artur klark - izgubljeni svetovi 2001

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.

Artur Klark, IZGUBLJENI SVETOVI 2001. Preveo Zoran @ivkovi}

Adaptirao : Petar Popovi} 1

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.

PREDGOVOR Iza svakog ~oveka koji sada ìvi stoji trideset duhova, odnosno za toliko puta ukupan broj umrlih nadma{uje broj ìvih. Od osvita vremena pribli`no sto milijardi ljudskih bi}a hodilo je planetom Zemljom. Ovako po~inje roman '2001: Odiseja u svemiru' koji je izvorno objavljen jula 1968. godine. Ali njegova prva verzija, starija ~etiri godine, imala je slede}i po~etak... 1. POGLED IZ 2000. GODINE Izme|u prve i poslednje decenije dvadesetog stole}a zjapi ponor dublji od svih onih koje je i najnesputanija uobrazilja mogla da zamisli. Ponor je to koji razdvaja barut od nuklearne bombe, poruku otkucanu Morzeovom azbukom od globalne televizije sa neba, kraljicu Viktoriju, imperatorku Indije, od Kvame âka, vrhovnog predsednika Afri~ke Federacije. Ali nadasve - posredi je ponor koji stoji izme|u prvog leta, duga~kog tri~avih stotinak metara, kod Kiti Hoka i prve misije do Jupiterovih meseca, udaljenih milijardu milja. Sva ova zbivanja, me|u kojima, mereno ar{inima kulture, leè vekovi, odigrala su se u rasponu od samo jednog, neverovatnog stole}a. Grmljavina sudnjeg dana tek {to je zamukla iznad atola Enivetok, kada se prvi 'Sputnjik' vinuo put neba. Na zale|u sazve`|a po~ele su da se kre}u zvezde koje nijedan astronom nikad ranije nije video, a kada je drevna pra{ina Mora Ki{a primila prve izaslanike sa Zemlje, duga usamljenost Meseca zauvek se okon~ala. Samo tren kasnije, mereno ~asovnikom Vaseljene, ôvek je krenuo tragom svojih glasnika u kosmos. Projekat 'Apolo', koji je kao kakav rat bez krvoproli}a dominirao sedamdesetim godinama, sada je ve} postao deo istorije, sa svim svojim trijumfima i tragedijama. Posle njega, ni{ta vi{e nije moglo da ostane kao ranije. Kada bi ljudi podigli poglede prema Mesecu, oni bi bili svesni da ih njihovi sadruzi posmatraju odozgo. Tako|e bi se setili da ima i takvih koje Zemlja vi{e nikada ne}e mo}i da prigrli u svoje okrilje, kao {to je uzimala pod svoje sve njihove pretke od praskozorja vremena. Posredi su bili putnici koji nisu uspeli da stignu do odredi{ta ka kojima su krenuli, ali su umesto toga stekli svemirsku besmrtnost, dospev{i van upliva promene i truljenja. Jo{ pre kraja sedamdesetih godina, na Mesecu je osnovana prva stalna kolonija. U me|uvremenu, cena putovanja u kosmos desetostruko je snièna, a bi}e smanjena za jo{ toliko uvo|enjem nuklearne energije. Kratko razdoblje raketa-dinosaurusa, od kojih je svaka bila kadra samo za po jedan let, polako se pribliàvalo kraju. Umesto hiljadutonskih vi{estepenih grdosija, ~iji su kosturi sada po~ivali u dubinama Atlantskog okeana, ljudi su po~eli da grade nesravnjivo delotvornije aerosvemirske avione -

2

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.dìnovske raketne letelice kadre da se vinu do orbite sa svojim tovarima, a potom da se vrate na Zemlju i krenu u novu misiju. Jo{, dodu{e, nije bio ostvaren komercijalni svemirski let, ali i on je ve} bio na vidiku. Od vi{e miliona kvadratnih kilometara Mese~eve povr{ine, samo je nekoliko postotaka bilo temeljito istraèno, a za podrobno ispitivanje preostalih divljih prostranstava bila su potrebna jo{ stole}a. Niko, me|utim, vi{e nije verovao da tu ~ekaju zapretana neka iznena|enja; posredi je bila negostoljubiva, ali poznata teritorija, koja je predstavljala dom populaciji {to je brojala vi{e od hiljadu ~lanova. Prava granica nalazila se znatno dalje, u no}noj studeni sa one strane Marsove putanje, odnosno u uàrenom danu sa unutra{nje strane Venerine orbite. Vesnik zore i zvezda Ve~ernja~a, Venera je bila prvo gorko razo~aranje svemirske ere. Iako je jo{ 'Mariner II' izvestio o paklenoj toploti koja vlada na potpuno skrivenoj povr{ini, i dalje je bilo takvih koji su se nadali da je mo`da posredi neka gre{ka u instrumentima. Sada, me|utim, ~itavo mno{tvo sondi koje su nestale u zastra{uju}em kotlu kiteranske atmosfere nije vi{e ostavljalo nimalo mesta za bilo kakav optimizam. Venera je bila mrtva; ljudi }e je jednoga dana mo`da oìveti, ali to }e se zbiti u dalekoj, dalekoj budu}nosti, pomo}u jo{ nero|ene tehnologije. Preostao je Mars, izvor tolikih tajni i podsticaj za silna izmi{ljanja, mo`da jedino drugo ku}i{te ìvota u Sun~evom sistemu. Posle vi{e àlosnih neuspeha, jedan televizijski skener kona~no je uspeo da se spusti na povr{inu; i dok je naprava trzavo milela kroz pusto{ pogre{no nazvanog Jezera Sunca, kroz njeno jedino pokretno oko gledao je ceo svet udaljen ~etrdeset miliona milja. Niko ko je imao prilike da ga vidi ne}e nikada zaboraviti prvi susret izme|u Marsovaca i ma{ine. Nimalo dramati~an i potpuno be{uman, bio je to jedan od najve}ih trenutaka u istoriji. Nepreduju}i polako na svojim {irokim, gumenim to~kovima, dok mu se video-kula neprekidno okretala, istraìva~ki robot mileo je po suvoj, pra{njavoj ravnici, gonjen svojom bezumnom svrhom. Bio je prepu{ten samome sebi, bez ikakve pomo}i ili saveta sa Zemlje. Prizori koje su njegovi tvorci posmatrali nalazili su se ve} ~etiri minuta u pro{losti: svaka komanda koju bi oni poslali, iako bi hrlila brzinom svetlosti, stigla bi na Mars tek za isti toliki vremenski razmak u budu}nosti. Ravnica je bila prekrivena velikim, loptastim gromadama i robot se upravo kretao ka jednoj od njih. Njegovi konstruktori nisu bili zabrinuti; {titnik za otkrivanje prepreka na ma{ini upozori}e je pre no {to do|e do opasnosti od sudara i ona }e automatski skrenuti pod pravim uglom. Tako je bar teorija predvi|ala; ono, me|utim, {to se u praksi dogodilo bilo je prili~no razli~ito. Pre no {to je robot uop{te stigao do gromade, ona se pokrenula. Izdigla se povrh tla na mno{tvo zdepastih noìca, polako odgamizala sa putanje istraìva~a koji se pribliàvao i ponovo se primirila u mestu. Na svom neumitnom napredovanju, nesvestan preneraènosti koju je izazvao kako na Zemlji tako i na Marsu, robot je na sli~an na~in uznemirio jo{ dve gromade; posle toga je izi{ao iz podru~ja gde su se one nalazile i vi{e nije sreo nijednu; deset ~asova kasnije obreo se u stupici u jednom kanjonu i delatnost

3

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.mu se svela na emitovanje u pravcu Zemlje prizora golih stena, ~ije je neprekidno ponavljanje gotovo izludelo posmatra~e, sve dok mu se baterije nisu istro{ile. Ali naprava je obavila svoj zadatak; otkrila je ìvot na Marsu - i to prili~no razvijeni oblik ìvota. Trebalo je, me|utim, da pro|u godine - odnosno da sredinom devete decenije na planetu stigne prvi pohod - da bi se do{lo do odgovora na pitanje da li je posredi ìvotinjski, biljni ili neki tre}i oblik postojanja ìve tvari. Rani istraìva~i znali su da }e otkriti ìvot: mogli su, me|utim, da se samo nadaju da }e prona}i i inteligenciju. Ali na Marsu se prostire isto onoliko kopna koliko i na Zemlji - budu}i da ovaj svet, koji je ina~e manji, ne raspolaè morima. Bile bi potrebne decenije da se tek valjano kartografi{e planeta, dok je doku~ivanje svih njenih tajni predstavljalo poduhvat koji se meri stole}ima. Glavni oblici ìvota na Marsu - 'lutaju}e kamenje' koje je brstilo mineralne pustinje, grabljivice sli~ne pijavicama koje su ih lovile u o~ajni~koj borbi za opstanak, jo{ okrutniji paraziti koji su tamanili ove potonje - ispoljavali su tek slaba{nu iskru inteligencije. Sa druge strane, ni{ta nije ukazivalo na to da su tu posredi preìveli degenerisani potomci nekih vi{ih stvorenja; kako je izgledalo, Mars nikada nije predstavljao uto~i{te Uma. Jo{ je, me|utim, prili~no bila rasprostranjena nada da bi se negde, u beskrajnim grimiznim pustinjama, ispod smrznutih polova ili u nedrima erodiranih brda, mogli prona}i ostaci civilizacija koje su bile u punom naponu kada su Zemljom vladali dìnovski reptili. Bio je to romanti~an san osu|en da polako padne u zaborav. Sa one strane Marsa ~ekali su ve}i svetovi i krupniji problemi. Zagonetni Jupiter, ~ija je masivnost hiljadostruko nadma{ivala Zemljinu, kopkao je radoznalost ljudi svojim tajnama. Mo`da se ispod uskome{anih oblaka amonijaka i metana nalazio ìvot, {to je cvetao u vreloj tami i pod pritiscima kojima nije bilo ravna ni u najve}im dubinama zemaljskih mora. Ako je stvarno bilo tako, onda je on bio podjednako nedostiàn kao i neka druga vaseljena; nije se, naime, mogao ni zamisliti takav brod koji bi bio kadar da prodre kroz to ogromno gravitaciono polje ili da se suprotstavi silama koje su besnele u atmosferi Jupitera. Od robotskih sondi koje su bile upu}ene u tu zastra{uju}u misiju nijedna nije opstala. Jednoga dana, mo`da ve} u po~etnim godinama novog stole}a, bi}e upu}en pohod sa ljudskom posadom u pravcu Jupiterovih meseca - Ioa, Evrope, Ganimeda i Kalista, miljenika oca bogova, dovoljno velikih da s puno prava ponesu naziv planete. Postojalo je, me|utim, premnogo posla da se obavi znatno bliè mati~nom svetu gra|enje kolonije na Mesecu, na primer, ili podizanje mostobrana na Marsu - tako da su spoljni dìnovi morali malo da sa~ekaju. Iako }e u me|uvremenu biti upu}ivane robotske proletne misije prema svim velikim planetama, pa ~ak i u tamu sa spoljne strane Plutonove orbite koju poha|aju jedino komete, ljudi se jo{ ne}e otisnuti na ova samotna putovanja. [to se ti~e pohoda izvan Sun~evog sistema, u pravcu jo{ neotkrivenih planeta drugih zvezda, tek je {a~ica nau~nika verovala da }e tako ne{to ikad biti mogu}e. U najboljem slu~aju, me|uzvezdano putovanje predstavljalo je san koji je pripadao veoma

4

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.dalekoj budu}nosti, bez ikakvog prakti~nog zna~aja tokom prvih stole}a svemirskog letenja. Bila je to veoma suvisla i veoma razlo`na pretpostavka, koja je ~esto ponavljana u spisima iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Jer, ko bi ikad mogao i pomisliti... 2. SIN DOKTORA ÛDOLJUBA Odista, ko bi mogao? Ove re~i napisane su pet godina pre nego {to su prvi ljudi kro~ili na Mesec: ima, me|utim, izvesne ironije u ~injenici da projekat 'Apolo' ne samo {to nije 'dominirao sedamdesetim godinama', nego se dogodilo upravo obrnuto; prvobitni plan koji je predvi|ao deset misija na Mesec àlosno je smanjen. Ali ako uspemo da preìvimo sada{nje Vreme Nevolja, istorija }e postaviti stvari na svoje mesto i ispraviti perspektivu. Nije isklju~eno da }e do}i doba kada }e se samo po projektu 'Apolo' ve}ina ljudi se}ati Sjedinjenih Ameri~kih Dràva - pa ~ak i celog sveta svojih predaka, daleke planete Zemlje. Kada sam, me|utim, u prole}e 1964. godine dobio od Stenlija Kjubrika pismo u kome me je izvestio da bi èleo da snimi 'poslovi~no dobar nau~nofantasti~ni film', spu{tanje na Mesec jo{ je izgledalo, u psiholo{kom pogledu, kao san daleke budu}nosti. Intelektualno, znali smo da je ono neumitno; emocionalno, me|utim, nismo mogli potpuno da verujemo u njega - ba{ kao {to i dan-danas ima budala koje jo{ ne veruju. Ali 1964. godinu treba sagledati u pravoj perspektivi: samo jedanaest meseci ranije jedan ameri~ki astronaut (Gordon Kuper na 'Merkjuriju 9') boravio je u svemiru; do prvog dvo~lanog leta na 'Dèminiju' (Grisom i Jang) prote}i }e jo{ ~itava godina; i dalje su se vodile ù~ne rasprave o prirodi Mese~eve povr{ine, podstaknute pehom koji je zadesio televizijske kamere na 'Rendèru VI' petnaest minuta pre sletanja. Iako se iza pozornice odigravala velika delatnost (NASA je, na primer, svakoga dana tro{ila ~itav budèt na{eg filma - preko deset miliona dolara), ipak je izgledalo da istraìvanje svemira tapka u mestu. Ali predznaci su bili jasni; ~esto sam podse}ao Stenlija - i samoga sebe - da }e se film jo{ nalaziti na premijernom prikazivanju kada ljudi stvarno budu hodili po Mesecu. Ispostavilo se, me|utim, da sam prili~no potcenio predstoje}a zbivanja; premijerno prikazivanje u Torontu, na primer, pro{irilo se na jedanaestu, dvanaestu i trinaestu misiju 'Apola'... Na{ glavni problem bio je, dakle, da sro~imo takvu pri~u koju doga|aji iz narednih nekoliko godina ne}e u~initi zastarelom - ili, {to je jo{ gore, sme{nom. Morali smo da odgonetnemo budu}nost; jedan od na~ina da se to postigne bio je da se toliko udaljimo od sada{njosti da vi{e ne postoji opasnost da nas ~injenice preteknu. Sa druge pak, strane, ako se suvi{e odmaknemo u budu}nost, izlaèmo se riziku da izgubimo kontakt sa publikom. Iako moto kompanije MGM ve} odavno glasi Ars gratia artis, nije velika tajna da filmske kompanije postoje prevashodno radi ostvarivanja dobiti. Morali smo stoga da imamo u vidu publiku koja broji sto miliona ljudi - uz milion gore ili dole, kako bi rekao general Tardìdson.

5

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.Pre no {to sam krenuo sa [ri Lanke da bih se video sa Stenlijem, aprila 1964. godine, prelistao sam svoje objavljene pri~e u potrazi za takvom koja bi mogla da predstavlja zgodno polazi{te za jedan svemirski epos. Odlu~io sam se za veoma kratku storiju pod naslovom 'Straàr', napisanu 1948. godine preko Boì}nih praznika za jedan konkurs koji je raspisao BiBiSi. (Pri~a je pro{la nezapaèno, a ba{ bih voleo da znam koja je dobila prvu nagradu.) U storiji je re~ o pionirskim danima istraìvanja na Mesecu (1980 + ?); iako je ona kasnije ~esto uvr{}ivana u antologije, a pojavila se i u mojim zbirkama 'Pohod na Zemlju' i 'Devet milijardi Boìjih imena', ja }u je ipak ponoviti i ovde, budu}i da je posredi nezaobilazan uvod u '2001.' Evo, dakle, 'Straàra'... 3. STRA@AR Slede}i put kada budete videli pun Mesec visoko na ju`nom delu neba, pa`ljivo uo~ite njegovu desnu ivicu, a zatim po|ite pogledom nagore du` prevoja diska. Na mestu gde bi na ~asovniku stajala oznaka za dva sata primeti}ete mali, tamni oval; svako ko ima normalan vid na}i }e ga sasvim lako. To je velika, ogra|ena udolina, jedna od najlep{ih na Mesecu, poznata kao Mare Crisium - More Kriza. Sa pre~nikom od tri stotine milja i gotovo sasvim okruèno prstenom veli~anstvenih planina, ono nije bilo istraèno sve do na{eg dolaska, u pozno leto 1996. godine. Na{ pohod bio je veliki. Upotrebili smo dva vozila za te{ke terete da prebacimo zalihe i opremu iz glavne Mese~eve baze u Moru Vedrine, udaljene pet stotina milja. Imali smo i tri male rakete, koje su bile namenjene za prevaljivanje kratkih rastojanja u onim podru~jima gde su na{a vozila za kretanje povr{inom bila neupotrebljiva. Sre}om, najve}i deo Mora Kriza bio je veoma ravan. Tu se nisu nalazile one velike pukotine koje su predstavljale uobi~ajenu opasnost na drugim mestima; tako|e nije bilo kratera ni breùljaka. Na{i mo}ni traktori-guseni~ari prebacivali su nas bez te{ko}a na svako èljeno mesto. Ja sam bio geolog - ili selenolog, ako ste ba{ sitni~avi - i nalazio sam se u skupini koja je istraìvala ju`ne predele Mora. Prelazili bismo po stotinu milja nedeljno, kre}u}i se podno`jem planina, odnosno du` obale onoga {to je pre hiljadu miliona godina bilo more. Kada je na Zemlji ìvot otpo~injao, ovde se ve} gasio. Vode su se povukle niz obronke ovih ogromnih grebena, poniru}i u prazno srce Meseca. Preko tla kojim smo se kretali nekada se prostirao okean, bez plime i oseke, dubok gotovo pola milje; jedini trag vla`nosti sada je bilo inje, na koje se ponekad moglo nai}i u pe}inama ~iju tamu nikada nije oskrnavila pretopla Sun~eva svetlost. Putovanje smo zapo~eli u sporo Mese~evo svitanje, tako da nam je do no}i preostalo skoro nedelju zemaljskih dana. Nekoliko puta dnevno izlazili bismo u skafandrima iz vozila u potragu za zanimljivim primercima minerala, ili da ostavimo putokaze budu}im putnicima. Bio je to uobi~ajeni postupak, li{en bilo kakvih uzbu|enja. Nema ni~eg rizi~nog niti posebno napetog u istraìvanju Meseca. Mogli smo da ìvimo udobno ~itavih mesec dana u na{im traktorima pod pritiskom, a ako bismo zapali u

6

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.neprilike, uvek smo bili u mogu}nosti da radio-vezom zatraìmo pomo} i da ste{njeni na malom prostoru sa~ekamo dolazak nekog svemirskog broda koji bi nas izbavio. Upravo sam rekao da nema ni~eg uzbudljivog u istraìvanju Meseca, ali to, naravno, nije istina. ôveku nikada nije dosta ovih neverovatnih planina, tako surovih u odnosu na ne`ne breùljke Zemlje. Nikada nismo znali, dok smo kruìli oko rtova i uzvisina ovog i{~ezlog mora, kakvi }e novi prizori iskrsnuti pred na{im o~ima. Ceo ju`ni prevoj Mora Kriza predstavlja prostranu deltu gde je nekad put u okean nalazilo mno{tvo reka, napajanih verovatno bujicama ki{e koje su {ibale planine u kratkom vulkanskom razdoblju kada je Mesec jo{ bio mlad. Svaka od ovih prostranih dolina predstavljala je izazov koji nas je mamio da se penjemo u nepoznate gorske predele. No, trebalo je da ispitamo jo{ ~itavih sto milja doline i jedino {to nam je preostajalo bilo je da bacimo ~e`njive poglede ka visovima koje }e neko drugi osvojiti. Na vozilu smo zadràli zemaljsko vreme; u 22.00 upu}ivana je poslednja radioporuka Bazi i tako bi se okon~ao radni dan. Napolju, stene bi i dalje plamtale pod gotovo okomitim Suncem, ali za nas je to bila no} sve dok se ponovo ne bismo probudili, osam ~asova kasnije. Tada bi jedan od nas pripremao doru~ak, sa svih strana bi se ~ulo zujanje elektri~nih aparata za brijanje, a neko bi uklju~io kratkotalasni radio sa Zemlje. Kada bi miris prènih kobasica po~eo da ispunjava kabinu, bilo je ponekad odista te{ko ne poverovati da nismo kod ku}e - sve je izgledalo tako uobi~ajeno i prisno, sem ose}aja smanjene teìne i neprirodne sporosti kojom su predmeti padali. Bio je na mene red da pripremim doru~ak u uglu glavne kabine koji je sluìo kao kuhinja. I posle toliko godina mogu sasvim ìvo da se prisetim tog trenutka, jer je radio upravo emitovao jednu od mojih omiljenih melodija, staru vel{ku pesmu 'Dejvid od Bele Stene'. Na{ voza~ ve} je bio napolju, odeven u skafander, i pregledao gusenice traktora. Moj pomo}nik, Luis Garnet, nalazio se u kontrolnoj kabini i upisivao u brodski dnevnik neke podatke koje je prethodnog dana zaboravio da unese. Dok sam stajao kraj tiganja i ~ekao, kao svaka valjana zemaljska doma}ica, da kobasice porumene, pogled mi je lenjo lutao preko obronaka planina koje su zaklanjale ~itavo ju`no obzorje i i{~ezavale prema istoku i zapadu niz Mese~ev prevoj. Izgledalo je da su udaljene milju ili dve od traktora, ali znao sam da nas od najbliè deli dobrih dvadesetak milja. Na Mesecu, razume se, predmeti ne gube obrise sa udaljeno{}u, kao {to je to na Zemlji, gde gotovo nevidljiva izmaglica umek{ava i rasplinjava njihove rubove. Planine su bile visoke deset hiljada stopa i strmo su se uznosile nad ravnicom, kao da ih je pre mnogo vremena neka podzemna erupcija izbacila u pravcu neba kroz rastopljenu koru. Podno`je ~ak i najblièg brega skrivala je od pogleda uzdignuta zakrivljenost povr{ine tla, budu}i da je Mesec veoma mali svet, tako da je od mesta na kome sam se ja nalazio obzorje bilo udaljeno samo dve milje. Podigoh pogled ka vrhovima koje jo{ niko nije osvojio - vrhovima koji su, pre dolaska zemaljskog ìvota, posmatrali okeane kako se povla~e i kako nevoljno uranjaju u sopstvene grobnice, odnose}i sa sobom nadu i obe}anu zoru jednog sveta. Sun~eva

7

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.svetlost udarala je u te bedeme takvom silinom da su me o~i pekle, a samo malo iznad njih zvezde su postojano sjale na nebu, mrklijem i od najmrklije zimske no}i na Zemlji. Upravo sam se okretao na drugu stranu, kad kraji~kom oka spazih neki metalni blesak na samom vrhu velike uzvisine, koja je {tr~ala iz mora tridesetak milja zapadno odavde. Bila je to ta~ka svetlosti bez ikakvih razmera, kao da je jedan od ovih surih vrhova otrgao zvezdu sa neba; pomislih na trenutak da se to neki sun~ev zrak odbio od glatke kamene povr{ine i da je na{ao put do mog oka. Takve pojave bile su uobi~ajene. Dok je Mesec u drugoj ~etvrti, posmatra~ sa Zemlje moè ponekad videti kako veliki deo Oceanusa Procelaruma na~as zatitra u plavo-belim prelivima, kada svetlost blesne na njegovoj povr{ini skaku}u}i od sveta do sveta. Ali ne{to me je kopkalo da saznam koja bi to vrsta stene mogla da odraàva svetlost tako jarko; popeh se u osmatra~nicu i upravih ka zapadu na{ teleskop promera ~etiri in~a. Ono {to sam video samo je jo{ vi{e pobudilo moju radoznalost. Planinski vrhovi postali su sasvim jasni i o{tri u mom novom vidnom polju, ali ono {to je odbilo Sun~ev zrak bilo je odve} malo da bi se moglo razaznati. Pa ipak, izgledalo je da ta stvar poseduje neku neodre|enu simetri~nost, a vrh na kome se nalazila bio je zadivljuju}e ravan. Dugo sam netremice zurio u tu ble{tavu zagonetku, napreù}i o~i, sve dok po mirisu preprènog mesa koji se {irio iz kuhinje nisam shvatio da su kobasice uzalud prevalile put od ~etvrt miliona milja. Celog tog jutra, dok smo prelazili Morem Kriza pored zapadnih planina koje su se visoko uzdizale u nebo, vodili smo ù~nu raspravu. âk i kad smo u skafandrima izi{li u rutinsku {etnju, razgovor se nastavio preko radija. Bilo je sasvim izvesno, tvrdili su moji drugovi, da Mesec nikada nije znao ni za kakav vid inteligentnog ìvota. Jedini oblik ìvota koji je ikada postojao ovde bile su malobrojne primitivne biljke i njihovi tek ne{to manje degenerisani preci. Znao sam to isto tako dobro kao i oni, ali ima trenutaka kada nau~nik ne sme da se pla{i da }e od sebe napraviti budalu. "Slu{ajte", rekoh kona~no. "Ja odoh tamo, ako ni zbog ~ega drugog ono da zadovoljim svoju radoznalost. Ta planina je visoka manje od dvanaest hiljada stopa odnosno svega dve hiljade pod zemaljskom gravitacijom - a ja mogu bez prekida da provedem napolju dvadeset ~asova. Uostalom, oduvek sam èleo da odem gore, u ta brda, a ovo je izvrsna prilika." "Ukoliko ne slomi{ vrat", re~e Garnet, "s tobom }e terati {egu ~itava posada kada se vratimo u Bazu. Ta planina }e se, po svoj prilici, ubudu}e zvati Vilsonova Glupost." "Ne}u slomiti vrat", rekoh odlu~no. "Ko se, uostalom, prvi popeo na Piko i Helikon?" "Ali zar u to doba nisi bio znatno mla|i?" upita Luis blago. "To je samo razlog vi{e za odlazak", odgovorih krajnje dostojanstveno. Te no}i smo rano oti{li na po~inak, po{to smo se prethodno uspeli traktorom dobrih pola milje uz strminu. Sa mnom je ujutru po{ao Garnet; on je bio dobar planinar i ranije smo ~esto zajedno preduzimali sli~ne poduhvate. [to se na{eg voza~a ti~e, on je izgledao prezadovoljan kada smo ga ostavili kraj vozila.

8

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.Na prvi pogled, uspon je izgledao sasvim jednostavan na ovom svetu gde sve teìne iznose samo jednu {estinu njihove normalne vrednosti. Jedina prava opasnost pri planinarenju na Mesecu jeste preveliko samopouzdanje; pad na Mesecu sa visine od {est stotina stopa podjednako je pogibeljan kao i pad sa stotinu stopa na Zemlji. Prvi put smo se zaustavili na prostranoj zaravni, ~etiri hiljade stopa iznad ravnice. Penjanje nije bilo suvi{e naporno, ali moji udovi ipak su bili uko~eni, jer odavno nisam planinario, tako da mi je kratak odmor odista bio dobrodo{ao. Traktor nam je sada izgledao kao si}u{ni metalni insekt daleko dole u podno`ju brega; pre no {to smo krenuli dalje, obavestili smo voza~a o napredovanju. U skafandrima je bilo prijatno sveè, jer je ure|aj za rashla|ivanje izvrsno odolevao jari koju je stvaralo Sunce i odagnavao telesnu toplotu poja~anu stalnim naprezanjem. Retko smo me|usobno razgovarali, osim kada je bilo potrebno preneti neko uputstvo i razmotriti najbolji plan za dalje penjanje. Ne znam {ta je mislio Garnet; mo`da mu je izgledalo da je ovo najlu|i pohod grlom u jagode u koji se ikad upustio. Gotovo da sam delio isto mi{ljenje, ali radost zbog penjanja, saznanje da niko ranije nije pro{ao ovim putem i ushi}enje koje je pruào sve {iri vidokrug, davali su mi potreban podstrek. îni mi se da nisam bio posebno uzbu|en kada sam ispred nas ugledao kameni zid koji sam prvi put video kroz teleskop sa udaljenosti od trideset milja. Uzdizao se dobrih pedeset stopa iznad na{ih glava, a tamo, na zaravni, verovatno se nalazila stvar koja me je domamila preko ove neplodne pusto{i. Po svoj prilici, u pitanju je bila samo gromada koja se rasprsla pri padu nekog meteora pre mnogo godina; njene raspuknute povr{i jo{ su sveè svetlucale kroz ovu nenaru{ivu, nepromenljivu ti{inu. Nije bilo izbo~ina na prednjem delu stene, tako da smo morali da upotrebimo lenger. Izgledalo je da su moje umorne ruke zadobile novu snagu dok sam zamahivao trokukim metalnim sidrom oko glave, a zatim ga hitnuo nagore, u pravcu zvezda. Prvi put se nije dobro zaka~io i lagano je pao kada smo povukli konopac. U tre}em poku{aju kuke su ~vrsto prionule, tako da ni zajedni~kim snagama nismo mogli da ih pomerimo. Garnet me je pogledao u nedoumici. Izgledalo je da èli da ide prvi, ali ja mu se nasme{ih kroz staklo {lema i odmahnuh glavom. Sasvim lagano otpo~eh poslednji uspon. Zajedno sa skafandrom ja sam ovde teìo svega ~etrdeset funti, tako da sam pri penjanju uz uè koristio samo ruke, a ne i noge. Na rubu sam zastao i domahnuo drugu; zatim sam se prebacio preko ivice, pridigao i upravio pogled napred. Morate imati na umu da sam sve do tog trenutka bio gotovo sasvim ube|en da ovde ne}u zate}i ni{ta ~udno ili neobi~no. Gotovo, ali ne i potpuno; postojala je nekakva smetena sumnja koja me je gonila napred. Sumnje je sada nestalo, ali je ose}aj smetenosti ostao. Stajao sam na zaravni {irokoj otprilike sto stopa. Nekada je bila glatka - suvi{e glatka da bi bila prirodna - ali meteori koji su plju{tali kroz nebrojene eone izdubili su i izbrazdali njenu povr{inu. Bila je zaravnjena da bi mogla dràti ble{tavo, grubo,

9

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.piramidano zdanje, dva puta vi{e od ~oveka, koje se nalazilo sme{teno u steni kao kakav dìnovski, mnogostrani dragulj. U prvih nekoliko sekundi moj um verovatno nije iskusio nikakva ose}anja. A onda srce po~e brè da mi udara i obuze me ~udna, neopisiva radost. Ja sam voleo Mesec, a sada sam dobio pouzdan dokaz da puzava mahovina iz Aristarhusa i Eratostena nije bila jedini oblik ìvota {to ga je on iznedrio u svojoj mladosti. Stari, omalovaàvani san prvih istraìva~a pokazao se kao ta~an. Ovde je, dakle, postojala Mese~eva civilizacija - a ja sam bio prvi koji ju je otkrio. Okolnost da sam do{ao mo`da sto miliona godina kasnije nije uticala na mene. Glavno je da se uop{te stiglo. Um je po~eo normalno da mi dejstvuje, da analizira, da postavlja pitanja. Da li je ovo neko zdanje, nekakvo svetili{te - ili ne{to za {ta u mom jeziku ne postoji naziv? Ako je u pitanju zdanje, zbog ~ega je podignuto na ovom krajnje nepristupa~nom mestu? Upitah se da li bi to mogao biti hram i na trenutak sam video pred o~ima vernike pri nekom ~udnom obredu kako uzalud prizivaju svoje bogove da ih sa~uvaju, dok ìvot na Mesecu i{~ezava zajedno sa umiru}im okeanima. Po|oh nekoliko koraka napred da bih iz blizine osmotrio stvar, ali izvesno ose}anje opreznosti zadràvalo me je da se suvi{e pribliìm. Pomalo sam se razumeo u arheologiju i poku{ao sam da odgonetnem kulturni nivo civilizacije koja je po svemu sude}i zarubila ovu planetu i ugla~ala povr{ine ble{tave poput ogledala, ~iji sjaj kao da i dalje ispunjava moje o~i. Egip}ani su to mogli da urade, pomislih, da su njihovi neimari posedovali sav ~udesni materijal koji su koristile ove daleko drevnije arhitekte. Zbog malih razmera stvari, nije mi palo na pamet da mo`da gledam delo neke rase mnogo naprednije od moje. Ve} je i sama pomisao da Mesec uop{te poseduje inteligenciju bila gotovo nezamisliva, a i moj ponos mi ne bi dozvolio da se spustim na tako poniàvaju}i nivo. A tada opazih ne{to od ~ega me niz vrat podi|o{e `marci - ne{to toliko neupadljivo i toliko bezazleno da mnogi to uop{te ne bi primetili. Rekao sam da je zaravan bila izbrazdana meteorima; tako|e ju je prekrivao in~ima dubok sloj kosmi~ke pra{ine, koja se uvek taloì po povr{inama onih svetova gde nema vetra koji bi je raspr{io. Ali pra{ina i brazde od meteora prestajale su sasvim iznenada na rubu {irokog kruga koji je obuhvatao malu piramidu, kao da ju je neki nevidljivi zid {titio od zuba vremena i od povremenog ali postojanog bombardovanja iz svemira. Neko je vikao u moje slu{alice i ja shvatih da me to Garnet ve} neko vreme neprekidno doziva. Nesigurno do{etah do ivice stene i mahnuh mu da mi se pribliì; nisam se usu|ivao da govorim. Potom se vratih krugu obavijenom pra{inom. Podigoh komadi} razbijene stene i blago ga bacih ka sjajnoj zagonetki. Da je nevidljiva prepreka progutala kamen, to me ne bi iznenadilo, ali ovaj je samo udario o glatku, loptastu povr{inu i lagano skliznuo na tle. Znao sam da gledam ne{to {to nije imalo odgovaraju}eg parnjaka u pro{losti moje rase. Ovo nije bilo zdanje, ve} ma{ina koja je sama sebe {titila silama {to su prkosile ve}nosti. Te sile, ma {ta da su u stvari, i dalje su dejstvovale i mo`da sam im se suvi{e pribliìo. Na um mi pado{e sve vrste zra~enja kojima je ~ovek vladao i koje je

10

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.ukrotio u pro{lom stole}u. Bilo je razloga da verujem da sam ve} isto tako mogao da budem nepovratno izgubljen kao da sam kro~io u smrtnosnu, be{umnu zonu neza{ti}enog izvora atomskog zra~enja. Se}am se da sam se tada okrenuo ka Garnetu, koji mi se pribliìo i onda nepomi~no zastao kao da je sasvim zaboravio na mene; nisam hteo da ga ometam, ve} se vratih do ivice brega, poku{avaju}i da priberem misli. Ispod se prostiralo More Kriza, nestvarno i ~udno za mnoge, ali meni najednom tako prisno i blisko. Podigoh o~i ka srpastom obli~ju Zemlje, koja je leàla u svojoj zvezdanoj kolevci, i upitah se {ta su skrivali njeni oblaci u trenutku kada su ovi nepoznati neimari okon~ali svoj posao. Da li je to bila dùngla puna izmaglice iz karbonifera, pusta obala koju su prve amfibije morale da prepuze da bi osvojile kopno - ili, jo{ ranije, duga samotnost pre pojave ìvota. Ne pitajte me za{to ranije nisam pogodio istinu - istinu koja mi sada izgleda tako o~igledna. U prvom odu{evljenju zbog otkri}a bespogovorno sam pretpostavio da je ovu kristalnu utvaru podigla neka rasa koja je vodila poreklo iz daleke pro{losti samog Meseca; ali sada, u meni je neodoljivom silinom po~elo da navire uvi|anje da je ona isto tako bila stranac na Mesecu kao {to sam to bio i ja. Za dvadeset godina nismo prona{li ni najmanji trag ìvota, osim nekoliko degenerisanih biljaka. Nikakva civilizacija sa Meseca, ma kakav da je bio njen usud, nije mogla da ostavi samo jedno znamenje svog postojanja. Ponovo pogledah ka ble{tavoj piramidi i ona mi se sada u~ini nesravnjivo dalja od bilo ~ega {to je imalo veze sa Mesecom. Iznenada osetih kako se tresem od glupog, histeri~nog smeha izazvanog uzbu|enjem i prenapregnuto{}u; izgledalo je najednom da mi se mala piramida obra}a i gotovo za~uh njene re~i: 'Izvini, ali i ja sam ovde stranac.' Bilo nam je potrebno dvadeset godina da probijemo nevidljivi {tit i da dospemo do ma{ine koja se nalazila unutar kristalnih zidova. Ono {to nismo mogli da shvatimo, kona~no smo razorili mahnitom silinom atomske snage; sada pred mojim o~ima leè samo komadi}i one divne, blistave stvari koju sam jednom prona{ao gore na planini. Nisu posedovali nikakav smisao. Mehanizmi piramide - ako su to uop{te mehanizmi - pripadaju tehnologiji koja je daleko izvan na{ih obzorja, mo`da ~ak tehnologiji parafizi~kih sila. Tajna je po~ela da nas zaokuplja sve vi{e kako smo osvajali pojedine planete i kako je postajalo sve izvesnije da je Zemlja jedina u Sun~evom sistemu iznedrila inteligentan ìvot. Nijedna izgubljena civilizacija sa na{eg sveta nije mogla da sagradi tu ma{inu, budu}i da nam je debeli sloj meteorske pra{ine na zaravni omogu}io da ta~no odredimo njenu starost. Ona je bila postavljena na ovu planetu pre no {to je ìvot izronio iz okeana na Zemlji. Na{ svet bio je upola mla|i nego sada, kada je ne{to do{lo ovamo sa zvezda, projurilo kroz Sun~ev sistem, ostaviv{i pri tom ovo znamenje svog prolaska, i ponovo i{~ezlo u dubinama svemira. Sve dok je nismo uni{tili, ma{ina je ispunjavala zadatak za koji je bila napravljena; a priroda tog zadatka bila je krajnje jednostavna.

11

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.Blizu sto hiljada miliona zvezda okre}e se u vrtlogu Mle~nog Puta i nema nikakve sumnje da je neka druga rasa sa sveta nekog drugog sunca u pro{losti ve} dostigla i nadma{ila nivo na kome se mi danas nalazimo. Mislim na one civilizacije iz dubine vremena, u samom osvitu Stvaranja, na prve gospodare Vaseljene koja je bila toliko mlada da je ìvot postojao tek na nekoliko svetova. Njihova usamljenst bila je nezamisliva: usamljenost bogova koji tragaju beskrajem, ali ne nalaze nikoga sa kim bi mogli da razmene misli. Oni po svoj prilici istraùju zvezdana jata kao {to mi istraùjemo planete. Svetova je moglo biti svuda, ali oni su po pravilu bili ili pusti ili nastanjeni stvorenjima u kojima se um jo{ nije za~eo. Takva je bila i na{a Zemlja - samo steci{te velikih vulkana ~iji dim jo{ prlja nebo - u ~asu kada je prvi brod sa bi}ima iz praskozorja vremena prispeo negde iz bezdana sa one strane Plutona. Nisu se zadràli na smrznutim spoljnim planetama, jer su znali da tu ne moè biti ni traga od ìvota. Odredi{te su im bile unutra{nje planete, koje su se grejale oko Sun~eve vatre, ~ekaju}i po~etak sopstvene istorije. Te lutalice su jednoga trenutka stigle i do Zemlje, koja je bezbedno kruìla u uskoj zoni izme|u ognja i leda, i sigurno su odmah shvatile da ona najvi{e obe}ava od sve Sun~eve dece. Na njoj }e se u dalekoj budu}nosti roditi inteligencija; ali pred njima se nalazilo jo{ bezbroj zvezda i bilo je malo verovatno da }e oni ponovo pro}i ovuda. Ostavili su stoga straàra, tek jednog od mnogo miliona istih razbacanih {irom Vaseljene da budno motre na sve svetove koji nose obe}anje ìvota. Bio je to far koji je kroz bezbrojne eone strpljivo oda{iljao istovetnu poruku - da jo{ nije otkriven. Verovatno sada shvatate za{to je ta kristalna piramida bila postavljena na Mesecu, a ne na Zemlji. Njene graditelje nisu zanimale rase koje se jo{ nisu otrgle iz divlja{tva. Na{a civilizacija postala je zanimljiva za njih tek onda kada se pokazala sposobna da opstane, na taj na~in {to je ovladala tehnikom kosmi~kih letova i otisnula se sa svoje kolevke, Zemlje. To je izazov sa kojim se ranije ili kasnije moraju suo~iti sve rase. Re~ je, zapravo, o dvostrukom izazovu, budu}i da je u pitanju ovladavanje atomskom energijom, odnosno poslednji izbor izme|u ìvota i smrti. Po{to smo jednom pro{li tu krizu, bilo je samo pitanje vremena kada }emo otkriti piramidu i proniknuti u njenu tajnu. Eonima jednoli~ni signal sada je prestao i oni ~ija je to du`nost upravi}e ponovo svoje umove ka Zemlji. Mo`da èle da pomognu na{oj mladoj civilizaciji, ali njihova starost je nezamisliva, a starci su ~esto bolesno ljubomorni na mlade. Kad god mi pogled sad odluta ka Mle~nom Putu, uvek se iznova zapitam sa kog }e od tih zgusnutih oblaka zvezda do}i izaslanici. Ako nemate ni{ta protiv jednog stereotipnog pore|enja, mi smo uklju~ili poàrni alarm i sve {to nam sada preostaje jeste da budemo strpljivi. Ube|en sam da ne}emo morati dugo da ~ekamo. 4. BO@I], [EPERTON

12

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.Kada sam se prvi put sreo sa Stenlijem Kjubrikom, u Trejder Viksu, 22. aprila 1964. godine, on je ve} sakupio poprili~nu koli~inu gradiva iz nauke i nau~ne fantastike i nalazio se u izvesnoj opasnosti da poveruje u lete}e tanjire; ~ini mi se da sam stigao u poslednji ~as da ga izbavim od ovog zlehudog usuda. Jo{ od samog po~etka, on je imao odre|enu predstavu o svom osnovnom naumu i jedino je nastojao da prona|e najbolji na~in da ga sprovede u delo. @eleo je da snimi film o ôvekovom odnosu prema Vaseljeni - ne{to {to jo{ nikada nije poku{ano, a jo{ manje ostvareno u istoriji sedme umetnosti. Razume se, postojalo je neizmerno mno{tvo 'svemirskih' filmova, od kojih je ve}ina bila sasvim bezvredna. âk i onaj mali broj koji je ra|en sa izvesnom ume{no{}u i prilje`no{}u bio je prili~no prostodu{an, vi{e zaokupljen de~a~kim uzbu|enjem oko kosmi~kog letenja nego dubokim implikacijama ovog ~ina po dru{tvo, filozofiju i religiju. Stenli je bio potpuno svestan ove okolnosti i stoga re{en da stvori umetni~ko delo koje }e gledaoce mo}no ispuniti ose}anjima ~u|enja, strahopo{tovanja... pa ~ak, ako bude primereno, i uàsa. Na drugom mestu sam opisao kako je do{ao na ovu zamisao (videti: 'Sin doktora ûdiljuba: ili kako sam nau~io da prestanem da se brinem i zavoleo Stenlija Kjubrika' - u knjizi 'Izve{taj o planeti tri', 'Harper & Row'). Uspeh koji je doìveo zabeleèn je ili razmatran milionima izgovorenih i napisanih re~i, ~iji je poprili~an deo sakupljen i moè se na}i u dopadljivoj knjizi Dèrija Ejdèla 'Stvaranje Kjubrikove 2001.' ('New American Library'). Moja pa`nja, me|utim, ovde nije vezana za film, ve} za roman, koji posmatram kao nezavisno i samostalno delo - bez obzira na to {to je pisan sa prevashodnom namerom da posluì kao osnova za film. Ovo je, razume se, obrnut slu~aj od uobi~ajenog stanja stvari. Ve}ina filmova snima se prema ve} postoje}im romanima, po mogu}stvu prema onima koji su bili bestseleri, {to naj~e{}e zna~i da poseduju jemstvo dobre pro|e. (Valjani primeri u ovom smislu jesu 'Prohujalo sa vihorom' i 'Doktor @ivago'). Postoje, zatim, filmovi koji se rade prema scenarijima posebno pisanim za njih, pri ~emu nema romaneskne verzije (niti uh! - 'romanizacije' filma). Svi âplinovi filmovi, na primer, ili 'Gra|anin Kejn' i 'Lorens od Arabije', spadaju u ovu kategoriju. Ovakva ostvarenja zami{ljaju se i realizuju od po~etka do kraja kao filmovi; jedina stvar koja postoji na papiru jeste scenario, odnosno na osnovu scenarija napravljena knjiga snimanja. Nekim genijalnim rediteljima polazilo je za rukom da pro|u i bez toga. Ma koliko zvu~alo neverovatno, smatra se da je Dejvid Vork Grifits drào u glavi celokupan film 'Netrpeljivost'. Mislim da bi se Stenliju dopalo da je to isto uradio sa '2001.', pa i po cenu da pritaji kako li~no veruje da je tako ne{to teorijski nemogu}e. Ali, u svakom

13

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.slu~aju, za njega je to bilo neizvodljivo u praksi - ako ni zbog ~ega drugog, ono zato {to je morao da ima ne{to prili~no opipljivo {to bi pokazao svojim finansijerima. Banke i filmske kompanije zahtevaju ne{to vi{e od nekoliko na`vrljanih listi}a hartije pre no {to odlu~e da u projekat uloè svoje ljubljene milione. Scenario, me|utim, nije umetni~ko delo, iako njegovo stvaranje nalaè poprili~nu ume{nost. Odnos scenarija prema filmu pribli`no je isti kao odnos muzi~ke partiture prema izvo|enju simfonije. Postoje ljudi koji umeju da ~itaju muzi~ku partituru i da '~uju' simfoniju - ali nema dva reditelja koja }e videti iste slike kada pro~itaju scenario. Dvodimenziono ustrojstvo raznobojne svetlosti o kome je ovde re~ neuporedivo je sloènije od jednodimenzione senzacije zvuka - koja se, u na~elu, potpuno moè opisati na papiru. Jedan film je nemogu}e ovako predo~iti, premda se scenarista nalazi pred obavezom da poku{a taj neizvodljivi zadatak. Sa izuzetkom onog slu~aja kada je pisac scenarija istovremeno i reditelj, sve se mora izloìti do dosadnih pojedinosti; nije stoga nikakvo ~udo {to je scenarije podjednako mu~no kako ~itati tako i pisati. Dòn Fauls je to sasvim prikladno opisao, rekav{i: 'Svaki romansijer koji je imao prilike da se lati pisanja scenarija poznaje ona tegobna ograni~enja - obavezno ulaènje u suvi{ne pojedinosti - koje film name}e. Pisati roman odgovara plivanju u moru; pisati scenario, pak, isto je {to i batrgati se u nekom gustom sirupu.' ('Da li je roman mrtav?' 'Books', jesen 1970.). Ja sam tek nejasno bio svestan svega ovoga 1964. godine, ali je zato Stenli bio dobro upu}en u stvar. Od njega je potekao predlog da, pre no {to prionemo na dirin~enje oko scenarija, pustimo malo ma{ti na volju tako {to }emo pri~u razraditi u ceo roman. Razume se, da bismo to uradili, morali smo da priredimo znatno vi{e gra|e nego {to }e mo}i da se upotrebi u zavr{noj verziji filma. Ali to nije predstavljalo problem. Svaki dobar romanopisac 'zna' daleko vi{e nego {to stavi na hartiju: isto tako, svaki sineast bi trebalo da bude svestan znatno {irih obzorja od onih izloènih u scenariju. Teorijski posmatrano, dakle, valjalo je najpre sro~iti roman (imaju}i neprestano na umu ekran), a potom iz njega izvesti scenario. Prakti~no, me|utim, ishod je bio znatno zamr{eniji; negde pred kraj, roman i scenario pisani su istovremeno, sa povratnim spregama u oba smera. Izvesni delovi romana pretrpeli su zavr{ne prerade po{to smo videli radne kopije filma zasnovane na scenariju sro~enom prema ranijim verzijama romana... i tako dalje. Posle nekoliko godina ovakvog rada, kada je roman kona~no bio objavljen, u~inilo mi se da bi na mestu predvi|enom za ime autora trebalo da stoji: 'Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik prema scenariju Stenlija Kjubrika i Artura Klarka' - dok bi u slu~aju filma redosled naprosto valjalo preokrenuti. I dalje smatram da bi ovako podeljeno autorstvo najve}ma odgovaralo zapetljanoj istini. Posle nekoliko la`nih po~etaka i jednog dvanaesto~asovnog pomnog pretresanja cele stvari, Stenli se kona~no, po~etkom maja 1964. godine, sloìo da pri~a 'Straàr' sadrì prikladnu gra|u za film. Ali prema na{oj prvobitnoj zamisli - koja mi sada ne izgleda osobito prihvatljiva, premda se u ono vreme ~inila sasvim odrìva - otkri}e

14

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.vanzemaljskog artefakta trebalo je da predstavlja klimaks, a ne po~etak pri~e. Njemu bi prethodio niz peripetija ili pustolovina posve}enih istraìvanju Meseca i planeta. Ovoj prvoj verziji dali smo ~ak i interni naziv (koji, razume se, nikada nismo nameravali javno da upotrebimo): 'Kako je osvojen Sun~ev sistem'. I tako sam ponovo po~eo da prebiram po hrpi svojih kratkih pri~a u potrazi za materijalom koji bi pogodovao ovoj zamisli. Kona~no sam izabrao pet dela: 'Nit koja je pukla' (iz zbirke 'Pohod na Zemlju'), 'Izvan kolevke, beskrajno orbitiraju}i...', 'Ko je to?', 'U kometi' i 'Pre raja' (sve ~etiri iz zbirke 'Pri~e sa deset svetova'). Na dan 28. maja 1964. godine prodao sam sva dela Stenliju i potpisao saglasnost da radim na predvi|enom filmu. Na{ prvobitni plan bio je razdragano optimisti~ki: pisanje scenarija - dvanaest nedelja; njegovo razmatranje - dve nedelje; revizija - ~etiri nedelje; razrada projekta ~etiri nedelje; vizuelizovanje, umetni~ki rad - dvadeset nedelja; snimanje - dvadeset nedelja; montaà, pripreme za prikazivanje - dvadeset nedelja. Ukupan skor iznosio je osamdeset dve nedelje. Doda li se tome jo{ dvanaest nedelja za najavu premijere, dobija se kona~an zbir od devedeset ~etiri nedelje, odnosno preteàn deo dve godine. Veoma me je ti{talo ovo ogromno razdoblje, po{to sam jedva ~ekao (kao i uvek) da se vratim na [ri Lanku; na svu sre}u, nijedan od nas dvojice nije tada ni slutio da }e se projekat protegnuti na ~itave ~etiri godine... Preostale mesece 1964. godine proveli smo u grozni~avom mozganju. Kako su nam na um dolazile nove zamisli, prvobitna koncepcija se polako menjala. 'Straàr' je postao po~etni, a ne zavr{ni deo filma; jedna za drugom, otpale se svih pet pri~a koje sam naknadno izabrao. Godinu dana kasnije, zaklju~iv{i (ne neizostavno ovim redom) a) da nije po{teno prema Stenliju dopustiti da kupi ne{to {to mu nije potrebno i b) da se od pomenutih pri~a jednoga dana moè napraviti drugi valjan film, ja sam ih otkupio od njega... Kada je Stenli prvi put obznanio svoje namere {tampi, izjavio je da }e naziv njegovog budu}eg filma biti 'Putovanje s one strane zvezda'. Priznajem da mi se ova verzija nikada nije dopala, budu}i da je nau~na fantastika obilovala raznovrsnim putovanjima i pohodima. ([tavi{e, nekako u isto vreme po~injalo je i snimanje filma 'Fantasti~no putovanje', u kome je glavnu ulogu igrala Rakel Vel~, dok je u svojstvu statista nastupalo deset hiljada krvnih zrnaca. Alternativni nazivi koje smo uzeli u razmatranje, ali od kojih smo kasnije odustali, bili su: 'Vaseljena', 'Tunel do zvezda' i 'Planetopad'. Tek jedanaest meseci posle po~etka zajedni~kog rada - u aprilu 1965. godine - Stenli se kona~no odlu~io za naziv '2001: Odiseja u svemiru'. Koliko me pam}enje sluì, ovo je u celosti bila njegova zamisao. Uprkos velikim obavezama koje nam je nametao posao (slobodan dan prakti~no je iznosio ciglih dvanaest ~asova), vodio sam podroban dnevnik cele operacije. Bez èlje da vas zatrpavam sitnicama, koje bi mogle da zanimaju jedino fanati~ne kjubrikologe, izloì}u nekoliko izvoda iz ovog dnevnika sa nadom da }e oni uspeti da do~araju duh koji je proìmao po~etak stvaranja '2001.'

15

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.28. maj 1964. Predloìo sam Stenliju da oni budu ma{ine koje organski ìvot smatraju za ku`nu bolest. Stenliju se to ~ini dopadljivo i ose}a da smo na pravom putu. 31. maj. Evo jedne zgodne zamisli koju, me|utim, ne}emo upotrebiti. Sedamdeset vanzemaljskih stvorenja - gole, crne piramide - voze se u otvorenim kolima Petom avenijom, okruèna irskim policajcima. 20. jun. Zavr{io sam po~etno poglavlje 'Pogled iz 2000. godine' i zapo~eo rad na delu sa robotom. 1. jul. Poslednji dan rada na tekstu 'ôvek i svemir' za 'Time' i 'Life'. Uzeo sam novu sobu, broj 1008, u hotelu 'êlzi'. 2-8. jul. Pi{em u proseku od hiljadu do dve hiljade re~i dnevno. Po{to je pro~itao prvih pet poglavlja, Stenli kaè: 'Pa ovo je bestseler.' 9. jul. Proveo sam skoro celo popodne u~e}i Stenlija da rukuje logaritmarom izgleda o~aran. 11. jul. Nameravao sam da razmotrim sa Stenlijem razvoj sièa, ali smo gotovo sve vreme proveli u raspravljanju o Kantorovoj teoriji transifinitnih skupova. Stenli poku{ava da opovrgne paradoks da je 'deo jednak celini', tvrde}i da savr{eni kvadrat broja ne mora nu`no da bude istovetan celom broju iste vrednosti. Zaklju~io sam da je latentni matemati~ki genije. 12. jul. Sada imamo sve - izuzev sièa. 13. jul. Nastavio sam rad na romanu prili~no uspe{no, iako me je ometala konvencija republikanske stranke. 26. jul. Stenlijev ro|endan. Oti{ao sam do Vilidà i na{ao jednu ~estitku na kojoj je prikazano kako se Zemlja rasprskava; ispod je bilo napisano: 'Kako ~oveku da bude sre}an ro|endan kad svet moè svakoga ~asa da ode bestraga?' 28. jul. Stenli kaè: 'Ono {to nam je potrebno jeste neka gromovita tema koja doseè mitske razmere.' 1. avgust. 'Rendèr VII' se spustio na Mesec. Ostao sam kasno da bih posmatrao prvi televizijski prenos. Stenlija po~inju da zabrinjavaju skora{nje sonde za Mars. [ta ako one otkriju ne{to {to bi podrilo celu na{u postavku? (Stenli je kasnije stupio u vezu sa londonskim 'Lojdom' da bi izvidio mogu}nost osiguranja protiv jedne ovakve neprijatnosti.)

16

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.6. avgust. Stenli predlaè da kompjuter bude ènskog pola i da ga nazovemo Atena. 17. avgust. Kona~no imamo ime na{eg junaka - Aleks Boumen. Ura! 19. avgust. Pisao sam vasceli dan. Dve hiljade re~i o istraìvanju Jupiterovih satelita. Gnjavatorski posao. 7. septembar. Stenli izgleda presre}an: 'Ide kao podmazano.' Sastavio je listu od sto pitanja o na{im astronautima, poglavito u smislu: 'Da li spavaju u pidàmama?' ili '[ta jedu za doru~ak?' I tako dalje. 8. septembar. No}as sam imao nevolje sa stomakom. Sanjao sam da sam robot koga sklapaju. U velikom naponu energije uspeo sam da preradim dva poglavlja. Odneo sam ih Stenliju; veoma su mu se dopala i u to ime mi je zgotovio so~an odrezak, primetiv{i: 'Dò Levin ne radi ovo za svoje pisce.' 26. septembar. Stenli mi je dao da prou~im analizu mita u delu 'Junak sa hiljadu lica' Dòzefa Kembela. Veoma podsticajno. 29. septembar. Sanjao sam da je snimanje zapo~elo. Unaokolo se vrzmalo mno{tvo glumaca, ali ja i dalje nisam znao razvoj sièa. 2. oktobar. Zavr{io sam ~itanje 'Afri~kog Postanja' Roberta Ardrija. Na{ao sam na jedan upe~atljiv deo iz koga bismo ~ak mogli da uzmemo naziv filma: 'Za{to ~ovekova vrsta nije i{~ezla u dubinama pliocena?... Znamo da bi bez poklona sa zvezda, bez slu~ajnog sudara zraka i gena, inteligencija nestala na nekoj zaboravljenoj afri~koj ledini.' Ardri, dodu{e, ima na umu mutacije izazvane uticajem kosmi~kih zraka, ali formulacija 'Poklon sa zvezda' izvrsno se moè primeniti na siè za koji smo se trenutno odlu~ili. 6. oktobar. Sinula mi je jedna zamisao koja mi se ~ini od klju~ne va`nosti. Bi}a koja sre}emo u drugom zvezdanom sistemu jesu ljudi koji su odvedeni sa Zemlje pre sto hiljada godina, te su nam stoga u dlaku istovetni. 8. oktobar. Celo jutro smo raspravljali o sièu, ali posle duge {etnje po suncu zavr{ili smo tako {to smo stali da posmatramo ~amce i la|ice na Ist Riveru. Odbacili smo sve usijane i nategnute zamisli - i sada smo se opredelili za Galakti~ki Mirovni Kor bez ikakvog nasilja i krvoproli}a.

17

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.17. oktobar. Stenliju je pala na um luda zamisao o svojevrsnim robotimaposilnima koji stvaraju viktorijansku sredinu da bi se na{i junaci prijatno ose}ali. 20. novembar. Oti{ao sam do Prirodno-istorijskog muzeja da bih se video sa doktorom Harijem [apirom, upravnikom Antropolo{kog odeljenja, koji nema ba{ visoko mi{ljenje o Ardriju. Zatim sam se na{ao sa Stenom; raspravljali smo o odnosu vegeterijanskih i meso`derskih sklonosti primitivnog ~oveka. Sten èli da na{i posetioci preobrate ôveka u meso`dera; ja sam tvrdio da je on to oduvek bio. Vrativ{i se u 'êlzi', nazvao sam telefonom Ajka Asimova sa kojim sam razgovarao o biohemijskim problemima vezanim za prelazak iz biljo`dera u meso`dere. 21. novembar. Pro~itao sam Likijevo delo 'Adamovi preci'. Postao sam poprili~no poti{ten, ali posle {esto~asovnog razgovora Stenu je sinula zgodna ideja. Na{i vanzemaljci stiù na Zemlju i upu}uju na{e miroljubive pretke u komandoske borila~ke ve{tine, {to ovima omogu}uje da opstanu i napreduju. Prili~no smo se zabavljali razra|uju}i ovu zamisao, ali mi se ona ipak ne ~ini osobita. 22. novembar. Nazvao sam Stena i kazao mu kako smatram da nijedna od na{ih ideja o prizorima iz pro{losti nije valjana. On me je polako povratio iz neraspoloènja; najednom sam se razveselio kada sam rekao: 'Kako bi bilo da se vanzemaljci nasukaju na Zemlju i da im je potrebna pomo} ~ovekolikih majmuna?' Ova zamisao (po svoj prilici ne odve} originalna, ali do vraga sa tim) otvorila nam je ~itavu lepezu novih sièa koje sada obojica preispitujemo. 10. decembar. Po{to je video ekranizaciju Velsovog romana 'Ono {to }e do}i', Sten me je nazvao i rekao da u ìvotu vi{e ne}e da pogleda nijedan film koji mu ja preporu~im. 21. decembar. Skoro celo popodne provedeno kod Stenlija u planiranju kampanje za nagradu Akademije za koju je konkurisao sa 'Doktorom ûdoljubom'. Kad sam se vratio u 'êlzi', ~ekala me je poruka od Alena Ginsberga da me on i Vilijem Berouz ~ekaju dole u baru. Rado sam im se pridruìo, nadaju}i se novim nadahnu}ima. 24. decembar. Polako privodim kraju pisanje kako bih imao Boì}ni dar za Stenlija. 25. decembar. Stenli je odu{evljen poslednjim poglavljima i ube|en je da smo pro{irili obzorja nau~ne fantastike. Tako|e je o~aran i razdragan {to je Bosil Krauter iz njujor{kog 'Time-sa' svrstao 'Doktora ûdoljuba' na listu 'Deset najboljih filmova', po{to ga je cele godine èstoko napadao. Nazvao sam Boslija: 'Kriti~ar koji se vratio sebi'. Na temelju ovih beleàka moglo bi se zaklju~iti da je do Boì}a 1964. godine roman u su{tini bio gotov, tako da nas je posle toga ~ekao srazmerno lak zadatak da na osnovu njega izradimo scenario. I mi smo sami, {tavi{e, bili `rtve ove zablude odnosno, bar je sa mnom bilo tako. Ono ~ime smo, zapravo, raspolagali, bila je naprosto gruba skica dve tre}ine knjige, koja se prekidala na najuzbudljivijem mestu. Taman smo stigli kod ta~ke kada je Boumen zakora~io kroz Zvezdane Dveri - ali, izuzev u najop{tijim crtama, nismo imali pojma kako bi trebalo da se stvari dalje razvijaju. Postoje}i rukopis, me|utim, udruèn sa Stenlijevom trgova~kom ume{no{}u, bio je dovoljan da se sklopi pogodba sa MGM-om i 'Sineramom'; i tako je 'Putovanje s one strane zvezda' doìvelo najavu uz gromoglasnu jeku fanfara. Celo prole}e 1965. godine nastavili smo da vr{imo prepravke i da pro{irujemo roman, kao i da neprestano odbacujemo ~itave delove za koje smo prethodno smatrali da su zavr{eni i potpuni. Sve to vreme, Stenli se uporedo bavio iznajmljivanjem osoblja, radio je na dizajnu, poga|ao se sa glumcima i tehni~arima i hvatao se uko{tac sa milionima drugih problema koji neumitno iskrsavaju ~ak i pri stvaranju najbezazlenijeg filma. Ritam rada postao je odve} grozni~av, tako da je samo mali deo zbivanja mogao da na|e mesta u mom dnevniku, a osim toga (na svu sre}u) tek se jedan sitan postotak cele te gungule ticao li~no mene. Moj glavni zadatak i dalje je bio da brusim roman, premda sam se stalno uplitao u tehni~ke rasprave sa glumcima i pomo}nim osobljem. (Ponekad su ovakvi razgovori imali katastrofalne ishode; obratite u tom smislu pa`nju na po~etak zapisa za 10. novembar, ne{to dalje.) 9. februar 1965. Video sam na televiziji Dalija kako iscrtava izlog jedne radnje u Petoj aveniji kao promociju za 'Fantasti~no putovanje'. Kad sam obavestio o tome Stenlija, on mi je uzvratio: 'Ne brini - ve} smo rezervsali izlog i za tebe.' 8. mart. Morao sam da se uprem iz petnih ìla da spre~im Stena da doktora Pola vrati iz mrtvih. Bojim se da mu je opsednutost besmrtno{}u natkrilila umetni~ke nagone. 6. april. Bio sam u glavnom {tabu KOMSAT-a u Va{ingtonu da bih prisustvovao lansiranju prvog komercijalnog telekomunikacionog satelita 'Rana Ptica'. Predstavljen sam potpredsedniku Hemfriju, koji je tako|e predsednik Ve}a za svemir. Izvestio sam ga da na popularizaciju svemira upravo tro{imo deset miliona dolara. Tako|e sam mu kazao da }e jedan junak u filmu biti predsednik Ve}a za svemir... kroz tridesetak godina. 'Oh', uzvratio je smesta H. H. H. 'ja nameravam da tada i dalje budem na istoj funkciji.' 12. april. Bilo je mnogo uzbu|enja kada mi je Stenli javio telefonom kako su Rusi izjavili da su otkrili radio-signale iz svemira. Pozvao sam Voltera Salivena iz

19

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.njujor{kog 'Time-sa' i odmah razjasnio u ~emu je, zapravo, stvar; posredi su naprosto flukutacije kvazara CTA 102. 14. april. Prijem u izdava~koj ku}i 'Harcourt, Brace and World'. Me|u prisutnima su bili Bil Jovanovi} (predsednik), Dèremi Bernstin (~asopis 'New Yorker'), Denis Flanagan ('Scientific American'), doktor Robert Dèstrou (iz 'Gadardovog svemirskog centra'), Stenli i Kristijen Kjubrik, Al Rozenfeld (urednik za nauku u 'Lifeu'), Silvester (Pet) Viver, Skot Meredit i jo{ mnogi drugi moji prijatelji. Vladalo je op{te uverenje da je prijem prire|en u ~ast budu}eg objavljivanja romana 'Putovanje s one strane zvezda' kod izdava~ke ku}e 'Harcourt', ali ja sam objasnio da to jo{ nije svr{ena stvar i da zavisi od toga koliko mogu da dobiju na ra~un hipoteke za zgradu. 19. april. Do{ao sam u ured sa oko tri hiljade re~i koje Stenli jo{ nije pro~itao. Tu sada vlada pravi mete`: me|u desetoricom zaposlenih nalaze se i dva tehni~ara iz Engleske. Zidovi postaju sve prekriveniji upe~atljivim slikama i ja ve} po~injem da se ose}am kao sitan zavrtanj u velikoj ma{ineriji. Neki }aknut tip, koji je uporan u zahtevima da ga Stenli po svaku cenu angaùje, ve} nekoliko nedelja po vasceli dan sedi na klupi u parku preko puta na{eg ureda i povremeno prilazi zgradi. Samoodbrane radi, Sten nosi veliki lova~ki no` u aktovki. 1. maj. Na tre}em spratu hotela 'êlzi' buknuo je poàr. Zabrinuto sam ~ekao u foajeu dok su vatrogasci gasili plamen... Stalno mi se pred o~ima motalo kako jedini zavr{en primerak rukopisa nestaje u vatri i dimu... 2. maj. Okon~ao sam poglavlje pod naslovom 'Vaseljena' - uskoro }e ceo tre}i deo biti spreman za kucanje. Ura! Sten me je pozvao telefonom da mi kaè kako mu se dopada 'Lebde}e ostrvo'. Ima ne~eg neobi~nog i ohrabruju}eg u ~injenici da se veliki deo gra|e, od koga sam ve} digao ruke, na kraju pokazuje kao sasvim podesan. 3. maj. Priveo sam kraju skicu za epizodu sa kvarom na anteni. 25. maj. Stenli ho}e da uvede u temu |avola iz 'Kraja detinjstva'... 7. juni. Lo{a kritika u 'Tribjunu': kaù da bi trebalo da se drìm popularisanja nauke, po{to sam kao prozaista pravi amater. Kraj juna. Pro~itao sam radni dnevnik Viktora Lindona; sasvim me je o{amutio. Milo mi je {to se ne bavim njegovim poslom. Za jednu scenu bila su potrebna ~etiri dresirana bradavi~ava svinj~eta.

20

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.Nekako u to vreme vratio sam se na [ri Lanku posle jednogodi{njeg odsustva, da bih se ve} u avgustu ponovo pridruìo Stenliju u studijima kompanije MGM u Borem Vudu, petnaest milja severno od Londona. Njegovo carstvo sada se prili~no pro{irilo, umetni~ko odeljenje radilo je punom parom, a podignute su i impresivne kulise. Vreme koje sam posve}ivao poslu bilo je sada ravnomerno podeljeno izme|u naizgled beskrajnog razmatranja novih zamisli sa Stenlijem, prepravki romana i gotovo svakodnevnih savetovanja u studiju. 25. avgust. Iznenada mi je sinulo kako bi roman trebalo da se okon~a: Boumen stoji pokraj vanzemaljskog broda. 25. septembar. Posetioci iz NASA-e: doktor Dòrd` Miler (pomo}nik upravnika) i 'Dik' Slejton (direktor operacija letnih posada). Po{to smo im sve podrobno pokazali, stekli su izvanredan utisak. Dòrd` je dao nekoliko korisnih predloga i ~e`njivo je zamolio da dobije model 'Otkri}a' za svoje slu`bene prostorije kada budemo zavr{ili snimanje sa njim. Dik je kasnije izjavio da je rekao: 'Stenli, bojim se da vas je nasamario neki trgova~ki putnik koji prodaje upotrebljene kapsule.' Krajnje neverovatna stvar - podozrevam da su u nju ume{ani fini italijanski prsti Rodèra Karasa, Stenlijevog potpredsednika zaduènog za publicitet. 1. oktobar. Stenli me je telefonom izvestio da ima drugi kraj. Ustanovio sam, me|utim, da sam zaboravio da ponesem njegov sinopsis kada sam sino} polazio od njega. Nesvesno odbijanje? 3. oktobar. Stenli na telefonu - brine ga kraj... izloìo sam mu svoje poslednje zamisli i jedna od njih iznenada nas je obojicu privukla: Boumen regredira na nivo detinjstva i u poslednjoj sceni vidimo ga kao bebu. To je njegova sopstvena predstava o sebi na tom stupnju razvoja. A mo`da Kosmi~ka Svest raspolaè sklono{}u ka humoru. Saop{tio sam telefonom tu zamisao Stenu, koji nije bio ba{ odu{evljen, ali ja sam sada sre}an. 15. oktobar. Sten je odlu~io da poubija celu posadu 'Otkri}a' i da ostavi samo Boumena. Izgleda drasti~no, ali i na mestu. Uostalom, i Odisej je jedini preìveo... 17. oktobar. Prvi put sam video kako je Stenlija obuzela bespomo}na histerija dok smo razra|ivali neke komi~ne zamisli. U hibernakulumima ne}e biti nikoga - svi regruti su dezertirali, ali bez obzira na to misija se mora nastaviti. 19. oktobar. Studijska kola do{la su po mene i ceo dan sam proveo rade}i (ili poku{avaju}i da radim) sa Stenom. Uprkos tome {to mu je svaki ~as neko dolazio, {to je vodio duge telefonske razgovore sa Holivudom i {to nas je sputavao propis o zabrani

21

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.prekora~enja odre|enog radnog vremena koji su doneli sindikati, uspeli smo ipak da poprili~no uradimo i re{ili smo (ponovo!) glavne sièjne probleme. 26. oktobar. Razgovarao sam sa Stenlijem o njegovoj poslednjoj zamisli prema kojoj bi 'Otkri}e' bilo brod na nuklearno-impulsni pogon. Pro~itao sam jedan nedavno objavljen slu`beni izve{taj o tome i stvar mi se prili~no dopala - ali je osoblje zaduèno za dizajn stalo otvoreno da negoduje. 10. novembar. Prilikom odlaska, zajedno sa Stenom i osobljem zaduènim za dizajn broda za vo`nju na relaciji Zemlja-orbita, omakla mi se opaska da pilotska kabina li~i na kineski restoran. Sten je to, izgleda, ozbiljno shvatio i istog ~asa je naredio da se sve prepravi. Nekoliko dana sam morao da izbegavam susrete sa ljudima iz Umetni~kog odeljenja. 16. novembar. Proveo sam dugo vremena sa Stenlijem, raspravljaju}i o scenariju. Do{li smo do nekoliko dobrih zamisli, ali imam utisak da bi bilo najbolje ako nam vi{e nijedna ne bi pala na um. 18. novembar. Osetiv{i se prili~no bezvoljno, oti{ao sam u London i pogledao film Karola Rida o Mikelan|elu, pod naslovom 'Agonija i ekstaza'. Jedna stvar je posebno delovala na mene - ona scena, naime, kada neko izgovara re~enicu: 'Bog je stvorio ~oveka prema svom liku.' Uostalom, to je tema i na{eg filma. 30. novembar. Oti{li smo do kluba 'Oksford i Kembrid`' sa Rodèrom Karasom i Fredom Ordvejem (tehni~ki savetnik), gde smo se na{li sa doktorom Luisom Likijem i njegovim sinom Ri~ardom. Doktor Liki je ba{ onakav kakvog sam ga zami{ljao - pun odu{evljenja i ideja. Misli da ôvek seè u pro{lost najmanje ~etiri ili pet miliona godina. Tako|e mi je poverio da je napisao jednu dramu - fantaziju o primitivnom ~oveku za koju smatra da bi se od nje mogao snimiti dobar film. Re~ je o grupi antropologa koju vra}a u pro{lost jedna vra~ara. Kazao sam (kr{e}i sva svoja pravila) da bi mi bilo drago da vidim rukopis - {to je ta~no. 16. decembar. Moj ~etrdeset osmi ro|endan - i smrt Somerseta Moma. Poku{ao sam da to nekako dovedem u vezu (mo`da ~ak i u smislu nadmetanja?). 25. decembar. Boì} - ha, ha! Napredujem prema Jupiteru, polako ali sigurno. 26. decembar. Radio sam vasceli dan. Stan me je pozvao telefonom da mi se zahvali na poklonu i poslao je {ofera da mu donese ono {to sam napisao. Telefonirao mi je kasnije da mi kaè kako mu se dijalozi ne dopadaju osobito. Sloìo sam se.

22

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.Za Boì} 1965. godine svi smo stvarno bili u velikoj vremenskoj stisci i niko nije koristio prazni~ni odmor. Stenli je bio suo~en sa neodlo`nim krajnjim rokom. Ogromne kulise, za scenu sa iskopinom MNT-1, u kojoj se nalazio monolit prona|en na Mesecu, bile su postavljene u studiju [eperton, u jugozapadnom Londonu, i morale su biti uklonjene do prve nedelje nove godine, kako bi mogle da zapo~nu pripreme za neki drugi film. Stenliju je tako preostala samo jedna sedmica da snimi sve kadrove vezane za drugi klju~ni susret izme|u ôveka i Monolita. Tek nekoliko godina kasnije pala mi je na um jo{ jedna veza koja spaja [eperton i svemir. Ako malo zavirite u remek-delo Herberta Dòrdà Velsa, roman 'Rat svetova', vide}ete da dvanaesto poglavlje nosi naslov 'Propast Vejbridà i [epertona'. Ovaj prvi opis oruànog sukoba odista ispunjava ~itaoce stravom i uàsom: 'Kolos, kome je bila odrubljena glava, teturao se kao pijan, ali se nije sru{io na Zemlju. Nekim ~udom, povratio je ravnoteù i, ne vode}i vi{e ra~una gde gazi, podigao je visoku kabinu sa toplim zracima i pojurio brzo prema [epertonu. @ivi razum, to jest Marsovac u oklopu, bio je ubijen i raznet na sve ~etiri strane sveta, a ~udovi{te je sada bilo samo komplikovana sprava, stvorena za uni{tavanje. ûdovi{te je jurilo u pravoj liniji, jer se njime vi{e nije upravljalo. Naletelo je na toranj {epertonske crkve, oborilo ga, skrenulo u stranu, spotaklo se i sru{ilo sa strahovitom snagom u reku izvan mog vidika. Strahovita eksplozija potresla je vazduh, i stub vode, pare, blata i rasprsnutog metala podigao se visoko u nebo. Kada je kabina sa toplotnim zracima pala u vodu, voda se smesta pretvorila u paru. Trenutak docnije jedan ogroman talas gotovo vrele vode jurnuo je kao prljava plima ka okuci reke...' Razume se, mi danas raspolaèmo toplotnim zracima i kadri smo za znatno ve}e poduhvate nego Velsovi slaba{ni Marsovci samo sa jednom malom, takti~kom atomskom bombom. Pa ipak, to i nije bilo tako r|avo - u 1898. godini... 5. MONOLITI I RUKOPISI Jo{ ~uvam rasporedni list za prvi radni dan u [epertonu - dalekog i studenog 29. decembra 1965. godine. Iz sentimentalnih pobuda - ali i zato {to }e on jama~no zanimati ~ak i dobro}udne ìtelje onog limba koga je neka holivudska pokondirena tikva jednom nazvala 'neceluloidni svet' - reprodukova}u ga ovde. Te{ko da ima boljeg na~ina da se do~ara nevidljivi posao iza kulisa na kome se temelji svaka sli~ica filma. U mom dnevniku taj prvi dan zabeleèn je ne{to podrobnije: 29. decembar 1965. Kulise za MNT-1 su ogromne; posredi je druga po veli~ini scena u Evropi koja zbilja deluje veoma upe~atljivo. U pitanju je rupa razmera 150 x 50 x 20 stopa po kojoj stoji ra{trkana oprema. (Posredi su male ma{ine-kopa~ice na

23

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.elektri~ni pogon, buldoèri i sli~no; najzanimljivije je to {to bi sav ovaj alat stvarno mogao da se koristi na Mesecu!). Unaokolo se vrzma stotinak tehni~ara. Neko vreme prera|ivao sam sa Stenlijem scenario - pa smo ~ak i tokom ru~ka nastavili taj posao. Upoznao sam se sa glumcima i ustanovio da sam prili~no dobar stru~njak kada su oni stali da mi postavljaju pitanja iz astronomije. Ostao sam do {esnaest ~asova; do tada jo{ nije bilo nikakvog snimanja, ali su zato obavljene gotovo sve pripreme. Skafandri, oprema koja se nosi na le|ima i ostale stvar~ice izvrsno su ura|eni, a MNT-1 deluje veli~anstveno - iako je neko zamrljao crnu plohu; Stenli se razgoropadio kada sam mu to pokazao. Bilo je, naravno, vanredno te{ko osvetliti i fotografisati kao ugalj crnu plo~u monolita - i ceo kadar bi potpuno propao ako bi se na abonosnoj povr{ini pojavili otisci golih prstiju pre no {to su je dodirnuli astronauti sa navu~enim rukavicama. (Pet godina kasnije, u Smitsonovoj zadu`bini u Va{ingtonu, ukazala mi se prilika da stavim ruku u onu rukavicu koja je prva ostvarila dodir sa povr{inom Meseca.) ûveni monolit, koji je izazvao toliko protivure~nosti i zabuna, predstavljao je zavr{ni proizvod jednog pozama{nog razvojnog procesa. U po~etku je vanzemaljski artefakat bio jedan crni tetraedar - najjednostavnije i najosnovnije od svih pravilnih tela, sa~injen od ~etiri istovetna trougla. Ovaj oblik pruìo je nadahnu}e i bio podsticajan za ~itavo mno{tvo filozofskih i nau~nih razmatranja (Keplerova kosmografija, ugljenikov atom, geodezijske strukture Bakminstera Fulera...), i umetni~ko odeljenje napravilo je ve}i broj modela razli~itih veli~ina koji su postavljeni u afri~ki i Mese~ev pejsa`. Ali zbog ne~eg, tetraedri nikada nisu predstavljali pravo re{enje, izme|u ostalog i zato {to je stalno postojala opasnost da se dovedu u sasvim nebitnu vezu sa piramidama. Izvesno vreme Stenli se nosio mi{lju da upotrebi providnu kocku, ali ispostavilo se da je nemogu}e stvoriti ovakvo telo neophodne veli~ine. Stoga se opredelio za pravougaono obli~je i nabavio blok providne plasti~ne mase teàk tri tone - najve}i koji je ikada izliven u komadu. Na àlost, i on je izgledao neubedljivo, te je tako bio odloèn u jedan kut studija, a na njegovo mesto je naru~ena potpuno crna plo~a istih razmera. Ja sam besomu~no pratio - a ponekad i predvi|ao - sve ove promene na svojoj pisa}oj ma{ini, ali ipak moram priznati da sam imao daleko lak{i zadatak nego odeljenje zaduèno za kulise. Uprkos raznovrsnim problemima, kao {to su, na primer, bile ptice (ili mo`da {i{mi{i) koje su preletale dìnovsku pozornicu i tako se nakratko obrele usred Mese~evog pejsaà, Stenliju je ipak po{lo za rukom da privede kraju snimanje pre jednonedeljnog roka. Monolit je bri`ljivo upakovan u vuneni omota~ i sklonjen na sigurno mesto gde }e ostati sve dok se ne bude ukazala ponovna potreba za njim otprilike godinu dana kasnije, prilikom snimanja poslednjeg sretanja u zavr{noj sceni hotelske sobe. Ekipa se vratila u Boremvud studio, a ja sam nastavio da razbijam glavu oko sièa...

24

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.7. januar 1966. godine. No}as sam shvatio da Zvezdane Dveri moraju biti Japet, na kome odnos izme|u svetla i senke iznosi {est prema jedan. Dostavio sam Stenu memorandum o tome. 8. januar. Rekordan dan - tri hiljade re~i i neka od najuzbudljivijih mesta u knjizi. Na smrt sam se prepao kada je kompjuter stao da otkazuje, po{to sam bio sam u ku}i sa elektri~nom pisa}om ma{inom... 14. januar. Zavr{io sam poglavlje 'Pakao' i doveo sam Boumena u hotelsku sobu. Sada ga valja izvesti odatle. 16. januar. Posle dugog razgovora sa Stenom uspeo sam da re{im ve}inu zaostalih sièjnih problema. Odmah sam se dao na posao i u ~asu kada sam se, ve} sasvim malaksao, skljokao u postelju, imao sam najzad gotovo okon~anu prvu verziju zavr{nog dela romana. Sada stvarno mogu da kaèm da je kraj na vidiku - ali zar to isto nisam rekao ve} dva puta ranije? 17. januar. Oko podne bila je gotova prva skica poslednjih poglavlja. Od tada ose}am neku mu~ninu i stalno mi se vrti u glavi. Odve} sam iscrpljen da bih iskusio zadovoljstvo; jedino me ispunjava ose}aj olak{anja. Ceo dan sam se upinjao da valjano raspletem stvar; sre}om, sutra nisam obavezan da budem u studiju, tako da }u se po{teno odmoriti. 18. januar. Poseta lorda Snoudona koji je slikao Stenlija iz svih uglova za 'Life'. 19. januar. Stenli mi se javio telefonom da mi kaè kako je veoma zadovoljan poslednjim poglavljima i kako ose}a da smo najzad nabasali na 'ono pravo'. Odu{evljen, poku{ao sam da mu na brzinu izmamim saglasnost da se postoje}a verzija da na prekucavanje i po{alje na{em agentu. 2. februar. Proveo sam ceo dan sa Stenom u razlaganju nekoliko novih zamisli, ali kao i uvek svaki ~as su nas prekidali; tako, na primer, morali smo da prisustvujemo testovima {minke za Garija Lokvuda i Kira Daleu (koji èlimo da izgledaju kao trideset petogodi{njaci). Boli me grlo i kao da sam se prehladio, tako da se Sten stalno drì podalje od mene. 4. februar. Prisustvovao sam projekciji jednog demonstracionog filma koji je Sten sa~inio na taj na~in {to je na brzinu izmontirao nekoliko kadrova da bi budàma iz kompanije pruìo kakav-takav uvid u tok zbivanja. Prizore u besteìnskom stanju muzi~ki je potkrepio Mendelsonovim 'Snovi|enjem u no} ivanjsku', dok je 'Antarkti~kom simfonijom' Vogena Vilijemsa 'pokrio' scene na Mesecu i specijalne

25

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.efekte 'Zvezdanih Dveri'. Ishod je bio izvrstan. Izi{ao sam sa ube|enjem da u rukama imamo remek-delo - samo ako Sten bude uspeo da ga do kraja izvede. Nekoliko dana posle toga, utekao sam na [ri Lanku. Ali ne zadugo. 15. mart. Prekomorski telegram od Stena u kome mi traì 'tri minuta poetskog klarkovskog pripovedanja' o HAL-ovom nervnom slomu. Istog popodneva poslao sam mu narud`binu ekspresnom po{tom. (Nikada nije upotrebljeno...). Tako|e sam zapo~eo (poslednju)n reviziju i posao mi je prili~no i{ao od ruke. 20. mart. Ceo dan sam èstoko radio na romanu i negde oko dvadeset jedan ~as zavr{io sam poslednju radnu verziju ({ta, opet!). 2. april. Dodao sam nekoliko stotina poslednjih (?) re~i u rukopis i kona~no ga zaklopio. [to se mene ti~e, posao je zavr{en. Avaj, nije bilo tako. Nekoliko dana kasnije odleteo sam sa [ri Lanke u Lorens, u Kanzasu, na proslavu stogodi{njice tamo{njeg univerziteta. Poslao sam telegram Stenliju u kome sam ga izvestio da se vra}am u London da bih sredio poslednje formalnosti oko objavljivanja roman. On mi je odgovorio: 'Ne trudi se - nije jo{ gotov.' Javio sam mu da }u ipak do}i i tako sam i u~inio: 19. april. Prvi ceo dan proveden u studiju posle povratka - gledao sam snimanje u centrifugi. Zastra{uju}i prizor, propra}en uàsnim {umovima i prskanjem elektri~nih sijalica. Stenli mi se pridruìo za vreme pauze i samoinicijativno potegao pitanje datuma objavljivanja. Kada sam mu otvoreno zatraìo obja{njenje, zakleo se da uop{te ne poku{ava da zadrì {tampanje romana do premijere filma. Objasnio je da javno prikazivanje ne}e po~eti sve do kraja 1967. ili ~ak po~etka 1968. godine. Ako prve projekcije i budu zapo~ele aprila 1967. godine (zapo~ele su, zapravo, aprila 1968), one }e biti ograni~ene samo na 'Sineramine' dvorane, tako da }emo imati malo 'lufta'. 23. april. Odvezao sam se sa Rodèrom Karasom i Majkom Vilsonom do jednog izuzetnog privatnog zoolo{kog vrta blizu Nanitona u kome se nalaze sve vrste velikih majmuna. Majk se prili~no namu~io snimaju}i {impanze, koji su se stalno bacakali unaokolo i srljali na kameru. Prili~no me je izvelo iz takta mladun~e gorile koje je bilo veoma sklono da krajnje zloslutno {krgu}e zubima... Sve u svemu, bio je to prijatan dan koji me je naveo na neke podsticajne zamisli o Gleda-Mesecu i druìni. 29. maj. Na{ poligon posetio je sovjetski ata{e za vazduhoplovstvo. Zagledao je svaku tablicu sa uputstvima na maketama svemirskog broda, a zatim rekao pomalo usiljeno: 'Nadam se da uvi|ate da bi sve to trebalo da pi{e na ruskom.'

26

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.Krajem maja odleteo sam u Sjedinjene Dràve da bih prisustvovao zvani~noj najavi filma; odmah sam preduzeo sve {to je bilo u mojoj mo}i da uspokojim zabrinute glave{ine kompanije MGM koji su me saletali pitanjima u stilu: 'Kako Stenli napreduje?' Tom prilikom sam tako|e prvi put posetio Kejp Kenedi sa jednom sasvim malom grupom uglednika, koji su do{li na poziv Dèjmsa Veba, upravnika NASA-e, da prisustvuju lansiranju 'Dèminija IX'. Kao {to je to slu~aj sa svakim posetiocem, i mene je ispunilo ose}anjem si}u{nosti i strahopo{tovanja zdanje za montaù letelica, kao i vozilo za prevoz brodova po tlu, mile}i transporter od tri hiljade tona, ~ija najve}a brzina (kada ne nosi nikakav teret) iznosi dve milje na ~as. Se}am se da sam posmatrao Dòrdà Milera, predsednika Odbora za astronautiku u Kongresu, kako isprobava upravlja~ke ure|aje na vozilu-kornja~i; skrenuo sam mu pa`nju na to da ne prekora~i propisanu brzinu, po{to mu tik iza le|a stoji vrhovni sudija Voren. Na àlost, letelica tipa 'Atlas-Agena' sa kojom je 'Dèmini IX' trebalo da se sretne, nije uspela da u|e na orbitu, tako da je do{lo do odlaganja lansiranja ljudske posade. Zadivila me je staloènost upravnika Veba kojom je primio ovu neprijatnost; odmah se okrenuo prema kongresmenu Mileru i kazao mu: 'Bojim se da }u ponovo morati da se obratim va{em Odboru za ne{to malo para.' Narednog meseca opet sam se obreo u Londonu, i dalje nastoje}i da ubedim Stenlija da je roman zavr{en i da se rukopis moè pustiti u promet. Tokom jednog od mojih ùstrijih uveravanja, on je primetio: 'Stvari nikada nisu toliko lo{e kako se ~ini', ali ja sam bio odve} neraspoloèn da bih se saglasio. Stenlijevo stanovi{te bilo je da èli da jo{ malo poradi na rukopisu, ali naprosto nikako ne stiè da ugrabi vremena za to zbog veoma velikih obaveza u studiju. (Stvarno su bile ogromne i mene je neprekidno ispunjavala zadivljeno{}u Stenlijeva sposobnost da se hvata uko{tac sa desetak istovremenih i me|usobno prepletenih kriza, od kojih je svaka mogla da staje i po pola miliona dolara. Nije stoga nikakvo ~udo {to ga odu{evljava Napoleon...) Ali ja sam bio uporan u tvrdnji da bi on trebalo da se povinuje mom sudu, po{to sam ja pisac; {ta bi kazao da sam ja izrazio èlju da montiran film? Na kraju smo prona{li jedan kompromis - Stenlijev. On }e poku{ati, tokom bavljenja u kupatilu ili prilikom odvoènja ku}i vlastitim rols-rojsem najve}om dozvoljenom brzinom od trideset milja na ~as, da pribeleì sve ispravke koje èli da napravim. Na ovoj osnovi, Skot Meredit je kona~no dobio priliku da sklopi izvrstan ugovor sa izdava~kom ku}om 'Delacorte Press'. Stenli je, kao i uvek, bio ~ovek od re~i. Jo{ ~uvam devet strana memoranduma, sa~injenog od trideset sedam stavki, datiranog pod 18. jun 1966. godine; primedbe koje se tu nahode uglavnom su sasvim na mestu, premda povremeno umeju da budu i prili~no zajedljive: 1. Da li moè da se upotrebi re~ 'livada' za podru~je koje je opusto{eno su{om? 6. Odakle p~ele u podru~ju opusto{enom su{om? Od ~ega one ìve? 9. Da li leopardi reè? 11. Da li je leopard u stanju da nosi ~oveka?

27

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.14. Kako }e se knjiga pojaviti pre filma (cvrc!), ne vidim za{to se u njoj ne bi pojavilo ne{to {to bi bilo poèljno da smo mogli da ostvarimo u filmu. @eleo sam da blok bude kristalno prozra~an, ali tako ne{to je bilo neizvodljivo. Voleo bih da je blok crn u romanu. 15. Ne ~ini mi se pogodan glagol '}ijukanje'. Moramo da se dogovorimo o tome kako oni op{te. 19. Ova referenca pomalo zvu~i kao neka scena iz 'Bambija'. 22. Doslovan opis ovih tekstova izgleda mi krajnje neprili~an. Time se raspr{ava cela ~arolija. 24. Ova scena mi je od po~etka izgledala nestvarna i pomalo neshvatljiva. Oni }e biti po{te|eni smrti od gladi, ali nikada ne}e postati presiti, svilenog runa i glatke koè, a ponajmanje zadovoljni. Tako ne{to ne de{ava se ni sada, u 1966. godini. Smatram da jednoga dana kocka treba da nestane, a zatim da Gleda-Mesec i njegovi momci, prolaze}i pokraj velikog kostura slona, koji su vi|ali mnogo puta pre toga na putu prema ispa{ama, iznenada budu privu~eni tim kostima kojima bi stali da zamahuju i vitlaju; to bi celom prizoru dalo dra` ~arolije kako na papiru u romanu tako i kasnije, na celuloidu u filmu; posle te scene mogli bi da se pribliè biljo`dernim ìvotinjama sa kojima obi~no dele ispa{u i da ubiju neku od njih, i tako dalje. 27. Ne razumem {ta to zna~i. 33. Vi{e mi se dopada prethodna verzija...Izraz 'meseci su menjali mene' ~ini mi se uàsno stereotipan. Izraz 'bezubi tridesetogodi{njaci su skon~ali' tako|e je prili~no grozan. 37. Mislim da je ovo veoma r|avo poglavlje i da ne bi trebalo da bude uklju~eno u knjigu. Odve} je pedantno, nedramati~no i naru{ava divan prelaz od ~ovekolikog majmuna do 2001. godine. Da ovi odlomci ne bi stvorili pogre{an utisak, moram dodati da se u memorandumu nalazi i nekoliko veoma laskavih komentara koje mi skromnost nije dopustila da navedem. U stvari, Stenli je tu ponekad preterivao. On je naprosto podsticao moj moral ({to je stvarno bilo potrebno) prekomernim hvaljenjem upravo napisanih delova; zatim bi, tokom narednih dana, pronalazio sve vi{e i vi{e gre{aka, sve dok na kraju cela stvar ne bi pala u vodu. Sve je to predstavljalo deo njegovog neprekidnog traganja za savr{enstvom, {to me je ~esto izazivalo da ga podsetim na aforizam: 'Nijedno umetni~ko delo nikada nije zavr{eno; ono je samo napu{teno.' Bojim se da sam bio spreman da napustim brod pre njega. Ali divio sam se njegovoj ustrajnosti, ~ak i ako mi se nije dopadalo to {to sam poglavito ja njena `rtva. Stvari su dostigle vrhunac u leto 1966. godine; u mom dnevniku stoji zabeleèn ovaj pateti~an odlomak: 19. jul. Gotovo sve se}anje na nedelje rada u hotelu 'êlzi' kao da je izbrisano, a postoje i verzije knjige koje sam sasvim zaboravio. Potpuno sam izgubio ra~un (na svu

28

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.sre}u) o revizijama i }orsokacima. Sve je to prili~no onespokojavaju}e - jedino se nadam da }e krajnji ishod biti vredan uloènog truda. Povod za ovako turobno raspoloènje je shvatljiv. Stenli je odbio da potpi{e ugovor - po{to je 'Delacorte' pustio knjigu u {tampu i dao upe~atljiv najavni oglas na dve strane u ~asopisu 'Publisher's Weekly'. I dalje se pozivao na to da jo{ nije zadovoljan rukopisom i da èli da jo{ malo poradi na njemu. Po~eo sam ozbiljno da razmi{ljam o tome da se obratim doktoru Likiju za preporuku o nekom vra~u na glasu, odnosno Skotu Mereditu da nabavi pribor za bacanje ~ini. Uzdràv{i esnafske suze, 'Delacorte and Co.' je obustavio dalje {tampanje. Bio sam im izuzetno zahvalan zbog popustljivosti u ovoj zamr{enoj stvari i milo mi je {to sam im se oduìo, skromnim bestselerom 'Vremenska sonda'. Ispalo je ne moè biti bolje {to tada niko nije ni slutio da }e prote}i jo{ dve godine pre no {to knjiga kona~no ugleda svetlost dana u izdanju 'New American Library', u leto 1968. godine - vi{e meseci posle premijere filma. Posmatrano u globalu, sve se ipak svr{ilo kako treba - ba{ onako kako je Stenli predvideo. Ali ja znam i za lak{e na~ine da ~ovek zara|uje za ìvot. 6. OSVIT ÔVEKA Tokom novembra 1950. godine napisao sam kratku pri~u o susretu u dalekoj pro{losti izme|u posetilaca iz svemira i jednog primitivnog ~ovekolikog majmuna. Neki urednik u izdava~koj ku}i 'Ballantine Books' dao joj je domi{ljat naslov 'Pohod na Zemlju' kada je bila objavljena u knjizi sa istim naslovom, ali meni se vi{e dopadao 'Susret u osvit'. Kada sam, me|utim, za 'Harcourt, Brace and World' sa~inio izbor sopstvenih dela za zbirku 'Devet milijardi Boìjih imena', naslov je ponovo na tajanstven na~in promenjen u 'Susret u osvit'. Do danas vi{e nije bilo nikakvih preina~enja. Iako 'Susret' nije bio obuhva}en onim pri~ama koje je Stenli prvobitno kupio, on je veoma uticao na moja razmi{ljanja u po~etnim fazama na{eg poduhvata. U to vreme - pa ~ak i poprili~no kasnije - nosili smo se mi{lju da stvarno pokaèmo neku vrstu vanzemaljskog bi}a, verovatno ne odve} razli~itog od ljudskog genotipa. No, ~ak nas je i to suo~avalo sa vanredno sloènim problemima na planu maski, odnosno verovatnosti i ubedljivosti. Pote{ko}e vezane za {minku i maske mogle su jo{ da se re{e - kako je docnije pokazao Stjuard Friborn svojim sjajnim radom na ~ovekolikim majmunima. (Na moju veliku ozloje|enost, 'Oskar' koga je Akademija dodelila 1969. godine u ovom rangu pripao je filmu 'Planeta majmuna'! Pitam se, i to nipo{to u sebi, ve} iz sveg glasa, da li je ìri mo`da pre{ao preko '2001.' zato {to je mislio da smo koristili prave majmune.) Problem verovatnosti i uverljivosti po svoj prilici bi bio znatno ve}i, zato {to bi se lako mogao ste}i utisak kako je posredi samo jedan u nizu filmova o ~udovi{tima. Posle obimnog vr{enja opita, digli smo ruke od cele stvari, kako u okviru filma, tako i knjige, i po svoj prilici bilo je to ispravno re{enje.

29

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.Ali pre no {to smo do toga do{li, ~inilo nam se razlo`no da pokaèmo stvarni susret izme|u ~ovekolikih majmuna i vanzemaljaca, kao i da pruìmo znatno vi{e pojedinosti o tom doga|aju u pleistocenu, pre tri miliona godina. Poglavlja koja slede za ovim predstavljala su na{ prvi, nezamr{en poku{aj da pokaèmo kako su ~ovekoliki majmuni mogli da budu obu~eni, uz puno strpljenja, da pobolj{aju vlastiti na~in ìvota. Samo zahvaljuju}i Stenlijevom geniju uspeli smo da razaberemo koje su slabe ta~ke na{e zamisli. Ona je bila odve} prostodu{na: ali, jo{ gore, nedostajala joj je ~arolija za kojom je on tragao, kako je objasnio u dvadeset ~etvrtoj stavci svog memoranduma, navedenoj ranije. U romanu smo kona~no do{li u priliku da ostvarimo èljeno dejstvo na taj na~in {to smo izbacili sve pojedinosti i uveli naprave za superobu~avanje, Monolite, koji su, {to je ispalo jo{ zna~ajnije, obezbedili klju~ne vezivne teme izme|u razli~itih delova glavnog sièjnog toka. U filmu je Stenli mogao da stvori znatno nagla{enije emocionalno dejstvo sjajnim kori{}enjem usporenog snimanja, upe~atljivih krupnih planova i muzi~ke poeme Riharda [trausa 'Zaratustra'. Zamrznuti trenutak na po~etku istorije, kada Gleda-Mesec, nagove{tavaju}i Kaina, hvata sa tla jednu kost i po~inje zami{ljeno da je prou~ava, pre no {to }e stati da vitla njome u rastu}em uzbu|enju, uvek uspe da mi ispuni o~i suzama. Taj prizor je najsna`nije delovao na mene dok sam sedeo iza U Tanta i doktora Ralfa Ban~a u bioskopskoj sali 'Dag Hamar{eld' i posmatrao projekciju koju smo priredili na zahtev generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija. Najednom mi je sinulo da su tu po~ele sve nevolje - i da je upravo ovo zdanje mesto gde nastojimo da ih okon~amo. Istovremeno me je pogodila zapanjuju}a paralela izme|u oblika monolita i zgrade Ujedinjenih Nacija; postojalo je ne{to veoma ~udno u toj podudarnosti. Ako je posredi samo puka podudarnost... Prizor sa razmrskavanjem lobanje predstavljao je jedinu scenu koja nije snimljena u studiju; radili smo je na jednom polju udaljenom nekoliko stotina metara jedini put kada je Stenli izi{ao na otvoreno. Podignuta je mala platforma i na nju se popeo Gleda-Mesec (Den Rihter), okruèn kostima. Rubom polja jurili su automobili i autobusi, ali kako je kori{}en donji rakurs sa nebom kao pozadinom, oni nisu ulazili u kadar - premda je Stenli ipak morao da napravi kra}u pauzu zbog slu~ajnog prolaska nekog aviona. Kadar je toliko puta ponavljan i Den je razmrskao toliko kostiju, da sam se pri kraju pobojao da }e nam ponestati lobanja bradavi~avih svinja (ili tapira). Ali Stenli je kona~no bio zadovoljan i dok smo se vra}ali u studio, on je po~eo da baca kosti u vazduh. U prvi mah sam pomislio da je i ovde posredi joi de vivre, ali on je onda stao da ih snima malom kamerom - {to sve zajedno nije bio ba{ lak poduhvat. Jednom ili dva puta, jedna od pozama{nih kostiju koje su se brzo obru{avale umalo nije pala na Stenlija koji je zurio kroz okular; da nam je sre}a tada okrenula le|a, ceo projekat je mogao tu da se okon~a. U tom smislu, jedna ve} navedena Ardrijeva misao mogla bi, uz malu prepravku, da glasi: 'Inteligencija bi se ugasila na nekom zaboravljenom polju Elstrija.'

30

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.Kad smo zavr{ili sa snimanjem scene u kojoj se kost vrti spram neba, Stenli se ponovo uputio u studio; ali sada je uhvatio jednu metlicu i po~eo nju da hita uvis. Jo{ jednom sam pomislio da sve to ~ini iz ~iste zabave; i mo`da je stvarno bilo tako. No, u isti mah, posredi je bio i nastanak najve}eg reza u istoriji filma: izme|u kosti-tojage i ve{ta~kog satelita, koje je na celuloidu razdvajao ni{tavan dvadeset ~etvrti deo jedne sekunde, leàlo je tri miliona godina istorijskog vremena. (U prvo vreme ovaj rez nije imao usmerenje prema budu}nosti, ve} prema pro{losti; sasvim sam zaboravio na to sve dok nisam primetio da su ~etiri naredna poglavlja prvobitno nosila brojeve od trideset pet do trideset osam. Sada mi, me|utim, izgleda logi~nije, a u svakom slu~aju manje zbunjuju}e, ako ih dam ovde, {to }e tako|e omogu}iti da knjiga dobije isto ustrojstvo kao i roman, odnosno film.) 7. PRVI SUSRET Gle~eri su se ve} povukli, a kontinenti su polako dobijali one oblike s kojima }e se susresti ôvek kada kroz tri miliona godina bude pravio svoje prve zemljopisne karte. Razume se, sada su jo{ postojala manja odstupanja; Britanska Ostrva sa~injavala su deo evropskog kontinenta, a prevoj izme|u Azije i Amerike jo{ nije bio raspar~an u arhipelag Beringovog moreuza. Ogromna ravnica Sredozemlja tako|e nije bila potopljena; Herkulovi stubovi odoleva}e jo{ vekovima stihiji, sve dok kona~no okean ne odnese prevagu, udaraju}i istovremeno temelje velikom, ali i la`nom predanju o Atlantidi... Kakva li samo stvorenja krije ovaj svet, upitao se Klindar kada je prvi put ugledao zeleno-plavi globus. Veliki svemirski brod pro{ao je kroz Zvezdane Dveri pre samo nekoliko ~asova, tako da je cela posada jo{ bila pod utiskom veli~anstvenog planetopada. Svaki svet predstavljao je novi izazov, novi problem, sa svojim beskrajnim mogu}nostima ìvota i smrti - ali i sa skrivenom nadom da se u ovoj uàsno praznoj Vaseljeni na|u bra}a po razumu. Tokom proteklih pet stole}a, od kako je krenuo sa Eosa, Klindar je stupio na trideset svetova, provode}i na svakom od njih najmanje po deset godina. Na dva sveta je poginuo, ali to je bio neizbeàn rizik ovakvih istraìvanja. Bio je pripravan da umre jo{ mnogo puta pre no {to se vrati na svoj mati~ni svet od koga ga je sada delilo hiljadu svetlosnih godina normalnog svemira. Sve dok njegovo telo ne bude sasvim uni{teno, doktori sa Eosa mo}i }e da ga vra}aju u ìvot. Osim svoje neobi~ne visine - preko sedam stopa - bi}a koja su radoznalo razgledala svet pliocena, u svemu su podse}ala na ljude. U njima je bilo vi{e ljudskog nego u bilo ~emu {to je ikada hodilo zeleno-plavom planetom. Tek bi podrobna ispitivanja pokazala da oni, zapravo, pripadaju sasvim druga~ijem evolucionom stablu. Priroda ume veoma ve{to da se poigra svojim podanicima... U kosmosu postoje milioni dvostrukih, uspravnih dvonoàca. Hiljade njih sasvim lako bi mogli u tamnoj no}i ili gustoj magli da izgledaju kao ljudska bi}a. Tek

31

Artur Klark.....Izgubljeni svetovi 2001.stotinak takvih vrsta, me|utim, sposobno je da se neopazice prokrijum~ari u ljudsko dru{tvo - ali nijedna ne bi mogla da pro|e ~ak ni najpovr{niji medicinski test. Uz neznatne plasti~ne korekcije, Klindar bi gotovo izgledao kao ~ovek. Bio je sasvim }elav i bez malja, a na {est prstiju ruku i nogu nije imao nokte. Ova obele`ja primitivne dùngle njihova rasa izgubila je pre mnogo eona. Bez obzira na veli~inu, on se hitro kretao gipkim i veoma skladnim korakom. Mislio je i govorio znatno brè nego {to }e to ~ovek ikada biti u stanju, dok mu je normalna telesna temperatura iznosila gotovo 40 stepeni Celzijusa. Njegov kostur i biohemija nisu nimalo li~ili na ljudske; ljudo`der koji bi bio dovoljno lud da okusi njegovo meso sasvim sigurno bi smesta umro. Pa ipak, da bi se u Vaseljeni prona{la vrsta toliko sli~na ~oveku, verovatno bi morali da budu istraèni milioni svetova. Postojala je jo{ jedna velika sli~nost izme|u budu}ih Zemljana i Eosovaca: i jedni i drugi bili su neutoljivo ljubopitljivi. Sada kada su ovladali silama da krenu u istraìvanje celog kosmosa, mogli su kona~no u potpunosti da utaè svoju radoznalost. Geografske karte, fotometrijska snimanja, spektrohemijske analize - sve je to ve} bilo spremno. Posle godinu dana provedenih na orbiti, kucnuo je ~as da se spuste. Sli~no {rapnelima bombi, deset ble{tavih kugli bilo je izba~eno iz hiljadu stopa duga~kog mati~nog broda u pravcu velikog globusa prekrivenog gustim slojem oblaka. Kugle su se najpre razi{le, a zatim raspr{ile du` polutara i lagano spustile na planine, ravnice i mo~vare. Klindar i njegova dva saradnika krstarili su miljama iznad dùngle pre no {to su ugledali zgodno mesto za spu{tanje. Iz kugle su najpre izi{la tri teleskopska kraka, a zatim se ona spustila lagano, poput mehura od sapunice, na tle koje }e jednoga dana nositi ime Afrika. Za trenutak, niko nije progovorio ni re~; svi su hteli da doìve ovaj susret u potpunoj ti{ini. Kao {to je to bilo uobi~ajeno pri ovakvim pohodima, ista trojka uvek je sa~injavala jednu istraìva~ku grupu, tako da niko ni pred kim nije imao tajni. Ovo im je ve} bilo pedeseto zajedni~ko spu{tanje i ti{ina ih je sjedinjavala i povezivala znatno prisnije od bilo kakvih re~i. Kona~no, Klindar pomeri jedan prekida~ na kontrolnoj tabli i kabinom se razlego{e prvi zvuci novog sveta. Posle mnogo vremena oni su ponovo do{li u priliku da slu{aju izvorne glasove {ume, {aputanje vetra kroz neobi~no drve}e i povijanje vlati trave, likuju}e ili samrtne krike ìvotinja i jednoli~no zale|e udaljene grmljavine prigu{eni ùbor

artur klark - izgubljeni svetovi 2001

Documents