Тесла и ФТЕ искуства

Наравно, увек сам се питао, не имајући као доказ неки Теслин оригиналан спис (све до сад), како је ФТЕ догађај утицао на његов рад, на његову генијалност, односно, да ли је Никола Тесла имао свесну спознају овог догађаја, или само интуитивну? Да је утицао, да њу његови изуми и проналасци израз његове необичне „дечје игре“ (из ТВ емисије које сам гледао о његовим дечачким визијама), односно ФТЕ догађаја (који није могао да избегне), то нисам сумњао као ни сад што се сумњам, али ме је занимало да ли је он и на какав начин имао спознају, доживљај или перцепцију овог догађаја, из које би свесно долазио до својих изума и идеја? Ако би било тако, ФТЕ догађај би био и Теслина „страшна тајна“.

У спису где Тесла говори о својој младости, наишао сам на један опис који очигледно разоткрива спознају, доживљај опструктивне тачке ФТЕ догађаја. Наиме, као што сам већ писао, на хладну, обструктивну тачку може се двоструко реаговати: појачаним кретањем или појачаним стањем мировања: а што може да буде, на пример, тоњење у сан или, интензивни процес мишљења, развијања мисли-појачана почињемо да мислимо, да размишљамо и тада се удубимо у мисли баш у обструктивној тачи ФТЕ догађаја (коју сам тако назвао управо због мешања две супротне врсте понашања, у којој једна опструира другу и што се рефлектује и на друге, многобројне појаве и односе, на пример у природи, као што сам већ писао: када нека биљан култура треба да зри (када је мир и када тоне у најдубљи сан, односно када клија и зри) истовремено се могу одиграти неке ометајуће, опструктивне природне појаве, које угрозе род биљке итд.-овако и у свим осталим процесима, појавама итд.).

Но, ево тог описа. У њему се види да је Тесла спознао опструктивну тачку, што је у сваком случају велико достигнуће, с обзиром да ју је тешко открити на основу самопосматрања (јер нам је тешко да раздвојимо радње, доживаја који нас обузима и опажања његвог узрока). Тесла је открио узрок својих необичних (и невољних) визија у спољњем подстицају, бар тако објашњава. Међутим, реч је о пуком поклапању појаве спољних утицаја или спољашњих чулних надражаја, са појавом појачаног интензитета мисли, као што сам навео пример, или нешто израженијих визија какве је имао Тесла-у тачки опструкције ФТЕ догађаја. Сумњам, наравно, да су ти спољни подстицаји узрок, а његово понашање (обузимање визуелних визијама), поселдица тог узрока. Реч је о опструктивној тачки ФТЕ догађаја, која независно изазива појачану реакцију у спољним надражајима, заједно са одређеним појавама, на пример, у рекацијама људске психе или чула. Болест коју је Тесла имао очигледно је синестезија, превођење једног чула у друго, у његовом случају аудио утисака у визуелне, или чула слуха у чуло вида. Ово је добар доказ да је синестезија, или међуделовање чула, директна последица хладне, опструктивне тачке негативне фазе ФТЕ догађаја, односно хладних медија, или хладног момента медија. Отуда, узрок ове болести је у самом ФТЕ догађају, у његовој опструктивној тачки, а не у спољним чулним надражајима, чија се појава одиграва у исто време, што заварава и наводи на погрешне закључке. Наравно и ово говори о патологији овог процеса. Овако приказана болест је само идеална конструкција, без покрића у реалности, јер нема те организоване, узрочно-последичне везе коју јени Тесла прижељкивао, него само стихијно поклапање

реакција на исти подстицаја (односно, као што сам објаснио, и ова реакција је идеална, односно реч је само о празном, компулсивном одскакивању људске физиологије и свега осталог, што показује да закачености за сам догађај и нема и управо је то и узрок и манифестација патологије коју је ФТЕ догађај наметнуо у свим сферема-да стварне везе има, поклапања највероватније не би ни било, а ланац узрок-последица би се и стварно успоставио, међутим, са много другачијим резултатима него што сада имамо као идеалну конструкцију овог односа, у реалности непостојећу, из чега произлази да је наше разумевање односа, као и њехово тумачење, далеко од праве истине. На конкретном поримеру: синестезија, како је описана и објашњена, не постоји, она је само идеалн конструкција или фикција, веома удаљена од реалних процеса (који су због исзостанка спознаје ФТЕ догађаја постали мутантни и патолошки). Спољна реч не изаззива, није узрок унутрашње слике, или слике коју ум ствара, него само пада у исто време, када настане и визија: у тачки опструкције ФТЕ догађаја! Потпуно волунтаристички и без икаквог плана или организације, стихијно! Отуда, правог превођења једног чула у друго нема-то је само идеални конструкт, без покрића у реалности. Та болест или феномен не постоји. Када би постојао, не би био такав, не би било превођења, када би реч била окидач. До појаве слике не би дошло, него би резултат био сасвим други. Отуда, као што сам писао, наши идеални конструкти нити постоје, нити има шансе да ће иакада и постојати у свом облику, чак и ако се околности дијаметрално промене. Наравно, тада ће настати нови облик, који можда има нешто од идеалног конструкта, али то није. У првом случају одиграва се процес ФТЕ мутације и патологије, односно растварања и растакања, уништавања и пропадања материјалног и енергетског света (у следећем појавном облику: екстремне манифестације које би указале на апокалипсу изостаје и остаје само немоћ и слабост која указује на онемоћале системе природе и културе, те је то једини начин и најстрашнији на који се апокалипса остварује. Нема бесних природних појава и томе слично већ самог полаганог нестанка које се састоји управо у изостанку екстремних природних појава. Ствара се привид и колективна халуцинација да ствари задржавају своје облике и структуре, иако њих нестаје. Тако, процес пропадања наизглед се одиграва без очигледних или есктремних аката деструкције, јасно уочљиве и од које се отворено прибојава. Све ово изостаје у правој апокалипси), У другом случају, спознајом недостатка (истинске појаве, а не појаве закачености за догађај!) везаности, закачености за догађај, у облику компулсивних (потпуно од догађаја откачених!) понашања у тачки опструкције ФТЕ догађаја, успоствља се свесна усмереност реакција и понашања према овој тачки, која умањује наводни интензитет претходне компулсије, али уопште чува само понашање од нестанка! Јер, рецимо на примеру физиологије, претходна компулсија не говори о некаквој снази физиолошких процеса и радњи у тачки опструкције ФТЕ догађаја, него о њиховој потпуној дисфункционалности, откачености од метаболичких, едокриних и других процеса у организму. Одсуство стварне закачености за фазе ФТЕ догађаја манифестује се лажним изгледом јаке закачености и везаности због компулсивних понашања која се поклапају са самом тачком, што резултира потпуним изостанком или поремећајем функционалности организма. Грубо говорећи, наше организамске течности претварају се у желатинасти формалин, или у ону течност која се у медицини користи за чување...У другом случају, када се реакција свесно усмерава ка тачки опструкција, она се неће реалозовати у тој тачки, тако ће се остварити права веза са догађајем, а претходна

компулсивна реакција искусује видљиву, спољну деструкцију, која се манифестује у много слабијем доживљају физиолошких процеса и радњи. Али, на такав начин функционалност организма се успоствља и избегева се ефекет замрзавања организма, метаболичких и других процеса у организму, који се догађа у садашњој компулсивној (не) везаности за опструктивну тачку. Понашање се очувава у овако свесној контроли, мада не у оном облику каквим смо га замишљали и о њему гајили лажну представу, јер је било реч само о идеалном конструкту. Како на овом примеру, тако и код свих псталих појава и процеса, који су сада захваћени поодмаклом метастазом изазваном ФТЕ догађајем и изостанком стварне везе понашања и фаза догађаја. Један баналан пример овог отицања или ерозије физиолшких фунцкија јесте дијареја. Веома изражена код иначе пријемчивијег за сва дејства ФТЕ мутантних и патолошких процеса слабијег пола. Међутим, приметна код многих мушакаеаца такође, са доказима о тзв. наследној болести, са примерима да је и деад умро од дијареје, коју није могао да заустави. Пошто опстаје привид да стомак нормално функционише, јер нема органских поремећаја који би изазвали дијеареју, она се најчешће објашњава као тзв. психосоматска болест. Неки психички узрочник јавља се као узрок органске реакције. Наравно, ове болести уопште не постоје, већ само идеална конструкција, јер, као што видимо, нема тог ланца узрока и последице који је и сам Тесла прижељкивао. Дијареја је само показатељ процеса растакања наших метаболичких, ендокриних и других процеса у организму, који све течности у организму лишавају функција које смо и иначе идеално приписали, као и процеса њиховог стварања и настанка(каоу случају дијареје) чинећи да оне по организму плутају и дисфункционално се разливају као мрља нафте по мору. Што се манифестује и у доживљају термодинамичких промена, односно температуре (често жаљење наших најближих, поготово слабијег пола, како им „одједном постаде хладно“, или „одједном захладне“, јесте само реакција на наилазак негативне фазе ФТЕ догађаја, која са собом носи појаву не обичног, него соларног ветра са хладном и топлом радиоактивном плазмом, сличном оној на Сунцу. Наша јадна медицина је развијала бајковита и фантастична квази-објашњења у виду „слабије циркулације периферних нерава или живаца“, психосоматских болести итд. итд. Деструкција ових компулсивних понашања који све више губе везу са ФТЕ догађајем (како се његова унутрашња искривљеност или дефлексија повећава, како говоре најновији резултати најновијих истраживања овог догађаја), значи чување истих понашања од нестанка, успостављање везе са догађајем (ван тачки фаза, или у тачкама лаи са много мањим интензитетом него претходна компулсивна) са, наравно, измењеном структуром материје и енергије од идеалних конструката које смо створили и који никада нису ни постојали. Али, са видљивим другачијим облицима наших понашања на какве смо навикли, у овом случају и организамских течности и производа (због исто тако сачуваних и метаболичких и других процеса).

Дакле, овај пасус је важан јер у њему видимо да је Тесла открио опструктивну тачку ФТЕ догађаја:

„Моја младалачка невоља имала је, међутим, другу компензацију. Непрестано умно напрезање развило је моју моћ опажања и омогућило ми да откријем једну веома значајну истину. Приметио сам да је појави слика у мојој машти увек претходила стварна визија догађаја под чудним и углавном врло

изузетним околностима и ја сам сваки пут био приморан да одредим изворни подстицај. После извесног времена тај напор је постао готово аутоматски и стекао сам велику способност да повежем узрок и последицу. Ускоро сам, на своје изненађење, постао свестан да је свака моја мисао наметнута спољним утиском. Не само то, већ је све што сам радио било на сличан начин подстакнуто. Временом ми је постало савршено јасно да сам био само аутомат обдарен могућношћу кретања, који одговара надражајима чула и према томе се понаша и мисли. Практични резултат тога је вештина телеаутоматике која је до сада практикована, само на несавршен начин. Њене потенцијалне могућности ће се међутим коначно показати. Ја већ годинама планирам аутомат који ће сам себе контролисати и верујем да може да се направи такав механизам који ће се понашати разумно до извесне границе и који ће направити револуцију у многим комерцијалним и индустријским областима.“

У подвученим реченицам јасно се види да је Тесла био уочио, не само за извор своје болести, него и за сва друга понашања (све што сам радио!) да се одигравају у истој тачки опструкције! Он овде описује свеопшти детерминизам ФТЕ догађаја, који од човелка прави аутомата који одговара на надражаје. Тесла је открио и детерминистичко дејство ФТЕ догађаја (иако се овде не види да га је свесно спознао, као физичку појаву, али да је открио механизам деловања (тачка опструкције), односно да су сва људска понашања детерминисана). Ово је било велико достигнуће, посматрано из перспективе нашег времена! Открити да су сва понашања детерминисана споља, велико је откриће. Мене, опет, чуди како велики геније није открио сам ФТЕ као појаву физике или природе, односно његове карактеристичне фазе и у понашању лако препознатљиву смену тих фаза (када је већ увидео да су му сва понашања детерминисана), с обзиром да је и он сам и његова генијалност била неизбежно њено „чедо“. Можда управо због тога. Како би то објаснио Маклуан, метафором о риби која није свесна воде (тако и људи нису били свесни утицаја медија који су њихова природан средина, који су им испред носа!).

До краја пасуса несумњиво се види да је Тесла говорио о компјутеру. Међутим, он је овде био понесен детерминизмом који је био спознао и упао је у исту ону замку у коју је упала и теорија емерегенције (која је такође открила манифестације у понашању опструктивне тачке ФТЕ догађаја, не спознавајући сам догађај) и из ткавих детерминисаних понашања направила схему из које ће се конструисати компјутери какве сада познајемо. Наравно, већ сам писао да је реч о погрешно конструисаним компјутерима. Они је требало да опонашају функциконисање система наших нерава са синапсама итд., али то није постигнуто, јер су и тумачења, описи и објашњења и самих тих система такође били идеални конструкти. Читава кибернетика је погрешно постављена и конструисана. Или Теслина телеаутоматика, што такође значи управљање на даљину. Из нашег модела видимо да је направљена технологија на бази погрепних описа и објашњења. Другим речима, не постоји веза између људских команди и компјутерског извршавања тих команди! Постоји само пуко преклапање радњи: укуцавања команди и поступања по тим командама, у тачки опструкције ФТЕ догађаја. Организованог ланца узрок-последица, команда-извршење команде не постоји, него само стихија од ФТЕ откачених форми понашања, емергентних форми, које је учио и Тесла. Отуда, компјутери се

понашају потпуно независно од људи, без икакве њихове контроле, где само одговарају, независно од команди са којима се само поклапају, на смене фазе ФТЕ догађаја. Ми примећујемо, на пример, следећу појаву из свакодневнице: један човек излази из куће (предузима кретање, које је и Тесла уочио као манифестацију, сва моја кретања, наводи он!) ио седа у столицу задљег дворишта. То је сама тачка опструкције. Убрзо за њим, из куће излази други човек, потпуно независно од њега, не знајући да је он напољу, а можда и знајући...али у сваком случају и сам невољно понукан, изазван на кретање наиласком негативне фазе ФТЕ догађаја. Као што видимо, организоване везе између ова два понашања нема, осим подударности у реакцији, одговору (наравно, лажним, али сада привремено то занемарујемо) на тачку опструкције и развијање негативне фазе догађаја. Понашање првог човека је тачка опструкције, понашање, кретање другог је трајање негативне фазе. Слично функционишу компјутери: команде се одигравају у тачки опструкције, а њихово извршење у трајању негативне фазе догађаја. Организоване везе, међутим, између ова два понашања нема. Другим речима, компјутер радње не изводи тако што одговара на људске команде, него волунтаристчки, стихијно, тако што се управља према сменама фаза ФТЕ догађаја, опонашајући, независно емергентне форме које се јављају у природи! Заправо, нема детерминисаности, она изостаје по истом моделу као и физиолошке радње! Нема управљања, односно кибернетике-она је само фикција, идеални конструкт, фантастично бајковито објашњење и виђење односа и појава! Отуда, као што сам већ писао и медији на бази садашњих кмпјутера немају вез са ФТЕ догађаје, односно нису они наши идеално замишљени или жељени „продужеци“. Као што сам писао, они ће то бити само ако направимо нови компјутер, тако што ћемо „пресрести“ ФТЕ догађај и извршити деструкцију претходног компјутера. На тај начин, очуваћемо саму могућност да имамо компјутер. Овако, ови тзв. кибернетски системи развијају самостално, стихијно понашање, са све мање везе са људским програмима и командама, како се повећава дефлексија ФТЕ догађаја. Они су направљени да функцкионишу ван људске контроле и сада развијају форм емергенстнох понашање са још мање људске контроле и све више самостално, а да при том није реч ни о каквом интелигентном понашању (као што сам писао, ако сам писао, о комјутерском игрању шаха-најбољи потез је у ствари само одгиовр, реакција, празни размагнетисани простор који изазива негативна фаза ФТе догађаја, а који има своју лажну вредност у погледу фреквенције таласа и тако даје нешто што изгледа као најбољи шаховски потез, упадајући у он е „мине“ неегативне фазе, а чију нам илузију необјашњиве интелегинције појачава и сама наша погрешно конструисана добро позната игра-која, вероватно, у свим својим комбинацијама и познтаим ситуацијама такође само опонаша емергентне форме понашања, те тако праве игре и нема, са мноштвом разноликих позиција и умног надметања-отуда, вероватно слична појави неоригиналних пориродних клонова и у шаху, појава већ много пута виђених тока партија и постигнутих позиција, са само могућим другачијим „наставцима“ итд, што само говори о отуцању и ерозији и ове игре (као и свих осталих људских игара у културолошком смислу, које такође трпе опструкцију у одвијању, због двоструке реакције на тачку опструкције, односно на негативну фазу догађаја). Како се и игре шире убрајају у медије, то и одавде видимо оправданост тврдње и пострукцији и медија, однсоно о непостојању преко потребне везе између наших тела и технологија, или медија. Као што сам писао, посмтрањем интернета, јасно се уочава, рецимо посматрањем активности на

друптвениом мрежама, као што је Фејсбук, да постоје периоди и фазе већег протока или дотока, на пример, особа на позицији за ћаскање (или чет), и одсуства саговорника, или одговора на поруке...што је, писао сам, такође манифестација и реакција на смене фаза ФТЕ догађаја, односно реакција на тачке великих опуштања. Међутим, опет без директне везе између људи и медија, већ само као поклапање реакција у истој тачки, опструкције ФТЕ догађаја. Тако, иако је Тесла имао лепо социолошко виђење „индустријских и комерцијалнх“ последица које један такав његов негативном фазом ФТЕ догађаја детерминисани аутомат, у суштини до ових последица уоште и не долази, јер су и оне само идеални конструкти и фикције, зато што су, како сам напоменуо у социјални и културни системи сви одреда захваћени процесом ФТЕ мутације и патологије, са одликама стихије, неорганизоваости и волунтаризма (опет, са јавним гајањем неоправданих супротних идеалистичких представа и илузија, самообмане и заваравања), јер и они, попут аутомата, такође само одговарају (дакле, без икакве кибернетике, управљања на пољу друштва-дакле политике, као управљања, менаџмента у економиоји итд., без икакве људске контроле, развијајући самосталне процесе у виду емергентних форми, без икакве весзе са људским управљањем, командовањем или усмеравањем и контролом. Отуда и наши социјални и културни системи, сви одреда нестају. Какве су све разорне последице произвели експерименти у Церну, из којих је 1989. године осмишљен Интернет, а скорије и тзв. Грид мрежа, као и сами ови медији, требало би вероватно посебно размотрити.

Појава невољних слика које су се задржавале у Теслином уму без његове воље и које је он покушавао да тера, замењује њему познатим, да их контролише, нешто је што је и мени познато у неком интензитету. Наравно, без икаквих визија попут оних код Тесле, већ на врло ниском интензитету тих слика. Оне су такође последице замрзавања, односно реакције на фазе ФТЕ: залепе се за нас по моделу „минског“ шаховског потеза и остану тако прилепљене уз нас, као пиране или ујед пса теријера (слично појаву имамо и у социјалним системима, медијима, политици итд. у појави тзв. ниоткуда наишлих-емергентних форми, тзв. ин тема, трендова, вести, модела понашања итд. итд. који се „експлоатишу“ дуго времена (онај познати ујед теријера који не расклапа чељусти када уједе, или слично код пирана), оне су манифестације оног фромалдехида у шта се претварају наше организамске течности. Забоде нам се нека сличица, која нам не одговара и онда покушавам да је заменим, супституишем оном која ми одговара (на пример, док ручавам, кад треба да прогутам залогај хране или гутљај воде, прогутам пљувачку итд.). Све су то радње које одигравају у тачки опструкције, када то можете покрити неком сличицом, која се у ствари сама наметне (то је стихијност емергентних форми, „минских“ шаховских потеза) и онда покушавате да извршите деструкције те непожељен сличице и да је замените пожељном. Дакле, и ова појава је индикатор и манифестација ФТЕ догађаја и чини ми се слике или сличице јављају у негативној фази догађаја (када се и светлост осветљења расипа у таквом интензитету да формира прави „обак“ светлости, која одлази далеко од сијалцице или светиљке као извора, или авиони на ноћном небу постану велики као светлеће кугле, док се у позитивној фази ове светлости претварају у једва уочљиве тачкице светлости (и само дочаравају дефлексију електричне енергије, енргија уопште, јер осликавају дефлексију ФТЕ догађаја, са којим се „поклапају“).

Дакле, у овом пасусу Тесла нам много говори о особинама ФТЕ догађаја.

1-2.9.2012. године

Наравно, сличице о којима говорим представљају само могућност (али и ту могућност покушавам да заменим, борећи се слично као Тесла против својих тешких визија!), ја их никако стварно не доживљавам нити видим. Међутим, довољно да могу да препознам појаву.

Све Теслине необичне визије и појаве одсликавају фазе ФТЕ догађаја. Чак и временмски је то јасно. На пример, Тесла овде говори о визији која не траје дуже од 10-ак секунди, што се поклапа са трајањем, како сам писао, основног ФТе догађаја (13-17 секунди):

„Слика се полако креће кроз видно поље и за десетак секунди нестаје на левој страни, остављајући за собом прилично непријатну и тупу сиву позадину, која врло брзо уступа место таласастом мору облака, који као да покушавају да се уобличе у живи лик.“

Летење или аеродинамика је посебно поглавље о ФТе догађају. Посмтрајући лет птица и животоња, наравно, дошао сам до једноставног закључка да лет заправо исзостаје, да правог лета нема и да се погонска снага или говриво користе фазе ФТЕ догађај, односно налети таласних дужина и фреквенција електромагнетних поља која догађај формира. Теорија емергенције уочила је као емергентну форму појаву птичјег јата. Посматрајћи понашање птица, уочио сам да оне стварају форме и у позитивној фазу догађаја, које сам назвао позитивне ФТЕ форме. Јата, групације птица, настају у негативној фази Да као погонско гориво за лет користе налет соларне плазме у негативнох фази догађаја код лета инсеката приметио сам још протеклог пролећа. Инсекти тада заузму карактеристична полоажај у коме крила избацују унузад од тела, што сам протумачио да се повијају збогх отпора на који наилазе у електромагнетном пољу негативне фазе догађаја, или збиг недостатка истог. Као да се коче тим положајем користе крила у том полажају да успоре, укоче лет односно струју негативног ФТЕ КОЈА ИХ НОСИ НЕЗАВИСНО ОД ЊИХОВОГ САМОСТАЛНОГ МАХАЊА КРИЛИМА ИЛИ ЖЕЉЕ ДА ЛЕТЕ.. Истовремено са сопственим осматрањем, гледао сам о експерименту на једном престижном светском универзитету где се проучава ареодинамика, однсоно како инсекти лете, како користе крила итд. да бисе та сазнања евентуално искористили у конструкцији авиона и слично. Моји закључци су се, наравно, разлоковали. Оно што сам видео јесте да инсекти: 1. почињу кретање, лет, у негативној фази ФТЕ догађаја; 2. у суштини не лете, већ их носи ФТЕ догађај, а они се само одупиору крилима, како не би били потпуно однети без контроле. Овог лета, недавно, имао само прилике да видим једно изузетно чудно понашање обичног голуба. Птица је из дубине кренула ка врху, навише, у том тренутку је склопила, чујно (бучно) крила, извила се, подигла се тако у полошају склопљених крила и потом се истзо тако наниже сјурила, склопљених крила ка облићњем крову на који је слетела. У почетку овог класичног лупинга, голуб је неколико тренутака застао у највишој тачки лупинга, лебдевши склопљених крила! То је био лет у позитивној фази догађаја, за кји сам већ писао да је много слободнији и

атрактивнији. Међутим, сада је јасно да птица користи и позитивну фаз као погонско гориво за лет, односно као струју којом лети, која је носи, слично као инсекте. Птица, практично не лети, што се показује и њеним склопљеним крилима и тиме да није махала, већ била ношена струјом ФТЕ док није слетела на кров. Чак је и само навигација овде проблем, односно уопште проблем и аеродинамике и аеронаутике. Лет, дакле, не постоји, то је наша фикција и идеално конструисана апстракција. У обе фазе лет, као махање крила изостаје, а инсекте или птице носи стихија, струје ФТЕ догађаја (фазе). У негативној крила се забацују уназад, уз карактеристичан положај трупа (инсекти), чиме се одупире, прави отпор ношењу негативног ФТЕ. У позитивној птица лебди склопљених крила (као поједини авиони, на пример типа Сухој 27) и такође лети ношена позитивним ФТЕ без махања крилима. Лет је, дакле, дефлексирана, искривљена појава, која у реалности не постоји, већ само у нашој машти, на жалост научног порекла. Рекли бисмо да навигација ипак остаје. Међутим, ни ње нема, јер птица, као што је голуб, навигује слично слепом мишу, који користи електромагнетне „жљебове“ унутар негативне фазе ФТЕ (када такође интензивно лети) или испупчења и од њих се одбија (обично лете око пола осам увече, када сам их посматрао). Наиме, голубпви су карактеристични по томе што имају извесни магнетић у мозгу, па тако управљају свој лет (што им је вероватно омогућило да се користе за пренос поште), одбијајући свој магнетни пол о врсту магнетизма на коју наилазе унутар фаза ФТЕ догађаја, имајући предиспозицију за интензивнији доживљај магнетизма, због природног магнета у мозгу. Другим речима, не постоји нешто такво као што би била људска контрола путања бродова и летелица, навигација, или уопште управљање авионима или бродовима. Између људских команди и понашања објеката којима се управља нема директне везе и условљености, него само поклапања у вршењу радњи у односу на фазе ФТЕ догађаја (на тачку опструкције). Летелице носи ФТЕ догађај.

Следећи Теслин пасус говори о аеродинамци и наутици, навигацији. Мени је интересантан, зато што сам сам, још пре доста година (пре више од 10 година), искусио сличан ефекат: да ветар дува, па или вас спречава да ходате у намераваном правцу, или вас носи брже него што био ходали. У неколико наврата био сам уплашен и зачуђен таквој снази ветра, који ми је онемогућавао да уопште ходам у одређеном правцу! Проучавајући појаву ФТЕ догађаја, сетио сам се овог искуства и закључио да то заправо носу били налети ветра, него је то било ношење ФТЕ ветром, односно фазама ФТЕ догађаја и ветром слоране природе (са индукованим електричним и мегантеним пољем, топлом и хладном плазмом, јонима и електронима). Тесла овако описује своја искуства, привремене краткотрајне левитације, вероватно у позитивној фази ФТЕ (изазвано том фазом, као код голуба у мом примеру):

„До које је мере машта играла улогу у мом детињству могу да илуструјем још једним чудним искуством. Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да се одржим у ваздуху. Понекад је јак ветар пун кисеоника дувао с планина и поигравао се са мојим телом, које је било лако као да је од плуте, а ја бих скочио и дуго лебдео у простору. Било је то чаробно осећање после кога је следило горко разочарење пошто бих доцније схватио да је заблуда.“

Погрешност покушаја у Берклију је у томе што се описано понашање инсеката третира као лет, уместо обрнуто, као одсуство од стране инескта контролисаног лета (осим као одупирућег положаја). Тамо се вероватно још није уочило да се лет изазива и проноси фазама ФТЕ догађаја, који су његово погонско гориво.

Као што сам писао, ФТе догађај, његова искривљеност и дефлексија, непостојање линеарног магнетног поља, изазивало је и много психолошке реакције. Писао сам да су табуи неке од њих, као и разне врсте сујеверног понашања, уз неурозе, амбиваленције, са опсесивно-компулсивним синдромом у средишту. Необјашњив страх, на пример од паукова (инсеката), или гађење, алергије на неке врсте јела, воћа или поврћа, узалуд су се, као што сам писао, покушавали да објасне неким појединачним значајним, симболичним догађајем (симболом, знаком). Таква веза не постоји, већ само поклапање у појави понашања које се везује са осмотреном ситуацијом или објектом која се догађа у исто време-у тачки опструкције ФТЕ догађаја. У савремености, додао сам, имамо сличне манифестације као код дивљака: табуи, идолатрија и фетишизам (управљено ка предметима), кретање одређеном путањом, а не другом, читав низ опсесивно-компулсивних понашања (избегавања додира итд., руковања итд.). Кретање нарочито указује на ФТе догађај, јер људси слично почињу да осећају празнине или испупчења у пољу ФТЕ догађаја и да скрећу или се одбиају од њих, слично слепим мишевима или голубовима. Све ове психолошке манифестације, страхови, сујеверја, ритуали, магије итд. су симптоми који указују на доживљај спутаности и тежњу за линеарним ослобођењем, односно на ону тежњу ка исправљању криве дефлекцисије, што смо утврдили да је немогуће. Отуда неурозе, психозе, опсесије, шизофреније, фобије итд. манифестације и психолошке реакције на заробљеност и нереалне, иреалне несвесне жеље, да се дође у стање коначног мира и спокоја, безбедности и сигурности итд-односно несвенсне манифестације исте такве жеље да се дефлексија ФТЕ догађаја исправи и да овај феномен постане линеаран. На пример, опсесивен радње, као што је посматрање секундаре на часовнику, бројање корака и слично: оне се одигравају у позитивној фази ФТе догађаја, оној коју сам описао да изазива стање укочености и хипнозе, блокаде кретања, односно прилично несвесног понашања-опсесије су прави пример таквих несвесних активности и понашања (између осталих и сомнабулизам итд.). Као и страхови и неке ритуалне радње које се рационализују појмом сујеврје. Необјашњиви страхови од воћа, на пример, указује на стање психичке блокаде-несвесности, коју изазива позитивна фаза ФТЕ (а не негативна; аксиом је следећи: позитивно изазива нелинеарну реакцију, а хладно, нелинеарно, негативно линеарну, позитивну реакцију; само у овом смислу, ако нисам довољно појаснио, могао сам до сада правити грешке у погледу последица топлог хладног, односно позитивног негативног); уздржавање од погледа ка некоме или на неку страну, опет је од дефлексије и чула и дефлексије магнетног поља тог тренутка око посмтрача; уздржавање од ходања одређеном путањом такође; табуиране животиње, предмети или чинови-тотеми такође-цела примитивна религија и магија, која је у наше време поново оживела, извор има у блокади коју проузрокују позитивна фаза ФТЕ догађаја-ритуална падања у транс итд итд. Или претерано дуго задржавање у просторијама (на пример, када се неко кори речима „Спрема се као млада“), настаје због објективне болкаде кретање дефлектираним, позитивно савијеним магнетним пољем, и чекањем на

негативну фазз која изазива кретање; синдром вараћања, на пример у кућу, под изговорм да се нешто заборавило, такође указује на жељу за ослобођењем од спутаности која се несвесно доживаљава и осећа, као и за прекидањем те спутаности и њеног извора (другим речима, исправљањем криви дефлексије ФТЕ), наивно се мислећи да ће се повратком у просторију то остварити, да ће као неком чаролијом све опет бити у реду, да је све нормално итд. да те тежко проживљаване и осмотрене спутаности (ФТЕ догађајем) бише неће бити. Можемо чак и за религијски концепт Другог доласка тврдити да је несвесна жеља, пројекција за укидањем дефлексије ФТЕ догађаја, тог оптерећујећег (у психолошком смислу-дакле као извора депресије-која је такође реакција на позитивну фазу, јер смо лако уочили да расположење постаје видно боље када наступи негативна фаза догађаја-јавља се јачи говор, смех, оптимизам итд.).

Тесла нам сведочи у његовим психолошким реакцијама на ФТЕ догађај:

„У том периоду у мени су се стекле многе чудне склоности, нетрпељивости и навике, од којих неке могу да припишем спољним утисцима, а неке ми остају необјашњиве. Снажну одвратност сам осећао према женским минђушама, док су ми се други делови накита као што је наруквица, допадали мање или више, зависно од својих облика. Када бих угледао бисер, готово бих добио напад, али ме је зато фасцинирао сјај кристала или предмета оштрих ивица и равних површина. Не бих дотакао косу неке друге особе, осим, можда, ако би неко у мене уперио револвер. Добијао бих грозницу само посматрајући брескву, а ако би се делић камфора нашао било где у кући, осећао бих се веома нелагодно. Чак сам и данас осетљив на неке од тих непријатних надражаја. Када испустим мале комадиће папира у посуду пуну течности, редовно у устима осетим неки необичан и одвратан укус. Бројао сам кораке у шетњи и израчунавао запремину тањира за супу и шољице за кафу и залогаја хране - друкчије не бих могао да уживам у јелу. Све радње и поступци које сам понављао морали су бити дељиви са три и уколико бих погрешио, био сам принуђен да све почнем од почетка, чак и ако је за то било потребно неколико сати.“

Подвучена реченица (Л.З. подвукао) јасно доказује да негативна фаза ФТЕ изазива (у овој идеалистичкој концепцији) појачане физиолошке реакције, какве су и чулни доживљаји. Комади папира немају никакве везе са лучењем пљувачке у устима, психолошке везе. Реч је о два симултана догађаја који се независно одвијају у тачки опструкције ФТЕ догађаја. Тада пада и Њутнова јабука (у шта сам се већ безброј пута уверио-као и лист са дрвета итд.). Отуда, Тесла испушта комадиће папира, испуштање, падање указује на тачку опструкције. Истовремено, у позитивној фази заробљена физиологија и чула поново компулсивно пробијају и он тек онда осећа укус у устима, који онда мора да буде такав, јер га током опсесивне позитивне фазе уопште и не осећа (слично осећање укуса и сам осећам у наиласку негативне фазе ФТЕ).

Такође, она специфична карактеристика динарског етно-психолшког варијетета личности који је идентификовао Јован Цвијић, испољавања плаховитости, када се лако плане, па потом тога повлачење у себе, јесте

реакција: на негативну, оптимистичку фазу ФТЕ-плане се у тачки опструкције, односно на позитивну фазу-повлачење у себе, супротна реакција. При том, плаха реакција кратко траје (у народу се каже „кратак фитиљ“), баш колико и негативна фаза, око 4 секунде. Како ФТЕ догађај изазива и поспаност, врсту анестезираности (Маклуан је писао о психолошкој моћи медија да анестезира понашање (не као информације, вести), односно да нам отупи свест-што се догађа у позитивној фази ФТЕ), отуда даје и друге познате психолошке варијације или типови, јер производи и меланхолију флегму, као и описану колеричност. Наравно и сангвинични темперамент. Такође је перцепиарн и у Јунговој подели на интровертиране (израз позитивне фазе догађаја, када је понашање блокирано) и ескравертне личности и понашање (јавња се у негативној фази-говор, оптимизам, смех итд.).

И следећи пасус сликовито говри о интуитивној перцепцији дефлексираних фаза ФТЕ догађаја (које изазивају понапшање које се често описује као склоност крајностима):

„До осме године мој карактер је био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни одважности да донесем било какву чврсту одлуку. Осећања су ми надолазила у великим и малим таласима и непрестано осциловала између две крајности. Изгарао сам од жеља и оне су се умножавале попут хидриних глава. Био сам обузет размишљањем о болу у животу, смрти, и верском страху.“

Наравно, постоји изузетно правилна паралела између мита о сто глава хидре и да во поп правца у рок енд ролу, који се заснива на додавању, мултипликацији гласова. Док још увек разматрам прави узрок ове мистерије (наравно да је то ФТЕ), Тесла потврђује да сам на правом путу, јер сада и код њега наилазим на мотив хидре (који сам и сам недавно открио као праву метафору о феномену мултипликације који ФТЕ очигледно изазива-остаје да се размотри зашто). Хидри сам додао још један феномен истог или сличног реда-мултипликацију гласова у овој форми раног рок енд рола.

Подвучена реченица је један отворен пример или сведочанство о сменама фаза и циклуса ФТЕ, које могу да узрокују депресивна и слична психичка стања.

„Мноме је овладало сујеверје и живео сам у сталном страху од злог духа, од утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних чудовишта мрака. А онда је, одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот.“

Према једном другом пројекту, много важнијем и привлачнијем, требало би да се добије снага из ротационе енергије земаљских тела. Открио сам да су предмети на површини Земље захваљујући дневној ротацији Земљине кугле наизменично ношени транслаторно у смеру Земљиног кретања и супротно њему.

Једног дана док сам лутао по планини потражио сам склониште од олује која је наилазила. Небо је било прекривено тамним облацима, али киша никако

да падне, док изненада није севнула муња, а неколико тренутака касније настао потоп. Овај призор ме је подстакао на размишљање. Било је очигледно да су ове две појаве тесно повезане као узрок и последица. После мало размишљања, закључио сам да је електрична енергија која је изазвала толико проливање воде, била незнатна, док је муња одиграла улогу неке врсте осетљивог окидача. То је била дивна могућност за подвиг. Кад бисмо могли да произведемо електричне ефекте потребног квалитета, читава планета и услови живота на њој могли би да се промене. Сунце подиже воду из Океана, а ветрови је носе до далеких крајева где остаје у стању изузетно деликатне равнотеже. Да је у нашој моћи да је пореметимо кад год и где год пожелимо, ову снажну бујицу, неопходну за живот могли бисмо да контролишемо својом вољом. Могли бисмо да наводњавамо пустиње, да стварамо језера и реке и да добијамо покретачку снагу воде у неограниченим количинама. Ово би био најделотворнији начин да се Сунце искористи за потребе човека. Остварење овога зависи од наше могућности да развијемо електричне силе исте као и у природи. Такав подухват се чинио безнадежним, али ја сам се одлучио да покушам и одмах по повратку у Сједињене Државе у лето 1892. године отпочео сам рад који се чинио још привлачнијим, пошто су уређаји истог типа били потребни за успешан бежични пренос енергије.

ФТЕ медиј

У једном свом тексту, где реинтерпретирам легенду о Светом Сави и људима који су воловима уосили светлост у кућу у правцу неке медијске метафоре, говорио сам о поменутој дефлексији, искривљености самих медија, наводећи пример интернета. Наиме, како ни компјутер није бинаран или дигиталан, наводио сам, тако ни медији из њега изведени, као што је интернет нису прави продућетак човека. Односно, писао сам, да је интернет дефлексиран у следеће криве дефлексије: у једној он се раствара у другим технологијама, у другој, он се делимично и сам екстернализује управо у ФТЕ прстену око Земље. Знајући и раније за Теслину идеју о бежичном преносу енергије, можда сам још и тада размишљао о томе да ФТЕ појас може бити такав проводник, односно да се такав пренос спонтано већ успоставља одлажењем интернета у ФТЕ догађај. Између осталог, то је разлог и глобалне телепатије о којој сам већ више пута писао-ФТЕ медиј.

Сада размишљам о алтернативном медију, техничкој направи, који би требало да опонаша дефлексирану структуру ФТЕ догађаја и који би био успешнији медиј од телефона, телеграфа или мобилног телефона, за почетак. Наравно, оно што ми недостаје јесте метаријал, нека лабораторија са магнетима и калемовима за експериментисање. За разлику од садашњих уређаја, овај ФТЕ медиј преносио би, на пример, наш глас онакав какав он заиста јесте: као дефлексиран, искривљен сигнал, односно требало би да га у пријему чујемо као такав, а не као прав сигнал, идентичну фреквентну имитацију фреквенција нашег гласа. У ствари, претпостављам да садашњи уређаји преносе осцилације, који се у пријему претварају у раван сигнал. Као модулатор и демодулатор. Међутим, ја бих тежио уређају који индукује раван сигнал, а у пријему даје осцилацију. Требало би да чујемо дефелксирану осцилацију равно индукованог

гласа. Да, рекли би, али би онда вероватно добили тепко размуљиво крчање или шуштање. Међутим, ја се надам да би се тада добио кристално јасан звук и боја нашег гласа, као да је реч о еквиваленту високој резолуцији Тв слике, или дигаталној ТВ слици на екрану од течног кристала! Речју, добио би се глас у више углова и димензија, квалитетнијег звука него најсуптилнији савремени стерео уређај за слушање музике. Шта више, имао би се утисак да глас испуњава просторију у којој да примамо, односно као да је саговорник ту са нама! Даље, као што видимо, овај ФТЕ медиј не би могао да буде само за глас, већ би истовремено, природом ствари могао да преноси и податке, слику, уз тон или звук. Како са звуком, тако и сас сликом и подацима! Сматрам да би овај уређај омогућио вишедимензионално преношење порука и комуникацију, односно остварио машту телеприсуства, односно, у пријему бисмо добили кристално јасну и чисту слику саговорника, упоредо са његовим гласом у више углова и димензија! ФТЕ медиј би био нешто што би превазишло холограмску пројекцију и далеко испред могућности данашњих видео-конференција које прућа интернет. Дакле, иако се ова врста преноса спонтано ствара у природи, у ФЕ прстену, конструисање и вештачке техничке направе пружило би неслућене могућности за размену информација, комуникацију итд. Замислимо разговор уз помоћ ФТЕ медија у коме слушате и гледате у просторији где примате разговор особу с којом ступате у контакт, не само у тродимензионалној, него у вишедимензионалној слици, са такође вишедимензионалним, кристално чистим гласом! Вероватно би то, између небројено других фанстастичних могућности, био ефекат ФТЕ медија. Претпостављам да би било довољно направити плочу и на њој две магнетне плоче, једну са 70 одсто снаге, другу са 30 одсто снаге; прву са једним распоредом магнетних полова (север-југ) и другу са другим распоредом (југ-север). Кроз ово би била пропуштена монофазна струја-односно, за један магнет једна, нискофреквентна струја (за већи), а за мањи високофреквентна струја. Уз њих би, евентуално била везана оптичка сочива, такође у структури дефлексије. Добио би се медиј, који би, било на вашу појаву, било на ваш глас, у себе „усисавао“ и једно и друго, репродукујући на истом таквом примо-предјанику, односно на предајнико-пријемнику, описану слику. Дакле, нагласак у конструкцији би био на предајничкој фунцкији, па тек онда на пријемној у глобалном примо-предајном уређају! ФТЕ медиј био универзални медиј, у исто време било који медиј досад измишљен у људској историји, с једном великом предношћу: имао би увид у сам ФТЕ, у саме дефлексиране фазе ФТЕ догађаја и све би појаве видео у њиховој природној дефлексији. Био и би микроскоп, ии телескоп, ако би то пожелели: могли би њиме да видимо и сићушне организме, али и да направимо фотографију површину Марса, верну, за лични албум! Тако са њим могли да летимо кроз васиону, кроз међупланетарно магнетно поље, дефлексиране природе, те би стога могли тако да путујемо Сунчевим системом, нашом галаксијом и целом васионом. Природни ФТЕ медиј као ФТЕ појас већ унеколико тако нешто омогућује, само ако бисмо знали да направимо дефлексирани медиј и искористимо ту могућност! Осим тога, могао би се конструисати и овакав ФТЕ медиј. Наравно, пренос би био потпуно бежичан, односно и поптуно жичан, јер оно што можемо видети на фотографијама које сам недавно направио јесте и самоформирање жице у ФТЕ појасу. Како је ФТЕ електромагнетни проводник, отуда садржи и елементе, метале, који се загревањем, и хлађењем појаса у фазама, кују баш као гвожђе или челик, стварајући природне еквиваленте жицама метала. Стога, у њему вероватно можемо пронаћи и жицу метала злата, на пример!

Као што см писао, ФТЕ је и самосталан генератор струје, односно енергије. Он је већ остварење глобалног преноса енергије, наизглед бежичног! Међутим, у њему се неизбежно стварају и жице метала, уочљиве и у оној мери жице, колико то може да буде у једном електромагнетном физичком феномену. Јасне контуре електричних процеса у ФТЕ, као и ФТЕ жице, можемо видети на мојим фотографијама. ФТЕ медиј који бих направио био би бежичан. Отуда, чини ми се да је Тесла у својој конструкцији резонатног транфсфроматора открио неке механичке и конструктивне принципе правилне механике. Поготово ми се чини да је то онај део где говори разним површинама делова уз цилиндар, о њиховој променљивости-односно вероватно је успео да изрази, представи дефлексију (коју изгкледа никада није открио свесно, већ само индуктувно, остваривши изгкледа највиши ниво индукције о којој сам писао!) ФТЕ догађаја. То је била његова јасна тенденција, још од првих корака: да створи непрекидни енергетски ток, истог интензитзета-другим речима потпуно праволинијски, линеарни ток енергије! Како видимо, по сопственом сведочењу, то није било нимало лако, јер се сусрето често са различтим интензитетима, падањима напона итд. најзад, како пише, успео је да успостави линеарни, праволонијски, неометани пренос енергије бежичним путем. Наравно, за то му је била потребна правилна механика и конструкција.

„Овај изум је био један од многих изума обухваћених мојим “Светским системом“ бежичног преноса који сам, по повратку у Њујорк 1900. године почео да комерцијализујем. Непосредна сврха овог мог подухвата јасно је у кратким цртама дата у техничком опису тога времена из кога наводим следеће:

» “Светски систем” је комбинација изумитељевих оригиналних открића у току дуготрајног периода истраживања и експериментисања. Не само што путем бежичног преноса овај систем омогућава да се тренутно и прецизно пренесе било који сигнал, порука или знак у све крајеве света већ исто тако успоставља везу између постојећих телеграфских, телефонских и других сигналних станица, а да при том ниуколико не мора да се мења њихова садашња опрема. То значи да телефонски претплатник може одавде да позове било ког претплатника па Земљиној кугли и да разговара са њим. Један пријемник, не већи од ручног сата, омогућиће му да чује било да се налази на копну или мору говор, односно музику из неког другог места без обзира на његову удаљеност. Ови примери су наведени искључиво да би се стекла извесна представа о могућностима тог великог научног напретка, који поништава раздаљину и захваљујући коме нам тај савршени природни проводник - Земља, стоји на располагању за коришћење у свакојаке сврхе и коју је људска генијалност употребила уместо жичаног проводника. Из овога произлази један далекосежан резултат, а то је да било која направа која може да ради помоћу једне или више жица (очигледно на ограниченој раздаљини) може исто тако да се стави у погон без физичких проводника и са истом једноставношћу и прецизношћу до раздаљина које немају других ограничења до оних које својим физичким димензијама намеће сама Земљина кугла. Према томе, не само што овај идеалан метод преноса отвара нове области за комерцијалну експлоатацију, него и старе исто тако проширује.“

Овде је суштина правилне механике:

„Уредник часописа ”Elektrical Experimenter” ме је замолио да будем сасвим јасан у објашњавању, тако да и моји млади пријатељи међу читаоцима часописа могу јасно да схвате и конструкцију и рад ”високонапонског предајника”, као и његову намену. Према томе, као прво, то је резонатни трансформатор са секундаром чији је сваки део под високим напоном, има велику површину и намотаје распоређене у простору дуж идеалне цилиндричне површине великог полупречника кривине, и на одговарајућем међусобном растојању што обезбеђује свуда малу површинску густину струје, тако да не долази до пробоја чак и када је проводник без изолације. Он може да ради на било којој фреквенцији од неколико до много хиљада циклуса у секунди и може се користити за генерисање јаких струја и умерених напона. Максимални напон зависи првенствено од кривине површина на којима су распоређена електрична оптерећења и димензије ових површина.“

Видимо да је Тесла направио искривљени идеални цилиндар, односно дефлективни цилиндар. То је основно откриће и део овог уређаја. Може да генерише и јаке и умерене струје-опет дефлексија. Као и фреквенције. Однсоно, ја бих овде додао и струје веома ниског напона, у дефлективној сразмери са високим напоном. Тако бих добио и неопходно дефлексирано напајање овог уређаја. Такође, уз малу густину струје на површини, истовремено би се добила и веома велика густина струје, што је опет неопходно за уређај који хоће да одрази дефлексију ФТЕ догађаја и овог природног бежичног генератора и проводника, предајника. Тако би се омогућило генерисање и високих напона и веома слабих струја, уз јаку струју и напоне умерене снаге, односно ниске напоне.

Наравно, већ доста дуго времена размишљам о томе да ли се наизменична струја може сврстати у откриће које изражава две фазе ФТЕ догађаја? Да ли је Тесла, покренувши свој индукциони мотор у другом смеру, открио ФТЕ догађај? Чини ми се да он у то није веровао, када је, како ми изгледа, открио ФТе догађај, мада као Земљину ротацију. Изгледа да је одавде развио и идеју у наизменичним, полифазним струјама и индукционом мотору:

„Према једном другом пројекту, много важнијем и привлачнијем, требало би да се добије снага из ротационе енергије земаљских тела. Открио сам да су предмети на површини Земље захваљујући дневној ротацији Земљине кугле наизменично ношени транслаторно у смеру Земљиног кретања и супротно њему. Због овога се јавља промена, која би могла да се искористи на најједноставнији начин да се добије покретачка снага у сваком насељеном делу света. Не могу да пронађем речи којима бих исказао своје разочарање када сам касније схватио да сам у шкрипцу као и Архимед, који је узалудно тражио тачку ослонца у свемиру.“

Међутим, дефлексивни мотор био би тек онај који би осим што би био индукциони, био и дедукциони у исто време. Тесла је тежио непрекидности, линеарности све време: тако је замишљао и да његов мотор непрестано ради, да

се цилиндар стално окреће. Међутим, ја сам одувек имао уверење да се овај Теслин изум уопште и нигде није примњивао и да је остао само као неискоришћени-изум. То ми ни сада није јасно, где је индукциони мотор нашао примену? Можда у неким ексклузивним ситуацијама. Тако и данас гледам на ове ствари. Отуда, да би заиста био покренут у супротном смеру, што јесте суштина дефелктивног приступа, требало би да осим механизма који производи ефекат индукције, конструисати у истом апарату и механизам који производи и ефекат дедукције, односно отицања, истицања енергије или струје. Само ако се стално ослобађа „електрона“, односно генерисане снаге енергије, овај апарат може и мора да се стално снабдева новим индукцијама снаге енергије, одакле прозлази да мора непрестано да ради, да је његов непрекидни рад нужна последица. Отуда, створио би се фотоеелктрични индукционо-дедукциони мотор, опет универзалних енергетских свосјтава и намене. Он би производио упоредо и енергију светлости, и магнетно и електромагнетно поље, као и струју, електричну енергију, уз енергију радијације, термодинамичку енергију, нуклеарну енергију, односно радио-таласе итд. Ако се рад Теслиног трансформатора базира на индукцијама вишесмерних, наизменичних струја, онда оно што је производ његовог рада (не знам шта је то), треба узети као елеменат обрнуте индукције, односно дедукције, која би за ефекат имала истицање, генерисање индукционих наизменичних струја.

исто

Тесла потврђује ФТЕ компулсију

Као што сам показао, Тесла је веома рано схватио, односно открио опструктивну тачку ФТЕ догађаја и компулсију коју она изазива (лажну узрочно-последичну условљеност). То је један део његовог искуства, које ће, као и остала своја рана искуства и идеје, уобличити у зрелом стваралачком добу као телеаутоматику. Нисам пожурио са закључком да је Тесла наслутио кинбернетику и компјутер, иако се телеаутоматика првенствено и уже односи на даљинско управљање (што јој и име каже), што је Тесла и показао приликом јавног представљања овог патента. Теледириговање и интелигентне, паметне бомбе су изрази које је Тесла измислио и све проистичке из његовог концепта телеаутоматике (данас скраћено као телематика), управљања на даљину.

Нит по којој пратимо настанак и развој овог концепта (који се може означити као почетак кибернетике и компјутинга пре Норберта Винера, њеног званичног утемељивача којих шест деценија након Тесле), запањујућа је и задивљује! Тесла у раној младости доживљава, открива или закључује да је њевово понашање условљено спољним надражајима које примају његова чула и себе почиње да доживљава као аутомат, који се управља према спољним сигналима сам од себе; одатле добија идеју да и он сам може да буде извор овог спољног надражаја, односно да човек може да буде тај који управља апаратима-долази до идеје о телеаутоматици, односно, како спољни надражаји на људска чула делују са даљине, тако и човек може управљати процесима и апаратима као спољни фактор, са „даљине“-односно, апарати које је замишљао, осим што могу да раде сами од себе, могу да раде и по људским командама, односно на

основу људског управљања, које мора бити на даљину, јер извор управљања је ван апарата: видео је да њега спољни надражаји потпуно детерминишу, сва његова понашања и стога је закључио да је обичан аутомат, да се понаша аутоматкси по диктату спољних надражаја; човек је аутомат, међутим, онда и прави аутомати, односно направе, апарати које сам конструише, такође могу бити детерминирани, њихово понашање условљено неким спољним фактором и надражајем из спољне средине апарата, а то сада може да буде човек! Тако, Тесла је осмислио концепт кибернетике. То се одлично укплапало у његову основну идеју о бежичном преносу енергије и вероватно је одатле и развио ту идеју, из концепта телеаутоматике. Јер, наравно, оно што је демонстрирао на јавном представљању тог патента, по опису, није било ништа друго до нека врста првог даљинског управљача! Тесла пише како су присутни у публици биои изненађени и забзекнути када су на том апарату видели, како пише, „знакове и сигнале“, мислећи да им аутомат директно одговара на њихова питања! Међутим, наводи даље, „то сам, наравно, ја одговарао, а не аутомат!“, вероватно помоћу даљинског управљача! Другим речима, Тесла је те године највероватније представио први компјутер, којим је управљао даљинским управљачем, дакле аутомат којим је командовао и управљао човек-у преводу: компјутер!

„Идеја о конструисању аутомата који би поткрепио моју теорију давно ми је пала на памет, али сам на њој почео активно да радим тек 1893. године када сам почео истраживања у радиотехници. У току две или три следеће године конструисао сам известан број аутоматских механизама, којима се управљало из даљине и приказивао их посетиоцима у својој лабораторији. Међутим, 1896. године конструисао сам уређај који је могао да обавља мноштво операција, али се завршетак ових радова одгодио за крај 1897. године. У свом чланку који је изашао у јунском броју часописа ”Сеntuгу Magazine” 1900. године, као и у другим часописима из тог времена, описао сам и илустровао тај уређај, који је, кад се почетком 1898. године први пут појавио, изазвао такву сензацију као ниједан мој изум до тада... Током демонстрације овог проналаска пред публиком захтевао сам од посетилаца да постављају питања, макар и најкомпликованија, и аутомат би знаковима одговарао на њих. У оно доба тако нешто се сматрало магичним а, у ствари, све је било тако једноставно јер сам преко свог апарата ја давао одговоре.“

Овде се јасно види да је оно што је Тесла демонстрирао у ствари био први компјутер, а у години 1893.! Између осталог, стога, велики научник био је пионир и кибернетике, компјутера и вероватно роботике.

У следећем пасусу, који непосредно претходи наведеном, Тесла објашњава његову теорију телеаутоматике, односно схватања човека као аутомата:

„Наша тела су сличне грађе и изложена су истим спољашњим утицајима. Резултат тога су сличне реакције и усклађеност општих активности на којима се заснивају сва наша друштвена и остала правила и закони. Ми смо аутомати које потпуно контролишу силе средине, разбацавши нас унаоколо као пампуре од плуте по површини воде, аутомати који су погрешно схватили резултујућу силу спољњих импулса као слободну вољу. Наши покрети и друге

радње служе очувању живота и мада изгледа да смо потпуно независни једни од других, ми смо спојени невидљивим везама... Врло осећајно и посматрању склоно биће са својим високоразвијеним и потпуно нетакнутим механизмом који се понаша у складу са променљивим условима околине, надарила је природа трансцеденталним механичким осећањем, које му омогућава да избегне опасности које су прикривене да би се директно уочиле. Када такво створење дође у контакт са другима, чији су управљачки органи потпуно неисправни, то чуло се јавља и он осећа “космички“ бол. Ова истина се потврдила на стотинама примера и ја позивам остале природњаке да посвете пажњу овом предмету, верујући да ће се заједничким и систематским напором постићи резултати од непроцењиве вредности за свет. „

Тесла овде можда најбоље даје опис лажне закачености људског понашања за фазе ФТЕ догађаја, не откривајући, изгледа, сам догађај, његову биполарну структуру! Оно што је од тога важније, јесте да је Тесла открио, уочио, кроз доживљај и перцепцију, глобалну условљеност, свих људи истим спољашњим утицајима! Наравно, нама је сада јасно да је извор овог глобалног усклађеног понашања ФТЕ догађај, посебно тачка опструкције његове негативне фазе, што Тесла с пуно права описује као погрешно схваћену „слободну вољу! Од овог увида застаје дах! Тесла демонстрира крајњи детерминизам људског понашања у спољашњим притисцима, сматравши људе униформним апаратима који једнао одговарају на те импулсе и стога као бића у збалуди у вези са својом „слободном вољом“, јер она не пости, већ само тотално детерминисано понашање које их своди на извођачки аутомат, лишен икакве слободе избора или слободне воље! Другим речима, Тесла је открио исто што и ја, или обрнуто: ја сам открио исто што и Тесла, са једном, не тако малом, предношћу: за разлику од Тесле, ја сам открио да су ти „спољашњи притисци“, „импулси“, „невидљиве везе“ које нас спајају и које од нас праве аутомате у погледу понашања, производећи код свих нас „сличне реакције“, као што сам писао, управо фазе ФТЕ догађаја и тачке конструкције и опструкције у позитивној и негативној фази овог физичког феномена и процеса, који су физичари званично открили тек 1978. године! Тек, ова чињеница као да ми даје за право да сам у поимању физичких и осталих процеса за нијансу чак и испред Тесле, као и у погледу моје „правилне механике“, односно изумитељског и конструкционог рада који је, надам се, тек испред мене (ово треба схватити и као добронамерну духовитост!). Тесла није знао за ФТЕ догађај, али је добро уочио његову детерминишићу природу у погледу људског понашања, али такође и друштвених, али и „свих осталих наших закона и правила“! Наравно, и овде се поклапам у закључцима са великм научником, јер је и моја перцепција да је ФТЕ сведетреминишући и такође, осим људског понашања помињем и „социјалне и културне системе“. Нема сумње да је овај геније, јер био близу потпуне спознаје основне детерминишуће силе природе, а то је ФТЕ догађај, осим у областима које му се приписују, био пионир и у многим другим научним областима. Као што сам поменуо, по мом мишљењу он је пионир и кибернетике, компјутера и роботике, у концепту телеаутоматике. Даље, с обзиром да нагласак ставља на људско понашање и његову општу, глобалну условљеност, можемо га сматрати сигурно и пиониром бхејвиоризма у психологији (иако и он још увек говори о самопосматрању-интроспекцији, као и теорије урођених и условљених рефлекса-на неки начин је и претеча, или се укршта, са оним што се везује за Павлова (шта више, он говори о глобалној, планетарној условљености људског

понашања-што је иста линија мишљења која се може видети и код мене, још од текстова посвећених моментима медија, када сам такође људе упоредио са аутоматима који раде на моменте медија и дотакао се и Павлова...до текстова након спознаје ФТЕ догађаја); даље, теоретичарима медија који су проучавали Маклуна, познато је да је још Декарт развио неку врсту концепта о технологијама као продужецима људских чула, о нашим механичким продужецима (ово је опште познато место-јер Дакарта нисам читао у оригиналу); отуда, није чудо што Тесла такође говори о чулима, о томе како команде из спољне средине људски аутомат добија преко чула; како је људима и технологији заменио места, дошавши идеју да тако и човек може да управља аутоматима као што средина управља човеком, сигурно да је имао и неку представу да и аутомати, аналогно, ако се њима може управљати, имају неку врсту „чула“; како се отворено позива на Декарта и механицистичку теорију друштва, отуда је јасно да је Тесла претеча и самог Маклуна, односно још једна карика у ланцу великих мислилаца (Декарт је један од њих), који су механичке направе сматрали људским продужецима (овде спада и Фројд, који је за технологије наводио да су „људске протезе“-замене за чула и делове тела, другим речима!); да је тако, више је него очигледно у његовим концептима интелигентне технологије (интелигентне средине, како се доскора називало), која иде уз теледириговање.

Међутим, овде је противречно како у исто време наводи и глобалну условљеност у понашању-реакцијама свих људи и извесну ексклузивну предиспозицију посебно осетљивих индивидуа да се у потпуности покоре овим „импулсима“ (мислим да је Тесла разрешавао проблем смрти баш у овом правцу, вероватно сматрајући да веће изгледе на бесмртност имају људи који су потпуно усклађени са овим природним механизмом-а ми знамо да је то ФТЕ догађај! Занимљиво је да сам тек пре неколико дана, кад још нисам био скинуо Теслину књигу са интернета и сам почео да размишљам о томе да ли известан начин опхођења у односу на ФТЕ догађај, и који (!), може допринети дужем животу, сматрајући сигурно да тајна оних који су дуго живели не може бити ни у чему другом до у овом опхођењу спрам ФТЕ! Наравно, како постоје само два начина (оно што сам давно назвао медијско-психолошким типовима, а то су апстрактни и натурални (о чему тек планирам да подробније пишем и објасним их), не знам шта би био бољи избор-јер оба понашања из ФТЕ извиру (у овој идеалистичкој концепцији-у ствраној, познато је, реч је о лажној повезаности и условљености људског понашања, како сам објаснио! Тек, сматрам да је Тесла овде био прилично наивнији (што и не треба да чуди, с обзиром на временску дистанцу од нас): 1. није открио да је ова условљеност лажна (овако нешто ваљда бих могао да приговорим само Николи Тесли!), већ је импулсивно и наивно јурнуо у њу, трагајући, изгледа, у потпуном покоравању овој сили пут ка људској бесмртности (или дужем животу), стављајући себе (и, по њему, и друге сличне људе) и ексклузивну позицију оних који осећају „космичку бол“, када, наводно, други људи, маље осетљиви спрам те силе, ненамерно наруше усклађеност понашања са њом, што код бића која је осећају изаззива „космичку бол“! Низ заблуда и неоткривених односа: 2. нема човека који у понашању није, по природи ствари и генетски, усклађен са ФТЕ догађајем: оба типа понашања и ФТЕ генетских типова, осећа ову „космичку бол“: и апстрактни и натурални!; 3. пут у бесмртност (односно у дужи живот или, што је овде можда тежња ка несвесној метафори-уопште ка опстанку људске врсте!) се не остварује у слепом

покоравању и потпуном синхроном усклађивању понашања са фазама ФТЕ, већ супротно-деструкцијом тачке опструкције и ликвидацијом, на тај начин, лажне компулсивне реакције на опструктивну тачку, чиме се тек добија права условљеност, односно закаченост за догађаја, која сада изостаје, а изостајала је и у Теслино време, када, као што сам писао, овај однос људи и ФТЕ улази у стадијум метастазе и патолошких форми у (лажној!) последици-у људском понашпању, стању природе, друштва, културе, планете итд. о чему сам већ писао! Очигледно је, међутим, што је опет за дивљење, да је Тесла ипак открио бар један ФТЕ тип личности: онај апстрактни, коме је сам припадао и који осећа „космичку бол“, ако га други поремете, што се другима касније свети, има лоше последице по њих! Узвичник сам ставио због следећег: наиме, уочио сам да се особе, које су се, на неки начин о мене „огрешиле“, касније не проводе најбоље; такође, себе бих сврстао у апстрактни ФТЕ тип личности, у исти коме припда и Тесла! Очигледно је реч о правилности, законитости везаној за апстрактни генетски ФТЕ тип личности. Сада сам већ почео да разматрам ова два типа. Реч је амбиваленцији полазишта и исходишта, у вези са оба типа: натуралним и апстрактним. Натурални се потпуно несвесно понаша у складу са фазама ФТЕ догађаја, као сат који је највијен на фазе догађаја, потпуно природно, саживљен са лажном закаченошћу и сав у такође лажној компулсији! Натурални тип је потпуно логички несвестан, односно нема, нити може да има апстрактну, рационалну спознају овог догађаја, јер је са њим потпуно саживљен, несвено усклађен до најмањег детаља у понашању-натурални тип ће у промени фаза догађаја увек одговорити неким видљивим понашањем (углавном се везује са кретање у тачки опструкције, уопште са активност), у овом облику натурални тип никада неће ни промашити ни испустити „правилно“ и правовремено понашање спрам трајања и смена фаза ФТЕ догађаја! Међутим, када би му се предочили логички и рационални аргументи и докази о постојању самог догађаја, натурални тип би то одбио, не могавшти да је појми из објективних, генетски предодређених разлога. Насупрот, апстрактни тип нема „дара“, природно, генетски урођеног, да тачно неком активношћу-понашањем одговара на смену фаза ФТЕ, посебно на тачку опструкције, као да је „игнорише“ у свом понашању! Међутим, за разлику од натуралног, у стању је да је емпиријски (као Тесла, у првим наводима о опажању тачке опструкције!) опази и да је логички-апстрактно појми, протумачи и објасни-да је спозна и образложи! На неки начин, апстрактни тип је екстремна варијанта натуралног и обрнуто (поменута амбиваленција полазишта и исходишта!). Јер, Тесли, апстрактном типу, „космичку бол“ наносио је натурални ФТЕ тип личности. Он то није знао, што је разумљиво и потпуно оправдано: био је више него дојмљен својим открићем бар једног ФТЕ типа, што је, објективно, изузетан ниво спознаје функционисања стварности, те је свака обузетост и очараност овом спознајом довољно оправдање за изостанак и других корисних увида! Такође није знао да натурални тип ову „космичку бол“ доживљава интензивније од апстрактног типа (јер је натурални, више инстинктиван него апстрактни тип), исто као што је, на другом полу амбиваленције, према овој боли и много равнодушнији од апстрактног типа (јер се ова равнодупшност јавља у негативној фази ФТЕ, на коју натурални опет много интензивније приања него апстрактни, те је и равнодушнији! Опет исти односи амбиваленције као код реаговања и апстрактне спознаје (односе ова два типа би било много лакше и адекватније представити у табелама или графиконима): натурални тип снажније доживљава али је и равнодушнији, апстрактни тип слабије доживаљава, али је у исто време

и мање равнодушан него натурални! Међутим, чини ми се да их резултанта не доводи у исти ниво! Тако и поводом било које друге особине, одлике, карактеристике психе или понашња. На пример, натурални тип је изузетан чувар конформистичке линеарности (научне, о којој сам писао, дакле званичне и етаблиране науке), али је истовремено и њен много већи порицатељ (мада прикрива ово!) и сам много нелинеарније биће; апстрактни тип тежи ка деструкцији линеарне науке и тежи промоције нове нелинеарности, а истовремено је мањи порицатељ и стога већи чувар линеарног принципа (од натуралног типа), а тежи нелинеарности у концепту иако је сам више линеарно биће (више од натуралног типа). Итд. итд. Даље, чини се да ова два типа потпуно супротно доживљају фазе ФТЕ догађаја: на пример, расположење се код натуралног типа повећава у негативној фази догађаја, а код апстрактног у позитивној, а депресија опет обрнуто! Међутим, чини се да натуралних има више од апстрактних. Чак и у науци, где апстрактне управо можемо препознати по склоности ка посматрању технологија, механичких направа, медија као продужетака човека (што је тежња супротна њиховој апстрактној природи, сама тежња је више сирова, натурална по себи!), док натурални типови у науци овакве стазе углавном заобилазе, игноришу или им се и подсмевају! На пример, балистика, балистички принцип о томе да граната никада не пада на два иста места: 1. ово је званична наука- интерпретација и доживљај натуралног типа: међутим, апстрактно наравно неразвијена, јер је реч о неразвијеној импресији, јаком доживљају, усхићености сазнањем да граната два пута заредом заправо пада на врло сличним и блиским местима-то је главна порука ове импресије, која стога није довољно асптрактно развијена научна чињеница (отуда све слабости званичне натуралне науке!). Право знање, односно тумачење је следеће: граната два пута заредом пада на места просторно врло блиска! Овде су два сазнања: граната пада на неки реон два пута и то врло близу месту првог удара! Другим речима, натурални тип не очекује да се нешто идентично понови, па се то догоди; апстрактни тип очекује да се нешто опет догоди и то врло налик нечему што се већ догодило, али се то не догађа, односно догађа се у много мањој мери или веома удаљено и другачије од онога што се очекивало. Опет је супротност у односу на натурални. Натурални тип је и много наивнији, али и много лукавији; апстрактни тип је мање наиван, али мање и лукав: на пример, натурални тип је мање свестан да су неке ствари немогуће (наивнији), али и више тога свестан, што показује лукавством и намером да покуша да оствари немогуће; апстрактни тип, пак, више верује у могућност немогућег, али зна да је немогуће, те, не толико у понашању, колико у спознаји одустаје од покушаја-и обрнуто-натурални се много интензивније труди и више се троши у покушајима, али се зато и више повлачи и одустаје схватајући да је нешто немогуће, док се апстрактни мање троши у покушајима, али се и мање повлачи и мање одустаје од немогућег! Итд. итд.

Наша тела су сличне грађе и изложена су истим спољашњим утицајима. Резултат тога су сличне реакције и усклађеност општих активности на којима се заснивају сва наша друштвена и остала правила и закони. Ми смо аутомати које потпуно контролишу силе средине, разбацавши нас унаоколо као пампуре од плуте по површини воде, аутомати који су погрешно схватили резултујућу силу спољњих импулса као слободну вољу. Наши покрети и друге радње служе очувању живота и мада изгледа да смо потпуно независни једни од других, ми смо спојени невидљивим везама.

Отуда, чини се да Тесла греши, ако само једном типу, чини се апстрактном, даје предност у односно на бесмртност, иако је објашњава као потпуно натуралну потпуно усклађеност, хармонију или покоравање детерминистичким импулсима из средине (што је ФТЕ догађај). Наравно, нико није имун на амбиваленцију манифестација везаних за ова два типа. Такође, мени се чини да је Тесла ипак открио ФТЕ догађај, али је толико био узбуђен овим сазнањем (зато што реч о правом и тачном сазнању!), да је сам себи, бар јавно, у напису, порекао тачност овог увида, спознаје ФТЕ догађаја и његове биполарне структуре! Реч је о већ поменутом пасусу где Тесла одустаје, наизглед, од свог увида, наводећи да са нашао у истом проблему као Архимед, који тачку ослонца није могао да пронађе у васиони! На овом месту видимо да је Тесла стварно у ствари био изнео хипотезу о физичкој сили или процесу који има биполарну структуру, али да се одмах од ове хипотезе уплашио (због њене тачности) и брзо је сакрио, наводно је поричући и бојећи је бојом фантастике, начег немогућег! Шта је овде био проблем? У следећем: када је дошао на ову идеју, Тесла је узрок биполарном феномену који је сигурно осећао или га више интелектуално појмио и прептостављао у уоченим емпиријским последицама, тражио у Земљиној ротацији, односно на погрешном месту у природи, што и одговара профилу апстрактног типа-није могао да лоцира где је узрок онога што је уочио-зато је направио опаску са Архимедом-он стално говори и наелектрисању ваздуха, а опет ништа опипљиво до тада није могао да нађе у атмосфери, те је то стога била научна жал, жалио се: последица има, узрок мора да је у атмосфери, али тамо нема ничег опипљивог за шта бих се ухватио и везао последицу, слично као што се тачка ослонца не може тражити у празном космосу-како то да тога нема, када би морало да га буде, питао се Тесла (између редива када се чита). Отуда, он хоће да испровоцира ову силу, однсоно Земљу и њен омотач, хоће да је истера на чистац, да је натера да се покаже, јер зна да је мора бити у ваздуху, у атмосфери, те зато стално говори о „побуђивању“ Земље електрицитетом и сав ке сконцентрисан на овај задатак. Најзад, Тесла и открива оно што је тражио, а то је наиме откриће стационарних Земљиних таласа, а што је само друго (или прво!) име за електромегнетне, радио таласе! Најзад, оно што изазива биполарно понашање у транслаторном кретању Земље (и овде је Тесла претеча и Миланковића и транслације, кретања континената које проситиче из његове теорије), што је он одавно био препознао, јесу ови стационарни таласи које је открио, чије је постојање утврдио! Отуда, на један чак и не толико посредан начин, Тесла је знао да стационалрни или електромагнетни таласи изазивају супротне, биполарне последице, те са стога вероватно и сами морају бити такви, биполарни! Звучи запањујуће, али слободно можемо закључити да је Тесла открио природу (биполарну) једне

појаве, дота раније него што је поуздано открио и доказао да та појава уоште и постоји! А открио је захваљујући уоченим супротним последицама! Појава је електромагнетизам, односно електромагнетни таласи! Отуда није ни чудо, што јединица магнетне индукције, носи његово име, Тесла-а индукција магнетизма је управо оно што се одиграва приликом трансфера магнетног флукса у ФТЕ догађају (чија се снага и данас мери у нТ). Не бих сумњао ни у то да у каснијим Теслиним радовима постоји и јасан опис или наслућивање постојања реконекције магнетних линија, односно линија магнетног поља. Међутим, овде је најважније што је он спознао ову опречну форму (иако у последици), много пре него што је открио и саму појаву-односно најзначајније је што је одавно наслутио биполарну природу једног физичког процеса или појаве. Он је ово увидео још за студентских дана, што му је дало основу да осмисли модел индукционог мотора, односно наизменичне струје, а што се види у речима, „а сада ћу да покренем у супротном смеру“.

Погледајмо још једанпут Теслино откриће ФТЕ догађаја, још док је био студент на Политехничкој академији и уочимо како се овај опис уклапа у идеју наизменичне струје, одакле је произашао индукциони мотор:

„Према једном другом пројекту, много важнијем и привлачнијем, требало би да се добије снага из ротационе енергије земаљских тела. Открио сам да су предмети на површини Земље захваљујући дневној ротацији Земљине кугле наизменично ношени транслаторно у смеру Земљиног кретања и супротно њему. Због овога се јавља промена, која би могла да се искористи на најједноставнији начин да се добије покретачка снага у сваком насељеном делу света. Не могу да пронађем речи којима бих исказао своје разочарање када сам касније схватио да сам у шкрипцу као и Архимед, који је узалудно тражио тачку ослонца у свемиру.“

Тесла овде употребљава реч „наизменично“, у односу на транслаторно кретање и супротност транслаторном кретању, супротно од њега. Узрок приписује Земљиној ротацији и наглашава да се због тога „јавља промена“. Ова промена коју је Тесла уочио јесте промена из позитивне у негативну фаз ФТЕ догађаја! Не може бити речи о другој „промени“, осим о овој. Најзад, он показује да је уочио и особину негативне фазе, односно последицу ове промене-а то је појачана активност, те сасвим природно предлаже и закључује, како је узрок глобалан, наиме Земљина ротација-она изазива ово наизменично супротно кретање које у себи садржи промену, отуда и последица мора бити глобална, односно та појачана активност, коју је уочио да се јавља при промени, може бити „покретачка снага“ за „сваки насељени део света“ (последица је такође глобална, јер је и узрок глобалан-као што видимо, Теслина логика је бриљантна зато што је сасвим једноставна и сасвим одговара асптрактном ФТЕ типу личности!

И Тесла је тражио „тачку ослонца“ за своју теорију или хипотезу, као Архимед, и, одуставши од Земљине ротације, најзад је нашао у стационарним Земљиним таласима, односно у електромагнетним таласима. Отуда, Теслион изум је заиста био генијалан изум-индукциони мотор је заиста репрезентовао ФТЕ догађаја, односно рад тог мотора поклапа се са негативном фазом ФТЕ догађаја и његовим тачкама великих олакшања или опушатања, у шта се

можемо уверити једнсотавним праћењем рада, слушањем рада фрижидера, који управо имају асинхрони Теслин мотор: прекид рада и почетак рада фрижидера, односно мотора фрижидера, одигравају се у тачкама опструкције ФТЕ догађаја! Изум је био генијалан, јер је Тесла био опчињен овом детерминацијом и није стигао да увиди да је реч о превари и обмани природе-оправдано је био ентузијаста! Међутим, Теслина струја је ФТЕ струја, која припада тачки опструкције пред наилазак негативне фазе ФТЕ догађаја. На жалост, она је лажна, компулсивна струја, која из догађаја, у ствари, уопште и не проистиче, управо тако што ствара привид да се јавља или јењава тачно у тачкама опструкције догађаја! Велики геније упао је у замку ФТЕ догађаја: његова телеаутоматика такође је била обмана, што он такође оправдано није могао да уочи: као што нема ланца узрок-последица, који је прижељкивао (ипак је и Тесла изданак типографског доба и типа интелекта уобличеног штампаријом), тако је и даљинско упорављање аутоматима такође привид и обмана: нема директне везе између људске команде и реакције аутомата-реч је само о временском поклапању реакције које се симултано одигравају само зато пшто реагују на исту тачку опструкције ФТЕ догађаја, у већој мери, односно и потпуно независно једно од другог. Кибернетика и компјутинг који ће потом уследити, развијени из теорије емергенције, такође су компјутинг негативне фазе ФТЕ догађаја, на чему сам развио овај модел критике и сада га само применио разматрајући и Теслине идеје. И тада и сада сматрам да треба да направимо нови, прави компјутер. На жалост, чини се да ни Тесла није развио позитивне ФТЕ форме, нити стекао увид у манифестације позитивне фазе ФТЕ догађаја. Време у коме је живео и стварао своје концепте, био је почетни стадијум метастазе односа ФТЕ догађаја и људског понашања, те је стога у свим научним областима и изумима дао само негативне форме, на тај начин потпуно ослепевши људски ум и културу. Теслина струја базира се, користи само „промену“ ФТЕ догађаја, односно тачку опструкције. Отуда, она је прототип лажне и компулсивне енергије и поимања енергије. Она је њен школски пример-на жалост, метастазиране природе. Ни Тесла није осмотрио позитивне форме ФТЕ догађаја, нити је узео у обзир могућност да из позитивне фазе извуче енергију или струје такође. Да и позитивну фазу искористи да из ње извуче електричну и сваку другу енергију. Наиме, Тесла је „промену“, односно наизменичност, поистоветио само са тачкама „слома“ ФТЕ догађаја, односно са тачком опструкције из које настаје негативна фаза. Учинио је слично грешку као и физичари коју су ФТЕ открили 1978. године и изједначили га такође само са тачком опструкције и негативном фазом-тачке „слома“ догађаја за њих су били цео догађај (а највероватније су то и данас). Временски размак измеђеу већих или великих тачака олакшања или опуштања, а које су само тачке опструкције, они су узимали и данас узимају као временски размак између два ФТЕ догађаја. Што значи да позитивну фазу догађаја и тачку конструкције потпуно испуштају из вида. А то опет значи да имају комплетно погрешну представу и поимање самог односа који проучавају и мере најсавременијим научним инструментима. Но, Теслу можемо да схватимо: он је заиста био геније и велики научник, не само свог времена, него и наредних времена, закључно са данашњим. Оно што је савремена физика открила најмодернијим научним инструментима икада 1978. године, као резултат рада бројних тимоваи претходних генерација научника, он је спознао потпуно сам и самостално, вероватно и читав век раније, у доба које је и даље било типографско доба. И томе је дао форму, која наравно да пресликава форму самог догађаја. Тесли се

не може ништа замерити (моје замерке су само моје), с обзиром на епоху у којој је живео и стварао. Не можемо да му приговоримо зашто није открио и позитивне форме ФТЕ догађаја и репродуковао их у својим проналасцима (што значи да је требало да рачуна и на промене које настају у тачкама конструкције иза које се појављује позитивна фаза догађаја (а коју савремени физичари сматрају само неутралним временским размаком између две тачке опструкције, и које једино називају ФТЕ догађајем!). Јер, енергија конструктивних тачака неспорно такође постоји.И она уопште није занемарљива и мала и може да умногоме компензује, замени или надомести енергију која се добија из опструктивних тачака. Но и Тесла помиње извесну „компензацију“, те ћу то поново размотрити, са циљем да нађем неки траг који говори о томе да је Тесла наслућивао и тачку конструкције, у шта не бих сумњао. Нарочито када је реч о тзв. Теслиним зрацима смрти, које је нудио да реше исход Првог светског рата, односно његове идеје о „бежичном преносу енергије“. Ово мора бити израз позитивне фазе ФТЕ догађаја и наслућивање конструктивне тачке. Јер, негативна енергија захтева жице, стога позитивне ФТЕ форме енергије по природи ствари су бежичне, не захтевају жичани пренос, него користе као директан проводник сам ФТЕ догађај или ФТЕ појас око Земље-што верујем да је Тесли могло да буде познато. Отуда, не би ме чудило уколико је Теслин зрак смрти исти онај зрак који сам ја произвео у експерименту са огледалом-када сам ухватио у огледало позитивну фаз ФТЕ и добиом одблесак, сенку или како сам га назвао „зрак“, јачи од гама зрака, по мом мишљењу! О Теслиним зрацима смрти мислио сам када сам добио зрак у том експерименту. Он је то имао још у визији електромотора, јер је познато да код њега ротор може да се окреће и ако нема жичаних намотаја. Међутим, као да је ово половично развијено. Отуда, ја сам одмах предложио уређај који ће давати и енергију тачке конструкције, упредо са енергијом тачке опструкције-односно апарат који би у исто време био и генератор и електромотор. Отуда сам развио модел затвореног енергетског система који даје универзалну енергију, не само као збир свих познатих енергија, него и као нови квалитет. Тај апарат био имао статоре генератора и електромотора, као и њихове роторе. Кад је покретач система струја, њен пут је следећи: статор електромотора-ротор генератора-статор генератора-ротор електромотора-из апарата „излази“ механичка енергија, однсоно у наставки кинетичка, односно потенцијална...светлосна (јер је реч о електромагнетном зрачењу), радијациона, односно нуклеарна енергија (јер је електромагнетизам нуклеарно зрачење, радијација), радио-таласи, електромагнетне фреквенције итд. Речју, апарат емитује, производи Универзалну енергију. Он је перпетуум мобиле-када се једном стави у погон, његов рад не престаје, а то се остварује тако што се између ових елемената ствара затворено енергетско коло, слично као струјно коло. Управо оно што је Теслин професор замерио свом студенту да хоће да створи-перпетуум мобиле. Ефекти овог апарата такође су универзални: он је и осветљење и грејно тело; и пећница и бојлер; и телевизија и штампа; и радио и телефон; он покреће точкове, изазива кретање итд. Као што сам описао у претходној визији комуникације: просторно удаљени саговорници виде се и чују као да су једно поред другог. Наравно, да би апарати могли да раде на овај апарат, или ФТЕ мотор, морају да буду промењени и да му се прилагоде, слично као што су се прилагођавали индукционом мотору. Довољно је да га ставите на једно место у кући и он ће кностролисати, сам од себе, све врсте енергија које користите (на пример, ФТЕ шпорет ће стално бити укључен у садејству са ФТЕ мотором, без опасности да се прегреје или прегори, тако да бисте могли увек да

га користите-без потребе да се загреје рерна или рингла-што би много убрзало и олакшало спремање хране. Тако и бојлер, на пример и други слични кућни уређаји, фрижидери, клима уређаји, грејање итд. Такође и медији, ФТЕ мотор би био све: и ваша слика-ТВ и ваш звук-музика, телефон и ваш текст-штампа, новине, крајње индивидуализовани (поводом овог термина поново ћу се упоредити са Теслом) или персонализовани медији (то је суштина и Теслине визије-он је говорио о индивидуализацији медија, његовог „светског система“, што је подразумевало да добијате индивидуално садржаје само за вас-такође, тада, телефон, телеграф, музику, писане и куцане податке-текст итд.-другим релима, Тесла је говорио о персонализованим медијима, као што су компјутери персонални, лични рачунари итд!), али у исто време и крајње глобални или глобализовани (ово је била суштина мог концепта индивидулаизације поводом медија-извео сам је само из уско тумачене глобалне димензије медија!) медиј, односно ФТЕ мотор. Уз помоћ њега бисте могли да видите сам ФТЕ догађај: помоћу њега да будете на било ком догађају у свету (на пример, на некој утакмици, без потребе да вам је телевизија или интернет преноси), да фотографишете Марс само за своје потребе, чак и да путујуте васионом, као што сам већ описао (односно међупланетарним магнетним пољем које такође карактерише ФТЕ догађај-те ако имате увид у сам догађај, онда можете и да путујете васионом! И то у крајње индивидуалном аранжаману, или групно, ако вам се прохте, са неким у друштву итд, а све то без класичног васионског брода, ракете или неког другог свемирског превозног средства). Наравно, ФТЕ мотор све енергије и преносе које користите контролише и омогућава бежично, бежичним путем, користећи само ФТЕ догађај као проводник.

Међутим, модел овог апарата који сам развио у глави, уопште није случајан: наиме, овде елементи нису у статору, него на статору! Енергија се ствара у празном простору унутар статора, док су сво остали елементи, односно „ротор“ као проток енергије, не у њему, него на њему, на статору! Овакав модел ствара позитивну ФТЕ форму енергије. Ако га ставите на сто и сачекате ноћ, он ће почети да одаје светлост, зрачиће светлошћу из празнине унутар празног статора, претвориће се у светиљку, сијалицу, осветљење итд.

Зашто није случајан? Зато што већ извесно време као компензацију за исзостанак претераног и уобичајеног кретања, ходања, користим позитивну форму енергије, конкретно она позната испупчења, тврда грумења земље на трави, за које сам открио да су обрнути куглични лежајеви! Отуда, ако прави куглични лежајеви служе, између осталог и да буду точкићи и омогуће кретање, отуда и обрнути куглични лежај може да створи утисак као да се кретало, као да се ходало, ако се голим стопалом трља о ово избочење, облу грумуљицу земље, као да се стопало масира! На скејт борду табан не померате, носе вас точкићи, који су куглични лежајеви, у ствари! Отуда, избочења на земљи су обрнути куглични лежајеви, точкићи скејта који вире из земље! На њима трљате табана, масирате их и добијате сличан осечај и ефекат као да сте пешачили извесну дистанцу, као да сте ходали или сте се кретали. Седећи у трави, овог лета, открио сам како су стари народи (као на пример Стари Римљани), открили куглични лежај (а познавали су га!). Наиме, отпала јабука направила је природно удубљење у трави-у земљи, односно лежај. Ако седите, боравите у природи, вама ће нога, табано махинално да крене на ово јабуку и почечете да је покрећете у удубљењу, али тако да она не искочи. Одатле закључујуте да ова

јабука може да буде точкић који ће вас првозиити, па узмете и направите вештачке „јабуке“, односно куглице, издубите вештачка удубљења у дрвету, у њих ставите куглице и добијете зупчаник, ланац за бицикл, кугличне лежајеве као средство и за превоз! Отуда, грумуљице земље о кој такође махинално трљате гола табана током топлих летњих ноћи, такође су куглице, али које нису у лежају, него су испупчене, вире из земље. То убрзо схватите и повучете паралелу са куглицама ун удубљењу, схаватјући и да су ово куглице истог типа, само ка напољу, ка споља, а не у лежају! Отуда, схватите, даље, да ако дуже време тарете табано о ову избичену куглицу, биће вам исти ефекат као да сте се возили, на пример скејтом, уопште као да сте ходали или се кретали! Тако, ова активност може да вам служи као компензација за изостанак самог ходања или кретања (али опет ссмо денекле). Наравно, схватите да је реч о позитивној ФТЕ форми кугличног лежаја, док је јабука у удубљењу била негативна форма.

Тако, позитивна ФТЕ форма енергија може да донекле замени, да компензује негативну форму енергије. Даље, ако се ротор генератора окреће помоћу зупчаника или помоћу кугличних лежајева, онда се за позитивни ФТЕ мотор треба да искористе испупчени, позитивни куглични лежајеви! У преводу, у ФТЕ мотору ротор (систем протока енергије са његовим елементима) неће се налазити у статору (као куглица у удубљењном лежају-то је негативна ФТЕ форма кугличног лежаја), него ће бити на статору, биће избочени ротор (тако ће имитирати избочену куглицу или позитивну ФТЕ форму кугличног лежаја!). Отуда, у ствари добијамо позитивни ФТЕ мотор. За разлику од негативног ФТЕ мотора (Теслина школска струја), који енергију спроводи изван система, изван апарата (обрће пропелер, ствара механичку енергију, рад). У позитивном ФТЕ мотору енергија се не избације ван система (не видно), већ се ствара у празнини статора, у коме нема ротора, већ му се ротор налази на површини, на врху! Како је негативном ФТЕ мотору потребно жично развођење енергије, позитивни мотор енерегију створену, сконцентрисану унутар празне љуске статора, унутар његове празнине, преноси и контролише потпуно бежично! Наиме, сигурно се понаша слично као зрак који сам добио, за који такође није потребан преносник! Сматрам да би овај систем био за нијансу савршенији него систем „високонапонског предајника“ који је креирао Тесла, а који није ништа друго до позитивна ФТЕ форма енергије, позитивни ФТЕ мотор, с обзиром да је остварио бежични пренос, а оваква врста преноса се остварује само са позитивним ФТЕ формама енергије! Ако се сада сетим Теслиног описа овог предајника, видећемо да тамо помиње елементе који су распоређени на његовој површини (баш као моја идеја о ротору, систему са елементима, на статору, а не у статору!), са распоређеним напонима! Нема сумње да је Тесла створио неку врсту обрнутих кугличних лежајева, односно позитивни ФТЕ мотор! Овакав мотор ствара универзалну енергију и преноси је и контролише бежичним путем, јер му је таква, позитивна, форма и природа. Међутим, као што сам навео и претпостављао и раније, снага ФТЕ форми и ФТЕ енергије је и већа од негативних форми и енергија и обухватгнија-навео сам да ФТЕ мотор производи све врсте енергија и зрачења, односно Универзалну енергију и може све да супституише. Сличан опис даје и Тесла. Наиме , његова визија „светског система“ далеко превазилази могућности данашњег негативног интернета! Јер, Тесла говори и о интегрисаној контроли и свих навигација помоћу светског система и, такође слично мени (или обрнуто), говори о поесбним „светским системима“, баш као и ја о креирању посебних, нових апарата за ФТЕ мотор!

Иако сам прочитао, прексиноћ, опис „светског система“, мој опис који сам дао је независно настао и оригиналан је! Али, у многоме се поклапа. Ни ја нисам схватао поједине делове и описе овог система (на пример, управо навигација, или навијање атомских часовника-што је несуњиво асоцијација на нуклеарну енергију, слично као код мене!), св е док управо сада док ово пишем нисам схватио да је Тесла развио позитивни ФТЕ мотор, односно позитивну ФТЕ форму енергије! Између осталог, то је разлог што га натурална (а официјелна) наука не разуме нити масовно примењује његову позитивни индукциони мотор! Стога, сада је сасвим разумљиво зашто Тесла „светски систем“ и „високонапонски предајник“ стваља изнад индукционог мотора, сматрајући га већим и важнијим његовим открићем и изумом! Управо, опис „светског система“ није било предсказање интернета или мобилних телефона (исувише би то било ситно за генија какав је Тесла!) 100 година пре њихове појаве, већ је опис једног бежичног, енергетског система од којег је савремена цивилизаиција, у 2012. години, удаљена 100 и више година од реалиазације-наиме, онолико дуго све док и даље буде превиђала позитивну фазе ФТЕ догађаја!

Нешто што је Николи Тесли, и те како било познато.

Леонид Зувић, 3-4.9.2012. године

Из чланака

“Every living being is an engine geared to the wheelwork of the universe. Though seemingly affected only by its immediate surrounding, the sphere of external

influence extends to infinite distance. There is no constellation or nebula, no sun or planet, in all the depths of limitless space, no passing wanderer of the starry heavens, that does not exercise some control over its destiny—not in the vague and delusive

sense of astrology, but in the rigid and positive meaning of physical science.

More than this can be said. There is no thing endowed with life—from man, who is enslaving the elements, to the humblest creature—in all this world that does not sway it in turn. Whenever action is born from force, though it be infinitesimal, the cosmic

balance is upset and universal motion result.”

“Thus, everything that exists, organic or inorganic, animated or inert, is susceptible to stimulus from the outside. There is no gap between, no break of continuity, no special

and distinguishing vital agent. The same law governs all matter, all the universe is alive.” “HOW COSMIC FORCES SHAPE OUR DESTINIES”("Did the War Cause

the Italian Earthquake"),by Nikola Tesla, New York American, February 7, 1915

“This realistic aspect of the perceptible universe, as a clockwork wound up and running down, dispensing with the necessity of a hypermechanical vital principle,

need not be in discord with our religious and artistic aspirations—those undefinable and beautiful efforts through which the human mind endeavors to free itself from material bonds. On the contrary, the better understanding of nature,

the consciousness that our knowledge is true, can only be all the more elevating and inspiring.”

Овај последњи цитат заслужује осврт. Надам се да ми читалац неће замерити што ћу бити полемичан и што ћу се „правити паметан“ спрам научника какав је био Никола Тесла. Међутим, Теслино мишљење, исказано у овом пасусу, о томе да наше уметничке и религијске аспирације нису у надлежности „точка универзума“, или „васионског сата, часовника, који јури горе доле (овде је можда перцепција биполарне структуре ФТЕ, јер ништа друго осим ФТЕ догађаја не може да буде тах свеодређујући космички чинилац), да им успева да избегну његово дејство и остану слободне, као и прироса, велика су заблуда. Управо супротно, као што сам показао у неколико ранијих написа, уметничко стваралаштво, као и религијски концепти и пракса, показали су се међу најосетљивијима на рад овог космичког точка или часовника (ФТЕ догађај). Такође и природа: ко се нада и очекује да у природи неће наићи на подређеност понашања фазама ФТЕ догађаја, да је природа оаза блажености и чедности која све то превазилази, такође је у великој заблуди, јер и сама природа и све у њој осетљиво одговара на откуцаје часовника ФТЕ догађаја. Када је реч о уметности, подређеност уметника супротним фазама догађаја, најбоље је представио Маклуан, са својом више него тачном тврдњом да су о утицајима медија (у погледу топло-хладно), уметници били ти који су оставили највише научних закључака и трагова! Како смо повукли изузетну прецизну паралелу између овид парова супротности и фаза ФТЕ, закљућак се сам намеће: ни религија ни уметност нису ништа мање подређени космичком часовнику ФТЕ догађаја, од било чега другог.

„Yet the very fewest among us are able to trace their actions to primary external causes.“

Ово мишљење је, како смо видели, типично за Теслу. Он сматра да је веома мали број људи способан да усклади своје понашање са овим часовником. Наравно, овај утицај не може да избегне ништа што је живо на планети Земљи. Како сам навео, иза овог става који Тесла више пута понавља, крије се откриће само једног ФТЕ типа личности, вероватно апстрактног, коме је и сам припадао.

Најзад, Тесла и сам себи противречи, што потврђује тачност наведеног става о сведетерминираности:

„Every living being is an engine geared to the wheelwork of the universe.“

...али сам мали број успева да га открије...ово је смисао Теслиног тврђења, али опет погрешно. Јер не може бити да је људско биће вођено у понашању спољним утицајима, без своје слободне воље, а да се несвесно не понаша у складу са тим утицајима. Правилније би било да је закључио да је веома мали број људи у стању да интелектуално открије и спозна ову условљеност спољашњим утицајима, док јој се сви на нивоу понашања безусловно предају, што несвесно (већина), што са свешћу о предаји (мањина). Такође, како је спољни утицај већ трасирао начин понашања, опет би било тешко, чак и након свесне спознаје, слободном вољом и њеном снагом трасирати правилан пут, односно понашање спрам ове силе. А то је физички феномен континуиране

реконекције линија магнетног поља Земље, што независно, интрисично унутар поља, што индукционо, у сусрету са соларним ветром, где се те реконекције одигравају у граничним просторима магнетосфере, који се називају магнетошит, магнетопауза, магнетотејл и бов шок. Ово је „космички часовник или точак“, чије је дејство на сва жива бића Тесла био спознао (иако, изгледа, без идентификације и самог ФТЕ догађаја као извора ове детерминације).

У овом пасусу Тесла описује (људске „акције“, односно активност или понашања), оно што сам назвао лажним или псеудо компулсивним одговором на феномен магнетне реконекције.

„1. The human being is a self-propelled automaton entirely under the control of external influences. Willful and predetermined though they appear, his actions are

governed not from within, but from without. He is like a float tossed about by the waves of a turbulent sea.“

...иако изгледају да су резултат слободне воље и да нису условљене, детерминиране, његове акције (понашања) су вођене не из њега самог, него изван њега (споља)...

Међутим, у следећем принципу, Тесла демонстрира његову генијалност: наиме, овде је садржана визија правог компјутинга, за коју се сам залажем! Отуда ми је овај Теслин закључак изазвао највеће дивљење и усхићење! Наиме, из ранијих текстова може да се види да савремени компјутинг (компјутере и компјутерске системе) сматрам само као израз негативне фазе ФТЕ догађаја (јер је и изникао из теорије емергенције). Отуда, како сам објаснио, нема праве везе између људских-компјутерских команди (програма) и одговара, радњи или понашања компјутера! Та веза је псеудо веза и не заснива се на препознавању команди и програма, него на једноставном механизму преклапања радњи у тачки опструкције догађаја магнетне реконекције. Сам изум компјутера у себи је садржао јаз, раскорак, размак, или оно што сам назвао дефлексију између људског управљања-кобернетике, компјутерских програма и команди и самог извођења радњи или операција од стране компјутера. Са најновијим моделима компјутера и компјутерских система, ова дефлексија се само повећала, што наука несвесно компензује невероватним наводним брзинама или снагама компјутера (одлазећи и удругим областима на „нано“ нивое-што је такође индикатор овог покушаја компензације незнања и нечега што је лоше створено, као и сопствене слабости и немоћи спрам једине силе или интелигенције која се иза овох процеса помаља: израстање опструктивне псеудо интелигнеције и једне праве опструктивне цивилизације-која сама себи не дозовољава развитак и напредак) стварајући митове и бајке о настанку вештачке, комјутерске интелигенције, или о не знам каквим могућностима и компјутерским брзинама, као и медија на њима заснованим и са њима помешаним. Ово је овако зато што праве везе између копјутерске команде и операције коју машина на основу те команде врши нема. Отуде, могућности компјутера за прикупи, архивира, дистрибуира, обради итд. информације, у суштини су све мање, онолико колико

се тврди да су компјутери бржи и савременији-могућност обраде информација пада! Такође и расте све већа независност како компјутера, тако и команди једних спарм других и развија се једино компјутерска опструктивна и стога псеудо интелигенција, која вероватно може бити само и једино опасна. „Прави компјутинг“ (слично правилној механици) за који се залажем претпоставља стварнију и директнију везу између команди и извршавања команди, а која се може постићи само деструкцијом тачке опструкције, односно управо свесним усмеравањем понашања ка тачки опструкције, чиме се стање псеудо понашања превазилази и постојања, опстајање уопште и чува. У том случају, компјутер би довели близу нивоа људске интелигенције, или понашања стварно интелигентног робота: наравно, тада би видели да је његова брзина много мања од садашње негативне компјутерске форме, али да је учинак овако изазване операције, одговора или акције, много снажнији и постојанији у времену и простору (тако и у могућности обраде информација), него што је то негативна компјутерска форма. У овој позитивној компјутерској форми, изненадили би се када би видели да машина стварно показује особине људског ума и интелекта. Наравно, оно што би нам сигурно на почетку било смешно, увидели би да она ипак прави фундаменталну погрешку и неразликовање садржине од форме. Тиме би била још далеко од тога да створи сопствену, независну интелегинецију налик људској, или потпуно као људска, али би у способностима прикупљања и обраде информација, као и математичких рачуна итд. (за шта су је људи и створили), ова позитивна компјутерска машина (за рачунање) била би кудикамо успешнија од садашње негативне компјутерске форме. Потоња је сва у тачки опструкције догађаја магнетне реконекције, док би позитивни компјутер био креиран тако што би претходно опструктивна тачка била ликвидирана, на начин који сам предложио: свесно, циљано усмеравање понашања ка тачки опструкције. Тако, ово би можда могао да реши једноставан компјутерски програм! Наиме, да се у сам негативни компјутер унесе програм који понашање компјутера усмерава ка тачкама опструкције догађаја реконекције, по временској структури догађаја коју сам дао!

Као што сам навео, следећи Теслин принцип у свему потврђује моје наводе о изостанку праве везе између команде и операције у савременим компјутреским системима, односно о растућој дефелексији унутар самог система компјутинга (а што значи распадање, растакање истог), као вероватно и у структури људског мозга, с обзиром да је теорија емергенције на компјутере само пресликала негативну слику функционисања људског мозга, само ону у негативној фази догађаја магнетне реконекције.

2. There is no memory or retentive faculty based on lasting impression. What we designate as memory is but increased responsiveness to repeated stimuli.

Другим речима, нема наше свесне, циљане, изабране везе са нашим фунцкијама (овде је реч о сећању). Сећање је само аутоматски одговор на спољни стимуланс који се понавља. Како сам показао на примеру феномена визија код самог Тесле, ове реакције углавном су одговор на тачку опструкције догађаја реконекције и стога су лажне или псеудо реакције. Праве везе, како нам било јасније, са Теслиним „космичким часовником или точком“ нема, већ је реч

о лажној, псеудо (чак и компулсивно-чак је и компулсија овде псеудо реакција!) компулсивно аутоматској реакцији! Аутоматске реакције нема! Када би је било, и да би је уопште било, она се не би одигравала у тачки опструкције магнетне реконекције. Ово може да се пренесе и на компјутере. Наравно, други део овог принципа јесте један идеалан конструкт. Да би се сећање успоставило, или то да компјутер стварно буде у вези са човеком и да одговара на његове команде, потребно је да не почнемо да се сећамо баш и тачно у тачки опструкције догађаја магнетне реконекције (што је сада једина времеснка тачка када интензивније размишљамо, или када привизвамо сећања итд), већ независно спрам ње! Овај закључак открива нам још један трагичан увид: ми немамо нити колективно сећање нити памћење, или оно што зовемо историјом-губимо је: ово сећање све више нестаје и губи се у расту, увећању дефлексије унутар самог догађаја магнетне реконекције...

Следећи Теслин принцип деметерминације је истог реда и врсте и вероватно још упечатљивији:

3. It is not true, as Descartes taught, that the brain is an accumulator. There is no permanent record in the brain, there is no stored knowledge. Knowledge is something

akin to an echo that needs a disturbance to be called into being.

Оно по чему се магнетне реконекција препознаје и оно што је изазива и карактерише названо је „дистурбанцијом“ магнетног поља. Тесла употребљава исти термин, што само значи да он осећа откуцаје овог феномена (иако га можда нигде није навео прецизно као физички процес магнетне реконекције). И на основу овог пасуса, видимо да су оправдана моја страховања да савремени комјутерски системи нису у стању, између осталог, са похаране информације уопште, а камоли онај број који им се наводно приписује! Нема похрањеног знања, тврди Тесла, с пуним правом! Другим речима, нема ни колективног сећања и памћења које зовемо историјом! Наравно, трећи исказ опет је идеална конструкција. Свега овог нема зато што је та „дистурбанција“ управо тачка опструкције магнетне реконекције, те као таква није способна да испровоцира прави „ехо“ претходног знања, искуства, већ га „производи“ у форми лажне, псеудо компулсивне реакције. А што значи да правог похрањеног знања ни немамо. Отуда имамо синдром компулсивног (налик, псеудо) произвођења све невероватнијих псеудо (а официјелних) научних теорија и „доказа“, чије је трајање као у звезде падалице, јер тражи да се замени новом „сензацијом“, чиме се прошлост, претходно стање брзо брише, заборавља...

4. All knowledge or form conception is evoked through the medium of the eye, either in response to disturbances directly received on the retina or to their fainter secondary effects and reverberations. Other sense organs can only call forth feelings

which have no reality of existence and of which no conception can be formed

Овај Теслин принцип детерминације је провокативан. Наравно, тешко се може супроставити тврдњи да чуло мириса или укуса не може да формира интелектуалне или апстрактне концепције, да буде њихов извор. Опет, он превиђа један значајан феномен, који се назива синестезија (или синергија) или међуделовање чула, а чија је жртва сам био. Међутим, оно што је овде важније јесте посредан доказ у прилопг тачности тврдње о дефлексији наших чула.

Нонцептуалне форме знања формирамо само кроз медиј ока, тврди Тесла. Ово чуло, опет, условљено је спољним утицајима или „дистурбанцијама“, као претходно и знање. Другим речима, око се „побуђује“ истом оном тачком опструкције, у тачки опструкције магнетне реконекције. Реакција ока, међутим, такође је лажна или псеудо компулсивна реакција, у којој изостаје веза између органа чула и оног што се тим органом осматра, односно онога што у тај орган пристиже по аутоматизму (који такође изостаје, и он је идеална претпоставка). Током позитивне фазе ми смо као хипнотисани, успавани, у негативној фази (као што сам.писао недавно на примеру вештачког светла или светла летелица на ноћном небу) превише „будни“ са превише изоштреним чулима, па и видом. Наравно, све је ово лажно. У оба случаја наше стање је ближе слепилу, него виду, јер ове крајности у нашем чулном доживљају указују, указују и другачије се називају дефлексија чула, и одговарају степену дефлексије магнетне реконекције, односно електромагнетне реконекције. Те како је електромагнетизам исто што и светлост, а светслост једина провоцира око, а јавља се као дефлексија магнетне реконекције, онда је и наше најваћније чуло веома дефлектирано. Другим речима, ретина ока хомо сапиенса, нестаје, распада се, труне... Јер нама се и зенице скупљају и шире по временској структури (14-17 секунди или можда 11-15, али пре први однос), што је довољно илустративно за стање у коме се налазимо.

У следећем принципу Тесла излаже једну идеалну конструкцију или жељено стање. Наводи да светлост на ретину пада линеарно, праволинијски, под правим углом. Међутим, ми ћемо видети да она на ретину не пада ни под каквим углом уопште, а камоли под правим углом! Отуда, Декарт је овде на бољем путу од Тесле, када говори да су перцепције ума илузије! Светлост на ретину пада у дефлексираним осцилацијама (које нису праве, већ искривљене, криве линије, нелинеарно простирање) од 13 и 4 секунде, што значи никако као један монолитни, праволинијски сноп. Отуда, изостаје веза између објеката и органа чула, ока. Њега, суштински, отварамо на сваких 13 секунди и држимо га отвореним свега 4 секунде, када примамо појачане устике-зато што смо претходно били као успавани. То говори да велику већину времена проводимо као несвесна бића, односно да смо велику већину времена несвесни, потпуно дефлексираних, растројених чула и могућности опажања. Отуда, око није у могућности, није способно да створи апстрактни или концепт знања и да га као такво отпреми у ум, а без пратећег ефекта дисторзије-што је у ствари дефлексија! Тесла је овде у оправданој идеалистичкој заблуди: на ретини се не ствара тачна или верна репродукција спољне форме, већ искривљена или дефлексирана, макар и у форми праве линије, која је зато псеудо или лажна, компулсивна права линија (наговестио сам читаоцу да узме у обзир могуће погрешке које извиру само из амбивалнеције и да се држи само тога да је полазно да линеарни ефекат произлази из нелинеарне форме, а нелинеарни из линеарне) . Ово је пример за примену чисте правилне механике, како сам је објаснио. Једина линеарна представа били би нелинеарна форма на ретини! Она би била једино тачна. На излазу, она би дала линеарно жељено виђење, које би било нелинеарно, односно оно које би омогућило да се види сама дефлексија магнетне рекенкеције (конкретно, сви положаји у простору датог осмотреног објекта). То би се постигло само ако би постојала стварна веза између органа

чула и осмотреног објекта, а она би постојала тек онда ако главу и поглед не бисмо окретали ка неком објекту само и тачно у тачки опструкције догађаја магнетне реконекције, што је сада једини случај. Ако бисмо свесно и циљано окретање главе и погледа усмеравали да се одигра у тачки опструкције, ми бисмо умањили дефлексију нашег чула и имали правилније виђење и чулни доживљај реалности онакве какве она јесте, а те је дефелектирани вид. Само тада би наша ретина била функционална, односно као око као орган уопште сачувано. Овако, на око објективно пада нелинеарна представа односно светлост. Међутим, због наших предубеђења о томе шта и како треба да видимо, ми сами додатно излажемо притиску наша чула, односно формирамо доживљај у оном смеру у коме смо учени, који је очекивани, али који не постоји. Тако живимо у самозаваравању и илзијама, у лажи. У ствари, много више не гледамо, него што гледамо, јер нам је ретина скоро потпуно нефункционална. Отуда дисторзија или дефлексија свих наводних концепата која улазе у ум, односно мозак Још прецизније, наш мозак и не добија обрађену информацију од чула о спољној средини, спољна форма не да у мозак не стиже у тачној репродукције, него у њега уопште и не утиче, уопште и не стиже! Отуда нам се мозак претвара у празну љуштуру, односно као орган одумире, због повећане дефлексије, дисторзије утисака које преко чула добија, а која је последица увећања дефлексије унутар догађаја магнетне реконекције. Као што сам више пута наговестио, као жива врста ми нестајемо, изумиремо или одумиремо, у процесу који сам назвао ФТЕ мутација или патологија-изазвана неометаним дејством догађаја магнетне реконекције посебно у протеклих 100 и нешто више година, постепеним увећањем дефелскије унутар самог догађаја који се рефлекстује на живот на Земљи. Отуда, то је једина последица у свим људским односима и областима и понашањима. Теслина визија исте овакве револуције коју је засновао на линеарном падању светлости на око остаје само идеалистичка, утопија која у реалности доживљава своју негативну или супротну верзију антиутопије.

5. Contrary to the most important tenet of Cartesian philosophy that the perceptions of the mind are illusionary, the eye transmits to it the true and accurate likeness of external things. This is because light propagates in straight lines and the image cast on the retina is an exact reproduction of the external form and one which, owing to the mechanism of the optic nerve,

can not be distorted in the transmission to the brain. What is more, the process must be reversible, that in to say, a form brought to consciousness can, by reflex action, reproduce the original image on the retina just as an echo can reproduce the original disturbance If this view is borne out by experiment an immense revolution in all human relations and departments of

activity will be the consequence.

У овом чланку, Тесла нас застрашује прорачунима о тачним физичким утицајима на човека, као биће које је тим спољним утицајима детерминирано и претворено у пуки аутомат. Дотиче се Земљине ротације и искривљене путање у о односу на осу (еклиптика), као и транслаторносг кретања, са жељом да нам укаже на променљивост спољашњих услова, на њихову релативност и несталност. На овом месту, изричито помиње и промене у флуксу енергије, тако да се ближи и конкретном појму магнатног флукса, односно трансфера магнетног флукса или индукције магнетног поља, који се одиграва у догађају континуиране магнетне реконекције. Заправо, како је показано, истовремено сас трансфером магнетизма, у овом се догађају одиграва и трансфер енергије, флукс

енергије или њен проток, као енергије соларног ветра, карактера и особина соларног ветра. Отуда, термини које Тесла овде употребљава у многоме наличе на вокабулар који сам сусрео у текстовима савремених физичара на тему ФТЕ догађаја (трансфера магнетног флукса). Ако узмемо у обзир моје пређашње сумње да је Тесла открио овај догађај управо када је као узрок „сломова“ или „промена“ које је уочио узимао Земљину ротацију, да то чини и сада, да говори о варијабилности услови, као и отворено о флуксу енергије (који је саставни део ФТЕ догађаја), онда све више изгледа да је Тесла открио и сам догађај магнетне реконекције, да га је описао у последицама и манифеастацијама, иако га можда није конкретно тако и назвао. Отуда, то се збило којих најмање 61 годину (члана је из 1917. године) пре званичног открића овог феномена у 1978. години. Мени само није јасно како су научници са МИТ устврдили да Теслин рад, на крају крајева, уопште није толико оригиналан? Можда зато што им је превише блиско звучао речник и научна терминологија коју је само он користио, а то што је то било пре шест или више деценија, или и пре читавог века-занемарљиво је, односно отуда да баш и није било толико оригинално (јер су они исто сазнали, само 100 година касније! Какве ли ироније!). Међитим, истина је да је Тесла и даље недостижан, јер је он управо овим силама подарио опште детерминистчко својство, што је заправо и једина истина, а што савремени физичари, поготово из земље у којој је стварао, у највећој мери или превиђају или игноришу као могућност, те тако тај ефекат нити узимају у разматрање.

But this is not all. The whole`solar system is urged towards the remote constellation Hercules at a speed which some estimate at some twenty miles per second and owing

to this there should be similar annual changes in the flux of energy, which may reach the appalling figure of over one hundred billion foot pounds. All these varying and purely mechanical effects are rendered more complex through the inclination of

the orbital planes and many other permanent or casual mass actions.

...требало би бити, сличних годишњих промена у протоку енергије...

„He receives the energy of the sun's rays in varying intervals at a mean rate of about forty foot pounds per second, and is subjected to periodic bombardment of the sun's particles, which pass through his body as if it were tissue paper.“

Овде је више него јасно да Тесла, потпуно рутински, говори о природи ФТЕ догађаја, описујући сам догађај (који се дефнише као процес реконекције линија магнетног поља Земље са соларним ветром који долази а Сунца и који, осим утока магнетизма има и енергетски аспект, који подразумева уливање честица из соларног ветра, јона, протона и електрона, који чине кашу хладне и топле соларне плазме, малик оној у самом Сунцу и коју данашњи физичари мере уређајом спектограмом!). Сунчеви зраци који на Земљу падају у променљивим временским интервалима, као и периодично бомбардовање Земље Сунчевим честицама, више су него очигледни описи догађаја магнетно (соларне) реконекције! Ако упоредимо најновије чланке на тему ФТЕ догађаја из 2012. године, са овим Теслиним текстом из 1917. године, не само да ћемо видети да постоје велике сличности у погледу овладаног, а сада подразумеваног знања у утицања честица Сунчеве плазме у Земљино магнетно поље преко спајања линија магнентог поља Земље и магненог поља соларног ветра, односно Сунца самог, него да је у многим аспектима овај Теслин рад и много испред!

....честице са Сунца (јони и електрони који стварају такође наизменичну, као и сам догађај што је, хладну и топлу плазму), које кроз људско тело пролазе као кроз лист папира...

Но, заиста, ште је то толико оригинално било у овом спису из 1917. године?

Моје сумње, с којим сам почео ово мало истраживање, да Тесла мора да је познавао и открио и ФТЕ догађаја или догађај магнетно-плазма реконекције, сада су потпуно потврђене! Он је открио његову природу: да се реализује у фазама, периодично или у променљивим временским интервалима, како је наводио; да изазива проток енергије и трансфер плазме из соларног, сунчевог ветра или олује у Земљину магнетосферу или атмосферу. Чак и односу на ближе савременике, он је био у предности. Наиме, прво теоријско предвиђање о постојању појаса између магнетосфере и соларног ветра-магнетопаузе (односно можда и саме магнетосфере?), дато је још 1932. године. Тесла је и више од тога говорио и писао најмање 15 година раније, што је такође много.

„The air is rent with sounds which beat on his eardrums, and he is shaken by the unceasing tremors of the earth's crust. He is exposed to great temperature changes, to

rain and wind.“

Овде Тесла говори о Земљиним „треморима“, који потресају, дрмају његов аутомат-човека. Нешто слично сам описивао када сам хтео да дочарам дејство смена фаза ФТЕ догађаја, које наликује тренутку када авион атерира, додорне тло, или земљотресу, или удару астероида или метеорита, или оном подрхтавању које изазива експолозија атомске бомбе. Такође и он се, као и ја, дотиче дефлексије температуре, говорећи о великим температурним променама, односно мислежи на разлике, као и о климатским променама, којима опет као узрок види више догађај реконекције (и разлитими феноменима који из њега простичу или који су његов саставни део), него неким другим узроцима, који су данас на мети званичне науке! Тесла је очигледно говорио о климатским променама изазваним овим догађајима и вероватно би се сложио са мном да су узрок феномена глобалног загревања, као и температурних и климатских промена, управо процеси флукса магнетизма (који описује говорећи о оптерећењу које човек трпи у тачним износима) и енергије (соларних честица)!

„What wonder then that in such a terrible turmoil, in which cast iron existence would seem impossible, this delicate human engine should act in an exceptional manner? If

all automata were in every respect alike they would react in exactly the same way, but this is not the case. There is concordance in response to those disturbances only which

are most frequently repeated, not to all. It is quite easy to provide two electrical systems which, when subjected to the same influence, will behave in just the

opposite way.“

Овде се опет расправљам са теслом у вези са његовим тврђењем да само мали број људи може да усмери своје понашање према спољним утицајима. Међутим, Тесла сада, супротно, говори о извесним спољним утицајима који имају више шансе или предиспозицију да буду утицаји на које ће људски аутомат да одговори! То су они који имају већу фреквенцију, или учесталост

поанваљања. Отуда, у последњој реченици пасуса, он. Чини ми се, развија идеју на коју сам сам дошао, о могућности да конструише два различита електрична система, или мотора на исти утицај, који ће се понашати супротно један од другог! Наравно, можда је могуће и супротно. У ствари, то је концепт мотора који ја предлажем, а који сам назвао ФТЕ мотор. Један уређај који ће реаговати на смене фаза догађаја магнетне реконекције, и бити навијен да реагује како на тачку опструкције догађаја, тако на тачку конструкције! Резултат би био исти као код Теслина два елетрична система, који ће се понашати на супротне, опречне начине-ако се изложе истом утицају! Овде само имамо да се изложе двама утицајима који су саствани део једног интегралног, те би отуда такав мотор био један, а изгледало би као да га чине два супротна, опречна мотора!

„So also two human beings, and what is true of individuals also holds good for their large aggregations. We all sleep periodically. This is not an indispensable

physiological necessity any more than stoppage at intervals is a requirement for an engine. It is merely a condition gradually imposed upon us by the diurnal

revolution of the globe, and this is one of the many evidences of the truth of the mechanistic theory. We note a rhythm or ebb and tide, in ideas and opinions, in

financial and political movements, in every department of our intellectual activity.“

Тесла овде даје крајњи облик свом детерминизму. Како мотори или машине, тако су и људи и њихове скупине (заједнице, народи, државе итд.) подрђени овим утицајима споља. Људска физиологија такође. Тесла наводи да ми спавамо такође периодично или у интервалима, вероватно много раније нго што је откривена РЕМ фаза. За исту сам утврдио да пресликава тачке великх олакшања или опуштања, а које су тачке опструкције догађаја магнетне реконекције, односно да пресликава форму ФТЕ циклуса. Није реч о унутрашњој физиолшкој потреби људског бића, него о форми која му је наметнута споља, на исти начин како та иста спољна форма намеће периодичне интервале у раду машина. И, опет, Тесла ову форму идентификује, препознаје у Земљиној дневној ротацији- као на почетку овог текста, у књизи Моји изуми и мојим примерима узетим из ње, где сам изразио сумњу да се иза овог крије увид о периодичним магнтеним реконекцијама или ФТЕ догађају! Сада је то више него јасно!

У последњој реченици овог пасуса, Тесла разоткрива две ствари које, не кријем задовољство, потпуно потврђују моје увиде о детерминизму догађаја магнетне реконекције и говоре о природи самог феномена, доказјући да је Тесла на тај начин управо овај феномен и описивао, односно да је открио ФТЕ догађај још за студенстских дана на Политехничкој академији у Бечу! А о њему писао бар 1917. године!

...примећујемо ритам пораста и опадања...јасно говори о Теслиној спознаји биполарне природе онога што је приписивао Земљиној дневној ротацији, и што је у ствари опис ФТЕ догађаја;

....у идејама и мишљењима, у финансијским и политичким кретањима, у свакој области наше интелектуалне активности...јасно говори о томе да је и

Тесла ову биполарну форму пресликавао не само на жива бића, него и на социјалне, економске, политичке системе, као и на културу, најшире узев, уопште стваралаштво (наука такође), сматрајући, баш као што сам и сам писао, да се и социјални и културни системи управљају према овим „порастима и опадањима“, плими и осеки, односно, највише према тачки опструкције ФТЕ догађаја, што наравно, претпоставља њихово псеудо и стихијно постојање, које се ближи пропадању и растакању, нестајању-гашењу, што савремена друштва и те како искусују. Наравно, Теслин детерминизам посве је налик Маклуановом, нарочито у социјалном аспекту. Такође, позива се и на Херберта Спенсера и његову органицистичку теорију друштва, мислиоца којег сам такође сматрао делом ове оправдано детерминистичке нити, иако га нисам поменуо ни у једном свом тексту до сада.

Предрасуде и геноцид као реакција на ФТЕ детерминацију

Пре читања дела овог чланка који носи поднаслов „Како ратови почињу“, хтео бих да наговестим да имам намеру да пишем о људским, социјалним конфликтима кроз историју, као одраз сукоба две концепције, односно два типа личности који израстају из начина одговора на условљеност догађајом магнетне реконекције. Хтео бих да се дотакнем једне занимљиве теме, наиме креирања стереотипа, односно предрасуда према одређеним групама, не само људи, народа, или социјалних група, него и према групама и других живих врста, на пример птица и да успоставим одговарајуће паралеле. Генерално, предрасуда који води до геноцида је начин, односно покушај да се у једној ствари види узрок патње од доживљене детерминације. Те, ако се уклони тај конкретни узрок, сматра се да ће се заувек решити проблем спољне детерминације, односно да ће се заувекм исправити оно што никада није било право нити ће икада бити право: опадајући и растући (Теслиним речником) догађај магнетне реконекције! На примеру геноцида врабаца у комунистичкој послератнох Кини, објаснићу како се, хронолошки, из ФТЕ догађаја јавља ова предрасуда, као и да се уопште јавља из догађаја, то ћу сада доказати. Наиме, птице образује велика и највећа јата при завршетку најдужих ФТЕ циклуса, односно у тачкама великих и највећих опуштања или олакшања-а које су увек тачке опструкције ФТЕ догађаја. Исто се догађало са врапцима у Кини. Отуда, поремећаје, такође изникле из ФТЕ детерминације, вероватно без много везе са активношћу врабаца, кинеске власти су пренеле, пројицирале само у једну живу врсту, у врапце, с обзиром да су биле јасно уочољива велика и бројан њихова јата која се су формирала у тачкама опструкције-на крају ФТЕ циклуса. Подсвесно, њих је иритирала сама ова појава и осећај опште детерминације и људи итд., али су је само несвесно пројицирали у врапце. Стога, ако се врапци истребе, нестаће и нелагодне детерминације и све ће бити у реду! Отуда злочин, односно готово потпуно истребљење једне живе врсте, да су касније врапце увозили из Русије! Антисемитизам, мржња према Јеврејима, има исти извор у несвесном осећају нелагодне свеопште детерминације (ФТЕ догађајем) и пројекцији ове нелагоде у једну народну и друштвену групу-Јевреје! Антисемитизам, чини се да је ексклузивно европска појава. Међутим, слично пројицирање имали су и Американци спрам комунизма. Отуда, дошло је до погорма, до геноцида над овим народом. По несвесној логици: ако се униште

Јевреји, нестаће и нелагодног детерминизнма, односно детерминације (или, исправиће се дефлексија ФТЕ догађаја!). Антисемитизам се заиста јавио у другој половини 19. века и, на жалост, био је приметан и код Достојевског. То ссамо говори у прилог тачности мог тврђења да је негде од тог доба ФТЕ детерминација узела облик патолошког процеса мутације, односно да је ушла у свој финални стадијум, сличан метастази. Ратови, отуда, избијају у веома „хладним“ временским периодима историје, када се завршавају историјски ФТЕ циклуси-у тачкама опструкције ФТЕ историјских циклуса, у тачкама великх олакшања и опуштања на историјском нивоу. Стално у једном циљу: да се заувек збаце окови непријатне детерминације. Стално су то били узалудни покушаји. Исто је и са револуцијама. На тачкама великих „сломова“ догађаја, преласка из позитивне у негативну фазу догађаја магнетне реконекције, то је окидач за велике социјалне и историјске потресе, у виду револуција, ратова итд.

Пример антисемитизма и врабаца су довољно јасни и илсутративни примери.

„To mention another instance of momentary interest reference may be made to dancing, which comprises certain harmonious muscular contractions and contortions of the body in response to a rhythm. How they come to be in vogue just now, can be

satisfactorily explained by supposing the existence of some new periodic disturbances in the environment, which are transmitted through the air or the

ground and may be of mechanical, electrical or other character.

Exactly so it is with wars, revolutions and similar exceptional states of society.“

Овај пасус, на кога сам сад, хоронолошкли читајући чланак наишао, јасно потврђује оно што сам изнео! Наиме и Тесла овде тврди да ратови и револуције (дакле, помиње и револуције, баш као и ја независно колико који минут раније!) избијају у тачкама опструкције догађаја магнетне реконекције, повлачећи аналогију са људским плесом, који такође постаје живахнији у наиласку негативне фазе ФТЕ догађаја, у којој организам одговара одговарајућим физиолошким реакцијама (физиолошке реакције су део и моје теорије, исто ко и код Теслине детерминације), као што је грчење мишића:...“ово се може објаснити на задовољавајући начин претпоставком о постојању неког новог периодичног побуђивача у природној или друштвеној околини, који се преноси кроз ваздух или земљу (но, чак и кроз воду, као што сам писао и за мора и океане, односно за водне екосистеме уопште!) и може бити механичког, електричног или неког другог карактера... Дакле, мишићи се код оних који играју или плешу грче као одговор на спољни утицај који се јавља у форми „пораста и опадања“, односно као одговор на очигледно биполарну природу ових „дистурбанција“.

...Баш исто овако је и са ратовима, револуцијама и осталим сличним ванрденим стањима друштва...додаје Тесла! Другим речима, и ратови и револуција су последица биполарног догађаја, надражаја из околине, а који једино може да буде догађај магнетне реконекције или ФТЕ догађај! Још прецизније, како смо утврдили да се физиолошке радње и манифестације одигравају у тачки опструкције ФТЕ догађаја и показују као лажне псеудо

компулсивне радње, што је процес разарања и растакања субјекта, отуда и ратови и револуције избијају у тачкама опструкције догађаја, када позитивну фазу смењује негативна! Конкретно, као што сам објаснио, у тачкама великих олакшања или опуштања! Да ли читаоца чуди ово потпуно поклапање између мишљења и погледа Николе Тесле и мојих сопствених? Мене толико не чуди, колико ми то, морам да признам, импонује и годи и у чему налазим научну сатисфакцију.

„ Though it may seem so, a war can never be caused by arbitrary acts of man.

It is invariably the more or less direct result of cosmic disturbance in which the sun is chiefly concerned.“

На овом месту Тесла још очигледније везује избијање ратова са „космичком дистурбанцијом“, у којој се „Сунце највише пита“, а што не може да буде ништа друго до реконекција линија магнетног поља Земље и Сунца, преко соларног ветра, познатији као ФТЕ догађај.

Леонид Зувић 5-6.9.2012. године

Догађај од сат и 49 минута!

„Their effect, however, may be enormously magnified by resonance. The earth is a sphere of a rigidity slightly greater than that of steel and vibrates once in about one

hour and forty-nine minutes.

If, as might well be possible, the concussions happen to be properly timed their combined action could start tectonic adjustments in any part of the earth, and the Italian calamity may thus have been the result of explosions in France. That man can produce such terrestrial convulsions is beyond any doubt, and the time may be near when it will be done for purposes good or apt.“

Најзад, у последњем пасуса овог чланка, Тесла је, тврдим, изнео прву оцену о временском трајању ФТЕ догађаја, односно о размаку између два догађаја, прецизније између две тачке опструкције као тачака великих опуштања! То је сат и 49 минута!

Земља је сфера...резонантна кутија...и вибрира једанпут у размаку од око једног часа и 49 минута...Ово је јасна потврда да је Тесла осмотрио ФТЕ и као физички догађај!

Даље, он јасно везује могућност да земљотреси избијају у истом временском тренутку у коме се одиграва бибрација Земљине сфере! Такође, Тесла у последњој реченици, коју сам тек сад прочитао, излаже и идеју скоро идентичну мојој идеји, о деструкцији тачке опструкције, тако што ће се активност, акција усмерити циљано ка тој тачки! Овде, на примеру земљотреса (за које сам, што се може видети раније у мојим текстовима, такође закључио да се одигравају у наиласку негативен фазе ФТЕ догађаја! Или у тачкама када

Земља вибрира, у Теслином речнику!), тесла напомиње да је могућност ове циљане реакције „изван сваке сумње“ и да се може постићи велика приближност у времену одигравања (...и време може бити близу...), мислећи да се може направити да се земљотрес изазове и одигра баш или временски веома близу Земљине вибрације, која се понавља на сат и 49 минута! Генијално!

Нема сумње да је Никола Тесла открио трансфер магнетног флукса или догађај континуиране (сваких сат и 49 минута) магнетне реконекције најмање 61 годину пре његовог званичног открића 1978. године од стране америчких физичара С.Т. Расела и Елфика.

Попут и осталих његових достигнућа, такође је јасно да је и ово откриће направио у раној фази живота, у младости и да је касније само концепт само даље развијао. Тако, нема сумње да је реч о појави коју је осмотрио још пре него што је постао студент Политехничке школе у Грацу, када је биполарне ефекте које је приметио, а који су карактеристична природа догађаја магнетне реконекције, приписао Земљиној ротацији. Било је то после прележане колере у Гсопићу, 1873-1875. године. Отуда, може се рећи да је открио ФТЕ догађај и пуне 103 године пре његовог „открића“! (А што научницима са МИТ очигледно није било претерано оригинално!)

Осим тога, Тесла је уочио и тачке опструкције при завршетку ФТЕ циклуса (тачке великих опуштања или олакшања) и први утврдио временски размак између ових тачака од једног часа и 49 минута! Поређења ради савремени физичари су приликом идентификовања овог феномена размак између његовог понављања одредили као 15 минута, а трајање самог догађаја на три минута. Веома брзо након тога, установили су ново трајање од једног минута, са понављањем на сваких осам минута. Итд.

На основу сопствених посматрања, установио сам да ФТЕ догађај има временску структуру од 13-17 секунди.

Исто

Још једна напомена за наставак овог текста је о имену које сам сковао за мотор-ФТЕ мотор. На основу Теслиних чланака које сам скинуо (већ) током јучерашњег дана, видим да је он имао сличну визију, односно име: мотор од космичких зрака!

Но, читалац би требао да зна да овај текст и бављење Теслом има своју предисторију. Наиме, Тесле сам се прво дотакао још у годинама 2003. и 2004., када сам писао своје прве радове у вези са Маклуановом теоријом медија. На хард диску који је покварен, остао је текст у коме, по сећању, помињем могућност креирања својеврсних фотонских бомби, а што сам би довео у везу са Теслом. То је био и разлог због којег сам посетио Теслин музеј у Београду, 2004. године. Занимљиво је да сам сам шетао кроз музеј, јер других посетилаца није било. Све сам загледао, осим просторије са Теслином урном, коју сам видео, али нисам смео да јој приђем. Тек на крају посете, у сусрет ми је иазшла кустос музеја, девојка која јен искористила,прилику и кратко ми протумачила неке

експонате и фотографије. Уписао сам се и у књигу утисака, где сам написао нешто попут да је Тесла био „најављивач цивилизаиције светлости“ (дела концепта који сам тада био развио). Даље, Тесле сам се дотакао и 2006. године, када сам писао текст Космички човек, наводећи да је сада потребан „светлосни Тесла“, који треба да открије „светлосни индукциони мотор“ итд.

Међутим, све је почело још док сам ипао у основну школу, у 5. или 6. разреду, када смо добили физику као предмет. Одговарао сам лекцију о Брауновом кретању и, ко зна како је звучао тај одговор...тек, тадашња наставница физике Радојка Берисавац отишла је под утиском на одмор и у зборници мом оцу одушевљено рекла, о мени: „То је нови Тесла!“

Такође, током живота, још док сам био дечак, од оца сам чуо једну анегдоту о Тесли и Пупину. Наводно, Пупин је неки патент „позајмио“ од

Тесле, због чега се овај наљутио и није хтео са њим да контактира. Када је Тесла лежао болестан (да ли пред смрт или не, заборавио сам), у посету му је дошао

Пупин и замолио га му опрости, што је Тесла и учинио.

„My first observations positively terrified me, as there was present in them something mysterious, not to say supernatural, and I was alone in my laboratory at night; but at that time the idea of these disturbances being intelligently controlled signals did not

yet present itself to me.

The changes I noted were taking place periodically, and with such a clear suggestion of number and order that they were not traceable to any cause then known to me. I was familiar, of course, with such electrical disturbances as are produced by the sun, Aurora Borealis and earth currents, and I was as sure as I could be of any fact that these variations were due to none of these causes.“

Тесла и ФТЕ догађај 2

„Здраво!“ Земљи! или „Hi! to the earth!”

„I can never forget the first sensations I experienced when it dawned upon me that I had observed something possibly of incalculable consequences to mankind. I felt as

though I were present at the birth of a new knowledge or the revelation of a great truth. Even now, at times, I can vividly recall the incident, and see my apparatus as though it were actually before me. My first observations positively terrified me, as there was present in them something mysterious, not to say supernatural, and I was alone in my laboratory at night; but at that time the idea of these disturbances being

intelligently controlled signals did not yet present itself to me.

The changes I noted were taking place periodically, and with such a clear suggestion of number and order that they were not traceable to any cause then known to me. I was familiar, of course, with such electrical disturbances as are

produced by the sun, Aurora Borealis and earth currents, and I was as sure as I could

be of any fact that these variations were due to none of these causes. The nature of my experiments precluded the possibility of the changes being produced by atmospheric disturbances, as has been rashly asserted by some.“ (TALKING WITH PLANETS by

Nikola Tesla, Collier's Weekly, February 9, 1901)

Као што се види, Тесла је искључио све до тада познате могућности, као могући извор перидоичних промена које су регистровали његови апарати у

Колорадо Спрингсу. Није било реч о променама које долазе директно од Сунца, нити од поларне светлости, нити од Земљиних струја, као ни од атсмосферских узрока. Опет, оне су имале тако чист изглед реда и поретка, броја, што значи да

су имале одређену, препознатљиву форму, која се понављала правилно и периодично. На жалост, Тесла нам није оставио податке о каквој форми је било

реч. Не знамо фреквенциију или учесталост ових промена, односно њихово временско трајање или временски размак између два понављања или слично.

Уместо тога, Тесла је понудио објашњење да је реч о интелигентно креираним и контролисаним сигналима, односно „искакањима“ из уобичајеног поретка

протока електричне енергије (јер Тесла говори о електричним дистурбанцијама). И да је могуће да су долазили од неког интелигентног облика

живота из свемира.

„It was some time afterward when the thought flashed upon my mind that the disturbances I had observed might be due to an intelligent control. Although I could not decipher their meaning, it was impossible for me to think of them as having been

entirely accidental. The feeling is constantly growing on me that I had been the first to hear the greeting of one planet to another. A purpose was behind these electrical

signals; and it was with this conviction that I announced to the Red Cross Society, when it asked me to indicate one of the great possible achievements of the next

hundred years, that it would probably be the confirmation and interpretation of this planetary challenge to us.“

Тесли је било неприхватљиво да сматра да су ова периодична „искакања“ потпуно случајна. Отуда, како није било изгледно да их изазивају њему до тада познати физички узроци, он их је приписао ванземаљској интелигенцији, сматрајући да је прва особа у историји која је ухватила међупланетрану комуникацију, односно како једна планета поздравља другу! Није успео да разабере значење ових периодичних промена електричне природе, да дешифрује могућу поруку из свемира, али је сматрао да ће потврда и конфирмација тог планетарног изазова бити једно од највећих могућих достигнућа људи у наредних 100 година!

Шта су Теслини апарати у Колорадо Спрингсу могли да региструју? Сматрам да је могуће да су регистровали радио активност таласа који се описује као ехо Великог праска, као и да су у питању правилне периодичне промене, односно смене фаза ФТЕ догађаја! Наравно, како је овај текст на тему теслине спознаје ФТЕ догађаја, оно што су апарати у Колораду регистровали највероватније и јесте био догађај континуиране магнетне реконекције, или трансфера магнетног флукса, који је познат под именом ФТЕ догађај. Како сам ипак лаик у овој области, повукао сам границу између ове две појаве. За прву,

ехо Великог праска, његови проналазачи су добили Нобелову награду за физику, не тако давно, можда 70-их година 20-ог века. Међутим, уопште ме не би изненадило уколико је реч о истом феномену, у различитим фазама или тренуцима испољавања. Јер, ни ехо Великог праска не може бити праволинијски, линеарни талас. Заправо, како је свемир и настао из ФТЕ догађаја, у опструктивној тачки догађаја (што је моја теорија), на почетку негативне фазе, отуда једини „ехо“ може бити и даље ФТЕ догађај сам, и даље у истој форми какав је био и када је из њега изронила васиона-са карактеристичном биполарном структуром, периодичним сменама позитивне и негативне фазе-и то је највероватније било оно што је Тесла регистровао на својим апаратима у Колораду! Наравно, њега је изненадила правилна форма овог догађаја-управо његова биполарна структура и правилност-ред у понављањима, а што долази од правилног распореда времена на позитину и негативну фазу догађаја. Наизменично смењивање позитивне и негативне фазе у јасно уочљивом реду и поретку, изненадило је и Теслу, у тој мери да је пренебрегао могућност да су то управо откуцаји његовог „космичког часовника“. Под јаким утисцима, научник и филозоф изневерио је свој механицизам, не оставши му доследан на начин да детерминацију нађе у конкретном физичком процесу или појави, који би био генерални или општи и један узрочник, са својом формом „периодичних искакања“, односно тај општи спољни надражај који би условио и детерминирао баш све-све што је иначе био разрадио у свом концепту механицистичке теорије природе и друштва (Тесла у једном свом чланку пише да је он разрадио концепте глобалне условљености реакција, односно понашања, много пре Павлова у Русији и Вотсона у Америци-што се поклапа са мојим самосталним закључком, изнетим у првом делу текста, да је Тесла претеча и савременог бихејвиоризма).

„Man, like the universe, is a machine. Nothing enters our minds or determines our actions which is not directly or indirectly a response to stimuli beating upon our sense organs from without. Owing to the similarity of our construction and the sameness of our environment, we respond in like manner to similar stimuli, and from the concordance of our reactions, understanding is barn. In the course of ages, mechanisms of infinite complexity are developed, but what we call "soul " or "spirit," is nothing more than the sum of the functionings of the body. When this functioning ceases, the "soul" or the "spirit" ceases likewise.

I expressed these ideas long before the behaviorists, led by Pavlov in Russia and by Watson in the United States, proclaimed their new psychology.“

Уместо тога, и Тесла је, чини се, упао у једну фину замку у везу са ФТЕ догађајем, у сличну ону замку у коју су упали и савремени физичари након открића ФТЕ догађаја 1978. године и све до данас! Наиме, о томе да су утврдили постојање овог догађаја на више нивоа (нижи, средњи и виши), у више димензија (као појединични, дводимензионални и тродимензионални догађај), у више варијација (као ФТЕ догађај, као МИЕ догађај, или као континуирани догађај изазван импулсом притиска, као квази конекција итд.). Такође, познато је да су на неким планетама, као на Венери и Сатурну, регистрована периодична „искакања“ (дистурбанције-употребљава се исти овај израз као и код Тесле), али без карактеристиче биполарне структуре...што их је навело да сматрају да је реч о разичитим појавама (мада, међу њима има и оних који су изнели могућност да

је реч о једном истом процесу, који се само уочио у различитим фазама-као што С.Т. Расел). Отуда, чини се да је и Тесла спознао читав низ наизглед различитих електричних и других феномена, а који су само манифестације истог догађаја континуиране магнетне реконекције или ФТЕ догађаја. На пример, то је виђење Земље као сфере, односно резонанце која вибрира у правилним временским размацима (види први део текста); обртно магнетно поље-у једној фази догађаја долази до видљивог интензивирања, појачања магнентог поља (што је опште место код савременог описа ФТЕ догађаја), док у другој, негативној или позитивној фази, аналогно општој форми и структури догађаја, долази до опадања јачине магнетног поља, те отуда је сам догађај нелинеаран, са израженом и инхеретном дефлексијом (кривљењем магнетног поља у обе фазе) унутар себе; наизменична струја; општа форма догађаја, коју је описао као „опадање и пораст“, транслаторно кретање континената у различитим, супротним смеровима што је приписао Земљиној дневној ротацији; периодично утицање соларних честица, са Сунца у атмосферу...До правилних периодичних дистурбанција уочених у експериментима у Колораду. Отуда више чуди што Тесла није успео да генерализује и сажме све ове манифестације и припише их саставу једне физичке природне силе, која би била тај општи спољни надражај који детерминира човека, природу и друштво, што би било посве у складу са његовим механицистичким гледиштима. Наравно, овде говори о осцилацијама елетричне природе. Опет, то је у складу са теоријом, јер је њен саставни део и тај да догађај узрокује појаву електричног поља, односно протока електричне енергије или струје. Отуда, ако су Теслини апарати пре свега били усмерени на регистровање електричних сигнала (а не и магнетних, као што су флуксмагнетометар којим се данас осматра и мери ФТЕ догађај), и ухватили њихову правилност у понављању, то опет може да указује на догађај магнетне реконекције, јер је ослобођање и електричног поља, односно протока и електричне енергије, струје, такође његов саставни део. Међутим, не можемо потпуно да искључимо ни могућност да је реч о сигналима из космоса. Односно можемо и требало би, а ова дигресија имала је сврху само да упути на извесну повезаност ФТЕ догађаја и могуће комуникације коју би преко њега са нама хтела да успостви нека интелигентна форма живота из свемира. По угледу на први део текста, а потпуно нескромно (овде чисто у сврхе постизања и књижевне вредности-јер не сматрам и да се заиста могу да поредим са Теслом, без обзира на пророчанство моје наставнице физике!), сматрам да би уз Теслу први човек у историји који је могао да региструје могућу поруку из свемира, могла да буде и моја маленкост! Јер, за разлику од Тесле, мени је пошло за руком, успео сам да одгонетнем значење сигнала за које сам претпоставио да долазе из свемира и да су интелигентно контролисани! Реч је сигналима Морезеове азбуке, а порука је била: „Здраво!“, односно „Хај!“, на енглеском! Као и број 77 (или 7) у првој поруци коју сам растумачио.

Отуда, сматрам да је погодно место да сада у текст уврстим писма (мејлове на енглеском језику) колеги С.Т Раселу са Универзитета у Лос Анђелесу, који је открио ФТЕ догађај 1978. године. Читалац ће видети да су текстови писани пре свега 10-ак дана.

FTElegraph

By Leonid Zuvic

So, I lost the characteristic sound I heard in FTE event about august 10. This evening, August 22, it appeared again. It really occurs, begins in the constructive point of FTE event (characterized with much lower intensity of the similar symptoms we can find in obstructive or destructive point-like much tinner voices or talking of the people). Because it appeared in the same time as the tiny voices, so they were indicator of constructive point, so, it was prove and confirmation again, that sound or high tone in the FTE is also appeared in that point-on the beginning of the positive phase: that was the reason I called that point constructive, because the tone were building, constructed in that point. So, as I said, this tone may vary in duration: can last for even the basic FTE of 13-17 seconds, but often it lasts for several connected these basic events, about two minutes. Sometimes and more minutes, and sometimes and longer periods (even and whole night, it seemed to me one day). But, more often in duration of about two minutes-lesser or more. It always finished in the obstructive point, marking the beginning of much shorter negative phase of event. This sound or monotony higher tone, in its point of constructed is really like a tone of a alien spaceship in Speilberg`s movie with famous Evil`s Tower. It begins with one or two (or several) deeper tones, vary short, and then the higher tone is coming in the scene

and lasts the rest of the time. So, the beginning of FTE sound is like a chord (two or three connected tones), just as in the movie. So, I developed the hypothesis that this is the sound originally produced within FTE, as a selfproduct or derivate of “string”. There can not be some sort of a great factory aggregate, because it makes no sense (to work all night, for example). Also, I heard and much higher the beginnings tones one afternoon, like a short melody. It can not be neither the derivate of working of some giant telescope or radio telescope, even and those of HAARP system. Similar to ring, I concluded that this tone is not only above my region, but that it is probably is spreading through the ring and thus could be heard everywhere on the planet, or in the more sensitive regions, as my region of my town, famous for having a natural sources of geo termal mineral water; some findings of uranium on the mount Bukulja above the town; white marble on the mount Vencac also about the town-that white marble is world unique, so one can find it for example in the White House, or in the world famous airports, like Hitrow etc.; some crossings of the winds, called the “rouse of the winds”; cage of neandertalic prehistoric men etc. So, maybe this and ideal region for this tone to be heard. Two possibilities only rested: the tone is of non terrestrial source and the tone is originally generated within the FTE event itself. The first possibility I considered in terms of some earlier observed phenomena, such as an Big Bang echo phenomenon. But, I choose the second option: the tone is selfproduct of FTE. But, maybe I made an mistake. Because, this possibility sounds a little bit fantastic. The second reason appeared this night. Namely, about 9pm, this tone appeared again after more than 10 days. I can hear from my background, but also and from a small like a valley below my house and yard. So, it seems like it is coming from the yard of neighbouring house or yard. So, this night I heard within the tone and several separate deeper tones, like the sirens of the old steam-engine ships that used to flow down the Missisipi river. After listen more carefully, with more attention, I concluded that these deeper tone had a form. So, I recognized a Morse code like sounds and form: two longer tones (dash or ‘dah’) then two shorter tones, like two dots (or dits) in Morse code; then again this scheme and after that several lonely longer tones. Like the straight lines in Morse code. So, this was a FTE telegraph, or FTElegraph. So, I changed my mind. I now suppose that some non terrestrial civilisation are trying to communicate with us using the common Universe property such as FTE event, or ring, or “string”, as I explained my assumption that FTE is the same, unique phenomenon for all the Universe, maybe and more. So, this was the attempt of a coding message. The aliens probably are discovering the Morse code of our planet and trying to use this code, familiar to us on the Earth, in order to send us a communicable message that we can understand! Probably, these tones were their first steps in learning the Morse code! So, I will now try to find out the meaning of the scheme of tones I observed and heard, by looking at a Morse code and reconstructing the possible message from the space. Let us see: Morse code scheme-so, it is letter Z, twice times: ZZ, and several longer lines (dashes) can be letter T (several times T), or O (three lines, and I observed maybe three or four these tones, but maybe and six, so maybe there were two OO), or two or three M (two lines). An that was it. So, possible massages are: ZZ T T T T; ZZ O; ZZ OO; ZZ MM; ZZ MMM. Also and combination of O and M: ZZ O M; or ZZ OO M; or ZZ O MM etc. This according to International Morse code. In American Morse two lines and two dotes are number 7, while one line, or two lines are T (one line), M (two lines) or even and some longer line for L. So, maybe this L are two lines, and two dotes are to shorter lines, or letter I (two closed dotes). Message can be and this like: 77 TT 77 TT T T T T; 77 TT 77 TT M M M; or 77 II 77 II T T T T; 77 II 77 M M M; LLI LLI L L L; LLI T T T T T T; LLI M

M M; LLI; TTI TTI and T, M, L variations; also and MI and variation, or 7 and LMTI variations etc. And in continental Morse: M and number 7, in variations. So, this is a structure of the possible Morse telegraph message. The message has no meaning. But, maybe I did not heard all of the tones, because there was a time during which I was not aware of their existence, thus whole event was very short, no more then two or several minutes. So, maybe our friends form the space are only beginning to learn our communications codes. The first one is, of course, Morse, because of using of radio-waves (radiotelegraphy), that is the nature of the common FTE Universe medium or media. So, maybe it is ZOOM, or number 77 if they are up to American version of Morse code. But, it is fact that they are trying to communicate with us, to send us a message, using and discovering the communicated code that we have, and that is similar to their media, and the only their media is FTE, through which structure they are trying to communicate with us, in order to give even and only a signal of their presence and notion of their existence and their discovering of our existence and presence in space! Because, maybe the discovery of the Earth and are too a big discovery and for them, especially when they realised that there is an intelligent life on the Earth! So, they try to communicate with us using the FTE event, thinking that we must to know about it and that it is a property of the whole Universe or and of their galaxy and common, universal Universe medium or media to communicate through among the planets. They produced the on high tone, several deeper tones in constructing of a higher one, in a result familiar to chord, and also and several higher tones (that I also heard, as mentioned) trying to form some simple melody (like in Spielberg`s movie). So, maybe and this tones have some code and thus and meaning. But, they suddenly discovered that we have an code on the basis on radio or electromagnetic waves, that is an much familiar to them, who use the FTE medium of the same nature. So, they started to learn this code, Morse code and are trying to send us message: first one, that they are learning our code so there will a greater opportunity for our two civilisation to make a sense communication and second, maybe and on this level of knowing the Morse code they are trying to send us some rudimentary sensible message, for example of number 77! Etc. So, I will and in the future listening to the FTE tones and for possible future messages of FTEelgraph. But, it is obvious to me, that some intelligence life from the outer space are trying to make a intelligent contact with us, to communicate with us using the possibilities and nature of FTE: to generate musical tones, that can be some kind of sort or attempt to make the first contact or communication, because of the universality of music and melodies, and on the higher level, for now, and to decode the radio waves Morse scheme in attempt to gain the higher level of understandibile contact and communication with us. I think they are trying very hard in their attempts: they are doing their best, maybe and more of that, because they are beginning to know us really good discovering and learning one of our the most famous communication code, the Morse code. They came to the stadium of observing of our communication code, so that must be a huge result in their attempts, because of using of only one tool in this process: a common FTE event! They are discovering us, and sure getting to know us better and better every each day! I do not know if this my observation is the first one concerning the possible communication between people and non terrestrial intelligent form of life. But, we may try to communicate with the, to answer them using the Morse code, because they have already adopted it! So, maybe with some giant radio telescope we can send the radio signals in Morse code right into the FTE ring or event! And to wait for their response too!

August 22, 2012

Aliens said: “Hi!”, using the Bing Bang echo wave

Napomena: Ovaj tekst nisam poslao kao mejl bilo kome. Ovde ga prvi put uvrštavam u

neki tekst!)

So, last night (August 29, 2012), I heard again the Morse signs, coming from the neighboring

house, from the house I first noticed it was coming from, and from several other places. I surprised

when I identified two dots or dits repeating for the three times, saying “Hi!”. I thought there is a

new message from aliens, and that they are really getting to know Morse code better, because that

was a completely new combination of dashes and dots! So, these are not tones from piano. They

are really independent tones, appearing within FTE. Because, this is an earlier insight about high

FTE tone: namely, I noticed that sometimes this tone is appearing as it is coming from the house

yards. These new tones of Morse code are also appeared to coming from the yard (when looking

from the valley) of one neighboring house, and last night from the direction of the house just

across my house! So, I recognize some pattern of these tones: it looks like as alien use the house

yards to launch the tones they are sending! As for the high FTE tone, as, I a saw last night, and for

the tones of Morse code (very “empty” the same deep tones, like the Morse signs, and it looks like

they are independent, that they are not belong to FTE high tone). So, it was enough prove from me

that and these “empty” tones are from extra terrestrial origin, probably, this time using the waves of

the phenomenon that we know as a Big Bang echo. During last summer I developed and

conclusion that we are probably observed or monitoring of an aliens. I thought they could use two

sources for this purpose: Big Bang echo (that I recognize in the first neighboring house-from which

direction I heard the Morse tones last night and “string” or FTE. So, it is very obvious that they are

using these two channels. But, this time and to send us a message in Morse code. So, the same

“empty” tones I have heard, just around my window, and during the last summer-winter. When I

heard these same tones again a few days ago from the valley, I realized they are coding signs,

and that they are not belong to the third source as I have doubt. They sounded different and from

the high tone FTE. But, I decided to put them within this high tone. But, last night I discovered they

are really independent tones. When I heard them from my first neighboring house, that I already,

last summer, marked as a target of a Big Bang echo monitoring from space, I was sure these

tones are not belong to the piano, as I concluded, because there is really a girl in that second

house who is practicing piano in the early evening hours, at the same time these tones appearing

also, although not and every night. The second thing: these tones are “empty” and looks like deep

tones on piano, but, ended they are “to empty”-without the color of the tone or personality of music

instrument piano tone, that means they are not belong to piano at all! Because, it is very strange

that girl, while playing the piano, realizing always the same sounded deep tone, and not and some

higher deeper tones as well, during her practice! Also, these tones are stronger, louder of the

piano tones (you hear only these tones clear, but very little of piano sounds, so I concluded that

they are using the piano as some kind of covering for their effort to communicate with us, as well

as the presence of the some people, connected with living in some houses. Namely, while my first

neighbors were on the vacation during the period August 10 till 20, as I wrote, the high FTE tone

disappeared. When they returned it appeared again. Similar they use for covering and people, and

houses, and yards, and instrument tones, to create an illusion that these tones are not from the

space, or as a only way to launch their owns tones, high one or Morse coded ones) looked as

attempt to sound as they are coded. So, when I noticed them this summer I recognize,

respectively, the Morse code scheme. Except of number 77, that night I could decode anymore.

So, as I wrote, I found that in both Universal and American Morse code scheme two dots are mark

for letter H and two two dots, or for dots are mark for I. There were and much other tones, but I

remembered these six short tones, dotes, also and their rhythm. I was hopin this could be some

more precise message. So, I made combination of these six dots as H (two dots) and I (four dots)

and got simply: “Hi!” (the people on the Earth). They said “Hi!” to us, using the Morse code! There

were and other tones, but I did not remember their structure. This means they become very good

in the Morse code, so we can expect and new messages from the space.

August 30, 2012

Kao што читалац може да види, у својој непосредној околини учио сам током ове године и лета две врсте сигнала: први је карактеристичан, једнолични високи тон, који се формира узлазном линијом од неколико нижих тонова, док се не успостави једнолични високи тон, а то се одиграва у тачки конструкције, на полетку позитивне фазе ФТЕ догађаја. Најчешће траје неколико повезаних основних догађаја од 13-17 секунди и завршава се увек и тачно у тачки опструкције ФТЕ догађаја, на почетку негативне фазе. Овај тон ми је извесно време служио као прави лакмус-папир за ФТЕ догађај, на основу кога сам јасно потврђивао све промене и понашања које сам посматрао у природи (код биљака, животиња, инсеката, птица итд.) и код људи. Да би читалац стекао утисак о каквом је тону, односно тоновима реч, може их скоро 100 одсто упоредити са тоновима које производи свемирски брод у филму Стивена Спилберга „Близак сусрет треће врсте“. Као на хармоници, слична врста тонова или акорда, као када се из нижег регистра прелази у виши. Тон може да траје и дуже, некада и целу ноћ, али да си изгуби и да га нема данима (као што је сада случај). Како није било ниједног релевантног извора овог тона локалног или земаљског карактера, закључио сам да тон настаје унутар самог ФТЕ појаса или прстена, да је реч о самопроизведеном тону од стране ФТЕ догађаја. Такође сам претпоставио да музички тонови, с обзиром на универзалност музике, могу да имају и неку врсту комуникацијских сврха (јер сам учио и неколико виших почетних, а иначе нижих тонова од једноличног). Недавно, као да долази из комшијске куће где се иначе вежба клавир, уочио сам и тон дубоког тоналитета, који се понављао периодично. Сматрао сам да је реч о нижим тоновима клавира. Међутим, онда сам уочио да се понавља стално и један исти тон дубоког тоналитета, као да је клавирски и да формира одређену структуру „са редом и бројем“, како би рекао Тесла, и преознао сам структуру Морзеове азбуке. Тумачењем сигнала прве поруке коју сам успео да запамтим, добио сам као дешифровану поруку Морзеовог кода (међународног и америчког) број 77. наредног пута када се дубоки тон појавио, више сам га сврстао у ред клавирских

тонова и закључио сам да сам пожурио са закључком о ванземљаском пореклу тона и његовој форми у Морзеовом кључу. Међутим, пре нешто више од седмице, опет сам чуо тон и опет препознао понављање једног дубоког тона у Морзеовој азбуци (као тастер на телеграфу!). Запамтио сам био карактеристичну форму и, на велико изненађење, добио јасну поруку са значењем „Здраво!“, на енглеском језику: „Хај!“! Отуда, опет сам се вратио првобитној хипотези да је реч о покушају неког интелигентног облика живота из свемира да комуницира са нама, користећи нама познати Морзеов код, сбог његове компатибилности са медијем или медијумом којо косристе, а то је ФТЕ појас, или ехо Великог праска-што је вероватно исто, односно овај ехо је појава коју бих довео директно у везу са Теслином опсервацијом планете као резонанце, с обзиром на „шупљикавост“ овог дубоког тона (како сам навео у тексту на енглеском, емпти или празан тон-указује на резонантни ефекат коришћеног медија!), односно на извесну празнину којом као да одзвања! Отуда, Теслина резонанца могла би да буде спознаја овог еха-јер се и природа резонанце поклапа, подудара са природом одзвањања, односно еха, јер резонанца одзвања, прави ехо ако се у њој произведе тон! Отуда, Тесла би требало да буде заслужан и за ово откриће, еха Великог праска. Изгледа као да је велики научник својим открићима заслужио не једну, него више Нобелових награда за физику! Овде бих направио једну дигресију: наиме, у чланку у једним америчким новинама из 1915. године наводи се да је Никола Тесла те године добио Нобелову награду за физику, што је био повод и за интервју. Међутим, као званични податак постоји једино да је постојала његова кандидатура 1937. године, али да је одбијена због тога што се односила не феномене откривене 40 година пре те године.

Ево шта Тесла, у чланку „Разговарати са планетама“, каже о могућностима за међуплантерну комуникацију. Занимљиво је да као обрасац најпростије поруке која би могла да буде размењена између два интелигентна облика живота у свемиру, наводи просту размену бројева, које сам и сам идентификовао у Морзе коду:

„At the present stage of progress, there would be no insurmountable obstacle in constructing a machine capable of conveying a message to Mars, nor would there be any great difficulty in recording signals transmitted to us by the inhabitants of that

planet, if they be skilled electricians. Communication once established, even in the simplest way, as by a mere interchange of numbers, the progress toward more

intelligible communication would be rapid. Absolute certitude as to the receipt and interchange of messages would be reached as soon as we could respond with the number "four," say, in reply to the signal "one, two, three." The Martians, or the

inhabitants of whatever planet had signaled to us, would understand at once that we had caught their message across the gulf of space and had sent back a response. To convey a knowledge of form by such means is, while very difficult, not impossible,

and I have already found a way of doing it.“

А себи бих, на овом месту, дозволио слободу да компонујем могућу Теслину реакцију на моје откриће поруке из свемира:

„What a tremendous stir this would make in the world!... How soon will it come? For that it will some time be accomplished must be clear to every thoughtful being.

Something, at least, science has gained. But I hope that it will also be demonstrated soon that in my experiments in the West I was not merely beholding a vision, but had caught sight of a great and profound truth.“

6-7.9.2012. године

Чуда будућности

Хтео бих да напоменем да мени је мени сасвим блиска Теслина „нова теорија радија“, у којој излаже да Херцови таласи заправо и не постоје! За већину, претпостваљам, чак и стручно поткованих у овој области, ово је потпуно неразумљиво. Међутим, не и за оне који су спознали променљивист, односно дефлексију електро и магнетних таласа, као основну особину ових сведетреминишућих спољних надражаја. Најзад, ова детерминација звучи веома просто и једноставно је разумљива: како је све у космосу премрежено овим таласима, те и наш планета, неизбежно је да њихова форма и облици пресудно утичу на све форме живота и органозације живота на Земљи, односно на материјални и енерегстски свет на било којој планети! Најзад, што би то друго могло да буде уместо њих, односно а како би то уопште могло да такви физички догађаји, који устројавају саму васиону, не устројавају према свомобрасцу једну малу планету као што је Земља и живот на њој?

Отуда, неки праволинијски радио таласи, какви би могли да буду Херцови и неки идеалан вакуумски етар, и заиста су само једна од идеалних конструкција. Реалност преноса сигнала много је променљивије природе, и наравно да одговара, да је у складу са биполарном формом електромагнетних догађаја на Земљи, у међупланетарном магнетном пољу, као и у међугалактичком, однсоно глобално васионском магнетном пољу. Наиме, исти процес реконекције у трајању 13-17 секунди одвија се свуда у космосу симултано, у исто време. Управо ова чињеница омогућава ехо Великог праска, јер је реч о само једном аспекту истог догађаја преплитања магнетних линија силе уздуж и попреко васионе. Отуда, ови догађаји веома лако и једноставно условљавају наше мале животе на малој планети, само једне капи у бескрајном васионском океану, где се ова преплитања и уплетања снопова светлости, магнетизма и електромагнетизма, звездане плазме и енергије итд. јављају баш као праве струје у правим нашим земаљским морима и океанима. Од самог њеног настанка до данашњих дана. Што се са овом чињеницим више помиримо, више ћемо живети у складу са утројством васионе и више ћемо бити у стању да контролишемо и управљавамо ове процесе, а не да будемо њихове жртве, како је то механицистичка теорија и филозофија, којој припада и Никола Тесла (у низу генија и великих мислиоца) добро уочила и објаснила. Што се са овом чињеницом, дакле, мање миримо, више постајемо и остајемо само пуки и, додатно и још жалосније и лажни аутомати ових снажних природних и космичких сила, без могућности праве контроле и преусмеравања, а опет са лажним осећајем и илузијом како силе универзума познајемо и контролишемо више него икада. Ово друго је управо случај који се одиграва са савременом планетом Земљом и људском заједницом на њој. Никада знање о овим процесима није било слабије и сиромашније у историји, а никада се у историји није сматрало да се ови процеси боље познају и контролишу! Отуда ширење илузије, или још боље рећи идеологије о некаквом савршеном тренутку у коме се људск заједница налази у 21. веку. Упоредо са највећим степеном кривљења ових процеса, њихове дефлексије у историји постојања интелигентног живопта

на Земљи и свођења свог живог и културног света на планети на највећи степен у историји чак и лажног и псеудо, а самог тако на лошем гласу компулсивног понашања. Овде више није реч о томе да ли ће се прихватити једна филозофска или социолошка школа, или ће се оквалификовати као у један у низу –изама (социологизми, психологизми, те и техницзам, механицизам, технички детерминизам итд.), већ о томе да ли ће се, независно од могућих творевина људског ума, признати једна проста и основна истина да нас ови процеси који устројавају читаву васиону обликују по своме лику и да ћемо, како они се они све више криве и деформишу унутар себе, исту дефлексију и још у много горем облику и ми сами осећати на својој кожи, баш као и сав остали живи свет на планети и сви облици људских или животињских заједница. Велики мислиоци не само да иду испред свог времена у схватањима, него и размишљају, посматрају ствари и појаве у оквирима од једног или више векова, постављајући, баш као што је Тесла поставио тему међупланетарне комуникације као једну од главних тема у наредних 200 година, теме за век или више векова уиапред. Мени се чини да је основна тема та како да се са једним помиритељским тоном спрам дефлексије физичких космичких догађаја који нас детерминишу и руководе напим судбинама изборимо за позицију да се свесно усмеравамо ка формама ових сила, јер би то био једини начин да остваримо неки степен контроле над њима и да тако себи обезбедимо који век више постанка и опстанка на планети, баш као и планети самој опстанак у космосу. Јер, да потпуно исправимо њихову природну закривљеност не можемо, нити ћемо моћи, нити смо икада били у стању кроз историју. То није ни циљ, већ је циљ да остваримо прави склад са овим дефлективним силама и процесима, а не, као што је сада случај, да живимо фиктивну хармонију са овим догађајима као реалну чисту (те стога и лажну!) компулсију као резултат. Не може компулсија да буде резултат неке природне хармоније и синхроније, већ само дисхармоније и асинхроније спрам закривљениг физичких процеса који се такви проститу кроз целу васиону, устројавајући је пресудно према свом обличју. Тамо где не наиђу на отпор, материјал преузимају као само један од материјала у њиховом крозкосмичком постојању, у облику сировијих метаријала и појава у васиони-тамне материје или енергије, црних рупа, звезданих прашина, супернова, комета итд. Тамо где наиђу на неки отпор, успоставља се материјално и енергетско постојања, нека вибрирајућа животна форма, а негде, као на Земљи и интелигентна форма живота. Међутим, ми смо тај отпор запоставили, највише у најскорије протекло доба када смо у први план истурили линеарну филозофију и премоћ ока над осталим нашим чулима. Јер, парадоксално, тај отпор се јавља као тежња да се наруши сирова или порођајна хармонија са формом дефлексије ових процеса, да се она превазиђе, тако што ће се понашање свесно усмеравати ка тачкама пресека дефлексије ових процеса, конструктивној и негативној. Тако се постиже хармонија која краси интелигентна бића, са дефлективним сировим физичким процесима који обухватају васиону, који допиру у сваки њен део. Међутим, протеклих векова ми смо ствари развијали у другом, супротном смеру. Наш тоне спрам дефлексије није био помирљив, него ратоборан-ми смо утврдили да смо линеарни, прави баш као што је права стрела и да је све око нас исто тако право као и ми-те смо ту фикцију ширили на сва поља и димензије нашег искуства, сматрајући да је овај ратоборан тон онај пристаје ономе што назвали умом, разумом, рацијом или цивилизованим понашањем и цивилизацијом! Управо, изборили смо се за супротно: уместо да се одвајамо од мајчинске физичке дефлексије, да излазимо из клешта тачака закривљених

облика јављања ових космичких процеса, и да тако показујемо наш еволутивни напредак и да смо интелигентна и разумна бића која превазилазе натурални стадијум постанка и настанка као нус-продукта управо ових природно закривљених дефелектних процеса, ми смо још више улетелим у разјапљене чељусти њихове, у психолошком речнику остварујући на нивоу историје и еволутивног развоја пренатално доба. И то у доба за које држимо даје врхунац наших интелигентних напора у прошлости. Наша пропаст је у томе што се губи свака веза са овим процесима, која за резултат може да да материју и енергију у формама из којих може да се живот развија, еволуира и напредује, да се интелегентни облик појави сачува. Без праве усмерености о очуване пупчане врпце или везе са овим дефлективним космичким процесима, ми губимо извор нашег интелигентног постојања и живота уопште и тонемо све дубље у свемир све више задобијајући форму оног материјала које ове силе и процеси и иначе проносе кроз васиону-све пира њихова дефлексија на подручју изнад Земље планету претвара у црну (резонантну и бибрирајућу!) рупу, у тамну материју и енергију, у зеваздану прашину и космички прах који ће у не тако далекој будућности бити расут по васиони, као једино вредно што је преостало од једне планете и живота у њој и што се и даље може употребити, рециклирати у космичком постојању! Опет, имамо, као производ нашег вишевековног погршеног смера, једну квази реалност коју представљамо као једино праву и коју лоше интерпретирамо је као истину, а реч је је о најобичниој варци и илузији, те наше представе нису научне истине, већ су идеологије, облици обрнуте, искривљене или неправе свести. Квази реалност нам се показује као наводна хармонија са природом: наша физиологија и општа понапања одскачу, одбијају се од резонантне вибрирајуће, шупљикаве и празне мембране црне рупе, од опструктивне тачке њеног пресека која се јавља сваких 13 секунди и која је наша стална анестезија-тонемо у сан из кога се викада нећемо пробудити. Чак и компулсија која изгледа као да се јавља на површини ове дисконекције у односу на пупачну врпцу дефлективних космичких процеса, лажна је или је псеудо облик, још једна варка пред наше вечно успављивање. Сви природни и интелектуални процеси се стога, не уливају у ову тачку, већ се од ње такође одбијају и квази компулсивно одскачу-сва наша стварност, а ми је интерпретирамо у потпуно неприменљивим и нетачним кодовима линеарности која је квази интелектуалситичка и апстрактна, а заправо је потпуно инстиктивна и натурална. Ове интерпретације, које су спрам стварности потпуно окренуте и нетачне, ширимо као догму, као никада тврђу и постојанију истину, односно све наше научно, техничко и друго знање свели смо на пуку иделогију, лажну и обрнуту свест у односу на реалност. И потпуно непродуктивну спрам реалности. У њој, ми смо изгубили везу са дефлективном пупчаном врпцом нашег постанка и опстанка у космосу, где се тај губитак везе манифестује управо тако да споља изгледа као да смо потпуно усклађени са овом врпцом и тако са њом најснажније повезани икада, у нашим понашањима која наизглед сва утичу или извиру из тачке опструкције ових физичких дефлексија. Дакле, права конекција или веза успоставиће се онда када наша понашања буду одударала од ових тачака дефлексије, а одудараће само ако наша понашања свесно будемо ка њима усмеравали, а то ће се догодити тек када се помиримо са чињеницом да наша реалност и реалност физичких и свих других процеса и појава није линеарна, како ратоборно и даље мислимо, него је закривљена, дефлективна. Тек ова алхемија спречиће да од нас настане неки космички отпад, да се потпуно не преметнемо у црну рупу или тамену енергију

или материју, згодну само да послужи као материјал за космичку рециклажу, у бољеој варијанти, у лошијој, дефлективни физички процеси који устројавају васиону не би нас искористили ни у ову сврху, већ би планету оставили да исијава у васиони, као атомски отпад на својим сметлиштима. Наша судбина је сада много ближе да завршимо на неком сметлишту васионе (као на сметлишту историје), као неуспели покушај космичких сила у креирању постојаних и интелигентних форми материје и енергије. Тек свесно усмеравање понашања ка истуреним тачкама ових процеса очуваће нашу везу са њима и спречиће наш нестанак. (Колико је наше слепило говори довољно податак и илистрација о томе да су се најпознатији савремени физичари утркивали у томе ко ће да осмисли бољи сценарио могућег уништење планете; између 10 осмишљених предлога, истакнуто место заузео је сценарио у коме Земљу гутају две црне рупе-као потпуна бајка, а истовремено се у реалности сама планета претвара у црну рупу!). И то је тема и задатак који ће људи морати да испуне и да јој се посвете у наредном периоду, у наредних 100 или 200 година, како би очували и себе и планету и продужили своје постојање у васиони. Нема сумње да су се мислиоци механицистичког правца, у које спада и Тесла, нашли на сличној стаз или путањи у више интуитивним него образложено свесним покушајима да сачувају везу са процесима дефлексије из којих само настали. Код самог Тесле ово се манифестовало у намери да рат искорени самим ратом, као сведочи у једном од својих чланака, а од чега је касније одустао. Дакле, види се та линија или прилаз свесног, циљаног усмеравања догађаја у тачку опструкције ФТЕ догађаја, односно у најосетљивије тачке резонантне вибрирајуће мембране црне рупе (око) планете. Као, на пример, и у идеји да се земљотрес произведе управо веома близу временске тачке једне од вибрација планетарне резонанце (као што сам писао у првом делу текста). Отуда, и овде постоји сличност између мојих самосталних закључака и Теслиних визија или начина како да се веза са догађајима електричномагнетних реконекција очува, што само потврђује да иста линија мишљења независно доводи до истих закључака и практичних предлога и визија, а што саму линију мишљења потврђуе као форму која даје предвидиве резултате (овим аспектом медијског и механичког детерминизма као струје мишљења бавио сам се и у ранијим својим текстовима). Подударност је и још једном виђењу или идеју: на полетку једног од својих чланака, Тесла говори о васиони која још није ни настала, која тек треба да се формира!

“To me, the universe is simply a great machine which never came into being and never will end.”

Управо је ово моја независна визија будућности и чуда која она са собом може да донесе. Наиме, моји закључци произлазе из система који сам претходно изложио и говоре о томе да би у наредном периосу, уколико би дошло до оваквог преокрета у људском уму и пракси, права политика, религија, наука, друштво и култура...природа, па и сам космос, тек требало да настану! Другим речима, одавно сматрам, дошао сам на идеју, да космос каквим га ми сматрамо и представљамо није ни настао, да тек треба да настане! Јер је тако и све остало. Све наше представе, које ширимо као догму у виду идеологије као лажне свести, јесу само идеални конструкти и конструкције, веома удаљене од закривљене реалности. Отуда, све области нашег искуства,природа...укључујући космос каквим га идеално представљамо, тек треба да настану, ако усвојимо петходне закључке и према њима се руководимо. Односно, они ни тада неће

настати на овај начин описан у идеалним конструкцијама, него на другачији начин који можда чува неке од претходних одлика, али који је једини начин да ствари уопште опстану и очувају се у даљем постојању у универзуму. Ми треба да схватимо, како смо интелигентна животна форма у космосу, да смо тиме и његов врхунац! Стога, ако се космос распада управо на тачки која је врхунац његовогх „инжењеринга“, где више десетина хиљада година уназад постоји интелигентна форма живота, ако се дефлексија процеса на којима васиона почива повећава баш изнад интелигентне форме живота (што значи одсуство конекције и усмеравања и контроле од стране интелигентне форме, јер би у супротном дефлексија била умањивана), то значи да су угрожене и остале области васионе, јер је реч о истом процесу који се простире дуж и у дубине целе васионе. Отуда, распада се и цела васиона, која практично још увек није ни настала у свом свом потенцијалу и могућностима. Тако, на нама није судбина само нас и планете Земље, већ и целог универзума. Чак и у случају да постоје паралелни универзуми (што сам и самостално показао у шеми бесконачног броја космоса и енормсно мањих и енормно већих од нашег космоса који израњају из једног ФТЕ догађаја!), и они су испреплетени истим међусобним повезивањем основних сила радијације, струје и магнетизма, гравитација и енергија итд. те расте и њихова дефлексија, односно растакање и распадање. Ако се непосредно изнад наших глава дефлексија ФТЕ догађања повећава, онда се она повећава и на нивоу бесконачног броја универзума. Отуда, потпуни нестанак било каквог постојања је такође могућа варијанта-сценарио у коме би нестало било каквог универзума и где не би постојало ни најситније васионске честице, као ни небеског тела. Тесла је веровао да је будућност религије у стапању будизма и хришћанства-ја је видим у самом њеном настанку!

6-7.9.2012. године

Додатак: Управо сам прочитао чланак о Теслиним сигналима са Марса двојице познатих америчких физичара, који сам скинуо са сајта Меморијалног друштва Николе Тесле из Њу Јорка. У њему се тврди да је Тесла регистровао радио таласе са Јупитера. Такође, излаже се могућност научника из програма СЕТИ, који истражује постојање живота ван Земље, да из свемира стигну сигнали у форми тачака и линија (дотс и дешис) и да могу исписати број, или бројевну

поруку као . .. ... у значењу 1,2,3. Међутим, сматрам да сам правилно уочио форму линија и тачака као сигнала Морзеовог кода.

П.С. Фотографија уметнута у текст такође је скинута с истог сајта и представља изглед оригиналног Теслиног чланка на ову тему.

7-8.9.2012.године

Моделовање или управљање ФТЕ догађајем

Дефлективни модел соларног система и космоса

Најновије откриће астронома система две планете-две звезде, за мене није новост. У својим ранијим текстовима описао сам модел закривљеног Сунчевог система у коме сам навео да се планете међусобно више односе слично феномену „двојних звезда“. Као и други описи. Међутим, сада је јасно

да у тачки опструкција и Сунце тежи некој својој блиској звезди, слично као и планете. Закључак је изведен из посматрања понашања на примеру лептира, који у наиласку негативне фазе догађаја по правилу се појављују у пару са још једним лептиром; приметно и код проласка аутомобила или људи, који следе један за другим у негативној фази. Отуда, како сам најновије објаснио, у једној, негативној фази долази до сажимања, формирања мини-система с блиским планетама, а у другој до екстернализације, до експлозије, ширења система који га такође доводи у везу са другим звезданим и планетарним системима, као и са другим галаксијама. Отуда, овај новооткривени феномен система са две звезде и две планете, заправо је, опет и врста супститута и легитимације хелиоцентричног система, у коме, по мишљењу савремене физике, овог феномена нема и где све стоји онако како је Коперник предложио. Међутим, како сам писао, реч је о превише линеарном, праволинијском моделу, који не уважава постојање дефлективних физичких процеса конекције и реконекције, а који прожимају цео космос. Модел дефлексије Сунчевог система, који сам развио доста пре овог најновијег открича астронома (и овде се уочава линија „невидљивости“ проналажења решења за научне проблеме, односно нових идеја и изума-модел сам изградио још и прошле године, а не верујем да би мени у било ком случају припале икакве заслуге), претпоставља да се свака планета система према Сунцу односи слично систему двојних звезда, са ФТЕ капијама које се наизменично отварају и затварају. Отуда, модел претпоставља да систем излази како у друге системе, али да излази и ван оквира галаксије Млечни пут, што се одиграва у обе фазе ФТЕ догађаја! На основу овог открића, ипак, могао бих да додам, односно да развијем и хипотезу и да Сунце, такође, нарочито у негативној фази догађаја и њеним тачкама опструкције (великих олакшања и опуштања), нагиње ка некој другој или другим звездама, звездама „сестрама“, како у оквиру наше галаксије, тако и ван ње. У тачкама великих и највећих опуштања (које је Тесла такође открио говорећи о Земљи као магнетној резонанци која вибрира сваких сат и 49 минута), долази до привременог „распуштања“ Сунчевог система, у коме планете, заједно са Сунцем, бивају избачене, како ван система, тако и ван галаксије Млечни пут, привремено успостављајући двојни систем са планетама из других звезданих система, односно са звездама из друге галаксије. Међутим, исто се догађа и у позитивној фази догађаја реконекције. Соларни систем тада као да „ураста“ у себе, те и из тог правца остварује везу са другим планетама, звезданим системима и галаксијама. Отуда, то је наше редовно стање и одувек је било такво стање. Ниједна планета Сунчевог система практично се не окреће ни око себе ни око Сунца, у онако ригорозним праволинијским путањама (ма уважавале и одступања у нагибу еклиптике), већ је реч о једном флексибилном кретању гибања и угибања, испупчења и улубљења система и путања, у вишедимензионалним оквирима, те у дефлективној реалности планете се не окрећу само око Сунца, односно не успостављају догађај магнетне реконекције само са магнетним пољем Сунца, већ и са магнетним пољима и других звезда и са планетама других звезданих линеарних система. Отуда космос наличи као на неки вишедимензионални скрин сејвер који инсталирамо на десктоп компјутера! Космос је мултидимензионалан феномен чији су сви елементи у међусобној реакцији и интеракцији, а која се успоставља по линијама кривих дефлективних догађаја електро-енерегетско-таласно-магнетних реконекција. У овом дефлективном моделу космоса нема јасних линија разграничења између планетарно-звезданих система и галаксија, већ се сви ови елементи пресецају у

тачкама конструкције и опструкције ФТЕ догађања. Отуда, на пример, појава звезда падалица, за које се сматра да су астероиди који сагоревају у Земљиној атмосфери. Међутим, на основу једноставног посматрања, лако се увиђа да се астероид гаси, односно да звезда пада тачно у тачки опструкције ФТЕ догађаја, исто као што се и муња јавља у тој тачки, што је појава која је импресионирала и младог Теслу и навела га са размишља о томе како се овај природни механизам може искористити за људски изум да се електрична енергија глобално разведе широм целе планете. На основу овог примера осматрања муње, које Тесла наводи у својој научној биографији „Моји изуми“, јасно се види да је он тада открио управо механизам ФТЕ догађаја, и да је ово откриће и овај механизам природе пресликао на своје изуме, откривши на основу исте логике и обртно електромагнетно поље и наизменичну струју (као што сам навео, ово су само манифестације догађаја наизменичне магнетне реконекције) практично их применвши у својим изумима и патентима.веома једноставном и опсравданом аналогијом, лако доказимо до закључка и о томе како, а још више када, звезде и настају, како се рађају, како настају супернове: просто, звезда се рађа такође у тачки опструкције ФТЕ догађаја, истоветно као што су у тој тачки јавља муња или се гаси астероид! Овако рођена звезда одмах по рођењу упућује се кривама дефлексије догађаја магнетних реконекција.

Отуда, да се вратимо астрономским питањима, планета и друго небеско тело, астероид, имају другу природу односа него што је неки праволинијски упад астероида у исту такву праволонијску и кружну путању планете око звезде. Ово је веома чест феномен, који се редовно догађа и претпоставља једну сталну везу између ове две врсте небеских тела, а та веза је континуирана магнетна

реконекција, која чини да изгледа као да је Земља стално на неком изворишту астероида, на неком њиховом „мрестилишту“, где их има највише, те су упади стални и чести. Ове две врсте небеских тела се не пресецају у путањама, већ у тачкама опструкције ФТЕ догађаја, а вероватно некада и у тачкама конструкције. У тачки опструкције астероид који се гаси је много светлији, као мања светлећа, као дречава кугла, а његова путања много краћа. У тачки конструкције, путања је много дужа, али је астероид мање светао, наличи на сиву тачку или тачкицу, а његова путања на нит конца. Падају, у односу на тачку са које се посматра и од нас, и ка нама и укосо десно од нас итд. што само значи да се одбијају од електромагнетних таласа и поља, слично као што то чини слепи миш у своме лету. Опет, и у тачки опструкције, у којој већина (ако не и све, док је тачка конструкције као тачка падања звезда само претпоставка) астероида се гаси (најчешће и чини се једино што сам осмотрио), путања може бити дужа, док траг такође може бити јако изражен, као запаљив итд. Закључак је, као што сам навео, да су планета и ова врста небеских тела у сталној вези и контакту, у тачки опструкције магнетне реконекције. Као што сам поменуо, тако је и са муњом, што сам посматрањем више пута потврдио, најскорије свега пре пар вечери. Електрично пражњење, тако, такође се одиграва у тачки опструкције ФТЕ догађаја, као и остали временски феномени. Писао сам о веома краткотрајним кишама које отпочињу у тачки опструкције и трају свега неколико основних ФТЕ догађаја (свега пар минута). Ветар се ослобођа, његова циркулација се осећа, појачана је, у тачкама опструкције већих опуштања, после неколико основних догађаја (после 6, 8, 11 итд. највише до 15-17 минута), што значи да је реч истовремено и о ветру са карактеристикма соларног ветра, са хладном и топлом плазмом (који човека сече као папир, како је писао још Тесла). За земљотресе сам такође закључио да се развијају у негативној фази догађаја и да је њихов окидач такође тачка опсзтрукције догађаја, у којој избијају. На сличан закључак наишао сам и код Тесле (први део текста), који је, како сам навео, крену на стазу моделовања или управљања ФТЕ догађаја, тиме што је замислио да је могуће изазвати земљотрес тако да временски буде веома близу тачки вибрације Земљине (магнетне-ово сам сам додао, јер не може бити речи о некој другој) резонанце, у чланку „Како космичке силе обликују наше судбине“. У другом тексту сам навео да је код Тесле био видљив импулс ка моделовању или управљању ФТЕ догађајем (пример, како је мислио да се рат може укинути ако му се иде у сусрет, на неки начин изазивањем ратова, од чега је касније одустао), односно ка инжењерингу догађаја у циљу његовог исправљања или умањења дефлексије. Мени се ова тема наметнула како сам спознао сам догађај, а чему има више од године. Ево неколико закључака до којих сам дошао.

Управљати ФТЕ догађајем

Када је реч о моделовању или управљању ФТЕ догађајем, да се радње свесно усмеравају ка тачкама опструкције, ради се о следећем: кретање ћемо да покушамо намерно да остваримо у позитивној фази, у тачки конструкције или да свесно останемо мирни; у негативној фази или тачки опструкције покушаћемо да намерно останемо мирни, или опет да намерно испровоцирамо сопствено понашање-радњу. Ефекет који се добија је умањене дефлексије догађаја, истовремено са њеним увећањем, али примарно остварује се контрола, моделовање, управљање (инжењеринг) догађаја: када свесно усмеримо радњу ка

тачки конструкције, она се тада појачава у манифестацијама у смеру јачине истих манифестација у тачки опструкције, мада и даље остаје мања; када свесно усмеримо обрнуто понашање од очекиваног или намерно изазовемо очекивано понашање у тачки опструкције, она се ублажава, њена јачина се смањује и иде у смеру јачине истих манифестација коју имају у тачки конструкције, мада и даље остаје јача од тачке конструкције. Резултат у односу на стање и однос од кога се пошло је да су се тачке конструкције и опструкције приближиле, да се између њих смањило растојање и јаз, тако што су постале сличне и блиске у јачини испољених ефеката истих понашања. Другим речима, почетно растојање, разлика, односно дефлексија се умањила, чиме се умањила дефлексија самог догађаја и њено разорно дејство. Међутим, у следећем сегменту и наставку догађаја, размак између тачке конструкције и опструкције већи је него у односу на почетну позицију у претходном сегменту! Потеницајал дефлексије догађаја тако се увећао! Међутим, као тег дефлексији и њеним тачкама, стоји претходна интервенција, у претходном сегменту, када је њихова снага доведена у приближни баланс и равнотежу. Како се у наредном сегменту ослобађају тог тега, потенцијал разлике и дефлексије се увећава, али се на тај већи размак опет поставља претходно циљано понашање, што ове опет, чак и више удаљене тачке опет доводи у баланс, што значи да се јачина самог свесног и циљаног понашања, њеног ефекта такође повећава у односу на претходни сегмент. И тако у недоглед, сегмент за сегментом, догађајем се управља, мада се дефлексија никада не може у потпуности исправити, али се умањује стално и контролише. Тако и са осталим системима управљања-компјутерима итд.

Сам сам више пута покушао да намерно покренем сопствено кретање када је све мирно, када се све умири, а то је када наступи позитивна фаза. Прво, није једноставно свесно покренути кретање у тој фази, јер се наилази на јачи магнетизам, који вам не да да тада устанете са места и започнете ход, кретање. Ако ипак успете у томе, онда када ходате, имате утисак да се крећете окомито у односу на раван кретања, док земља којом ходите постаје изненађујуће крта подлога! То је ефекат појачаног магнетног поља у позитиној фази дефлексије.

На овај начин тек се успоставља веза са догађајем, која не би била лажна компулсивна веза. Понашање није тако везано за тачке догађаја, како је то сада, те се веза са догађајем тек сада успоставља. Понашање постаје независно од тачака, иако никада не потпуно, али се дефлексија умањује. У тако умањеној дефлексији ФТЕ догађаја муња какву сада знамо не може да настане, јер више нема ону јачину тачке опструкције, као што је сада, да би се појавила у садашњем облику. Управљајући догађајем, мењамо и преобликјемо све оно на шта се догађај односи, а то је практично све, како је то и Тесла показао. Са једном битном разликом: механицизам, његов детерминизам и сам је био пожељно стање, идеална конструкција, док је реалност имала мањак јасне везе понашања и ФТЕ догађаја у облику лажне компулсивне реакције, на свим разинама постојања-биолошког, природног, социјалног, културног итд.

Отуда, намера ми је да сада прочитам Теслин чланак о практичним могућностима примене електричне енергије у будућности, како бих га укрстио са својим виђењима и закључцима.

8.9.2012. године

Деструкција

На почетку, изложио бих једно можда екстремно мишљење о томе како се опходити према природи и осталим стварима који су много више од 100 година захваћени процесом ФТЕ мутације и патологије.

На идеју сам дошао пре пар дана, посматрајући једноставан развој догађај у сопственој башти. Јабука која је рађала две или три деценије уназад, и чија се крошња веома разгранала стварајући утисак хлада у шуми, ове године, слично као ни претходних, није родила више од неколико јабука. Отуда, била је посечена и потом припремљена за пећ. Куда год да се осврнемо, видимо сличну слику: није родила јабука, али није родила ни шљива, ни орах итд. Природа око нас се гаси. Шуме нам гутају пожари. Домаће животиње, птице, сад и инсекти (вирус западног Нила), производе опасне и смртоносне вирусе, који проузрокују привремене епидемије. Корисни инсекти, попут пчела, изумиру, кошнице и пчелиња друштва мистериозно се гасе, како на нашим просторима, тако и у читавом свету. Одумиру или изумиру бројне биљне и животињске врсте. Међутим, ми гајимо и даље романтичан однос према природи, сматрајући без разлога и даље да је природа некаква оаза невиности. Међутим, како сам показао, и она је заражена ФТЕ вирусом, односно процесом ФТЕ мутације, патологије и разарања материје и енергије. Отуда, размишљао сам о томе како би изгледала својеврсна примена природне и сваке друге еутаназије. Уместо што формирамо националне паркове и резервате и покушавамо да сачувамо врсте од природно изазваног изумирања, можда би требало урадити супротно: посећи сва стабла воћа која могу да се посеку; запалити и пустити да изгоре све шуме и планине колико се може; уништити све кошнице пчела колико се може; спроводити планско уништење животињских врста, птица и других животиња, уништење инсеката такође итд. Била би то једна масовна акција опште деструкције и уништења свега што је захваћено поодмаклом ФТЕ метастазом. По принципу судбине јабуке у мом дворишту: засађена је била да рађа воће, а уместо тога се разгранала, од баште почела да прави „џунглу“, а плода нигде. Много је оваквих „јабука“ у свим људским и природним областима, како би Тесла рекао-департманима. Била би то операција слична операцији канцера. „Видиш ово црно“, показивао ми је отац црну линију у белом (и превише белом-пре ће у томе бити проблем, изражено белило од дефлективне патологије) стаблу јабуке након што ју је исекао, „ово је као канцер, зато је престала да рађа“. Шта би био резултат ове масовне деструкције, односно еутаназије онога што је практично већ умрло, а то је сва наша природа, сва наша култура, на крају и ми сами? То је тренд који се развијао годинама уназад и који улази у ону општу антрополошку слику: на пример, орезивање воћа, трулих грана, како би се омогућио наредни род итд. Абуртус нема социјалне узроке, већ превасходно у несвесном доживљају о болесном карактеру плода који се носи-отуда је масовна појава, и кад нема изразитих социјално-еконосмких узрока. У ранијим тесктовима указао сам на дугогодипшње постојање извесних тенденција и тежњи, које су сада постале нескривене радње и акције, само што их још нисмо дефнисали као такве, него смо се претећно држали старих дефениција и илузија. Тако, ми већ вршимо еутаназију сопствене врсте, тиме што смо дозволили абортус и који је сада неприкривена масовна појава свуда, односно једна од форми циљане масовне деструкције, што је до сада била тенденција. Планским уништењем свега што је болесно, врсте би се свеле на минимум који ће моћи да преживи и да се прилагоди, да се самоунапреди у низу, ланцу повезаних узрока и последица свих области. Оно што би изазвали била би права природна селекција и одабир, само што би, у складу са

инжењерингом ФТЕ догађаја, била свесно и циљано испровоцирана и спроведена од стране људи. Тако би извршили и еутаназију и нас самих као живе врсте: масовна деструкција свега што је болесно довела би до борбе за преживљавање и опстанак код најразвијеније живе врсте, код човека.

Постоји изрека да све носи у себи семе свог уништења, али и обрнуто: процес ФТЕ мутације и метастазе, у себи је носио семе свог спаса, односно обнове. Посматрани период од половине 19. века до данашњих дана, који сам означио као улажење у стадијум метастазе и доба поодмакле метастазе (наше доба), заиста је много слично на својим крајевима, односно тачно је да је сажето, како сам наговестио. Јер, абортус није једини пример несвесног плана циљане деструкције, већ је тако, као и орезивање, у многим другим областима, односно у свим областима. Ове технике циљане деструкције постоје кроз цео 20. век, од почетка тог века, када се у још јаче ушло у метастазу, што се глобално било осетило. На пример, једна од њих је и испаљивање противградних ракета (што је у савременим условима тропске климе постало излишно, јер кише није било цело лето): споља је изгледало и представљало се да је реч о спречавању града, а у ствари је била промоција и парктоковање инжењринга атмосфере и атмосферских појава, несвесно у смеру њихове деструкције, јер се несвесно појмило да је реч о болесним облицима (слично као на примеру абортуса). А да је тако било и на самим почецима 20. века, говори следећи цитат из Теслиног чланка под називом „Чуда будућности“ у коме Тесла, осим другога, објашњава и неке технике циљане деструкције природе, у облику њеног инжењеринга:

„ In the not far distant future we shall see a great many new uses of electricity that will aim at safety. The safety of vessels at sea will be particularly affected. We shall have electrical instruments which will prevent collisions, and we shall even be able to disperse fogs by electric force and powerful and penetrative rays.“

бићемо у стању...чак да разбијемо и маглу електричном силом и моћним и разорним зрацима...“. Деструкција, разбијање, то је била мисао водиља целог 20. века, како научног, тако политичког, културног, друптвеног итд. Физилки хемичари разбили су атом; а Тесла, као што видимо, овде излаже концепт разбијања, деструкције једне природне појаве као што је магла и који је, као што сам појаснио у ствари примарни план и циљ, несвесни, јер је пккренутом несвесним осећањем да је природа ушла у стање метастазе те је треба оперисати техникама деструкције (ово је психоанализа општег тренда деструкције и разбиајња-разбијања и атома и ослобађања квази нуклеарне енергије, о чему сам писао раније), а тај план сакрити свесним залагањем за наводну безбедност бродова на мору!

Видећемо да је ова нит деструкције изузетна и препознатљива особина целокупног Теслиног стваралаштва и правац његовог изумитељства, сигурно ношена овим јаким несвесним набојем и жељом да се спаси и природа ин планета и човек, на један наизглед бизаран начин-деструкцијом свега што је захваћенои метастазом. Отуда, он се залаже за уништење, деструкцију саме електричне енергије: бежични пренос енергије је његова опсесија, која се показује и у предвиђању будућности са подземним разводним кабловима: опсте психоанализа: струју треба сакрити, треба уништиити, јер је ова врста енергије болесна и лоша, а то ће се урадити ако се положи у земљу, ако каблови иду под земљом-ово полагање струјних каблова у земљу јесте израз подсвесне жеље и намера за деструкцијом, понишартавњем, негацијом егзистенције болесне

форме енергије; једносмерна струја је лоша, јер је прав струја, отуда треба применити наизменичну струју, која и није права струја, те је и то облик деструкције електричне енергије из истих побуда; изазватио земљотрес у тачки вибрације Земљине магнетне резонанце-опет деструктивна замисао, како према земљотресу-односно самој гео-структури Земље због несвесне спознаје и о њеној покварености, тако и према самој резонанци-у овој тачки нестало би и земљотреса и земљине резонанце, односно особине да вибрира, што је сигурно и за њега било застрашујуће откриће (слично као и код Ранковића, страх од спознате ФТЕ мутације и патологије био је покретачки мотив); магнетн поље је обртно, јер статично магнетно поље је покварено, те га треба уииштити новом врстом поља, односно: са гравитацијом нешто није у реду, болесно, те је треба уништити тако што ће се у први план истурити њена права природа као наводно обртно магнетно поље (наводно, јер је нама јасно да је реч о лажном и компулсивном феномену-обртно магненто поље, у складу са мојим систему, тек би требакло да настане, а настаће када се веза са ФТЕ догађајем буде успоствила, тиме што ће се уништити лажна и псеудо компулсивна веза-тако је и са свим врстама енергије, као што сам и раније навео-и оне тек треба да настану; струја која прозлази из тачке опструкције није права струја-назвао сам је Теслином струјом у првом тексту, те и она у наше време показује сву своју инхерентну дисфункционалност, што се прикрива и рационализаује тиме што се разлози за инхеретни екцесе електричне енергије тачке опструкције ФТЕ догађаја-Теслина струја, траже у спољним узроцима, као што су соларне олује!); дакле, Тесла је, ипак, и на овом пољу несвесне циљане деструкције свох постојећих енергије због њихове покварености и болести, опст био испред свих осталих научника: он, опет, није циљао у сам догађај, што је мој предлог, али је циљао у отворену деструкцију свих појава које из догађаја примарно проистичу, који су непосредно испод њега (као витамини испод коре воћа): у електричну енергију, струју, што је био његов други идентитет, у магнетизам, као и електромагнетизам: ми у открићу радио таласа, односно у његовом концепту телеаутоматике такође имамо једну занимљиву форму реализације тежње ка деструкцији-даљинско управљање или управљач, односно откриће електромагнетних радио таласа-што је само јена форма електромагнетизма у одређеном поретку и комбинацији елеменета апаратуре и система! Било је код Тесле у сврху деструкције струје, жица, жичног преноса-односно и свих осталих врста енергије, из изнетих разлога несвеснод доживљаја и спознаје ФТЕ метастазе, те је ова деструкција се јавила као стратегија борбе за опстанак планете, енергија, човека итд. што у мом раду има врхунац у предлогу како да се управља самим ФТЕ догађајем-у мом систему та деструкција је највише изражена, а да има неког емпирријског и научног утемељења и извод, да није само пука фантазија и маштарија, јер нема веће деструкције од деструкције самих акутних тачака ФТЕ догађаја-ова деструкција, разбијање јаче је од самог разбијања атома и стога би ослободила и кудикамо снажнију енергију). Теслин највећи узлет на овом пољу деструкције, јесте уређивање земљотреса са тачком вибрације Земљине магнетне резонанце, што је био пуцањ у саму тачку опструкције ФТЕ догађаја помоћу једног „витамина“ те тачке, земљотреса која директно израста из ове тачке!!! И разбијање магле је слично...као и све друго по овом моделу на шта будемо наишли...а опет је и то слабије од оног мог покушаја да се испоровоцира сопствено кретање у тачки коснтрукције догађаја-када му време није! Дакле, у свим Теслиним изумима и залагањима имамо јако изражену тенденцију деструкције, типа који сам описао. Ова деструкција такође

је део идентитета антрополошког типа збијеног у протеклих 150 година! Тако, и он се слично мени залаже за уништење појединих живих облика:

„Books have already, been written on the uses of electricity in agriculture, but the fact is that very little has been practically done. The beneficial effects of electricity of high tension have been unmistakably established, so that we are warranted in believing that a revolution will be brought about through the extensive adoption of agricultural electrical apparatus. The safeguarding of forests against fires, the destruction of microbes, insects, and rodents will, in due course, be accomplished by electricity.“

...уништење микроба, инсеката...и овде увијено у форму добре примене струје у пољопривреди имамо сакривени, а примарни концепт и тратегију примене струје у сврх деструкције, коју Тесла овде отворено помиње.

...Књиге и књиге су написане...напомиње Тесла, али су књиге и књиге спаљене такође у 20. веку, а то је исто тако део истог несвесног покрета ка деструкцији, као стратегији спаса и опстанка: и вероватно је нису спороводили само нацисти. Имамо је и данас, и на овим просторима, јер се често наилази на књиге бачене у контејнере и слично. Очувати или уништити, питање је сад?

Нама заиста звучи невероватно кад прочитамо и закључимо да је Тесла, између толико других ствари, предвидео и фрижидер, 1916. године! Међутим, узрок и овом проналаску или изуму, опет јесте учинити непотребни, изиличним одређене процес или енергије-опет, није изум у првом плану, то је само тако споља, већ је у првом плану несвесна стратегија деструкције:

„The most important of them is probably an electrical ice machine which obviates entirely the use of dangerous and otherwise objectional chemicals. The new machine will also require no attention and will be very economical in operation. In this way refrigeration will be effected very cheaply and conveniently in every household.“

Да је Теслина струја погрешна, знао сам од самог почетка, зато што је у његовим изумима пресликана тачка опструкције ФТЕ догађаја. Нама данас не вреди Теслин фрижидер који покреће Теслин електромотор много ако су нам намирнице које у њему нчувамо све одреда дефелектиране, као и наш организам који их не процесуира на начин како је описано у књигама из медицине и физиологије. Сада ми је јасно и зашто је то тако, а опет на основу увида који сам давно уврстио у свој систем: појаве се најбоље тумаче на самом почетку њихове спознаје, јављања или проучавања (Маклуан и тумачење телевизије био је пример овог општег увида). Тако је и са струјом: апарати изникли из ране фазе њеног проучавања више су примењивали моју правилну механику, него каснији изуми који су били наводни напредак! Правилна механика каже да се нелинеарни феномен извлачи споља на линеарну подлогу, на дистанци (пример први микрофони, који су били удаљени од говорника), која га одбија и производи његов нелинеарни лик. То је била једносмерна струја, то је била Њутнова наводна праволинијска гравитација и апсолутни линеарни простор. 20. век је све окренуо наопачке и наметнуо погрешну механику-као што сам писао за Ајнштајна, када сам га поредио са Њутном-Њутн је био дете рекативитета и ФТЕ догађаја, а не Ајнштајн. Ако се нелинарни феномен представи у нелинеарној форми, онда он даје линеарни ток или облик, који је лажан и самозаваравајући, односно који се отеловљење лажне псеудо компулсије и

везаности за догађај. Отуда, Теслина струја је била погрешна механика и струја, вођена мотивом деструкције спрам природе и енергије, као што је то био читав 20. век и његова комплетна научна достигнућа. Тесла је измислио вођене, теледириговане бомбе и пројектиле, као и други научници атомску бомбу. Електромотор са једносмерном струјом у исто време може да буде и генератор (што је идеал коме се тежи), али то не може и електромотор на наиизменичну струју! Отуда, Едисонова електрика је сигурно правилнија механика него Теслина механика. Теслина струја доживела је крах почетком трећег

миленијума, у граду који је био место свих његових изума, Њу Јорку:

Као што сам навео, реч је о недостатку који је у самом систему, који му је инхерентан-а то је струја која излази из тачке опструкције ФТЕ догађаја, зато

што се у конструкцији мотора и апарата применила погрешна механика. Ту уопште није реч о струји, све док је очигкедно везана за тачку опструкције. Зато, чим је дефлексија ФТЕ догађаја почетком овог миленијума додатно порасла, повећао се размак између оне реалне енергије и апаратуре за њено произвођење, што је довело до краха система у Њу Јорку, 2003. године. И тога ће бити још. Узрок нису соларне олује.

Исто је и са свим осталим Теслиним открићима. Он је хтео да слике преноси путем телеграфа и телефона-и тако постао претеча телевизије, само зато што је био вођен несвесном деструкцијом форми медија изашлих из првог сусрета са електрицитетом, струјом, посебно уништењем синонима тих медија и једносмерне струје-жица, жичаног преноса при чему је телеграф, по мом мишљењу, најсавршенији и најкориснији електрични медиј икада, док је већ телефон био производ погрешне механике (у шали често истичем да је телефон најгоре откриће у историји човечанства!). Тесла је као дечак открио биопалрну структуру ФТЕ догађаја и наивно је помислио да је то саврепени природни механизам, чедан и непокварен и да само треба све људске изуме учлинити да раде према наизменичном моделу тог природног механизма и све ће постати савршено, завладаче рај на Земљи! Као што сам писао, упао је у замку лажне псеудо компулсије и направио потпуно погрешне апарате и моторе; а своју прави деструктивну опредељеност и праву мотивацију којом је био вођен показивао је у споредним покушајима инжењеринга овог догађаја-опет, примарно је код Тесле оно штро је наводно секундарно и обрнуто (примаран је инжењеринг за који се залагао, а не његови изуми по којима је познат!). Није Ајнштајн донео релативност спрам Њутна, него је спрам Њутна укинуо релативност! Проналазачи у првом сусрету са појавама више су живели у време субатомске физике-квантне механике него 20. век који је ту механику укинио, управо тако што је промовисао квантну механику спрам класичне физике. Погрешна и правилна механике и код мене се не односи само на конструкторство него и на физику-опште на науку, као што сам и објаснио, када сам говорио о погрепним научним тумачењима, интерпретацијама процеса и догађаја. Као што се види, ово прикривање примарног циља као секундарног, такође је део психолошког профила антрополошког ФТЕ типа личности старог око 150 година. Све оно што називамо подмуклим, поквареним, нечасним итд.

9.9.2012. године

Еугеника

Упоредо са цртом деструкције у својој општој оријентацији, Тесла је развио и црту извесног пуританизма, односно еугенике (која је у доба његове старости-ако се икако за Теслу може рећи да је икада био стар- постајала популарна), која изгледа да иде природно уз деструкцију. Такође и почетни стадијум онога што је антиутопијски концепт представљања друштва, што је заједничка особина антрополошког типа личности који сам описао, а поготову видимо потврду сличности између Тесле, Ранковића и Домановића.

У чланку „Машина која ће спречити ратове“, објављеном 1937. године, Тесла даје своју визију 21. века (узимајући за оријентире 2035. и 2100. годину), засновану на три принципа: увећање људске масе побољшањем услова живота, здравља, еугенике, искорењивање лудила и религијског фанатизма и управљање космичких сила ка људској маси, како би се добила њена укупна већа енергија

на нивоу човечанства-односно коришћење енергије сунца, ветра и океана, плиме и осеке. Ова три принципа допринела би, по његовом мишљењу, да рат постане излишан и укупном прогресу.

Антиутопијске елементе у овој Теслиној визији налазимо у следећем пасусу:

„The year 2100 will see eugenics universally established. In past ages, the law governing the survival of the fittest roughly weeded out the less desirable strains. Then man's new sense of pity began to interfere with the ruthless workings of nature. As a result, we continue to keep alive and to breed the unfit. The only method compatible with our notions of civilization and the race is to prevent the breeding of the unfit by sterilization and the deliberate guidance of the mating instinct, Several European countries and a number of states of the American Union sterilize the criminal and the insane. This is not sufficient. The trend of opinion among eugenists is that we must make marriage more difficult. Certainly no one who is not a desirable parent should be permitted to produce progeny. A century from now it will no more occur to a normal person to mate with a person eugenically unfit than to marry a habitual criminal.

Hygiene, physical culture will be recognized branches of education and government. The Secretary of Hygiene or Physical Culture will he far more important in the cabinet of the President of the United States who holds office in the year 2035 than the Secretary of War. The pollution of our beaches such as exists today around New York City will seem as unthinkable to our children and grandchildren as life without plumbing seems to us. Our water supply will he far more carefully supervised, and only a lunatic will drink unsterilized water.“

Еугеника је подразумевала, грубо говорећи, филтер за одређене људске генетске склоности и предиспозиције и одређена људска стања, пре свега се мисли на лудило, као непожељне за даљи развитак и напредак друштва. То је била друштвена и генетска стерилизација, где су се људска бића са непожењљним генетским условљеностима изоловал од остатка друштва-практично се уништавала. Као што видимо, Тесла излаже и још једну потпуно неетичку идеју о планирању и вођењу људског мајчинског инстикта, односно износи тоталитарну замисао о контроли људске биолошке репродукције, како би се добили само успешни и пожељни примерци врсте, а они са манама и непожељни се искоренили (или се орезали, као пример са орезивањем табала воћа). Отуда, еугеника је извршна форма деструкције у општој оријентацији Николе Тесле. Ови наводи потврђују моје изнете ставове о деструктивности као свесној циљаној стратегији, изазаваној несвесним доживљајем непријатних окова ФТЕ догађаја. Наравно, реч је о чистој антиутопији, али која није дата у књижевној форми, него је етички оквир. Тесла промовише бракове само између генетски сличних људи, односно само између људи који показују друштвено прихватљиво понашање. Он промовише 21. век као век хигијене (изгледа још једна његова опсесија, с обзиром да је 1916. године писао о употреби електричне струје у сврхе купања-хигијене, тако што би струја скидала прљавштину са тела, без употребе воде!) и физичке културе, дајући визију неке идеалне државе будућности слично Платону и његовој „Држави“ (где се такође

промовише обавезна гимнастика итд.) , а за коју је познато да је инспирисала многе елитистичке-тоталитарне концепције друштва, као и конкретне тоталитарне покрете, као што је био италијански фашизам. Секретар за хигијену и физичку културу у 2035. години звучи веома познато и блиско Орвеловим министратвима љубави и слично-што само говори о једном општем тренду, односно црти ФТЕ изазваног антрополошког типа личности, који тежи укидању дефлексије догађаја у примени стратегије деструкције, контроле, управљања (телеаутоматика код Тесле), друштвене стерилизације...итд., а што свој идејни израз има у антиутопијским концепцијама тоталитарних друштава (развијених управо током 30-их и 40-их година 20-века-отуда је Тесла био само део, али и пропагатор, овог модерног покрета у то време).

Тесла не преза да своје изуме искористи у ове сврхе деструкције, искорењивања друштвених зала и непожељних друштвених понашања и група. Тако, он најављује апарат, машину, која ће умети да чита људима мисли и да сваку слику у мозгу пројектује на екран. На овај начин може се контролисати и искоренити криминал, наводно је примарна функција овог изума. Међутим, Тесла је овде претеча и Орвелове Мисаоне полиције, не само у идејном концепту, него у врло реалном облику, најављујући да он може да направи апарат који ће читати мисли људима и контролисати њихово понашање. Криминалци могу искористити овај изум и за своје циљеве, духовито примећује Тесла.

„Electrical instruments will soon become an important factor in the prevention of crime. In court proceedings electric evidence can be made decisive. It will, no doubt, be possible before very long to flash any image formed in the mind on a screen and make it visible to a spectator at any place desired. The perfection of this sort of reading thought will create a revolution for the better in all our social relations. It is true that cunning lawbreakers will avail themselves of the same means to further their nefarious business.“

Ма како привлачно звучала и изгледала његова открића, којима се 20. век био потом у потпуности предао, она се сва јављају у описаној форми: наводно промовишу добро за људску заједницу, али им је свима заједничко, на нивоу, изума, да се заснивају на деструкцији или елиминисању одређених претходних стања и процеса и да се тај наводни напредак и прављење живота лакшим остварује насилним и циљаним методама контроле ума, проређивања људске популације (детсрукције људске врсте, као што сам наговестио), уништавањем, деструкцијом социјалних група и појава...итд. што је све скица за једно тоталитарно антиутопијско друштво. Отуда се развила, односно сама се наметнула ФТЕ оквиром, црта инфантилизма у карактеру, односно антрополошком ФТЕ типу личности, између осталог као безгранично поверење у техничка средства и технологије, на бази модела „чине излишним, непотребним“-односно уништавају претходна стања и понашања, и жељи да се ужива у лагодима живота помоћу техничких средстава који замењују наша или нечија друга ранија понашања. Несумњиво, културни прототип овог инфантилизма и наивности, наилазимо у слици просечног Американца, који гледа пренос бејзбола на телевизији, са кокицама и пивом уваљен у фотељу и са, наравно, средством којим се тоталитаризам остварије-даљинским управљачем у рукама, тог најзначајнијег открића Николе Тесле. Отуда, његове

најаве још из 1916. године апарата као што су фрижидер, улични семафори, електро-терапије, стерилизатори ваздуха-јонизатори и слично, бројна електрична апаратура потребна за функционисање домаћинства, телевизија (пренос слика телеграфом и телефоном), микрофона или диктафона (писаћа машина која одговара на команде људског гласа), радар и сонар у навигацији (сврха контрола спољних сигнала) били су само мамци цивилизацији од стране деструктивног антрополошког типа личности и тоталитарног елитистичког друштва, које је свој пуни израз добило и у још једном ванредном изуму Николе Тесле-теледиригованим, паметним бомбама и пројектилима, торпедима. Овај антроплошки тип само сам школске сврхе демонстрације модела везао за пртеклих 150 година. Читаоцу је, међутим, познато из мојих ранијих текстова да сам наговестио да је ФТЕ догађај постојао у свим епохама и љздским друштвима, токо целе историје и да је стога давао веома сличне појаве у свим познатим људским друштвима и културама кроз историју. Отуда, тежња ка укидању кривих линија ФТЕ догађаја, несвесно је водила људску културу и цивилизацију кроз целокупни њен развој, кроз људске идеје и изуме, који су сви одреде били, несвесно (и углавном погрешно), посвећени овом светом циљу и идеалу (који је исфорсиран и буди у људима ауторитарне психолошке црте и профиле). Отуда, први творац антиутопије, блиске Орвелу и Хакслију, био је Платон, у античкој Грчкој! ФТЕ антрополошки тип личности (ауторитаран, недемократски, тоталитаран, нетолерантан, деструктиван, насилан...) тако је сажет на период од више од 2.000 година, односно на целокупни период људске цивилизације, од открића точка надаље. Као што сам наговестио, а што потврђује и Тесла, људски ратови и револуције биле су израз ове природне детерминације-конкретно, конфликти кроз историју одвијали су се између два варијетета овог јединственог ФТЕ антрополошког типа-између натуралног и апстрактног типа, како сам описао. Конзервативизам и либерализам, социјализам и национализам, до фашизма и нацизма, манифестације су на пољу политике варијетета ФТЕ антрополошког типа. Универзалност овог сукоба уочио је и Тесла:

„And unless mankind's attention is too violently diverted by external wars and internal revolutions...“

На примеру врабаца у Кини демонстрирао сам ФТЕ позадину или ФТЕ генезу предрасуда, односно геноцида. Исто се догађало и са антисемитизмом-јер је то био део ширег покрета деструкције и еугенике, коме је припадао и Тесла и који је у исто време када Хаксли писао „Врли нови свет“ на крају дао идеологије фашизма у Италији (на трагу Платона!) и нацизма у Немачкој. Пут ка отвореној еугеници био је утрт. Отуда, све ове појаве биле су несвесна стратегија усмерена ка деструкцији кривих ФТЕ догађаја, ка исправљању дефлексије овог догађаја-што је било немогуће (и сада и за увек), те је зато дало тако стравичне резултате, иза којих су стајали све сами патолошки друштвени и политички покрети, такође и идејни покрети застрањивања, који су у себе увлачили наводне великане својих времена и епоха-чији су они били прјанице и предводници, иницијатори, а један од њих је био и Никола Тесла. Борба између два варијетета присутна је и данас, можда израженије него икада у историји.

Међутим, сама природа ФТЕ догађаја допринела је да се овај свет лудака (што научника, проналазача, мислиоца, уметника или политичара...), односно

овај тоталитарне концепт разбије и насука на спруд сопствених научних и конструктурских илузија и обмана. Наиме, људи који су духовно били усмерени ка тоталитарној концепцији и визији друштва и коју су у свом научном и проналазачком раду били вођени искључиво принципом деструкције претходних технолошких процеса, нису могли да смисле ништа иоле трајније од неколико деценија, макар то било и 50 година. Цивилизација инфанта загризла је Теслин мамац лагоде и комфора који доносе технолошке иновације, управо по завршетку једног великог еугенистичког похода 1945. године, када је маса домаћица потрчала у продавнице да купе фрижидере, шпорете, пегле, усисиваче (пречишћивачи прашине код Тесле 1916. године), веш машине, најлонке итд., а мушкарци такође потрчали да у дневне собе унесу радио пријемнике и телевизијске апарате! Међутим, само 58 година, 2003. године, теслин систем дожовео је крах, трајан акцидент, када је у Њујорку, у граду славног гуруа технолошког и информатичког друштва, нестало струје у четири послеподне, оставивши у мраку у целој држави више од 50 милиона људи. Изумитељски геније и пропагатор тоталитарних и деструктивних идеја, доживео је свој потпуни пораз. Свет направа који је створио, распао се, као што сам писао и доста раније: сви наши инструменти и направе отказују (тако и сва навигација и даљинско управљање који су Теслино откриће, је свака пловидба и лет данас више него ризичан), из једноставног разлога што се увећава дефлексија ФТЕ догађаја на чије су фазе лажно закачени! Разлог краха електрроенергетског система на светском нивоу, нису соларне олује, већ недостаци инхерентни у систему, који је прикључен на тачку опструкције ФТЕ догађаја, те отуда је лажни и псеудо компулсивни систем. Дефлексија догађаја се увећала, а погрешност конструкције најновијих изума се такође увећала. Што је довело до енормног удаљења, дефлексије између људских технолошких система свих врста и догађаја на који су наводно прикачени (а што се манифестује, наравно, још јачом површинском везаношћу за тачку опструкције, што увећава лажност и псеудо чак и компулсивност свих појава и процеса на Земљи! (чак и да није псеудо, него да је само права компулсивност, па би било катастрофално). Теслин индукциони мотор се сломио. Његова цивилизација и свет се распао, а да није трајао ни неколико деценија (чак су и даљински тв управљачи релативна новост).

Ево неких од мамаца великог гуруа, који су цивилизацију одвели у пропаст на почетку 21. века, тако што су је увели у небрањено потпуно незаштићену зону изложености процесу ФТЕ мутације и патологије (која се, како сам показао, реализовала у 20. веку у описаним покретима деструкције, еугенике, нацизма и тоталитаризма:

„Cooking devices for all domestic purposes are now being made, and there is a large demand for practical designs and suggestions in this field, and for electric signs and other attractive means of advertising which can be electrically operated. Some of the effects which it is possible to produce by electric currents are wonderful and lend themselves to exhibitions.

„The most important of them is probably an electrical ice machine which obviates entirely the use of dangerous and otherwise objectional chemicals. The new machine will also require no attention and will be very economical in operation. In this way refrigeration will be effected very cheaply and conveniently in every

household.“

„Many municipal improvements based on the use of electricity are soon to be introduced. There will be smoke annihilators, dust absorbers, ozonizers, sterilizers of water, air, food, and clothing, and accident preventers on streets, elevated roads, and in subways. It will become next to impossible to contract diseases from germs or get hurt in the city. Country folk will go to town to rest and get well.

Овај романтизам и рај који доноси технологија и технолошки егзибиционизам нису се остварили. Уместо нестајања могућности да се заразимо неком болешћу, прва и друга деценија 21. века обележене су смртоносним епидемијама вируса које преносе разне врсте животиња и инсеката (односно, почело је још у 20. веку, са лудим кравама). Раније сам ове грипове назвао збирнно глобалним „семиолошким грипом“, видећу манипулативну употребу људске комуникације-знакове као прави извор ових вируса, а сада бих само додао да је реч о истом ФТЕ вирусу, или вирусу тачке опструкције ФТЕ догађаја.

Теслина еугеничка опсесија чистоћом и хигијеном такође је доживела крах:

„Electrotherapy is another great field in which there are unlimited possibilities for the application of electricity. High-frequency currents especially have a great future. The time is bound to come when this form of electrical energy will be on tap in every private residence. It is possible that we may be able to do away with the customary bath. The cleaning of the body can be instantaneously effected simply by connecting it to a source of electric energy of very high potential, which will result in the throwing off of dust or any small particles adhering to the skin. Such a bath, besides being dry and time-saving would also be of beneficial therapeutic influence. New electric devices that will be a blessing to the deaf and blind are coming.“

Када је реч о технологијама које треба да помогну глувима и слепима, оне су постале бесмислне, у околностима када се на глобалном планетарном нивоу развила нека врста глобалне телепатије, на коју ове особе такође нису имуне, те им електрични апарати који надомештају недостатке чихових чула и нису потребни-када се квази комуникација простире, одзвања Теслином земаљском резонанцом-односно ФТЕ појасом, а што је последица повећања дефлексије у самом ФТЕ догађају (мери се у н Теслама, и сада је више и од 80 нТ). Наравно, овог увећања не би било да је раније било правилног приступа у конструисању апарата, као што сам писао о правилној механици. Наравно, бесмислена су и спрам чињенице глобалног увећања дефлексије чула и код наводно здравих особа-људска популација, стога, постаје и слепа и глува, а то сада више ниједан квази проналазак не може да јој надомести!

Сви ови Теслини мамци наличе на познату Маклуанову метафору о превиђању форме спрам садржаја-они су били информација-„сочан комад меса“ бачен пред инфантилну цивилизацију који јој скренуо пажњу „пса чувара ума“,

са дејства медија као форме, односно са ФТЕ догађаја, и одвео је право у пропаст увећања дефлексије догађаја!

„The next art to be introduced is that of picture transmission telegraphically. Existing apparatus will be used. This idea of telegraphing or telephoning pictures was arrived at long ago, but practical difficulties have hampered commercial realization. There have been promising experiments, and there is every reason to believe that success will soon be achieved. Another valuable invention will be a typewriter electrically operated by the human voice. This advance will be of the utmost value, as it will do away with the operator and save a great deal of labor and time in business offices.“

Телевизија, или телеграфски пренос слика, био је сигурно један од најпримамљивијих! Маклун је био следећи пророк у низу: он је добро теоријски артикулисао Теслине давне глобално планетерне визије, односно идеју „светског система “ преноса и слика телеграфским путем (Американци би рекли броадкастинг, односно овај систем се односи на емитовање)-односно телевизије на глобалном нивоу. Међутим и глобално „светско село“ било је краткотрајно и доживело је свој крах такође у времену у коме живимо.

Мамац је био бачен и култури и уметности:

„Theatres, public halls, and private dwellings are in need of a great many devices and instruments for convenience, and offer ample opportunities to ingenious and practical inventors.“

Позоришта, јавне и концертне дворане...итд. такође су постале сцена или декор дефлексије културе, са излишним сврхама постојања, јер публику и њену концентрацију и пажњу одвлаче како други квази медији, тако и тачка опструкције догађаја, која их тера да за време представа и приредаба кашљу, устају, крећу се, телефонирају или спавају! Ова тачка уопштено одваја људе од свих врста медија, чинећи их обсолет-излишним, превазиђеним и сувишним. Занимљиво је да је и Маклун употребио овај израз, исто као и Тесла, у формулисању својих закона медија, у коме нове форме чине претходне излишним.

Најзад, поље н коме се велики гуру показао посебно неодољив било је поље наоружања и нових ратних техника и технологија. Тесла је био пропагатор концепта одбране, а не рата, у смислу стратегијских опредељења државе, што је дало резултат у министартвима не рата, већ одбране. Међутим, за своје војне направе говрио је да могу да се подједнако добро употребе и за напад, е на само за одбрану (био је претеча ракетног штита, када је писао о електричном штиту око САД, који би требало да одбије муницију било ког оружја у могућем нападу. Можда само наизглед запањујуће звучи податак да је Тесла осмислио оружје разорније од атомских бомби бачених на Јапан у Другом светском рату и више од три пута. Описујући експерименте које је вршио у Колрадо Спрингсу, Тесла наводи да је успевао да ослободи „ватрене лопте“ и електричне муње или таласе, тако да би били у стању да усмрте одједном и до 300.000 људи, по

његовом тврђењу! Укупне жртве у Хирошими и Нагасакију су око 118.000 људи.

„The present international conflict is a powerful stimulus to invention of destructive devices and implements. An electric gun will soon be brought out. The wonder is that it was not invented long ago. Dirigibles and aeroplanes will be furnished with small electric generators of high tension, from which the deadly currents will be conveyed through thin wires to the ground. Battleships and submarines will be provided with electric and magnetic feelers so delicate that the approach of any body under water or in darkness may be easily detected. Torpedoes and floating mines will direct themselves automatically and without fail get in fatal contact with the object to be destroyed - in fact, these are almost in sight. The art of telautomatics, or wireless control of automatic machines at a distance, will play a very important role in future wars and, possibly, in the later phases of the present one. Such contrivances, which act as if endowed with intelligence, may take the shape of aeroplanes, balloons, automobiles, surface, or underwater boats, or any other form according to the requirement in each special case. They will have far greater ranges and will be much more destructive than the implements now employed. I believe that the telautomatic aerial torpedo will make the large siege gun, on which so much dependence is now placed, utterly obsolete.“

Телеаутоматика, концепт који је Тесла развио још као дечак, уочавајући детерминиријуће силе ФТЕ догађаја, довешће до конструкције теледиригованих, паметних бомби и са даљине управљаних и навођених ракета и пројектила. Србин Тесла био је претеча оружја који ће његова емигрантска отаџбина Америка демонстрирати над његовим етничким сународницима, објавивши тако пропаст и крах технолошке цивилизације лажно закачене за тачку опструкције ФТЕ догађаја, који се и даље одвија.

„PROGRESS along such lines will be impossible while nations persist in the savage practice of killing each other off. I inherited from my father, an erudite man who labored hard for peace, an ineradicable hatred of war. Like other inventors, I believed at one time that war could he stopped by making it more destructive. But I found that I was mistaken. I underestimated man's combative instinct, which it will take more than a century to breed out. We cannot abolish war by outlawing it. We cannot end it by disarming the strong. War can be stopped, not by making the strong weak but by making every nation, weak or strong, able to defend itself.“

Овде видимо да је концепт деструкције Теслу водио ка деструкцији и самог рата, његовом спречавању, тако што би га учинио још деструктивнијим и интензивнијим, о чему сам писао. Од тога је одустао и развио концепт одбране. Међутим, овај концепт је подразумевао и даље поседовање оружја, иако је нагласак стављен на формирању заштитиног зида:

"It will be possible to destroy anything approaching within 200 miles. My invention will provide a wall of power," declares Tesla.

„My invention requires a large plant, but once it is established it will he possible to destroy anything, men or machines, approaching within a radius of 200 miles. It will, so to speak, provide a wall of power offering an insuperable obstacle against any effective aggression.

„If no country can be attacked successfully, there can be no purpose in war.“

„Hitherto all devices that could be used for defense could also be utilized to serve for aggression.“

„I do not say that there may not be several destructive wars before the world accepts my gift. I may not live to see its acceptance. But I am convinced that a century from now every nation will render itself immune from attack by my device or by a device based upon a similar principle.“

„I want to state explicitly that this invention of mine does not contemplate the use of any so-called "death rays." Rays are not applicable because they cannot be produced in requisite quantities and diminish rapidly in intensity with distance. All the energy of New York City (approximately two million horsepower) transformed into rays and projected twenty miles, could not kill a human being, because, according to a well known law of physics, it would disperse to such an extent as to be ineffectual.“

Из следећег пасуса видимо да је управо Тесла био тај који је промовисао познату паралелу о роботима и античким робовима! Свет робота јесте настао, али је проблем што су они бескорисни, односно нису постали људски робови. И тај свет се срушио, јер су и роботи, које је Тесла измислио под називом атоматони, у свом раду такође закачени за тачку опструкције ФТЕ догађаја. То је и разлог краха визије о њиховом замњеивању људских делатности и фунцкија и места античког роба.

„Innumerable activities still performed by human hands today will be performed by automatons. At this very moment scientists working in the laboratories of American universities are attempting to create what has been described as a "thinking machine." I anticipated this development.

I actually constructed "robots. In the twenty-first century the robot will take the place which slave labor occupied in ancient civilization. There is no reason at all why most of this should not come to pass in less than a century, treeing mankind to pursue its higher aspirations.“

У следећем пасусу Тесла говори и неопходности да тадашња цивилиазација, у 1937. години, у потпуности пређе на машинско добо, које је он најављивао.

„At present we suffer from the derangement of our civilization because we have not yet completely adjusted ourselves to the machine age. The solution of our problems does not lie in destroying but in mastering the machine.“

Креирање машине је задатак, односно свих енергетских и других система који би били прикачени на спољни наизменични надражај, односно на ФТЕ догађај. Потребну апаратуру која би омогућила ово качење Тесла је био претходно припремио, са индукционим мотором у њеном средишту. Међутим, ова апаратура је почивала на примени погрешне механике и додатно је одвојила људе и енергетске системе од ФТЕ догађаја, тако што их је квази причврстила са тачку опструкције. Овај квази „шраф“ попустио је 2003. године, у нестанку струје у Њујорку, а његово опуштање траје и данас и све је израженије, те и Теслина апаратура која је лажно прикачали сваку људску делатност, активност и енергију на ФТЕ догађај почиње све видњивије да се указује у својој откачености од њега-или, да све више од ФТЕ догађаја отпада, како лажни шраф све више слаби, док се ускоро потпуно не откачи и цео систем „Теслине струје“ се комплетно не распадне.

Овај систем лажне прикачености или зависности од тачке опструкције ФТЕ догађаја, не би поправио или спасао ни следећи Теслин примамљиви мамац, у облику визије неке суперсоничне телевизије:

„My apparatus projects particles which may be relatively large or of microscopic dimensions, enabling us to convey to a small area at a great distance trillions of times more energy than is possible with rays of any kind. Many thousands of horsepower can thus be transmitted by a stream thinner than a hair, so that nothing can resist. This wonderful feature will make it possible, among other things, to achieve undreamed-of results in television, for there will be almost no limit to the intensity of illumination, the size of the picture, or distance of projection.“ (1937.)

„And unless mankind's attention is too violently diverted by external wars and internal revolutions, there is no reason why the electric millennium should not begin in a few decades.“

Теслин електрични миленијум је заиста и започео приближно за две деценије. Међутим, био је краткотрајан и свој крах проживљава, а да практично

свој живот тек што је био започео.

Теслина визија о научном менеџингу или уређивању природних процеса (чији је он био пионир, у наведеним визијама о разбијању магле, изазивању земљотреса итд.) и најновијим научним хипотезама и открићима које заузимају насловне стране новине уместо политичких контроверзи, само је делимично остварена. Новине и магазини доносе вести о научним новостима, али су то, како сам описао, све открића са призвуком сензационалних, а у ствари врло краткотрајна или инстант открића, јер је и сама наука доживела пропаст или дефлексију, изражено у великој удаљености теоријског знања од предмета проучавања, као и велике удаљености и дефлескије и емпиријских истраживања и експеримената, с обзиром на наивно утапање и преклапање са тачком опструкције ФТЕ догађаја, што доводи до превиђања суштинских процеса и појава који се одвијају у природи, као и због наслеђеног нетачног линеарног погледа. Инжењеринг природе, упркос најсавременијој опреми и инструментима, у потпуности изостаје јер дефелскија ФТЕ догађаја намеће свој ритам и начин одвијања догађаја на планети и у природи, који наука, због лажне

закачености, није у стању ни да прати, а тако ни да контролише и усмерава. Отуда је настало време које карактеришу и катаклизмичне бурне појаве (као што су торнада у климатским зонама у којима се никада не би могли да нађу), као урагани, али и потпуни изостанак било какве активности природе-што је други крај дефлексије. Са глобалним загревањем и снажним климатским променама одвија се описани процес изумирања живих врста, док природа страда у дуготрајним сушним периодима и бројним и честим пожарима, за које је Тесла мислио да може да контролише својим иновацијама.

Употреба енергије ветра, Сунца и мора и океана такође испада из Теслиног плана и визије, као и употреба необновљивих извора енергије, као што је угаљ. Када је реч о природним изворима, дефлексија ФТЕ догађаја изазива распад и материја и свих енергија, намећући им такође увећану дефлексирану структуру-у којој свака структура нестаје и разграђује се. Исто се одиграва и са Земљином геологијом, са геолошким наслагама руда и минерала, који такође трпе процес разградње. Тако је и са самом струјом и електричном енергијом (чије је дефлексије Тесла био свестан када је говорио о тешкоћама у преносу струје, у мењању њене јачине, изостанцима протока итд.), која сама трпи разградњу енергије, лажно зависећи од мере дефлексије ФТЕ догађаја. Тако и сви апарати које користе струјно напајње-а то је цео свет Теслине струје, односно цела планета, суштински остају без било каквог енергетског напајања, а чији и даљи површински изглед да раде и функционишу јесте само инерција пропасти и разградње, односно рецидиви веће прикачености на догађај енерго-магнетне реконекције, када је сам догађај био и мање дефлектан (спрам реалности).

„Long before the next century dawns, systematic reforestation and the scientific management of natural resources will have made an end of all devastating droughts, forest fires, and floods. The universal utilization of water power and its long-distance transmission will supply every household with cheap power and will dispense with the necessity of burning fuel. The struggle for existence being lessened, there should be development along ideal rather than material lines.

Today the most civilized countries of the world spend a maximum of their income on war and a minimum on education. The twenty-first century will reverse this order. It will be more glorious to fight against ignorance than to die on the field of battle. The discovery of a new scientific truth will be more important than the squabbles of diplomats. Even the newspapers of our own day are beginning to treat scientific discoveries and the creation of fresh philosophical concepts as news. The newspapers of the twenty-first century will give a mere "stick" in the back pages to accounts of crime or political controversies, but will headline on the front pages the proclamation of a new scientific hypothesis.“

Леонид Зувић 9-10.9.2012. године

Коришћени чланци:

A MACHINE TO END WAR

A Famous Inventor, Picturing Life 100 Years from Now, Reveals an AstoundingScientific Venture Which He Believes Will Change the Course of History (цитати који се тичу еугенике)

Liberty, February 1937,by Nikola Tesla, as told to George Sylvester Viereck

WONDERS OF THE FUTURE

by Nikola Tesla, Collier's Weekly, December 2, 1916 (цитати о новим технологијама)

Тесла и деструкција-додатак

Вероватно ниједан проналазач у историји није имао толико деструктивних и тако разорних изума као Никола Тесла. Његов модел оправдања само визије или и конструкције ових сејача пустоши и смрти, опет је био у складу са ФТЕ антроплошким типом: Први светски рат је био узрок који је, Теслу, наводно навео да размишља о томе како да се рат оконча и онда је осмислио стратегију конструкције разорних и смртоносних оружја, која се, опет, заснивају на бежичном управљању помоћу радио таласа (електричним путем, како је писао) и чине конвенционално ратовање преавзиђеним и излишним; њихова употреба, сматрао је, могла би да оконча и Први свестки рат, на начин да ко употреби ово оружје сигурно постиже победу с обзиром на разорност оружја; међутим, у првом плану је, у ствари, деструкција која је сама себи циљ, било у погледу изума који уништава извесне претходне обрасце било у конструкцји оружја или саме форме рата, или у вези са деструкцијом као разорном моћи новог оружја. Сличан модел примењен је у Другом светском рату, што само говори о томе да је реч о општем и генералном тренду једног времена: атомска бомба је употребљена наводно да би се рат окончао и спасао наводно бројне животе који би били изгубљени.

Потпуно је нејасна и потпуно противречна Теслина тврдња да мрзи рат и да жели да оконча његово постојање и да је ту изражену мржњу према рату наследио од свог оца. Због тога што се не види неко друго средство или начин који је предлагао за окончање рата, осим конструкције и примене оружја огромне разорне моћи, као и потпуно неетичких оружја (реда биолошког оружја итд.) и метода еугенике. Отуда, ова тврдња не делује истинито. Деструкција је овде у првом плану, било да је реч о отвореној верзији употребе смртоносних нових оружја, било касније, када је одустао од овог начина појачавања рата да би се рат окончао, када се залагао за еугенику, што је само идеолошка форма деструкције (идеологија деструкције).

Следећи пасус упечатљиво илуструје закључак о разорности Теслиних изума:

„Suffice to say that the destructive invention will go through space with a speed of 300 miles a second, and manless airship without propelling engine or wings, sent by electricity to any desired point on the globe on its errand of destruction, if destruction

its manipulator wishes to effect.

Ten miles or a thousand miles, it will be all the same to the machine, the inventor says. Straight to the point, on land or on sea, it will be able to go with precision,

delivering a blow that will paralyze or kill, as is desired. A man in a tower on Long Island could shield New York against ships or army by working a lever, if the

inventor's anticipations become realizations.

"It is not the time," said Dr. Tesla yesterday, "to go into the details of this thing. It is founded on a principle that means great things in peace, it can be used for great things in war. But I repeat, this is no time to talk of such things."“ (ТESLA'S NEW DEVICE

LIKE BOLTS OF THOR, New York Times, December 8, 1915

Тесла овде очигледно описује свој „зрак смрти“ који, осим што убија, може и да паралише, мада је касније одустао од овог зрака, наводећи да је тешко да се произведе, јер захтева много енергије, на пример енергије целог Њујорка, да би се добио тек слабашни зрак или талас.

„I want to state explicitly that this invention of mine does not contemplate the use of any so-called "death rays." Rays are not applicable because they cannot be produced in requisite quantities and diminish rapidly in intensity with distance. All the energy of New York City (approximately two million horsepower) transformed into rays and projected twenty miles, could not kill a human being, because, according to a well known law of physics, it would disperse to such an extent as to be ineffectual.“ (1937.)

Паралишуће дејство неког оружја сигурно га сврстава у недозвољена оружја, као што је биолошко-хемијско оружје. Можда је и то био разлог што је Тесла одустао од овог концепта.

"It is perfectly practicable to transmit electrical energy without wires and produce destructive effects at a distance. I have already constructed a wireless transmitter which makes this possible, and have described it in my technical publications, among which I may refer to my patent 1,119,732 [*] recently granted. With transmitters of this kind we are enabled to project electrical energy in any amount to any distance and apply it for innumerable purposes, both in peace and war.

"But when unavoidable, the same agent may be used to destroy property and life. The art is already so far developed that great destructive effects can be produced at any point on the globe, determined beforehand and with great accuracy. In view of this I have not thought it hazardous to predict a few years ago that the wars of the future will not be waged with explosives but with electrical means."

Занимљиве су још и неке подударности између Теслиних и мојих идеја. Као што сам навео, први пут сам се у свом писању дотакао Тесле још 2004. године. Тада сам на подлози хипотезе о продужетку наше свести у фотон, у светлост, уочио могућност да се направи својеврсна фотонска бомба, чије би дејство било да такође паралише људе, али да им паралише свест, односно ум. Она би била невидљивија, писао сам, од атомске бомбе, али би њене дејство било много разорније, јер би читави народи могли да буду обесвешћени, са успаваном, обамрлом, парализованом свешћу, иако би биолошки и даље били живи. Вероватно од ове моје визије нема страшније. Наравно, тада нисам знао за ове Теслине текстове.

Наравно, не треба да се занемари и извесна психологија проналазаштва, у којој се, између осталог и деструктивном моћи својих проналазака, жели да потврди и афирмише сопствени проналазачки метод и филозофија и да се укаже на генијалност сопственог приступа-код Тесле је то визија бежичног преноса енергије, деструкције жица, материјалног преносника, односно овде видимо једну оријантацију ка укидању посредника или медија, било у преносу енергије, било у комуникацији, што ће потврдити и његов „светски систем“, бежичног преноса гласа и слике-односно бежичне телефоније, који је био развио још 1915. године. Вероватно од Теслиног времена у америчкој мисли имамо присутно ову линију укидања медија, медијског присуства, која је, на пример, јасна и у познатом и скорашњем концепту ремедијације, где се ова могућност немедијске средине наводи.

Отуда, још једна подударност је овде, на пољу укидања медија, између мене и Тесле. Јер, пре само 10 дана, у сусрету са Теслином књигом „Моји изуми“, ја

сам развио концепт и ФТЕ медија (који производи универзалну енергију, у исто време је и електромотор и генератор и дистрибуира је такође бежично), а који истовремено може да служи и као медиј комуникације, описујући да би њиме било могуће, једноставно изговорити име особе која се оваквим телефоном

позива и одмах са њом успоставити контакт у коме се ососбе чују и виде, као да стоје или седе једна поред друге. А тек данас, наишао сам на чланак у коме

Тесла први пут објашњава своју бежичну визију, такође 1915. године (NIKOLA TESLA SEES A WIRELESS VISION, by Nikola Tesla New York Times, Sunday, Oct.

3, 1915).

У том чланку он наводи да је уз глас, бежично могуће пренети и слику, да се особе кој учествују у оваквом телефонском разговору могу и да виде, осим

што се чује, уколико поседују ове бежичне апарате и ако потпишу (Тесла користи потпуно савремни израз сабскрајб! ) за најближег „сервера“, односно

станице за бежични пренос енергије и радио таласа или сигнала, као што је био његов чувени торањ на Лонг Ајленду, поред Њујорка. Шест оваквих торњева

биће довољно да цео свет буде „умрежен“ у „светски систем“. Он ће омогућити да, на пример, 100 људи истовремено учествује у заједничком разговору без за тада уобичејнеих сметњи, пренос слика (као пикчерс-мисли се на фотографије), али и слика као имиџис (и овде се вероватно мисли на репродукцију реалности-

слике реалности, односно антиципира се телевизија-отуда су га њујоршки новинари оног времена називали и оцем и радија и телевизије!). Отуда, „светски

систем“ није систем само радија, како се негде наводи, већ је реч о идеји укрштања разлитих технологија, односно конвергенције: технолошка основа је радио талас, који се емитује кроз Земљину поље без употребе жице, а на њему ће радити и телеграф и телефон, али са додатним могућностима да преносе и

фотографије (као касније телепринтер или телекс), али и слике реалности, односно омогућиће да се саговорници који разговарају бежичним путем (када је

систем у функцији телефона) и виде. Отуда, „светски систем“ је пре антиципација интернета, на пољу медија. Међутим, он није само то, јер осим за

сврхе комуницирање, он треба да омогући и бежичну дистрибуцију и електричне енергије. Отуда, концпет „светског система“ надилази интернет или само медијску страну систем, јер има и енергетску функцију и зато је савремени

свет још далеко од овог система. Нравно, као што се у текстоцвима види, пре него што сам читао, што сам стигао до „светског система“, његовог описа у

„Мојим изумима“, сама сам развио концепт ФТЕ медија или мотора који је универзалан: представља све медије у малом, а емитује и све вртсе енергија, у

квалитету нове енергије, која је и проводник за комуникацију, односно служи се ФТЕ догађајем или појасом око Земље. Свој „ФТЕ систем“ одмах сам замислио као врло мали апарат, који можете да држите на сточићу у дневној соби и који

одатле, без икаквог укључивања, када успостави затворено енергетско коло-а то се догађа само од себе, само тако што се елементи поставе у правилном реду и

облику, контролише све енергетске уређаје у кући, а истовремено је и медиј комуникације, како сам описао. Међутим, наишао сам да је Тесла за ове сврхе био предвидео велики систем у реалности, у облику огромног торња, те сам

почео да преиспитујем сопствену визију. Закључак до којег сам дошао је „очекиван“ (с обзиорм на моје виђење ствари!): код ФТЕ медија почиње се од малих, минијатурних направа, да би у каснијем развоју било непоходно да ове направе буду све веће и веће. Јер, са погрешно направљеним компјутером било

је супротно: у почетку су то биле велике машине, да би ишле ка минијатуризацији, у погледу и чипа итд. Отуда, правилна технологија мора да

има супротан смер. Опет, сличност Теслиног и мог система је очигледна, са опет мојом благом предношћу, јер ја именујем медиј који треба да буде основа система-то је ФТЕ догађај, односно ФТЕ прстен или појас око Земље (и не само

Земље-што треба да омогући помоћу истог малог апарата да се путује кроз васиону у индивидуалном аранжману-овде бих се опет упоредио са Теслом и његовим концептом индивидуализације, из којег је очигледно произашао (у

ствари је била недиректна антиципација) концепт персоналних, односно личних рачунара, мобилних телефона итд., или у интернет и дигиталној технологији

разне врсте услуга, као видео на захтев, или новинска дигитална издања на мејл адресу и слично).

У чланку из 1937. године, Тесла говори о свом апарату који испаљује честице и који може да оствари неслућене могућности у области телевизије. То је било само годину након оснивања првих телевизијских кућа у Европи, на основу проналазака Руса Дворкина и још једног Шкотланђанина (Берда) из 20-их и 30-их година 20. века. Другим речима, заслуга није припала њему, који је тај концепт, преноса „имџис“, практично развио још 1915. године (а вероватно и пре). Отуда, он хоће на то да скрене пажњу, наводећи да је он господар и изумитељ ове (тв) технологије, тако што наводи да његови апарати могу дати телевизију кудикамо развијенију него што је био систем који се актуелно примењивао. Није јасно да ли је Теслин апарат који помиње нешто налик катодној цеви, мада звучи као још моћније, јер омогућава веому верну слику-рекли бисмо данас високе дефиниције.

„My apparatus projects particles which may be relatively large or of microscopic dimensions, enabling us to convey to a small area at a great distance trillions of times more energy than is possible with rays of any kind. Many thousands of horsepower can thus be transmitted by a stream thinner than a hair, so that nothing can resist. This wonderful feature will make it possible, among other things, to achieve undreamed-of results in television, for there will be almost no limit to the intensity of illumination, the size of the picture, or distance of projection.“

Ево навода из поменутог чланка „Тесла види бежичну визију“:

„Nikola Tesla announced to The Times last night that he had received a patent on an invention which would not only eliminate static interference, the present bugaboo of wireless telephony, but would enable thousands of persons to talk at once between wireless stations and make it possible for those talking to see one another by wireless, regardless of the distance separating them. He said also that with his wireless station now in the process of construction on Long Island he hoped to make New York one of the central exchanges in a world system of wireless telephony.

Овде, наравно, јасно је да се број од више хиљада људи који говоре у исто време тиче могућности да систем користи више хиљада људи у исто време (то значи да тадашње телефонске централе нису имале ту могућност).

"That it is practicable to project the human voice not only to a distance of 5,000 miles, but clear across the globe, I demonstrated by experiments in Colorado in 1899.

Among my publications I would refer to an article in the Electrical World of March 5, 1904, but describing really tests I made in 1899. The facts which I pointed out in the

article were of much greater significance than that of the experiments reported, although this should be taken in a scientific sense, as the experiments were simply

scientific demonstrations. I pointed out then that the modulations of the human voice can be reproduced more clearly through the earth than through wire. It is difficult for the layman to understand, but it is an absolute fact that transmission through the earth with the proper apparatus is not more difficult than the sending of a message on

a wire strung across a room. This wonderful property of the planet, that, electrically speaking, is through its very bigness, small, is of incalculable

significance for the future of mankind.“

Тесла говори о преносу сигнала кроз Земљу, вероватно имајући у виду њену резонанцу, односно њено магнетно поље. Опет, нема конкретне идентификације ФТЕ догађаја као овог проводника, мада је, вероватно, реч о нијансама и финесима (чак и занемарљивим-наравно, мој допринос и учешће за сада је само теоретско).

Овај цитат, међутим, значајан је и за теорију медија. Наиме, сматра се да је Маклуан творац синтагме о Земљи као „глобалном селу“, која је у форми села јер је „електрични збијена“. Опет, помињу се и неки други аутори, антрополози, као што је Едвард Сапир, који су пре Маклуана имали овакву или сличну визију Земље скупљене електричним путем. Међутим, у последњој реченици, чланка који је објављен 1915., али који доноси Теслин текст из 1904. године (!), јасна је Теслина антиципација „светског села“, чак су и изрази исти: ...“Ова дивна особина планете, она да, електрички говорећи, јесте кроз своју изражену величину, мала, јесте од непроцењивог значаја за будућност човеченства“. У преводу, Тесла је 1904. године написао да је Земља „електрични збијена“, да је у електричном смислу мала, упркос њеној реалној физичкој величини. Отуда, чини ми се да се овај концепт пре свега треба приписати Тесли, јер, без обзира на вероватну временску блискост, ипак је ово написано и пре Сапира. Опет, занимљиво је и да се умешам и на овом месту (и да сам себе порекнем). Наиме, Теслу први пут у свом писању помињем у тексту из 2003. године. Шта више, наводим да је Маклуан могао да буде упознат са „неким деловима Теслиног рада“, када је осмишљавао своју теорију. Чини ми се да и у том тексту Теслу уврштавам у медијум теоретичаре (механицистичка теорија друштва), када наводим интерпретацију његовог тврђења наведеног у једном од претходних цитата-да ће конвенционални ратови са експлозивом бити замењени електричним ратовима. Она гласи да ће ратови будућности бити информатички ратови, на шта сам додао да би Тесла овде под информацијом пре сматрао електрични импулс или надражај, а на саму информацију (да се не би помислио да је Тесла указивао на медијски рат, као пропагандни рат). Као што нисам навео, једини контакт са Теслом био је у виду једне монографије о српским научницима (мада се не сећам да сам тада много разумео, нити да се много тога сећао од те монографије, коју сам набавио 2000. године-нарочито у тексту о Тесли има један извод из „Мојих изума“ општег карактера који сам препознао).

Дакле, тај текст није могао да буде извор неке боље обавештености. Оно што сам био запамтио као важно, јесте сведочанство о експерименту са пропуштањем струја кроз тело: струје веома високог напона Тесла је пропуштао кроз себе без икаквих последица, а то је објашњавао тиме да су оне превише брзе да би их људски нерви детектовали и на њех реаговали. И тиме сам се једино служио у поменутом тексту). Између осталог, у том тексту помињем могућност електромагнетног рата, у коме би се „неким великим емитером“ (што може да одговара торњу на Лонг Ајленду-Варденклиф торњу), могли да емитују сигнали на можданим фреквенцијама, што би могло да се користи као средство или претња у неком конфликту. Недуго затим, развио сам идеју фотон-бомбе, како сам је објаснио. Другим речима, концепт „глобалног села“ Тесла је развио и теоријски и емпиријски још 1904. године, много пре Маклуана, или читавих око 60 година раније.

“Још нека питања могу да се покрену у вези са овом изазовном темом. Има, рецимо, у Маклуановом учењу неке сличности са Теслиним схватањима односа између елктрицитета и човековог нервног система, и не би много изненадило ако би неко истраживање показало да је Маклуан био упознат са неким деловима Теслиног рада... Опет се дотичемо Тесле, који је наговештавао да ће трећи светски рат да буде информатички рат – рат информацијама, али је овде неопходно да се каже да би Тесла пре у виду имао кибернетичку информацију, као сигнал или надражај, а не прагматску, социјално – антрополошку информацију, заогрнуту симболима.“ (2003.)

„Фотонска струја!Као што нови медији комуникације преузимају интеракције претходних

медија и уздижу их (у почетној фази) на виши, интензивнији ниво, односно, светлост као медиј преузима енергетске потенцијале електрицитета и уздиже их на још јачи ниво, фотон, дакле, у себи има више, јаче енергетске струје него електрон!

Човек у цивилизацији електрицитета и светлости требало би само да открије, уочи фотонске струје и да у почетку пронађе, изуми уређаје за њихово упијање, кумулацију и развођење по планети! Рецимо, полифазни прерађивач фотонске струје, дакле, квантни (индукциони) мотор, или нешто томе еквивалентно, Теслином индукционом мотору, у квантном облику, као што ће да буде, да постоји квантни рачунар!

Соларне плоче нису довољне, оне су примитивне, та квантна машина за прикупљање фотонске струје, енергије, треба да буде ојачана, побољшана, бржа, снажнија, ефикаснија, која ће да сакупља, прерађује и дистрибуира веће количине светлосне, фотонске енергије, потребно је креирање, осмишљавање својеврсних квантних енергетских централа, као савршенијих од нуклеарних и да се изуме материјали и начини провођења фотонских струја, а то значи и замену садашњих, познатих електричних инсталација: термоелектрана, далековода, жица, стубова итд.!

Електрична цивилизација се неминовно преобликује у светлосну и на овај начин! Нажалост, квантне енергетске централе цивилизације светлости биће у стању да цепају фотоне и да ослобађају енергију огромне снаге, много јачу и од нуклеарне енергије, мада невидљивију, тако да ће и квантне фотонске бомбе да буду и много опасније и разорније оружје од нуклеарне бомбе!

У цивилизацији светлости највећа опасност за човека биће рат квантно – фотонским бомбама, а такве су директније, а невидљивије, упућене на разаарње човекове органске и духовне структуре: квантно – фотонски геноцид је страшнији од нуклеарног, хипотетичким притиском на квантно дугме долази до тренутне дезинтеграције духа и материје, скоро без икаквих остатака материја и духа, буквално сравњивање, пржење области које су нападнуте!

Свету је, међутим потребан нови, светлосни Тесла, који ће да изуми и конструише квантни енергетски дисплеј, за добробит људи. „(2006.)

Цитати говоре довољно сами за себе...

Наравно, Тесла није имао визију соба за ћаскање, већ једноставно систем би онемогућавао мешање (интерференцију) сигнала, односно упадања у разговор, што је тада било раширено. Уместо тога, стотине људи могу разгиоварати без икаквог мешања сигнала „у потпуној дискрецији“.

„... and from this plant as many as a hundred will be able to talk absolutely without interference and with absolute secrecy.“

У следећем цитату Тесла објашњава свој „светски систем“:

„This plant would simply be connected with the telephone central exchange of New York City, and any subscriber will be able to talk to any other telephone subscriber in the world, and all this without any change in his apparatus. This plan has been called my "world system." By the same means I propose also to transmit pictures and project images, so that the subscriber will not only hear the voice, but see the person to whom he is talking.“

...да се преносе фотографије и пројектују слике (реалности)...Тесла овде очигледно говори о технологији телевизиије, или гледања на даљину. Чланак је писао 1904. године, али је на идеју и концепт дошао још 1899. године (каже, 15 година раније-од 1916. када је чланак из 1904. године објављен), за време експеримената у Колорадо Спрингсу. Отуда, Тесла сигурно није мислио на пројекдцују филмских слика, односно на филм (који би могао да буде још један могући извор за „имиџис“), већ је сигурно мислио да на снимање реалности и пројекцију таквих врста слика, које нису „пикчерс“, него „имиџис“, јер изгледи се могу тицати само реалности (имиџис су ов риалити). Отуда, идеја о видеофону или телеконференцијама какве данас имамо на интернету, истовремено је била и идеја о телевизији, само четири године након изума кинематографа и пуне две и по деценије пре првих остварених тв преноса слика (са тавана у приземље куће, Берд 1924. године). Отуда, Тесла је с пуним правом сматрао да је телевизија његово „чедо“. Међутим, даље сазнајемо како је идеја о телевизији могла да се развија и пре Тесла:

„Pictures transmitted over wires is a perfectly simple art practiced today. Many inventors have labored on it, but the chief credit is due Professor Korn of Munich.

"His apparatus can be attached to a wireless plant and at any other wireless plant can be reproduced. I have undertaken this in the hope of establishing a service

which would greatly facilitate the work of the press. A picture could be sent from a battlefield in Europe to New York in five minutes if the proper instruments were available.“

Као што се види, Тесла је под првим сликама заиста и мислио на фотографије. Његовим системом био би унапређен рад штампе-новина, односно новинских агенција, које су у његово време већ биле постојале и више деценија. Фотографије би из Европе у Америку стизале за пет минута-изгледа да чак ни сада тај пренос није много бржи. Постоји још једна могућност шта би „имиџис“ могле да буду, и која опет потврђује антиципацију телевизије. Наиме, у значењу екстеријера или пејзажа, јер Тесла наводи да би уз помоћ њих саговорници могли и да се виде-заједно са местом или делом места на коме су, односно делом спољњег амбијента, околине, пејзажа. У сваком случају, није реч о фотографијама, јер саговорници не би видели један другом фотографије, него би се гледали као да су једно поред или спрам другог. Отуда, Тесла је говорио о пројекцији лика говорника заједно са спољњим контекстом или делом, парчетом околине из које разговара, Другим речима, било је реч о директном и теле преносу, гледању (саговорника) на даљину, односно и теле-визији уз видеофонију, или у првом облику видеофоније. Даље, Тесла није говорио напамет, теоретски, мада тако изгледа. Међутим, он сасмо објашњава да се оно што је као експериментатор сигурно био постигао, може применити на глобалном, светском нивоу, уз одговарајуће инсталације. Он није претпостављао да се слика може пројектовати, а да није успео у својим лабораторијама да произведе овај ефекат, на научно-експерименталном нивоу, како је наглашавао. Отуда, он је сигурно развио апаратуру и извео пројекцију слика још 1899. године у Колораду, на својим апаратима. Тако, почетак, изум телевизије, њен ембрион, клицу, требало би сместити још у 1899. годину и изум приписати Тесли.

Ово је посебно јасно у последњем пасусу чланка:

"It's all a wonderful thing. Wireless is coming to mankind in its full meaning like a hurricane some of these days. Some day there will be, say, six great wireless

telephone stations in a world system connecting all the inhabitants on this earth to one another, not only by voice, but by sight. It's surely coming.“

Телевизија, чак и интернет, чини се мање развијеним формама медија него што је требало да буде светски систем од шест великих бежичних телефонских станица (писано 1904. године, опет напомињем).

Мени је опет занимљиво како то да Тесла није дошао на идеју сателита и сателитских торњева и станица који би подржавали његов бежични систем, него је размишљао само о земаљским станицама. Наиме, Тесла је читао Њутна још као ученик реалне гимназије. Опет, Њутн је писао да када би постојао довољно јак топ да избаци ђуле изван десјтва Земљине гравитације, оно би остало тамо да стоји, да лебди-антиципирајући појаву сателита којих 250 година раније. Тесла је могао да позајми ову идеју од Њутна у његовој мистериозној визији даљински навођених објеката без крила, пропелера итд. (што одговара донекле беспилотним летелицама), а опет донекле подсећа и на могућност сателита. Право је чудо да Тесла није размишљао о могућности да сигнале са земаљске станице приме овакви његови летећи објекти и да га потом врате и рашире по

Земљи! Међутим, систем од само шест торњева чини се јачим и од самог сателитског система, јер је претпоставка да је за исти циљ потребно више сателита него ових станица. Но, не би ме чудило ни да у наредним чланцима наиђем и на ову идеју.

Тесла и универзум

Хтео бих још да напоменем, пре даљег читања, да ми се чини да је на Теслин механицизам, у смилсу прихватања филозофског правца, највише и пресудно утицао лорд Келвин, кога често помиње и као блиског пријатеља, Нарочито у вези са идејем о наизменичности, релативности, осцилације јављања космичких утицаја, Јер, чини ми се да је то исти онај Келвин, чије је име заједно са именом Хелмхолца уграђено у име једног научног феномена, који се назива Келвин-Хелмхолцов ефекат. Тиче се протока енергије, наиме њеног наизменичног тока и поадања вредности и извесним физичким околностима. Само на основу „Мојих изума“, сматрам да је Тесла у Келвиновој филозофији могао да препозна сопствена рана искуства у вези са варијбилношћу, односно наизменичној природи утицаја које је спознавао и одакле је извео своје највашније идеје и изуме. Отуда му је она сигурно била водиља и ослонац, јер се слагала са његовим сопственим исукиствима и убеђењима.

Шта више, ово сам хтео да оставим за касније, сматрајући да је овај лорд у ствари прави зачетник погледа или теорије о биполарном догађају магнетне реконекције, јер је са Хелхолцом био увудео један изванредан део ФТЕ догађаја, наиме његову енергетску димензију, јер њихово објашњење изузетно одговара дејству супротних фаза ФТЕ догађаја. О овоме сам писао на основу најновијих научних радова и истраживања објављених на тему ФТЕ догађаја, у којима је Келвин-Хелмхолмцова нестабилност саставни део.

О овој теми говори Теслин чланак „ТHE ETERNAL SOURCE OF ENERGY OF THE UNIVERSE,  ORIGIN AND INTENSITY OF COSMIC RAYS,

by Nikola Tesla, October 13, 1932, New York).

У прва два пасуса Тесла пише о утицају који је лорд Келвин извршио на њега (још једна црта карактера антрополошког типа са балканских простора-страни ментор или утицај). Занимљив је навод о говору лорда Келвина из 1852. године у Краљевском друштву у Лондону, у којем даје визију умирућег космоса или „космичког часовника“ (синтагме коју је Тесла отворено позајмио), који иде „горе-доле“, што сам навео као доказ перцепције наизменичних фаза и биполарне структуре ФТЕ догађаја. Један термин који је лорд Келвин том приликом употребио посебно је интересантан: он говори о „дисипацији“, односно осипању универзума. Сличан израз је првобитно употребљен да бисе описао ФТЕ догађај, наиме пре овох догађаја били су уочени догађаји који су се називали догађајима „ерозије“ (магнетног) поља, а потом су били названи догађајима трансфера магнетног флукса. Очигледно да је осипање слично или потпуно исто што и ерозија, а што указује да је лорд Келвин био говорио о ФТЕ догађају, односно тачније и прецизније, да је у овом догађају, који једини може да чини да космос иде горе-доле, видео узрок пропасти и умирања космоса, јер је ту концепцију и развио управо на увиду да космос иде горе-доле, да је нестабилан (релативан), да је одатле и енергија у њему нестабилна и да опада,

да се осипа, те је закључио да универзум сигурно и неминовно умире! Као што видимо, лорд Келвин и моја маленкост имамо потпуно исту визију универзума, уколико се препусти стихијном дејству ФТЕ догађаја, који га чини нестабилним, све енергије у њему, па и на Земљи, чини нестабилним, намеће му да се креће горе-доле, и изазива његово постепено осипање и, на крају, нестанак, гашење или смрт космоса. У наставку чланка, пријатно сам се изненадио када сам видео да је Тесла био кренуо у потрагу за узроком ове нестабилности енергије и биполарног, наизменичног кретања космоса и његовог опадања. Опет, чланак је из 1932. године, те ме помало изненађује што је Тесла тек у каснијем периосу живота и стварања кренуо директно ка ФТЕ догађају ( а изгледа открио космичке таласе).

„A little over one century ago many astronomers, including Laplace still thought that the system of heavenly bodies was unalterable and that they would perform their motions in the same manner through an eternity.  But the gradual perfection of instruments and refinement of methods of investigation, achieved since that time, has led to the recognition that there is a continuous change going on in the celestial regions subjecting all bodies to ever varying influence.“

Тесла овде говори о континуираним променама у васионским регијама које утичу на сва небеска тела. ФТЕ догађаји се често описују као континуирани догађаји магнетне реконекције. То значи да је Тесла правилно уочио природу дејства ових процеса.

„Where this change is leading to, and what is to be its final phase, have become questions of supreme scientific interest.  In a communication to the Royal

Society of Edinburgh dated April 19, 1852 and the Philosophical Magazine of October of the same year, Lord Kelvin drew attention to the general tendency in

nature towards dissipation of mechanical energy, a fact borne out in daily observation of thermo-dynamic and dynamo-thermic processes and one of ominous significance. 

It meant that the driving force of the universe was steadily decreasing and that ultimately all of its motive energy will be exhausted none remaining available for

mechanical work.  In the macro-cosmos, with its countless conception, this process might require billion of years for its consummation; but in the infinitesimal worlds of

the micro-cosmos it must have been quickly completed.  Such being the case then, according to an experimental findings and deductions of positive science, any material

substance (cooled down to the absolute zero of temperature) should be devoid of an internal movement and energy, so to speak, dead.

This idea of the great philosopher, who later honored me with his friendship, had a fascinating effect on my mind and in meditating over it I was struck by the thought

that if there is energy within the substance it can only come from without.  This truth was so manifest to me that I expressed it in the following axiom: "There is no energy in matter except that absorbed from the medium."  Lord Kelvin gave us a picture of a dying universe, of a clockwork wound up and running down, inevitably doomed

to come to a full stop in the far, far off future.  It was a gloomy view incompatible with artistic, scientific and mechanical sense.  I asked myself again and again, was

there not some force winding up the clock as it runs down?  The axiom I had formulated gave me a clue.  If all energy is supplied to matter from without then this

all important function must be performed by the medium.  Yes--but how?“

Моје датирање патологије или метастазе универзума ФТЕ догађајем у половину 19. века (150 година одавде, односно 162, подразумевано), изгледа да је било тачно, с обзиром на 1852, годину када је лорд Келвин изложио теорију универзума који се осипа, који умире. Такође, моја теорија се и потпуно подудара са овом лорда Келвина, јер и ја говорим о распаду и читавог универзума (а не само пленете Земље), шта више и паралелног или и више паралелних универзума попут нашег, где на крају нема више ниједног космоса, никаквог постојања. Такође је био тачан и мој увид о томе да је Тесла, у већем делу свог живота ФТЕ подсвесно трагао за начином да заустави ово умирање универзума, односно његову дефлексију, за начином да утиче на умањење дефлексије ФТЕ догађаја, из чега се развила црта деструкције као водиље његовог стваралаштва и оријентације. Мој увид је био потпуно тачан. Тесла је био несвесно вођен овим циљем деценијама, да би у познијим годинама то отворено и признао, односно наговестио нам да је кренуо у потрагу за чиниоцем из природе, из универзума, који би могао да спречи осипање космоса, да учини да га подиже из пепела, као Феникса, док се овај неумитно стрмоглављује ка распаду и пропасти-„...док овај часовник иде доле-пада у поноре нестајања“!

Као и за све остало, Тесла је и на енергију пресликао свој механицистички концепт спољњег утицаја (слично сам и ја учионио и чинио са ФТЕ догађајем, пресликавајући његову биполарну структуру на бројне појаве и процесе...односно проширивши га генерално, на све појаве и процесе!), парафразирајући максиму емпиризма: „Нема ничег у материји што није дошло споља“, односно да енергију свој материји позајмуљује нека спољна сила или утицај, односно медијум, како наводи Тесла. Сва материја упија енергија из спољњег медијума из природе. Али, како, пита се Тесла? Претпостављам да Тесла неће доћи до прецизног ФТЕ догађаја, већ до описа веома блиског и скоро идентичног (са занемарљивим разликама или финесама). Као што из моје поставке може да се види, јасно је да ФТЕ пресликава своју структуру на све, а тако и на материју. Између, то сам исказао и у свом дефлективном моделу атома. Другим речима, ФТЕ је тај природни догађај или сила, тај спољашњи медијум или медиј, који позајмљује енергију материји, из којег материја упија енергију. Отуда, како сам наговестио, са увећањем дефлексије самог догађаја, долази до распада структуре и материје, али и свих енергија-планета се распада, јер се распадају и материја и енергија, а исто се догађа и са читавим универзумом-ово су основне поставке или аксиоми моје теорије.

„When radio-active rays were discovered their investigators believed them to be due to liberation of atomic energy in the form of waves.  This being impossible in the light of the preceding I concluded that they were produced by some external disturbance and composed of electrified particles.“

Оно што карактерише ФТЕ догађај јесте постојање наелектрисаних честица: електрона и јона, који стварају соларну плазму. Отуда,  како Тесла тврди да су космички састављени од наелектрисаних честица, ФТЕ догађај је исто што и космички Теслин зрак. Ово Теслино тврђење је било потпуно тачно, јер се истраживачи ФТЕ догађаја га мере и спектограмом, којим утврђују степен наелектрисаности честица-електрона и јона, односно и протона. Недавно сам, анализирајући лекцију са МИТ (на телевизији) о атому и Радефордовом инструменту, закључио супротно Тесли: светлост је сачињена од протона, односно од протон-електрона, јединствене честице која се час јавља као позитивно наелектрисана или протон, час као негативно налекетрисана или електрон. Оно што је Тесла описао као појединални, издвојени (типографска тачка гледипшта) феномен од светлости Сунца (нелогично: он наводи да друге, удаљене звезде не емитују светлост него ксомичке зраке, јер да емитују светлост као Сунце, никада не би стигли на Земљу. Међутим, како их онда сматрамо зевздама, идентичним сунцу, у погледу тога да је и сунце звезда, иако патуљаста?. Дакле, то је само увечани степен дефлексије ФТЕ догађаја. Наиме, при вечој дефлексије унутар самог догађаја, број и проток честица је многе већи него при мањој дефлексији. Отуда, енергија која се емитује, у облику електрона, јона и протона, много је већа, односно светлсот је тада много јача, много већег интензитета. Отуда, постоји само један извор свог зрачења у космосу, а то је, као што сам писао, ФТЕ догађај. Овај једини извор светлости, као што је доказала савремена физика, има биполарну структуру и израћену дефлексију магнетног поља, није линеаран. Када је дефлексија, закривљеност самог система-ФТЕ догађаја мања и светлост коју емитује је бенигнија. Када је

дефлексија увећана, светлост коју емитује постаје опаснија, шат више, у стадијуму метастазе, она постаје смртоносна. Светлсот коју ФТЕ ослобађа у својој метастази је Теслин „космички зрак“, односно по снази и последицама одговара овом фиктивном „зраку“. А ево о каквим је последицама реч:

„However, there are suns at distances of many thousands of light years and it is evident that virtually no light from them can reach the earth.  But if these suns emit rays immensely more penetrative than those of light they will be slightly dimmed and

so the aggregate amount of radiations pouring upon the earth from all sides will be overwhelmingly greater than that supplied to it by our luminary.  If light and heat rays

would be as penetrative as the cosmic, so fierce would be the perpetual glare and so scorching the heat that life on this and other planets could not exist.“

...ако би светлост нашег сунца и топлотни таласи били исте јачине, исте пенетративности, пробојности као космички зраци (који настају у удаљеним међузвезданим просторима), живот на планети Земљи не био могућ, због јачине оваквих зрака...као ни на другим планетама...

Метастаза ФТЕ догађаја у наше време већ ослобађа светлост јачине Теслиних космичких зрака. Они полако убијају сваки живот на Земљи, топе и истовремено леде ледене капе на половима, изазивајући глобално загревање и хлађење, мењају климатске појасеве на Земљи, разарају и материју и енергију, кидају ланце исхране (видети мој текст о ланцу исхране, о његовој немогућности коју увиђам свакодневно посматрајући безуспешне и немочне покушаја животиња да се нахрабе у тачки опструкције ФТЕ догађаја), повечавају размак између јутарњих и дневних темепература, пласирају нам наизменичнмо топлу и хладну плазму мењајући нам често температуру тела итд.итд. Ове зраке можемо да видимо голим оком сваке ноћи као ФТЕ прстен или појас око Земље. Ове зраке које ослобађа ФТЕ догађај, ухватио сам обичним малим огледалом и пројектовао их на своју руку и увидео сву њихову снагу и разорност, за коју нисмо свесни да смо изложени свакодневно. Тврдим да ове зраке које сам ја одбио од огледала није до сада нико и никада нити детектовао нити успео да их произведе, ухвати или одбије! Тесла би се изненадио када би му постало јасно да овај зрак у снази и смртоности далеко превазилази његове и најсмелије прогнозе и калкулације јачине космичких

зрака, које је изнео у овом чланку.

Тесла се противи Ајнштајновој теорији релативитета и идеји о закривљеном времену. За њега је ова идеја ирационална. Међутим: 1. савремена физика потврдила је да дефлективну природу ФТЕ догађаја и његову биполарну структуру (а он производи електроне и јоне, а Теслин комсички зрак је сачињен од електрона, што значи да је реч о ФТЕ догађају); 2. Тесла често говори о својој вакуум туби, односно о космосу као једном таквом вакууму-како се онда противи Ајнштајновој теорији која тврди да се светлост у ваккуму простире увек истом брзином, да није и светлост закривљена?; 3. како Тесла може да се противи идеји о закривљености, када и сам стално говори о периодичним, наизменичним варијацијама дистурбанција из споља, и када су његова главна открића сва одреда закривљена и релативна, однбосно нелинеарна, као што је наизменична струја или обртно магетно поље? 4. Ако се противи идеји закривљености, онда би зраци у његовом космос вакууму требало да буду нелинеарни-а они то нису, јер он одбија идеју о закривљности...Ове логичке недоследности, као што сам напоменуо, проистичу из амбивеланције иначе бипоалрног догађаја. Не може спољашњи узрок који све чини дисконтинуитраним у смислу наизменичности, несталности, периодичности, нестабилности, да сам буде идеалан, линеаран и незакривљен. Међутим, ова тврђења откривају нешто друго. Тесла је и ову теорију у ствари формирао раније, 1897. године (само је овај чланак из 1932. године). Ове тврдње само потврђују моје наводе о томе да он није добро протумачио биполарне откуцаје које је осећао и да је био потпуно противречан: да је примењивао погршену механику у својим изумима и да је био ФТЕ несвесно вођен деструкцијом дефлексије догађајан и самог универзума, али на погрешан начин: сва његова оријентаиција и стваралаштво-изумитељство и филозофија, пресликавали су биполарне откуцаје космичког часовника, што је у његовиом изумима очигледно; још једна је противрченост садржана и у следећем: нема мислиоца у механицистичкој концепцији који није дихотомију-опречност коју је осећао у ваздуху преточио у неки одговарајући дихотомни теоријски концепт: код Декарта то су две супстанце, она која се шири (експлозивна или врућа, хот) и супротна, рсс когитанс; код Маклуана то је дихотомиоја топли-хладни медији; код мене су то моменти медија; код лорда Келвина то је космички часовник који иде горе-доле, односно концепт нестабилности енергије. И сам Тесла говори о овим дистурбанцијама које имају природу периодичности итд., али, из неког разлога одбија идеју о закривљеном времену (иако су сви претходни концепти сами по себи закривљени, имају закривљеност као једину и природну последицу која произлази, дериват).

Односно, Тесла се не противи закривљеном времену, већ погрешној механици и логици коју је сам Ајнштајн користио (како сам објаснио у тексту о Њутни и Ајнштајну). Тесла је био Њутновац, што значи да је припадао правој релативности и правилној механици. Оно чему се он противи јесте крајњи излаз или циљ као закривљено постојање-јер правилна механика, као што сам објаснио, свој крајњи циљ управо види у правој линеарности ( ан лажној, садашњој), а која се манифестује као увид у нелинеарни, дефлекстивни космос и све појаве. Тесла није живео у свом, изразиро доминирајућем линеарном и лаћжном свету. Он тако није ни размишљао, Његов начин размишљања био је навијен на правилну механику и логику, те стога када он употреби закриовљено,

то се односи на непто друго, као што сам објаснио-јер његов свет је заиста био линеаран на начин правилне механике, да се та линеарност испољава као увид у дефлексију, као наизменичност или обртност итд. да није тако било, његових изума не би било никада. Опет, са Теслом се слажем у погледу свекосмичког дејства дефлективних процеса сталне конекције и реконекције, јер и он описује космос као вакуум којим се простире космички зрак. Тај зрак мора да буде нелинеаран, јер мора да буде у супротности са Ајнштајновим апсолутном брзином светлости у вакууму, збот тога што Тесла одбија његову теорију. Он користи изра туба, слично као што савремена физика описује ФТЕ догађај као тубу.

У чему онда критика Теслиног света и сматрање да је применио погрешну механику, ако сад наводим да је применио правилмну? Критика се заснива на финесама (које изгледају огромно, као понор), да је теслина иначе правилнма механика била недовљоно правилна, односно да постоји и она за нијансу правилнија, која идентификује дефелксивне догађаје реконекције као узрок, а не њихове најближе манифестације, какав је и космички зрак...

Отуда, Тесли је недостајао још само један калем, приликом контрукције индукционог мотора, да би направио царство које би трајало, скоро вечно...

Леонид Зувић, 11.9.2012. године

Додаци:

Експеримент са огледалцетом

Управо сам извео занимљив експеримент са најобичнијим правоугаоним огледалцетом с којим сам вероватно произвео зраке јаче од ласерских или рентгенских (икс реј зрака) и помоћу њих осмотрио нематеријалну структуру (гумичасту, као стегнути желатин) сопствене руке од шаке до лакта! Нема сумње, рука је изгледала као у неког ванземаљца из научно-фантастичних филмова! Односно, реч је и исто тако постојећој структури нашег организма, која је друга страна новчића, односно репрезент једне од дефлексија: док је материјална страна, са костима и осталим деловима организма, изражава једну од кривих дефлексије (сматрам негативну), ова страна која се указала под, назвао бих их, ФТЕ зрацима, недиректно сразмерно (у складу са степеном дефлексије и удаљености једне криве од друге) открива веома изражену нематеријалну страну нашех организма, која је потпуно равноправна са оном материјалном-до сада једином нама познатој! Приказује нас као бића потпуно ванземаљског (нељудсог) изгледа и структуре, са, као што сам покушао да дочарам, структуром налик на неку гумасту (као гумаста пена), односно охлађено желатинасту (да не кажем пихтијасту, стегнуту), потпуно нематеријалног карактера (односно, без оних састојака које ми сматрамо за материју и која су нам позната). Под ФТЕ зраком нису се указале кости, међутим произвдени зрак се, како сам покретао руку или огледало, изузетно правилно „уливао“ у удубљења и испупчења на руци (од шаке ка лакту, са унутрашње стране, или обрнутим смером), а како сам окретао и саму руку,

произведени ФТЕ зрак се био удружио са директним природним одсјајем ФТЕ појаса на руци, те се добила описана слика „ванземаљске руке“. Одмах сам знао да је реч о зраку сигурно јачем од свих до сада познатих, те сам очекивао да ли ће се у руци појавити нека врста боли-и она се заиста појавила, када сам експеримент и прекинуо. Извео сам га у дворишту, после поноћи, у настанку 10. августа 2012. године, с четвртка 9-ог на петак, у трајању од отприлике 20 минута, од 12.15 или 20 (када сам произвео зрак-био је и период пре тога, док сам зрак налазио, почевши можда нешто пре поноћи, односно у два наврата, са последњим успешним започетим око или одмах иза поноћи), до 0.35 или 0.40, колико је било када сам ушао у кућу.

Објашњење експеримента: већ неколико дана имао сам идеју да направим сопствени „телескоп“, односно да покушам да применим и испробам моју идеју о правилној („обрнутој“) механици и интелигенцији, сматрајући да бих могао да направим представу „живих звезда“, када бих успео да сакупим зрачење ФТЕ појаса (односно да га одбијем) и пројектујем на неку површину (односно не на неутралну, него како се испоставило на конкретну материју: и овде се показало, односно прескочила се фаза примене техничког достигнућа на неку неутралну површ, па тек онда на материју, већ је предност правилне механике у томе што је зрак одмах примењен на материју, у моменту његовог самог открића!)-хтео сам да добијем (односно одушевљавао се маштаријом!), као неки биоскоп звезда (и сада верујем у то), где бих са таквим зраком успео да дочарам и омогућим да се види оно што фантастично претпостављам: нека врста живих односа кретања и промена места међу звездама-космички биоскоп- а све у складу са мојом концепцијом механике, коју сам изложио, са идејом да нам правилна направа може омогућити да видимо сам ФТЕ-односно стварне процесе и односе у складу са дефлексијом-чини ми се да сам тако нешто управо успео да изведем, у експерименту који објашњавам! Изгледа да се открива она невидљива страна Месеца људског постојања-односно позитивне форме нашег постојања). Имао сам намеру да нађем огледалце (знао сам да га име негде у кући) и да га ставим у неки картонски оквир (како бих добио перископ или телескоп-дурбин и томе слично). Међутим, вођен сопственим увидима о погрешности ранијих проналазака који су „прикупљали“ и онда пројектовали зраке у неке затворене просторе (кутије-као што сам писао), када сам огледалце пронашао, одустао сам од тога и хтео да га применим у отвореном простору (а не у затвореној кутији). У кући сам се подсетио чувеног „бацање сенке“ с огледалцетом (када се прикупи неки извор светлости-на пример Сунце и онда се добије одблесак којим може да се манипулише у простору)-ухватио сам светлост сијалице и пројектовао сенку на зид. Међутим, у првим излажењима хтео сам да остварим идеју о телескопу (без кутије!) и огледалце окретао ка небу, хватајући у њему звезде и посматрао их (у складу са правилном механиком, да бих добио дубљи увид у звезде, огледалце нисам приближавао себи или оку, него га од себе удаљавао, што ми је давало и заиста увеличанију слику-не као микроскоп, да се приближава оку и да се оком на њега наслања-погрешна механика, како само описао, него у складу са правилном механиком, да се удаљава, дистанцира од нас који посматрамо!). Наравно, нисам био толико разочаран што нисам прозвео неке фантастичне ефекте, већ сам био више него задовољан што сам успео да осмотрим (само најсјајније звезде директно изнад моје куће) звезде и више од тога, да испробам тачност метода правилне механике. После тога, наравно, покушао са да ухватим зрачење ФТЕ појаса (који се јасно оцртава на небу) и усмеравао сам, стојећи, огледалце ка појасу

(као оријентацијом служећи се кућама изнад којих се појас оцртава) и заиста сам хватао загаситоплаву (као боја правог желатина) боју светлости, односно цела површина огледалцета, усмереног ка појасу, пунила се и прекривала се овом тамноплавом бојом (као табла обојене чоколаде-плаве боје, односно не толико тамно, колико светло плаве боје, односно то ми је указивало да је заиста реч о светлости, односно да је тачна моја претпоставка да ФТЕ производи светлост која се може „одбити“), односно светлоплавом бојом позитивног ФТЕ (видљивог и јасно ухваћеног). То сам надзирао тако што сам гледао какав је одраз у огледалцету. Таква плава боја, наравно, добијала се у одговарајућем положају (када се потпуно „погодио“ појас-у другим положајима огледала се околина). Покушавао сам, намерно у складу са погршеном механиком (знајући да је то погрешно, тај метод), да тако испуњено огледалце, да тај скупљени зрак пројектујем негде на неку површину: почео сам да машем огледалцетом, као очекујући да ћи моћи да бацим сенку ФТЕ појаса на зид куће, или на тамну крошњу дрвета (или на сам тамни мрак!), што ми, наравно, није успевалао (а знао сам да не може да успе, јер било речи о погрешној логици). Онда је наступио преломни тренутак у експерименту: како сам све време намерно запостављао сопствену правилну логику, тада сам био одлучио да покушам да је применим: знао сам да ништа не могу да урадим са светлим огледалцетом, те сам покушао да пронађем други угао под којим ћу хватати ФТЕ појас и окренуо руку са огледалцетом испуњеним светлом светлошћу (држао сам га у левој руци), још надоле, ка себи, ка унутрашњости и-наравно...површина огледалцета испунила се бојом праве чоколаде-тамно браон бојом, а ја сам одмах знао да је реч о оној „тамној светлости“ (јер промењени положај огледалцета није значио да се ФТЕ појас изгубио, јер је плавичасту таблу заменила мрачна, него супротно-да се сад у њему огледала „тамна страна“ ФТЕ појаса (која одговара појединој конкретној фази-а сада ми се чини да је реч о позитивној фази ФТЕ-док је светла светлост ухваћена негативна фаза), односно она „тамна светлост“ коју сам описао код фотоелектричног ефекта. Промену сам извео држећи се своје правилне механике и добио таблу боје чоколаде коју сам препознао као другу, тамну страну фотоелектричног ефекта-односно самог ФТЕ појаса. Одмах сам покушао и да „браон“ огледалце усмерим негде на неку површ, очекујући да ћу да произведем жељени одблесак и одсјај (као у кући од сијалице на лустеру)-ону сенку огледалцета, која ми је измакла са светлом таблом. Спонтано, сада нисам лутао, већ сам га усмерио на шаку десне руке (која ми је била и најближа материјална површина). На велико задовољство и одушевљење, сенка-одблесак у димензијама огледалцета се добила и пројектовала се на тамну (или можда не толико и затамњену, колико можда осветљену шаку-длан, унурашња страна шаке)-на унутрашњу страну шаке. Наравно, потом сам почео да померам огледалце даље ка лакту и добио слику-феномен који сам описао на почетку овог текста! По окончању експеримента ушао сам у кућу и одмах сео да за компјутер да откуцам текст који управо завршавам (како не бих заборавио!)! Сат на компјутеру показује 1.51 сати, а почео сам негде око 10 до 1 или око 1. Сам прикупљен ФТЕ одражава његову дефлексију (и потврђује је): светла-плавичаста табла огледалцета била је превише „у огледалцету-односно као изнад површине огледала“ (једна крива дефлексије-сматрам да ова позитивна карактеристика проистиче од ухваћене негативне стране ФТЕ појаса), док је тамна, браон табла чоколаде била превише „дубоко у, односно као испод површине огледалцета“-а израз је ухваћене позитивне фазе или стране ФТЕ догађаја-појаса. Инструменти које смо добили-односно које су људи као

заједница у току свог развоја открили и применили-били су резултат једне врсте механике (коју сма назвао „погрешном“) и која нам је откривала само једну страну Месеца материја, појава, односа, структура итд. Сликовито, добили смо инструменте од плаве табле чоколаде, односно открили смо претежно негативне ФТЕ форме нашег постојања (овде укључујем и открића разних врста електромагнетних зрака, као што су херци, инфрацрвени зраци, икс-реј зраци (зраци које открио Рентген), радио-таласи, све до најсавременијих ласерских зрака-ласера.(*)

Зрак који сам произвео у експерименту са огледалцетом јесте онај који припада реду зрачења од позитивне стране ФТЕ догађаја и појаса: и овако рудиментарно произведен, јачи је од ласерског (или гама или било ког другог), зрачења од негативне стране ФТЕ. Овај зрак пружио ми је увид у степен дефлексије и позитивних форми нашег постојања-односно укупно нас као људских бића, које подједнако уобличава и једна и друга фаза ФТЕ догађаја. Није било речи о пукој „сенци“, доблеску огкледалцета, него о правом зраку, јер је срастао (да не кажем урастао у облик суке, као нокат) и имао одређену „тежину“.

9-10. 2012. године. 2.15 минута (*) Сви они, као негативне технолошко-техничке форме, омогућавају

нам увид само у негативну ФТЕ димензију нашег постојања и доживљаја, коју смо потпуно неоправдано схватили као и једину постојећу. Наравно, услед тога што нисмо открили и техничко-технолошки нисмо представили и поизитивну ФТЕ форму нашег постојања, и наша негативна (оно што дефинишемо као једину материјалну, видљиву и стрултуралну страну-а тако је и са енергијама-открили смо, имамо увид само у негативне ФТЕ форме енергије-од кинетичке до нуклеарне-о позитивним немамо никаквих представа, нити о њиховој много већој снази-јачини) страна се још више искривила (покварила), а конструисање савремен и негативне технике због тога још даље отишло у неадекватност-стога се она стварност која се њима може уочити још више покварила, а они сами постали мање способни да је и тако покварену ухвате, представе како треба: отуда, са најсавременијим техникама и технологијама нисмо у стању да правилно представимо и онако још више искривљену негативну страну појава. Наравно, позитивну технику уопште и немамо, стога је деформација нашег постојања (нас као људских бића-изразито велика-односно дефлексија и хомо сапиенса је нарасла, те више није реч о хомо сапиенсу ни у једној од фаза (суштина дефлексије)-што мој експеримент са огледалцетом драстично потврђује (јер личимо на праве ванземаљце, то је она димензија постојања испод негативне коју нисмо открили и чија је дефлексија-одступање од својстава људског бића, и превише нарасла. Наравно, нама се укварила и негативна страна коју смо открили, али то не можемо да снимимо, јер смо развили савремене технике и технологије како би нам гајили илузију да је још увек реч о људским својствима-који нису у стању да региструју и дефлексије сопствене стране коју представљају.

Отуда, испод нама познатог спектра електромагнетног зрачења крије још један, чак и јачи спектар, на коме такође постојимо, а како нисмо открили нити снимили; исто је и са енергијима.

Недвидљивост

Такође једна од особина апстрактног ФТЕ типа личности, који по правилу нагиње механицитичкој концепцији и филозофији, када се прихвати апстрактног или емпиријског рада, јесте постизање изврсних резултата, али који се не примећују, односно, пионирска присутност на многим пољима, а опет заслуге може да покупи неко други: тако је и са Теслом: пионир многих области, а опет се конкретне заслуге прирписују другима, као што је откриће радио таласа и радио-технике, потом и могућности преноса и слика кроз телеграф и телефонију-односно телевизије, или и космичких радио таласа, као оних у Колорадо Спрингсу. Наравно, његово доба је било свесно да је Тесла био пионир и тако га и представљало у новинским написима, али званична историја ових области има другачији изглед.

На овом месту сматрам да је згодно да на сопственом примеру покажем нека општа интересовања које са собом носи природа ФТЕ догађаја и поготову његова растућа дефлексија. Догађај као да има извесне општа места или шифре са унапред датим интересовањима и склоностима ка бављењу одређеним темама, које само преслика на своја два типа личности. Отуда, апстрактни ФТЕ тип личности, коме сматрам да и сам припадам, практично се тематиком медија, физике, природе-природних догађаја итд. баве током целог свог живота (пример Тесле и дечачких визија које је развијао цео живот), што је апстрактни, интелектуални код који у њега уписује сам ФЕ догађај и који физички реализује преко различитих низова фреквенција, које репрезентују све врсте знакова и симбола, односно носе кодиране информације у облику спознаје смог ФТЕ и његовог друштвеног и природног утицаја (јер је познато да сваки глас има одређену вредност која може да се математички израчуна), те код људске јединке изазивају асоцијације и намећу прецизне склоности, које се као образац могу препознати код више личности апстрактног типа. На пример, то су склоности и интересовања ка природним дешавањима, које као заједничке можемо препознати и код Тесле и код Пупина, као и код Светолика Ранковића, на пример, о чему сам писао. Код мене, конкретно је питање о, односно разматрање питања у вези са лажном компулсијом и везаношћу са тачку опструкције ФТЕ догађаја, односно прецизно питање о преклапању радњи-како то да се постиже потпуно уклапање радњи у неком обрасцу-јер то као рационалан, свестан и циљан избор изгледа невероватно и фантастично. Још конкретније, још као дечак или тинејџер сам се запитао, гледајући цртане о Тому и Џерију, како се музика која прати цртани филм, у темпу, ритму, паузама, атмосфери итд. потпуно поклапа са карактером и атмосфером радњи које се ређају у цртаном филму? Питање још теже јер је реч о веома брзим и динамичним кадровима, као и о веома брзим музичким инструменатлним деоницама? Ако се користи већ постојећа класична музика, како се постигло ово потпуно уклапање, ако се посебно пише нова музика у класичном стилу, опет како се постиже уклапање: да ли композитор прво одгледа филмове, па онда пише музике или...? У сваком случају, мени је то уклапање изгледало као израз невероватне генијалности, од које сам ја далеко, далеко...Међутим, сада је јасно да је реч о поклапању коју намеће форма ФТЕ догађаја и да се музика може постути сасвим насумице спрам снимљених кадрова и она ће се увек поклапати са радњама у филму, јер не може да избегне унапред дато поклапање радњи у тачки опструкције ФТЕ догађаја, на које као да је унапред осуђена! Скорији текстови који се тичу ФТЕ и уметности, доносе ово објашњење, које ми је и те како недостајало у мојим дечачким, рано тинејџерским данима. Цела естетика је лажно компулсивна естетика тачке опструкције догађаја и заправо није естетика

уопште, већ само једна од низа манифестација патологије коју изазива увећање закривљености ФТЕ догађаја, веома изражено кроз цео 20. век. Отуда и филозофске идеје о предестинацији, предодређености, као и оне о унапред датим, урођеним идејама у људи (рационализам), јесу резултат апстрактног типа и наравно одраз дејства ФТЕ догађаја. Или веровање у судбину. Мада и супротност рационализму, емпиризам, коме је Тесла такође припадао (где нема ничега у интелекту што претходно није дошло преко чула), такође погађа апстрактни тип, или је оно претходно више резервисано за натурални тип? Механицазам и бихејвиоризам, опет, природно се надовезују на емпиризам, а из кога опет израста и интерес за космос, како је било и код Тесле. Или код Канта, који је познат као измиритељ ова два супростављена филозофска правца.

Збиг дефлексије времена, односно календара, као што сам објаснио, долази и до још једног занимљивог феномена: наиме, да ми можемо интелектуално да делом живимо животе оних људи са чијом се оригиналном епохом преклапа наше садашње доба, у једној од својих дефлексија времена и протока времена. Отуда, можда код себе препознамо одговарајућу групацију појединичаних и сукцесивних симбола, не знајући њихов прави извор. Тек, смисао им откријемо ако проучавамо живот појединих личности и онда наиђемо код њих на конкретне симболе (на приемр, нека карактеристична лична имена) која су и нас заокупљивала и који смо поверемно били свесни. То је одговор, као и склоности. Конкретно, ако сам нашао да је средња вредност дефлексије године 2012. година 1804. онда је вероватно да нам се интелекти могу преплести са људима раног 19. века. Или људима 16. подједнако са тачком будућности у 2028. години.

Примере сличних интересовања, темперамента, чак и идеја или и талената, имамо, као што сам навео, код Тесле и Светолика Ранковића, нарочито изражено! Занимљиво је да ова двојица савременика и припадника истог народа, који су могли да се сретну (1892. године, када је Тесла посетио Београд, Ранковић је радио у главном граду, те је могао бити делом те посете!)), дају визију будућности, конкретно 21. века, смештајући своје прогнозе врло далеко у 21. век, вероватно најдаље од многих и потоњих научно фантастичних и футуристичких визија! Код Тесле је то 2100. година, а код Ранковића само која година мање, 2095. година! Ранковић у приповеци „У 21. веку“ даје јасне визије авиона као „ваздушне лађе“ и аутомобила (као вагона којима се управља), док је Тесла независно развио концепт сличног назива, „летеће машине“ (иако превазилазе форму авиона-без крила су). Вероватно су били и генерација, односно Тесла је био непто старији, чини ми се осам година. Када је Ранковић окончао свој живот заједно са стваралаштвом, десило се да је Тесла направио своју чувену лабораторију у Колорадо Спрингсу, откривши „марсовске сигнале“, те 1899. године. Наравно, оно што је веома занимљиво јесте известан иреверзибилан ток талената: код писца Ранковића имамо изразито уочљив научни и истраживачки дух и темперамент, повезан и са проналазачким визијама и склоностима ка изумитељству, код Тесле, а посебно код Пупина, двојице научника који су проучавали феномен електрицитета или струје, имамо изузетно упадљив и стилски, списатељски и књижевни, прироведачки дар (Пупин је чак добио и Пулицерову награду). Сва тројица су још као деца имали јаке импресије природних догађања, које ће их водити цео живот. Тесла такође показује интересовање и склоност ка семиологији, односно својеврсној филозофији комуникације или језика. Помиње знакове у вези с својим патентима. Користи метафоре о својим достигнућима, односно

поређења, као на пример, да се односе као савршени језик спрам неартикуласних гласова. Број сматра универзалним медијом за комуникацију и говори о међупланетарној комуникацији-шта више, то је била тема 20. века коју је он наметнуо. Ранковић такође разматра и поједине комуникацијске феномене (опет верно представљајући, дајући опис, фото-робот деформације и људске комуникације као последице кривљењ ФТЕ догађаја у његово доба, поготово код описа лика Ча-Вује, када описује његов лидерски начин опхођења и извесне манипулативне комуникације којој прибегава, да каже много речи, а да са њима саопшти мало значења! То је био тачан опис природе деформације људског коришћења језика изазване ФТЕ догађајем. И Тесла и Ранковић имају присутну изражену фигуру жене: научник даје интервју назива „Када је жена газда!“ (који тек треба да прочитам), док писац даје визију антиутопијског друштва у 21. веку у коме влада управо слабији пол! Оваквим поређењима долазимо, откривамо антропологију коју изазива ФТЕ догађај, односно процеса увећања дефлексије. Појављује се антрополошки тип јичности који красе тачне, одређене особине, таленти, дарови итд. што га и чини типом, јер има образац који се као правилност понавља код више упоредно проучававних личности исте епохе. Раније сам их назвао медијско-психолошким типовима личности, а сада ове антрополошке типове и варијетете називам, као што се види-с пуним правом, ФТЕ типовима личностима, апстрактним и натуралним. Изгледа да је јасно да тројица великана репрезентују апстрактни ФТЕ тип личности. Све се догађа у протеклих 100 и коју деценију више година, тако да је овај временски размак веома сажет, сажео се, његови крајеви су суштински веома близу (половина 19. века и нашпе време) у погледу особина, погледа, склоности итд,-чак је и читави 20. век сажет временски, историјски интервал са сплетом истих тема од почетка до краја века. Код многих других познатих личности и стваралаца ми ћемо уочити сличне особине које их сврставају у уочени антрополошки образац. Непосредно пре визије обртног магнетног поља, Тесла рецитује Гетеовог Фауста. Наводи да му је у породичној традицији да зна напамет читаве поеме, песме или књиге напамет (дар од оца). Још једна карактеристика која се понавља и по којој се познаје овај антрополошки образац: сећам се, иако је изгледало да ће тако бити, да ми у средњој школи, изненађујуће, није било много тешко да научим напамет 100 стихова „Горског венца“ и слично. Код мене је уместо рецитовања био случај писања сопствене песме у стилу Фауста! Отуда, ми данас сви живимо само један исти антрополошки образац постојања, често репрезентујући и многе друге личности у овом сажетом скупљеном временском интервалу од 150 година или представљајући њихову природно изазвану модификацију, усавршени модел, или пак неплодно имитативни. Због укрштања епоха изазваног растућом дефлексијом-тако да су на неки начин отворене својеврсне капије времена и простора кроз које већ очигледно, на овај начин, путујемо-само наизглед прилично апстрактно, делећи моћда неки скуп заједничких знакова и симбола. И наша уочљива реакција на симболе које препознајемо да делимо са неком личношћу, са другом особом, трагајући тако за доказом и доживљајем блискости, такође је само једна од манифестација овог антрополошког типа изазвана дефлексијом и сада је већ заузела патолошку форму, како се дефлексија самог догађаја све више повећава-отуда се ствара привид да се заједништво и бискост мери према и утврђује према скупу заједничких симбола који се деле, макар особе биле и ван физичког контакта, удаљене једна од друге-типично за одређене савремене социолошке феномене: ово квази апстрактно заједништво често је потпуни супститут за однос који

подразумева и просторно близак физички контакт и зато представља патолошку форму.

7-8.9.2012. године

Деструкција: примери из културе, Вук Стефановић Караџић

У свим културним и друштвеним гибањима 20. века ми видимо ту црту деструкције-узмимо само за пример различите културне покрете, као дадаизам итд. до концепта „смрти аутора“, разбијања језика и језичких форми, како у књижевности, тако и у обичном језику (на пример, Џојс и шатровачки говори). Деструкцију наших чула ФТЕ догађајем и тачком опструкције препознајемо по појавама које је описао Фројд, погрешкама у ономе што се чуло, видело, прочитало, написало. Деструкцију наше етике видимо у подсмеху и исмевању ствари и појава и насилном хумору који проистиче из деструкције, разградње језика: као што су Фројдови каламбури, а ФТЕ хумор, са свим одликама индикација одређених душевних поремећај као што је депресија, је онај који је произвео Волт Дизни. Сви ови покрети настали су и раније, као што дсам писао. На пример, хумор Дизнија, односно концепт да се животиње представљају као људи, развио се из традиције европских басни и баснописаца. На овим просторима, деструкцију језика, на пример, видимо у Илирском покрету и у формирању зајеничког језика Срба и Хрвата у познатом књижевном договору у Бечу. Код Срба, Вук Караџић је био особа која је уништила српски народни језик, тако што му је наметнуо механичку форму већ дубоко механизованог германског друштва (у правцу зависности од тачке опструкције ФТЕ догађаја, што потврђују и Гете, али и браћа Грим, односно басне, а Вук је био њихов и савременик и познаник и црепо и њихове утицаје), а која је изникла из механичког и швапски гвозденог, челичног роботског, кибернетског, управљачког, даљински управљач принципа филолога Аделунга „Пиши као што говориш!“, потпуно у супротности са топлом словенском душом! По истом карактерном принципу подмуклости ФТЕ антрополошког типа: да ли Срби заиста и даље верују у илизију да је Јернеј Копитар, један поданик аустроугарске круне, желео толико добро Србима и био толико независан филолог да није имао везе са царском плитиком према Србији и другим балканским народима и државама, укључујући и Хрватску? Истиче се један политички мотив због кога је Вука наводио да прикупља народне песме и приче, наводно да би обезбедио утицај своје царевине, а не друге. Међутим, мотив је био нешто подмуклији: требало је разорити, уништити српски тадашњи језик и његово културно наслеђе, тако што ће се оно открити, а потом му се дати германска форму по којој ће оно изгубити на аутентичности и веродостојности, а то ће бити његово уништење. Вук је био злоупотребљен. Није ли једноставно питање: како то да је Вук наводни заговорник народног, говедарског језика и такве културе, а том говедарском језику је наметнуо германски филолошки, потпуно аутоматизовани, механички принцип-што је било исто као када бисте хтели да примените најновији Виндоуз 2012. на Лајбницову машину за рачунање! Нису ли ове две чињенице и тенфденеције у тоталној колизији и логичкој противречности, тако и јасној и очигледној? Говедарски језик да се испише најсавременијим филолошким, отменим и аристикратским, племићким, принципом и то из потпуно друге језичке и културне традиције, која је германска, а не словенска?! Вукова азбука је била смишљени покушај германске

аустријске културне елите да уништи балканске оригиналне и народне говоре и културно наслеђе, тиме што ће их наводно извући на површину и подарити им извештачену форму која не приличи словенском духу нити наслеђу, чиме се у ствари та култура лажно представља, јер се манифестује у језику и практично се уништава. Тако је и књижевним договором у Бечу 1851. године ова, вероватно екслузивно експериментална форма језика као званични књижевни језик потурена (заосталим) народима Балкана, превасходно Србима и Хрватима, униформисала их, разбила и уништила сво богатство и разноликост језичких варијација овог поднебља (дијалекти итд.) из једноставног разлога да би могли да лакше буду покорени и као народи са културама уништени. Отуда, личности као што су Вук, Доситеј или Људевит Гај, трагичне су личности у култури и историји народа из којих долазе: позивајући се на народ и народни језик, исти језик су уништили, његово богатство и разноликост, једном крајње извештаченом и механизованом, роботизованом формом, филолошким експериментом који им је наметнут од стране аустро-германске културне и политичке елите. Словенску културу и народе, гурнули су тада у чељусти патологије тачке опструкције ФТЕ догађаја, који је у кулури запада већ био ушао у фазу метастазе. Зар није исти управник дворске библиотеке, чувени Јернеј Копитар, о Јоакиму Вујићу, родоначелнику српског театра, који је писао више на тадашњем књижевном језику српске елите, који је се звао славеносербски језик, говорио све најгоре, када је био питан за мишљење у вези са давањем потоњем царске пензије? Наравно, а разлог је био тај што није писао на језику говедара и свињара, него на језику који је био културно достигнуће, у смислу традиције развоја и налажења оригиналних филолошких решења и који је могао бити језик и политички кохезивни елемент једног народа који је иначе имао аспирације о независности од Аустро-угарске монархије!!! Отуда, требало је разбити српски политички и културни покрет и као једини културни језик му наметнути говор несписмених сељака. И онда таквом неписменом говору дати форму ексклузивног, најновијег хита и филолошког модног крика чак и у високоразвијеној и култивисаној Европи-односно задати на тај начин коначни ударац српском језику, правећи од њега наказну креатуру, постојеће српске културне и политичке елите, како би се њоме лакше манипулаисало и остваривали сопствени политички интереси. Ништа мање трагични нису ни Вукови „вучићи“! У Црној Гори, Његош: 1. пише песму, што је тотална културна глупост првог реда, јер се тамо песме не пишу, него се приповедају на гуслама; 2. пише епску песму и поему, једним посве рационалним, из доба разума језиком, који је језик европске философије и науке, а не епских аспирација, да представља епску усмену форму и догађај! Заблуда је да је тај Вуков језик био језик сељака, свињара и говедара! Он је то престао да буде чим је Вук реформисао азбуку, јер азбуку и граматику лишио управо оних гласова и оних (не)граматичких (јер сељаци се не изражавају стандардним Вуковим књижевним језиком, него и даље својим идиомима и дијалектима, што је само доказ о превари коју Вук извршио-од народног језика у еговој граматици и азбуци није остало ама бап ништа!) форми који изворно припадају том народном језику свињара и говедара!!! Стога, Вуков речник, граматика и правопис, азбука, јесу облик проворазредног културног злочина. У Србији, Бранко Радичевић пише романтичарске лирске песме, које су такве правилности стиха и реда, да више личе на низ компјутерских алгоритама и компјутерских команди и програма, него стихове којима се наводно изражава осећање-лирске песме! Наказна творевина одмах је дала и наказне резултате. Ђорђе Поповић,

познатији као Ђуру Даничић, облеће Србију и Хрватску и пише апологију Вуку и његовој робот-азбуци. Какву је тек пиру културни трагедију изазвао овај и извештачени и вештачки језик (!), јер његова природа је мање природа књижевног, а више природа вештачких језика, као што су језик математике или језик копјутерских команди-отуда илузија и пропаганда о најсаврпенијем писму на свету-односно, оно уопште није језичко писмо, већ више вештачки језик по угледу на компјутерске и матемтичек језике, у томе је његива „савршеност“, у ствари наказност када је реч о језику као културној творевини, као ономе што графички треба да на најприроднији начин искаже неуро-лингвистичке процес у мозгу! Јер, такав компјутер-језик, безосећајан и туп као каква машина, није могао да на културни и људски начин буде средстви интерпретације претходне историје и културног наслеђа, нити средство стварања правих језичких и културних нових вредности, као ни њихове интерпретације. Отуда, истичем, још већа културна и историјска трагедија спрам ове личности, наиме Вука Стефановића Караџића, јер се он води као оснивач и модерне српске историје и историографије, географије, политичке науке и историје, као и књижевне критике итд. Јер, са својим алхемичарским компјутер-језиком и културним ангажманом он није имео средство којим би могаи да на правилан начин интерпретира прошлости ових области, нити њихову тадашњу садашњост. На основу ових темеља није могло такође да буде саграђено ништа што би имало чвршћи културни изглед-осим све самих накарадних творевина што у мишљењима, што у написима и осталом делању. Пропаст и крах српске културе и историје као словенског и православног народа почео је са Доситејом и Вуком. Српска православна религија такође је уништена овим језиком, јер њен априрода није могла да буде изражена и представљена једним робот-језиком, а да не буде изгубљена и њена суштина-као што је било и са свим другим областима. Отуда и Вукова Библија биле је намерни пропагандни акт асутро-германа против српске православне културе и народне културе, која је вероватно требало да произведе исту конфузију у редовима српске православне цркве као Лутерова Библија на народном језику у редовима римокатоличке цркве. С тим што Лутеров народни језик сигурно није добио форму Аделунговог робот-принципа, који вероватно више нигде није реализван осим у српско-хрватској култури и језику. Западни народи су у својим абацедама и азбукама сви одреда оставили форме које их и дан данас удаљују од могућности да пишу као што говоре и нарочито да говоре како је написано, односно форме које и даље чувају традиционалне народске језике ових народа, а не извештачавају их као Вукова азбука срспки народни говор и језик. Лутерова Библија је изазвала религијски протест реформације, који је резултирао поделом у католичкој цркви и појавом нове хришћанске религије под називом протестантизам и коју одликује већа световност у односу на римокатоличку цркву. У српској православној религији вероватно нипта није остало од православне релогије, него се она цела преобратила у неку надпротестантску веру, толики јаз између религјских пракси мора да је изазвала примена Вукове азбуке у православној религији. Исти такав јаз настао је и у свим другим областима које је Вукоба азбука наново интерпретирала, као и новонасталим оригиналним твроревинама те азбуке, која је произвела велике поремећаје и застрањивања на плану мишљења и логичког закључивања, на плану интелектуалних идеја и књижевних подухвата, односно на неуро-лингвистичком нивоу српске нације и народа. Отуда, прев антиутопије не пишу Еенглези или Немци или Французи, са много дужом културном традицијом као

слободни народи, него Срби: Радоје Домановић и Светолик Ранковић, створили су и много страшније слике антиутопијског друштва на прелому два века, него Орвел и Хаксли којих три деценије касније. Као што сам писао, оно што је Бранко Радичевић у поезији, то је Светолик Ранковић у књижевности: када читате његове романе, исто је као да читате логички савршено непротивречне научно-философске исказе, управо као да пред вама компјутер демонстрира писање романа, у једном таквом сажетом и језгровитом новинарском стилу, какав вероватно није виђен ни код једног нити новинара нити књижевника! Као да читате пикселе тв екрана-види се механичка форма која је произашла из робот-језика. Оно што додатно привлачи пажњу код језика који Ранковић употребљава јесте паралелна употреба и босанских и црногорских и хрватских-далматинских начина народног говора. Он користи и босанско болан, и црногорско не „као неки тамо“, него „ка“ неки тамо, и хрватско доиста, али и далматинско ча, као скраћеницу од чича (Ча-Вујо), односно извесни детаљ чакавског наречја. И све то представља као оригинални народни говор свог краја-Шумадије и, што је можда још интересантније, то вероватно и јесте био говор његовог краја у његово време! Ча-Вујо није могло да буде позајмљено из даламатинских говора, јер се не види којом линијом, којом везом је то могло да стигне из Далмације у Шумадију. Него само да је оригинално настало.

9.9.2012. године