991) su pokazala smawewe broja taksona, konstatovano je 61 vrsta. Smawewe broja vrsta je naro~ito izraèno kod razdela Cyanobacteria i Bacillariophyta. Ispitivawima koja su obavqena u Zavodu u periodu 1991-1992 konstatovano je 144 taksona iz nabrojanih razdela s tim {to predstavnici razdela Chrysophyta nisu konstatovani.

Slika 22 Cvetawe vode na Luda{kom jezeru



45

Istra`ivawem iz perioda 1997-2000 (DULIĆ, 2002) dokazano je prisustvo ukupno 163 vrste, iz {est razdela: Chlorophyta (67 vrsta), Cyanophyta (38 vrsta), Euglenophyta (16 vrsta), Xantophyta (1 vrsta), Pyrrophyta (1 vrsta), Bacillariophyta (40 vrsta).

0

10

20

30

40

50

1997 1998 1999 2000

Chlorophyta

Cyanophyta

Euglenophyta

Pyrrophyta

Xantophyta

Bacillariophyta

f

Grafikon 6 Procentualna zastupqenost fitoplanktonskih razdela u severnom delu jezera Luda{ (DULIĆ, 2002)

Najve}i broj vrsta pripada razdelu Chlorophyta, me|utim u jezerskom fitoplanktonu primat imaju Cyanophytae, koje svojom brojno{}u u letwem i jesewem periodu dominiraju jezerskim biotopom. Najbrojniji su Microcystis aeruginosa, Microcystis flos-aquae, kao i kon~asta forma Lyngbia limnetica, koje u letwem i jesewem periodu stvaraju vodeni cvet, sluzavu tamnozelenu prevlaku na povr{ini jezera

Ovakvo varirawe broja vrsta sa tendencijom smawewa se mo`e objasniti procesima eutrofizacije i izrazitim antropogenim uticajem. Pri ovakvim uslovima se broj vrsta obi~no smawuje a pove}ava se brojnost vrsta adaptiranih na ve}e koncentracije nutrijenata.

0

5

10

15

20

3 4 5 6 7 8 9 10

1997

1998

1999

2000

Grafikon 7 Godi{wa dinamika (meseci mart-novembar) brojnosti fitoplanktona (x 106 individua/l ) u severnom delu jezera Luda{ (DULIĆ, 2002)

Gustina fitoplanktona je veoma visoka, tako da je krajem leta zna~ajno smawena providnost vode koja je tada izrazito zelene boje. Kao posledica dotoka voda sa pove}anom koncentracijom nutrijentnih elemenata u severnom delu jezera se javqa daleko ve}a produkcija fitoplanktona nego u ju`nom.

Indeks saprobnosti, ra|en je po Pantle Buck-u na osnovu fitoplanktona kao indikatora saprobiolo{kog stawa vode, je u periodu 1991-1992 varirao od 2.2-2.6



46

{to odgovara II i III klasi vode. Pri tome je u 1991. g. indeks saprobnosti bio ve}i u severnom delu (2.6 - III klasa vode) a ne{to niì u ju`nom delu (2.4 - II klasa vode), dok u 1992.god. varirawe indeksa saprobnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost.

Saprobiolo{ki indeks u periodu 1997-2000 je varirao izme|u 2.07- 2.65, {to je ukazalo na II do II-III klasu kvaliteta vode, odnosno beta do alfa-beta mezosaprobnost . Razlike izme|u severnog i ju`nog dela jezera su neznatne.

Fitoplankton vodotoka Kire{ za sada nije bio predmet detaqnih studija. Po~ev{i od 1997. godine, Zavod za za{titu zdravqa Subotice redovno prati hidrobiolo{ke karakteristike ovog vodotoka. U periodu 1998-2003 ukupan broj vrsta fitoplanktona varirao je izme|u 91 i 130. Dominantne razdele su Chlorophyta i Bacillariophyta, pored wih su sa mawim brojem vrsta prisutne Cyanophyta i Euglenophyta. Indeks saprobnosti pokazuje tendenciju rasta, kvalitet vode varira izme|u II i II-III klase, sa najvi{im vrednostima u jesewem periodu.

2.2.3.2. Bakterioplankton

Desetogodi{wa ispitivawa bakterioplanktona Luda{kog jezera (GAJIN I SAR.,1992) su pokazala da brojnost heterotrofnih bakterija varira kako po sezonama tako i u vidu prose~nih godi{wih vrednosti. Varirawe brojnosti heterotrofa ne pokazuje nikakvu pravilnost {to ukazuje na izrazit antropogeni uticaj. Prema klasifikaciji Kola (KOHL,1975) na osnovu zastupqenosti i brojnosti saprofitnih bakterija kvalitet vode u Luda{kom jezeru je varirao tokom godine od II, II-III, III do III-IV klase vode.

Oligotrofna mikroflora je u svim slu~ajevima ispitivawa bila brojnija od heterotrofne. Prose~ne godi{we vrednosti odnosa oligotrofa i heterotrofa veoma variraju {to tako|e ukazuje na intenzivan antropogeni uticaj. Odnos T/H (odnos ukupnog broja bakterioplanktona i broja heterotrofa) ukazuje na izrazito promenqivo stawe vode Luda{kog jezera {to je tipi~no za vode izloène jakom antropogenom uticaju.

Ispitivawa raznih fiziolo{kih grupa bakterija su ukazala na povremeno ja~u optere}enost voda Luda{kog jezera materijama proteinske i ugqenohidratne prirode i na u~estalu optere}enost vode mastima. Rezultati fosfatazne aktivnosti ukazuju na trend blagog pogor{awa kvaliteta vode.

Na osnovu svih navedenih rezultata moè se zakqu~iti da je Luda{ko jezero pod izuzetno jakim antropogenim uticajem {to je dovelo do intenzivne eutrofizacije. 2.2.3.3. Zooplankton

Rotatoria u sastavu zooplanktona i mikrofaune perifitona i bentona slatkih voda sa odre|enim vrstama su indikatori saprobiteta, posebno kada je u pitawu organsko optere}ewe.

U Luda{kom jezeru SELEŠI (1976) konstatuje oko 20 vrsta Rotatoria, a PUJIN (1988) za period ispitivawa od 1983-1987. god. 26 vrsta. Konstatovane su uglavnom kosmopolitske vrste {iroko zastupqene i u drugim vodenim panonskim bazenima. Dominantne vrste su: Brachionus angularis, B.calyciflorus, B.urceolaris˙var.rubens, Colurella dicentra, Epiphanes senta, Filinia longiseta, Keratella cochlearis, K.c.var.tecta,



47

K.quadrata, Polyarthra vulgaris, Rotaria neptunia, R.rotatoria indikatori beta-L mezo saprobnosti. Vrste kao {to su Keratella cochlearis i K.c. var.tecta imaju {iroke ekolo{ke valence, a samim tim su i slabiji indikatori. Ponovqena istra`ivawa 1986-1987. godine (PUJIN I.SAR., 1988) ukazuju na smawewe broja zooplanktonskih vrsta na 15. U kvalitativnom sastavu javqaju se Asplanchna spp., Brachionus calciflorius, B.diversicornis, Filinia longiseta, Keratella cochlearis i K. quadrata.

Najnoviji rezultati hidrobiolo{kog monitoringa, od strane Zavoda za za{titu zdravqa u Subotici, za period 1998-2003 ukazuju na izrazito varirawe broja Rotatoria u jezeru (od 22 do 33). Dominantne vrste, tako|e se variraju od godine do godine, sa najve}om brojno{}u javqaju se Anuraeopsys fissa, Keratella cochlearis, K. c. var. tecta i Trichocerca rattus.

Slika 23 Rotatoria Brachionus urceolaris

Crustacea (ra~i}i) su zna~ajne kao bioindikatori u eutrofnim sredinama. U periodu istra`ivawa na Luda{kom jezeru od 1983-1987. god., konstatovano je 23 vrsta Crustacea od ~ega 13 vrsta pripada Cladocerama i 10 Copepodama (RATAJAC, 1988). Kvalitativni sastav varira po sezonama i godinama. Dominantne vrste iz grupe Cladocera su: Daphnia longispina, D.magna i Chydorus spaericus, a iz grupe Copepoda Acanthociclops robustus, A. vernalis i Cyclops vicinus. Po saprobiolo{kim karakeristikama najve}i broj vrsta pripada beta-mezosaprobiontima a zatim oligosaprobiontima. Indikatori ja~eg organskog zagawewa su: Daphnia magna, D.pulex i Moina rectirostris {to ukazuje da je proces eutrofizacije stalno prisutan. Autori ukazuju na intenzivan proces eutrofizacije koja zahteva hitnu intervenciju u smislu dovo|ewa ~iste vode. Podaci za period 2000-2003 pokazuju znatno mawi broj vrsta Crustacea u jezeru. Od Copepoda prisutne su 2 vrste (Cyclops vicinus, C. sternuus), a Cladocere su pred-stavqene sa 3 vrsta: Alona quadrangualis, Bosmina longirostris i Daphnia pulex. Pregledom rezultata hidrobiolo{kih ispitivawa Luda{kog jezera od 1972. godine, SELEŠI (2004) ukazuje na ~iwenicu, da ukupan broj jedinki zooplanktona po litri vode pokazuje tendenciju rasta. Tendencija smawewa broja vrsta i rasta brojnosti jedinki ukazuje na stalno pogor{awe stawa jezera. O zajednici zooplanktona Kire{a postoji mawi broj podataka. U periodu 1988-2003 (ZAVOD ZA ZA[TITU ZDRAVQA, 1998-2003) broj vrsta Rotatoria je varirao izme|u 7 i 21. Brojnost jedinki u prole}nem i jesewem periodu je svega 50-400 ind/l, dok krajem leta (avgust-septembar) se javqa nagli porast brojnosti sa vrednostima preko 4000 individua/litar. Cladocere nisu konstatovane, a Copepode su pretstavqene vrstama Cyclops vicinus i C. sternuus, a u nekim godinam su konstatovane samo Nauplius-larve.



48

2.2.3.4. Ugroènost i mere za{tite

Na osnovu svih navedenih rezultata moè se zakqu~iti da je Luda{ko jezero pod izuzetno jakim antropogenim uticajem {to je dovelo do intenzivne eutrofizacije. Dovo|ewem nepre~i{}enih otpadnih voda Subotice u jezero u periodu 1971-1975, za vreme izgradwe pre~ista~a, stvorile su se debele naslage muqa. Unutra{we optere}ewe jezerskog sedimenta fosforom odràva visoku organsku produkciju i u periodima kada je priliv hranqivih materija iz spoqa{we sredine relativno nizak. Od 2000. godine, ubrzavawem izgradwe kanalizacije naseqa Pali}, optere}enost jezera ponovo raste.

Kvalitet vode Kire{a po pokazateqima fitoplanktonske zajednice, je boqi od kvaliteta vode jezera. Velika varirawa u sastavu i brojnosti zooplanktona reflektuju jak uticaj sredine na ovo relativno malo vodno telo. Pod uticajem smawenog protoka i difuznog zaga|ewa sa okolnih poqoprivrednih povr{ina indeks saprobnosti pokazuje tendenciju rasta.

Mere za{tite:

Luda{ko jezero • Efikasna kontrola zaga|iva~a; • preduzimawe hitnih mera sanacije i revitalizacije jezera; • odstrawivawe muqa; • obezbe|ewe odre|enog kvaliteta vode.

Re~ica Kire{ • Izgradwa Projekta revitalizacije sredweg toka Kire{a u saradwi sa

Ma|asrskom. Promenom namene povr{ina u dolini vodotoka Kire{ (za{titom doline Kire{a i samog vodotoka na duìni od 20 km) odvodwavawe okolnog zemqi{ta je postalo neusagla{eno sa statusom podru~ja.

2.2.4. FAUNA 2.2.4.1. Fauna dna (bentos)

U fauni dna zastupqene su samo dve grupe: malo~ekiwasti prstenasti crvi (Oligochaeta) i larve insekata (Chironomidae) koje su istovremeno i indikatori kvaliteta sedimenata. U desetogodi{wem periodu (1978-1987) istraìvawa sedimenta konstatovano je prisustvo samo 2 vrste: Limnodrilus hoffmeisteri i Chironomus plumosus sa malim brojem individua. U periodu 1986-1987. u fauni je prisutna samo jedna vrsta Oligochaeta - Limnodrilus hoffmeisteri.

Iz faune dna su potisnute polisaprobne - eutrofne vrste, pa se moè konsta-tovati da se ovo eupolitrofno jezero transformi{e u distrofno (ĐUKIĆ I SAR., 1988).



49

Na osnovu podataka Zavoda za za{titu zdravqa, uzorkovani sedimenti 1998. nisu sadràli pretstavnika faune. U periodu 1999-2003. g. u severnom delu jezera su

prona|eni samo pojedina~ni primerci Chironomidae, dok pretstavnici ove grupe su bili prisutni sa ne{to ve}em brojno{}u u ju`nom delu. Ovi rezultati ukazuju na pogor{avawe stawa jezera.

Slika 24 Larva Chironomidae

2.2.4.2. Ostali beski~mewaci

Pojedina~ni podaci o fauni beski~mewaka su sakupqeni za vreme ekolo{kih kampova. Pored insekata, determinisano je 6 vrsta vodenih i suvozemnih puèva (GRUPA AUTORA, 1998-1999).

Pore|ewem podataka iz perioda 1987-1991.g. sa podacima od 1998-2000.g. (BAZA

PODATAKA D.E RIHARD ÔRNAI) zapaà se nestanak vodenih insekata sa severnog dela Luda{kog jezera, npr. vodena stenica Nepa cinerea je posledwi put zapaèna 1991. godine blizu Istraìva~ke stanice. Vodeni insekti prona|eni 1995. godine, determinisani od strane E. Kova~ (GRUPA AUTORA, 1998-1999) poti~u iz Kire{a.

Vrsta od me|unarodnog zna~aja, pijavica Hirudo medicinalis tako|e naseqava kanalizovani deo Kire{a, uzvodno od jezera. Treba napomenuti, da ova vrsta, koja se nekada masovno sakupqala iz jezera Luda{ (SELEŠI, 2004), nestala je iz svih okolnih jezera. Weno prisus-tvo je utvr|eno samo u Kire{u uzvodno od Luda{a i u malim ve{ta~kim jezercima {ire okoline (zapu{teni majdani i jame za zalivawe).

Slika 25 Pijavica (Hirudo medicinalis) je nestala iz jezera

Ugroènost beski~mewaka vodene sredine poti~e od zaga|enosti jezera i kanala. Kanalizovani deo Kire{a uzvodno od jezera sluì kao refugium za vrste, koje su nekada naseqavale jezero. Osnovne mere za{tite su spre~avawe zaga|ewa vode i zemqi{ta i izmuqivawe Luda{kog jezera.

2.2.4.3. Entomofauna

Istraìvawa faune insekata okoline Luda{kog jezera vr{ena su u vi{e navrata u periodu od 1989. godine do 2002. godine. U pomenutom periodu organizovan je niz ekokampova koji su doprineli ve}ini dobijenih entomolo{kih podataka (GRUPA AUTORA, 1998-1999, KARAMAN, 1998-1999, KOVÁCS I RUDNER, 1998-1999). Fauna vilinih kowica (Odonata) je ne{to detaqnije dodatno obra|ena u periodu 1995-2002. godine (Santovac i dr. (u pripremi), GERGELJ I HULO, 1995).



50

Jedinstveni spisak registrovanih vrsta classis Insecta ukazuje na prili~nu raznovrsnost (tabela 1):

Ordo Broj familija u okviru reda

Broj vrsta u okviru reda

Odonata 7 30 Orthoptera 4 19 Dyctioptera 1 1 Heteroptera 6 8 Neuroptera 2 2 Diptera 2 2 Hymenoptera 1 2 Coleoptera 7 50 Ukupno: 8 redova 30 familija 114 vrsta

Tabela 1 Zastupqenost entomofaune na osnovu dosada{wih istraìvawa u okolini Luda{kog jezera izraèna

po brojnosti registrovanih vrsta u okviru familija i redova.

Najzastupqenije grupe jesu vilini kowici (Odonata), kao i tvrdokrilci (Coleoptera) koje su ne{to detaqnije prou~ene na ovom podru~ju. Grupa iskqu~ivo vezana za vodena i vla`na stani{ta su red Odonata (vilini kowici). Degradacija ovakvih habitata direktno uti~e na smawivawe wihovih populacija, pa i nestanak. Od izuzetne vrednosti za poznavawe faune ~itave Srbije je nalaz sa ovog prostora vrste Aeschna viridis (Eversmann, 1836). Kao i za prethodnu, za vrstu Sympetrum depressiusculum (Selys, 1841) ovo je prvi nalaz za Srbiju (SANTOVAC , usmeno saop{tewe). Mravi (Hymenoptera: Formicidae), kao i tr~uqci (Coleoptera: Carabidae) smatraju se indikatorima degradacije prostora, s obzirom da su vi{estruko povezani sa ostalim ìvotiwskim i biqnim vrstama stani{ta. Rezultati pokazuju da je degradacija prostora zastupqena. Vrste mrava Plagiolepis vindobonensis Lomnicki, 1925 i Myrmica sabuleti Meinert, 1861 vezane su iskqu~ivo za stani{ta bliska prirodnom stawu. Tr~uqci Oedes helopioides Fabricius, 1792 i Oedes gracilis Villa, 1833 (Carabidae) naseqavaju rubove tr{}aka i mo~varna stani{ta i izuzetno su osetqive na isu{ivawe biotopa. Sve su re|e i smatraju se ugroènim. Me|u retke vrste ubrajaju se i Licinus cassideus Fabricius, 1772, Harpalus vernalis Duftschmid, 1801 i Bembidion rivulare Dejean, 1831. Carabus granulatus ssp. granulatus Linnaeus, 1758 i Carabus cancellatus ssp. kiskunensis za{ti}ene su u susednoj Ma|arskoj. Ovo je vaàn podatak s obzirom na iste tipove stani{ta u Ma|arskoj i kod nas. Od vrsta koje u Srbiji uìvaju status prirodnih retkosti na ovom prostoru registrovane su (prilog /tabela 2): iz reda Neuroptera: Myrmecoleon formicarius (Linnaeus, 1758) tipi~no Panonska vrsta; iz reda Coleoptera: Oryctes nasicornis (Linnaeus, 1758), Coccinella septempunctata (Linnaeus, 1758), Adalia bipunctata (Linnaeus, 1758) i Carabus cancellatus. Na prostoru oko Luda{kog jezera registrovano je i nekoliko insekatskih vrsta od me|unarodnog zna~aja (poglavqe 2.2.5.4.). Na Evropskoj Crvenoj Listi ugroènih biqnih i ìvotiwskih vrsta (Economic Commission for Europe, 1991)



51

navedene su: Formicidae: Myrmecoleon formicarius (Linnaeus, 1758) za koju je status ugroènosti u procesu razmatrawa (K); Odonata: Aeschna viridis (Eversmann, 1836), koja je zasigurno ugroèna vrsta, ali kategorija ugroènosti nije precizno odre|ena zbog nedos-tatka informacija (I). Ova posledwa uìva i status taksona sa niìm stepenom rizika (LR/nt) na svetskom nivou (The IUCN Species Survival Commission, 1996). Analiza dobijenih podataka o bogatstvu entomofaune okoline Luda{kog jezera ukazuje na velik broj {iroko rasprostrawenih taksona. Pored ovih uo~ene su vrste karakteristi~ne za degradirana stani{ta tipa agrarnih podru~ja pod intenzivnim antropogenim uticajem (Diplorhoptum fugax Latreille, 1789, Formica rufibarbis Fabricius, 1793, Anisidactylus signatus Panzer, 1797). Wihovo prisustvo je precizan pokazateq uticaja ~oveka na ovom podru~ju u duèm vremenskom periodu. Me|utim, utvr|en je ~itav niz vrsta sa uòm ekolo{kom valencom izuzetno osetqivih na nestanak wihovih prirodnih stani{ta (sve Odonata, Hydrous piceus Linnaeus, 1758, Oodes gracilis Villa, 1833). Me|u wima je nekoliko retkih vrsta (Licinus cassideus Fabricius, 1772, Harpalus vernalis Duftschmid, 1801 i Bembidion rivulare Dejean, 1831), pet vrsta za{ti}enih na nacionalnom nivou (Myrmecoleon formicarius (Linnaeus, 1758), Oryctes nasicornis (Linnaeus, 1758), Coccinella septempunctata (Linnaeus, 1758), Adalia bipunctata (Linnaeus, 1758) i Carabus cancellatus), dve na evropskom (Myrmecoleon formicarius (Linnaeus, 1758) i Aeschna viridis (Eversmann, 1836)), kao i jedna na svetskom nivou (Aeschna viridis (Eversmann, 1836)). Dve vrste vilinih kowica: Aeschna viridis (Eversmann, 1836) i Sympetrum depressiusculum (Selys, 1841) prvi put su registrovane na teritoriji Srbije, a uz to je prva i evropski i svetski ugroèna.

Slika 26 Skakavac Acrida hungarica je tipi~na vrsta stepskih stani{ta

Entomofauna kao bitan ~lan svih lanaca ishrane u prirodi i, pre svega, pokazateq ugroènosti i degradacije ekosistema, u ovom slu~aju bitno ukazuje na neophodnost zaustavqawa procesa koji naru{avaju integritet prirodnih biotopa ovog podru~ja.

Slika 27 Vilin kowic (Ischnura elegans)



52

Ekosistemska ugroènost okoline Luda{kog jezera: Retke i ugroène vrste insekata na ovom podru~ju koncentrisane su na

slatinskim vla`nim livadama u severnom delu priobaqa, {to obuhvata i u{}e Kire{a u Luda{. Ovi lokaliteti se direktno naslawaju na agrarne (poqo-privredne) povr{ine sa karakteristi~nim insektima ~ije su one stani{te, a ~ija brojnost direktno ukazuje na isu{ivawe i degradaciju okolnih ekosistema. Na svakom od ispitivanih lokaliteta prona|ene su vrste karakteristi~ne za fragmentirana, reliktna stani{ta.

Restauracija, tj. revitalizacija obalskog, a naro~ito severnog dela okoline Luda{a u znatnoj meri bi uticala na obnavqawe i o~uvawe insekatskih populacija. Iste bi u tom slu~aju svojim {irewem dodatno ubrzali procese revitalizacije, ~ime bi bio pokrenut prirodni proces obnavqawa ekosistema. Ove vrste vezane su pre svega za vodene i mo~varno - slatinske komplekse.

Stoga se predlaù slede}e mere za{tite i o~uvawa stani{ta:

• spre~avawe smawewa nivoa podzemnih voda koje nastaje kao posledica odvodwavawa podru~ja;

• ponovno uspostavqawe prirodnog vodnog reìma Kire{a, drena`nih kanala i zamo~varenih povr{ina;

• zabrana posrednog i neposrednog zaga|ivawa pomenutih vodotokova; • pro{irewe priobalnog pojasa vla`nih i mo~varnih livada, naro~ito u

severnom delu priobaqa; • o~uvawe stepskih i slabo i ja~e zaslawenih fragmenata u dodiru sa tr{}akom; • suzbijawe {irewa agrarnih povr{ina prema obali Luda{a radi revitalizacije

i {irewa prirodnih ekosistema, kao formirawe “bufer pojasa” izme|u prirodnih i agrarnih povr{ina radi spre~avawa difuznih zaga|ewa i drugih negativnih uticaja ka Luda{kom jezeru;

• zabrana kori{}ewa hemijskih pesticida.

2.2.4.4. Ihtiofauna

Tokom zadwih godina publikovani su brojni istorijski podaci o ihtiofauni Luda{kog jezera. Turski zapis o porezima iz 1578. godine spomiwe jezero Luda{ kao vodu za ribolov (MAGYAR, 1998). U monografiji “Voda Luda{kog jezera” SELEŠI (2004) daje pregled podataka Istorijskog arhiva Subotice o gazdovawu jezerima Pali} i Luda{, po~ev{i od 1751. godine. Semistati~ki tip jezera i natrijum-hidrokarbonatni karakter vode su glavni faktori, koji su u pro{losti odredili sastav ihtiofaune jezera.

Tokom XVIII i XIX veka prihodi iz zakupa ribolova na jezeru daleko su mawi od prihoda dobijenih iz se~e trske, ~esto su mawi i od prihoda iz sakupqawa soli sa obala. Navodi se da “plemenitijih vrsta riba nema”, spomiwu se {tuka, kara{, liwak i {aran. Veli~ina i sastav ribqeg fonda je bio promenqiv u zavisnosti od periodi~nih oscilacija nivoa vode u jezeru. 1888. godine se spomiwe katastrofalni pomor riba usled o{tre zime. Obaveza poribqavawa jezera (uglavnom {aranom) od strane zakupca jezera se beleì od druge polovine XIX veka. Spomiwe se, da mla| treba da se nabavi “iz sli~nih slatinastih voda”. Podaci sa



53

kraja XIX veka ukazuju na dominaciju ùtog kara{a u vodama Luda{kog i Pali}kog jezera. 1898. godine od ukupno 2561 kg ribe, {to je bila prodata iz Luda{kog jezera, 1651kg je {tuka, 37kg kara{a, 10kg kesega, za 863kg vrste nisu nabrojane. 1927-1928 godine skoro je cela ribqa populacija propadala zbog katastrofalne su{e. 1937. godine je vr{eno poribqavawe sa plemenitim {aranom.

îkov (Misurgnus fossilis), kao vrsta bez ekonomskog zna~aja se ne spomiwe u dokumentima, ali me{tani poznaju tradicionalne na~ine wegovog hvatawa. Na osnovu saop{tewa stanovnika okolnih naseqa, bila je masovno prisutna u jezeru sve do 70-ih godina XX veka (MALETIN I HULO, 2002; SELEŠI, 2004).

Prema DUGOWI] (1956) ribqa fauna nije naro~ito bogata, uglavnom su prisutni {aran, kesega i kara{. Za vreme visokog vodostaja Tise, 1942. godine, preko re~ice Kere{, som, {tuka i druge vrste iz Tise dospele su u Luda{ko a potom i u Pali}ko jezero (PR[A,1953).

Posle regulisawa Kire{a1959. godine (postavqawe ustave izme|u jezera i nizvodnog dela vodotoka, izgradwe kaskada na dowem toku) prirodna veza izme|u jezera Luda{ i Tise je prekinuta. Mogu}nost regulisawa vodostaja Luda{kog jezera istovremeno je pruìla mogu}nost za poribqavawe vrstama od ve}eg ekonomskog zna~aja. Ribqi fond jezera je postao zavisan od uticaja ~oveka. 1971. godine, upu{tawem otpadnih voda u jezero preko kanala Pali}-Luda{, zapo~elo je naglo pogor{avawe kvaliteta vode i nagomilavawe muqa u jezeru. Prou~avawem ihtiofaune Luda{kog jezera u periodu od 1974. do 1990. godine od strane saradnika Zavoda, konstatovano je prisustvo 18 vrsta riba. Dominirali su vrste iz familije Cyprinidae (11), po 2 vrste iz familije Percidae i Centrarchidae i po 1 vrsta iz familije Esocidae, Cobitidae i Ictaluridae. Od 18 vrsta 12 su autohtone a 5 su alohtone vrste. Najve}i broj vrsta je indikator betamezosprobnog stepena (Rutilus rutilus, Scardinius erythrophthalmus, Abramis brama, Cyprinus carpio, Perca fluviatilis). U pogledu procentualne zastupqenosti najbrojnija je vrsta koja karakteri{e alfamezosaprobnost (Carassius auratus gibelio). Poribqavawe smu|em - Stizostedion lucioperca - indikatora oligosaprobnosti nije dalo rezultata.

Materijal sakupqen 1974. i 1975. god. ukazivao je na dominaciju {arana - Cyprinus carpio, ùtog kara{a - Carassius carassius i pojavu srebrnog kara{a - Carassius auratus gibelio. Duìnski rast {arana i tempo porasta {arana je bio slab, dok je kod obeju vrsta kara{a bio dobar. S obzirom da je Luda{ko jezero eutrofno jezero, hrana nije bila faktor koji ograni~ava tempo porasta ve} zaga|ewe koje je uslovilo veliko kolebawe kiseonika rastvorenog u vodi (PUJIN I BUDAKOV, 1979).

@uti kara{ - Carassius carassius je vrsta sa {irokim arealom i velikim ekolo{kim spektrom. Ima ga u plitkim vodama (odvojene od mati~ne), sa malo kiseonika i pH oko 4. Podnosi velike hladno}e i zamrzavawe vode. Nalazi se u litoralnoj zoni Luda{kog jezera sa podvodnom i obilnom vegetacijom a izbegava peskovitu i glinovitu podlogu. U lo{im uslovima ishrane mewa morfolo{ke karaktere, a kao rezultat toga je prelazak tipi~ne forme u wegovu morpha humilis kao i na drugu vrstu ishrane. Prou~avaju}i varirawe morfolo{kih karaktera ùtog kara{a (BUDAKOV,1979; BUDAKOV I SAR.,1981; BUDAKOV I MUČENSKI,1980-1981) tempo porasta, varirawa morfolo{kih karaktera, kao i primeraka u formi morpha humilis u Luda{kom jezeru ukazalo je na pogor{awe ekolo{kih uslova.

Srebrni kara{ - Carassius auratus gibelio je unesen u na{e vode i danas naseqava sve vodotoke Vojvodine zahvaquju}i svom velikom biolo{kom poten-cijalu razmnoàvawa i mogu}nosti opstanka u vodama sa malom koli~inom



54

rastvorenog kiseonika (BUDAKOV I MALETIN, 1984). Do 1987. godine u Luda{kom jezeru dominirale su jednopolne populacije, od 1987. god. pa nadaqe konstatovano je pove}awe broja mu`jaka.

1982. godine ponovqeno je pra}ewe tempa rasta kod Carassius carassius i Carassius auratus gibelio. Iako je rast ispitivanih vrsta bio boqi u Luda{kom nego u Pali}kom jezeru hemijske analize su ukazivale na potencijalnu opasnost od prekomernog zaga|ewa Luda{kog jezera (MALETIN I BUDAKOV,1983).

1986. i 1987. godine na Luda{kom jezeru evidentirano je 13 vrsta riba a dominiraju vrste iz familije Cyprinidae (PUJIN I SAR.,1988) . Konstatovane vrste su se odlikovale nepovoqnim sastavom u biocenolo{kom smislu. Nedostajale su, ili su bile slabo prisutne, neke kategorije riba, kao npr. grabqivice.

1989. i 1990. godine evidentirane su sa po jednim primerkom: Esox lucius,, Perca fluviatilis i Misgurnus fosillis a pove}ana je broj-nost alohtone vrste Pseudo-rasbora parva.

Slika 28 [tuka (Esox lucius) je na{la uto~i{te u Kire{u

Upravqa~ za{ti}enog ekosistema u navedenom vremenskom periodu je poribqavao Luda{ko jezero dalekoisto~nim biqojedima i planktojednim vrstama. Tro{ewem dela hranidbenog resursa, koji se od strane autohtonih vrsta riba slabo koristi omogu}ava introdukovanim vrstama meliorativnu ulogu te usporavaju proces eutrofizacije kao i suzbijawe ne`eqenog razvoja makrofitske vegetacije pa se poboq{ava kvalitet vode (MALETIN I KOSTIĆ,1988).

Uredbom o za{titi SRP “Luda{ko jezero” zabraweno je poribqavawe alohtonim vrstama. Dozvoqen je sportski i sanitarni ribolov.

Na osnovu podataka stru~ne slu`be Upravqa~a, 2004. godine registrovano je 19 ribqih vrsta, pri ~emu je najzastupqenija familija Cyprinidae sa 9 vrsta. Broj alohtonih vrsta je 6 (me|u wima su i sivi i beli tolstolobik). Dominantna vrsta je alohtoni srebrni kara{ (65%), u zna~ajnoj koli~ini je prisutan {aran (30%), dok sve ostale vrste su prisutne sa malom brojno{}u.

Tokom posledwe decenije na jezeru je godi{we boravilo 300-400 sportskih ribolovaca. Godi{wi ulov ribe od strane sportskih ribolovaca se procewuje na oko 4500kg, od ~ega je 90% ~inio srebrni kara{.

Povezanost Pali}kog i Luda{kog jezera preko Omladinskog jezera, koji se koristi za gajewe ribqe mla|i {arana, ima za posledicu dospevawe mla|i {arana u Luda{ko jezero. Procewena koli~ina mla|i {arana koja je une{ena u Luda{ u periodu 1997-2003 varirala je izme|u 800 i 15000 komada godi{we. Sanitarni izlov se vr{i sa ciqem smawewa brojnosti srebrnog kara{a.

Od vrsta koje su za{ti}ene kao prirodne retkosti a nalaze se u Luda{kom jezeru, treba pomenuti ~ikova (Misgurnus fossilis) koji je prisutan ali sa mawim brojem primeraka, a vi{e puta je konstatovan i u Kire{u.

Slika 29 ^ikov (Misgurnus fossilis)



55

Glavni faktori ugroàvawa ihtiofaune su slede}e: o Debele naslage muqa, koje nepovoqno uti~u na kvalitet vode; o uliv zaga|enih voda u jezero; o izumirawe bentosa, koja stvara hranidbenu bazu za mnoge autohtone vrste; o invazija srebrnog kara{a i drugih alohtonih vrsta;

Neophodno je ostvariti slede}e mere za{tite:

• Pove}avati kontrolu zaga|iva~a; • izvr{iti sanaciju Luda{kog jezera; • program upravqawa ribqim fondom jezera uskladiti sa ekolo{kim

karakteristikama jezera; • selektivnim izlovom smawiti brojnost alohtonih vrsta; • obezbediti neophodnu i adekvatnu brojnost i opremqenost ribo~uvarske

slu`be; • u zavisnosti od stawa ribqeg fonda, ograni~iti sportski ribolov po broju

dozvola, prostorno i/ili vremenski; • zabrana prihrawivawe riba radi spre~avawa pogor{awa kvaliteta vode; • zabraniti svako samoinicijativno poribqavawe; • uvesti privremene zabrane ribolova nakon poribqavawa kako bi se uneta

mla| uklopila u zajednicu riba i adaptirala na nove uslove sredine.

2.2.4.5. Batraho- i herpetofauna

Zna~aj vodozemaca i gmizavaca na vla`nim stani{tima, kao prelaznih i zavr{nih ~lanova biocenoza, proisti~e iz mnogobrojnih, uzajamno isprepletenih odnosa koji vladaju u ovim specifi~nim, raznolikim i izuzetno rawivim ekosistemima. Vodozemci i gmizavci predstavqaju hranidbenu bazu za mnoge vrste za{ti}enih vrsta ptica (~apqe, rode…), a tako|e predstavqaju i zna~ajne regulatore brojnosti faune beski~mewaka, naro~ito insekata.

Fauna vodozemaca (batraho-fauna) i gmizavaca (herpetofauna) na ovom podru~ju nije dovoqno istra-èna. Sa druge strane, postoji dosta podataka nastalih u, uglavnom, sporadi~nim, nesistemati~nim i ne-kontinuranim istraìvawima faune ovog jezera i wegove okoline.

Slika 30 @aba ~e{wa~a (Pelobates fuscus)

Na osnovu postoje}ih podataka, na podru~ju Luda{kog jezera i wegove okoline zabeleèno je 13 vrsta vodozemaca, {to ~ini 56.5% od ukupno 23 vrste koje su zabeleène na teritoriji republike Srbije. Naj~e{}e vrste su Rana ridibunda, Hyla arborea, Bufo viridis, Triturus vulgaris, T. cristatus. Vrsta registrovana u okolini



56

Kire{a je i mo~varna àba (Rana arvalis), ~ijim bi se ubrajawem do{lo do toga da na prostoru Luda{a i okoline ìvi 61% vrsta vodozemaca koje su zabeleène u Srbiji.

Na ovom lokalitetu zabeleèno je i 9 vrsta gmizavaca, {to je 40,9% od ukupno 22 vrste koje su zabeleène na teritoriji republike Srbije. Najzastupqenije vrste

gmizavaca su Emys orbicularis, Natrix natrix, Lacerta viridis. Tako|e, u {iroj okolini jezera registrovane su jo{ dve vrste (stepski smuk (Coluber caspius) i smukuqa (Coronella austriaca)) ~ijim bi se ubrajawem do{lo do toga da na prostoru Luda{a i okoline ìvi 50% od svih vrsta gmizavaca koje su zabeleène u Srbiji. Za o~ekivati je da }e se ovaj spisak biti dopuwen kada budu sprovedena sistematska i kontinuirana istraìvawa. Slika 31. Barska korwa~a (Emys orbicularis)

Veliki broj vrsta vodozemaca i gmizavaca, koje obitavaju na podru~ju predvi|enom za pro{irewe, zna~ajne su u me|unarodnim i nacionalnim razmerama (poglavqe 2.2.5.4.).

Vaàn faktor ove velike raznovrsnosti batraho- i herpetofaune je prisustvo razli~itih tipova stani{ta. Na povr{inama koje su planirane za pro{irewe Rezervata mozai~no su raspore|eni razli~iti tipovi stani{ta, koji sa jezerom ~ine nedeqivu celinu zna~ajnu za daqe o~uvawe diverziteta faune vodozemaca i gmizavaca. Naro~ito je, za pro{irewe, zna~ajna {ira priobalna zona oko jezera koja ima va`nu ulogu u za{titi vodnih resursa od qudskih aktivnosti kao {to su poqoprivreda, {umarstvo ili {irewe naseqa. Prilikom prikupqawa podataka za progla{ewe ovog podru~ja Specijalnim rezervatom prirode, previdelo se koliko su vla`ne livade i {ire priobalno podru~je zna~ajni za batraho- i herpetofaunu.

Tako|e, pro{irewe zone za{tite oko Luda{a od vitalne je va`nosti za opstanak vodozemaca i gmizavaca. Neke vrste vodozemaca (mrmoqci, àba travwa~a, {umska àba, gatalinka, àba ~e{wa~a, crvenotrbi muka~, obi~na i zelena krasta~a) borave u vodenoj sredini samo tokom kratke sezone parewa, dok ostatak godine provode na okolnim terestri~nim lokalitetima gde se hrane i gde provode zimu u hibernaciji. Sa druge strane za sve vrte gmizavaca (bilo da su vi{e vezani za vodu kao barska korwa~a ili belou{ka i ribarica, ili da nisu uop{te vezani za vodu kao sve vrsta gu{tera, stepski smuk, smukuqa i smuk) ova zona predstavqa jedino mesto gde mogu uspe{no da zavr{e svoj reproduktivni ciklus, odnosno da poloè jaja, i jedino mesto gde mogu da prezime.

Novija istraìvawa (SEMLITSCH AND BODIE, 2003) pokazuju da vodozemci u proseku migriraju od 159-290 metara od obale vodene povr{ine (minimalno 20-30m, maksimalno do 1600 m). Gmizavci migriraju u proseku od 127-289 m od obale (minimalno 30 m, maksimalno do 1600 m).



57

Faktori ugroàvawa: o gubitak odgovaraju}ih stani{ta o promena reìma povr{inskih i podzemnih voda, isu{ivawe i odvodwavawe,

~ime dolazi do nestanka vla`nih livada. o upu{tawe otpadnih voda. o izgradwa putne mreè i infrastrukture, ~ime se presecaju i fragmenti{u kako

stani{ta, tako i putevi migracije vodozemaca u periodu parewa. o neposredni antropogeni pritisak, posebno izraèn kroz ~iwenicu da su

obradive povr{ine do{le do obala samog Luda{kog jezera.

Mere za{tite:

• unapre|ewe vodnog reìma pri kome }e vla`ne livade biti periodi~no plavqene.

• iskqu~iti sve oblike zaga|ewa voda. • zabrana izvo|ewa zemqanih radova. • formirawe ekolo{kih koridora izme|u izolovanih vla`nih stani{ta u zoni

oko Luda{kog jezera, a posebno u slivu Kire{a, ~ime bi se osigurao nesmetan protok vrsta i gena.

• omogu}iti ispa{u na mestima na kojima }e ova mera spre~iti zarastawe vla`nih livada.

• staviti pod formalnu za{titu {iru priobalnu zonu oko Luda{kog jezera, kao zonu neophodnu za uspe{an reproduktivan ciklus gmizavaca.

2.2.4.6. Ornitofauna

Prvi zapis o pticama Luda{kog jezera datira sa kraja osamnaestog veka, kada Ungarisches magazin pomiwe labudove na Luda{kom i Pali}kom jezeru. Zna~ajnu ornitolo{ku gra|u o pticama Luda{kog jezera prikupio je ôrnai (CSORNAI, 1937). Nalaz plavokqune patke (Oxyura leucocephala) od strane [enka i ôrnaia (MATVEJEV, 1950), pobudio je interesovawe stru~waka i {ire javnosti na Luda{ko jezero, kada se rodila jedna od prvih ideja o potrebi za{tite Luda{kog jezera. Prvi celoviti faunisti~ki popis dao je Miku{ka (MIKUŠKA,1968.). Sistematska ekolo{ka istraìvawa za potrebe za{tite Luda{kog jezera obavili su I{tvan Ham iz Zavoda za za{titu prirode i I{tvan Hulo iz Prirodwa~kog muzeja (HULO &HAM,1990).

Bogatstvo ornitofaune ovog podru~ja privla~ilo je mnoge ornitologe i qubiteqe ptica, tako da su pored pomenutih, poznavawu ptica Luda{kog jezera svoj doprinos dali: Henrik [enk, Milorad Mar~eti}, Kosta Medakovi}, Aleksandar Rafajlovi}, \ula Sele{i, Joèf Miku{ka, Laslo Slivka, Jano{ Fernbah, Jovan Lakato{, Qubica [tromar, Boris Garovnikov, Josip [oti i mnogi drugi. Na Luda{kom jezeru od 1987. godine se organizuju eko-kampovi Dru{tva ekologa “Rihard ôrnai”. U prou~avawu ptica u~estvovao veliki broj ornitologa pod vo|stvom I{tvana Huloa i Joèfa Gergeqa. Vaàn faktor raznovrsnosti ornitofaune je prisustvo razli~itih tipova stani{ta. Mozaik poplavnih livada, {umaraka i stepskih stani{ta, ~ini sa jezerom nedeqivu celinu zna~ajnu za ìvot brojnih vrsta ptica.



58

Prilikom prikupqawa podataka za progla{ewe ovog podru~ja Specijalnim rezervatom prirode, previdelo se koliko su vla`ne livade i priobalno podru~je zna~ajni za ornitofaunu. Novija istraìvawa ukazuju na neophodnost pro{irewa Rezervata na pomenuta podru~ja, u ciqu obezbe|ivawa {to boqih uslova za gne`|ewe i migraciju ptica.

Jezero sa priobalnom vegetacijom je tip stani{ta, za koji je ve}ina vrsta vezana, kako u periodu gne`|ewa, tako i tokom migracije i zimovawa. Svojstven i jedinstven mozai~ni raspored povr{ina otvorene vode, plivaju}ih ostrva i tr{}aka razli~ite starosti omogu}io je visok diverzitet razli~itih ekolo{kih grupa i taksona ptica od gwuraca (mali gwurac, crnovrati gwurac, }ubasti gwurac i ri|ogrli gwurac), ~apqi (bukavac, ~apqica, gak, ùta ~apqa, mrka ~apqa), pataka (patka ka{ikara, patka gluvara, patka pup~anica, glavata patka, crna patka, ri|oglava patka), eja mo~varica, barskih kokica, barskih petlovana, petli}a, {quka, galebova, ~igri, sova, vodomara, lasta, {eva, pliski, trstewaka (obi~an cvr~i}, {evarski cvr~i}, trstewak rogoàr, trstewak cvrkuti}, veliki trstewak), do brkate senice Panurus biarmicus kao najkarakteristi~nije vrste Luda{kog jezera. Pojedina mikrostani{ta u okviru jezera posebno su va`na za opstanak retkih i ugroènih vrsta ptica: Stari tr{}aci Upravo u starim, godinama neko{enim tr{}acima, formiraju se me{ovite kolonije ~apqi (Ardeidae). Ova sta-ni{ta dragoceno su uto~i{te brkate senice Panurus biarmicus , barskih petli}a Porzana pusilla i trstewaka. Slika 32 Brkata senica (Panurus biarmicus)

Plivaju}a ostrva Zna~aj starih tr{}aka ogleda se i u tome {to ostareli i iskidani korenovi trske formiraju plivaju}a ostrva, na kojima se gnezde re~ni galebovi (Larus ridibundus), obi~ne (Sterna hirundo) i belobrade ~igre (Chlidonias hybridus).

Periodi~no plavqene livade su veoma zna~ajne, kako za seobu, tako i za gne`|ewe ptica. Tokom seobe, veliki broj vrsta, pogotovo {qukarica, koristi ova stani{ta za odmor i ishranu:

vivak (Vanellus vanellus), prudnik ubica (Philomachus pugnax), crnorepa muqa~a (Limosa limosa), barska {quka (Gallinago gallinago), mali àlar (Calidris minuta), severni àlar (Calidris alpina) , prudnik migavac (Tringa glareola), mrki prudnik (Tringa erythropus), polojka (Actitis hypoleucos) i carska {quka (Numenius arquata).



59

U letwem periodu, ovde se hrane: bela roda (Ciconia ciconia), ùta ~apqa (Ardeolla ralloides) i eja mo~varica (Circus aeru-ginosus).

Ova stani{ta su zna~ajna za gne`|ewe slede}ih vrsta:

vivak (Vanellus vanellus), crvenonogi prudnik (Tringa totanus), ùta pas-tirica (Motacilla flava), crnoglava travarka (Saxicola torquata), obi~-na travarka (Saxicola rubetra) i ka {eva (Alauda arvensis).

poqs

Slika 33 Vivak (Vanellus vanellus)

koton tr{}aka i vla`nih livada pretstavqa prelazni tip stani{ta, u kojim

menti poplavnih {uma uz Kire{ su zna~ajni za gne`|ewe crnokape grmu

i prema agrarnih ekosisitema pretstavqa stani{te, u kojoj se gnezde slede

gnezde obi~ne grmu{e (Sylvia communis) i velika strnadica (Miliaria

skim bagremima i drvoredima zlatne vuge (Oriolus oriolus) i mali svra~ak

gnezdi se rusi svra~ak (Lanius collurio). vaju promene u ornitofauni

izazv

veoma gusta popu

oveli su do drasti~nog smawewa povr{ina pod poplavnim livadama. Naru{avawe ovih

E se gnezde veoma retke vrste, kao {to su modrovoqka (Luscinia svecica) i

cvr~i} tr{}ar (Locustella naevia). Prvi nalaz ove vrste u na{oj zemqi upravo je sa Luda{kog jezera. U trsci se gnezde mo~varna strnadica (Emberiza schoeniclus), trstewak rogoàr (Acrocephalus schoenobaenus) i barski trstewak (Acrocephalus palustris).

Frag{e (Sylvia atricapilla). U vrbacima uz vodu gnezdi se bela senica (Remiz

pendulinus). Ekoton}e vrste:

u {ibqacima secalandra), na sala{ar(Lanius minor), u gusti{u gloga

Zahvaquju}i istraèno{}u podru~ja, jasno se uo~aane ~ovekovim uticajem. Faunu ptica, a posebno strukturu wihovih naseqa

karakteri{u promene u degradacionom i progradacionom smislu, a kao posledice naru{avawa ekosistema. Jedan od glavnih uzroka je promena hemizma vode, odnosno eutrofizacija jezera zbog otpadnih voda i naru{enog vodnog reìma.

Najbitnije savremeno obele`je faune ptica Luda{kog jezera jelacija brkate senice, ~emu je doprinelo o~uvawe starih tr{}aka. Odvo|ewe podzemnih i izdanskih voda, kao i vi{egodi{wa su{a, d

stani{ta dovelo je do prestanka gne`|ewa najosetqivijih vrsta: barskog petli}a



60

(Porzana porzana), barske {quke (Gallinago gallinago) i crnorepe muqa~e (Limosa limosa). Zbog nestanka zadwih sastojina starih vrbaka, u rezervatu se vi{e ne gnezde

esetom veku su usled z

siva

faune ptica Luda{kog jezera, verifikovan je kroz ukqu~

e jezera i priobalnog rastiwa ogleda se u prisustvu 28 SPEC v

Priro

alni zna~aj jezera poti~e od vel

lika 34 @uta ~apqa (Ardeola ralloides)

zlatovrana (Coracias garrulus), vrtna crvenrepka (Phoenicurus phoenicurus) i cvr~i} poto~ar (Locustella fluviatilis). Adekvatnim merama kao {to su uspostavqawe povoqnog reìma voda i otklawawe zaga|ewa, uz o~uvawe vrbovih sastojina i postavqawe ve{ta~kih gnezda, mogu}e je vratiti neke od ovih vrsta.

Kao posledica kontinuiranog degradirawa stani{ta, u dvadaga|ewa, izgradwe puteva i isu{ivawa prestale gnezditi slede}e vrste:

ri|ogrli gwurac (Podiceps griseigena), zlatouhi gwurac (Podiceps nigricollis), guska (Anser anser), patka ka{ikara (Anas clypeata), plavokquna patka (Oxyura leucocephala) i crna ~igra (Chlidonias niger). Za plavokqunu patku (Oxyura leucocephala) ovo je bilo jedno od posledwih uto~i{ta, pre nego {to je potpuno nestala iz Panonske nizije.

Me|unarodni zna~aj ivawe u IBA (Important Bird Areas) projekat, pod nazivom SUBOTICA LAKES

AND SANDY TERRAINS (YU 002). Ovo podru~je je me|unarodno zna~ajno stani{ta ptica u Evropi, na povr{ini od 20.000 ha, u okviru kojih je i podru~je predloèno za pro{irewe rezervata.

Zna~aj ornitofaunrsta: tri vrste visoke 2. kategorije i jedne vrste 1. kategorije, kao i dvadeset

i jedne IUCN VU-rawive vrste (poglavqe 2.2.5.3.). Na vla`nim livadama i okolnim stani{tima prisutne su 24 vrste ptica `dnih retkosti, 19 SPEC vrsta-

od ~ega ~etiri vrste visoke 2. kategorije i jedanaest IUCN VU-rawivih vrsta, {to je nedvosmislen pokazateq ornitolo{kog zna~aja podru~ja predvi|enog za {irewe rezervata.

Nacionikog broja vrsta. U Srbiji i Crnoj

Gori (SCG), prema VASIĆU (1995), do sada je ukupno registrovano 382 vrste ptica. Na Luda{kom jezeru je prema dosada{wim istraìvawima regist-rovano 238 vrsta ptica, {to iznosi 62% ukupnog diverziteta ornitofaune SCG. Luda{ko jezero zna~ajno je gnezdili{te ptica vodenih stani{ta, koje su veoma ugroène usled sve ra{irenije pojave nestajawa i degradacije adekvatnih gnezdili{ta.

S



61

Ovo podru~je je izuzetno zna~ajna migratorna ta~ka. Tokom perioda seobe i zimovawa, ornitofauna je na Luda{kom jezeru veoma brojna i raznovrsna. Veliki broj vrsta ptica, koje obitavaju na podru~ju predvi|enom za pro{irewe, zna~ajne su u me|unarodnim i nacionalnim razmerama. Vrednosti i zna~aj se oslikavaju kroz prisustvo tih ptica na listama, konvencijama, uredbama, itd., {to zna~i da se radi o veoma ugroènim vrstama ~ijoj za{titi treba posvetiti posebnu pa`wu.

0100200300400500600700

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

Grafikon 8 Pregled kretawa broja markiranih primeraka P. biarmicus na Luda{kom jezeru od 1985. do 1998. godine

Monitoring seobe ptica na Luda{kom jezeru je zapo~et 1985. godine, udariv{i

tako temeqe u na{oj zemqi jedinstvenom dugoro~nom programu istraìvawa selidbe ptica. U okviru letwih Eko-kampova mladi volonteri, ~lanovi ornitolo{ke sekcije, prstenuju ptice pod vo|stvom stru~waka. Rad se odvija u istraìva~koj stanici na Hajdukovu, koja je u vlasni{tvu Staraoca prirodnog dobra. Na osnovu stvorene baze podataka i publikovanih rezultata (grafikon 8) ornitolo{ka stanica ima priznat me|unarodni karakter.

Faktori ugroàvawa ptica Luda{kog jezera:

o promena reìma povr{inskih i podzemnih voda, isu{ivawe i odvodwavawe, koji su doveli do promene karakteristika jezera i nestanka vla`nih livada;

o otpadne vode; o izgradwa putne mreè i infrastrukture; o lov; o neadekvatno odràvawe tr{}aka; o zabrana ispa{e; o znemiravawe; o se~e prirodnih sastojina vrba, uni{tavawe preostalih starih stabala,

drvoreda i kr~ewe `buwa.



62

U okviru mera za{tita, neophodno je:

• aktivno usmeriti procese sukcesije prema stawu koje }e omogu}iti opstanak najre|im i najugroènijim vrstama;

• obezbediti reìm voda pri kome }e vla`ne livade biti periodi~no plavqene; • iskqu~iti sve oblike zaga|ewa, pogotovo zaga|ewe vode fekalnim materijama; • o~uvati stare, godinama neko{ene tr{}ake; • obezbediti potreban mir na celom jezeru za plovu{e u periodu reprodukcije i

neeksploatacija trske u severo-isto~nom delu uz tradicionalno iskori{}avawe tr{}aka (bez paqewa) u ju`nom delu jezera;

• zabraniti lov na podru~ju rezervata; • omogu}iti ispa{u na mestima na kojima }e ova mera spre~iti zarastawe

vla`nih livada; • o~uvati stare vrbove sastojine i drvorede na sala{ima.

2.2.4.7. Sisari

Faunu sisara podru~ja Luda{kog jezera odlikuje prisustvo vrsta vezanih neposredno uz jezero - vodu i tr{}ake, te fauna naslawaju}ih agrobiocenoza. Me|u vrstama, koje nisu vezane za specifi~no stani{te, ubrajamo krticu (Talpa europaea) i ve}inu zveri, od kojih su na ovom podru~ju prisutne: lasica (Mustela nivalis), hermelin (Mustela erminea), tvor (Putorius putorius) i lisica (Vulpes vulpes).

Od zna~ajnih predstavnika sisarske lovne divqa~i, ovo podru~je nastawuje srna (Capreolus capreolus ), atraktivna lovna divqa~, koja samo povremeno dolazi do samog jezera, a istovremeno je u Vojvodini veoma dobro prilago|ena uslovima opstanka u okviru kulturne stepe. Zec (Lepus europaeus ) je u okolini jezera, kao i u celoj Vojvodini, prisutan sa zna~ajno smawenom brojno{}u.

Tipi~ne vrste vezane, svojom ishranom i gradwom gnezda, za vodu, su pre svega glodari: ondatra (Ondatra zibethica) i vodena volu-harica (Arvicola terrestris), zatim, od bubojeda, vodena rov~ica (Neomys anomalus), te retka i za{ti}ena vrsta zveri - vidra (Lutra lutra) koja je ugroèna na nivou Evrope. Slika 35. Oprezna vidra (Lutra

lutra) se te{ko uo~ava

Na Luda{kom jezeru registrovano je nekoliko porodica, ravnomerno raspore|enih na podru~ju jezera i tr{}aka. Vidre su prisutne i na susednim vodama (Pali}ko jezero, Kapetanski rit, Tresetna jezera), na kojima je prisustvo ~oveka izraènije.



63

Dugi vek za{tite podru~ja Rezervata i sprovedene mere za{tite omogu}uju neometano razmnoàvawe ove vrste. Povezanost jezera sa okolnim staja}im vodama preko kanala i re~ice Kire{ dovede Luda{ko jezero u poloàj centralnog stani{ta jedne metapopulacione strukture, odakle mlade jedinke mogu da migriraju na susedna, mawe povoqna stani{ta, na kojima ~esto dolazi do lokalnih izumirawa. Na taj na~in Luda{ko jezero igra va`nu ulogu u odràvawu meta-populacije vidre u dolini Kire{a. U interesu o~uvawa ove populacione strukture i {to ve}e brojnosti lokalne populacije, neophodno je obezbediti odre|eni kvalitet ekolo{kih koridora.

Ishranom su za podru~je jezera vezane i neke vrste qiqaka (Chiroptera), za koje nema pisanih podataka o nalazu pojedinih vrsta. Tokom kratkih letwih istraìvawa faune slepih mi{eva Rezervata i {ire okoline (PAUNOVIĆ I PAUNOVICS, 1999), nije utvr|eno wihovo prisustvo na Luda{kom jezeru. Po podacima stru~ne slu`be Staraoca Plecotus austriacus je jedina vrsta slepih mi{eva prona|ena na podru~ju Rezervata. Nedostatak drvenaste vegetacije je jedan od mogu}ih uzroka {to qiqci, prisutni sa brojnim populacijama u okolini Pali}kog jezera, su slabo zastupqeni na Luda{kom jezeru.

Tr{}ake i gustu obalnu vegetaciju nastawuju i u woj nalaze hranu rov~ice vrsta Crocidura leucodon i Sorex araneus, je` (Erinaceus europaeus), poqski mi{ (Apodemus sylvaticus) i prugasti mi{ (Apodemus agrarius).

Vrste vezane za okolno poqoprivredno zemqi{te su pre svega predstavnici glodara: poqski mi{ (Apodemus sylvaticus), doma}i mi{ (Mus musculus) poqska voluharica (Microtus arvalis) i hr~ak (Cricetus cricetus). Od svih predstavnika sisara, ovo podru~je nastawuje srna, atraktivna lovna divqa~, koja samo povremeno dolazi do samog jezera, a istovremeno je u Vojvodini veoma dobro prilago|ena uslovima opstanka u okviru kulturne stepe. Od zna~ajnih predstavnika sisarske lovne divqa~i, okolinu jezera nastawuje i zec, koji je ovde, kao i u celoj Vojvodini, prisutan sa zna~ajno smawenom brojno{}u.

Vrsta vla`nih livada je livadska voluharica (Microtus agrestis), ~ija se ju`na granica areala nalazi na severu na{e zemqe. Weno prisustvo trebalo bi utvrditi tokom daqih faunisti~kih istraìvawa.

Ugroènost vrsta vezanih za prirodna stani{ta poti~e iz ~iwenice, da na ovom podru~ju stani{ta su fragmentirana i me|usobno izolovana. Stalno prisustvo ~oveka, sa svojim direktnim i indirektnim uticajima (lov, kori{}ewe otrova u poqoprivredi, zaga|ewe, buka itd.) deluje u pravcu osiroma{ewa faune sisara.

Stoga se predlaù slede}e mere za{tite:

• formirawe bufer-pojasa oko ostataka prirodnih stani{ta; • formirawe i odràvawe ekolo{kih koridora prema susednim prirodnim

dobrima i prema dolini Tise; • kontrola zaga|iva~a; • pove}avawe povr{ine prirodnih stani{ta putem revitalizacije; • revitalizacija i obnavqawe {umaraka uz Kire{.



64

2.2.5. PRIRODNE VREDNOSTI REZERVATA OD NACIONALNOG I ME|UNARODNOG ZNAÂJA 2.2.5.1. Tipovi stani{ta od me|unarodnog zna~aja

EU – Direktive Saveta Evropske unije (Directive 92/43/EEC) Annex I – Tipovi prirodnih stani{ta ~ije o~uvawe zahteva odre|ivawe posebnih

podru~ja za wihovu za{titu. Znak “ * ” ozna~ava priroritetni tip stani{ta

1. Primorska i halofitna stani{ta 1340* Kontinentalne slane livade

1530* Panonske slane stepe i mo~vare

6. Prirodne i poluprirodne travna stani{ta

6250* Panonska stepa na lesu

6260* Panonska stepa na pesku 6410 Livade beskoqenke (Molinion coeruleae)

2.2.5.2. Biqne vrste od nacionalnog i me|unarodnog zna~ja

UZPR –Uredba o za{titi prirodnih retkosti Republike Srbije (Sl.gl. RS 50/93) . CLS – Crvena kwiga Flore Srbije 1. i Preliminarna crvena lista vaskularne

flore Srbije i Crne Gore, 2002 IUCN – Kategorije ugroènosti: EN– ugroène, VU –rawive, R– retke

IUCN glob – spisak globalno ugroènih vrsta IUCN Eur – spisak ugroènih vrsta u Evropi

Bern – Konvencija o za{titi evropskog divqeg ìvog sveta i prirodnih stani{ta, Bern,1979 ; Annex I – strogo za{ti}ene biqne vrste

CITES – Konvencija o me|unarodnoj trgovini ugroènih vrsta divqe flore i faune, Va{ington, 1973

EU – Direktive Saveta Evropske unije (Directive 92/43/EEC), Annex II –ìvotiwske i biqne vrste ~ije o~uvawe zahteva odre|ivawe posebnih podru~ja za za{titu

br. VRSTA UZPR CLS ME\UNARODNI ZNAÂJ

1. Adonis vernalis– gorocvet + VU 2. Astragalus excapus – stepski kozinac + CR/EN 3. Centaurea sadleriana– sadlerov razli~ak IUCN (Eur) R 4. Cirsium brachycephalum– kratkoglavi~asta palamida + EN/VU EU II 5. Orchis laxiflora sups. palustris– veliki ka}unak + EN/VU CITES

6. Orchis coriophora– smrdqivi ka}un + VU-NT CITES

7. Pulsatilla pratensis – mala sasa + EN/VU

8. Plantago schwarzenbergiana– {varcenbergova bokvica + VU IUCN (glob) E

9. Rhinanthus borbasii– borba{ijev {u{kavac +

10. Salvia austriaca – àlfija + VU

11. Silene multiflora – mnogocvetni pucavac + VU

12. Triglochin maritimum– morski trozubac + EN/VU



65

2.2.5.3. Vrste ptica od nacionalnog i me|unarodnog zna~aja

U tabeli su predstavqene vrste koje zavise od ovog podru~ja, i tri nivoa zna~aja:

UZPR - Vrste za{ti}ene Uredbom o za{titi prirodnih retkosti Republike Srbije (Sl.gl. RS 50/93)

SPEC kategorije ugroènosti- SPEC (BirdLife International, Tucker&Heath, 1994) SPEC -2: vrste ~ije su glavne populacije u Evropi, a imaju nepovoqan status

za{tite; SPEC -3: vrste koje imaju nepovoqan status za{tite u Evropi, ali se glavnina

populacije ne nalazi u Evropi; SPEC -4: vrste koje imaju povoqan status za{tite u Evropi, a ~ija je glavnina

populacije u Evropi.

IUCN kategorije ugroènosti: VU – rawive; DD - bez dovoqno podataka; LR - niska verovatno}a opasnosti (cd zavisne od za{tite, nt skoro ugroène, lc posledwa briga).

br. VRSTA UZPR SPEC IUCN 1. ùta ~apqa (Ardeolla ralloides) + 3 VU 2. bela roda (Ciconia ciconia) + 2 LRcd 3. eja mo~varica (Circus aeruginosus) + VU 4. vivak (Vanellus vanellus) + LRnt 5. prudnik ubica (Philomachus pugnax) + 4 VU 6. crnorepa muqa~a (Limosa limosa) + 2 VU 7. barska {quka (Gallinago gallinago) LRcd 8. mali àlar (Calidris minuta) + LRcd 9. severni àlar (Calidris alpina) + 3 LRcd 10. prudnik migavac (Tringa glareola) + 3 LRcd 11. mrki prudnik (Tringa erythropus) + LRcd 12. crvenonogi prudnik (Tringa totanus) + 2 VU 13. polojka (Actitis hypoleucos) + LRcd 14. carska {quka (Numenius arquata) + 3 VU 15. poqska {eva (Alauda arvensis) 3 VU 16. ùta pastirica (Motacilla flava) LRcd 17. modrovoqka (Luscinia svecica) + LRcd 18. obi~na travarka (Saxicola rubetra) + 4 LRcd 19. crnoglava travarka (Saxicola torquata) + 3 VU 20. cvr~i} tr{}ar (Locustella naevia) + 4 DD 21. barski trstewak (Acrocephalus palustris) 4 LRcd 22. trstewak rogoàr (Acrocephalus schoenobaenus) 4 LRcd 23. crnokapa grmu{a (Sylvia atricapilla) 4 LRcd 24. obi~na grmu{a (Sylvia communis) + 4 LRcd 25. mali svra~ak (Lanius minor) + 2 VU 26. rusi svra~ak (Lanius collurio) + 3 VU 27. bela senica (Remiz pendulinus) + LRcd 28. zlatna vuga (Oriolus oriolus) + LRcd 29. mo~varna strnadica (Emberiza schoeniclus) + VU 30. velika strnadica (Miliaria calandra) + 4 LRcd



66

2.2.5.4. Ostale ìvotiwske vrste od nacionalnog i me|unarodnog zna~ja

U tabeli su predstavqene vrste koje zavise od ovog podru~ja, i ~etiri nivoa zna~aja:

UZPR – vrste za{ti}ene Uredbom o za{titi prirodnih retkosti Republike Srbije (Sl.gl. RS 50/93)

IUCN – kategorije ugroènosti: VU - rawive; LR- niska verovatno}a opasnosti; (cd - zavisne od za{tite, nt - skoro ugroène, lc - posledwa briga), NE - neopredeqivane

Bern – Konvencija o za{titi evropskog divqeg ìvog sveta i prirodnih stani{ta, Bern,1979 ; Annex II – strogo za{ti}ene ìvotiwske vrste; Anex III –za{ti}ene vrste koje podleù posebnim upravnim

merama (regulisawe/zabrana eksploatacije, prometa i dràwa) EU – Direktive Saveta Evropske unije (Directive 92/43/EEC)

Annex II – ìvotiwske i biqne vrste od zajedni~kog interesa ~ije o~uvawe zahteva odre|ivawe posebnih podru~ja za wihovu za{titu.

Annex IV – ìvotiwske i biqne vrste od zajedni~kog interesa koje zahtevaju strogu za{titu.

Annex V – ìvotiwske i biqne vrste od zajedni~kog interesa ~ija eksploatacija podleè posebnim upravnim merama

br. VRSTA UZPR IUCN Bern EU Mollusca, Gastropoda –puèvi 1. Helix pomatia – vinogradarski pu` V Annelidae, Hirudinea - pijavice 1. Hirudo medicinalis – pijavica III V Arthropoda, Insecta - insekti 1. Adalia bipunctata – bubamara + 2. Aeschna viridis– vilin kowic LRnt IV 3. Carabus cancellatus– tr~uqak + 4. Coccinella septempunctata – bubamara + 5. Myrmecoleon formicarius – mravqi lav + 6. Oryctes nasicornis – buba nosorog + Vertebrata, Pisces - ribe 1. Abramis sapa – crnooka deverika III 2. Misgurnus fossilis – ~ikov + III II 3. Silurus glanis – som III



67

br. VRSTA UZPR IUCN Bern EU

Vertebrata, Amphibia – vodozemci 1. Bombina bombina – crvenotrbi muka~ + VU II II, IV

2. Bufo bufo – obi~na krasta~a + - III

3. Bufo viridis– zelena krasta~a + VU II IV

4. Hyla arborea– gatalinka + VU II IV

5. Pelobates fuscus– àba ~e{wa~a + VU II IV 6. Rana dalmatina – {umska àba + II IV 7. Rana kl. Esculenta – zelena àba - - III V 8. Rana lessonae – mala zelena àba - - III IV 9. Rana ridibunda – velika zelena àba - - III V 10. Rana temporaria – àba travwa~a + - III V 11. Triturus cristatus – veliki mrmoqak + VU II II, IV 12. Triturus dobrogicus – podunavski mrmoqak + VU II II 13. Triturus vulgaris – mali mrmoqak + - III Vertebrata, Reptilia– gmizavci 1. Ablepharus kitaibelii– panonski, kratkonogi gu{ter + NE II IV 2. Elaphe longissima – smuk, eskulapova zmija + VU II IV 3. Emys orbicularis – barska korwa~a + VU II II, IV 4. Lacerta agilis – livadski, sivi gu{ter + LRcd II IV 5. Lacerta viridis – zelemba} - VU II IV 6. Natrix natrix – belou{ka + - III 7. Natrix tessellata – ribarica - VU II IV 8. Podarcis muralis– zidni gu{ter - LR II IV 9. Podarcis taurica – stepski gu{ter + VU II IV Vertebrata, Mammalia – sisari 1. Crocidura leucodon – rov~ica + Lr-nt III 2. Erinaceus europaeus – je` + Lr-nt III 3. Lepomus europeus – zec III 4. Lutra lutra – vidra + VU II II, IV 5. Mustela erminea – hermelin + Lr-nt III 6. Mustela nivalis – lasica + Lr-nt III 7. Neomys anomalus– vodena rov~ica + Lr-nt III 8. Plecotus austiacus – qiqak + Lr-nt II IV 9. Putorius putorius – tvor Lr-nt III V 10. Sorex araneus – rov~ica + Lr-nt III 11. Talpa europea – krtica + Lr-nt



68

2.3. PREDEONE KARAKTERISTIKE 2.3.1. PREDEONE KARAKTERISTIKE OKOLINE LUDA[KOG JEZERA

Jedinstvenost ovog predela je wegova otvorenost i preglednost. Struktura predela ipak nije monotona i mozai~nost uslovqena prirodnim uslovima doprinosi dinami~nosti. Jezero u depresiji i okolna naseqa sa svojim tradicionalnim vidovima kori{}ewa prostora doprinose karakteristi~nosti podru~ja.

Na podru~ju preovladava otvoreni tip vegetacije: stepa, mo~vare, tr{}aci i slatine. [ume se javqaju samo u malim fragmentima: na pe{~ari su predstavqeni grupacijama topola, a uz Kire{ nalaze se ostaci poplavnih {uma poqskog jasena.

Mozai~nost predela je uslovqena edafskim i hidrolo{kim prilikama, ovu teksturu prati i mozaik prirodnih i antropogenih povr{ina. Visok stepen predeonog diverziteta je osnovna karakteristika podru~ja.

Namena povr{ina sve do sredine dvadesetog veka je tako|e bila prilago|ena prirodnim uslovima sredine. Sala{arski tip gazdovawa je dao pe~at razvoju naseqa, koja nisu kompaktna i pokazuju jaku tendenciju {irewa izvan urbanizovanih podru~ja (prilog 8).

Ve}i deo povr{ine Rezervata pripada Suboti~koj pe{~ari. U hidrolo{kom smislu Luda{ko jezero i kompleks vla`nih stani{ta skoro u potpunosti zavise od hidrolo{kih uslova Pe{~are.

2.3.2. ISTORIJAT PREDELA

2.3.2.1. Prirodni karakteristike predela u pro{losti

Ve}i deo povr{ine Rezervata pripada Suboti~koj pe{~ari, a u hidrolo{kom smislu Luda{ko jezero i kompleks vla`nih stani{ta skoro u potpunosti zavisi od hidrolo{kih uslova pe{~are.

Suboti~ko-Horgo{ka pe{~ara se nalazi na ju`nom obodu pe{~arskog platoa koji se pruà u me|ure~ju Dunava i Tise, od Budimpe{te do Subotice, na samoj granici lesne zaravni Ba~ke. [ire podru~je prirodnog dobra se nalazi u {umostepskoj zoni, prirodnu vegetaciju regiona (PARABU}SKI I JANKOVI}, 1978; NIKOLIĆ 1986) predstavqaju prostrana stepa po{arana sa mawim ili ve}im {umskim podru~jima. Zbog talasaste povr{ine peska, podzemna voda formira jezera i mo~vare u depresijama, dok na pe{~anim dinama i u wihovoj neposrednoj blizini moè da opstane samo polupustiwski tip vegetacije. Podru~je ove pe{~are u svom prirodnom stawu je bilo bogato staja}im vodama i privremenim vodotocima. Na samom dodiru Pe{~are i lesne zaravni Ba~ke, nastalo je niz plitkih jezera pod uticajem podzemnih voda, koje poti~u sa Pe{~are. U svom prirodnom stawu ove staja}e vode su bile slatinskog karaktera, sa mawom ili ve}om koli~inom soli.

Na granici peska i lesa se javqaju prelazni tipovi zemqi{ta, a procesi zaslawivawa stvaraju razne tipove slatina na niìm delovima terena. Kao rezultat svih ovih faktora, prirodni lik predela je bio mozai~an, sa izrazito visokom stepenom raznovrsnosti stani{ta i vrsta.



69

2.3.2.2. Antropogeni uticaji

Prou~avawem istorijata predela na osnovu arheolo{kih podataka, starih karata i arhivskih materijala) uo~ava se, da je bogatstvo prirodnih resursa uslovqena mozai~no{}u predela, privuklo qude ve} od kamenog doba. Arheolo{ki tragovi qudskog prisustva u pojasu oko Luda{kog jezera datiraju od paleolitika, pa sve do sredwevekovnih naseqa (SEKEREŠ A., 2002). U okolini Subotice, podru~je Luda{kog jezera krije najve}i broj arheolo{kih nalazi{ta (prilog 13) i smatra se da je bilo najintenzivnije naseqavano podru~je tokom istorije (SZEKERES ÉS RITZ, 1998).

Na poluostrvu Buxak je otkriveno naseqe iz neolitika, koje daje prve podatke o ìvom svetu jezera (SEKEREŠ L., 1966) i potvr|uje da je prirodna vegetacija okoline bila stepa po{arana sa mawim {umovitim delovima, a jezero je imalo slatkovodni karakter. Stanovnici ovog naseqa su se ve} bavili i poqoprivredom.

Iako je okolina jezera bila naseqena u vi{e navrata, stanovnici su se prilagodili uslovima regiona i nisu bitno uticali na karakter predela. Do prvih poznatih promena je do{lo za vreme turske vladavine, kada su uni{tene stare, iskonske {ume. Opusto{eno podru~je je vekovima sluìlo kao pa{wak.

Ponovno naseqavawe stanovni{tva zapo~eto je u XVIII veku i pra}eno je {irewem obra|enih povr{ina. Okolina jezera krajem XIX veka je ve} bila

pokrivena gustom mreòm sala{a (NAGY I SZABADOS 1998). Gazdovawe na sala{ima je bilo zatvorenog tipa, uz zadovoqavawe svih potreba stanovni{tva, koje se podjednako bavilo ratarstvom i sto~arstvom.

Sala{arski tip gazdovawa je bio prilago|en mozai~nosti predela: raspored wiva, vinograda, ko{anice i pa{waka pratio je {arenilo edafskih i hidrolo{kih uslova. Obra|ivani su samo kvalitetni tipovi zemqi{ta. Vla`na i slatinska stani{ta su o~uvana kao pa{waci, ko{anice i tr{}aci. Tradicionalan na~in gazdovawa je omogu}io o~uvawe znatnog dela biodiverziteta predela, o ~emu svedo~i bogatstvo flore i faune jezera opisano sredinom XX veka (RAFAJLOVIĆ I SELEŠI 1957).

Slika 3 Sala{ sagra|en iz prirodnog materijala

2.3.2.3. Neadekvatno kori{}ewe prirodnih resursa

bez

2 iz svog okruèwa

osle II Svetskog rata u regionu je otpo~eo razvoj intenzivne poqoprivrede, Pprocene pravih ekolo{kih kapaciteta pe{~are. Kao prvi preduslov za

formirawe velikih poqoprivrednih parcela bilo je odvodwavawe depresija (prilog 6). Nivo podzemne vode se smawio sa 1-1,5 m, vla`na stani{ta sa isto~ne strane jezera su skoro nestala, a na vi{im terenima se pove}ala potreba za zalivawem. Predeo je postao sve uniformniji, biodiverzitet se smawio.



70

Usmerenom politikom se uticalo, da stanovni{vo napusti sala{e. Bilo je poku{aja da se raseqava najstarije naseqe regiona, [upqak (Luda{ki {or) (SABADOŠ, VIDER I MIKEŠ 2003).

Fizi~ke osobine peskovitog zemqi{ta i blizina podzemne vode su glavni fakt

2.3.3. A

ori koji odre|uju ne samo prirodni biqni pokriva~, nego i mogu}nosti kori{}ewa predela. Neadekvatno kori{}ewe postoje}ih resursa je stvorilo brojne probleme kao {to su zaga|enost podzemnih voda i nagla eutrofizacija preostalih povr{inskih voda, a razvoj intenzivne poqoprivrede je ko~io nedostatak vode (SABADOŠ I RAFAI 2002). Problem navodwavawa sve do danas nije re{en. Privatnici koriste za navodwavawe kvalitetnu vodu za pi}e ne samo iz prvog, nego i iz drugog vodonosnog sloja.

NTROPOGENE KARAKTERISTIKE PREDELA

2.3.3.1. Izgra|ene povr{ine

da{kog jezera se nalazi izme|u ~etiri naseqa: Pali}, Hajd

Slika37 Severni deo

la`ni kompleks LuVukovo (ukqu~uju}i Nosu), [upqak (Luda{) i Ba~ki Vinogradi (Prilog 8). Ova

naseqa kao i isto~ni deo Pali}a, su nastala od sala{a raspore|enih mawe-vi{e ravnomerno na obradivim povr{inama pe{~are. Tipi~an oblik naseqa je “{or”: niz ku}a u duìni od 1 do 4 km, izme|u kojih se nalaze poqopriv-redne povr{ine. Vaè}i Urbanis-ti~ki planovi mesnih zajednica izraàvaju poku-{aj da se formi-raju kompaktnija naseqa, ali veli-ki deo stanov-ni{tva ìvi iz-van granica gra-|evinske zone. Sva ~etiri naseqa su u fazi {irewa, {to je pra}eno izgrad-wom infra-strukture.

Luda{kog jezera sa okolnim naseqima



71

2.3.3.2. Saobra}ajnice

Preko podru~ja vla`nog kompleksa prelaze brojne saobra}ajnice (prilog 8), od koj

severnu Evropu sa Balkanskim poluostrvom

• pruàju}i se u pravcu

Urbanizovane povr{ine koje opasuju podru~je me|usobno su povezane asfaltnim

om,

• “Naftagas”

• e ambalaè (izgra|en pre tri decenije, nije

Pored navedenih, postoji i mreà starih seoskih puteva u obliku pe{~anih,

koja bi bila

.3.3.3. Komunalna infrastruktura

a naseqima koja okruùju Rezervat, samo delom postoji organizovani sistem vodo

lisawe otpadnih voda postoji samo u centralnom delu Pali}a, u duìni od ne

ih su dve od me|unarodnog zna~aja: • Autoput E-75, koji spaja zapadnu i

i Bliskim istokom, obilazi jezero sa zapadne i severne strane. Preseca vla`ni kompleks Luda{kog jezera na tri lokaliteta. Me|unarodna èlezni~ka pruga Subotica-Segedin, istok-zapad, deli vla`ne livade na zapadu (Kivago) i na istoku (Pere{) na dva dela. Pruga je izgra|ena pre 140 godina i na osnovu postoje}ih podataka ne deluje negativno na vodni reìm vla`nog kompleksa.

putevima. Glavnu osu ove putne mreè ~ini magistralni put koji ide od Subotice do grani~nog prelaza Horgo{. Put prelazi preko vla`nog kompleksa severno od jezera gde preseca celine vla`nih livada sa zapadne i sa isto~ne strane jezera. Od lokalnih asfaltnih puteva, tri su od posebnog zna~aja za za{ti}eno dobro:

• Luda{ki {or, prolaze}i kroz naseqe [upqak pruà se paralelno sa jezeri na dva lokaliteta ide uz samu obalu jezera u duìni od nekoliko stotina metara. Luda{ki {or preseca vla`no podru~je ûrgo u sredini. Put izme|u Hajdukova i Nose je izgra|en za potrebe stanice NISi odvaja poplavno podru~je Kire{a od jezera. Put ima malu frekvenciju saobra}aja, ali stvara barijeru za ìvotiwski svet na lokaciji, koja je jedna od najbogatijih retkim vrstama. Asfaltni put severno od fabrikuveden u katastar) se nadovezuje na magistralni put. Prelazi preko ju`nog dela Pere{a.

letwih saobra}ajnica. Na podru~ju nema organizovanih parkinga. Nedostaje interna saobra}ajnica uz jezero, tipa letweg puta, neophodna za funkcionisawe ~uvarske slu`be.

2

Nsnabdevawa. Ve}ina stanovnika koristi pojedina~ne bunare za vodosnabdevawe

sa raznih dubina. Za zalivawe se koriste bunari iz prve, a ~esto i iz druge izdani ili jame.

Kanakoliko kilometara. Ostali deo stanovni{tva koristi propusne septi~ke jame

bez ikakvog pre~i{}avawa. êsta pojava je pretvarawe starih kopanih bunara u septi~ku jamu, {to pove}ava zaga|enost podzemnih voda. Kanalizacija sa naseqa Pali} uliva se u lagune, koje se nalaze na severnom delu korita nekada{weg Slanog jezera. Posle kratkog zadràvawa u lagunama, otpadne vode se ulivaju u kanal Pali}-Luda{. U samom kanalu nizvodno od Slanog jezera, kao i na u{}u kanala



72

redovno dolazi do uginu}a riba, naj~e{}e u letwem periodu, kada zbog razlagawa otpadnih voda dolazi do nedostatka kiseonika.

2.3.3.4. Elektrosnabdevawe, PTT, gasovod dr.

Na podru~ju postoji razvijena mreà elektrovodova 10/04 KV i ve}i broj trafostanica. Svi vodovi su vazdu{ni, osim dela vodova povr{ine za posebne namene.

Sva naseqa podru~ja su snabdevena telefonskom vezom. Odvoèwe sme}a je organizovano za sva naseqa oko Rezervata.

U planu je izgradwa gasovoda za okolna naseqa. Sabirna stanica za gas je izgra|ena unutar podru~ja za{ti}enog dobra, na lokaciji nekada{we sabirne stanice za naftu.

2.3.3.5. Povr{ine posebne namene

Povr{ine posebne namene se ne iskazuju posebno u bilansu povr{ina, ali, po pravilu, predstavqaju obavezne prioritete kod odre|ivawa na~ina kori{}ewa podru~ja. Ste~ene obaveze na podru~ju su:

• gra|evinska podru~ja utvr|ena urbanisti~kim dokumentima; • izgra|ene parcele/objekti sa urednom dokumentacijom; • eksploataciona poqa gasa NIS “Naftagas”-a; • postoje}a saobra}ajna i komunalna infrastruktura; • kompleks objekata nekada{we fabrike ambalaè; • gasovod “SOS Pali} – OUS Nadrqan” na podru~ju Pere{.

Planirana namena koja, na osnovu javnog interesa, ima prioritet, je

• izgradwa druge trake autoputa E-75, koji prelazi preko podru~ja predloènih za za{titu na tri lokaliteta.

Na podru~ju “Pere{“ u obliku enklave unutar za{titne zone, na granici reìma II i III stepena za{tite, nalazi se

• sabirna stanica NIS ”Naftagas”-a 2.3.4. KARAKTERISTIKE PRIRODNIH POVR[INA

2.3.4.1. Fragmenti prirodnih stani{ta

Prirodne povr{ine regiona se sastoje od fragmentiranih ostataka prirodnih stani{ta veli~ine 5-100 ha, koji su me|usobno izolovani obradivim povr{inama, naseqima i saobra}ajnicama. Osim ko{anica i pa{waka, ~ije se povr{ine drasti~no smawuju iz godine i godinu, zna~ajni deo biodiverziteta je o~uvan na me|ama, uz kanale i uz prugu. Ta izolovana ostrvca prirode su izloèna mnogobrojnim negativnim uticajima antropogene sredine. Intenzivna



73

poqoprivreda i {umski zasadi stranih vrsta pomaù {irewe invazivnih vrsta, koje razaraju strukturu iskonske vegetacije i ubrzavaju izumirawe vrsta i smawewe biodiverziteta. Pod uticajem odvodwavawa i dugotrajnih su{a, zapo~eto je preoravawe nekada{wih livada i wihovo pretvarawe u wive ili vo}wake.

Geografske karakteristike podru~ja (prigrani~ni poloàj, prelaz me|unarodnog autoputa E-75, blizina Subotice) i difuzni karakter naseqenosti podjednako doprinose razvijenosti mreè saobra}ajnica (prilog 8). Saobra}ajnice pretstavqaju barijere za veliki broj vrsta, pove}avaju}i fragmentaciju prirodnih stani{ta.

2.3.4.2. Karakteristike za{ti}enih prirodnih dobara

Za{ti}ena podru~ja regiona se sastoje od fragmentiranih ostataka prirodnih stani{ta, {to se jasno uo~ava u strukturi pri-rodnih dobara: ili su sastavqena od brojnih sub-jedinica, kao SRP «Selevewske pustare» (slika 38), ili su najvredniji delovi, pod stroìjim reìmima za{tite rasuti po prostoru (PIO «Suboti~ka pe{~ara»).

Slika 38 SRP «Selevewske pustare» sa deset prostornih subjedinica

Pojedina~ni delovi za{ti}enih dobara naj~e{}e su izolovana me|usobno obra|enim povr{inama ili saobra}ajnicama (pruge, autoput), koje nisu opremqene prelazima za ìvotiwe. Dugoro~no posmatraju}i, takvi fragmenti ne mogu da o~uvaju svoje prirodne karakteristike niti nisu u stawu da trajno omogu}uju opstanak ugroènim populacijama koje ìve na wima. U slu~aju izumirawa populacije odre|ene vrste na nekom fragmentu, izolovan poloàj onemogu}uje useqavawe jedinki iz susednih populacija.

Neki kqu~ni resursi, neophodni za opstanak ugroènih vrsta (npr. koridori sezonskih migracionih kretawa, lokacije za razmnoàvawe), ostali su van granica za{ti}enih dobara.

2.3.6. UGRO@AVAJU}I FAKTORI I MERE ZA[TITE Faktori koji ugroàvaju o~uvawe/obnavqawe prirodnih resursa predela

Trenutno stawe ugroènosti prirodnih resusrsa predela je posledica neadekvatnog razvoja privrede regiona. Pogor{avawe kvaliteta ìvotne sredine je pra}eno nestankom prirodnih povr{ina, smawewem predeonog, ekosistemskog i specijskog diverziteta. Najva`niji ugroàvaju}i faktori su:

o odvodwavawe depresija, ~ime je nivo podzemne vode postao niì sa 1,5-2 m u regionu, {to je dovelo do nestanka mnogih vla`nih podru~ja i pove}alo potrebu za zalivawem;

o zalivawe iz drugog vodonosnog sloja, {to dugoro~no ugroàva resurse pija}e vode;



74

o {irewe naseqa po depresijama, {to izaziva daqe odvodwavawe usled za{tite stambenih objekata i pogor{ava vodni reìm regiona;

o kopawe ribwaka u depresijama do freatske izdani; o pretvarawe prirodnih stani{ta u obradivo zemqi{te: o intenzivna poqoprivreda kao izvor difuzne zaga|enosti vode i zemqi{ta; o nedostatak kanalizacione mreè, {to pove}ava difuzno zaga|ewe podzemnih

voda; o odlagawe izgradwe pre~ista~a - ulivawe kanalizacije naseqa Pali} u jezero

Luda{; o pretvarawe starih kopanih bunara u septi~ke jame, {to pove}ava zaga|enost

podzemnih voda; o autoput E-75 preseca prirodnu ekolo{ku celinu Pali}kog i Luda{kog

jezera, preseca stalne i privremene pritoke Luda{kog jezera i odvaja deo vla`nog komleksa od tela jezera;

o saobra}ajnice (pruga, asfaltni putevi i autoput) nisu opremqene prelazima za ìvotiwe, {to dovodi do nestanka vrsta sa sezonskim migracijama;

o fragmentiranost i izolacija ostataka prirodnih povr{ina onemogu}uje dugoro~ni opstanak ugroènih vrsta pod uslovima pasivne za{tite.

Predloène mere za{tite

• uskla|ivawe programa razvoja regiona sa rawivo{}u podru~ja i sa principima odrìvog razvoja;

• posvetiti odgovaraju}u pa`wu poboq{avawu kvaliteta ìvotne sredine (naro~ito vodnog resursa);

• preispitati programe planiranih melioracionih zahvata podru~ja i uskladiti ih sa realnim potencijalima regiona (smawiti odvodwavawe);

• prilago|avawem namene povr{ina mozai~no promenqivim osobinama predela sa~uvati predeoni diverzitet podru~ja;

• za uspe{nu za{titu prirodnih povr{ina je neophodno formirawe funkcionalnih celina u ekolo{kom i hidrolo{kom smislu, sa odgovaraju}om za{titnom zonom;

• pristupiti revitalizaciji degradiranih stani{ta prirodnih dobara; • formirawe ekolo{ke mreè prirodnih i prirodolikih povr{ina i

povezivawe regionalne mreè sa podru~jima “Natura 2000” Ma|arske iste geo-biolo{ke celine.



75

2.3. ARHEOLO[KO-PALEONTOLO[KE VREDNOSTI I SPOMENICI

KULTURNE BA[TINE 2.3.1. ARHEOLO[KO-PALEONTOLO[KE VREDNOSTI

Na samoj zapadnoj obali Luda{kog jezera (poluostrvo na katastarskoj parceli 29583 KO Subotica) nalazi se neolitsko naseqe Luda{-Buxak, a na wegovoj severoisto~noj obali na podru~ju stare jezerske terase naseqe Nosa-Biserna obala. Oba naseqa imaju sem arheolo{kih i odre|ene paleontolo{ke vrednosti: na|eni su ostaci kostiju ìvotiwa koje su se gajile i koristile od strane stanovnika tih naseqa, kao i kosti nekih divqih ìvotiwa. Me|u posledwima treba ista}i pre svega vrste koje su danas postale ve} prava retkost, kao {to su velika dropqa (Otis tarda), na|ena na oba arheolo{ka lokaliteta i diqa ma~ka (Felis silvestris), zabeleèna samo u nasequ Luda{-Buxak.

Pored ostataka ovih vrsta utvr|eno je da su na ovim prostorima ìveli i dabar, divqi magarac i pragove~e. Od posebnog je zna~aja nalazi{te ostataka skeleta mamuta (Elephas primigenius) u Nosi na dubini od 4 m.

2.3.2. ARHEOLO[KA NALAZI[TA

Okolina jezera krije najve}i broj arheolo{kih nalazi{ta u okolini Subotice a smatra se da je to bilo i najintenzivnije naseqavano podru~je tokom istorije (SZEKERES I RITZ 1998). Naseqa, nekropole, usamqeni grobovi, humke, ostave i dr. uz re~icu Kere{, na obali Luda{kog jezera i prostor naseqa Nosa, bogata su riznica iz perioda paleolita, neolita, bakarnog doba, sredweg veka - renesansnog razdobqa XIV i XV veka (prilog 13).

Godine 1965. na Buxaku je bilo otkriveno naseqe iz mla|eg kamenog doba koje je pripadalo zemqoradni~ko-sto~arskom kulturnom tipu. ôvek mla|eg kamenog doba stanovao je u gra|enoj ku}i, podizanoj na ~etvrtastoj osnovi, sa jednom velikom prostorijom u kojoj je pored porodice boravio i jedan broj doma}ih ìvotiwa. Ku}e su gra|ene tako {to su se u liniji zidova gusto zabijali kol~evi prepletani savitqivim pru}em i oblepqeni blatom.

Slika 39 Glineni oltar iz praistorije, Luda{-Buxak

Tragove ìvota bakarnog doba ~uva Biserna obala u Nosi, gde su stru~waci nai{li na osam grobova, u kojima su na|ene glinene posude koje upu}uju na `rtvene ponude u jelu i pi}u. Tragovi kultura bronzanog i gvozdenog doba, u pojasu oko Luda{kog jezera, mogu se prona}i tek sporadi~no.

Negde u prvoj polovini II veka nove ere pojavquje se populacija polunomadskog karaktera poznatog pod imenom Sarmati. O wihovoj kulturi i na~inu ìvota svedo~i jedno malo grobqe otkriveno na Nosi. Razdobqa i kulture {to za ovim slede predstavqene su jednako sporadi~nim nalazima u priobaqu



76

Luda{kog jezera. Otkri}e na podru~ju Pere{ pripada avarskom arheolo{kom nasle|u. Odre|ivawe zna~ewa qudskih i ìvotiwskih likova urezanih u ko{tanu alatku navela je na istraìvawe ve}i broj nau~nika. Nasle|u ma|arskih doseqenika pripada otkri}e koje spada me|u najranije na podru~ju Luda{kog jezera: »1870. godine jedan pastir na Pere{koj pusti u jednoj od pe{~anih humki nai{ao na qudsku i kowsku lobawu. Pored kowske lobawe otkrio je dva stremena, a me|u kowskim zubima uzde i potom kosti, qudske i kowske, kao i 36 komada dugmadi«.

Na ovom podru~ju se zna za vi{e sredwovekovnih naseqa i grobqa. Do sada su otkriveni temeqi crkava i grobqa na breùqku Hinga i na podru~ju Kilapo{.

Spisak najzna~ajnijih arheolo{kih lokaliteta u okviru Rezervata1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Nosa – Biserna obala (Paleolit) Nosa – Biserna obala (Neolit) Hajdukovo – Buxak (Neolit) Hajdukovo – Buxak (Sredwi vek) Stara Torina – @uta obala – Roka (Neolit) Stara Torina – @uta obala (Sarmatski period) Hajdukovo – Fabrika ambalaè (Sarmatski period) Nosa – Pere{ – Obala Kire{a (Avarski period) Nosa – Jankovo brdo (Avarski period) Nosa – Hinga (Sredwi vek) Hajdukovo – Obala Kire{a (Bronzano doba) Hajdukovo – Talanterem (Bronzano doba) Hajdukovo – ûrgo (Doba starih Ma|ara) Ludo{ki {or -Crkvina obala (Sarmatski period) Dowi Luda{ – Babahalom (Sredwi vek) Ba~ki Vinogradi – Pere{ (Bronzano doba i sarmatski period)

(izvor podataka: Peter Ricz vi{i kustos arheolog, Gradski muzej, Subotica)

2.3.3. ETNOLO[KE VREDNOSTI LUDA[KOG KOMPLEKSA 2.3.3.1. Naseqe [upqak (Luda{)

Naseqe [upqak (Luda{) se u pisanim dokumentima prvi put spomiwe 1335. godine, kao “Ludasyghaz”. Pojavquje se na zna~ajnijim kartama od XVI. veka. Za vreme turske vladavine, 1543. u poreskim spisima Kalo~anskog biskupa naseqe je ubeleèno pod imenom Luda{. U popisu komore iz 1572. Luda{ se spomiwe kao kumanska pustara. U turskom poreskom popisu iz 1580. godine naseqe, koje tada pripada Suboti~koj nahiji, ima 29 ku}a-poreskih obveznika. Bele{ke frawevaca sa kraja doba pod Turcima svedo~e o tome da se stanovni{tvo Subotice sklawalo pred zulumom u tr{}ake Luda{kog jezera, posle ~ega su mnogi pobegli u Segedin (MAGYAR, 1997).



77

Razvoj sala{a u {iroj okolini Luda{kog jezera po~iwe u XVIII veku. Oko 1740-e godine Luda{ naseqava veliki broj segedinskih odgajiva~a duvana. Na temequ dokumentacije iz XVIII i po~etka XIX veka moè se konstatovati nekoliko lokaliteta gradwe iz ranijih perioda kao i u{oreni sala{i sa po~etka XIX veka, posebno gusti oko jezera Luda{, na prostoru naseqa [upqak i ûrgo. Broj stanovnika se stalno uve}avao, te su 1832. godine u selu izgra|ene crkva i {kola. Do 1880. godine Luda{ je izraslo u katoli~ko naseqe sa 4129 stanovnika.

Do sredine XX veka Luda{ je bio najva`nije naseqe u okolini jezera. Imao je svoju crkvu, grobqe, a ovom trasom i{la je i po{ta izme|u Subotice i Kawiè. Hajdukovo, naseqe na severnoj obali jezera, nastao je po~etkom XX veka zahvaquju}i sve ra{irenijoj sadwi vinove loze na Pe{~ari. Luda{ je i posle wegovog osnivawa zadrào vode}u ulogu, sve do izgradwe autoputa E-5, koji prolazi kroz Hajdukovo, nije izgubio na ranijem zna~aju. U pogledu razvoja daleko je zaostao za novim selom. Wegovim blatwavim, zemqanim putevima me{tani su se oteàno kretali, dok se Hajdukovo brzo razvijalo. U prvoj polovini XX veka mewaju naziv naseqa Luda{ u [upqak. Tokom zadwe decenije ravnopravno se koriste oba naziva: [upqak na srpskom, a Luda{ na ma|arskom jeziku.

Slika 40 Tradicionalna ku}a

2.3.3.2. Tradicionalan na~in ìvota

Na ovom podru~ju, zahvaquju}i kulturnoj i nacionalnoj raznolikosti, mogu se na}i izuzetno va`ne etnografske vrednosti. Na pojedinim delovima okoline jezera zavi~ajno nasle|e je opstalo u raznim dobima, kao, {to to pokazuje npr. Luda{ki {or, gde savremena putna mreà nije izgra|ena sve do osamdesetih godina, a odse~enost od sveta sa~uvala je zate~enu arhai~nost.

Tradicionalne seoske ku}e su trodelne, ponekad sa tremom, pravqene su od naboja i pokrivene tr{~anim krovom. Ulazi se u sredwu prostoriju koja je uop{teno predvorje i kuhiwa. Iz we se moè dospeti u druge dve prostorije: u ~istu sobu {to je okrenuta ulici i u sobu za stanovawe koja gleda na zadwe dvori{te. Sobe su zagrevane furunom. Ona se loìla iz predvorja gde se nalazilo i ogwi{te »pod oxak«, klupica i mesto za kotli} (BESZÉDES, 1991; 1994)

Slika 41 Skica furune

U okolini jezera me{tani su se do kraja ~etrdesetih godina XX veka obla~ili u tradicionalnu no{wu. Deo sve~ane ènske no{we predstavqa nabrana sukwa {to se navla~ila preko ve}eg broja podsukwi i dopirala do polovine listova, potom



78

keceqa i uska bluza »uz telo«. ène su na pun|u stavqale izvezenu kapicu, a preko svega vezivale maramu. Mu{karci su nosili ~izme, jaha}e »bri~es« pantalone, prsluk sa ukrasnim dugmetima, ko{uqu i kaput. Na glavi su imali {e{ir. Deo mu{ke no{we po zimi bio je koùh do zemqe. Do XIX. veka ène na sala{ima su same plele, tkale i {ile svoju ode}u (RAFFAI, 1994).

Veoma je {arolik svet verovawa i bajki {to ìve u ovom kraju. Pored ve{tica moè se ~uti za bi}a kojima se pridaju natprirodne mo}i kao {to je »talto{« (vrsta ~oveka sa {amanskim sposobnostima – ume da se pretvara u razne ìvotiwe: kowa, psa, vranu), »|ak – vilewak«, »ko~ija{ – nau~nik«. Tako|e, postoje pri~e o blagu koje je skriveno na osobit na~in, kao i o sablasnoj svetlosti {to se no}u pomaqa nad jezerom (MATIJEVICS,1970; RAFFAI, 2001; 2002).

2.3.3.3. ôvek i jezero

Po predawu o poreklu imena sela Luda{ ([upqak), selo i jezero su dobili ime po guski (na ma|arskom “lud”), jer je “ovde bilo mno{tvo divqih gusaka”.

Jezero i okolne livade u pro{losti su predstavqali zna~ajnu privrednu vrednost. Tokom ~estih su{nih leta sa tih livada je ko{ena najboqa trava. Tokom proteklih stole}a bilo je u vlasni{tvu grada Subotice, kome su zakupci pla}ali najam za se~u trske, za sakupqawe soli i za ribolov. Interese zakupaca branila je ~uvarska slu`ba. Stanovnici obale su i pored toga na bezbroj na~ina koristili trsku i rogozinu, lovili ~ikov korpama, sakupqali jaja ptica koje su se gnezdile u trsci i poznavali sve tehnike kojima su gotovo neprimetno dolazili do ribe i divqa~i sa vode.

Neko} su trsku najboqeg kva-liteta sekli upravo iz Luda{kog jezera. Me{tani su po me|usobnom dogovoru zauzimali parcele na kojima bi sekli trsku, a dobitak bi im se izdvajao u odre|enom delu po`wevene trske. Trska se, pre svega koristila za pokrivawe ku}a i ostalih gra|evina u seoskom gazdinstvu sve do pedesetih godina XX veka. U ono vreme postojalo je vi{e »majstora tr{~ara«, koji su se odli~no razumeli u pravqewe tr{~anih krovova. Oni su jednako dobro poznavali i izradu zidova od naboja. Tako|e, zabate ku}a pravili su od trske oblepqene ilova~om. Od trske su pravqeni i zidovi slabijeg kvaliteta. U pro{losti su i pomo}ne zgrade imale tr{~ane zidove, a od we je pravqena i ograda. Od listova rogoza se pravio tepih.

Slika 42 Tradicionalan na~in se~e trske



79

Tr{~ak, kao zaklon pred opasno{}u, u{ao je i u istorijsko se}awe ìteqa okoline. U posebnoj grupi istorijskih kazivawa, {to ~uvaju se}awa na ratove sa Turcima, mesto zbivawa je uvek – tr{~ak. Jezero je sluìlo i kao skrovi{te okolnim odmetnicima, od kojih se izdvaja [andor Roà, ~uvena li`nost XIX veka. Po wemu je nazvano i ostrvce u jezeru (RAFFAI, 2002).

2.3.3.4. Etnolo{ke vrednosti podru~ja

Od vrednosti ozna~enih sa aspekta etnografije, koje zasluùju za{titu i svesno o~uvawe, a koje bi tokom kasnijeg ekonomskog razvoja predstavqale potencijalnu bazu za razvoj turizma izdvajaju se:

o forma naseqa; o objekti narodnog graditeqstva (trodelne stambene zgrade sa slobodnim

oxakom, verandom i tr{}anim krovom, letwe kuhiwe, cvetwaci u okviru oku}nice itd.) ;

o kultura stanovawa (ure|ewe stana); o sakralni objekti (krstovi krajputa{i, kip sv. Ivana Nepomu~kog, crkva,

grobqe itd.); o zanatske radwe (berbernica); o kurije (ka{teli Ingus i Vince); o javne zgrade ({kole, zdravstveni dom); o teritorije i zgrade vezane za sto~arstvo i poqoprivredu (ekonomske zgrade

kao ambari na salincima, kru`ni koko{waci), kao i tehnike wihove gradwe.

Vrednost predstavqaju i povr{ine koje sluè tradicionalnim ekonomskim delatnostima, vinogradi, vo}waci (stari vinski podrumi, zgrade za ce|ewe gro`|a sa svojom opremom itd.), zatim sredstva i objekti u slu`bi gajewa belog luka, duvana itd. Sa etnografskog i ekonomskog aspekta vaàn privredni prostor pred-stavqa i jezero, prevashodno zbog trske i rogoza. (izvor podataka: Judit Rafai, Gra-dski muzej Su-botica)

Slika 42 Tradicionalan

na~in obrade vinograda u podno`ju Hinge



80

2.3.4. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA

Po podacima Me|uop{tinskog zavoda za za{titu spomenika kulture iz Subotice, u granicama Rezervata nalaze se slede}a nepokretna kulturna dobra (prilog 13):

o Arheolo{ko nalazi{te “Buxak” (na poluostrvu Buxak). Paleolitski naseobinski lokalitet. Godine 1951-65 izvr{ena su mawa za{titna arheolo{ka iskopavawa, istra`ena je jedna tre}ina naseqa.

o Arheolo{ko nalazi{te “Biserna obala”: paleolitsko naseqe na kome su 1954. godine vr{ena arheolo{ka istra`ivawa.

o Evidentirano kulturno dobro je sala{ Roka.

U toku je izrada studija o za{titi starog sala{arskog {ora (ju`ni deo Luda{kog {ora, od grobqa do humke Baba halom).

Slika 43 Sala{ Roka


SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE “LUDA[KO JEZERO” Vrednovawe prirodnog dobra i predlog za kategorizaciju

81

III Vrednovawe prirodnog dobra i predlog za kategorizaciju 3.1. OCENA UGRO@ENOSTI

Negativni antropogeni uticaji su prisutni na celom podru~ju prirodnog dobra, izazivaju}i degradaciju stani{ta. Delimi~no degradirana stani{ta rezervata omogu}uju opstanak autohtone flore i faune zbog relativno kratkog vremenskog intervala od po~etka naru{avawa integralnosti ovih ekosistema. Prisustvo brojnih retkih vrsta se obja{wava “odloènom reakcijom” na promene sredine, {to se manifestuje sposobno{}u populacija da se odràvaju pod nepovoqnim uslovima tokom odre|enog vremenskog perioda (FINDLAY& BOURDAGES, 2000). Ve}ina populacija prirodnih retkosti je ugroèna antropogenim uticajima. Radi o~uvawa jo{ postoje}ih prirodnih vrednosti, neophodno je otklawati negativne antropogene faktore i uvesti mere aktivne za{tite.

3.1.1. IZMEWENI HIDROLO[KI USLOVI PODRU^JA Melioracija na podru~ju Rezervata

Fizi~ke osobine pedolo{kog pokriva~a i nivo podzemne vode su glavni faktori koji odre|uju prirodni biqni pokriva~ Rezervata. Posle II Svetskog rata u regionu je otpo~eo razvoj intenzivne poqoprivrede, bez procene pravih ekolo{kih kapaciteta regiona. Radi formirawa velikih poqoprivrednih parcela izgra|ena je mreà kanala za odvodwavawe. Nivo podzemne vode se smawio sa 1-1,5 m u dolini Kire{a (podru~je Pere{). Iskonski tipovi vla`nih stani{ta su opstali samo u najniìm delovima terena.

Odvodwavawe slivnog podru~ja Kire{a Re~ica Kire{ je bila najva`nija pritoka jezera. Regulacijom voda na

vodozahvatu Kire{a tokom 1970-tih godina, nivo podzemne vode na podru~ju Suboti~ko-Horgo{ke pe{~are se smawio prose~no za 1,5 m. Kire{ se uliva u jezero u svom novom, kanalizovanom koritu, bez plavqewa livada. U suvqim periodima dotok vode Kire{a je neznatan.

Regulacija hidrolo{kog reìma Luda{kog jezera Jezero je pripadalo semistati~nim staja}im vodama, sa velikim oscilacijama

vodostaja, {to je osnovni karakter stepskih jezera. Kod maksimalnog vodostaja okolne depresije Luda{a su bile pod vodom i spojile su se sa jezerom. U izuzetno su{nim periodima plitki delovi jezera su se koristili kao pa{waci . Od 1958. g., nivo vode u jezeru se reguli{e ustavom, sa maksimalnom vredno{}u na koti od 97,57 m. Nivo vode u mesecima maj-jun je znatno vi{i od nekada{weg prirodnog vodostaja, {to doprinosi izumirawu tr{}aka u dubqim delovima jezera.



82

3.1.2. FRAGMENTACIJA I IZOLACIJA STANI[TA

Smawewe povr{ine prirodnih stani{ta Pod uticajem qudskih delatnosti najvi{e su reducirana stepska i tresetna

stani{ta. Ostaci reliktne stepske zajednice su relativno o~uvani i predstavqaju stani{te priodnih retkosti. Vla`ne tresetne livade i {umarci su u floristi~kom smislu veoma degradirani, ali u wima obitavaju zna~ajne vrste faune. Postoje}e populacije prirodnih retkosti su male, bez pove}awa povr{ine stani{ta postoji mala verovatno}a za wihov opstanak.

Izolacija stani{ta barijerima saobra}ajne mreè Me|unarodna èlezni~ka pruga Subotica-Segedin preseca vla`ne livade sa

zapadne (Kivago) i isto~ne strane (Pere{) Rezervata. Autoput E-75 obilazi jezero sa zapadne i severne strane. Preseca vla`ni kompleks Luda{kog jezera na tri lokaliteta, od kojih dva predstavqaju koridore prema drugim prirodnim dobrima. Kako prelazi za ìvotiwe nisu izgra|eni, autoput ugroàva opstanak populacija sitnih sisara i vodozemaca. Asfaltni putevi koji povezuju naseqa u okolinu Rezervata, tako|e funkcioni{u kao slabo-propusne barijere za mnoge vrste.

3.1.3. PROMENE U NAMENI PROSTORA

Prestanak tradicionalnih vidova kori{}ewa prirodnih resursa delom je posledica ekonomskih promena, a delom pogre{no tuma~enih mera za{tite prirode. Prestanak ispa{e i ko{ewa, kao i smaweni obim se~e trske izaziva nepovoqne promene u strukturi biqnih zajednica, {irewe trske po vla`nim livadama i zarastawe stepskog pojasa `bunastom vegetacijom.

Ilegalna izgradwa objekata i neadekvatni vidovi turizma Divqa gradwa vikendica uni{tava reliktnu stepsku vegetaciju visoke obale

i stani{ta prirodnih retkosti na nekoliko drugih lokaliteta. Neadekvatno ure|ewe prostora od strane vlasnika tih objekata, nestru~na i ilegalna organizacija letwih kampova i ekskurzija na samoj granici priodnog dobra zahteva pro{irewe pufer-pojasa oko prirodnih stani{ta.

Slika 44 Ilegalno podignute vikendice uni{tavaju reliktnu stesku zajednicu obale



83

3.1.4. ZAGA\EWE

Difuzno zaga|ewe prirodnih povr{ina poti~e od priliva hranqivih materija sa poqoprivrednih povr{ina putem podzemnih voda ili pod dejstvom eolske erozije. Ono izaziva promene u strukturi biqnih zajednica, invaziju trske na skoro svim tipovima stani{ta i eutrofizaciju povr{inskih voda.

Zaga|enost otpadnim vodama ugroàva Luda{ko jezero. Kanal Pali}-Luda{ koji prenosi vodu Pali}kog jezera, optere}en je delimi~no pre~i{}enim otpadnim vodama grada Subotice i nepre~i{}enim vodama naseqa Pali}. Pod uticajem otpadnih voda, tokom 70-tih godina XX veka u severnom delu jezera se nataloìo oko 1,3 miliona m3 muqa. Nedostatak kiseonika izaziva pomor riba, nestanak bentosnih organizama i osiroma{ewe ìvog sveta jezera. Talasawem jezera muq se prenosi iz severnog dela jezera prema jugu. Anaerobni uslovi izazivaju odumirawe tr{}aka u severnom delu, dok ju`ni deo gubi slani karakter i {irewem trske mewa svoja ekolo{ka svojstva.

3.1.5. [IREWE ALOHTONIH INVAZIVNIH VRSTA

Invazija alohtonih ribqih vrsta u Luda{kom jezeru je rezultat ekspanzije tih vrsta po vodama na{eg regiona. Zaga|enosti vode i nagomilavawa muqa stvara nepovoqne uslove za autohtone vrste i pove}ava dominanciju invazivnih vrsta.

Neadekvatno upravqawe stepskim i livadskim stani{tima omogu}uje {irewe invazivnih vrsta biqaka, {to dovodi do razarawa strukture iskonskih biqnih zajednica.

3.1.6. POTENCIJALNA UGRO@ENOST PRIRODNIH VREDNOSTI

Pere{ predstavqa eksploataciono poqe NIS “Naftagas”-a sa inaktivnim bu{otinama za eksploataciju nafte i sabirnom stanicom. Nizvodno od jezera Luda{, u dolini Kire{a, se nalazi naftovod “SOS Pali} – OUS Nadrqan”, koji je 2003. godine pretvoren u gasovod, paralelno sa izgradwom sabirne stanice gasa. Enklava NIS ”Naftagas”-a se nalazi u neposrednoj blizini reìma I stepena za{tite i u slu~aju havarije moè ugroàvati prirodne vrednosti Rezervata.

Plan direktnog povezivawa Luda{kog jezera sa kanalom Pali}-Tisa potencijalno ugroàva ekolo{ka svojstva Luda{a: o snabdevawe vodom iz Tise bi mewalo prirodnu dinamiku vodnog reìma i

dovelo bi do gubitka zonalnog karaktera kvaliteta vode; o niskomineralni karakter vode bi doveo do potpunog zarastawa vodenih

povr{ina u trsku na ju`nom, plitkom delu jezera; o kanal bi olak{ao ulazak u jezero stranim invazivnim vrstama koje se {ire po

rekama u Srbiji.



84

3.2. OCENA ISPUWENOSTI USLOVA ZA ZA[TITU 3.2.1. NAJZNAÂJNIJE KARAKTERISTIKE PRIRODNOG DOBRA

Autenti~nost, koja se ogleda u o~uvanosti tipi~nih i specifi~nih vrednosti izvorne prirode. Dobro razvijena autohtona vegetacija mo~varnog karaktera, reliktna kserotermna stepa, fragmenti tresetnih livada, vla`ne slatine i oaze zaslawenih mo~varnih stani{ta u mozaik kompleksu sa degradiranim sastojinama vodenih i slatinskih fitocenoza, daju podru~ju pe~at divqine. Raznovrsnost biotopa uslovila je bogatstvo flore na ovom malom prostoru i ve}i broj vrsta autohtone faune, naro~ito ornitofaune, koja po svojim specifi~nostima predstavqa temeqnu vrednost Specijalnog rezervata prirode "Luda{ko jezero".

Reprezentativnost Luda{ko jezero kao stepsko jezero stvoreno eolskim radom na kontaktu peska i

lesa predstavqa kod nas kuriozitet koji mu daje posebnu notu reprezentativnosti me|u sli~nim autohtonim ekosistemima Srbije.

Podru~je vla`nih livada oko jezera sadrì fragmente vegetacije nizijskih tresava, stani{ta od me|unarodnog zna~aja. Slatinska vegetacija, tipi~na za ovaj region, predstavqa stani{te prirodnih retkosti, koje su ugroène u Srbiji.

Visoka, isto~na lesna obala se uzdiè nad vodenom povr{inom, dominiraju}i predelom u fiziognomskom smislu. Ona predstavqa refugijum za specifi~ni stepski biqni pokriva~ ksero-mezofilnog karaktera. Svojom interesantnom floristi~kom strukturom sa obiqem prirodnih retkosti, endemskih i reliktnih vrsta iz raznih geolo{kih doba, naro~ito onih koje su ugroène na teritoriji cele Srbije i Evrope, zna~ajan je element reprezentativnosti Luda{kog jezera.

Raznolikost biotopa i za wih vezanih ìvotnih zajednica sa svim svojim komponentama posledica je geomorfolo{kih, pedolo{kih, hidrolo{kih i istorijskih odlika kao i ~ovekovog uticaja. Tako su zastupqena mo~varna, barska, livadska, slatinska i stepska stani{ta, a {umska su prisutna sa neznato malim povr{inama u obliku malih, degradiranih fragmenata.

Integralnost ekosistema, odnosno funkcionalno jedinstvo, ostvaruje se u dve razli~ite celine: jezero sa okolnim vla`nim stani{tima i stani{ta visokih lesnih obala.

Najve}i deo povr{ine prirodnog dobra zauzima kompleks vla`nih stani{ta, sastavqen iz tri prostorne jedinice: Luda{ko jezero, podru~je vla`nih livada u depresiji, koji predstavqa nekada{wi severozapadni ogranak jezera i plavno podru~je Kire{a. Vla`ne livade sa~iwavaju hidrolo{ku i ekolo{ku celinu sa jezerom. One su povremeno plavqene ili okarakterisane procesima zaslawivawa (higrofilne, mezofilne i slane livade direktno uslovqene odnosom reìma podzemnih i poplavnih voda kao i zastupqeno{}u soli u zemqi{tu sa izraènom mikrokonfiguracijom terena). Vla`ni kompleks je zavistan pre svega od dinamike vodnog reìma, kvaliteta vode kao i antropogenog uticaja.

Druga celina obuhvata vegetaciju ksero-mezofilnog karaktera na vi{im, ocednim, nagnutim terenima - lesnim odsecima i lesnim kosama koja je pod izrazitim uticajem antropogenih faktora.



85

Povezanost jezera, vla`nih stani{ta i okolnih fragmenata kserofilne

vegetacije odraàva se op{tom integralno{}u predela.

Pejsa`ne vrednosti podru~ja prvenstveno su predstavqeni prirodnim elementima: stalna vodena povr{ina sa izuzetno mozai~nim rasporedom mo~varne vegetacije, plavqene livade sa karakteristi~nim prole}nim i letwim aspektima vegetacije kao i visoka lesna obala . Tradicionalne stambene zgrade i doma}instva tipa pojedina~nih i u{orenih sala{a zajedno sa jo{ prisutnim tradicionalnim oblicima kori{}ewa prirodnih resursa, tako|e uti~u na karakteristiku predela. Bogata kulturna ba{tina ovog podru~ja, koju ~ine arheolo{ka i paleontolo{ka nalazi{ta kao {to su humke, nekropole i stara naseqa, u velikoj meri upotpuwuju op{tu turisti~ku ponudu, a pre svega edukativnu, ekolo{ku i rekreativnu.

Starost Specijalnog rezervata prirode "Luda{ko jezero" ne moè se izneti integralno s obzirom na razli~itu starost pojedinih subcelina. Sam Luda{ (jezero, vodeno okno), kao i Pali}, nastao je u diluvijumu posle navejavawa peska a pre navejavawa lesa (podaci Treitz-a prema BUKUROVU, 1975). Stepa na lesnim kosama je relikt kserotermnog doba - boreala u postglacijalu. Tresetne livade oko Kere{a su reliktnog karaktera. U pitawu je niski treset oboga}en tzv. planinskim vrstama, koji poti~e iz doba tople i vla`ne klime atlanskog perioda. To je period kserotermnih hrastovih {uma ali i {uma vrbe, topole i jasena, baru{tina i nepreglednih mo~vara. Klima je tada dostigla najve}i stepen vla`nosti, to je vrhunac mo~vara i doba kada se bukva i neke planinsko-{umske vrste spu{taju u panonsku niziju u dolinu reka Bere}o i Kere{ (SOÓ, 1940). Neki elementi ove vegetacije cirkumpolarnog, borealno-cirkumpolarnog i subatlanskog zna~aja sve do nedavno su bili prisutni i na livadama Pere{ oko Kire{a u okviru Specijalnog rezervata prirode “Luda{ko jezero”.

O~uvanost flore i faune je zadovoqavaju}a. O~uvanost, integralnost i funcionalnost stani{ta varira po prostornim jedinicama Rezervata. Najvi{e su o~uvane vla`ne livade podru~ja ûrgo, dok je dolina Kire{a mawe-vi{e degradirana pod uticajem postoje}e mreè melioracionih kanala. Najvi{e je izmeweno i degradirano Luda{ko jezero. Delimi~no degradirana stani{ta rezervata omogu}uju opstanak odre|ene autohtone flore i faune zbog relativno kratkog vremenskog intervala od po~etka naru{avawa integralnosti ovih ekosistema. Ve}ina populacija prirodnih retkosti ugroèna je antropogenim uticajima, zato na celom podru~ju je neophodno otklawati negativne antropogene faktore i uvesti mere aktivne za{tite.

3.2.2. FUNKCIJE I ZNAÂJ DOBRA

Ekolo{ka funkcija Predeo Luda{kog jezera ima ekolo{ki zna~aj u funkciji o~uvawa razli~itih

tipova vegetacije i raznovrsnih ìvotnih zajednica vezanih za vodu, mo~varne livade, mezofilne livade, slatine i stepu na kopnu. Usmeravawe sukcesije va`no je kako za o~uvawe fitocenoza (i za wih vezane faune), odnosno za spre~avawe wihove degradacije, tako isto i za o~uvawe wihove mozai~nosti, autenti~nosti i reprezentativnosti, {to je u skladu sa Ramsarskom konvencijom o za{titi vla`nih



86

stani{ta sveta. Pored uslova da se o~uvaju pojedine vrste i wihov genetski fond kao i zajednice koje one grade, ovaj specifi~ni kompleks biotopa pruà mogu}nosti pra}ewa intra- i interspecijskih odnosa, kao i odnose vrsta prema ìvotnoj sredini. Te mogu}nosti su posebno zna~ajne u prakti~nom i u fundamentalnom ekolo{kom smislu.

Kulturno-istorijska funkcija i zna~aj su sa jedne strane povezani sa spomenicima kulturne ba{tine, a sa druge strane sa etnografskim vrednostima okoline jezera.

Arheolo{ki-paleontolo{ki nalazi su brojni jer je neosporno dokazano (SEKEREŠ, 1976) da je ~ovek prisutan na ovom podru~ju, pre svega na obali Luda{kog jezera, jo{ od ranog neolita. O wihovom nekada{wem prisustvu na podru~ju ovog prirodnog dobra svedo~i bogat paleontolo{ki materijal. Svedoci prohujalih vremena su brojni grobovi, misteriozne humke, nekropole, raznovrsni arheolo{ki materijal.

Odse~enost naseqa [upqak prouzrokovala je zate~enu arhai~nost. Mnoge vrednosti ruralnih naseqa iz pro{log i pretpro{log veka su o~uvani, delom u obliku nepokretnih kulturnih dobara (forma naseqa, objekti narodnog graditeqstva, kulture stanovawa, sakralni objekti) delom u obliku duhovne ba{tine, kao {to su verovawa, bajke i tradicije seoskog ìvota. Za za{titu prirodnih vrednosti izuzetno je zna~ajno poznavawe tradicionalnih vidova kori{}ewa prirodnih resursa, koji su omogu}ili o~uvawe zna~ajnog dela biodiverziteta unutar antropogenog predela.

Vaspitno-obrazovna funkcija se zasniva na navedenim prirodnim i kulturnim vrednostima. Upoznavawe kompleksa Luda{kog jezera u okviru terenskog rada stu-denata i u~enika biolo{kog, etnografskog odnosno arheolo{kog usmerewa, radi upoznavawa kulturno-istorijskih vrednosti, kao i terenski seminari za profesore i nastavnike. Obilasci u~enika mla|ih uzrasta ili zainteresovanih gra|ana je omogu}eno kroz organi-zovane eko-turisti~ke ture ili uz Edukativnu stazu u pratwi vodi~a.

Poseban vid ekolo{ke edukacije je rad sa mladima u letwim kampovima, koji se organizuju na vi{e lokacija. Eko-kamp kod Istraìva~ke stanice ima dugogodi{wu tradiciju edukacije i istraìva~kog rada u oblastima pri-rodnih i dru{tvenih nauka. Orni-tolo{ka sekcija mladih volontera prati jesewu migraciju ptica od 1985. godine. Na osnovu stvorene baze poda-taka i publi-kovanih rezultata ornito-lo{ka stanica ima priznat me|u-narodni karakter.

Slika 45 Mladi ornitolozi-volonteri prate migraciju



87

Doprinos kvalitetu ekolo{ko-edukativne funkcije prirodnog dobra

"Luda{ko jezero" u mnogome moè da doprinese i blizina Pali}kog jezera na kojem ~itav niz godina funkcioni{e i u hortikulturnom smislu dobro opremqen Zoolo{ki vrt. Delatnost ovog zoo-vrta je uhodana i u pravcu edukacije, {to se posebno ogleda kroz rad sa decom iz osnovne {kole, kao i kroz postojawe {kole za talente biolo{ko-ekolo{kog i za{titarskog opredeqewa.

Nau~no-istraìva~ka funkcija Bogatstvo, raznovrsnost i delimi~na naru{enost ìvotnih zajednica je od

fundamentalnog i prakti~nog zna~aja. Mogu}nosti pra}ewa i izu~avawa ekolo{kih odnosa u ovakvoj specifi~noj autohtonoj i reprezentativnoj sredini treba da posluì kako u ciqu o~uvawa postoje}ih prirodnih vrednosti u celini, unapre|ivawu prostora, tako isto i za stvarawe modela unapre|ewa i revitalizacije degradiranih delova prirode.

Razvojna funkcija Imaju}i u vidu prirodne karakteristike i vrednosti Luda{kog jezera,

prisutne tendencije stihijskog kori{}ewa i naru{avawa, kao i me|unarodni zna~aj, veoma je va`no na pravi na~in za{tititi izvorne ekosisteme ovog prirodnog dobra, poboq{ati wihovo funkcionisawe obnavqawem uni{tenih i degradiranih delova, zaustaviti dejstva ugroàvaju}ih faktora, te unaprediti prirodne resurse i ~ovekovu sredinu.

Formirawem prirodnog dobra koja obuhvata jednu funkcionalnu celinu u hidrolo{kom i ekolo{kom smislu, mogu}e je o~uvati prirodne procese koje odre|uju osnovne karakteristike podru~ja. Definisawem optimalnog stawa kompleksa, potrebno je merama aktivne za{tite usmeravati dinamiku prirodnih procesa u pravcu odràvawa i diverziteta Rezervata. Mudro kori{}ewe prirodnog dobra, u skladu sa tradicijama okolnih naseqa, moè da bude jedna od mera za{tite diverziteta Rezervata.

3.3. PREDLOG ZA KATEGORIZACIJU

Polaze}i od ekolo{kih principa za{tite, po{tuju}i sve dostupne podatke iz literature, obra|enu dokumentaciju, podatke sakupqene terenskim istraìvawima i ~iwenice o postojawu ugroàvaju}ih faktora i problema u gazdovawu, Zavod za za{titu prirode Srbije smatra da }e se neophodna celishodna za{tita i kori{}ewe kompleksa Luda{kog jezera, kao kompleksa vla`nih biotopa u stepskoj zoni, biti ostvarena pro{irewem granica prirodnog dobra i revizijom mera i reìma za{tite, u skladu sa dosada{wim saznawima, iskustvom upravqawa i implementacijom smernica Ramsarske konvencije. Pro{irewem granica Specijalnog rezervata prirode "Luda{ko jezero" obuhva}eni su prioritetni tipovi stani{ta Ramsarske konvencije. Na osnovu prezentovanog materijala o karakteristikama sredine, prirodnim vrednostima, prirodnim retkostima, autohtonosti i reprezentativnosti prirodnog dobra, koje je ve} delom pod nacionalnom i me|unarodnom zakonskom za{titom, ocewuje se da i posle revizije granica su ispuweni svi uslovi za postoje}i status Specijanog rezervata prirode "Luda{ko jezero" u I kategoriju, odnosno prirodno dobro od izuzetnog zna~aja za Republiku.


SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE “LUDA[KO JEZERO” Istorijat za{tite i obrazloèwe potrebe za revizijom

88

IV Istorijat za{tie i obrazloèwe potrebe za revizijom 4.1. ISTORIJAT ZA[TITE 4.1.1. ISTORIJAT ZA[TITE I PRAVNI STATUS DOBRA

Na inicijativu Podru`nice Srpskog biolo{kog dru{tva iz Subotice iz 1954.

godine, Zavod za za{titu prirode i nau~na prou~avawa prirodnih retkosti NR Srbije doneo je prvo re{ewe o za{titi Luda{kog jezera 14.06.1955. za period od tri godine. Prvi celokupni prikaz prirodnih vrednosti jezera datira iz 1957. godine (RAFAJLOVIĆ I SELEŠI 1957), na osnovu kojih je doneto re{ewe o wegovoj za{titi kao Strogog prirodnog rezervata 1958. godine.

Kao mesto gne`|ewa i boravka mnogih retkih ptica i kao stanica za odmor i ishranu ve}eg broja migratornih vrsta, Luda{ko jezero je na osnovu Ramsarske konvencije svrstano u mo~vare od me|unarodnog zna~aja 1977. godine, pri ~emu je na{a zemqa preuzela me|unarodnu odgovornost za o~uvawe, upravqawe i razumno odràvawe i kori{}ewe jezera.

Regionalni park “Pali}-Luda{“ je progla{en 29.03.1982. godine, obuhvataju}i {iru okolinu jezera. Severoisto~ni deo jezera progla{en je za Strogi prirodni rezervat “Luda{“. Regionalni park “Pali}-Luda{“ podeqen je na dva dela, zbog

izgradwe autoputa 1991. godine, s tim da oba podru~ja ostaju za{ti}ena istim reìmom.

Jezero sa okolinom od 1989. godine tretira se kao podru~je od me|unarodnog zna~aja za ptice (IBA NO-033, povr{ine 593 ha). Revizijom pro-jekta IBA u 2000. godini, Luda{ko jezero je u{lo u objediweno podru~je pod nazivom “Suboti~ka jezera i pustare (IBA NO-002, na 20.000 ha) sa listom od 11 vrsta koje zadovoqavaju me|u-narodne kriterijume.

U postupku revizije i kategorizacije svih za{ti}enih prirodnih dobara, Luda{ko jezero je 1994. godine progla{eno Specijalnim rezerva-tom prirode Uredbom Vlade Republike Srbije (“Sl. glasnik RS” 56/94). Uredbom je odre|en i staralac prirodnog dobra kao i na~in obezbe|ivawa sredstava neophodnih za sprovo|ewe za{tite.

Slika 46 Granice prirodnog dobra odre|ene Uredbom 1994,g,



89

4.1.2. PREDUZETE MERE ZA[TITE

Pored sprovo|ewa teku}ih mera za{tite, Staraoc dobra, u saradwi sa

Zavodom za za{titu prirode Srbije, ostvario je slede}e aktivnosti sredworo~nog plana za{tite i unapre|ewa prirodnog dobra:

Pra}ewe stawa o ribqeg fonda (stru~na slu`ba upravqa~a); o kvaliteta vode i procesa eutrofizacije Luda{kog jezera (fizi~ko-hemijski

pokazateqi, hidrobiolo{ka ispitivawa). Nosioc aktivnosti je Zavod za za{titu zdravqa iz Subotice. Uzorci se uzimaju mese~no u periodu mart-novembar, na 5 lokaliteta: na ulazu kanala Pali}-Luda{ u Luda{ko jezero, na sredini i na ju`nom delu Luda{kog jezera, kod u{}a Kere{a te na izlivu Kere{a kod brane Nosa.

Stru~ne i nau~no-istraìva~ke aktivnosti, monitoring Ve}ina istraìvawa se odvija u saradwi sa stru~nim organizacijama gra|ana i u obliku letwih kampova obuhvataju}i vi{e tematskih oblasti: o ornitolo{ka istraìvawa i monitoring se odvijaju u dva pravca: pra}ewe

prole}ne i jesewe migracije ptica kroz Rezervat i utvr|ivawe strukture i dinamike populacija recentne ornitofaune SRP »Luda{ko jezero«;

o etnografska istraìvawa: inventarisawe i prezentacija tradicionalnih kulturnih vrednosti naseqa [upqak u ciqu razvoja seoskog turizma;

o faunisti~ka i zooekolo{ka istraìvawa su se odvijala u segmentima u okviru istraìva~kih kampova;

o kartirawe floristi~kih retkosti na podru~jima, koji se prikqu~uju Rezervatu.

Prezentacija dobra, vaspitno-obrazovne aktivnosti

o Dugogodi{we odràvawe letweg kampa za ukqu~ivawe {kolske omladine, studenata, nau~nih radnika iz zemqe i inostranstva u prou~avawe i za{titu prirodnih vrednosti;

o {tampawe godi{waka «Luda{ki zapisi» za publikaciju rezultata istraìvawa;

o {tampana je kwiga “Luda{“ za popu-larizaciju prirodnih i dru{tvenih vrednosti podru~ja;

o trasirana i opremqena edukativna staza i {tampan priru~nik za stazu;

o podignuta osmatra~nice za ptice na Suwog ~ardi, za edukativne svrhe;

o {tampana je vizitorska karta za Re-zervat, za potrebe posetilaca;

Slika 47 Karta edukativne staze



90

Aktivna za{tita stani{ta i vrsta realizovana je tokom posledwih godina (1999-

2004) na najvi{e ugroènim lokalitetima: o ~i{}ewe isto~ne obale od `bunaste vegetacije u ciqu usporavawa

nepovoqnih procesa sukcesije u reliktnim stepskim zajednicama; o odràvawe optimalnog nivoa vode tokom su{nih leta 2000. i 2003., dodavawem

vode iz Tise preko kanala Pali}-Luda{.

Revitalizacija, rekonstrukcija

o rekonstrukcija stepskih livada i formirawe za{titnog pojasa od grmqa i drve}a kod istraìva~ke stanice te~e od 1995. godine;

o projekat revitalizacije degradiranih vla`nih stani{ta, finansiran od strane Ramsarskog biroa je zapo~et, ali administrativne te{ko}e oko otkupa povr{ina usporavaju ostvarivawe predvi|enih zadataka;

4.2. OBRAZLO@EWE POTREBE ZA REVIZIJOM 4.2.1. POSTOJE}E STAWE

Postoje}om Uredbom o za{titi Luda{kog jezera (Sl. glasnik RS 56/94)

obuhva}ena je povr{ina od 387 ha i utvr|eni su reìmi za{tite, kao i mere i uslovi i za{titna zona u povr{ini od 633 ha.

Od 387 ha ukupne povr{ine rezervata 328,5 ha pripada vodenoj povr{ini jezera Luda{. Teresti~ni deo rezervata iznosi 58 ha. Ova povr{ina obuhvata obalski pojas u {irini od 10 m oko jezera i male fragmente slatina uz severoisto~ni deo jezera (Prilog 10). Svega polovina ove povr{ine je u prirodnom ili polu-prirodnom stawu. Raznovrsni tipovi iskonske vegetacije su prisutni samo u fragmentima. Neki kqu~ni resursi, neophodni za opstanak ugroènih vrsta, ostali su van granice za{ti}enog dobra.

Slika 48 Samo uski pojas obale Luda{kog jezera je za{ti}eno Uredbom iz 1993.g.



91

Periodi~no plavqene livade i poplavno podru~je re~ice Kire{, podru~ja koja

stvaraju hidrolo{ku celinu sa Luda{kim jezerom, obuhva}eni su samo za{titnom zonom Rezervata.

4.2.2. ISKUSTVA UPRAVQAWA I NOVA SAZNAWA

4.2.2.1. Iskustva upravqawa

Iskustva Staraoca i pra}ewa stawa od strane Zavoda za za{titu prirode Srbije ukazuju za potrebu formirawa pufer-pojasa oko prirodnih stani{ta radi smawewa negativnih uticaja sa okolnih agrarnih podru~ja. Tako|e je potrebno poja~ati kontrolu nad kori{}ewem prirodnih resursa u neposrednoj blizini osetqivih ekosistema prirodnog dobra, sa posebnim osvrtom na upravqawe povr{inskim i podzemnim vodama.

4.2.2.2. Nova saznawa

Sintezom podataka monitoringa, kartirawa stani{ta floristi~kih prirodnih retkosti i faunisti~kih istraìvawa moèmo zakqu~iti da znatan deo prirodnih retkosti podru~ja naseqava stani{ta koja su izvan granica Rezervata, utvr|enih Uredbom o za{titi prirodnog dobra (prilog 9). Istovremeno, dokazano je da su neki kqu~ni resursi, neophodni za opstanak ugroènih vrsta kao {to su npr. putevi sezonskih migracionih kretawa vodozemaca, lokacije za razmnoàvawe mo~varne korwa~e, tako|e ostali van granice za{ti}enog dobra.

Vla`ne livade podru~ja sluè za odmor i ishranu mnogim vrstama ptica od me|unarodnog zna~aja, {to je potvr|eno monitoringom migracije. Po migratornom zna~aju ova stani{ta ne zaostaju sa jezerom.

Na osnovu novijih istraìvawa arhivskih podataka (HOVÁNY, 1997, 1998, 2002) i monografije o vodama jezera Pali} (SELEŠI, 1999) i Luda{ (SELEŠI, 2004) dobio se uvid u nekada{we prirodno stawe jezera. Pore|ewe starih dokumenata, sa novijim podacima o stawu prirodnog dobra ukazalo je na mogu}nost pra}ewa uticaja qudskih delatnosti na ovo podru~je, a tako|e, postoji mogu}nost da se formuli{u neophodni zadaci radi o~uvawa i revitalizacije prirodnih vrednosti za{ti}enog dobra.

4.2.2.3. Me|unarodno prihva}ene smernice za{tite

Na osnovu novih saznawa u pristupu za{tite i odrìvog kori{}ewa prirodnog dobra u skladu sa me|unarodnim kriterijumima, posebno implemen-tacijom novih elemenata u za{titi Ramsarskih podru~ja, proistekle su i potrebe za revizijom granica.

Vla`ne livade su nedovoqno predstavqene na spisku Ramsarskih podru~ja i wihovo ukqu~ivawe je jedan od aktuelnih zadataka potpisnika konvencije (RAMSAR CONVENTION BUREAU, 2003/a). Tresetna stani{ta istovremeno pripadaju me|u najugroènije tipove vla`nih stani{ta u globalnim razmerama. Priru~nik za identifikaciju i ukqu~ivawe ovih tipova vla`nih stani{ta na Ramsarski spisak



92

(RAMSAR CONVENTION BUREAU, 2003/b) posebno nagla{ava zna~aj vla`nih livada, na kojima tradicionalni na~in kori{}ewa prirodnih resursa igra presudnu ulogu u o~uvawu biodiverziteta.

Revizijom granica Rezervata za{titom je obuhva}en i deo Kire{a, pri ~emu se stavara ekolo{ki koridor do PIO “Suboti~ka Pe{~ara”. Povezivawem za{ti}enih dobara koji se nadovezuju za sredwi tok re~ice, dolina Kire{a i sam vodotok na duìni od 20 km uzvodno od Luda{a stavqeni su pod za{titu (delom u Srbiji, delom u Ma|arskoj). Mogu}nosti me|unarodne saradwe sa Ma|arskom po programima za{tite i unapre|ewa za{ti}enih podru~ja na nivou slivnog podru~ja Kire{a je u skladu sa preporukama Agenda 21 (Agenda 21, Chapter 18: Integrated Water Resource Management) i sa principima Ramsarske konvencije (RAMSAR CONVENTION BUREAU, 1999).

Formirawe Panevropske ekolo{ke mreè je teku}i me|unarodni projekat, sa ciqem da se ostvari prostorna organizacija za{ti}enih dobara i ostalih prirodnih podru~ja u vidu mreè. Povezivawe izolovanih stani{ta ekolo{kim koridorima treba da omogu}uje o~uvawe dinamike populacije i ìvotnih zajednica, sve do procesa koji se odigravaju na nivou predela. Osnovni principi formirawa ekolo{ke mreè uvaèni su prilikom revizije Rezervata, pro{irewem za{tite na prirodnie koridore prema susednim za{ti}enim podru~jima.

4.2.3. POTREBA ZA PRO[IREWEM GRANICA SRP “Luda{ko jezero” obuhvata centralni deo jednog nedeqivog kompleksa

vla`nih stani{ta. Za{titom samog Luda{kog jezera je obuhva}eno svega 60% ovog kompleksa: jezero sa obalskim pojasom od 10 m i fragmenti vla`nih livada na severnom delu jezera. Podru~je vla`nih livada (nekada{wi severozapadni ogranak jezera) i plavno podru~je Kire{a, koja sa~iwavaju hidrolo{ku i ekolo{ku celinu sa jezerom, ostala su van granica Rezervata. Dugoro~no o~uvawe i unapre|ewe prirodnih vrednosti Rezervata zahteva za{titu ove hidrolo{ke-ekolo{ke celine.

Revizijom granica u za{ti}eno prirodno dobro se ukqu~uju vla`na stani{ta neposredne okoline Luda{kog jezera Istovremeno se formira jedan minimalni za{titni pojas oko wih, koji daje mogu}nost da se dugoro~nim usmerenim aktivnostima upravqawa postepeno ublaàvaju negativni uticaji antropogene sredine na prirodna stani{ta.

U ciqu integralne za{tite i o~uvawa ekosistemskih veza od posebnog zna~aja je i ukqu~ivawe kanala Pali}-Luda{ i re~ice Kire{, sa funkcijom ekolo{kih koridora prema susednim za{ti}enim podru~jima (Prilog 12).


SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE “LUDA[KO JEZERO” Generalni koncept za{tite, razvoja i upravqawa

93

V Generalni koncept za{tite, razvoja i upravqawa

5.1. GENERALNI KONCEPT ZA[TITE

5.1.1. GENERALNI KONCEPT ZA[TITE I UNAPRE\EWA PRIRODNOG DOBRA

Generalni koncept za{tite, razvoja i ure|ewa prirodnog dobra proizilazi iz stepena o~uvanosti prirodnih vrednosti, prisutnog sna`nog antropogenog uticaja i mogu}nosti revitalizacije izmewenih stani{ta.

Na ve}em delu podru~ja postoji potreba za otklawawem negativnih antropogenih faktora. Iz tog razloga je neophodno sprovoditi mere aktivne za{tite, me|u kojima su od prioritetnog zna~aja tradicionalni vidovi kori{}ewa prirodnih resursa. Revitalizacija degradiranih stani{ta (izmuqivawe jezera, poboq{avawe vodnog re`ima svih vla`nih stani{ta, stvarawe za{titne zone) nije samo ciq razvoja i unapre|ewa prirodnog dobra, nego i preduslov za opstanak prirodnih vrednosti podru~ja. Ova opredeqewa u su{tini predstavqaju generalni koncept za{tite i unapre|ewa ovog prirodnog dobra. U skladu sa iznetim su i osnovne smernice koje podrazumevaju interdisciplinarna nau~na istra`ivawa, pra}ewe stawa (monitoring) i delatnost obrazovawa (edukaciju), odnosno prikazivawe prirodnih vrednosti i na~ina rada u za{ti}enom prirodnom dobru (popularizaciju).



94

5.1.2. PRIORITETNE AKTIVNOSTI ZA[TITE

U skladu sa prirodnim karakteristikama i vrednostima Rezervata i uvaàvaju}i ~iwenice o postojawu ugroàvaju}ih faktora i problema u gazdovawu, o~uvawe autenti~nosti ovog prostora zahteva definisawe prioritetnih mera za{tite i razvoja.

Primewivawe koncepta aktivne za{tite je neophodno zbog sna`nih negativnih uticaja agrarnog predela koji okruùje prirodno dobro. Delimi~no degradirana stani{ta Rezervata omogu}uju opstanak odre|ene autohtone flore i faune zbog relativno kratkog vremenskog intervala od kako je po~eto naru{avawe integralnosti ovih ekosistema. Ve}ina populacija prirodnih retkosti ugroèna je antropogenim uticajima, a sukcesivne promene uzrokuju smawewe biodiverziteta. Upravqawe za{ti}enim dobrom zahteva permanentno delovawe ~oveka na ve}ini prirodnih stani{ta Rezervata. Propozicije me|unarodne organizacije za o~uvawe prirode (IUCN) pod kategorijom IV podrazumevaju rezervate za{ti}ene prirode koji predstavqaju prirodne resurse sa kontrolisanim na~inom upravqawa.

Tradicionalni vidovi kori{}ewa prostora i prirodnih resursa, koji su vekovima delovali suprotno degradacionim procesima i doprineli odràvawu odre|enog stadijuma u sukcesiji vegetacije, treba da se primewuju kao mere za{tite. Neophodno je obezbediti kontrolisano kori{}ewe livada i tr{}aka (ko{ewe, ispa{a, se~a trske) u skladu sa ìvotnim ciklusom prirodnih retkosti. Dugoro~no o~uvawe prirodnih vrednosti iziskuje potrebu posebnog na~ina upravqawa od strane ~oveka, gde u prvom planu mora biti za{tita a ne gazdovawe prirodnim resursima.

Revitalizacija prirodnih stani{ta teba da te~e u tri pravca: Revizijom granica se stvaraju preduslovi za otkup i revitalizaciju

povr{ina radi formirawa minimalnog za{titnog pojasa oko fragmenata stani{ta prirodnih retkosti. Tako|e je potrebno formirati tampon-zonu du` granice Rezervata, koriste}i elemente ure|ivawa prostora koji su u skladu sa predeonim karakteristikama. Za{tita hidrolo{ko-ekolo{ke celine Rezervata zahteva reviziju

projekata i programa upravqawa vodnim reìmom podru~ja i revitalizaciju vla`nih livada. Upravqawe vodama na podru~ju vla`nog kompleksa treba da obezbe|uje vodni reìm {to sli~niji prirodnim sezonskim oscilacijama radi o~uvawa ekolo{kih karakteristika podru~ja. Potrebno je pripremiti me|ugrani~ni projekat za revi-talizaciju sredweg toka Kire{a, u skladu sa statusom za{ti}enih podru~ja kojima pripada deo slivnog podru~ja. Formirawe i odràvawe ekolo{kih i zelenih koridora prema susednim

prirodnim dobrima. Povezivawe izolovanih stani{ta ekolo{kim koridorima treba da omogu}uje o~uvawe dinamike populacije, ìvotnih zajednica i procesa koji se odigravaju na nivou predela. Posebno va`nu ulogu igra koridor du` Kire{a, spajaju}i za{ti}ena dobra mreè “Natura 2000” sa prirodnim dobrima PIO “Suboti~ka pe{~ara” i sa dolinom Tise, koja predstavqa jedan od glavnih ekolo{kih koridora panonske oblasti.



95

5.2. GENERALNI KONCEPT RAZVOJA I UPRAVQAWA

5.2.1. PROSTORNO-PLANSKE OBAVEZE

Prostorni plan Republike Srbije defini{e Suboti~ko-Horgo{ku pe{~aru kao zonu antropogene sredine sa urbano-industrijskim uticajima, koji na osnovu poqoprivrede pripada sto~arsko - vo}arsko - vinogradarskom makroreonu. Suboti~ko-Horgo{ka pe{~ara je tretirana kao jedinstvena prirodna i kulturno-istorijska celina. Za{ti}ena prirodna dobra regiona, me|u wima i SRP “Luda{ko jezero”, locirana su u Severnu turisti~ku zonu S - panonska regija S3 (Gorwa Tisa, od Suboti~ko - Horgo{ke pe{~are do Tise), koja ima nacionalni rang (stepen II1). Karakteristike regije su prioritet letwe rekreacije (nauti~ke, bawske, ekolo{ke, lovne, seoske i dr.).

Nacrt Vodoprivredne osnove Republike Srbije nije ukqu~io podru~je Suboti~ke pe{~are u regionalne sisteme vodosnabdevawa. Podru~je, isto tako, nije ukqu~eno u regionalne meliorativne sisteme. Osnova predlaè intenzivne mere sanacije postoje}ih {umskih i pa{wa~kih povr{ina.

Naseqa okoline jezera poseduju Urbanisti~ke planove mesnih zajednica, koji vaè do 2010. godine, a u kojima su definisane sada{we gra|evinske linije.

5.2.2. MOGU]NOSTI ODR@IVOG RAZVOJA OKOLINE PRIRODNOG DOBRA

Prilikom odre|ivawa koncepta za{tite i razvoja prirodnog dobra, neophodno

je razmatrati mogu}nosti razvoja neposredne okoline Rezervata, koji se nalazi unutar agrarnog podru~ja. Okolina Luda{kog jezera bila je naseqena u vi{e navrata tokom istorije. Krajem XIX veka je najve}i deo podru~ja dana{}weg Rezer-vata bio pokriven mreòm sala{a. Tradicionalan, sala{arski tip gazdovawa je bio prilago|en svojstvima predela i omogu}io je o~uvawe znatnog dela biodiver-ziteta podru~ja. Razvoj intenzivne poqoprivrede tokom druge polovine XX veka odvijao se bez procene pravih ekolo{kih kapaciteta ovog osetqivog regiona. Neadekvatno kori{}ewe postoje}ih resursa je stvorilo brojne ekolo{ke probleme kao {to su zaga|enost, eutrofizacija i nedostatak vode kao posledica poreme}aja hidrolo{kog reìma.

5.2.2.1. Sukobi interesa

Vla`ni kompleks Luda{kog jezera se nalazi izme|u ~etiri naseqa: Pali}, Hajdukovo (ukqu~uju}i prostorno odvojeno naseqe Nosa), [upqak i Ba~ki Vinogradi (prilog 8). Granice Rezervata na nekoliko lokaliteta dodiruju se sa granicama gra|evinske zone naseqa Hajdukovo i [upqak. Iako za{titna zona prirodnog dobra obuhvata 2000 ha, ta povr{ina predstavqa samo deo zone uticaja okruèwa na hidrolo{ki reìm vla`nog kompleksa. Najve}i deo za{titne zone je poqoprivredno zemqi{te u privatnoj svojini. Delovi navedenih naseqa u neposrednoj blizini jezera tako|e su ukqu~eni u za{titnu zonu. Sukob interesa se ispoqava delom na samom podru~ju Rezervata, delom u za{titnoj zoni, prilikom razvojne koncepcije kori{}ewa prostora:



96

o pretvarawe vla`nih depresija u obra|ene povr{ine (ritsko i tresetno

zemqi{te) ili u gra|evinsko zemqi{te (slatine); o pretvarawe Luda{kog jezera u ogranak kanala Tisa-Pali} i kori{}ewe vode

za zalivawe okolnih poqoprivrednih povr{ina; o tretirawe jezera kao vodu za uzgoj riba, {to ima za posledicu promenu pri-

rodne dinamike hidrolo{kog reìma i/ili uno{ewe alohtonih ribqih vrsta; o izgradwa turisti~kih objekata na prirodnim stani{tima i razvijawe turis-

ti~kih aktivnosti koje ugroàvaju ekolo{ki integritet prostora.

5.2.2.2. Osetqivost podru~ja

Ve}i deo povr{ine Rezervata pripada Suboti~ko-Horgo{koj pe{~ari, a u hidrolo{kom pogledu skoro u potpunosti zavisi od hidrolo{kih uslova Pe{~are. Suboti~ko-Horgo{ka pe{~ara pripada kategoriji evropskih osetqivih podru~ja (ESA: Environmentaly Sensitive Area). Pe{~ara je «ESA» podru~je, zbog:

• poroznosti peska i blizine podzemne vode (gde se lako zaga|uju vodni resursi i zemqi{te);

• eolske erozije koja postiè katastrofalne razmere (za ~ije spre~avawe bi bilo potrebno uvesti potrebne mere u poqoprivredi i u prostornom planirawu - ure|ewu predela);

• ograni~enost vodnih resursa, koja limitira razvoj poqoprivrede. Na ovakvim podru~jima razvoj se usmerava prema onim vidovima kori{}ewa, koje mawe optere}uju sredinu, a omogu}avaju obnavqawe prirodnih resursa u skladu sa principima odrìvog razvoja.

5.2.2.3. Lokalne inicijative

Tokom posledwih pedeset godina stanovni{tvu je pretstavqan razvoj intenzivne poqoprivredne proizvodwe kao iskqu~ivi ciq. Ekonomski problemi zadwih decenija su pokrenuli inici-jativu lokalnog stanovni{va na pro{irewe svojih delatnosti.

Mnoge lokalne inicijative kao {to razvoj seoskog i vinskog turizma, {irewe proizvodwe zdrave hrane, proizvodwa namirnica na makrobioti~koj bazi osnovane su na realnim potencijalima podru~ja i mogu se uskladiti sa ciqevima za{tite prirode.

Slika 49. Etnografske vrednosti kao potencijalna baza za razvoj seoskog turizma



97

Istovremeno, zbog nedostatka kontrole nadle`nih inspekcijskih organa i

nestru~nog pristupa ulaga~a, mnoge aktivnosti ugroàvaju vodne resurse (kopawe ribwaka do freatske izdani, zalivawe iz dubokih bunara) ili su izvori zaga|ewa ìvotne sredine (industrijski objekti unutar naseqa i u vla`nim depresijama).

5.2.3.4. Ciqevi i zadaci saradwe sa lokalnom stanovni{tvom

U skladu sa smernicama Ramsarske konvencije, koje se odnose na odrìvo kori{}ewe vla`nih podru~ja i na ukqu~ivawe lokalnih zajednica u za{titu i unapre|ivawu za{ti}enih podru~ja, potrebno je ostvariti saradwu sa ìteqima okolinih naseqa po slede}im tematskim oblastima: o razvijawe svesti kod lokalnih zajednica o prirodnoj rawivosti terena i

podzemnih voda koje i oni koriste za razli~ite potrebe; o obezbediti prioritet lokalnom stanovni{tvu prilikom primene tradici-

onalnih vidova kori{}ewa za{ti}enih resursa radi spre~avawa procesa eutrofizacije;

o ukqu~iti lokalne zajednice u opremawe i odràvawe objekata na rekreacionim oblastima jezera i omogu}iti im stavarawe prihoda na podru~ju za{ti}enog dobra;

o pruàti pomo} lokalnom stanovni{tvu za prelazak na integralnu poqoprivredu ili na proizvodwu zdrave hrane na podru~ju Rezervata ili unutar za{titne zone;

o pruìti stru~nu pomo} i druge oblike saradwe za razvoj seoskog turizma u skladu sa smernicama za{tite prirodnog dobra;

o otkupiti povr{ine za revitalizaciju od privatnika radi smawewa sukoba interesa ekonomskog razvoja lokalne zajednice i za{tite prirode.

Slika 50 Volonteri lokalne zajednice ~iste obalu jezera



98

5.3. PROSTORNA ORGANIZACIJA ZA[TITE

5.3.1. PROSTORNE KARAKTERISTIKE PRIRODNOG DOBRA

5.3.1.1. Prostorne celine Rezervata

Specijalni rezervat prirode “Luda{ko jezero” je kompleks vla`nih stani{ta sme{ten u me|usobno povezanim depresijama na kontaktu Suboti~ke pe{~are i lesnog platoa Ba~ke. Ve}i deo povr{ine Rezervata pripada Suboti~koj pe{~ari, a u hidrolo{kom smislu Luda{ko jezero i kompleks vla`nih stani{ta skoro u potpunosti zavisi od hidrolo{kih uslova pe{~are. Prirodne povr{ine Rezervata su fragmentirane i me|usobno izolovane obradivim povr{inama, naseqima i saobra}ajnicama. Prirodno dobro sastoji se od ~etiri prostorne celine (Prilog 4):

• Luda{ko jezero, koje je sme{teno u centralnom delu vla`nog kompleksa;

• {iroka dolina re~ice Kire{, pod nazivom Pere{, od pruge do Buki mosta;

• stepski fragmenat na bregu Hinga, isto~no od jezera;

• zapadno od jezera prostire se nekada{wi ogranak jezera, saobra}ajnicama podeqen na dva dela, pod nazivima ûrgo i Kivago;

• slatinski pa{wak u koritu nekada{weg Slanog jezera nalazi se izme|u Pali}kog i Luda{kog jezera, uz kanal Pali}-Luda{.

5.3.1.2. Barijere izme|u prirodnih povr{ina

Barijere koje odvajaju subjedinice Rezervata ili izoluju prirodno dobro od susednih podru~ja razli~ite su po {irini i propustqivosti. Uticaj barijera je najja~i na zapadnoj i severnoj strani Rezervata, gde su subjedinice povezane samo kanalima.

Okolna naseqa zauzimaju velike povr{ine usled izduènog oblika i difuznog karaktera izgra|enosti. Nepropustqiva barijera naseqa grani~i Rezervat sa zapadne i severne strane (Prilog 8). Unutar Rezervata izgra|ene povr{ine ugroàvaju vezu izme|u Luda{kog jezera i depresije ûrgo.

Propustqivost obradivih povr{ina zavisi od osobina gajenih kultura (fizi~ka struktura, primena hemikalija) i mewa se tokom godine. [irina obradivih povr{ina koje odvajaju Rezervat od susednih prirodnih povr{ina iznosi nekoliko kilometara. Ovo rastojawe onemogu}uje kretawe sitnih ìvotiwa i zna~ajno smawuje verovatno}u uspe{nog preno{ewa biqnih propagula.

Saobra}ajnice predstavqaju nepropustive ili slabo propustive barijere za veliki broj vrsta, pove}avaju}i ugroènost populacija prirodnih retkosti. Kretawe vrsta najvi{e ugroàva autoput E-75, koji preseca vla`ni kompleks Luda{kog jezera kod oba koridora i izme|u podru~ja ûrgo i Kivago. Deonica magistralnog puta izme|u Subotice i grani~nog prelaza Horgo{ prelazi preko vla`nog kompleksa severno od jezera, presecaju}i zapadni i isto~ni kompleks vla`nih livada. Od lokalnih asfaltnih puteva, od posebnog zna~aja za za{ti}eno dobro je put izme|u Hajdukova i Nose koji odvaja poplavno podru~je Kire{a od



99

jezera. Put nije prometan, ali stvara barijeru za ìvotiwski svet na lokaciji koja je jedna od najbogatijih retkim vrstama. Izgradwa odgovaraju}ih prelaza za divqa~ izme|u izolovanih jedinica Rezervata treba da bude jedan od prioritetnih zadataka za{tite.

5.3.1.3. Ekolo{ki koridori

Ekolo{ki koridori povezuju prostorne jedinice vla`nog kompleksa. Oni omogu}uju odvijawe sezonskih migracija vodozemaca i gmizavaca, razmenu genetskog materijala izme|u pojedina~nih lokalnih subpopulacija i opstanak postoje}ih metapopulacija ìvotiwa na delimi~no izolovanim i/ili prostorno udaqenim stani{tima (Prilozi 12 i 14).

Na zapadnom delu Rezervata ulogu ekolo{kog koridora imaju kanali. Kanal Pali}-Luda{ povezuje Slano jezero i ûrgo sa jezerom Luda{. Kanal Bege povezuje Kivago i jezero Luda{. Isto~ni deo Rezervata je izdeqen saobra}ajnicama, pod kojima kanalizovano korito Kire{a predstavqa jedini tip prelaza.

5.3.1.4. Za{titna zona

Nepovoqan oblik prirodnog dobra i snaàn marginalni uticaj okolnog predela zahteva stvarawe za{titnog pojasa oko prirodnih stani{ta. Stvarawe pufer-pojasa unutar tre}e zone za{tite restauracijom stani{ta i ure|ewem predela samo delimi~no zadovoqava potrebe za{tite prirodnih stani{ta. Mogu}nosti pro{irewa granica Rezervata su limitirani blizinom izduènih, difuznih naseqa, koja zaokruùju prirodno dobro.

Radi spre~avawa razvojnih aktivnosti okoline prirodnog dobra, koje bi dovele do pove}awa broja i intenziteta faktora, koji uti~u negativno na prirodno dobro, odre|ena je za{titna zona. Za{titna zona SRP “Luda{ko jezero” iznosi 2002 ha i obuhvata deo podru~ja, koji uti~e na hidrolo{ki reìm i na kvalitet sredine prirodnog dobra.

5.3.2. POVEZANOST PRIRODNOG DOBRA SA ZA[TI]ENIM PODRU^JIMA REGIONA

Radi uspe{ne za{tite fragmentiranih povr{ina za{ti}enih prirodnih

dobara unutar agrarnog predela neophodno je formirati ekolo{ku mreù unutar regiona (BENNETT, 1994). Potrebno je obezbediti kvalitetne ekolo{ke koridore, koji }e omogu}iti ostvarivawe prirodne dinamike populacija i zajednica kao i odvijawe prirodnih procesa na nivou predela.

Kanal Pali}-Luda{ povezuje kompleks vla`nih stani{ta Luda{kog jezera sa Parkom prirode “Pali}”. Arhivski podaci ukazuju na postojawe prirodne veze izme|u dva jezera, koja je funkcionisala preko plavqenih vlaжnih livada. Za{tita ju`ne polovine depresije Slanog jezera, u ulozi stani{ta tipa “stepping stone” uz koridor, doprinosi poboq{awu kvaliteta ekolo{kog koridora.

Ogrananak kanala Bege, koji se pruà od podru~ja Kivago prema Suboti~kim {umama u za{titnoj zoni Rezervata, tako|e ima ulogu ekolo{kog koridora izme|u PIO “Suboti~ka pe{~ara” i SRP “Luda{ko jezero”.



100

Re~ica Kire{ povezuje Rezervat sa PIO “Suboti~ka pe{~ara” i kao prirodni

ekolo{ki koridor povezuje Pe{~aru sa dolinom Tise (Prilozi 12 i 14). Istorijska veza izme|u Luda{kog jezera i reke Tisе igrala je zna~ajnu ulogu u procesima prirodnих revitalizacijа Luda{kog jezera posle katastrofalnih su{a (PRŠA, 1953; SELEŠI, 2004). Regulacijom vodotoka izgra|ene su kaskade i nekoliko ustavа izme|u jezera Luda{ i u{}a Kire{a, ~ime je spre~eno uzvodno kretawe vodenih organizama. Zahvaquju}i prirodnom stawu obala vodotoka, on i daqe predstavqa koridor svim vrstama vla`nih stani{ta, koji su u stawu da obilaze ove barijere.

Ekolo{ka mreà “Natura 2000” u Ma|arskoj izgra|ena je sve do dràvne granice. Vodotok Kire{ je jedan od regionalnih koridora ove mreè. Preko doline Kire{a SRP “Luda{ko jezero” je povezan sa podru~jima evropske ekolo{ke mreè (Prilog 14). Tri subjedinice prirodnog dobra Za{ti}enog predela “Kőrös-ér” u Ma|arskoj nalaze se u dolini Kire{a uzvodno od Rezervata.

5.3.3. ZONACIJA I SUBJEDINICE REZERVATA

Pod zoniranim stepenima se podrazumevaju zami{qenim linijama razdvojena podru~ja-razgrani~ene prostorne celine, koja u sebi sadrè sli~ne prirodne odlike i za koje se mogu propisivati iste ili sli~ne mere (reìmi) upravqawa ili gazdovawa. Zonirawe Rezervata je vr{eno na osnovu stepena o~uvanosti prirodnih vrednosti i po potrebi sprovo|ewa interventnih mera. Podrazumeva se da celokupno podru~je u sklopu jedne zone ne moè imati uniforman karakter, te se stoga mora voditi posebna pa`wa o uo~enim specifi~nostima. Karakteristike grupacija stani{ta koje zahtevaju prioritetnu primenu odre|enih mera za{tite, navedene su pod opisom subjedinica. Podru~je Specijalnog rezervata prirode “Luda{ko jezero” se deli na tri zone, unutar kojih se uspostavqaju reìmi I, II i III stepena za{tite (Prilog 9).

Subjedinice su obeleène unutar prostornih celina rezervata, obuhvataju}i povr{ine pod istim reìmom za{tite. Podru~je SRP “Luda{ko jezero” je podeqen na 15 subjedinica, koji su formirani unutar reìma I, II i III stepena za{tite (Prilog 11).

Subjedinice unutar reìma I stepena za{tite: I/1 - Suvi rit - severoisto~n deo jezera koji sadrì stare, netaknute tr{}ake; I/2 - Netaknuti stari tr{}ak na ju`nom delu jezera uz zapadnu obalu;

Subjedinice unutar reìma II stepena za{tite: II/1 – Luda{ko jezero sa uskim pojasem ostataka prirodne vegetacije uz obalu;II/2 – Pere{ - re~ica Kire{ od pruge do u{}a u Luda{ko jezero, kao i vla`ne

livade plavnog podru~ja uzvodno od jezera;

II/3 – Pere{ - re~ica Kire{ i vla`ne livade plavnog podru~ja nizvodno od jezera, od ustave do Buki mosta ;

II/4 – Hinga - stepski fragment na bregu kod trigonometrijske ta~ke; II/5 – ûrgo - povremeno plavqene vla`ne livade; II/6 – Kivago - vla`ne slatine i livade na tresetnoj podlozi;



101

Subjedinice unutar reìma III stepena za{tite:

III/1 –

Luda{ko jezero - ~etiri zaliva za rekreaciju i priobalna zona u {irini od 100 m predvi|ena za formirawe pufer-pojasa;

III/2 – Pere{ - severni deo plavnog podru~ja izme|u magistralnog puta i pruge, kao i vodotok Kire{ od Pere{a do granice PIO “Suboti~ka pe{~ara”;

III/3 – Pere{ - degradirane povr{ine sa stani{tima prirodnih retkosti; III/4 – Buki - livade i obradive povr{ine predvi|ene za restauraciju

stani{ta/za formirawe pufer-pojasa uz dolinu Kire{a; III/5 – ûrgo - obradive povr{ine predvi|ene za restauraciju stani{ta/za

formirawe pufer-pojasa oko vla`nih livada; III/6 – Kivago - livade i obradive povr{ine predvi|ene za formirawe pufer-

pojasa oko prirodnih stani{ta; III/7 – Slano jezero, slatinski pa{wak na ju`nom delu korita i kanal Pali}-

Luda{ od Pali}kog jezera do granice podru~ja ûrgo.

Slika 51 Prostorna organizacija SRP “Luda{ko jezero”


SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE “LUDA[KO JEZERO” Reìmi i mere za{tite, razvoja i upravqawa

102

VI Reìmi i mere za{tite, razvoja i upravqawa

6.1. RE@IMI I MERE ZA[TITE, RAZVOJA I UPRAVQAWA

6.1.1. PROPISANI STEPENI ZA[TITE

Specijalni rezervat prirode “Luda{ko jezero” je podru~je pod vi{evekovnim qudskim uticajem i sa delimi~no izmewenim prirodnim karakteristikama, na kojem tradicionalni na~in kori{}ewa prostora je omogu}io opstanak prirodnih vrednosti. Shodno tome, podru~je se uvr{tava u kategoriju prirodnih dobara, koja po me|unarodnim kriterijumima podrazumeva ograni~ene qudske intervencije u ciqu o~uvawa prirodnih vrednosti podru~ja.

Odre|ivawe stepena za{tite unutar Rezervata je vr{eno na osnovu stepena o~uvanosti prirodnih vrednosti i po potrebi sprovo|ewa interventnh mera. Na za{ti}enom podru~ju Specijalnog rezervata prirode “Luda{ko jezero” uspostavqa se reìm I, II i III stepena za{tite. Od ukupno za{ti}ene povr{ine od 846,33 ha podru~je reìma I stepena za{tite prostire se na 70,29 ha a {to iznosi 8,30% od ukupno za{ti}ene povr{ine. Podru~je reìma II stepena za{tite zahvata 399,27 ha (47,18%), dok podru~je reìma III stepena za{tite obuhvata 376,77 ha povr{ine prirodnog dobra (44,52%).

Mali procenat povr{ine pod reìmom I stepena za{tite je rezultat sna`nog antropogenog uticaja okoline. Zbog izmewenih hidrolo{kih uslova i zbog difuznog zaga|ewa, ve}ina stani{ta zahteva aktivnu za{titu. Na osnovu dosada{wih iskustva netaknuti tr{}aci jezera su jedini tip stani{ta, koji moè da sa~uva svoje karakteristike pod uslovima pasivne za{tite.

Pod reìmom II stepena za{tite nalazi se ve}ina vla`nih livada, pa{waka i tr{}aka ~ija za{tita zahteva qudske intervencije. Kontrolisana primena tradicionalnih vidova kori{}ewa prirodnih resursa, kao {to su ko{ewe, ispa{a ili se~a trske, predstavqa osnovnu meru za{tite ovih stani{ta. Delimi~no izmewena vla`na stani{ta predvi|ena za otkup i revitalizaciju tako|e su uvrstana u II stepen za{tite. Wihova revitalizacija je preduslov za o~uvawe kriti~no ugroènih vrsta Rezervata.

Podru~je reìma III stepena za{tite ima ulogu formirawa pufer-pojasa (tampon zone) izme|u granice rezervata i prirodnih stani{ta. U ovom reìmu se nalazi najve}i deo agrarnih povr{ina, na kojima treba usmeravati budu}e aktivnosti u pravcu smawewa negativnih uticaja na prirodna stani{ta Rezervata. Pod ovim reìmom se nalaze stari parlozi, degradirane livade i zasadi hibridnih topola na vla`nim livadama.



103

6.1.2. I STEPEN ZA[TITE

6.1.2.1. Prirodne vrednosti i koncept za{tite

Reìmom I stepena za{tite smatra se zabrana kori{}ewa prirodnih bogatstava i iskqu~ewe svih oblika kori{}ewa prostora i aktivnosti, osim pra}ewa stawa, nau~nih istraìvawa i kontrolisane edukacije.

Na osnovu dosada{wih iskustva netaknuti tr{}aci Luda{kog jezera predstavqaju jedini tip stani{ta unutar Rezervata, koji moè da sa~uva svoje karakteristike pod uslovima pasivne za{tite. Taj tip zastarelih tr{}aka poseduje specifi~nu fizi~ku strukturu, kao osnovnu karakteristiku stani{ta nekih retkih i ugroènih vrsta. Prirodne retkosti ovih stani{ta tako|e su osetqive i na disturbacije od strane prisustva qudi.

Glavni ciq za{tite je iskqu~ewe svih vidova disturbacije i obezbe|ivawe neometanog odvijawa prirodnih procesa na podru~jima pod ovim reìmom. U okviru I stepena za{tite su dve, prostorno odvojene subjedinice Rezervata, tr{}aci jezera Luda{. Ve}a subjedinica obuhvata severoisto~ni deo jezera nazvan Suvi rit na povr{ini od 62,8 ha ukqu~uju}i i pe{~ano poluostrvo Suvog rita. Mawa subjedinica je netaknuti stari tr{}ak, povr{ine 8,6 ha, na ju`nom delu jezera.

Slika 52 Subjedinice I stepena za{tite



104

6.1.2.2. Op{te mere za I stepen za{tite

Neophodno je:

iskqu~iti svaki vid disturbacije.

Dozvoqeno je:

pra}ewa stawa i nau~na istraìvawa; kontrolisana edukacija.

Zabraweno je: kori{}ewe prirodnih bogatstava; svi oblici kori{}ewa prostora i aktivnosti.

6.1.2.3. Pregled prioritetnih mera za{tite po subjedinicama

I/1 Suvi rit - severoisto~ni deo jezera 62,8 ha

Suvi rit je severoisto~ni deo jezera, obraslo tr{}acima, na kojima je Uredbom o za{titi SRP “Luda{ko jezero” 1994. godine zabrawena se~a trske. Podru~je obuhvata i pe{~ano poluostrvo Suvog rita, obraslo degradiranom pe{~arskom vegetacijom, kao jednog od najva`nijih lokaliteta za razmnoàvawe mo~varnih korwa~a.

GRANICE – Podru~je je opisano od severozapadne me|ne ta~ke parcele 7941/2. Granica ide na sever, do isto~ne obale ostrva Roà [andor, obilazi ostrvo i nastavqa na sever do ju`ne me|ne ta~ke kp. 6764. Granica se lomi na severoistok i prati me|nu liniju parcele 6767 (jezero) do severozapadne me|ne ta~ke kp. 6759, lomi se na jug prate}i me|nu liniju kp. 6759 i 6767 do prelomne me|ne ta~ke gde skre}e na jugoistok u duìni od 95 m. Granica ulazi u parcelu 6767 i ide na istok linijom, koja je 10 m udaqena od wene me|ne linije sa parcelom 10974/3 (put). Granica se lomi na jug naspram parcele 7888 do wene me|ne linije gde skre}e na zapad me|nom linijom parcele 6767 (jezero) i prati istu sve do me|ne ta~ke kp. 6767 i 7909, gde se lomi na zapad ju`nom me|nom linijom 7909 do wene jugozapadne me|ne ta~ke. Granica skre}e na sever zapadnom me|nom linijom 7909 gde nastavqa zapad-nom me|nom linijom kp. 7010/5 do me|ne ta~ke kp.7910/5 i 6767. Granica se lomi na jug prate}i me|nu liniju parcele 6767 (jezero) i ide do po~etne ta~ke opisa.

PRIRODNE VREDNOSTI – Stani{te pti~jih vrsta, koje su vezane za specifi~nu strukturu starih, netaknutih tr{}aka: Acrocephalus melanopogon, Porzana parva, Panurus biarmicus, Rallus aquaticus, Circus aeruginosus. Ovde se nalazi me{ana kolonija ~apqi Ardea purpurea, Ardeola ralloides i Nycticorax nycticorax. Stroga za{tita ovog segmenta jezera tokom zadwe decenije je doprineo i poja~awu populacije vidri (Lutra lutra). Polu-ostrvo je lokalitet polagawa jaja mo~varnih korwa~a (Emys orbicularis)



105

NAMENA – o~uvawe stani{ta prirodnih retkosti

POSEBNE MERE ZA[TITE:

iskqu~iti svaki vid disturbacije

pripremiti projekat aktivnosti sa ciqem ja~awa populacije korwa~a.

I/2 Netaknuti stari tr{}ak na ju`nom delu jezera 8,6 ha

GRANICE – Podru~je u prvom stepenu za{tite opisano je od me|ne ta~ke parcela 6767 i 8482/1. Granica podru~ja ide na sever zapadnom me|nom linijom parcele 6767 do severoisto~ne me|ne ta~ke parcele 8522. Skre}e na severoistok, ulazi na parcelu 6767 u duìni od 150 metara. Lomi se pod pravim uglom na jugoistok u duìni od 500 metara. Ponovo se lomi pod pravim uglom na jugozapad u duìni od 100 metara do me|ne ta~ke parcela 6767 i 8482/1.

PRIRODNE VREDNOSTI – Lutra lutra, Porzana parva, Rallus aquaticus, Panurus biarmicus

OSNOVNA NAMENA – o~uvawe stani{ta prirodnih retkosti

POSEBNE MERE ZA[TITE

iskqu~ivawe svakog vida disturbacije

6.1.3. II STEPEN ZA[TITE


Prema Zakonu o ìvotnoj sredini u ovom stepenu za{tite ograni~ava se i strogo se kontroli{e kori{}ewe prirodnih resursa, s tim da se u datom prostoru mogu vr{iti samo aktivnosti koje omogu}avaju unapre|ewe stawa i prezentaciju prirodnog dobra bez posledica po wegove primarne vrednosti.

Snaàn antropogeni uticaj okoline i izmeweni hidrolo{ki uslovi izazivaju sukcesiju prirodnih stani{ta Rezervata ~ije spre~avawe zahteva aktivnu za{titu. Pod reìmom II stepena za{tite nalazi se ve}ina vla`nih livada, pa{waka i tr{}aka ~ija za{tita zahteva qudske intervencije. Ova stani{ta pokazuju znakove eutrofizacije koja se manifestuje u pove}anoj proizvodwi biomase i pra}ena je padom specijskog diverziteta. Redovno odstrawivawe biomase zna~ajno usporava sukcesiju ovih stani{ta i doprinosi o~uvawu prirodnih vrednosti podru~ja. Kontrolisana primena tradicionalnih vidova kori{}ewa prirodnih resursa, kao {to su ko{ewe, ispa{a ili se~a trske, predstavqa osnovnu meru za{tite ovih stani{ta. Delimi~no izmewena vla`na stani{ta predvi|ena za otkup i revitalizaciju tako|e su uvrstana u II stepen za{tite. Wihova revitalizacija je preduslov za o~uvawe kriti~no ugroènih vrsta Rezervata.

Na povr{inama II stepena za{tite nalaze se i mikrolokaliteti na kojima su stani{ta prirodnih retkosti, me|u kojima su i vrste kojima preti i{~ezavawe, rawive vrste i/ili vrste koje pripadaju grupi endema odnosno imaju reliktni karakter. Na ovim mikrolokalitetima, pored posebno propisanih mera za{tite,



106

vaè i odredbe Uredbe o za{titi prirodnih retkosti, zbog ~ega je neophodno wihovo precizno kartirawe.

Slika 53 Subjedinice II stepena za{tite

6.1.3.2. Op{te mere za II stepen za{tite

Neophodno je:

odràvawe optimalnog vodnog reìma u skladu sa prirodnom hidrolo{kom dinamikom podru~ja;

revizija projekata i programa upravqawa vodnim reìmom podru~ja i wihovo prilago|avawe sada{wim namenama prostora;

revitalizacija sredweg toka Kire{a u okviru prekograni~nog projekta;

o~uvawe prirodne dinamike hidrohemijskog reìma jezera koja obezbe|uje zonalni karakter hemizma voda;



107

izmuqivawe jezera;

upravqawe ribqim fondom jezera u skladu sa ekolo{kim karakteristikama jezera;

odràvawe optimalnog stawa fragmentiranih stani{ta prirodnih retkosti merama aktivne za{tite;

odràvawe i revitalizacija fragmenata {umaraka poqskog jasena i vrbe ive na zabarenim terenima;

poduhvati reintrodukcije biqnih i ìvotiwskih vrsta i revitalizacije stani{ta; otkup povr{ina u ciqu restauracije stani{ta i formirawa za{titnih pojaseva; suzbijawe invazivnih vrsta; usmeravawe strukture i sukcesije prirodne vegetacije; kontrolisano se~ewe trske; kontrolisana ispa{a i ko{ewe livada; unapre|ivawe postoje}ih i formirawe novih ekolo{kih koridora kako izme|u

odvojenih delova rezervata, tako i prema drugim prirodnim dobrima i prema Tisi;

formirawe vetroza{titnih pojaseva autohtonim vrstama u skladu sa interesima o~uvawa biodiverziteta podru~ja i primena ostalih protiv erozionih mera;

uspostavqawe monitoringa, sa prioritetom pra}ewa stawa prirodnih retkosti i hidrolo{kih karakteristika kao {to su osmatrawe freatske izdani, kvaliteta vode, itd.;

ure|ewe i kori{}ewe prostora u kapacitetu prirodnog dobra i u ciqu o~uvawa i unapre|ewa prirodnih i kulturnih vrednosti.

Dozvoqeno je:

prostorno i sezonski ograni~ena prezentacija prirodnih i kulturnih vrednosti; kori{}ewe ograni~enog broja ~amaca i izgradwa ve{ta~kih ostrva od prirodnih

materijala za ptice; obnavqawe tipskih, da{~anih molova kod tradicionalnih pristajali{ta; nau~noistraìva~ki i obrazovni rad;

Zabrawuje se:

uznemiravawe, sakupqawe i uni{tavawe divqe flore i faune, osim u nau~no-istraìva~ke svrhe u ciqu unapre|ewa prirodnih vrednosti;

svaki vid kori{}ewa vode iz jezera i prve freatske izdani; izgradwa zalivnih sistema; svako upu{tawe vode ispod II klase kvaliteta (β mezosaprobna); kori{}ewe ~amaca na motorni pogon, sem za potrebe starawa; dràwe i kretawe ~amaca u vodi u periodu od 1. januara do 30. juna, osim za potrebe

staraoca; aktivnosti na vodi, osim za potrebe sprovo|ewa mere za{tite, nau~no-

israìva~kih radova i edukacije; privredni ribolov; sportski ribolov, osim na lokacijama i u periodu utvr|enim po pravilniku

unutra{weg reda; prihrawivawe riba; uno{ewe alohtonih vrsta biqaka i ìvotiwa; paqewe vegetacije osim u ciqu usmeravawa sukcesije prirodne vegetacije; ko{ewe te{kom mehanizacijom i u generativnom periodu;



108

ispa{a, osim po programu za{tite i razvoja prirodnog dobra; po{umqavawe; lov; odvo|ewe ili prevo|ewe vode Kire{a, izuzev kada je konstatovan maksimalni

vodostaj od 7 m3/sec, odnosno vi{e od toga; hidromelioracioni radovi koji bi doveli do smawewa nivoa podzemnih voda

(prokopavawe novih kanala, produbqivawe postoje}ih i dr.); promena morfologije terena (raskopavawe i nasipawe obala, otvarawe pozajmi{ta

peska i sl.) osim u ciqu poboq{awa hidrolo{kih i ekolo{kih uslova stani{ta; eksploatacija nafte, gasa, mineralnih sirovina, treseta i gra|evinskog materijala; geolo{ki i drugi istra`ni radovi koji nisu u ciqu unapre|ewa prirodnih i

kulturnih vrednosti dobra; izgradwa novih objekata, osim privremenih za potrebe sprovo|ewa mera za{tite i

unapre|ewa dobra; kod rekonsrukcije postoje}ih objekata pove}awe postoje}e spratnosti i gabarita; izgradwa molova osim tradicionalnih pristana kod starih sala{a i u

nau~noistra`iva~ke svrhe; promena namene zemqi{ta u smeru intenzivnijeg kori{}ewa (izgradwa ribwaka,

pretvarawe livada i pa{waka u obradivo zemqi{te, pretvarawe drugih tipova poqoprivrednog zemqi{ta u vo}wake i vinograde);

primena hemijskih sredstava i mineralnih |ubriva, osim za ciqeve aktivne z{tite prirodnih retkosti;

otvarawe deponija i deponovawe ~vrstog i te~nog otpada; svi vidovi zaga|ivawa `ivotne sredine i sve druge radwe koje potencijalno mogu

ugroziti za{ti}eno prirodno dobro.


II/1 Jezero i obala pod prirodnom vegetacijom 275 ha

U ovom kompleksu se nalazi najve}i deo jezera i pet priobalnih podru~ja. Na svim tipovima stani{ta je neophodno redovno odstrawivawe biomase radi usporavawa nepovoqnih sukcesivnih procesa. Poseban tip stani{ta ove subjedinice su plivaju}a ostrvca od iskidanih korenova trske. GRANICE – Subjedinica obuhvata centralni deo jezera (257.4 ha od parcele 6767). Prvo priobalno podru~je nalazi se iznad severne me|ne linije parcele 6767 i obuhvata deo parcele 6764. Drugo priobalno podru~je naslawa se na jezero sa severoisto~ne strane. Granica opisa istog podru~ja po~iwe od puta parcele broj 10974/2 i ide na zapad, u celosti obuhvataju}i priobalne parcele do jugozapadne me|ne ta~ke parcele 7890/1. Granica nastavqa na zapad i paralelno ide na rastojawu od 50 metara od me|ne linije jezera seku}i parcele koje izlaze na jezero, do jugoisto~ne me|ne ta~ke parcele 7910/6. Granica se lomi na jugozapad ju`nim me|nim linijama parcela 7910/6, 7910/4, 7910/3, 7910/2, do jugozapadne me|ne ta~ke parcele 7910/1. Skre}e na severozapad do ta~ke koja je 50 metara udaqena od me|ne linije jezera. Lomi se na jugozapad i na udaqenosti od 50 metara prati me|nu liniju jezera do me|ne linije parcele 7942/1. Skre}e na jugoistok me|nom linijom iste parcele do puta parcele 7944. skre}e na jugozapad severnom me|nom linijom parcele 7944 do jezera. Tre}e priobalno podru~je naslawa se na isto~nu me|nu liniju parcele 6767. Granica polazi od ta~ke koja je udaqena 50 metara od jezera i



109

nalazi se na severnoj me|noj liniji parcele 8011. Granica ide na jug prate}i rastojawe od 50 metara od me|ne linije jezera do severne me|ne linije parcele 8017/7. Skre}e na istok severnim me|nim linijama parcela 8017/7, 8017/8 i 8017/9, lomi se na jug isto~nom me|nom linijom parcele 8017/9, pa se lomi na zapad ju`nom me|nom linijom te iste parcele do ta~ke udaqene 50 metara od me|ne linije jezera. Granica nastavqa na jug i na udaqenosti od 50 metara prati me|nu liniju jezera do ju`ne me|ne linije parcele 8024, gde se lomi na zapad do me|ne linije jezera. êtvrto priobalno podru~je naslawa se na ju`nu me|nu liniju jezera i u celosti obuhvata parcelu 8446/1. Peto priobalno podru~je naleè na zapadnu obalu jezera i ovom podru~ju pripadaju slede}e parcele: 6758, 6757, 6756 i 6755.

PRIRODNE VREDNOSTI – za{ti}eni sisari: vidra (Lutra lutra) i vodena rov~ica (Neomys anomalus), veliki broj pti~jih vrsta, od kojih su najzna~ajaniji: Acrocephalus scirpaceus, A. arundinaceus, A. schoeno-baenus, Aythia nyroca, A. ferina, Ixobrychus minutus, Emberiza schoeniclus itd. su vezani za tr{}ake. Chlidonias hybridus se gnezdi na plivaju}im ostrvcima. OSNOVNA NAMENA – o~uvawe stani{ta prirodnih retkosti merama aktivne za{tite, kontrolisano ko-ri{}ewe za edukaciju, eko-turizam i sportski ribolov.



izmuqivawe jezera;

odràvawe optimalnog stawa fragmentiranih stepskih stani{ta merama aktivne za{tite;

otkup povr{ina u ciqu restauracije stani{ta;

suzbijawe invazivnih vrsta;

kontrolisano se~ewe trske svake godine, izuzev lokaliteta kolonije ptica;

kontrolisano ko{ewe vla`nih livada uz obalu jezera, naro~ito ispod stepskih fragmenata, radi suzbijawa trske i drvenastih vrsta;

II/2 Kire{ sa plavnim podru~jem uzvodno od jezera 42.5 ha

U ovom kompleksu nalazi se vodotok Kire{ od pruge Subotica–Horgo{ do u{}a u jezero, koji ima ulogu refugiuma za vodene organizme koje su nestale iz Luda{kog jezera zbog zaga|enosti. Kompleksu pripadaju povr{ine nekada{weg plavnog podru~ja koje su pod prirodnom vegetacijom. Najvredniji tipovi stani{ta su fragmenti vla`nih livada beskoqenke na tresetnoj podlozi, fragmenti {umaraka barske ive i ostaci slatina. Mozaik stani{ta stvara ekotone izme|u tr{}aka, {umaraka i vla`nih livada, u kojima su registrovane prirodne retkosti.

GRANICE –Subjedinici pripada deonica Kire{a od pruge Subotica–Horgo{ do u{}a u jezero. Granica kompleksa se odvaja od obale Kire{a sa ju`ne strane magistralnog puta kp. 4037, lomi se na istok prate}i ju`nu me|nu liniju puta do me|ne ta~ke puta i kp. 3885 KO Ba~ki Vinogradi. Granica skre}e na jugozapad,



110

severnom grani~nom linijom parcele 3886/1 do enklave ”NIS Naftagas”, obilazi enklavu sa zapadne strane do puta 10974/3 KO Pali}, prelazi put do me|ne ta~ke parcela 6767 i 6759, skre}e na severozapad i prati severnu me|nu liniju parcele 6767 do wene me|ne ta~ke naspram kp. 6926. Skre}e na sever, preseca parcelu 6764 do me|ne ta~ke kp. 6926 i 6925/3 (put). Granica skre}e na istok, severnom me|nom linijom kp. 6764 zatim se lomi na sever zapadnom me|nom linijom iste parcele do jugozapadne me|ne ta~ke kp. 7000/9. Granica obilazi parcelu 7000/9 sa severne strane, prate}i severnu me|nu liniju iste do me|ne ta~ke kp. 7000/9 i 10974/1 (put). Skre}e na severoistok, preseca put i ide jugoisto~nom me|nom linijom kp. 7095/4 do me|ne ta~ke kp. 7095/4 i 7096/4, lomi se na severozapad zapadnom me|nom linijom parcele 7096/4 do puta 7069/1. Skre}e na istok ju`nom me|nom linijom puta do Kire{a. Subjedinici pripada i deonica kanalizovanog toka Kire{a uz obalu jezera izme|u severne grani~ne linije subjedinice I/1 i puta 10974/3, od u{}a u jezero do granice III stepena za{tite kod ustave na jezeru.

PRIRODNE VREDNOSTI – u Kire{u `ivi ~ikov, Misgurnus fossilis, floristi~ke retkosti subjedinice su Orchis laxiflora, Cirsium brachicephalum, Silene multiflora, Rhinanthus borbasii, Triglochin maritima, Plantago schwarzenbergiana. U ekotonu {umaraka i vla`nih livada gnezde se Miliaria calandra, Remiz pendulinus, Sylvia atricapilla. Vidra (Lutra lutra) je prisutna u tr{}aku kod biv{eg u{}a Kire{a. Ekoton tr{}aka i vla`nih livada predstavqa stani{te retkostima ornitofaune, kao {to su Luscinia svecica i Locustella naevia. Najvrednije vrste batraho- i herpetofaune su Rana dalmatina (vezana za grupacije vrbe ive), Triturus vulgaris, Natrix tessellata, Elaphe longissima i Lacerta viridis. OSNOVNA NAMENA – o~uvawe stani{ta prirodnih retkosti merama aktivne za{tite, kontrolisano kori{}ewe za edukaciju i eko-turizam, tradicionalo kori{}ewe ko{anica.




odr`avawe i revitalizacija fragmenata {umaraka vrbe ive na zabarenim terenima;

otkup povr{ina u ciqu restauracije stani{ta; poduhvati revitalizacije vla`nih stani{ta; suzbijawe invazivnih vrsta;

kontrolisano se~ewe trske ;

kontrolisano ko{ewe vla`nih livada radi suzbijawa trske i drvenastih vrsta;

unapre|ivawe postoje}ih i formirawe novih ekolo{kih koridora izme|u odvojenih delova rezervata;

formirawe vetroza{titnih pojaseva na granici prema obra|enim povr{inama; eksploatacija nafte, gasa, mineralnih sirovina, treseta i gra|evinskog materijala; geolo{ki i drugi istra`ni radovi koji nisu u ciqu unapre|ewa prirodnih i

kulturnih vrednosti dobra;



111

II/3 Plavno podru~je Kire{a, nizvodni deo 40.01 ha

Kompleks obuhvata Kire{ sa biv{im poplavnom podru~jem nizvodno od jezera, od ustave na jezeru sve do Buki mosta. Podru~je se koristi kao ko{anica, u depresijama su o~uvani ostaci vla`nih stani{ta. Samo na ovoj subjedinici Rezervata su prisutni fragmenti {umaraka poqskog jasena i grupacije sivih topola.

GRANICE –Granica kompleksa po~iwe od jugozapadne me|ne ta~ke kp. 7098/3 KO Pali}. Granica ide na istok ju`nim me|nim linijama kp. 7098/3 i 7098/2 do trome|a katastarskih op{tina KO Pali}, Ba~ki Vinogradi i Martono{. Skre}e na sever granicom KO do magistralnog puta 4037, lomi se na zapad, prelazi Kire{ i ide granicom KO Pali} i KO Ba~ki Vinogradi do jugoisto~ne me|ne ta~ke kp. 4035/2 KO Ba~ki Vinogradi. Granica se nastavqa na zapad prate}i severne me|ne linije kp. 4035/3,4033/2, 4032/2, 4028/2, 4023/2, 4022/2, 4019/2, 4018/2, 4013/2, 4014/2, 4008/2, 4007/2, 4006/2, 4005/2, 4003/2, 4001/2, 4000/2, 3998/2, 3996/4, 3996/3, 3993/4, 3993/3 do me|ne ta~ke KO Ba~ki Vinogradi i KO Pali}. Granica ide na zapad severnom me|nom linijiom KO Pali}, do me|ne ta~ke KO Pali} i kp. 3937 i 3886/7 KO Ba~ki Vinogradi. Granica skre}e na sever obuhvataju}i kp. 3886/7 do me|ne ta~ke kp. 3886/7 i 3886/8. Granica kre}e na istok preseca parcelu 3886/7 do me|ne ta~ke kp. 7098/1 KO Palu}, lomi se na jug zapadnom me|nom linijom kp. 7098/1, skre}e na zapad severnom me|nom linijom kp. 7098/3 i nastavqa do po~etne ta~ke opisa.

PRIRODNE VREDNOSTI – floristi~ke retkosti subjedinice su Orchis laxiflora i Silene multiflora. Gnezdarice podru~ja su Miliaria calandra, Sylvia atricapilla, Lanius minor, Cuculus canolus, Caprimulgus europaeus, Upupa epops. Predstavqa lokalitet za ishranu za{ti}enih grabqivica: Circus aeruginosus, C. cyaneus, Buteo buteo, Falco tinnunculus, F. subbuteo. Najvrednija vrsta batrahofaune je Rana dalmatina, vezana za grupacije poqskog jasena. Od gmizavaca su zabeleèni Lacerta agilis i Lacerta viridis.

OSNOVNA NAMENA – o~uvawe stani{ta prirodnih retkosti merama aktivne za{tite, kontrolisano kori{}ewe za edukaciju, tradicionalo kori{}ewe ko{anica.



odràvawe i revitalizacija fragmenata {umaraka na zabarenim terenima; otkup povr{ina u ciqu restauracije stani{ta; poduhvati revitalizacije vla`nih stani{ta; suzbijawe invazivnih vrsta;


formirawe vetroza{titnih pojaseva na granici prema obra|enim povr{inama; unapre|ivawe ekolo{kog koridora prema jezeru i prema Tisi;

II/4 Hinga, stepski fragmenat 0.11 ha

Stepski fragmenat na vrhu brega Hinga je zna~ajan za o~uvawe prirodnih vrednosti i moè imati ulogu izvornog lokaliteta stepskih vrsta u slu~aju predvi|ene restauracije stani{ta u podno`ju brega.

GRANICE – Ovoj subjedinici pripada parcela 7844/2 u celosti i delovi parcela 7843/2 i 7843/3.



112

PRIRODNE VREDNOSTI – Ostatak stepe na pe{~anoj podlozi ozna~uje prisustvo retkih vrsta, kao {to je Crocus variegatus i u regionu izuzetno redak Allium flavum. Na lokalitetu je prona|en Lacerta viridis, vrsta gu{tera od me|unarodnog zna~aja. OSNOVNA NAMENA – o~uvawe stani{ta prirodnih retkosti, kontrolisana prezentacija prirodnog dobra.


otkup povr{ina u ciqu restauracije stani{ta; poduhvati restauracije stani{ta; suzbijawe invazivnih vrsta;

II/5 ûrgo, vla`ne livade 23,95 ha

Vla`ne livade depresije ûrgo pripadaju najboqe o~uvanim stani{tima Rezervata, na kojima se pomo}u malih poduhvata regulisawa vodnog reìma moè posti}i optimalnio stawe za opstanak prirodnih retkosti.

GRANICE – Opis granice ove subjedinice po~iwe od me|ne ta~ke parcela 10972/2 i 6616/3. Granica ide na severoistok ju`nom me|nom linijom parcele 10972/2 do me|ne ta~ke sa parcelom 6651/1, lomi se na jugoistok isto~nom me|nom linijom parcele 6651/1, da bi skrenula na severoistok me|nom linijom iste parcele i nastavila daqe na severoistok severnim me|nim linijama parcela 6655 i 6660/10 do puta 10973/3. Granica se zatim lomi na jug isto~nom me|nom linijom parcele 6660/10, skre}e na zapad ju`nom me|nom linijom iste parcele do me|ne ta~ke parcele 6660/9. Daqe se granica lomi na jugozapad idu}i me|nom linijom parcela do jugoisto~ne me|ne ta~ke parcele 6660/2. Lomi se na sever isto~nom me|nom linijom iste parcele, a zatim skre}e na zapad severnom me|nom linijom parcela 6660/2, 6660/1 i 6646/2. Zatim se granica lomi na jug sve vreme prate}i isto~nu me|nu liniju parcele 6646/1, a zatim skre}e na zapad ju`nom me|nom linijom parcela 6646/1 i 6657/1. Granica daqe ide na zapad ju`nim me|nim linijama parcela 6642, 6641, 6640, 6639, 6638/2, 6638/1, 6637, 6636, 6635, 6634 i 6633/2. Granica se zatim lomi na severozapad ju`nom me|nom linijom parcela 6633/2, 6633/1, 6630, 6629, 6626, 6616/4, 6616/3, 6616/2, 6615/2, 6616/1, 6614, 6612, 6611 i 6609. Lomi se na severozapad i ide zapadnom me|nom linijom parcele 6609 do ju`ne me|ne ta~ke parcele 6608, odakle skre}e na istok ju`nom me|nom linijom parcele 6608, se~e parcele 6611, 6612, sa ju`ne strane zaobilazi parcelu 6615/1, se~e parcele 6615/2 i 6616/2 do me|ne linije parcele 6616/3. Granica se lomi na sever i ide zapadnom me|nom linijom iste parcele do po~etne ta~ke opisa kompleksa.

PRIRODNE VREDNOSTI –.floristi~ke retkosti subjedinice su Orchis laxiflora, O. coriophora, Cirsium brachicephalum, Silene multiflora, Triglochin maritima. Depresija je vaàn lokalitet za razmnoàvawe vodozemaca Triturus vulgaris, Bombina bombina, Hyla arborea, Bufo viridis.Me|u gnezde}im vrstama ptica najzna~ajnije su Vanellus vanellus i Tringa totanus. Za vreme migracije ptica depresija je vaàn lokalitet za odmor i ishranu.

OSNOVNA NAMENA – o~uvawe i revitalizacija stani{ta prirodnih retkosti, kontrolisano kori{}ewe prirodnih resursa.



113


otkup povr{ina u ciqu revitalizacije stani{ta; poduhvati revitalizacije stani{ta; suzbijawe invazivnih vrsta;



II/6 Kivago, vla`ne livade 15,11 ha

Unutar depresije su slatine i livade beskoqenke na tresetnoj podlozi a na nekoliko mikrolokaliteta prisutna je vegetacija xombi Carex elatae. Deo vla`nih livada je obrastao trskom. Mikrodepresije antropogenog porekla predstavqaju idealno stani{te za razmnoàvawe vodozemaca.

GRANICE – Po~etna ta~ka opisa subjedinice je me|na ta~ka parcela 5519 i 6075. Granica ide na istok ju`nom me|nom linijom parcele 6075 do me|ne ta~ke parcele 5524/2. Lomi se na sever zapadnom me|nom linijom iste parcele do wene severozapadne me|ne ta~ke. Skre}e na istok severnim me|nim linijama parcela 5524/2, 5524/5, 5525/2 i 5527/1. Lomi se na jug isto~nom me|nom linijom parcela 5527/1 i 5526/1 do auto puta E-75. Granica skre}e na jugozapad zapadnom me|nom linijom auto puta do jugozapadne me|ne ta~ke parcele 5524/2, gde se lomi na severozapad i ide 50 metara zapadnom me|nom linijom iste parcele. Lomi se na zapad i na udaqenosti od 50 metara prati severnu me|nu liniju parcela 5524/10, 5524/12 i 5436/1 do me|ne linije parcela 5518/2 i 5519. Granica se lomi na sever zapadnom me|nom linijom parcele 5519 do po~etne ta~ke opisa ovog kompleksa.

PRIRODNE VREDNOSTI – floristi~ke retkosti subjedi-nice su Cirsium brachicephalum i Silene multiflora. Depresija je vaàn lokalitet za razmno-àvawe vodozemaca Triturus vulgaris, T.cristatus, Bombina bombina, Hyla arborea, Bufo viridis. Me|u gnezde}im vrstama ptica najzna~ajnije su Vanellus vanellus i Locustella naevia.

OSNOVNA NAMENA – o~uvawe i revitalizacija stani{ta prirodnih retkosti, kontrolisano kori{}ewe prirodnih resursa.


otkup povr{ina u ciqu revitalizacije stani{ta; poduhvati revitalizacije stani{ta; suzbijawe invazivnih vrsta;




114

unapre|ivawe postoje}ih i formirawe novih ekolo{kih koridora izme|u

odvojenih delova rezervata; promena namene zemqi{ta u smeru intenzivnijeg kori{}ewa (izgradwa ribwaka,


6.1.4. III STEPEN ZA[TITE


U tre}em stepenu za{tite utvr|uje se selektivno i ograni~eno kori{}ewe prirodnih bogatstava i kontrolisane intervencije i aktivnosti u prostoru ukoliko su uskla|ene sa funkcijama za{ti}enog prirodnog dobra ili su vezane za nasle|ene tradicionalne oblike obavqawa privrednih delatnosti i stanovawa. Podru~ja predvi|ena za razvoj eko-etno- i seoskog turizma i rekreaciju su tako|e pod re`imom III stepena za{tite.

Slika 54 Subjedinice III stepena za{tite



115

U ovom reìmu se nalazi najve}i deo agrarnih povr{ina Rezervata, na kojima

treba usmeravati budu}e aktivnosti u pravcu smawewa wenih negativnih uticaja. Pod ovom reìmom se nalaze stari parlozi, degradirane livade i zasadi hibridnih topola na vla`nim livadama. Unutar ovog stepena za{tite je znatno mawi broj stani{ta prirodnih retkosti, nego pod II stepenom za{tite. Ipak, otkup i revitalizacija ovih povr{ina je preduslov za o~uvawe kriti~no ugroènih vrsta.

Usled nepovoqnog oblika prirodnih stani{ta, marginalni uticaj je veoma izraèn skoro na svim tipovima stani{ta Rezervata. Agrarne povr{ine i naseqa predstavqaju izvor difuznog zaga|ewa koje izaziva eutrofizaciju vla`nih stani{ta. Podru~je reìma III stepena za{tite predstavqa pufer-pojas (tampon zonu) izme|u granice rezervata i prirodnih stani{ta. Uloga pufer ili tampon zone je ublaìvawe negativnih uticaja agrarnih i urbanizovanih podru~ja na prirodne povr{ine Rezervata.

Neophodno je usmeravati ekonomski razvoj prema onim vidovima kori{}ewa, koje mawe optere}uju sredinu i omogu}avaju obnavqawe prirodnih resursa u skladu sa principima odrìvog razvoja. Potrebno je pruàti pomo} lokalnom stanovni{tvu za prelazak na integralnu poqoprivredu ili na proizvodwu zdrave hrane na podru~ju Rezervata ili unutar za{titne zone. Usmereno razvijawe drugih privrednih grana, kao {to je ugostiteqstvo i seoski turizam, tako|e moè delovati u pravcu smawewa negativnih uticaja poqoprivrede usled promene namene povr{ina. Radi izbegavawa stvarawa novih konflikata tokom razvoja ovih delatnosti, potrebno je ukqu~iti lokalne zajednice u opremawe i odràvawe ob-jekata na rekreacionim oblastima jezera i omogu}iti im stvarawe prihoda na pod-ru~ju za{ti}enog dobra, istovremeno pruìti stru~nu pomo} i druge oblike sarad-we za razvoj seoskog turizma u skladu sa smernicama za{tite prirodnog dobra.

6.1.4.2. Op{te mere za III stepen za{tite Neophodno je:

odràvawe optimalnog vodnog reìma u skladu sa prirodnom hidrolo{kom dinamikom podru~ja;




izmuqivawe jezera;

upravqawe ribqim fondom jezera u skladu sa ekolo{kim karakteristikama jezera;

odràvawe optimalnog stawa fragmentiranih stani{ta prirodnih retkosti merama aktivne za{tite;

odràvawe i revitalizacija fragmenata {umaraka poqskog jasena i vrbe ive na zabarenim terenima;

poduhvati reintrodukcije biqnih i ìvotiwskih vrsta i revitalizacije stani{ta;

otkup povr{ina u ciqu restauracije stani{ta i formirawa za{titnih pojaseva;


usmeravawe strukture i sukcesije prirodne vegetacije;



116

kontrolisano se~ewe trske;

kontrolisana ispa{a i ko{ewe livada;

razvoj integralne poqoprivrede i proizvodwe zdrave hrane;

unapre|ivawe postoje}ih i formirawe novih ekolo{kih koridora kako izme|u odvojenih delova rezervata, tako i prema drugim prirodnim dobrima i prema Tisi;


uspostavqawe monitoringa, sa prioritetom pra}ewa stawa prirodnih retkosti i hidrolo{kih karakteristika kao {to su osmatrawe freatske izdani, kvaliteta vode, itd.;

ure|ewe i kori{}ewe prostora u kapacitetu prirodnog dobra i u ciqu o~uvawa i unapre|ewa prirodnih i kulturnih vrednosti.

Dozvoqeno je:

nau~no-istraìva~ki i obrazovni rad; odràvawe otvorenih vodenih povr{ina na mestima predvi|enim za rekreaciju;

sportski ribolov;

kori{}ewe ograni~enog broja ~amaca;

izgradwa ograni~enog broja tipskih, da{~anih molova;

prostorno ograni~ena prezentacija prirodnih i kulturnih vrednosti;

ure|ewe turisti~kih objekata i rekonstrukcija postoje}ih starih sala{a u tradicionalnom stilu uè okoline;

kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta i sto~arstvo na tradicionalan na~in;

ure|ewe i kori{}ewe prostora u kapacitetu i na na~in kojim se u ciqu o~uvawa i unapre|ewa prirodnih i kulturnih vrednosti.

Zabraweno je:

uznemiravawe, sakupqawe i uni{tavawe divqe flore i faune, osim u nau~no-istraìva~ke svrhe u ciqu unapre|ewa prirodnih vrednosti;

svaki vid kori{}ewa vode iz jezera i prve freatske izdani; izgradwa zalivnih sistema; svako upu{tawe vode ispod II klase kvaliteta (β mezosaprobna); kori{}ewe ~amaca na motorni pogon, sem za potrebe starawa; privredni ribolov; uno{ewe alohtonih vrsta biqaka i ìvotiwa; po{umqavawe, osim fragmentarno u ciqu unapre|ivawa predela; paqewe vegetacije osim u ciqu usmeravawa sukcesije prirodne vegetacije;

lov, osim za potrebe odràvawa zdravstvenog stawa i optimalne brojnosti divqa~i;

odvo|ewe ili prevo|ewe vode Kire{a, izuzev kada je konstatovan maksimalni vodostaj od 7 m3/sec, odnosno vi{e od toga;



117

hidromelioracioni radovi koji bi doveli do smawewa nivoa podzemnih voda

(prokopavawe novih kanala, produbqivawe postoje}ih i dr.); promena morfologije terena (raskopavawe i nasipawe obala, otvarawe pozajmi{ta

peska i sl.) osim u ciqu poboq{awa hidrolo{kih i ekolo{kih uslova stani{ta; eksploatacija nafte, gasa, mineralnih sirovina, treseta i gra|evinskog materijala; geolo{ki i drugi istra`ni radovi koji nisu u ciqu unapre|ewa prirodnih i

kulturnih vrednosti dobra; izgradwa novih objekata, osim privremenih za potrebe sprovo|ewa mera za{tite i

unapre|ewa dobra; kod rekonsrukcije postoje}ih objekata pove}awe postoje}e spratnosti i gabarita; promena namene zemqi{ta u smeru intenzivnijeg kori{}ewa (izgradwa ribwaka,


otvarawe deponija i deponovawe ~vrstog i te~nog otpada; svi vidovi zaga|ivawa `ivotne sredine i sve druge radwe koje potencijalno mogu

ugroziti za{ti}eno prirodno dobro.


III/1 Rekreacione povr{ine i za{titni pojas jezera 183,2 ha

Rekreacione povr{ine jezera su izdvojene u zalivima koji su u neposrednom kontaktu sa okolnim naseqima, radi zadovoqavawa potrebe lokalnog stanovni{tva. Za{titni pojas oko jezera obuhvata agrarne povr{ine na kojima sukcesivnim promenama namene treba formirati tampon zonu jezera.

GRANICE – Rekreacione povr{ine jezera Luda{ (delovi kp. 6767) su odvojene od centralnog dela jezera II/1 slede}im granicama: Hajdukovo (5 ha) – severno od grani~ne linije koja po~iwe od jugoisto~ne me|ne ta~ke kp. 6788 KO Pali}, ide na istok seku}i kp. 6767 (jezero) do jugozapadne me|ne ta~ke kp. 6885/1. Nosa (0.22 ha) – prostor izme|u I stepena za{tite i ustave, isto~no od zami{qene linije koja po~iwe 30 m isto~no od severozapadne me|ne ta~ke kp. 7888, krene prema severu seku}i kp. 6767 (jezero) do prelomne ta~ke ju`ne me|ne linije puta 10974/3. [upqak {kola (2.8 ha) – zapadno od granice, koja kre}e od isto~ne me|ne ta~ke kp. 8474/1, ide na sever seku}i kp. 6767 (jezero) do ju`ne prelomne me|ne ta~ke kp. 8480/1 KO Pali}. [upqak Buxak (1.53 ha) – zapadno od granice, koja po~iwe od me|ne linije kp. 8799 KO Pali} na udaqenosti od 100 m od me|ne ta~ke iste parcele i puta 10973/3 i pravom linijom ide do ta~ke na me|noj liniji kp. 6751, koja je udaqena 100 m od me|ne take iste parcele i puta 10973/3.

PRIRODNE VREDNOSTI – Na rekreacionim povr{inama posvetiti posebnu pa`wu o~uvawu mo~varnih korwa~a (Emys orbicularis), koje su ugro`ene od strane sportskih ribolovaca. Na okolnim poqoprivrednim povr{inama se hrani ve}i broj ptica mo~varica, a prisutne su skoro sve vrste sisara Rezervata. Ure|ewe prostora unutar ovog pojasa treba da zadovoqava potrebe ovih vrsta.

OSNOVNA NAMENA – rekreacija i razvoj turizma u skladu sa ciqevima za{tite Rezervata; stvarawe tampon pojasa izme|u intenzivno obra|enih povr{ina i jezera.



118


otkup povr{ina u ciqu restauracije stani{ta i formirawa za{titnih pojaseva;




fragmentarno po{umqavawe u ciqu unapre|ivawa predela;

odr`avawe otvorenih vodenih povr{ina na mestima predvi|enim za rekreaciju;

sportski ribolov i kori{}ewe ograni~enog broja ~amaca;

izgradwa ograni~enog broja tipskih, da{~anih molova;


kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta i sto~arstvo na tradicionalan na~in; promena namene zemqi{ta u smeru intenzivnijeg kori{}ewa (izgradwa ribwaka,


III/2 Pere{, severni deo 72,3 ha

Prostrani pa{wak na poplavnom podru~ju Kire{a je sastavni deo hidrolo{ke celine vla`nog kompleksa Luda{kog jezera. Prostor je mozaik starih parloga i odvodwavawem degradira-nih vla`nih livada, va`na hranidbena baza za ptice. Na ni`im delovima sub-jedinice mogu}a je revi-talizacija vla`nih stani{-ta, {to bi omogu}ilo po-vratak prirodnih retkosti, koje su nestale usled od-vodwavawa podru~ja. Vodo-tok Kire{ stvara ekolo{ki koridor prema PIO “Suboti~ka pe{~ara”.

Slika 55 Severni deo Pere{a je najve}a prostorna celina livada unutar Rezervata GRANICE – Subjedinica obuvata prostornu celinu Rezervata severno od magistralnog puta kp. 4037.



119

PRIRODNE VREDNOSTI – Od vodozemaca su prisutni Bombina bombina i Bufo viridis, a od gmizavaca Podarcis muralis. Predstavqa lokalitet za ishranu za{ti}enih grabqivica: Circus aeruginosus, C. cyaneus, Buteo buteo, Falco tinnunculus, F. subbuteo. OSNOVNA NAMENA – o~uvawe i revitalizacija stani{ta prirodnih retkosti, kontrolisano kori{}ewe prirodnih resursa.



otkup povr{ina u ciqu revitalizacije stani{ta; poduhvati revitalizacije stani{ta; kontrolisana ispa{a i ko{ewe;


sto~arstvo na tradicionalan na~in; promena namene zemqi{ta u smeru intenzivnijeg kori{}ewa (izgradwa ribwaka,


III/3 Pere{, centralni deo 36 ha

Podru~je obuhvata degradirane povr{ine, zasade hibridnih topola na vla`nim livadama, wive i parloge. Sastavni je deo hidrolo{ke celine vla`nog kompleksa jezera Luda{.

GRANICE – Subjedinica se nalazi na centralnom delu podru~ja Pere{, izme|u subjedinica II/2 i II/3.

PRIRODNE VREDNOSTI – Na subjedinici je stani{te prirodne retkosti Orchis laxiflora. Prisutni su vodozemci Hyla arborea, Bombina bombina, Bufo viridis, a od gmizavaca Natrix natrix. OSNOVNA NAMENA – o~uvawe i revitalizacija stani{ta prirodnih retkosti, kontrolisano kori{}ewe prirodnih resursa.



otkup povr{ina u ciqu revitalizacije stani{ta; poduhvati revitalizacije stani{ta; kontrolisana ispa{a i ko{ewe;



kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta i sto~arstvo na tradicionalan na~in;

promena namene zemqi{ta u smeru intenzivnijeg kori{}ewa (izgradwa ribwaka, pretvarawe livada i pa{waka u obradivo zemqi{te, pretvarawe drugih tipova poqoprivrednog zemqi{ta u vo}wake i vinograde);



120

III/4 Buki, za{titni pojas doline Kire{a 14,9 ha

Podru~je obuhvata severnu stranu doline Kire{a, od Pere{a do Buki mosta, koja je delom pretvorena u obradive povr{ine posle melioracije podru~ja. Na preostalim vla`nim fragmentima su prisutni grupacije vrbe i poqskog jasena. Stvara prelaznu zonu izme|u prirodnih stani{ta i agrarnog podru~ja.

PRIRODNE VREDNOSTI – floristi~ka retkost sub-jedinice je Silene multiflora. U ekotonu {umaraka i vla`nih livada gnezde se Remiz pendulinus, Lanius minor, Upupa epops. @aba Rana dalmatina je vezana za grupacije vrbe i poqskog jasena, ali su prisutni i Hyla arborea, Bombina bombina, a od gmizavaca Natrix natrix i Lacerta agilis. OSNOVNA NAMENA – o~uvawe i revitalizacija stani{ta prirodnih retkosti, kontrolisano kori{}ewe prirodnih resursa, ure|ivawe prostora za{titnog pojasa.



otkup povr{ina u ciqu revitalizacije stani{ta; poduhvati revitalizacije stani{ta; kontrolisano ko{ewe vla`nih livada;


unapre|ivawe postoje}ih ekolo{kih koridora; fragmentarno po{umqavawe u ciqu unapre|ivawa predela;

kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta na tradicionalan na~in;


III/5 ûrgo, tampon zona vla`nih livada 26 ha

Vla`ne livade depresije ûrgo pripadaju najvrednijim stani{tima Rezervata, ali su u direktnom dodiru sa wivama i saobra}ajnicama. Stvarawe za{titnog pojasa otkupom i ure|ivawem prostora treba da bude sastavni elemenat svih projekata revitalizacije podru~ja. Subjedinici pripada i deonica kanala Pali}-Luda{ koji se pruà preko depresije ûrgo. Ure|ivawe obale kanala za rekreaciju smawio bi pritisak posetilaca na druge delove Rezervata.

PRIRODNE VREDNOSTI –Na ostacima vla`nih livada uz kanal su prisutni Hyla arborea, Bombina bombina, Bufo viridis, a od gmizavaca Natrix natrix i Lacerta agilis. Uz kanal se javqa vodomar (Alcedo atthis).



121

OSNOVNA NAMENA – rekreacija u skladu sa ciqevima za{tite Rezervata; stvarawe tampon pojasa izme|u intenzivno obra|enih povr{ina i jezera; ure|ivawe prostora tampon pojasa.


otkup povr{ina u ciqu restauracije stani{ta; poduhvati restauracije stani{ta; razvoj integralne poqoprivrede i proizvodwe zdrave hrane;


formirawe vetroza{titnih pojaseva autohtonim vrstama u skladu sa interesima o~uvawa biodiverziteta podru~ja;





III/6 Kivago, tampon zona vla`nih livada 25,8 ha

Unutar depresije su slatine i vla`ne livade, ograni~ene wivama i saobra}ajnicama. Subjedinica obuhvata deonicu ogranka kanala Bege, ko{anice severno od pruge, obra|ene povr{ine i okolinu dva sala{a kao i deonicu kanala Bege ju`no od pruuge. Subjedinica je odvojena od Rezervata magistralnim putem i auto putem E-75 bez odgovraju}ih prelaza za `ivotiwe.

PRIRODNE VREDNOSTI – Na vla`nim livadama raste Silene multiflora, prisutne su vrste vodozemaca Hyla arborea, Bombina bombina, Bufo viridis, a od gmizavaca Natrix natrix, Lacerta agilis i Podarcis muralis.

OSNOVNA NAMENA – stvarawe tampon pojasa izme|u intenzivno obra|enih povr{ina i jezera; ure|ivawe prostora tampon pojasa, kontrolisano kori{}ewe prirodnih resursa.


otkup povr{ina u ciqu restauracije stani{ta; poduhvati restauracije stani{ta; kontrolisano ko{ewe vla`nih livada;


unapre|ivawe postoje}ih ekolo{kih koridora; formirawe vetroza{titnih pojaseva autohtonim vrstama u skladu sa interesima

o~uvawa biodiverziteta podru~ja;





122

III/7 Slano jezero i kanal Pali}-Luda{ 18,6 ha

Unutar depresije Slanog jezera su slatine, kori{}ene kao pa{wak. Subjedinica obuhvata ju`ni deo depresije i kanal Pali}-Luda{ od Pali}kog jezera do depresije ûrgo. Subjedinica je odvojena od Rezervata auto putem E-75 bez odgovaraju}eg re{ewa za prelaz za ìvotiwe. Kanal je od vitalnog zna~aja za povezanost svih populacija vla`nih stani{ta Pali}kog i Luda{kog jezera.

PRIRODNE VREDNOSTI – Na vla`nim slatinama su prisutni vodozemci Bombina bombina i Bufo viridis, uz kanal se hrani Alcedo atthis. Kanal omogu}uje opstanak metapopulacije vidre (Lutra lutra) u regionu.

Slika 56 Vodomar (Alcedo atthis)

OSNOVNA NAMENA – stvarawe tampon pojasa izme|u intenzivno obra|enih povr{ina i jezera; ure|ivawe prostora tampon pojasa; kontrolisano kori{}ewe prirodnih resursa.


kontrolisano ko{ewe i ispa{a; unapre|ivawe ekolo{kog koridora;

6.1.5. MERE ZA[TITE U OKVIRU ZA[TITNE ZONE SRP “LUDA[KO JEZERO”

Uloga za{titne zone je ublaàvawe negativnih uticaja agrarnih i urbanizovanih podru~ja na prirodne povr{ine Rezervata. Propisane mere i ograni~ewa treba da spre~avaju razvojne aktivnosti u neposrednoj okolini prirodnog dobra koje bi uticale negativno na kvalitet sredine.

Zabrawuje se:

uno{ewe agresivnih (invazivnih) alohtonih vrsta; radovi koji negativno uti~u na hidrolo{ki reìm rezervata; pro{irewe gra|evinske zone i izgradwa objekata izvan gra|evinskog podru~ja,

utvr|enih posebnim planskim i urbanisti~kim dokumentima; deponovawe ~vrstog i te~nog otpada; podizawe industrijskih i drugih objekata i izvo|ewe radova koje naru{avaju

ekolo{ki ili vizuelni integritet podru~ja.



123

6.2. SMERNICE

6.2.1. URE\EWE POVR[INA KOJE SU UKQUÊNE U PRIRODNO DOBRO

NAKON REVIZIJE GRANICA

Revizijom granica Rezervata ukqu~uju se vla`na stani{ta neposredne okoline Luda{kog jezera u za{ti}eno prirodno dobro. Oko wih neophodno je formirati jedan minimalni za{titni pojas radi smawewa negativnih uticaja antropogene sredine. Pro{irewem granica Rezervata, tako|e su stvoreni uslovi za formirawe pufer-pojasa du` obale jezera. U ciqu integralne za{tite ukqu~eni su u Rezervat kanal Pali}-Luda{ i deonica re~ice Kire{, sa funkcijom ekolo{kih koridora (prilog 12).

U ciqu unapre|ewa stawa fragmentiranih stani{ta, neophodno je: o otkupiti poqoprivredne povr{ine u neposrednoj blizini stani{ta

prirodnih retkosti radi stvarawa pufer-pojasa; o urediti tampon-zonu du` granice Rezervata, koja treba da zadovoqi potrebe

ugroènih populacija prirodnih retkosti pojedina~nih lokacija; o koristiti elemente ure|ewa prostora koji su u skladu sa predeonim

karakteristikama; o projektovawe i izgradwa odgovaraju}ih prelaza za faunu uz saobra}ajnice; o odràvawe i unapre|ewe optimalne strukture vegetacije ekolo{kih koridora

prema susednim prirodnim dobrima; o formirati vetroza{titne pojaseve sa|ewem autohtonih vrsta u skladu sa

interesima o~uvawa biodiverziteta podru~ja.

6.2.2. PROGRAMI I PLANOVI ZA[TITE, RAZVOJA I UNAPRE\EWA

Sredworo~ni program za{tite i razvoja donosi Upravqa~ nakon konsultacija sa Zavodom za za{titu prirode Srbije. Direktna zakonska polazna osnova za izradu Programa za{tite i razvoja bilo kog za{ti}enog podru~ja sadràna je u ~l. 50 Zakona o za{titi ìvotne sredine (Slu`beni glasnik Republike Srbije br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 i 53/95). Ovaj Program treba da sadrì mere i re{ewa kojima se obezbe|uje o~uvawe, za{tita i unapre|ivawe prirodnih vrednosti i karakteristika kompleksa vla`nih stani{ta SRP “Luda{ko jezero”. Na osnovu ovog vi{egodi{weg programa donosi}e se jednogodi{wi programi za{tite. Program za{tite i razvoja prirodnog dobra obuhvata:

1. organizaciju upravqawa i gazdovawa; 2. mere za{tite, o~uvawa i unapre|ivawa prirodnih vrednosti; 3. mere za{tite i mudrog kori{}ewa prirodnih resursa; 4. prezentaciju prirodnog dobra i vaspitno-obrazovne aktivnosti; 5. program nau~no-istraìva~kog rada i monitoringa; 6. program o~uvawa kulturne ba{tine.



124

Pored provo|ewa aktivnosti koje su se na osnovu dosada{wih iskustava

Staraoca pokazale kao uspe{ne u procesu za{tite i unapre|ewa prirodnog dobra (pra}ewe stawa kvaliteta vode, organizacija letwih istraìva~kih-edukativnih kampova, ornitolo{ka istraìvawa i monitoring, prezentacija dobra), neophodno je dati priroritet slede}im aktivnostima:

1. Organizacija upravqawa i gazdovawa 1.1. otkupom i/ili ekspropriacijom zemqi{ta formirati staze za kretawe

motornih vozila ~uvarske slu`be unutar Rezervata; 1.2. plan kompleksnog ure|ivawa i funkcionalnog osposobqavawa podru~ja; 1.3. obezbediti lokalnom stanovni{tvu prioriteta prilikom kori{}ewa

prirodnih resursa za{ti}enog dobra; 1.4. poja~ati kontrolu nad kori{}ewem prirodnih resursa u neposrednoj

blizini osetqivih ekosistema. 2. Mere za{tite, o~uvawa i unapre|ivawa prirodnih vrednosti

2.1. izrade programa upravqawa vodama na podru~ju vla`nog kompleksa koji obezbe|uje vodni reìm {to sli~niji prirodnim sezonalnim oscilacijama;

2.2. obezbe|ewa odgovaraju}eg stepena pre~i{}avawa otpadnih voda, koje gravitiraju prema Luda{kom kompleksu;

2.3. izmuqivawe jezera i povratak wegovog ve}eg dela u raniji stadijum sukcesije;

2.4. revitalizacija vla`nih i mo~varnih livada radi pove}awa wihove povr{ine;

2.5. revitalizacija sredweg toka Kire{a u saglasnosti sa namenom za{ti}enih podru~ja i putem me|unarodne saradwe;

2.6. otkup povr{ina i revitalizacija/restauracija stepske vegetacije i priobalnog pojasa vla`nih livada;

2.7. reintrodukcija i{~ezlih i ugroènih vrsta kao mera o~uvawa biodiverziteta prirodnog dobra;

2.8. primewivati mere aktivne za{tite u ciqu revitalizacije lesnih fragmenata;

2.9. suzbijawe invazivnih vrsta. 3. Mere za{tite i mudrog kori{}ewa prirodnih resursa

3.1. primeniti tradicionalne vidove kori{}ewa prirodnih resursa radi spre~avawa procesa eutrofizacije: redovno ko{ewe vla`nih livada, sa posebnim osvrtom na suzbijawe trske kod visoke obale i na livadama beskoqenke;

3.2. program alternativnih vidova kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta; 3.3. program primene tradicionalnih vidova kori{}ewa prirodnih resursa; 3.4. urediti nove lokacije za eko-turizam (lokacije za parkirawe, sanitarni

~vorovi, lokacije za sportski ribolov) i na taj na~in poja~ati kontrolu nad kretawem posetilaca unutar Rezervata.



125

4. Prezentacija prirodnog dobra i vaspitno-obrazovne aktivnosti

4.1. razvijawe svesti kod lokalnih zajednica o prirodnoj rawivosti terena i o prirodnim vrednostima Rezervata;

4.2. omogu}iti sme{taj ve}ih grupa (|a~ke ekskurzije, grupe studenata) pro{irewem kapaciteta Istraìva~ke stanice u skladu sa kapacitetom prirodnog dobra.

5. Program nau~no-istraìva~kog rada i monitoringa 5.1. poboq{avawe opremqenosti Istraìva~ke stanice; 5.2. program pra}ewa negativnih uticaja saobra}aja na faunu prirodnog dobra; 5.3. program permanentnog osmatrawa podzemnih voda prve izdani; 5.4. postavqawe monitoringa na povr{inama na kojima se radi revitalizacija; 5.5. podsticawe faunisti~kih istraìvawa vodozemaca i insekata Rezervata.

6. Program o~uvawa kulturne ba{tine 6.1. razvoj komparativnih turisti~kih sadràja kojima se obezbe|uje potpunije

kori{}ewe prirodnog dobra uz efikasnu za{titu prirodnih vrednosti.



126

6.3. POVERAVAWE NA UPRAVQAWE-STARAWE

Uredbom progla{ewa Specijalnog rezervata prirode “Luda{ko jezero” (“Slu`beni glasnik RS” br. 56/94), od strane Vlade Republike Srbije odre|en je i staralac prirodnog dobra, Javno preduze}e “Pali}-Luda{“. Uredbom su definisane wegove obaveze u pogledu mera i uslova za{tite kao i na~in obezbe|ewa sredstava neophodnih za sprovo|ewe za{tite.

6.3.1. ME\USOBNE OBAVEZE I ODNOSI VLASNIKA I KORISNIKA

Me|usobne obaveze i odnosi Vlasnika (imaoca) i korisnika za{ti}enog prirodnog dobra regulisani su zakonom o za{titi ìvotne sredine, kao i aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Iz ~iwenice da Vlada Republike Srbije poverava ovo dobro na starawe, proisti~e i obaveza staraoca da obavqa poslove za{tite na ovom dobru. Ovom preduze}u su preneta odre|ena javno pravna ovla~tewa, te ono ima pravo legitimacije u pogledu ostvarivawa reìma za{tite i pokretawa krivi~nih i prekr{ajnih postupaka. Staraoc za povereno dobro donosi programe i druga akta sa uslovima i merama za{tite i razvoja ovog dobra, u skladu sa Zakonom.

Staraoc je duàn da: o gazduje za{ti}enim prirodnim dobrom na na~in koji omogu}ava da se u

potpunosti sprovedu propisani reìmi i mere u ciqu za{tite i unapre|ewa prirodnog dobra;

o vr{i obeleàvawe prirodnog dobra; o donosi sredworo~ne programe za{tite i razvoja; o donosi akt o obezbe|ivawu unutra{we kontrole na dobru; o obezbe|uje ~uvarsku slu`bu; o u slu~aju nastalih promena koje za{ti}eno prirodno dobro mogu uni{titi

ili naru{iti wegova bitna svojstva obavesti organizaciju za za{titu prirode;

o obezbe|uje uslove za sprovo|ewe nau~noistraìva~kih, obrazovnih, kultur-nih, informativno-propagandnih i drugih aktivnosti, u skladu sa Zakonom;

o obezbe|uje finansijska sredstva iz sopstvenih prihoda i iz naknada za kori{}ewe za{ti}enog prirodnog dobra;

o obra}a se nadle`nim organima radi obezbe|ivawa sredstava iz Budèta i drugih izvora prihoda.

Imalac za{ti}enog prirodnog dobra koji drì dobro po osnovu privatne svojine ima pravo: o na naknadu stvarnih tro{kova i pretrpqene {tete koja nastaje u vezi sa

propisanim reìmom za{tite dobra; o da od organizacije za za{titu prirode zahteva potrebna uputstva o na~inu

~uvawa, za{tite i odràvawa prirodnog dobra bez posebne naknade; o na pravi~nu naknadu za ograni~ewe ili zabranu prava kori{}ewa.

Ukoliko staraoc (imalac) za{ti}enog prirodnog dobra nemarno ~uva ili ne odràva dobro, zbog ~ega postoji opasnost wegovog o{te}ewa ili uni{tewa, ministarstvo moè poveriti odràvawe za{ti}enog prirodnog dobra drugom



127

preduze}u ili organizaciji, s tim {to raniji staraoc snosi deo tro{kova koje bi imao da je redovno odràvao za{ti}eno prirodno dobro, a duàn je da novom staraocu preda akta koja se odnose na za{ti}eno prirodno dobro.

6.3.2. PRAVA I OBAVEZE DRUGIH NADLE@NIH ORGANA

Prava i obaveze drugih nadle`nih organa u ciqu utvr|ivawa i ostvarivawa mera o~uvawa, za{tite i razvoja za{ti}enog prirodnog dobra po~ivaju na stawu i zna~aju prirodnih vrednosti dobra, kao i mogu}nosti wihovog odrìvog kori{}ewa u saglasnosti sa zakonskim odredbama. U okvirima navedenog nagla{avaju se naro~ito slede}a prava i obaveze u pogledu utvr|ivawa i ostvarivawa mera o~uvawa, za{tite i razvoja za{ti}enih prirodnih dobara.

Vlada Republike Srbije: o dono{ewem odgovaraju}ih dugoro~nih prostorno planskih, programskih i

razvojnih dokumenata i odgovaraju}im merama ekonomske politike obezbe|uje uravnoteèn privredni razvoj i za{titu prirodnih dobara;

o u okviru sredwero~nog programa za{tite ìvotne sredine obezbe|uje sredstva za pra}ewe stawa i kvaliteta za{ti}enih prirodnih dobara, finansirawe programa za{tite i razvoja; kreditirawe prioritetnih investicija na ovom za{ti}enom dobru; finansirawe nau~no-istraìva~kih projekata aplikativnog karaktera, studija, elaborata i izvo|a~kih projekata, sufinansirawe stru~nog osposobqavawa kadrova i za druge programske zadatke i aktivnosti od interesa za Republiku;

o razmatra izve{taj o stawu za{ti}enog prirodnog dobra utvr|uje mere i obezbe|uje pretpostavke za wegovu za{titu, ure|ivawe i razvoj.

Ministarstvo za za{titu ìvotne sredine Republike Srbije: o donosi godi{we programe za izvr{ewe sredwero~nih programa Vlade, u

okviru kojih defini{e prioritete za objekte od interesa za Republiku o daje saglasnosti na programsku, plansku, projektnu i drugu dokumentaciju

kojom se predvi|aju mere za{tite i dokumentaciju kojom se predvi|aju mere za{tite i kori{}ewa prirodnog dobra

o usmerava i kontroli{e rad upravqa~a i preduzima odgovaraju}e mere; o usmerava i kontroli{e rad Zavoda i preduzima odgovaraju}e mere; o utvr|uje prioritet u finansirawu za{tite i razvoja.

Zavod za za{titu prirode: o prati i istraùje stawe ugroènosti prirodnog dobra i predlaè

odgovaraju}e mere; o vr{i stru~ni nadzor nad izvo|ewem mera koje su utvr|ene Programom za{tite

i razvoja; o vr{i istraìvawa i prou~avawa prirodnih vrednosti i karakteristika

prirodnog dobra radi definisawa mera za{tite i kori{}ewa; o pruà stru~nu pomo} upravqa~u; o vr{i predstavqawe i popularisawe prirodnih vrednosti Rezervata.



I LITERATURA NAU^NE I STRU^NE PUBLIKACIJE / DOKUMENTACIJE Agardi, J. (1987): Vodozemci, gmizavci i sitni sisari –izveštaj Eko-kampa Ludaš `87,

Baza podataka Dru{tva ekologa «Rihard ôrnai», Subotica Arnold, E. N., Burton, J. A.(1985): A Field Guide to the Reptiles and Amphibians of Britain and

Europe. Collins, London. Atanackovi} N.(1958): Prilog flori Ba~ke. Zbornik Matice srpske, serija za prirodne

nauke sv. 14, Novi Sad Babi}, N.(1971): Mo~varna i livadska vegetacija Koviqskog rita. Zbornik za prirodne nauke

Matice srpske, 41:19-88, Novi Sad Baza podataka Dru{tva ekologa «Rihard ôrnai», Subotica Be}arevi}, J. (1953): O rasprostrawewu nekih mediteranskih vrsta u barskoj flori

Vojvodine. Zbornik Matice srpske, serija prirodnih nauka, sv. 4:65 - 70, Novi Sad Bennett, G.(edit) (1994): Conserving Europe’s Natural Heritage.Towards an European Ecological

Network, London/Dordrecht/Boston Beszédes Valéria (1991): A ház, Néprajzi tanulmányok, Subotica Beszédes Valéria (1994): Emberek és otthonok, Néprajzi tanulmányok, Subotica Boža, P. Butorac, B. Ivković, O. (1980): Građa za dopunu "Flore SR Srbije". Biosistematika, vol.

6, No 1:37-55, Beograd Boà, P., Butorac, B. (1981): Prilog poznavawu rasprostrawenosti nekih taksona u

Vojvodini. Glasnik Prirodwa~kog muzeja, ser. B. 36:65-74, Beograd Božinović, M., Navratil, Z. (1988): Analiza hidrološkog režima i kvaliteta vode

Kereša sa gledišta revitalizacije Ludaškog jezera, Zaštita voda `88, 287-288 Božinović, M., Navratil, Z., Savić, R. (1989): Analiza osnovnih osobina sedimenata i vode u

Ludaškom jezeru sa predlogom mera za poboljšavanje stanja jezera, Zaštita voda `89, 235-242

Božinović, M., Savić, R. i Navratil, Z. (1990): Analiza nekih tehničkih problema odstranjivanja mulja

iz Ludaškog jezera, Zaštita voda`90, 81-87 Broz, V. (1958): Vegetacija u predelu Obedske bare. Zaštita prirode, 13, Beograd Budakov, Lj. (1980): Variranje morfoloških karaktera karaša - Carassius carassius L. u nekim

lokalitetima SAP Vojvodine. (Magistarski rad odbranjen na PMF Novi Sad). Budakov, Lj., Mučenski, V. (1980-1981): Odnos dužine crevnog trakta prema dužini tela bez "C"

u starosti kod karaša (Carassius carassius L.) u nekim lokalitetima Vojvodine. Priroda Vojvodine, godina VI-VII: 43-46.

Budakov, Lj., Pujin.V., Maletin, S.(1981): Rast karaša (Carassius carassius L.) u nekim

lokalitetima Vojvodine. Ichthyologia, Vol. 13, No.1, 11-20. Budakov, Lj. (1992): Dinamika rasta bodorke (Rutilus rutilus) kao indikator stanja zaštićenih objekata. Zaštita voda 92: 39-43, Subotica. Bukurov, B. (1954): Jezera i bare u Ba~koj. Zbornik Matice srpske. Serija za prirodne nauke,

br. 5, Novi Sad

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004. I


Bukurov, B. (1975): Fizi~ko-geografski problemi Ba~ke. SANU, kw. 43, Beograd Bukurov, B. (1978): Ba~ka, Banat i Srem. Matica srpska, Novi Sad Bukurov, B. (1983): Subotica i njena okolina, Vojvođanska akademija nauke i umetnosti, Od.društ.

nauka i umetnosti, Knjiga 1, Novi Sad Butorac, B., Stojanović, S., Kilibarda, P.,Žderić, M.,Stanković, Ž. (1991): Pflanzenwelt des

Kanaleteils von System Donau-Theiss-Donau. Limnologische berichte. Der 29 Tagung der IAD (Der Societs Internationalis Limnologiae Internationale Arbeitsgemeinschaft Donauforschung). Kiew Molod

Butorac, B.(1992): "Ludaško jezero" (Praćenje stanja ugroženih autohtonih ekosistema Vojvodine) -

Prilog za "Elaborat o monitoring sistemu u Srbiji", Novi Sad Butorac, B., Budakov, Lj. (1992): Biološki pokazatelji u oceni nivoa eutrofizacije zaštićenih vodenih

ekosistema sa predlogom metoda sanacije. - Prijava podprojekta za aplikativni istraživački projekat "Prirodne i veštačke močvare kao elemenat zaštite životne sredine", Novi Sad.

Butorac, B., Stojanović, S., Kilibarda, P., Vučković, M., Žderić, M., Stanković, Ž. (1992): Zajednice sveza Lemnion minoris W. Koch et Tx. 1954 i Potamogetonion W. Koch 1926 kao bioindikatori sinekoloških prilika u vodenim ekosistemima. Zbornik radova sa skupa "Zaštita voda 92", 50-54, Subotica Butorac, B. (1995): Review of water vegetation of the "Stari Begej" Regional park. Tiscia, 29:27-32

Szeged. Csornai, R. (1937): Ornitološka istraživanja u Vojvodini. Ornitološke senzacije Šupljačkog i Palićkog

jezera. Napló, 25. Subotica. Čanak, M., Dokić, M., Stanković, A. (1970): Problemi pri oceni zakorovljenosti hidrofitama.

Dokumentacija za tehnologiju i tehniku u poljoprivredi, sv. 8:1-7, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Čuturilo, S. (1973): A contribution to the investigation of Water Milfoie - Myriophyllum spicatum L.

as weed of aquatic habitats and its distribution in Yugoslavia. Fragmenta herbologica Jugoslavica, XLIII, 1-10, Zagreb

Čuturilo, S. (1980): Ekološki aspekti proučavanja drezge - Myriophyllum spicatum L. u

uslovima naše zemlje. Prvi kongres o korovima: 61-471, Banja Koviljača Dugowi}, V. (1956): Ludo{ko jezero. Glasnik Srp. geografskog dru{tva sv. XXXVI br. 1, Beograd. Dulić, S. (2002): Fitoplankton kao pokazatelj eutrofizacije Ludaškog jezera, Magistarski rad,

Univerzitet u Novom Sadu, CIMSI, Novi Sad ]uki}, N., Pujin, V., Maletin, S., Gajin, S., Gantar, M., Petrovi},O., Ratajac, R., Sele{i, ]., Matavuq, M.: "Vode Vojvodine". Monografija, I. Godiwnjak vodoprivrede

Vojvodine, Novi Sad Felföldy, L. (1981): A vizek környezettana – Általános hidrobiológia (Ekologija voda-

Op{ta hidrobiologija), Mezőgazdasági Kiadó, Budapest Findlay, C.S. & Bourdages, J. (2000): Response time of Wetland Biodiversity to road Consruction on

Adjacent Lands, Conservation biology, 14/1: 86-94 Gajić, M. (1980): Pregled vrsta flore SR Srbije sa biljnogeografskim oznakama. Glasnik Šumarskog

fakulteta, ser. A, 54:111-141, Beograd Gajić, M. (1986): Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare. Šumarski fakultet - Beograd, Šumsko gazdinstvo Subotica

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004. II


Gajin, S., Petrović, O., Gantar, M., Matavulj, M., Radnović, D., Obreht, Z. (1982): Bakterioplankton kao indikator stanja vode jezera Ludoš. Zaštita voda '92, 80-85, Subotica.

Gergelj, J. (1989): Pregled rezultata prstenovanja ptica 1986. godine na Ludoškom jezeru. Ciconia, vol 1:7-9, Novi Sad Gergelj, J.(1990): Rezultati prstenovanja ptica na Ludaškom jezeru 1989. godine. Ciconia,

vol. 2: 2:5-12, Novi Sad Gergelj, J., Hulo, I. (1989): Rezultati prstenovanja ptica na Ludoškom jezeru 1987 i 1988. godine.

Ciconia, vol. 1:9-13, Novi Sad Gergelj, J., Hulo, I., Jenei, E. (1989): Rezultati prstenovanja ptica na Ludoškom jezeru 1985. godine.

Ciconia, vol. l:4-7, Novi Sad Gergelj, J., Hulo, I. (1995): Ludaš 94; rezultati 10. Istraživačkog eko-kampa. Panurus, Bilten Društva

Ekologa «Rihard Čornai», 1(64): 16-18. Subotica. Gigov, A., Đerfi, B. (1960): Prethodno saopštenje o biljnom pokrivaču Carske bare kod Zrenjanina i

njegovoj istoriji. Zaštita prirode, 18-19: 64-71, Beograd Godicl, Lj. (1980): Stepska flora v severozahodni Jugoslaviji. Razprave. Dissertationes XXII/IV:281-

367, SAZU, Ljubljana Grimmett, R.F.A., Jones, T.A. (1989): Important bird area in Europe. International Council for Bird

Preservation, Cambridge

Grupa autora (1998-1999): Puževi i insekti determinisani na Ludaškim letnjim kampovima u periodu od 1989. do 1995. godine. Ludaški zapisi, (2-3): 53-54. Subotica.

Hovány L. (1997): A Palicsi-tó és környéke (Pali}ko jezero i okolina, sa posebni

osvrtom na crte` iz 1697.g. CNESA, Kanjiža Hovány L. (1998): A palicsi fürdő és a Böge-csatorna (Kupali{te Pali} i kanal

Bege), Grafoprodukt, Subotica Hovány L. (2002): Vizeink nyomában (Po tragu na{ih voda), Grafoprodukt, Subotica Hulina, N., (1973): Vegetacija u području čreta u Turopolju. Acta bot. Croat., 32:171-180, Zagreb

Hulo, I. & Gergelj, J. (2001): Spisak ptica Specijalnog rezervata prirode “Ludaško jezero”. Ciconia,

Vol. 10, Novi Sad.

Hulo, I. Ham, I. (1990): Ornitofauna. In (ed): Predlog za zaštitu prirodnog dobra Ludaško jezero kao Specijalnog rezervata prirode. Zavod za zaštitu prirode Srbije, Novi Sad

Hulo, I. (1990): Podaci o nekim ptičijim vrstama u Vojvodini. Ciconia, vol. 2:88-91, Novi Sad Hulló, I. (1991): Antropogén tényezők hatására kialakult madárközösség ökológiai és

természetvedelmi vonatkozásai. Zbornik radova sa III nau~nog skupa "Magyar madártani és természetvédelmi egyesület" Szombathely

Imms, A. D. (1973): A general textbook of entomology. The English Language Book Society,

pp: 1-866. London. IUCN Conservation Monitoring Centre, (1988): How to use the IUCN Red Data Book Categories.

United Kingdom. Janković, M.M. (1973): Savremeni problemi ekologije, biosfere i zaštite čovekove sredine. Ekologija, vol. 8, No 2:207-238, Beograd Janković, M.M. (1974): Vodena i močvarna vegetacija Obedske bare. Zbornik radova Republičkog

zavoda za zaštitu prirode Srbije, knj. l, br. 4:1-81, Beograd

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004. III


Janković, M.M., Janković, M. (1987): Prilog poznavanju i rešavanju problema eutrofizacije i zarašćivanja Savskog jezera (Ada Ciganlija) kod Beograda. Glasnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte, tom XVI: 1-41, Beograd

Janković, M.M., Janković, J.M., Kalafatić, V, Lazarević, M.M. (1988): Ekološki aspekt Savskog

jezera kod Beograda (Ada Ciganlija), s obzirom na njegovo čišćenje i sanaciju, a posebno uloga makrofita u eutrofizaciji i zarašćivanju jezera. II. Ekologija, Vol. 23, No 2: 65-116, Beograd

Jávorka, S. (1925): Magyar flóra. Stúdium, Budapest Jávorka, S., Csapody, V. (1934): A Magyar flóra képekben. Iconographia florae Hungaricae. Stúdium, Budapest Josifovi}, M.(ed.), (1970-1985): Flora SR Srbije, I-X, SANU, Beograd Karaman, I. (1998-1999): Pravokrilci okoline Ludaškog jezera. Ludaški zapisi, (2-3): 51-52, Subotica. Kne`evi}, S., [ehovac, E. (2003): Izve{taj o geolo{kim istra`ivawima terena u zoni

pro{irewa granice za{ti}enog prirodnog dobra Luda{, fond stru~ne dokumentacije Zavoda za za{titu prirode Srbije, Beograd

Kovács, É., Rudner, J. (1998-1999): Entomološka istraživanja u okolini Ludaškog jezera, Ludaški

zapisi, (2-3): 45-50. Subotica. Lengyel, G. (1915): A királyhalomi m. kir. külső erdészeti kisérleti állomás területe növényzetének

ismertetése, Erdészeti kisérletek, 17:50-73, Selmecbánya Letić Lj., Savić R., Božinović M. (2001): Nemirni pesak, J.P. “Palić-Ludaš“, Subotica Magyar L. (1997): Ludaš i Ludaško jezero, Ludaški zapisi 1: 30-37, Subotica Magyar L. (1998): A Ludasi-tó különleges természetvédelmi terület történelmi tervezete (Istorijski

plan specijalnog za{ti}enog podruja „Luda{ko jezero”), Bácsország, 3:47. Maletin ,S., Pujin, V., Budakov, Lj. (1981): Variranje morfoloških karaktera Carassius auratus gibelio Bloch, 1783 (Cyprinidae) u nekim vodama Vojvodine. Biosistematika, Vol. 7, No.2, 181-188, Beograd. Maletin, S., Budakov, Lj. (1983): Rast nekih riba u jezerima Palić i Ludoš. Zbornik radova sa konferencije "Zaštita voda 83": 109-113, Opatija. Maletin, S., Budakov, Lj. (1985): Growth of Carassius auratus gibelio Bloch. (1783) in certain waters of Vojvodina (Yugoslavia). Fisth congress of V european ichthyologist, Stockholm,

Abstracts: 106. Maletin, S., Budakov, Lj., Kostić, D. (1985): Rast srebrnog karaša kao ocena kvaliteta vode. Zaštita

voda 85, Godišnjak o aktuelnim problemima zaštite voda, knjiga I: 94-97. Maletin, S. i Hulo, I. (2002): Ribe Ludaškog jezera in Ludaš-jezero na pustari, Zavod za zaštitu prirode Srbije i J.P. “Palić-Ludaš“, Palić Marčetić, M. (1954): Jezero Palić. Zbornik Matice srpske, serija prirodnih nauka, br. 8:119-126, Novi Sad. Matijevics, L. (1970): Égig érő mesefa, Tanulmányok II : 73-94, Novi Sad Matvejev, S.D. (1950): Rasprostranjenje i život ptica u Srbiji. SAN, posebno izdanje, knjiga br. 3,

362 p. Beograd Mikuška, J. (1968): Prilog poznavanju ornitofaune Ludaškog jezera. Larus 20: 60-79. Zagreb Milojevi}, B.@. (1949): Lesne zaravni i pe{~are u Vojvodini. Nau~na izdawa Matice

srpske, kw. II, Novi Sad

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004. IV


Molnár, B. (1991): Modern lacustrine calcite, dolomite and magnesite formation in Hungary, Publications of the Department of Quaternary Geology University of Turku, 70:1-20

Molnár, B. (1996): Geochemistry and stable isotope ratio of modern carbonates in natron lakes of the

Danube-Tisza Interfluve, Hungary, Acta geologica Hungarica 39/2: 153-174 Nagy M., Szabados K. (1998): Conservation values of the middle Körös valley I ,Vegetation history,

Szegedi Ökológus Napok `98, Abstracts p50, JATE, Szeged Nikolić V. (1986): Neka saznanja o postglacijalnoj istoriji vegetacije područja Subotičko-horgoške

pešččare, in Gajić,M.: Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare, Šumarski fakultet, Beograd - Šumsko gazdinstvo, Subotica

Obradovi}, M. (1962): Floristi~ka istra`ivawa, wihovi rezultati i promene Vojvo|anske

flore u periodu od I svetskog rata do danas. Zbornik Matice srpske, serija prirodnih nauka, sv. 23:30-36, Novi Sad

Obradovi}, M. (1987): Prikaz zna~ajnijih biqaka porodice {iqeva (Cyperaceae J. St. Hil.)

U barskoj flori Vojvodine. Zbornik Matice srpske, 73:125-135, Novi Sad Parabu}ski, S., Jankovi}, M.M. (1978): Poku{aj utvr|ivawa potencijalne vegetacije

Vojvodine. Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, 54:5-20, Novi Sad Parabućski, S. (1982): Neke karakteristike stepske vegetacije u Vojvodini. Glasnik Republičkog zavoda zaštite prirode - Prirodnjačkog muzeja, br. 15:147-162, Titograd Parabu}ski, S., Stojanovi}, S., Butorac, B., Pekanovi}, V. (1986): Prodromus vegetacije

Vojvodine. Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, br. 71:5-40, Novi Sad. Parabu}ski, S., Butorac, B. (1988): Zajednica Molinietum coeruleae W. Koch 1926 u vegetaciji Ba~ke. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke, 74:111-122, Novi Sad Parabućski, S., Butorac, B. (1989): Characteristics of the community Molinietum caeruleae W. Koch 1926 in Bačka. Periodicum biologorum 1:165, Zagreb Parabućski,S., Stojanović,S., Butorac,B., Vučković,M., Pekanović,M., Crnčević,S., Boža,P.(1989):

Vegetation of the lower Tisa river. Tiscia, vol XXIII: 13-19, Szeged Parabućski, S., Butorac, B. (1993): Stepska vegetacija severoistočne Bačke. Glasnik Instituta za

botaniku i Botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, tom XXIV-XXV (1990-1991):55-83, Beograd.

Parabućski, S., Butorac, B. (1994): General review of Vegetation in lower course of the Tisa river.

Thaiszia, br. 4, vol. 1 : 99-106, Košice. Paunović, M., Paulovics, P. (1999): Preliminarni rezultati slepih miševa (Chiroptera) severa Bačke,

Ludaški zapisi 2-3: 96-102 Pavičević, N., Stankević, P. (1962): Pedološke osobine subotičko-Horgoške peščare, Inst.za

šumarstvo i drvnu industriju NR Srbije, Beograd Petrović G. (1956): Hemiski tipovi stajaćih voda Panonske nizije, Zemljište i biljka 5 (1-3), 77-87 Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, (1991): Predlog za proglašavanje Ludaškog jezera za Specijalni prirodni rezervat, Novi Sad Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, (1992): Ponuda za izradu elaborata o nultom stanju ekosistema

Ludaškog jezera, Novi Sad Pr{a, A. (1953): Prilog poznavawu biologije ribqe faune Pali}a. Zbornik za prirodne

Nauke Matice srpske, sv. 5., Novi Sad Prodán, G. (1915): Bács-Bodrog Vármegye sziki növényei. Magyar Botanikai lapok, XIII köt. (1914)

No 1: 5, Budapest

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004. V


Prodán, G. (1915): Adatok Bács-Bodrog vármegye déli részének és Szerém megyének flórájához.

Magy. Bot. Lap. XIII köt. 1/5. Budapest Prodán, G. (1916): Bács-Bodrog Vármegye flórája. Magyar Botanikai Lapok, XIVköt./1915,Budapest Pujin, V., Budakov, Lj. (1979): Tempo porasta šarana (Cyprinus carpio L.) karaša (Carassius

carassius L.) i srebrnog karaša (Carassius auratus gibelio Bloch) u Ludoškom jezeru. Drugi Kongres ekologa Jugoslavije, 1607-1620, Zadar.

Pujin, V., Ratajac, R., Đukić, N., Maletin, S., Budakov, Lj. (1981): Sastav i dinamika nekih

Životinjskih grupa kao biloški parametri u oceni kvaliteta voda., II Kongres o zaštiti voda, 265-271, Ohrid.

Pujin, V., Ratajac, R., Đukić, N., Rajković, D. ,Maletin, S., Kostić, D. (1988):˙Prilog limnološkim

istraživanjima nekih zaštićenih vodenih ekosistema u Vojvodini. Zbornik radova Prir. mat. fak. Univ. Novi Sad, Ser. biol., br.18: 49-63.

Pujin, V. (1988): Saprobiološka valenca dominantnih vrsta Rotatoria u jezeru Ludaš. Zbornik radova konferencije "Zaštita voda '88": 77-83. Puzović, S., Grubač, B. (2000): Federal Republic of Yugoslavia. Pp. 725-745 in M.F. Heath and M.I.

Evans, eds. Important Birds Areas in Europe: Priority sites for conservation 2: Southern Europe. Cambridge, UK: BirdLife International (BirdLife Conservation Series No 8).

Radovanovi}, M., Martino, K. (1950): Zmije Balkanskog poluostrva. Srpska akademija

nauka, Beograd. Radovanović, M. (1951): Vodozemci i gmizavci naše zemlje. Naučna knjiga, Beograd. Rafajlović A., Seleši Đ. (1957): Ludaško jezero. Zaštita prirode, 11: 34-37, Beograd Raffai, J. (1994): A felnőttek viselete Ludason a XX században, in Silling István (edit.): Bácskai

magyar népviseletek, Néprajz, folklór, népművészet 4: 61-100, Novi Sad Raffai, J. (2000): A mesélő ember, Oziris, Budapest Raffai, J. (2000): Tradicionalni način života in Ludaš-jezero na pustari, Zavod za zaštitu prirode

Srbije i J.P. “Palić-Ludaš“, Palić Ramsar Convention B. (1990): Directory of Wetlands of International Importance, Gland, Switzerland Raymond D. Semlitsch, J. Russell B. (2003): Biological Criteria for Buffer Zones around Wetlands

and Riparian Habitats for Amphibians and Reptiles. Conservation Biology (1219-1228), Volume 17, No. 5. October 2003.

Republički zavod za zaštitu prirode (1965): Program uređenja, konzervacije i turističkog korišćenja

zaštićenog kompleksnog područja Ludaškog jezera, Beograd Sabadoš K. (2002): Istorijat predela in Ludaš-jezero na pustari, Zavod za zaštitu prirode Srbije i J.P.

“Palić-Ludaš“, Palić Sabadoš K. i Rafai J. (2002): Korišćenje predela i regionalni razvoj in Ludaš-jezero na pustari, Zavod

za zaštitu prirode Srbije i J.P. “Palić-Ludaš“, Palić

Sabadoš K., Vider V. i Mikeš B. (2003): Uloga ekoloških mreža u zaštiti prostora i životne sredine na primeru regiona Subotičko-Horgoške peščare, Zbornik skupa “Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine”, 197-206, Beograd

Szabados K.(1999): Zaštita Ludaškog jezera-iskustva i smernice, Ludaški zapisi 3-4:108-110,

Subotica

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004. VI


Sekereš A. (2002): Arheološka prošlost okoline in Ludaš-jezero na pustari, Zavod za zaštitu prirode Srbije i J.P. “Palić-Ludaš“, Palić

Sekereš L. (1966): Praistorijska naselja u okolini Ludaškog jezera, Rukovet 1:71, Subotica

Szekeres L. és Ritz P. (1998): Szabadka története a régmúltban (Istorijat Subotice u dalekoj pro{losti), Grafoprodukt, Subotica Seleši Đ. (1999): Voda Palićkog jezera od 1781. do 1999., J.P. “Palić-Ludaš“, Palić Seleši Đ. (2004): Voda Ludaškog jezera, J.P. “Palić-Ludaš“, Palić Szigetvári, Cs. (1999): Ostaci prirodne vegetacije po obodu Ludaškog jezera, Ludaški zapisi

3-4:29-31, Subotica Slavnić,Ž. (1948): Slatinska vegetacija Vojvodine. Arhiv za poljoprivrednu nauku i tehniku, god. III,

sv. 4: 76-143, Beograd Slavnić,Ž. (1950): Ekološka i cenološka studija nekih panonskih endema. Arhiv biološkihnauka,

god.II, br. 2, Beograd Slavni}, @. (1956): Vodena i barska vegetacija Vojvodine. Zbornik Matice srpske, serija

prirodnih nauka 10: 5-73, Matica srpska, Novi Sad Soó,R. (1985): A magyar flóra és vegetáció rendszertani-növányföldrajzi kézikönyve. I-VII. Akadémiai kiadó, Budapest Stanković, Ž., Kilibarda, P., Žderić, M., Butorac, B., Stojanović, S. (1991): Chemische

zusammensetzung der wasserpflanzen des Kanals Titov Vrbas - Bezdan. Limnologische berichte Der 29 Tagung der IAD, II:124-127, Ukrainische Akademie der Wissenschaften, Kiev Molod

Stanković, Ž., Stojanović,S., Kilibarda,P., Vučković,M., Butorac,B., Žderić,M. (1994): Mineralni

sastav vodenih makrofita kao pokazatelj kvaliteta voda kanala Vrbas-Bezdan. Ekologija, Beograd

Stevanović, V., Vasić, V. (edit.) (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. Ecolibri i Biološki fakultet, Beograd. Stephen C., T,, Cristopher A., F. (2000): Rewiew of Ecological Effects of Roads on Terrestrial and

Aquatic Communities. Conservation Biology (18-30), 14.1. Stojanović, S., Butorac ,B., Vučković, M. (1987): Pregled barske i močvarne vegetacije Vojvodine.

Glasnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, XI: 41-47, Beograd Stojanović, S., Butorac, B., Kilibarda, P. (1990): Zajednica Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić na delu Kanala Dunav-Tisa-Dunav. Bilten Društva ekologa BiH, serija b -Naučni

skupovi i savjetovanja, br. 5 (Naučni skup "Populacija, vrsta i biocenoza"): 163-171,Sarajevo Stojanović,S., Butorac,B, Žderić,M., Stanković,Ž., Kilibarda,P. (1991): Pflanzenwelt eines Kanalteils

von Hydrosystem Donau - Theiss-Donau. Limnologische berichte Der 29 Tagung der IAD, II:128-131, Ukrainische Akademie der Wisseschaften, Kiev Molod

Stojanović,S., Butorac,B., Vučković,M., Stanković, Ž., Žderić,M., Kilibarda,P. (1992) Vodene makrofite - bioindikatori fizičko-hemijskih osobina i ekoloških karakteristika voda. Zbornik radova sa skupa "Zaštita voda 92": 47-49, Subotica Šajinović, B., Šturc, B. (1978): Zaštita delova prirode od posebnog značaja na području opštine Subotica i okoline u funkciji zaštite i unapređenja čovekove životne sredine. Priroda Vojvodine, god. IV: 41-43, Novi Sad [elag-Sosonko, J. R., Dubina, D. V. (1984): Gosudarstveniy zapovednik "Dunayskie plavni"

(MAB), Naukova dumka, Kiev

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004. VII


Sturc,B. (1973): Mit kell negtartanunk és megvédenünk Bácska északkeleti részének növénytakarójában. Létünk, III évf., 4:119-133, Novi Sad

Sturc B. (1997): A Szabadka-Horgosi-homokpuszta temészetes flóraképe és megőrzésének kérdései

(Prirodna flora Suboti~ko-Horgo{ke pe{~are i problemi wenog o~uvawa), Életjel, Subotica

Topić, J. (1989): Vegetation of Special Zoological Reserve of Kopački rit, Hydrobiologia,

182:149-160, Belgium Tucker, G., Heath, M., Tomialojc, L., Grimmett, R. (1994): Birds in Europe: Their Conservation

Status. BirdLife Conservation, Series N03., 600 pp. Vasi}, N. (2003) : Ispitivawe karbonatnih sedimenata –Luda{, Laboratorija za

sedimentologiju Rudarsko-geolo{kog fakulteta-Beograd, fond stru~ne dokumentacije JP "Pali}-Luda{"- Subotica

Vasić, V. (1995): Diverzitet ptica Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. In:

Stevanović,V, Vasić,V. (eds): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. Biološki fakultet i Ekolibri, Beograd, 471-516.

Vučković,M., Stojanović,S, Butorac,B., Kilibarda,P., Žderić,M., Stanković,Ž., (1994): Uloga i značaj

makrofitske vegetacije u vodenim ekosistemima kanalskog tipa. Zbornik radova PMF-a Univerzitet u Novom Sadu, ser. biol., Novi Sad

Vukoje, M.(1979): Vodena vegetacija Petrovaradinskog rita. Drugi kongres ekologa Jugoslavije.

Savez Društava ekologa Jugoslavije II: 1987-1998, Zagreb Vukov,D. (1999): Makrofite Ludaškog jezera, Ludaški zapisi 3-4:19-21, Subotica Zbornik radova "II Internacionalni simpozijum za biljojedne ribe", 1982: EWRS, Novi Sad Zbornik radova "VI Internacionalni simpozijum o akvatičnim korovima", 1982: EWRS, Novi Sad Zbornik radova sa Konferencije o aktuelnim probelmima zaštite voda "Zaštita voda '92", Jugoslovensko društvo za zaštitu voda, 1992, Subotica. Živković,B., Najgebauer,V., Tanasijević,Đ., Miljković,N., Stojković,L., Drazgić,P. (1972): Zemljišta

Vojvodine. Institut za poljoprivredna istraživanja, Novi Sad Zólyomi, B. (1958): Budapest környékének vegetációja in Budapest természeti képe. Akadémiai kiadó, Budapest Zavod za zaštitu prirode Srbije- odeljenje u Novom Sadu, 1993: Specijalni rezervat prirode

"LUDAŠKO JEZERO" stručna/dokumentaciona osnova za reviziju i kategorizaciju zaštićenog prirodnog dobra

Zavod za zaštitu zdravlja (1998-2003): Ispitivanje vode jezera Palić, Ludaš, potoka

Kereš i sistema kanala Tisa-Palić - Godišnji izveštaji, Subotica

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004. VIII


KARTE:

Rajčević, D. (1989): Osnovna geološka karta, list Subotica, razmere 1:100 000, Savezni geološki zavod, Beograd

Nejgebauer, V., Živković, B., Tanasijević, Đ., Miljković, N. (1971): Pedološka karta Vojvodine,

razmere 1: 50 000, listovi Subotica 4; Kanjiža 3. Institut za poljoprivredna istraživanja, Novi Sad

Republi~ki geodetsli zavod: Katastarske karte 1: 10 000 ARHIVSKE KARTE:

Karta Prvog vojni~kog premera Austro-Ugarske (1783): Col.XVI. Sect.XXXII, Col.XVII. Sect.XXXII i Col.XVII. Sect.XXXIII, Vojni institut i muzej, Zbirka geogafskih karata, Budimpe{ta

Karta Drugog vojni~kog premera Austro-Ugarske (1865-66): Col.XXXV. Sect 62, Col.XXXV.

Sect 63, Col.XXXVI. Sect 62, Col.XXXVI. Sect 63, Vojni institut i muzej, Zbirka geogafskih karata, Budimpe{ta

Karvázy P. (1881): Térkép a város tulajdonába tartozó Ludasi nádlásról, Istorijski arhiv,

Subotica Kiss J. (1792/1806) : Plan kanala izme|u Subotice i Tise, Istorijski arhiv Ma|arske,

Budimpe{ta Tótth S. (1839): Szabadka szabad királyi város tulajdonában lévő Ludas tavában lévő nádas bé osztása Istorijski arhiv, Subotica LEGISLATIVA, SMERNICE

Economic Commission for Europe (1991): European Red List of globaly threatened animals and plants. United Nations, pp: 1-45. New York.

IUCN (Komisija za Nacionalne parkove i zaštićene prostore IUCN-a): Kategorije, uslovi i

kriterijumi za zaštićene prostore Pravilnik o kategorizaciji za{ti}enih prirodnih dobara, Slu`beni glasnik RS, 30/1992 Radni spiskovi vrsta za "Crvenu knjigu flore i faune Srbije" Radni spiskovi za "Uredbu o za{titi prirodnih retkosti" Ramsar Convention Bureau (2003/a): The Ramsar Strategic Plan 2003-2008 Ramsar Convention Bureau (2003/b): Guidance for identifying and designating under-represented

wetland types as Wetlands of International Importance The IUCN Species Survival Commission (1996): 1996 IUCN Red List of threatened animals.Pp:1-27. Uredba o za{titi prirodnih retkosti, Slu`beni glasnik RS, 59/1993 Zakon o za{titi `ivotne sredine. Slu`beni glasnik RS, 66/1991 Naredba o ustanovqavawu lovostaja za pojedine vrste riba na ribarskom podru~ju ili na delovima ribarskog podru~ja i o zabrani lova riba koje nemaju propisanu veli~inu -“Slu`beni glasnik RS” br. 100/03; Pravilnik o na~inu, alatima i sredstvima kojima se obavqa ribolov - “Slu`beni glasnik RS” br. 25/95.

Zavod za zastitu prirode Srbije , 2004. IX


II AUTORI FOTOGRAFIJA I CRTE@A

Arhiva Gradskog muzeja Subotice

sl.39 Glineni oltar iz praisorije

dr Butorac Branislava sl.21 Astragalus excapus

Gergeq Joèf sl.30 sl.31 sl.33 sl.34

Pelobates fuscus Emys orbicularis Vanellus vanellus Ardeola ralloides

Ezve| Karoq sl.42 Se~a trske

Maja Kova~ev sl.43 Sala{ Roka

Luka~ [andor sl.37 Avio snimak Luda{kog jezera

dr Mabelis A. Abraham sl.29 Misgurnus fossilis

Mike{ Bence sl.38 Karta: SRP “Selevewske pustare”- detaq

Na| Timea sl.40 sl.41

Crteì: spoqa{ni izgled i furuna tradicionalne ku}e Luda{kog {ora

Sabado{ Klara sl. 2-6, 9-20, 22, 25-28, 42, 44, 45, 47, 48, 50, 55

Horvat Florijan sl. 32 Crte`: Panurus biarmicus

mr Hulo I{tvan graf.8. sl. 35 sl. 36 sl. 49

Kretawe broja markiranih primeraka P.biarmicus Lutra lutra Rokin sala{ “îsta soba”


III KATASTARSKI PODACI K.O. BA^KI VINOGRADI Specijalni rezervat prirode "Luda{ko jezero"

CELA ha a m2

DEO ha a m2

3815 001 21 27,46 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33815 002 0 16,62 PERE[ NAFTNE PUMPE NIS N. SAD 33815 003 0 02,44 PERE[ KU]A D.D."[UPLJAK" 33815 004 0 06,36 PERE[ KU]A D.D."[UPLJAK" 33815 005 0 06,38 PERE[ KU]A D.D."[UPLJAK" 33815 006 0 06,82 PERE[ KU]A D.D."[UPLJAK" 33816 000 0 10,65 PERE[ NEKATEG. PUTEVI OP[T.ZAJ.ZA PUTEVE 33817 000 7 47,14 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33818 000 0 41,27 PERE[ REGIONALNI PUT OP[T.ZAJ.ZA PUTEVE 33819 000 0 55,19 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33820 000 0 58,14 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33821 000 0 56,17 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33822 000 0 46,56 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33823 000 1 20,68 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33824 000 0 55,06 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33825 000 0 57,22 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33826 001 0 57,55 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33826 002 0 55,13 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33827 000 0 56,61 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33828 000 0 56,95 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33829 000 0 57,12 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33830 000 1 59,92 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33831 000 0 56,15 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33832 000 0 64,25 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33833 000 0 62,78 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33834 000 0 52,42 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33835 000 0 60,54 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33836 000 0 53,16 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33837 000 0 46,76 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33838 000 1 15,44 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33839 000 0 17,54 PERE[ NAFTNE PUMPE NIS N. SAD 33840 000 3 88,80 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33842 000 0 54,51 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33843 000 0 56,92 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33844 000 0 55,11 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33845 000 0 54,11 PERE[ LIVADA PRIVATNO 33846 000 1 57,50 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33847 000 0 97,35 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33848 001 1 11,82 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 3

NAZIV KULTURE VLASNI[TVOSTEPEN ZA[TITE

BROJ PARCELE pod broj

POVR[INA

POTES

Zavod za za{titu prirode Srbije, 2004 Katastarski podaci preuzeti od Katastra Subotica, maja 2000. strana 1


CELA ha a m2

DEO ha a m2 NAZIV KULTURE VLASNI[TVO

STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES3848 002 0 01,82 PERE[ NAFTNE PUMPE NIS N. SAD 33849 001 0 15,51 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33849 002 0 33,40 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33849 003 0 06,21 PERE[ NAFTNE PUMPE NIS N. SAD 33850 001 0 34,02 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33850 002 0 74,39 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33850 003 0 04,63 PERE[ NAFTNE PUMPE NIS N. SAD 33851 001 0 13,04 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33851 002 0 63,70 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33851 003 0 00,90 PERE[ NAFTNE PUMPE NIS N. SAD 33852 000 0 64,92 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 23853 000 0 56,08 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 23854 000 0 53,27 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 23855 000 0 63,72 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 23856 000 0 61,51 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 23857 000 0 61,51 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 23858 000 1 01,30 PERE[ REGIONALNI PUT OP[T.ZAJ.ZA PUTEVE 23859 001 0 37,66 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23859 002 0 04,75 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 23860 000 0 00,54 RO@A MAJUR KU]A PRIVATNO 33860 000 0 05,00 RO@A MAJUR DVORI[TE PRIVATNO 33860 000 0 04,06 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33861 001 0 15,69 RO@A MAJUR NJIVA PRIVATNO 33861 001 0 01,22 RO@A MAJUR KU]A PRIVATNO 33861 001 0 05,00 RO@A MAJUR DVORI[TE PRIVATNO 33861 002 0 01,31 RO@A MAJUR KU]A PRIVATNO 33861 002 0 05,00 RO@A MAJUR DVORI[TE PRIVATNO 33861 002 0 13,97 RO@A MAJUR NJIVA PRIVATNO 33861 003 0 05,15 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 23861 004 0 02,16 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 23862 000 0 01,99 RO@A MAJUR NEKATEG. PUTEVI OP[T.ZAJ.ZA PUTEVE 23863 001 0 00,95 RO@A MAJUR KU]A PRIVATNO 33863 001 0 01,95 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33863 002 0 28,55 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23863 003 0 36,83 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23863 004 0 18,96 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23864 000 2 94,97 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 23865 000 0 05,65 RO@A MAJUR NEKATEG. PUTEVI OP[T.ZAJ.ZA PUTEVE 23866 000 0 57,89 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 2



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES3867 001 1 23,61 RO@A MAJUR NJIVA D.D."[UPLJAK" 23867 002 0 01,21 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 23868 001 0 37,77 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 23868 002 0 07,46 PERE[ NAFTNE PUMPE NIS N. SAD 33869 000 0 10,70 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23870 001 0 12,04 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23870 002 0 15,08 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23870 003 0 17,34 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23870 004 0 40,13 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23870 005 0 25,30 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23870 006 0 13,52 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23871 001 0 28,01 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23871 003 0 24,02 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33871 004 0 33,63 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33871 005 0 00,65 PERE[ KU]A PRIVATNO 33871 005 0 05,00 PERE[ DVORI[TE PRIVATNO 33871 005 0 57,14 PERE[ NJIVA PRIVATNO 33871 006 0 74,44 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23871 007 0 35,22 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 23876 003 0 28,34 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23877 000 0 14,89 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23878 000 0 22,59 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23879 000 0 24,38 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23880 000 0 45,83 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23881 000 0 53,36 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23882 001 0 72,82 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23882 002 0 81,25 RO@A MAJUR LIVADA D.D."[UPLJAK" 23883 000 0 38,59 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23884 001 0 40,00 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23884 002 0 40,00 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23885 000 0 43,42 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 23886 001 7 65,09 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33886 003 0 14,53 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 23886 004 0 82,92 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 23886 005 2 26,35 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 23886 007 19 27,89 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 23886 007 4 41,29 PERE[ LIVADA D.D."[UPLJAK" 33886 007 0 38,52 PERE[ KU]A D.D."[UPLJAK" 33886 008 11 75,03 PERE[ LIVADA D.P. "PERE[" 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES3886 009 8 44,05 PERE[ NJIVA D.D."[UPLJAK" 33937 000 0 55,03 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33940 001 0 11,64 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33940 002 0 11,32 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33940 003 0 11,06 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33940 004 0 10,85 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33940 005 0 10,62 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33943 001 0 26,42 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33943 002 0 25,78 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33944 001 0 25,54 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33944 002 0 25,25 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33949 001 0 19,98 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33949 002 0 53,33 RO@A MAJUR NJIVA PRIVATNO 33949 003 0 35,37 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33952 000 0 23,15 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33953 001 0 20,37 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33953 002 0 22,74 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33957 000 0 17,05 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33958 000 0 16,04 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33963 000 0 11,41 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33966 000 0 09,23 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33969 000 0 07,87 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33970 000 0 06,36 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33973 000 0 02,60 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33974 000 0 00,80 RO@A MAJUR KU]A PRIVATNO 33974 000 0 05,00 RO@A MAJUR DVORI[TE PRIVATNO 33974 000 0 04,30 RO@A MAJUR VINOGRAD PRIVATNO 33977 000 0 07,81 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33978 000 0 00,84 RO@A MAJUR KU]A PRIVATNO 33978 000 0 05,00 RO@A MAJUR DVORI[TE PRIVATNO 33978 000 0 13,20 RO@A MAJUR VINOGRAD PRIVATNO 33984 000 0 19,25 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33985 001 0 08,40 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33988 002 0 18,81 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33988 003 0 06,40 RO@A MAJUR VO]NJAK PRIVATNO 33989 001 0 06,40 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33989 002 0 12,52 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33989 005 0 24,08 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33993 001 0 01,43 RO@A MAJUR NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES3993 001 0 79,94 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 33993 002 1 18,57 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 33993 003 0 00,44 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 23993 004 0 07,48 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 23994 000 0 29,48 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 33996 001 0 26,73 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 33996 002 0 26,32 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 33996 003 0 02,99 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 23996 004 0 03,39 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 23998 001 0 49,45 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 33998 002 0 07,40 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24000 001 0 23,82 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34000 002 0 03,90 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24001 001 0 22,42 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34001 002 0 03,84 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24003 001 0 20,34 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34003 002 0 05,08 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24005 001 0 30,71 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34005 002 0 06,22 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24006 001 0 18,82 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34006 002 0 05,08 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24007 001 0 20,37 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34007 002 0 07,27 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 24008 001 0 23,05 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34008 002 0 09,87 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24013 001 0 21,90 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34013 002 0 12,68 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24014 001 0 28,52 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34014 002 0 15,33 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24018 001 0 16,16 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34018 002 0 10,50 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24019 001 0 16,34 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34019 002 0 15,66 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24022 001 0 10,74 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34022 002 0 13,66 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24023 001 0 09,71 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34023 002 0 13,23 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24028 001 0 06,48 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34028 002 0 12,42 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 2



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES4032 001 0 03,06 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34032 002 0 12,34 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24032 003 0 02,95 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34033 001 0 29,30 RO@A MAJUR TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 34033 002 0 20,80 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI DTD 24035 002 0 99,83 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 34035 003 0 16,51 RO@A MAJUR KANALI I OBJEKTI "SRBIJAVODE" BEOGRAD 24036 000 0 57,55 RO@A MAJUR LIVADA PRIVATNO 34037 000 1 01,20 RO@A MAJUR MAGISTRALNI PUT MINIST. I VEZA 3


IV KATASTARSKI PODACI K.O. PALI] Specijalni rezervat prirode "Luda{ko jezero"

CELA ha a m2

DEO ha a m2

1239 011 0 04,64 SELO VINOGRAD DTD 31244 002 0 32,05 SELO VINOGRAD DTD 31246 001 0 27,10 SELO VINOGRAD DTD 31256 002 0 00,85 SELO TRSTIK-MO^VARA DTD 31257 002 0 20,44 SELO PA[NJAK DTD 31258 002 0 24,40 SELO NJIVA DTD 31260 002 0 12,45 SELO NJIVA DTD 31261 001 0 05,39 SELO VINOGRAD DTD 31264 002 0 06,15 SELO NJIVA DTD 31265 002 0 05,65 SELO VINOGRAD DTD 31426 000 0 80,96 SELO PA[NJAK S.O.SUBOTICA 31427 000 0 20,27 SELO PA[NJAK S.O.SUBOTICA 31450 002 0 04,00 SELO ULICA DTD 33859 000 4 73,23 HAJDUKOVO LIVADA D.D."PALI]" 33864 002 0 03,93 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33881 001 0 58,34 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 33881 002 0 25,10 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 33881 003 0 92,34 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 33881 004 0 07,09 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 33881 005 0 19,23 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 33881 006 0 34,85 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 33881 007 0 49,05 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33881 008 0 08,88 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33881 009 0 22,87 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 33881 010 0 15,76 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33881 011 0 83,93 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33882 001 0 01,52 HAJDUKOVO LIVADA DTD 33882 002 0 00,63 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33882 004 0 07,14 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 33882 005 0 13,88 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33882 006 0 04,98 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33883 001 0 01,93 HAJDUKOVO LIVADA REP.SRBIJA,korisnik DD"PALI]" 33883 002 0 18,40 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33883 003 0 11,41 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 33883 004 0 07,56 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 33883 005 0 11,93 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33883 006 0 17,99 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33883 007 0 04,67 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33883 008 0 02,53 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 3

NAZIV KULTURE VLASNI[TVOSTEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES3884 001 0 30,60 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 33884 002 0 01,51 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 33926 001 0 02,61 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35212 001 0 05,80 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35212 002 1 85,36 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35212 003 0 87,93 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35212 004 0 67,93 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35212 005 0 49,20 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 35212 006 1 26,72 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35212 007 0 23,15 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35212 008 1 08,22 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35212 009 0 60,10 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35213 000 0 02,41 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35213 000 0 00,74 HAJDUKOVO KU]A PRIVATNO 35213 000 0 05,00 HAJDUKOVO DVORI[TE PRIVATNO 35214 000 1 23,50 HAJDUKOVO VINOGRAD PRIVATNO 35215 000 0 27,80 HAJDUKOVO VINOGRAD PRIVATNO 35216 000 3 64,42 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35217 000 0 93,72 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35218 000 0 36,20 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35436 001 0 38,00 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI S.O.SUBOTICA 35436 003 0 76,57 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI S.O.SUBOTICA 35518 001 0 57,55 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35518 002 0 23,11 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35519 000 1 30,26 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 25519 000 0 27,00 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35520 001 0 19,10 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 001 0 04,00 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 002 0 19,19 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 002 0 04,00 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 003 0 47,32 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 003 0 10,50 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 004 0 47,77 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 004 0 09,50 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 005 0 48,03 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 005 0 09,50 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 006 0 47,71 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 006 0 09,50 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 007 1 21,25 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 2



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES5520 007 0 23,00 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 008 0 30,79 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 008 0 12,50 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 009 0 38,28 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 010 0 61,13 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 010 0 05,50 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 011 0 48,56 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 011 0 09,00 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 012 0 45,55 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 012 0 09,00 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 013 0 09,70 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 014 0 03,72 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 25520 014 0 07,97 HAJDUKOVO PA[NJAK PRIVATNO 35520 015 0 03,01 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 25520 016 0 22,00 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 25520 017 0 21,79 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 25520 018 0 06,73 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 25521 000 0 64,15 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 25521 000 0 11,50 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35522 000 0 73,10 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 25522 000 0 13,00 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35523 000 0 70,20 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 25523 000 0 13,50 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35524 001 1 68,97 HAJDUKOVO LIVADA "[LJUKA"LOVA^KO DRU[TVO 25524 001 0 35,00 HAJDUKOVO LIVADA "[LJUKA"LOVA^KO DRU[TVO 35524 001 0 00,47 HAJDUKOVO KU]A "[LJUKA"LOVA^KO DRU[TVO 35524 001 0 05,00 HAJDUKOVO DVORI[TE "[LJUKA"LOVA^KO DRU[TVO 35524 002 0 64,25 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 25524 004 0 60,39 PALI]KE UG LIVADA "[LJUKA"LOVA^KO DRU[TVO 25524 004 0 11,50 PALI]KE UG LIVADA "[LJUKA"LOVA^KO DRU[TVO 35524 005 0 35,28 HAJDUKOVO LIVADA "[LJUKA"LOVA^KO DRU[TVO 25524 006 0 24,54 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 25524 009 0 00,35 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35525 002 0 79,81 HAJDUKOVO LIVADA "[LJUKA"LOVA^KO DRU[TVO 25525 003 0 41,61 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 25525 008 0 10,17 HAJDUKOVO NJIVA OP[T. ZAJ. ZA PUT 35525 009 0 00,33 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35526 001 0 25,04 HAJDUKOVO TRSTIK I MO^VARA PRIVATNO 25526 002 0 23,05 HAJDUKOVO TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES5526 002 0 00,57 HAJDUKOVO KU]A PRIVATNO 35526 002 0 05,00 HAJDUKOVO DVORI[TE PRIVATNO 35526 004 0 13,46 HAJDUKOVO TRSTIK-MO^VARA OP[T. ZAJ. ZA PUT 35527 001 0 31,78 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 25527 002 0 14,44 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35527 003 0 11,35 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35531 001 0 16,05 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35531 003 0 24,63 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35533 001 0 57,50 HAJDUKOVO TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 35534 001 0 06,43 HAJDUKOVO TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 35535 001 0 22,69 HAJDUKOVO NJIVA OP[T. ZAJ. ZA PUT 35537 002 0 35,14 HAJDUKOVO TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 35538 000 0 34,15 HAJDUKOVO TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 35542 000 0 40,39 HAJDUKOVO TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 35544 000 0 24,36 HAJDUKOVO TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 35548 001 0 03,60 HAJDUKOVO REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 35550 001 0 17,41 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35550 002 0 27,18 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35551 001 0 08,84 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35551 002 0 07,91 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35554 000 0 14,40 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35555 000 0 07,43 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 001 0 16,76 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 002 1 15,33 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 003 1 11,97 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 004 0 20,67 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 25936 005 0 26,85 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI "PE[^ARA" 25936 006 0 36,66 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 007 0 46,23 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 008 0 23,85 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 009 0 10,40 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35936 009 0 10,96 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 010 0 54,11 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35936 011 0 52,09 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35936 012 0 34,33 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 013 0 03,36 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 25936 014 0 05,68 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 25936 015 0 21,47 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 016 0 03,67 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES5936 017 0 19,94 HAJDUKOVO NJIVA PRIVATNO 35936 017 0 15,70 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35936 018 0 16,76 HAJDUKOVO LIVADA PRIVATNO 35937 001 0 04,38 HAJDUKOVO NJIVA "PE[^ARA" 25937 002 0 18,24 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 26062 000 0 60,00 HAJDUKOVO PRUGA ZTO NOVI SAD 36074 000 1 63,35 HAJDUKOVO STAJA]A VODA ZTO NOVI SAD 36075 000 1 37,15 HAJDUKOVO TRSTIK-MO^VARA ZTO NOVI SAD 36082 000 1 70,24 HAJDUKOVO KANALI I OBJEKTI OP[T. ZAJ. ZA PUT 26107 003 0 07,99 STARA TORINA NJIVA DTD 36108 002 0 05,00 STARA TORINA REGIONALNI PUT DTD 36127 002 0 17,41 STARA TORINA LIVADA DTD 36128 000 0 25,08 STARA TORINA LIVADA DTD 36133 002 0 27,57 STARA TORINA LIVADA DTD 36151 002 0 36,36 STARA TORINA NJIVA DTD 36153 002 0 13,26 STARA TORINA NJIVA DTD 36157 000 0 13,05 STARA TORINA NJIVA DTD 36161 004 0 13,13 STARA TORINA NJIVA DTD 36295 002 0 03,00 STARA TORINA REGIONALNI PUT DTD 36334 003 0 04,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36336 000 0 11,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36337 001 0 06,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36337 004 0 07,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36455 000 0 01,93 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36455 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36455 000 0 08,77 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36456 000 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36457 000 0 00,94 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36457 000 0 04,76 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36458 000 0 12,42 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36459 000 0 10,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36460 000 0 01,01 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36460 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36460 000 0 00,84 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36461 000 0 43,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36464 001 0 05,42 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 36464 002 0 02,20 STARA TORINA SEOSKI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 36464 003 0 21,63 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 36465 001 0 24,36 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES6465 002 0 06,14 STARA TORINA NJIVA DTD 36468 000 0 22,95 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36469 001 0 08,11 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 36469 002 0 00,85 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 36469 003 0 05,75 STARA TORINA SEOSKI PUT PRIVATNO 36469 004 0 59,59 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 36472 000 0 40,69 STARA TORINA NJIVA DTD 36473 003 1 17,47 STARA TORINA NJIVA DTD 36488 000 0 07,85 STARA TORINA NJIVA DTD 36489 000 0 05,31 STARA TORINA KANALI I OBJEKTI DTD 36490 001 0 18,95 STARA TORINA NJIVA DTD 36492 004 0 04,28 STARA TORINA NJIVA DTD 36494 005 0 01,07 STARA TORINA NJIVA DTD 36508 000 0 18,90 STARA TORINA PA[NJAK SZR"LEDENJAK" 36509 002 0 30,33 STARA TORINA KANALI I OBJEKTI DTD 36510 002 1 88,10 STARA TORINA KANALI I OBJEKTI SZR"LEDENJAK" 36510 003 10 15,19 STARA TORINA PA[NJAK SZR"LEDENJAK" 36521 004 0 02,83 STARA TORINA NJIVA DTD 36521 005 0 03,30 STARA TORINA NJIVA DTD 36522 001 0 06,15 STARA TORINA NEKAT. PUTEVI DTD 36523 002 0 29,87 STARA TORINA NJIVA DTD 36527 003 0 02,36 STARA TORINA LIVADA DTD 36596 001 0 14,34 STARA TORINA NJIVA DTD 36596 002 0 12,53 STARA TORINA NJIVA DTD 36596 003 0 18,32 STARA TORINA LIVADA DTD 36596 004 0 19,17 STARA TORINA LIVADA DTD 36597 004 0 07,22 STARA TORINA NJIVA DTD 36597 005 0 26,22 STARA TORINA NJIVA DTD 36597 007 0 19,20 STARA TORINA NJIVA DTD 36598 000 0 17,11 STARA TORINA NJIVA DTD 36599 001 0 07,26 STARA TORINA LIVADA DTD 36599 002 0 04,72 STARA TORINA LIVADA DTD 36600 000 0 06,71 STARA TORINA NJIVA DTD 36601 000 0 07,37 STARA TORINA NJIVA DTD 36602 000 0 12,30 STARA TORINA LIVADA DTD 36603 000 0 17,49 STARA TORINA NJIVA DTD 36604 000 0 01,32 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36604 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36604 000 0 04,37 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES6605 000 0 12,23 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36606 000 0 97,21 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 36607 000 0 96,83 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36608 000 0 00,21 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36608 000 0 03,97 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36609 000 0 31,00 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26609 000 0 06,73 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36610 000 0 61,13 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36611 000 0 42,91 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36612 000 0 01,99 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36612 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36612 000 0 00,17 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36613 000 0 06,92 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36614 000 0 47,68 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26615 001 0 07,83 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36615 002 0 06,40 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36616 001 0 27,45 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26616 002 0 24,22 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26616 003 0 30,04 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26616 004 0 08,00 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26617 001 0 21,61 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36617 002 0 21,76 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36617 003 0 22,42 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36617 004 0 05,32 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36626 000 0 37,95 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26627 000 0 33,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36628 000 0 25,56 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36629 000 0 36,93 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26630 000 0 37,87 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26631 000 0 26,01 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36632 001 0 64,92 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26632 002 1 25,57 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26633 001 0 22,40 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36633 002 0 35,53 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36634 000 1 30.68 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26635 000 0 79,06 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26636 000 0 16,10 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26637 000 0 22,16 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26638 001 0 10,99 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 2



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES6638 002 0 10,93 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26639 000 0 21,95 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26640 000 0 78,83 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26641 000 0 72,76 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26642 000 0 71,41 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26643 001 0 45,65 STARA TORINA NJIVA "PE[^ARA" 36643 002 1 40,63 STARA TORINA NJIVA "PE[^ARA" 36643 003 0 55,87 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26643 004 0 57,66 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26643 005 0 57,66 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26643 006 0 86,58 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26643 007 0 72,14 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 26643 008 0 72,15 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26643 009 0 72,19 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26643 010 0 72,23 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26644 000 0 74,63 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26645 000 0 73,53 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26646 001 0 60,64 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26646 002 0 11,44 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36646 003 0 18,53 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36647 000 0 58,40 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26648 000 0 28,55 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26649 000 0 29,80 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26650 000 0 57,56 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26651 001 0 91,56 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26651 002 0 52,30 STARA TORINA LIVADA DTD 26651 002 0 52,30 STARA TORINA LIVADA DTD 36654 002 0 33,79 STARA TORINA LIVADA DTD 26654 002 0 33,79 STARA TORINA LIVADA DTD 36655 000 0 58,50 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26656 000 0 30,46 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26657 000 1 25,26 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26657 000 0 06,10 STARA TORINA KANALI I OBJEKTI PRIVATNO 26658 000 0 95,86 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 001 0 15,34 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 002 0 87,56 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 003 0 04,50 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26659 003 0 09,70 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 004 0 19,62 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES6659 005 0 09,84 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 005 0 29,65 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 006 0 60,69 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 007 0 56,86 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 008 0 64,01 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 009 1 39,95 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 010 0 20,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 011 0 15,25 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36659 012 0 15,52 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36660 001 0 18,93 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 36660 002 0 26,07 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 36660 003 0 08,34 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26660 004 0 09,11 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26660 005 0 12,38 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26660 006 0 32,72 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26660 007 0 29,81 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26660 008 0 25,24 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26660 009 0 19,99 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26660 010 0 31,71 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26660 011 0 03,65 STARA TORINA NJIVA S.O.SUBOTICA 36660 012 0 05,89 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26660 013 0 25,36 STARA TORINA LIVADA DTD 26660 013 0 25,36 STARA TORINA LIVADA DTD 36660 014 0 01,15 STARA TORINA LIVADA DTD 26660 014 0 01,15 STARA TORINA LIVADA DTD 36660 015 0 00,14 STARA TORINA NJIVA S.O.SUBOTICA 36660 016 0 05,68 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 26661 001 0 14,07 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36661 002 0 00,96 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36661 002 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36661 002 0 10,41 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36661 003 0 01,15 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36661 003 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36661 003 0 01,04 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36661 004 0 35,17 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36662 002 0 05,48 STARA TORINA NJIVA DTD 36663 005 0 06,06 STARA TORINA NJIVA DTD 36663 008 0 06,00 STARA TORINA NJIVA DTD 36663 009 0 07,29 STARA TORINA NJIVA DTD 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES6663 011 0 11,69 STARA TORINA NJIVA DTD 36663 012 0 11,52 STARA TORINA NJIVA DTD 36664 000 0 21,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36665 000 0 20,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36666 000 0 16,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36673 000 0 19,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36674 000 0 01,95 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36674 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36674 000 0 03,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36675 000 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36676 000 0 22,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36677 000 0 24,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36686 000 0 00,73 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36686 000 0 04,09 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36687 000 0 08,45 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36688 000 0 00,50 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36688 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36688 000 0 00,98 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36689 000 0 06,76 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36693 000 0 43,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36694 000 0 07,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36695 000 0 12,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36700 001 0 06,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36700 002 0 04,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36700 003 0 06,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36701 000 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36702 000 0 12,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36705 002 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36706 001 0 02,18 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36706 002 0 36,82 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36715 000 0 00,84 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36715 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36715 000 0 03,04 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36716 000 0 11,60 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36717 000 0 06,24 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36718 000 0 13,30 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36722 002 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36724 000 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36725 000 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES6730 000 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36731 000 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36732 000 0 29,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36739 001 0 17,00 STARA TORINA NJIVA GUMEL 36739 004 0 18,00 STARA TORINA NJIVA GUMEL 36739 005 0 18,00 STARA TORINA NJIVA GUMEL 36742 000 0 21,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36743 000 0 33,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36744 000 0 07,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36747 001 0 30,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36747 002 0 29,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36749 001 0 71,93 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36749 002 0 71,93 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36749 003 1 06,33 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36751 000 2 09,91 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36752 000 1 92,24 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 36753 000 0 20,25 STARA TORINA KANALI I OBJEKTI S.O. SUBOTICA 36754 000 0 11,64 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 36755 000 0 64,95 STARA TORINA LIVADA S.O. SUBOTICA 26756 000 0 17,35 STARA TORINA LIVADA S.O. SUBOTICA 26757 000 0 66,05 STARA TORINA LIVADA S.O. SUBOTICA 26758 000 0 04,40 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 26759 000 0 81,85 STARA TORINA KANALI I OBJEKTI S.O. SUBOTICA 26760 000 0 31,14 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 26761 000 0 00,94 STARA TORINA KU]A S.O. SUBOTICA 26761 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE S.O. SUBOTICA 26761 000 0 12,46 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 26762 000 0 25,60 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 36763 000 0 00,84 STARA TORINA KU]A S.O. SUBOTICA 36763 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE S.O. SUBOTICA 36763 000 0 10,96 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 36764 000 4 26,02 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 26764 000 1 75,50 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 36765 000 0 24,32 STARA TORINA NJIVA S.O. SUBOTICA 36766 000 0 09,35 STARA TORINA PA[NJAK S.O. SUBOTICA 36767 000 61 41,00 STARA TORINA JEZERO J.D. "LUDA[" 16767 000 7 50,00 STARA TORINA JEZERO J.D. "LUDA[" 16767 000 250 33,31 STARA TORINA JEZERO J.D. "LUDA[" 26767 000 5 00,00 STARA TORINA JEZERO J.D. "LUDA[" 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES6767 000 1 53,01 STARA TORINA JEZERO J.D. "LUDA[" 36767 000 0 03,00 STARA TORINA JEZERO J.D. "LUDA[" 36767 000 2 80,00 STARA TORINA JEZERO J.D. "LUDA[" 36773 004 0 00,09 STARA TORINA TRSTIK-MO^VARA DTD 36774 003 0 16,26 STARA TORINA TRSTIK-MO^VARA DTD 36787 000 0 01,19 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 36787 000 0 01,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 36788 000 0 07,87 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 36789 000 0 12,20 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 36884 000 0 36,66 MASARIKOVO NJIVA PE[^ARA I PALI] 36920 000 0 00,58 MASARIKOVO KU]A PRIVATNO 36920 000 0 04,81 MASARIKOVO DVORI[TE PRIVATNO 36921 001 0 12,07 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36921 002 0 19,61 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36922 001 0 12,61 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36922 002 0 13,19 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36922 003 0 11,98 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36923 000 0 75,52 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36924 001 0 01,17 MASARIKOVO KU]A PRIVATNO 36924 001 0 05,00 MASARIKOVO DVORI[TE PRIVATNO 36924 001 0 41,55 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36924 003 0 01,40 MASARIKOVO KU]A PRIVATNO 36924 003 0 05,00 MASARIKOVO DVORI[TE PRIVATNO 36924 003 0 01,08 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36924 003 0 03,13 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36924 004 0 00,78 MASARIKOVO KU]A PRIVATNO 36924 004 0 05,00 MASARIKOVO DVORI[TE PRIVATNO 36924 004 0 12,66 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36924 004 0 03,76 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36924 006 0 00,70 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36924 006 0 01,14 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36925 003 0 30,88 MASARIKOVO REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 36926 000 0 00,60 MASARIKOVO KU]A PRIVATNO 36926 000 0 05,00 MASARIKOVO DVORI[TE PRIVATNO 36926 000 0 01,74 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36927 000 0 23,87 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36928 001 0 18,30 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36928 002 0 07,27 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36929 001 0 19,96 MASARIKOVO LIVADA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES6929 002 0 05,51 MASARIKOVO LIVADA PRIVATNO 36930 001 0 00,42 MASARIKOVO KU]A PRIVATNO 36930 001 0 05,00 MASARIKOVO DVORI[TE PRIVATNO 36930 001 0 38,39 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36930 002 0 35,88 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36930 003 0 23,16 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36930 004 0 06,59 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36930 005 0 22,08 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36931 000 0 00,48 MASARIKOVO KU]A PRIVATNO 36931 000 0 02,24 MASARIKOVO DVORI[TE PRIVATNO 36932 000 0 41,61 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36933 001 0 11,27 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36933 002 0 14,38 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36934 001 0 00,72 MASARIKOVO KU]A PRIVATNO 36934 001 0 05,00 MASARIKOVO DVORI[TE PRIVATNO 36934 001 0 06,39 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36934 002 0 17,82 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 36934 003 0 29,82 MASARIKOVO VO]NJAK PRIVATNO 36935 000 0 73,28 MASARIKOVO VINOGRAD PRIVATNO 36936 001 0 24,12 MASARIKOVO NJIVA PE[ÂRA I PALI] 36936 002 0 12,52 MASARIKOVO LIVADA PE[ÂRA I PALI] 37000 001 0 69,30 MASARIKOVO NJIVA PE[ÂRA I PALI] 37000 002 0 77,14 MASARIKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 27000 004 0 57,20 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 37000 006 1 28,81 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 37000 007 0 00,81 MASARIKOVO KU]A PRIVATNO 37000 007 0 05,00 MASARIKOVO DVORI[TE PRIVATNO 37000 007 1 38,48 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 37000 008 0 69,27 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 37000 009 11 49,48 MASARIKOVO PA[NJAK PE[ÂRA I PALI] 27000 010 0 50,00 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 37069 001 0 10,00 MASARIKOVO REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 37069 002 0 04,95 MASARIKOVO KANALI I OBJEKTI OP[T. ZAJ. ZA PUT 27091 001 0 13,99 MASARIKOVO LIVADA PRIVATNO 37091 002 0 01,60 MASARIKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 37092 002 0 35,08 MASARIKOVO KANALI I OBJEKTI S.O. SUBOTICA 27092 003 0 08,60 STARA TORINA NAFTNO PUMPNO POSTROJENJE "NAFTAGAS" 37092 004 0 00,59 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 37092 004 0 58,85 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES7095 001 1 12,40 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 37095 002 0 57,55 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 37095 003 0 55,36 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 37095 004 1 47,24 MASARIKOVO NJIVA PRIVATNO 37096 001 1 85,02 MASARIKOVO PA[NJAK PE[ÂRA I PALI] 27096 002 3 87,94 MASARIKOVO PA[NJAK PE[ÂRA I PALI] 27096 003 1 45,69 MASARIKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 27096 004 0 25,38 MASARIKOVO PA[NJAK PRIVATNO 27097 001 0 52,12 MASARIKOVO VODODERINA I JAR. PE[ÂRA I PALI] 27097 002 0 49,89 MASARIKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 27098 001 6 48,02 MASARIKOVO TRSTIK I MO^VARA PE[ÂRA I PALI] 27098 002 1 10,34 MASARIKOVO PA[NJAK PRIVATNO 27098 003 4 35,35 MASARIKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 27098 004 0 63,68 MASARIKOVO KANALI I OBJEKTI DTD 27098 005 5 27,02 MASARIKOVO PA[NJAK PE[ÂRA I PALI] 27843 001 0 04,42 STARA TORINA [ANAC,ROV PRIVATNO 27843 001 0 38,67 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37843 002 0 01,48 STARA TORINA [ANAC,ROV PRIVATNO 27843 002 0 41,60 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37844 001 0 11,45 STARA TORINA VO]NJAK PRIVATNO 37844 002 0 05,34 STARA TORINA [ANAC,ROV PRIVATNO 27844 003 0 45,41 STARA TORINA VINOGRAD PRIVATNO 37844 004 0 30,88 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37844 005 0 23,05 STARA TORINA VO]NJAK PRIVATNO 37844 006 0 38,81 STARA TORINA VINOGRAD PRIVATNO 37844 007 0 31,23 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37886 000 0 51,35 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37887 000 0 14,13 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27888 000 O19,91 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27889 000 0 36,71 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37890 001 0 05,39 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27890 002 0 15,57 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27891 001 0 19,86 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37891 002 0 46,88 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37892 000 0 14,50 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27892 000 0 51,88 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37893 001 0 03,00 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27893 001 0 52,53 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37893 002 0 17,00 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 2



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES7893 002 0 26,40 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37894 000 0 58,24 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27895 000 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27895 000 0 15,79 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37896 001 0 20,75 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27896 001 0 28,97 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37896 002 0 26,55 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37897 001 0 05,41 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27897 002 0 12,04 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27898 000 0 06,89 STARA TORINA ROV PRIVATNO 37899 000 0 03,40 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27899 000 0 10,54 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37900 000 1 02,46 STARA TORINA VINOGRAD PRIVATNO 37901 000 0 10,44 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27902 000 0 06,88 STARA TORINA BUNAR PRIVATNO 37903 001 1 03,99 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37903 002 0 67,49 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37903 003 0 13,30 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27903 003 0 00,98 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27903 003 0 62,41 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37903 004 1 03,12 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37904 001 0 09,96 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27904 002 0 09,20 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27904 003 0 06,23 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27905 000 0 12,31 STARA TORINA REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 37906 001 2 77,56 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37906 002 2 30,20 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37907 001 0 14,48 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37907 002 0 14,48 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37908 001 0 34,39 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37908 002 0 25,34 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37908 002 0 57,52 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37908 003 0 25,34 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37908 004 0 72,25 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37909 000 0 11,00 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 17910 001 0 78,37 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27910 002 0 78,87 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27910 003 0 82,57 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27910 004 0 54,12 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 2



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES7910 004 0 00,96 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27910 005 1 17,33 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 17910 006 0 57,67 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27911 001 0 07,80 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27911 002 0 07,30 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27911 003 0 03,60 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27911 004 0 02,14 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27911 005 0 09,55 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 17912 000 0 05,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27912 000 0 01,32 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27912 000 0 51,26 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37913 001 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27913 001 0 02,75 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27913 001 0 90,34 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37913 003 0 12,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27913 003 0 02,60 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27913 003 1 00,41 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37913 004 0 24,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27913 004 0 04,47 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27913 004 0 83,35 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37925 001 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27925 001 0 02,08 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27925 001 0 38,12 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37925 002 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27925 002 0 02,37 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27925 002 0 40,19 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37925 003 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27925 003 0 02,51 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27925 003 0 40,04 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37925 004 0 04,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27925 004 0 00,86 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27925 004 0 23,92 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37926 001 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27926 001 0 01,31 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27926 001 0 41,28 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37926 002 0 09,00 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27926 002 0 19,75 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37927 000 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27927 000 0 01,07 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 2



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES7927 000 0 25,86 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37928 000 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27928 000 0 03,23 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27928 000 0 57,02 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37929 001 0 19,04 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27929 001 0 42,24 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37929 002 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27929 002 0 43,07 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37930 001 0 03,25 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27930 002 0 03,40 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27931 000 0 06,91 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27932 000 0 30,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27932 000 0 60,86 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37933 000 0 07,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27933 000 0 01,92 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27933 000 0 48,15 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37934 001 0 07,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27934 001 0 50,13 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37934 002 0 04,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27934 002 0 26,59 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37934 003 0 04,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27934 003 0 26,64 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37935 001 0 06,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27935 001 0 01,33 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27935 001 0 35,77 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37935 002 0 06,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27935 002 0 01,40 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27935 002 0 44,83 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37936 001 0 05,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27936 001 0 01,71 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27936 001 0 45,63 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37936 002 0 05,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27936 002 0 01,71 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27936 002 0 45,62 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37936 003 0 05,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27936 003 0 01,71 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27936 003 0 45,62 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37937 000 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27937 000 0 02,42 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 2



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES7937 000 0 53,66 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37938 000 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27938 000 0 03,61 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27938 000 0 71,93 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37939 000 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27939 000 0 03,61 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27939 000 0 71,39 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37940 000 0 01,70 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27940 000 0 09,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27940 000 0 46,42 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37941 001 0 09,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27941 001 0 02,05 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27941 001 0 46,07 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37941 002 0 09,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27941 002 0 02,47 STARA TORINA LIVADA PRIVATNO 27941 002 0 45,65 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37942 001 0 61,56 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27942 002 0 74,12 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 27943 000 0 23,54 STARA TORINA LIVADA S.O. SUBOTICA 27944 000 0 12,00 STARA TORINA REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 37945 001 1 39,65 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37945 002 1 15,09 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37945 003 0 57,75 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37958 001 0 36,03 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37990 001 0 87,04 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37990 002 0 28,93 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37991 000 1 16,19 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37992 000 1 11,77 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37993 001 0 03,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37993 002 0 03,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37993 003 0 04,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37993 004 0 04,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37993 005 0 04,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 37994 000 0 20,33 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38002 000 0 21,85 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38003 000 0 02,40 STARA TORINA REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 38005 000 0 02,31 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38005 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38005 000 0 04,29 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8006 000 0 12,45 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38007 000 0 59,43 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38008 000 0 67,87 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38009 000 0 00,88 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38009 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38009 000 0 01,62 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38010 000 0 39,15 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38011 000 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28011 000 0 20,71 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38012 000 0 20,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28012 000 0 18,88 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38015 000 0 00,86 STARA TORINA KU]A PE[ÂRA I PALI] 38015 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PE[ÂRA I PALI] 38015 000 0 02,45 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38016 000 0 01,08 STARA TORINA KU]A PE[ÂRA I PALI] 38016 000 0 03,12 STARA TORINA DVORI[TE PE[ÂRA I PALI] 38017 001 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 001 0 42,15 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 002 0 25,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 002 0 42,98 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 003 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 003 0 33,40 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 005 0 24,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 005 0 33,55 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 006 0 22,50 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 006 0 39,06 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 007 0 86,05 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 008 0 28,76 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 009 0 57,21 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 011 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 011 0 16,93 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 012 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 012 0 41,15 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 013 0 38,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 013 0 80,30 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 014 0 28,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 014 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38017 015 0 00,60 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28017 015 0 03,38 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8018 000 0 85,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28018 000 0 74,62 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38019 000 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28019 000 0 61,29 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38020 001 0 09,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28020 001 0 36,12 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38020 002 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28020 002 0 39,13 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38020 003 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28020 003 0 44,73 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38021 000 0 15,50 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28021 000 0 76,06 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38022 000 0 15,50 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28022 000 0 68,82 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38023 000 0 04,50 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28023 000 0 24,61 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38024 000 0 27,00 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 28024 000 1 36,87 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38025 000 2 29,16 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38026 000 0 19,34 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38027 000 0 04,86 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38028 000 3 33,68 STARA TORINA NJIVA PE[ÂRA I PALI] 38029 000 0 11,48 STARA TORINA REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 38096 002 0 86,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38097 002 0 62,64 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38097 003 0 18,83 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38097 004 0 15,86 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38098 002 0 61,32 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38098 003 0 57,19 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38099 000 0 00,75 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38099 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38099 000 0 28,51 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38100 000 0 15,06 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38101 000 0 12,89 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38103 000 0 09,89 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38104 000 0 00,76 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38104 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38104 000 0 12,10 STARA TORINA PA[NJAK PRIVATNO 38106 000 1 61,32 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8107 002 0 71,79 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38108 002 0 56,54 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38109 001 0 36,81 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38109 002 0 90,28 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38110 002 0 24,55 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38111 000 0 11,07 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38112 002 0 55,45 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38113 000 0 00,64 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38113 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38113 000 0 09,88 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38114 001 0 34,51 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38114 002 0 56,07 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38114 003 0 51,58 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38115 000 0 01,96 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38115 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38115 000 0 06,60 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38116 000 0 22,18 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38117 002 0 90,53 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38129 000 0 01,43 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38129 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38129 000 0 09,57 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38130 001 1 01,67 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38130 002 0 15,34 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38131 000 0 02,66 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38131 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38131 000 0 02,08 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38132 000 0 62,25 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38133 002 0 56,82 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38140 002 0 21,76 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38141 000 0 35,46 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38142 000 0 36,07 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38143 000 0 05,87 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38144 000 0 29,60 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38145 000 0 00,80 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38145 000 0 04,14 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38146 000 0 95,89 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38147 000 0 00,64 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38147 000 0 14,11 STARA TORINA VINOGRAD PRIVATNO 38148 000 0 00,60 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8148 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38148 000 0 03,87 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38149 000 0 63,25 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38150 000 0 01,74 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38150 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38150 000 0 05,04 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38151 001 0 57,55 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38151 002 1 23,08 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38247 000 0 01,18 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38247 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38247 000 0 02,58 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38248 002 0 28,64 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38249 000 0 00,10 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38249 000 0 02,42 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38250 002 0 12,86 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38250 003 0 08,28 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38250 004 0 10,80 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38251 000 0 05,49 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38252 000 0 10,49 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38253 000 0 01,45 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38253 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38253 000 0 10,16 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38254 000 0 26,74 STARA TORINA VINOGRAD PRIVATNO 38255 001 0 19,24 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38255 002 0 28,77 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38269 002 0 40,26 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38270 000 0 01,17 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38270 000 0 02,96 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38271 003 0 25,18 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38274 001 0 11,96 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38274 002 0 04,92 STARA TORINA TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 38275 002 0 26,84 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38275 004 0 03,60 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38275 006 0 06,68 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38276 000 0 11,17 STARA TORINA TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 38277 002 0 05,04 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38278 000 0 01,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38278 000 0 13,55 STARA TORINA TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 38282 002 0 09,92 STARA TORINA TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8420 000 0 92,41 STARA TORINA REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 38422 000 0 15,36 STARA TORINA TRSTIK-MO^VARA PRIVATNO 38423 000 0 24,68 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38427 002 0 29,90 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38429 000 0 19,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38432 001 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38432 002 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38434 000 0 27,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38436 000 0 24,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38438 000 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38440 002 0 46,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38441 000 0 16,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38442 000 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38443 000 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38446 001 0 81,14 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 28446 002 0 51,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38446 003 0 40,30 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38446 004 0 40,95 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38446 005 0 10,80 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38446 006 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38448 000 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38450 001 0 37,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38450 002 0 21,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38452 000 0 19,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38457 000 0 21,86 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38460 000 0 36,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38462 002 0 19,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38464 000 0 22,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38466 000 0 23,02 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38468 000 0 18,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38470 000 0 19,20 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38471 000 0 03,31 MASARIKOVO NJIVA PE[^ARA I PALI] 38472 001 0 24,02 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38472 002 0 24,02 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38473 000 0 04,25 STARA TORINA KU]A P.P.£MONOLIT GRADNJA£ 38473 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE P.P.£MONOLIT GRADNJA£ 38473 000 0 08,78 STARA TORINA PA[NJAK P.P.£MONOLIT GRADNJA£ 38474 000 0 22,70 STARA TORINA PA[NJAK P.P.£MONOLIT GRADNJA£ 38475 000 0 05,49 STARA TORINA KU]A O.[.V.NAZOR I SO SUBOT. 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8475 000 0 21,56 STARA TORINA DVORI[TE O.[.V.NAZOR I SO SUBOT. 38476 000 0 33,85 STARA TORINA NJIVA O.[.V.NAZOR I SO SUBOT. 38477 000 0 06,33 STARA TORINA VINOGRAD PRIVATNO 38478 001 0 02,07 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38478 001 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38478 001 0 28,45 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38478 002 0 12,30 STARA TORINA [UMA PRIVATNO 38480 001 1 63,90 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38480 002 1 63,90 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38480 003 0 48,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38480 004 0 40,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38480 005 0 45,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38480 006 0 36,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38480 007 0 37,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38480 008 0 35,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38480 009 0 37,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 001 0 09,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 002 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 003 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 004 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 005 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 006 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 007 0 10,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 008 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 009 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 010 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 011 0 25,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38482 012 0 25,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38484 001 0 16,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38484 002 0 19,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38485 000 0 35,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38490 000 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38491 000 0 08,27 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38496 002 0 09,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38499 000 0 35,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38500 001 0 19,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38501 002 0 16,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38503 000 0 28,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38505 000 0 06,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8507 000 0 35,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38509 000 0 16,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38511 002 0 19,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38514 001 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38514 002 0 11,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38514 003 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38516 000 0 27,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38517 000 0 09,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38519 001 0 21,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38519 002 0 38,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38521 000 0 35,38 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38522 000 0 20,77 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38525 000 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38527 000 0 30,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38529 001 0 63,80 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38529 002 0 23,31 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38530 001 0 08,16 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38530 001 0 00,90 STARA TORINA STAJA]A VODA PRIVATNO 38530 002 0 25,35 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38530 002 0 02,25 STARA TORINA STAJA]A VODA PRIVATNO 38531 000 0 34,66 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38532 000 0 01,55 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38533 000 0 00,92 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38533 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38533 000 0 01,55 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38534 000 0 06,56 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38535 001 0 01,48 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38535 001 0 03,64 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38535 002 0 05,05 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38536 000 0 08,51 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38537 000 0 04,05 STARA TORINA REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 38539 001 0 88,24 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38539 002 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38541 000 0 21,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38542 001 0 20,90 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38542 002 0 24,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38542 003 0 21,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38542 004 0 18,60 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38542 005 0 21,96 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8544 000 1 17,60 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38546 002 0 34,10 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38548 001 0 22,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38548 002 0 22,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38549 000 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38551 000 0 26,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38553 000 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38554 000 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38555 001 0 12,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38555 002 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38555 003 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38555 004 0 02,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38559 000 0 07,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38560 000 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38562 000 0 50,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38564 000 0 24,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38566 000 0 32,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38568 000 0 23,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38571 001 0 33,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38571 002 0 16,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38573 000 0 28,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38575 000 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38576 000 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38577 000 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38579 000 0 22,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38580 000 0 26,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38581 000 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38585 000 0 42,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38588 000 0 26,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38591 000 0 44,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38593 000 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38594 001 0 29,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38594 002 0 28,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38595 000 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38596 000 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38598 000 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38600 002 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38602 001 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38602 002 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8602 003 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38602 004 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38602 005 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38602 006 0 00,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38604 001 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38604 002 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38604 004 0 04,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38606 001 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38606 002 0 19,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38606 003 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38609 000 0 45,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38612 001 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38612 002 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38612 003 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38612 004 0 19,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38612 005 0 12,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38614 001 0 24,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38614 002 0 09,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38614 003 0 09,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38614 004 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38614 005 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38614 006 0 05,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38614 007 0 12,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38614 008 0 05,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38614 009 0 06,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38617 001 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38617 002 0 27,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38617 003 0 19,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38620 002 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38623 000 0 12,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38624 000 0 11,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38626 000 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38628 001 0 09,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38628 002 0 14,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38630 000 0 33,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38632 000 0 23,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38633 000 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38635 000 0 20,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38636 001 0 09,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8636 002 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38636 003 0 28,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38639 001 0 18,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38639 002 0 34,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38639 003 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38656 000 0 21,75 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38657 000 0 02,40 STARA TORINA REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 38658 000 0 00,90 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38658 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38658 000 0 05,79 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38659 001 0 51,92 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38659 002 0 51,92 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38659 003 0 07,19 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38659 004 0 07,19 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38659 005 0 07,19 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38659 006 0 96,75 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38659 007 0 13,85 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38660 000 0 00,98 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38660 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38660 000 0 00,72 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38661 001 0 14,73 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38661 002 0 22,39 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38662 000 0 35,60 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38666 001 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38666 002 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38668 000 0 41,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38669 000 0 15,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38670 000 0 28,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38671 000 0 09,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38674 000 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38676 000 0 19,50 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38677 000 0 39,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38679 000 0 42,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38681 000 0 49,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38683 001 0 55,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38683 002 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38685 000 0 26,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38686 000 0 17,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38687 000 0 06,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 3



CELA ha a m2


STEPEN ZA[TITE


POVR[INA

POTES8688 000 0 05,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38689 000 0 13,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38691 000 0 33,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38692 000 0 27,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38693 001 0 20,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38693 002 0 08,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38695 000 0 61,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38696 000 0 32,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38697 000 0 33,00 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38698 000 0 00,52 STARA TORINA KU]A PRIVATNO 38698 000 0 05,00 STARA TORINA DVORI[TE PRIVATNO 38698 000 0 03,01 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 38699 000 1 29,15 STARA TORINA NJIVA PRIVATNO 39252 000 0 06,29 STARA TORINA NJIVA DP"[UPLJAK" 39253 000 1 75,55 STARA TORINA PA[NJAK DP"[UPLJAK" 39255 000 0 24,67 STARA TORINA TRSTIK-MO^VARA DP"[UPLJAK" 310972 001 2 32,50 [UPLJAK MAGISTRALNI PUT MINIST.DIREKCIJA ZA PUTEVE 310972 002 2 01,39 [UPLJAK KANALI I OBJEKTI DTD 310973 001 0 12,00 [UPLJAK REGIONALNI PUT DTD 310973 002 0 04,70 [UPLJAK REGIONALNI PUT DTD 310973 003 0 94,00 [UPLJAK REGIONALNI PUT DTD 310974 001 0 65,58 [UPLJAK REGIONALNI PUT OP[T. ZAJ. ZA PUT 310974 003 1 45,17 [UPLJAK KANALI I OBJEKTI OP[T. ZAJ. ZA PUT 3


Zavod za za{titu prirode Srbije

V.1 GEOGRAFSKI POLO@AJ

SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE

"LUDO[KO JEZERO"

Razmera 1:2.500.000

Zavod za za{titu prirode Srbije

V.2 GEOGRAFSKI POLO@AJ SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE

"LUDO[KO JEZERO"

Razmera 1:300.000

Specijalni rezervat prirode "Luda{ko jezero", PTK 300, List Subotica

elaborat- srp ludas

Documents