Klark Artur/Li Dentri RAMA II Prevod: Jaki Zoran/ivkovi Zoran Clarke Arthur/Lee Gentry RAMA II, 1989. Serija "Rama" (2) POLARIS 1990. 1. RAMA SE VRAA Ekskalibur, veliki generator radarskih impulsa, koji su energijom napajale nuklearne eksplozije, nalazio se izvan upotrebe ve skoro pola stolea. Bio je projektovan i nainjen u velikoj urbi neposredno po prolasku Rame kroz Sunev sistem. Kada je 2132. objavljeno da je stavljen u pogon, objanjeno je da mu je svrha da Zemlji obezbedi blagovremeno upozorenje o pribliavanju svih buduih tuinskih posetilaca: brod veliki poput Rame mogao se otkriti na meuzvezdanim udaljenostima - godinama, nadali su se naunici, pre no to bude mogao da ima bilo kakav uticaj na ljudske poslove. Odluka da se naini Ekskalibur doneta je jo pre no to je Rama preao perihel. Kada je prvi vanzemaljski posetilac zaokrenuo za Sunce i zaputio se ka zvezdama, armije naunika stale su da prouavaju podatke sa jedine misije koja je uspela da stigne do njega. Rama je, objavili su oni, bio inteligentni robot koji nije pokazao ba nikakvo zanimanje za na Sunev sistem ili njegove itelje. Zvanini izvetaj nije pruao nikakva objanjenja za mnotvo tajni sa kojima su se istraivai suoili; strunjaci su, meutim, uverili same sebe da su razumeli jedno temeljno naelo ramanskog inenjeringa. Budui da je veina velikih sistema i podsistema koje su ljudski istraivai zatekli u Rami imala po dve operativne rezervne jedinice, izgledalo je da su tuinski inenjeri projektovali sve u tri primerka. Stoga, budui da se za celu dinovsku letelicu smatralo da je maina, dolo se do zakljuka da je veoma verovatno da e za prvim posetiocem uslediti jo dva ramanska broda. Ali nikakve nove svemirske letelice nisu se pojavljiivale u Sunevom susedstvu iz praznih prostranstava meuzvezdanog svemira. Kako su godine prolazile, itelji Zemlje nali su se suoeni sa nekim preim problemima. Brige oko Ramanaca, ili ve onoga ko je sazdao taj sumorni cilindar dugaak pedeset kilometara, poele su da blede kako je samotna poseta tuinaca polako odlazila u istoriju. Poseta Rame i dalje je zaokupljala panju mnogih naunika, ali najvei broj pripadnika ljudske vrste bio je primoran da panju posveti drugim stvarima. Poetkom etrdesetih godina dvadeset drugog stolea svet se naao u raljama velike ekonomske krize. Vie nije bilo novca za odravanje Ekskalibura. Ono nekoliko naunih otkria koja su ostvarena na njemu nije moglo da opravda ogromne trokove obezbeenja njegovog funkcionisanja. I tako, veliki nuklearni generator impulsa bio je naputen. etrdeset pet godina kasnije bila su potrebna trideset tri meseca da se Ekskalibur vrati u operativno stanje. Osnovno opravdanje za oivljenje Ekskalibura bilo je nauno. Tokom minulih godina dolo je do procvata radarske nauke, kao i do usavrenja novih metoda tumaenja dobijenih podataka, to je veoma povealo vrednost osmatranja nainjenih na Ekskaliburu. Kada je generator ponovo poeo da snima prizore dalekih nebesa, gotovo niko na Zemlji nije vie oekivao dolazak nove letelice Rama. Operativni nadzornik na stanici Ekskalibur nije ak ni obavestio svoje pretpostavljene kada je neobina taka zasvetlela prvi put na njegovom monitoru za obradu podataka. Pomislio je da je posredi artefakt, varka koju je proizveo nepravilan

procesni algoritam. Kada se, meutim, ovaj trag ponovio nekoliko puta, on mu je posvetio veu panju. Nadzornik je pozvao efa naune ekipe na Ekskaliburu koji je izvrio analizu podataka i doao do zakljuka da je novi objekat kometa dugog perioda. Prola su jo dva meseca pre no to je jedan diplomac dokazao da je trag izazvalo glatko telo ija je dua strana imala najmanje etrdeset kilometara. Godine 2197. svet je konano doznao da je objekat koji hita kroz Sunev sistem ka unutranjim planetama druga vanzemaljska svemirska letelica. Meunarodna svemirska agencija (MSA) usredsredila je svoje snage na pripremu misije koja e presresti uljeza im bude uao unutar Venerine orbite krajem februara 2200. Oi oveanstva opet su se upravile ka zvezdama, a itelji Zemlje ponovo su se upustili u rasprave o dubokim filosofskim pitanjima to ih je postavio prvi Rama. Kako se novi posetilac pribliavao, a mrea senzora upravljena u njegovom pravcu uspevala da mu sve podrobnije razlui fizike pojedinosti, bilo je potvreno da je svemirski brod istovetan, bar spolja, svom prethodniku. Rama se vratio. oveanstvo se po drugi put nalo suoeno sa sudbinom. 2. TEST I OBUKA Bizarno metalno stvorenje lagano se kretalo du zida, gamiui nagore ka ispustu. Liilo je na kakvu oklopnu ivotinju, ije je zglobno, puevsko telo bilo prekriveno tankom opnom koja je obavijala zbijenu skupinu elektronskih delova smetenih u srednjem od njegova tri dela. Jedan helikopter lebdeo je na oko dva metra od zida. Dugaka, fleksibilna ruka sa hvataljkom na vrhu pruila se iz nosa helikoptera, zamalo promaivi da obavije metalnu kandu oko neobinog stvora. "Do vraga", promrmlja Jano Tabori, "ovo je gotovo nemogue izvesti dok se kopter trese. ak i pri savrenim uslovima teko je vriti precizne zahvate ovom hvataljkom pri punom izduenju ruke." On uputi pogled prema pilotu. "Zbog ega ova fantastina letelica ne moe da zadri stalnu visinu i poloaj?" "Priblii helikopter zidu", naredi dr Dejvid Braun. Hiro Jamanaka bezizraajno osmotri Brauna i unese komandu u kontrolnu konzolu. Ekran pred njim blesnu crvenom bojom i na njemu se pojavi poruka: KOMANDA NEPRIHVATLJIVA. NEDOVOLJNA TOLERANCIJA. Jamanaka nita ne ree. Helikopter je i dalje lebdeo na istom mestu. "Imamo pedeset centimetara, moda sedamdeset pet, izmeu elise i zida", stade Braun glasno da razmilja. "Jo dva ili tri minuta i biot e se nai na sigurnom ispod ispusta. Preimo na runo upravljanje i zgrabimo ga. Smesta. Bez greaka ovoga puta, Tabori." Za trenutak, Hiro Jamanaka zagledao se sumnjiavo u proelavog naunika sa naoarima koji je sedeo na seditu iza njega. Zatim se pilot okrenuo napred, uneo novu komandu u konzolu i prebacio veliki crni prekida u levi poloaj. Na monitoru blesnu nova poruka: RUNO UPRAVLJANJE. BEZ AUTOMATSKE ZATITE. Jamanaka stade da obazrivo pribliava helikopter zidu. Inenjer Tabori bio je spreman. On zavue ake u instrumentne rukavice i nekoliko puta, probe radi, otvori i zatvori hvataljku na kraju fleksibilne ruke. Ruka se ponovo izduila i dva mehanika krata veto se sklopie oko zglobnog pua i njegove

opne. Senzori na hvataljki uputie povratnom spregom kroz rukavice poruku Tiboru da je uspeno uhvatio plen. "Imam ga", uzviknu on uzbueno. Zatim otpoe spor proces unoenja lovine u helikopter. Iznenadni nalet vetra zanese helikopter na levu stranu i ruka sa biotom udari u zid. Tabori oseti kako vie ne dri vrsto plen. "Ispravi ga", uzviknu on, nastavivi da uvlai ruku. Dok se Jamanaka upirao da vrati helikopter u vodoravan poloaj, nehotice je sasvim malo pognuo nos letelice. Istog trena tri lana posade zaue muni zvuk udara metalne elise rotora o zid. Japanski pilot u magnovenju pritisnu dugme za sluaj opasnosti i letelica se ponovo nae pod automatskom kontrolom. Nepunu sekundu kasnije oglasi se zavijajui alarm i monitor u kokpitu blesnu crvenom bojom. VELIKO OTEENJE. VISOKA VEROVATNOA KRAHA. EVAKUISATI POSADU. Jamanaka nije oklevao. Samo trenutak potom bio je izbaen iz kokpita i smesta aktivirao padobran. Tabori i Braun hitro su sledili njegov primer. Istog asa kada je maarski inenjer izvukao ake iz instrumentnih rukavica, hvataljka na kraju mehanike ruke se otvori i oklopno stvorenje stropota se u dubinu od stotinu metara, raspavi se u hiljadu majunih komada pri sudaru sa ravnom povrinom. Helikopter kojim vie niko nije upravljao stade da se mahnito strmoglavljuje. Iako je u letelici bio ukljuen automatski algoritam za sputanje, koji ju je drao pod punom kontrolom, oteeno plovilo estoko je pritislo amortizere pri dodiru sa tlom i prevrnulo se na bok. Nedaleko od mesta gde se helikopter prizemio, jedan krupan mukarac, odeven u smeu uniformu prekrivenu vrpcama, iskoi iz otvorenog lifta. Upravo se spustio iz centra kontrole misije, delujui prilino uzbueno dok je odseno koraao ka roveru koji ga je ekao. Za njim je stupala ustra plavua u letakom kombinezonu MSA, koja je na oba ramena imala privrenu opremu za snimanje. ovek u uniformi bio je general Valerij Borzov, zapovednik projekta "Njutn". "Je li neko povreen?" upita on vozaa rovera, elektroinenjera Riarda Vejkfilda. "Izgleda da je Jano dobio prilino jak udarac u rame prilikom izbacivanja iz helikoptera. Ali Nikol je upravo javila radiom da nije slomio ni iaio nijednu kost, ve je samo zaradio mnotvo modrica." General Borzov smesti se na prednje sedite rovera pored Vejkfilda, koji je sedeo za kontrolnom tablom vozila. Plavua, videonovinarka Franeska Sabatini, prestala je da snima prizor i stala da otvara stranja vrata rovera. Borzov joj iznenada odmahnu. "Poite da vidite kako je sa de ardanovom i Taborijem", ree on, pokazujui preko ravnice. "Vilson je verovatno ve tamo." Borzov i Vejkfild uputie se u roveru u suprotnom smeru. Prevalili su oko etiri stotine metara kada su stigli do Dejvida Brauna, suvog pedesetogodinjaka u novom letakom kombinezonu, koji je bio zaokupljen zamotavanjem padobrana i njegovim smetanjem u ranac. General Borzov izie iz rovera i prie amerikom nauniku. "Je li sve u redu, doktore Braun?" upita general bez mnogo okolienja. Braun klimnu, ne odgovorivi nita. "U tom sluaju", nastavi general Borzov odmerenim tonom, "moda mi moete rei ta ste imali na umu kada ste naredili Jamanaki da pree na runo upravljanje? ini mi se da bi bilo bolje ako tu stvar raspravimo ovde, podalje od ostalih lanova posade."

Dr Dejvid Braun i dalje je utao. "Zar niste videli znake upozorenja?" nastavi Borzov posle kratke pauze. "Da li ste, makar i na trenutak, pomislili da bi tim manevrom mogla biti ugroena bezbednost ostalih kosmonauta?" Braun konano osmatri Borzova smrknutim, namrgoenim pogledom. Kada je najzad progovorio, uinio je to u gru i napeto, to je bio reit pokazatelj njegovih priguenih oseanja. "Izgledalo mi je razlono da jo malo pribliin helikopter cilju. Preostala je jo izvesna margina, a to je bio jedini nain na koji smo se mogli doepati biota. Na zadatak je, uostalom, bio da uhvatimo..." "Nije potrebno da mi objanjavate ta vam je bio zadatak", prekide ga uzbueno Borzov. "Ne zaboravite da sam ja lino projektovao misiju. A podsetiu vas ponovo na to da je osnovni prioritet, u svakom trenutku, bezbednost posade. Naroito za vreme simulacija... Moram vam rei da sam potpuno zapanjen tom vaom ludom akrobacijom. Helikopter je oteen, Tabori je povreen, a vi imate sree to niko nije stradao." Dejvid Braun vie nije obraao panju na generala Borzova. Okrenuo se i stao da privodi kraju pakovanje padobrana u providni ranac. Bilo je, meutim, oigledno - po poloaju njegovih ramena i po energiji koju je ulagao u tu rutinsku operaciju - da sav kipti od besa. Borzov se vrati u rover. Saekavi nekoliko sekundi, on ponudi dr Braunu da ga prebaci u bazu. Amerikanac odmahnu glavom, ne rekavi nita, podie ranac na lea i krenu peice prema helikopteru i liftu. 3. KONFERENCIJA ZA POSADU Jano Tabori sedeo je ispred sale za skupove u kompleksu vebaonica, na stolici uzetoj iz auditorijuma, obasjan nizom malih, ali snanih svetiljki koje su se mogle prenositi. "Udaljenost do simuliranog biota bila je ujedno i granica dosega mehanike ruke", objanjavao je on u malu kameru koju je drala Franeska Sabatini. "Dva puta sam pokuao da ga dohvatim, ali nisam uspeo. Doktor Braun je tada odluio da preemo na runo upravljanje helikopterom, kako bismo se malo pribliili zidu. No, zahvatio nas je nalet vetra..." Vrata sale za konferenciju se otvorie i na njima se pojavi jedno nasmejano, rumeno lice. "Svi vas ekamo", ree general O'Tul prijatnim glasom. "Mislim da je Borzov ve postao pomalo nestrpljiv." Franeska iskljui rasvetu i vratio video kameru u dep svog letakog kombinezona. "U redu, moja maarska junaino", nasmeja se ona, "ovde emo prekinuti. Poznato ti je da na voa ne voli da eka." Ona prie niskom mukarcu i neno obavi ruke oko njega. Zatim ga potapa po previjenom ramenu. "Ali stvarno nam je milo to je s tobom sve u redu." Jedan zgodan, tamnoputi mukarac u ranim etrdesetim godinama sedeo je tik izvan vidokruga kamere za vreme intervjua, vodei beleleke na pljosnatoj, pravougaonoj tastaturi velikoj otprilike kvadratnu stopu. On krenu za Franeskom i Janoem u salu za konferencije. "elim da napiem lanak ove nedelje o novim tehnolokim reenjima vezanim za daljinsko upravljanje rukom posredstvom rukavice", proaputa Redi Vilson Taboriju dok su sedali. "Mnoge moje itaoce oduevljavaju ovakve tehnike pojedinosti."

"Drago nam je to ste nam se vas troje pridruili", zagrme Borzovljev sarkastini glas salom za konferencije. "Ve sam poeo da mislim da je ovaj sastanak posade za vas nepotrebna nelagodnost koja vas ometa u znatno vanijem zadatku izvetavanja o naoj nezgodi, odnosno pisanja uenih naunih i inenjerskih lanaka." On pokaza prema Rediju Vilsonu, ija se neizbena pljosnata tastatura nalazila na stolu pred njim. "Vilsone, verovali ili ne, zamiljeno je da vi budete najpre lan ove posade, a tek onda novinar. Kako bi bilo da bar jednom odloite tu vraiju stvar i da sluate? Imam da kaem nekoliko stvari i voleo bih da to ostane meu nama." Vilson zaklopi tastaturu i stavi je u tanu. Borzov ustade i poe da hoda prostorijom dok je govorio. Sto u sali za konferencije imao je izduen ovalni oblik, doseui vie od dva metra na mestu gde je bio najiri. Za stolom je bilo dvanaest mesta, a za svakim su se nalazili kompjuterska tastatura i monitor; monitor je bio donekle umetnut u povrinu stola i prekriven, kada nije korien, uglaanim poklopcem koji se slagao sa imitacijom drveta sa ostatka stola. Kao i uvek, druga dva vojna lica u ekspediciji, evropski admiral Oto Hajlman (junak intervencije Vea vlada u Karakaskoj krizi) i general amerikih vazduhoplovnih snaga Majkl Rajan O'Tul, sedeli su oko Borzova na jednom kraju ovalnog stola. Ostalih devet lanova ekspedicije "Njutn" nisu uvek sedeli na istim mestima, to je naroito osujeivalo nagonski urednog admirala Hajlmana, kao i, premda u manjoj meri, komandujueg oficira Borzova. Ponekad bi se "neprofesionalni" lanovi posade zbili na suprotnom kraju stola, prepustivi "svemirskim kadetima", kako su nazivani kosmonauti koji su zavrili Svemirsku akademiju, da obrazuju svojevrsnu tampon zonu u sredini. Posle skoro godinu dana neprekidne medijske panje, javnost je svakog pripadnika dvanestolane posade svrstavala u jednu od tri podgrupe: neprofesionalce, koji su se sastojali od dva naunika i dva novinara, vojnu trojku i pet kosmonauta koji su obavljali najvei deo strunih poslova u okviru misije. Ovoga dana, meutim, dve nevojne grupe bile su sasvim izmeane. Interdisciplinarni japanski naunik igeru Takagii, koji je opte smatran za vodeeg svetskog strunjaka za prvu posetu Rame od pre sedamdeset godina (uz to, bio je i autor Atlasa Rame, koji je predstavljao obavezno tivo za sve lanove posade), sedeo je po sredini ovalnog stola izmeu sovjetskog pilota Irine Turgenjev i britanskog kosmonauta/elektroinenjera Riarda Vejkfilda. Naspram njih nalazili su se sanitetski oficir Nikol de ardan, ena bujnih oblina i bakarno-smeeg tena, sloenog francuskoafrikog porekla, tihi, gotovo mehaniki, japanski pilot Jamanaka i zadivljujua sinjora Sabatini. Poslednja tri mesta na "junom" kraju ovalnog stola, koji je gledao prema velikim kartama i dijagramima Rame na suprotnom zidu, zauzimali su ameriki novinar Vilson, brbljivi Tabori (sovjetski kosmonaut iz Budimpete) i dr Dejvid Braun. Braun je izgledao veoma poslovno i ozbiljno; u asu kada je sastanak poeo pred sobom je imao rasprostrto nekoliko listova hartije. "Potpuno mi je nepojamno", govorio je Borzov dok je ustrim korakom svrhovito koraao po prostoriji, "da bilo ko od vas moe makar i za trenutak da smetne s uma da ste odabrani za najznaajniju misiju koju je oveanstvo ikada preduzelo. Ali na osnovu ovih poslednjih simulacija, moram priznati da poinju da mi se javljaju sumnje oko nekih meu vama. Ima onih koji veruju da e ova nova letelica Rama biti verna kopija svoje prethodnice", nastavi Borzov, "te da e biti podjednako nezainteresovana i ravnoduna

prema beznaajnim stvorenjima koja su dola da je ispitaju. Priznajem da, sudei na osnovu radarskih podataka koje obraujemo tokom poslednje tri godine, izgleda da je iste veliine i istog sklopa. Ali ak i ako se ispostavi da je ponovo posredi mrtvi brod koji su sazdali tuinci to su iezli pre vie hiljada godina, ovo je i dalje najznaajnija misija koja se preduzima za naeg ivota. A kao takva, ona zahteva da svi u nju uloite krajnje napore. Sovjetski general zastade da malo pribere misli. Jano Tabori zausti da neto upita, ali Borzov ga prekide i nastavi svoj monolog. "Na ovom poslednjem vebanju uopte nismo delovali kao skladna ekipa. Neki meu vama bili su izvrsni - znate na koje mislim - ali se isto toliko ponaalo kao da nema pojma kakva je ovo misija. Uveren sam da dvoje ili troje uopte nije proitalo uputstva sa procedurama ili protokole pre poetka vebe. Slaem se da su ona ponekad dosadna, ali svi ste se vi saglasili, kada ste se prihvatili ovog zadatka pre deset meseci, da ete se uputiti u postupke i da ete se drati protokola i politike projekta. ak i oni meu vama koji nemaju prethodnog letakog iskustva." Borzov se zaustavi pred jednom od velikih karti na zidu; mapa je prikazivala prizor jednog ugla grada "Njujorka" iz prve letelice Rama. Podruje visiokih, vitkih zdanja, koja su podseala na oblakodere Menhetna i stajala zbijena na jednom ostrvu usred Cilindrinog mora, bilo je delimino kartografisano tokom prve misije ljudi. "Kroz est nedelja susreemo se sa nepoznatom svemirskom letelicom, koja e moda sadrati ba ovakav grad, i celo oveanstvo tada e raunati na nas kao na svoje predstavnike. Nema naina da unapred doznamo ta emo tamo zatei. Ma kakve pripreme da prethodno preduzmemo, one se mogu pokazati nedovoljne. No, naa upuenost u predviene postupke mora biti savrena i automatska, kako bi nam umovi mogli slobodno da delaju suoeni sa svim novim okolnostima to ih tamo moemo zatei." Zapovednik sede za elo stola. "Dananja veba predstavljala je gotovo potpuni krah. Lako se moglo dogoditi da izgubimo tri dragocena lana posade, kao i jedan od najskupljih helikoptera koji su ikada sazdani. elim da vas sve jo jednom podsetim na prioritete ove misije, koje su utvrdili Meunarodna svemirska agencija i Vee vlada. Najvie preimustvo uiva bezbednost posade. Potom sledi analiza i/ili utvrenje eventualne pretnje, ako takva postoji, ljudskim iteljima planete Zemlje." Borzov je sada gledao pravo preko stola prema Braunu, koji je na ovaj izazovan zapovednikov pogled uzvratio podjednako netreminim, kamenim fiksiranjem. "Tek poto se udovolji ovim dvama preimustvima i kada se se ustanovi da je ramanska letelica bezopasna, moe imati smisla hvatanje jednog ili vie biota." "elim da podsetim generala Borzova", uzvrati skoro istog trena Dejvid Braun svojim zvonkim glasom, "da meu nama ima i onih koji smatraju da se redosleda prioriteta ne treba slepo drati. Vanost biota za naunu zajednicu je neprocenjiva. Kao to sam ve vie puta napomenuo, kako prigodom sastanaka kosmonauta, tako i prilikom mojim mnogobrojnih nastupa na televiziji, ako se pokae da je ova druga letelica Rama sasvim ista kao i prva - to bi onda znailo da e potpuno prenebrei nae postojanje - i ako budemo delali tako sporo da ne uspemo da se domognemo ak ni jednog biota pre no to moramo da napustimo svemirski brod i vratimo se na Zemlju, onda e jedna apsolutno jedinstvena nauna prilika biti rtvovana zarad kolektivne zebnje svetskih politiara."

Borzov zausti da neto uzvrati, ali dr Braun ustade i ustro zamaha rukama. "Ne, ne, sasluajte me. U osnovi, vi ste me optuili da sam nestruno vodio dananji trening i ja imam pravo da odgovorim." On podie nekoliko listova iz kompjuterskog tampaa i mahnu njima prema Borzovu. "Evo poetnih uslova za dananju simulaciju, koje su postavili i odredili vai inenjeri. Dopustite mi da vas podsetim na nekoliko znaajnijih momenata, ukoliko ste ih zaboravili. Opti uslov 1: Gotovo je kraj misije i ve je pouzdano ustanovljeno da je Rama II potpuno pasivan i da ne predstavlja nikakvu opasnost po planetu Zemlju. Opti uslov 2: Tokom ove ekspedicije bioti su primeivani samo povremeno i nikada u grupama." Po govoru tela ostalih lanova posade Dejvid Braun je mogao da razabere da je uspeno zapoeo odbranu. On duboko udahnu vazduh i nastavi. "Pretpostavio sam, poto sam se uputio u te opte uslove, da ova veba moda predstavlja poslednju priliku da uhvatimo jednog biota. Tokom vebe neprekidno sam mislio na to ta bi to znailo ako bismo uspeli da donesemo jednog ili vie biota na Zemlju - u svekolikoj istoriji oveanstva jedini apsolutno izvestan kontakt sa nekom vanzemaljskom kulturom zbio se 2130. kada su nai kosmonauti stupili na prvi svemirski brod Rama. No, dugorone naune koristi od ovog susreta bile su manje nego to bi se to moglo oekivati. Dodue, raspolaemo mnotvom podataka zabeleenih daljinskim senzorima prilikom tog prvog istraivanja, raunajui tu i informacije pribavljene iscrpnim seciranjem paukolikog biota koje je izvrila dr Lora Ernst. Ali kosmonauti su doneli sa sobom samo jedan artefakt, majuni komad svojevrsnog biomehanikog cveta ija su se fizika svojstva ve nepovratno promenila pre no to smo mogli da proniknemo u bilo koju od njegovih tajni. Ne raspolaemo vie nikakvim suvenirom sa te prve ekskurzije. Nemamo pepeljare, ae, pa ak ni tranzistor iz nekog ureaja koji bi nam rekao neto vie o ramanskom inenjeringu. Sada nam se ukazuje druga prilike." Dr Braun podie pogled prema krunoj tavanici iznad sebe. Glas mu je zvuao mono. "Ako bismo nekako mogli da pronaemo i da donesemo na Zemlju dva ili tri razliita biota i ako bismo potom analizom pronikli u tajne tih stvorova, onda bi ova misija nesumnjivo predstavljala najznaajniji dogaaj u istoriji oveanstva. Jer tek dubinskim razumevanjem inenjerskih umova Ramanaca bio bi, u punom smislu rei, ostvaren prvi kontakt." ak je i Borzov bio impresioniran. Kao to je to esto inio, Dejvid Braun je i ovoga puta iskoristio svoju reitost da preokrene poraz u deliminu pobedu. Sovjetski general odlui da promeni taktiku. "Pa ipak", ree on priguenim glasom kada je Braun napravio pauzu u svom govoru, "ne smemo nikad smetnuti s uma da su u ovoj misiji ljudski ivoti izloeni opasnosti i da ne smemo preduzimati nita ime bismo ih izlagali dodatnoj opasnosti." On pree pogledom po ostalim lanovima posade. "I ja elim, kao i bilo ko od vas, da donesem na Zemlju biote i druge uzorke sa Rame", nastavi on, "ali moram priznati da me ta optimistika pretpostavka da e druga letelica biti sasvim nalik prvoj veoma uznemirava. Kakav dokaz imamo, iz prvog susreta sa Ramancima, ili ko ve oni bili, da su blagonakloni? Ba nikakav. Moglo bi da bude opasno ukoliko se prerano domognemo jednog biota." "Ali nema naina da se stvar zasigurno utvrdi, zapovednie", umea se Riard Vejkfild koji je sedao na strani stola izmeu Borzova i Brauna. "ak i ako ustanovimo da je ova letelica potpuno ista kao i prethodna, i dalje ne raspolaemo informacijama o tome ta e se dogoditi kada preduzmemo usklaene napore da uhvatimo nekog biota. Evo ta

imam na umu. Pretpostavimo na trenutak da je dr Braun u pravu, odnosno da su dva broda samo supersloeni roboti koje je pre mnogo miliona godina nainila neka sada ve iezla rasa sa druge strane Galaksije. Kako moemo predvideti kakvi su potprogrami mogli biti uneti u te biote kojima bi se oni suprotstavili neprijateljskim inovima? ta, dalje, ako bioti predstavljaju nerazdvojive delove, na neki nain koji mi nismo bili u stanju da razaberemo, fundamentalnog mehanizma dejstvovanja broda? Onda bi bilo sasvim prirodno, ak i ako su posredi maine, da su programirani da se brane. A zamislivo je da ono to bi moglo da izgleda kao poetni neprijateljski in sa nae strane izazove promene u nainu funkcionisanja celog broda. Seam se da sam itao o robotskom lenderu koji je pao u more etana na Titanu 2012. - on je imao u memoriji potpuno razliite nizove u zavisnosti od..." "Stojte", prekide ga Jano Tabori uz prijateljski osmeh. "Neuspesi prilikom ranih robotskih istraivanja Sunevog sistema nisu na dnevnom redu dananjeg post mortem." On uputi pogled niz sto prema Borzovu. "Kapetane, boli me rame, stomak mi je prazan, a i uzbuenja dananjeg vebanja sasvim su me iscrpla. Ceo ovaj razgovor je divan, ali ako vie nema konkretnih stvari, kako bi bilo da ovde zakljuimo sastanak kako bismo bar jednom imali dovoljno vremena da se spakujemo?" Admiral Hajlman nae se prema plohi stola. "Kosmonaute Tabori, general Borzov vodi sastanak posade. Na njemu je da odlui..." Sovjetski zapovednik maghnu prema Hajlmanu. "Dosta, Oto. Mislim da je Jano u pravu. Za nama je dugi dan na kraju izuzetno aktivnog sedamnaestodnevnog razdoblja. Bolje da ovaj razgovor nastavimo kada svi budemo svei." Borzov ustade. "U redu, za sada prekidamo. atlovi kreu za aerodrom odmah posle veere." Posada poe da se priprema za polazak. "Tokom kratkog razdoblja odmora", dodade Borzov, kao da se prisetio neega, "voleo bih da svi razmislite o tome dokle smo stigli sa planom. Preostale su nam jo samo dve nedelje za simulacije ovde u centru za obuku pre pauze za novogodinje praznike. Neposredno potom poinjemo sa intenzivnim delatnostima pred lansiranje. Taj naredni niz vebi poslednja nam je prilika da stvari dovedemo u red. Oekujem da e se svako od vas vratiti potpuno pripravan za preostali deo posla - kao i potpuno posveen vanosti misije." 4. VELIKI HAOS Ulazak prve letelice Rama u unutranji Sunev sistem poetkom 2130. godine silovito je dejstvovao na ljudsku istoriju. Iako nisu usledile neposredne promene u svakodnevnom ivotu poto se posada pod vostvom zapovednika Nortona vratila iz misije u Ramu I, jasan i nedvosmislen dokaz da daleko nadmonija inteligencija postoji (ili, u najmanju ruku, da je postojala) negde drugde u Vaseljeni nagnala je ljude da revidiraju svoje nazore o mestu homo sapiensa u svekolikom ustrojstvu kosmosa. Sada je postalo jasno da je iz nekih drugih hemikalija, koje su nesumnjivo takoe sazdane pri velikim stelarnim kataklizmama na nebu, iznikla svest na nekom drugom mestu i nekom drugom vremenu. Ko su bili Ramanci? Zbog ega su nainili jednu dinovsku, sloenu letelicu i uputili je u pohod u nae susedstvo? Kako u javnim, tako i u privatnim razgovorima Ramanci su postali osnovni predmet interesovanja tokom mnogo meseci.

Dobrano preko jedne godine oveanstvo je ekalo, manje ili vie strpljivo, na neki novi znak prisustva Ramanaca u Vaseljeni. Sprovedena su opsena teleskopska istraivanja na svim talasnim duinama kako bi se ustanovilo da li se moe pribaviti bilo kakva dodatna informacija u vezi sa tuinskim svemirskim brodom koji se udaljavao. Nita nije ustanovljeno. Nebo je uzvratilo mukom. Ramanci su iezavali podjednako brzo i neobjanjivo kao to su se i pojavili. Kada je Ekskalibur uveden u upotrebu i kada njegovo prvobitno pretraivanje neba nije urodilo nikakvim plodom, usledila je primetna promena u kolektivnom ljudskom stavu prema prvom kontaktu sa Ramancima. Susret je preko noi smeten u riznicu istorijskih dogaaja, postavi neto to se ve dogodilo i to je okonano. lanci u dnevnim novinama i asopisima, koji su prethodno poinjali sa "Kada se Ramanci vrate...", sada su promenili intonaciju u "Ako ikada doe do novog susreta sa stvorenjima koja su sazdala ogroman svemirski brod otkriven 2130..." Ono to je predstavljalo oitu pretnju, to se neposredno odraavalo na potonje ponaanje ljudi, ubrzo se svelo na istorijski kuriozitet. Vie nije postojala nikakva hitnja da se vodi rauna o tako temeljnim stvarima kao to je povratak Ramanaca ili sudbina ljudske rase u Vaseljeni nastanjenoj inteligentnim stvorenjima. oveanstvo je dolo do predaha, bar na trenutak. A onda je eksplodiralo u paroksizmu narcisoidnog ponaanja spram koga su sasvim bledo izgledala sva prethodna istorijska razdoblja pojedinane sebinosti. Plima nesputane samodopadljivosti u globalnim razmerama lako se mogla razumeti. Neto temeljno u ljudskoj psihi promenilo se kao ishod susreta sa Ramom I. Pre tog kontakta oveanstvo je stajalo samo kao jedini poznati primer razvijene inteligencije u Vaseljeni. Zamisao o tome da ljudi mogu, kao grupa, da kontroliu svoju sudbinu daleko u budunost predstavljala je znaajno uporite u gotovo svakoj dejstvujuoj filosofiji ivota. Okolnost, meutim, da Ramanci postoje (ili da su postojali; ma koje se glagolsko vreme upotrebilo, filosofska logika dolazila je do istog zakljuka) sve je ovo promenila. oveanstvo vie nije bilo jedinstveno, a moda ak ni posebno. Bilo je samo pitanje vremena kada e preovlaujue homocentrino vienje Vaseljene biti neopozivo uzdrmano ve i samom sveu o postojanju Drugih. Stoga se lako moglo shvatiti zato se nain ivota veine ljudskih bia iznenada priklonio samozadovoljstvu, to je izuavaoce knjievnosti podsetilo na jedno slino doba pre skoro tano pet stolea, kada je Robert Herik uputio savet devicama da to bolje iskoriste svoje kratko vreme - u pesmi iji se poetak moe parafrazirati poznatim geslom: "Uzmi sve to ti ivot prua, danas si cvet, sutra uvela rua..." Nesputana plima sveopte potronje i globalne pohlepe potrajala je neto manje od dve godine. Mahnito kupovanje svega to je mogao da stvori ljudski um temeljilo se na slaboj ekonomskoj infrastrukturi koja se ve nalazila na silaznoj putanji poetkom 2130, kada je prvi ramanski svemirski brod proao kroz unutranji Sunev sistem. Preteu recesiju odloili su tokom 2130. i 2131. udrueni manipulacioni napori vlada i finansijskih institucija, ali time se nisu izmenili osnovni uzroci ekonomske slabosti. Sa obnovljenom plimom kupovanja sa poetka 2132. svet je uskoio pravo u novo razdoblje brzog rasta. Proizvodni kapaciteti su proireni, berza je procvetala, a poverenje potroaa i nivo zaposlenosti dostigli su ranije nedosegnute visine. Dolo je do napretka kakav prethodno nije zabeleen, to je za posledicu imalo kratkorono, ali znaajno poveanje kvaliteta ivota gotovo svih ljudi.

Krajem 2133. nekim iskusnijim posmatraima ljudske istorije postalo je oigledno da "ramanski bum" vodi oveanstvo ka krahu. Zloslutna upozorenja o predstojeem ekonomskom kolapsu ostala su priguena euforinim klicanjima miliona koji su se odnedavna obreli u srednjoj i vioj klasi. Predlozi da se uravnotee budeti i ogranie krediti na svim nivoima ekonomije bili su prenebregnuti. Umesto toga, preduzimani su kreativni napori da se izmisli to vie naina za stavljanje nove potroake moi u ruke populacije koja je sasvim zaboravila kako da sebi kae "priekaj", a kamoli jo "ne". Globalna berza poela je da se klati januara 2134, a odmah su usledila predvianja o skorom krahu. Ali ogromnoj veini itelja Zemlje i kolonija ratrkanih po Sunevom sistemu zamisao o takvom krahu bila je naprosto nepojamna. Uostalom, svetska ekonomija nalazila se u fazi irenja tokom vie od devet godina, a u poslednje dve sezone stopom koja je bila nezabeleena u prethodna dva stolea. Svetski lideri tvrdili su da su konano pronali mehanizme koji su uistinu mogli da spree silazne putanje kapitalistikih ciklusa. I ljudi su im verovali - sve do poetka maja 2134. Tokom prva tri meseca te godine indeksi globalne berze nezadrivo su padali, najpre lagano, a zatim strmoglavo. Mnogi ljudi, ponavljajui sujeverni stav prema kometnim posetiocima stvar ve dve hiljade godina, dovodili su u vezu berazanske potekoe sa povratkom Halejeve komete. Kada se pojavila, poetkom marta, pokazalo se da je znatno sjajnija nego to se oekivalo. Naunici irom sveta nedeljama su se nadmetali oko toga zbog ega je kometa toliko blistavija nego to se prvobitno predvialo. Poto je krajem marta prola perihel i poela da se pojavljuje na veernjem nebu sredinom aprila, njen ogromni rep preovlaivao je svodom. Nasuprot tome, zemaljskim poslovima preovlaivao je poetak svetske ekonomske krize. Prvog maja 2134. tri najvee meunarodne banke objavile su da su nesolvetne zbog nemogunosti da povrate zajmove. Za samo dva dana svetom se rairila panika. Vie od milijardu kunih terminala koji su imali pristupa globalnim finansijskim berzama stalo je da se koristi da bi se ljudi otarasili svojih portofolija akcija i hartija od vrednosti. Globalni komunikacioni sistet naao se pod ogromnim optereenjem. Ureaji za prenos podataka pri GKS-u poeli su da rade znatno iznad svojih optimalnih kapaciteta i upotrebnih specifikacija. Procesori podataka obavljali su transakcije sa zakanjenjem koje se najpre merilo minutima, a onda i satima, to je samo dodatno povealo paniku. Krajem nedelje dve stvari su postale oigledne: svetska berza izgubila je vie od polovine svoje vrednosti, a mnogi pojedinci, kako veliki, tako i mali ulagai, koji su do krajnosti iskoristili svoje kreditne mogunosti, ostali su doslovce bez prebijene pare. Pomone baze podataka, koje su nadzirale line bankovne raune i vrile automatski prenos novca kako bi se spreavao ulazak u crveno stanje, sada su upuivale poruke o katastrofi na ekrane u gotovo dvadeset odsto domova na svetu. Prava situacija je, meutim, bila jo znatno ravija. Samo mali postotak transakcija obavljan je preko kompjuterske mree zato to je obim podataka koji su se prenosili u svim pravcima daleko nadmaao sve to se ikada predvialo. Reeno kompjuterskim jezikom, globalni finansijski sistem uao je u modus "iskliznua ciklusa". Milijarde i milijarde prenosa informacija sa niim prioritetima mrea kompjutera je "odloila", davi prednost onima sa visokim prioritetom.

Ishod ovog kompjuterskog kanjenja bio je to da u veini sluajeva pojedinani elektronski bankovni rauni nisu satima, ili ak danima, bili prikladno zaduivani berzanskim gubicima koji su postajali sve vei. Kada su jednom pojedinani ulagai shvatili ta se dogaa, pohitali su da potroe sve to se i dalje nalazilo na njihovom saldu pre no to kompjuteri stignu da obave sve transakcije. U asu kada su vlade i finansijske institucije konano uvidele ta se zbiva i preduzele korake da spree tu mahnitu aktivnost, ve je bilo kasno. Pometeni sistem pretrpeo je potpuni krah. Da bi se rekonstruisalo ono to se dogodilo bilo je neophodno briljivo sakupiti i obraditi rezervne kontrolne arhive uskladitene u stotinak ratrkanih centara irom sveta. Preko tri nedelje elektronski sistem finansijskog upravljanja koji je nadzirao sve novane transakcije nije bio nikome dostupan. Niko nije znao kojim novcem raspolae. Budui da je gotovina davno izila iz upotrebe, samo su ekscentrici ili sakupljai imali dovoljno novanica da kupe makar i jednonedeljni bakaluk. Ljudi su poeli da se trampe za stvari koje su im bile neophodne. Jemstva zasnovana na prijateljstvu ili linom poznanstvu omoguila su mnogim ljudima da privremeno preive. Ali jad je tek poeo. Svaki put kada bi meunarodna upravna organizacija koja je nadgledala globalni finansijski sistem objavila da e pokuati da ga ponovo stavi u dejstvo i uputila apel da ljudi ne koriste svoje terminale osim "u krajnjoj nudi", ove molbe su potpuno prenebregavane, tako da bi ubrzo dolo do preoptereenja sistema i kompjuterska mrea bi ponovo otkazala. Bilo je to na samo dve nedelje pre no to su se svetski naunici konano saglasili oko objanjenja povaanog sjaja Halejeve komete. No, protekla su puna etiri meseca pre no to su ljudi ponovo mogli da raunaju na pouzdane informacije iz baze podataka u GKS-u. Cena koju je ljudsko drutvo moralo da plati zbog podueg haosa bila je neproraunljiva. U asu kada je konano bila vaspostavljena normalna elektronska ekonomska aktivnost, svet se ve nalazio na strmoglavoj finansijskoj nizbrdici koja e se okonati tek dvanaest godina kasnije. No, protei e dobrih pola stolea pre no to se svetski bruto proizvod vrati do nivoa dostignutog pre Kraha iz 2134. 5. POSLE KRAHA Postoji jednoduna saglasnost oko toga da je Veliki Haos u svakom pogledu temeljito izmenio ljudsku civilizaciju. Nijedan segment drutva nije ostao imun. Katalizator srazmerno brzog kolapsa postojee institucionalne infrastrukture bio je krah trita i potonji slom globalnog finansijskog sistema; meutim, ti dogaaji ne bi bili dovoljni, sami po sebi, da upute svet u razdoblje ranije nezabeleene recesije. Ono to je usledilo posle prvobitnog kraha predstavljalo bi samo komediju zabuna da nije bilo izgubljeno toliko ivota kao ishod ravog planiranja. Nesposobni svetski politiki lideri najpre su poricali ili prenebregavali postojee ekonomske probleme, da bi potom reagovali odve nervozno nizom pojedinanih mera koje su bile zbunjujue i/ili meusobno nesaglasne; konano su poloili oruje u oajanju poto se globalna kriza proirila i produbila. Pokuaji da se usaglase meunarodna reenja bila su osuena na neuspeh sve veim potrebama svake suverene nacije da odgovara vlastitom birakom telu.

Posmatrano unazad, postalo je oigledno da je internacionalizacija sveta, koja se zbila tokom dvadeset prvog stolea, imala bar jedan znaajan nedostatak. Iako su mnoge aktivnosti - komunikacije, trgovina, transport (raunajui tu i svemirski), devizne regulacije, ouvanje mira, razmena informacija i zatita ivotne sredine, da se pomenu samo najznaajnije - uistinu postale meunarodne (ak i meuplanetne, ako se uzmu u obzir i svemirske kolonije), veina ugovora koja je odreivala rad tih meunarodnih institucija sadrala je odredbe koje su omoguavale pojedinanim nacijama da iz njih istupe, u srazmerno kratkom roku, ako zajedniki usvojena politika "vie nije sluila interesima" dotine zemlje. Ukratko, svaka nacija koja je uestvovala u stvaranju nekog meunarodnog tela imala je pravo da ga jednostrano napusti ukoliko vie nije bila zadovoljna akcijama date grupe. Godine koje su prethodile susretu sa prvim ramanskim brodom poetkom 2130. bile su izuzetno postojane i prosperitetne. Poto se svet oporavio od razornog pada komete blizu Padove, u Italiji, 2077, usledilo je itavih pola stolea umerenog rasta. Ukoliko se izuzme nekoliko srazmerno kratkih i ne odve otrih ekonomskih recesija, uslovi ivljenja poboljali su se u nizu zemalja tokom tog razdoblja. Izolovani ratovi i civilni nemiri izbijali su s vremena na vreme, ponajpre u nerazvijenim zemljama, ali usredsreeni napori sila koje su vodile rauna o ouvanju globalnog mira uvek su sreivali te probleme pre no to bi oni postali odve ozbiljni. Nije bilo nijedne velike krize koja bi stavila na probu stabilnost novih meunarodnih mehanizama. Neposredno po susretu sa Ramom I, meutim, usledile su brze promene u osnovnom upravnom aparatu. Pre svega, iznenadna neophodnost da se finansiraju Ekskalibur i drugi veliki projekti vezani za Ramu iscrpli su fondove predviene za druge, ve uvedene programe. A onda, poev od 2132, glasni zahtevi za smanjivanje poreza, za ostajanje vie novca u rukama pojedinaca, doveli su do daljeg ogranienja neophodnih slubi. Krajem 2133. veina novijih meunarodnih institucija poela je da oskudeva u osoblju i da biva nedelotvorna. I tako, globalni krah trita zbio se u uslovima kada je meu populacijom ve bila uvreena sumnja u efikasnost svekolike mree meunarodnih organizacija. Kako se finansijski haos nastavio, pojedinane zemlje sve su se lake odluivale da obustave finansiranje samih globalnih fondova i organizacija koji su, uz odgovarajua sredstva, jo bili kadre da preduprede nesreu iza koje su prvobitno stajali kratkovidi politiki lideri. Uasi Velikog Haosa pomno su zabeleeni u hiljadama istorijskih tekstova. Tokom prve dve godine glavni problemi bili su izuzetno velika nezaposleost i bankrotstva, kako pojedinana, tako i korporacijska, ali ove finansijske nevolje postale su nevane u poreenju sa pravom plimom beskunika i gladnih. Naselja sainjena od atora i uderica stala su da niu po javnim parkovima svih velikih gradova u zimu 2136-37, a lokalne vlasti reagovale su tako to su se odvano upirale da njihovim iteljima olakaju tu boravak. Iza ovoga je stajala elja da se olakaju problemi izazvani navodno privremenim boravkom na neprilinim mestima ovih hordi nezaposlenih i izgladnelih. Ali kada ekonomija nije uspela da se oporavi, uboga atorska naselja nisu nestala. Naprotiv, postala su stalni sastavni deo urbanog ivota, narasli rak koji je predstavljao svetove za sebe sa itavim nizom delatnosti i interesa iz temelja drugaijih od onih u gradovima to su im pruali nevoljno gostoprimstvo. Kako je vreme prolazilo, a atorska naselja se pretvarala u beznadene, nemirne kotlove oaja, ove nove enklave usred velegradskih podruja zapretile su da prokljuaju i unite same entitete koji su im

dopustili da postoje. Uprkos zebnji i teskobi zbog ovog stalnog Damoklovog maa urbane anarhije, svet je preiveo izuzetno otru zimu 2137-38. uz manje ili vie ouvane osnovne vrednosti moderne civilizacije. Poetkom 2138. u Italiji se zbio izuzetan niz dogaaja. Ta zbivanja, u ijem se sreditu nalazio samo jedan ovek, Mikael Balatrezi, mladi novicijat reda svetog Franje, koji e kasnije postati opte poznat kao sveti Mikael od Sijene, zaokupila su zamaan deo panje sveta i privremeno potisnula u drugi plan raspad drutva. Mikael je bio blistava kombinacija genija i oveka sjajnog duhovnog i politikog umetva, harizmatski poliglota sa izvanrednim oseanjem svrhovitosti i pravovremenosti. Iznenada se pojavio na svetskoj pozornici u Toskani, naizgled niotkuda, sa strastvenom religijskom porukom koja je delovala na srce i um mnogih zastraenih i/ili obespravljenih itelja sveta. Broj njegovih sledbenika rastao je brzo i spontano, ne zaustavljajui se na meunarodnim granicama. On je postao mogua pretnja gotovo svim javnim liderskim koterijama sveta, sa svojim ustrajnim pozivom na kolektivno reagovanje na probleme sa kojima se nala suoena vrsta. Kada je mueniki nastradao pod uasnim okolnostima u junu 2138, izgledalo je da je sa njim zgasla i poslednja iskra optimizma oveanstva. Civilizovani svet, koji je na okupu tokom mnogih meseci drala tanka nit nade i jo tanja prea tradicije, najednom se potpuno raspao. etiri godine, od 2138. do 2142, nipoto nisu bile povoljne za ivljenje. Tugovanka zbog ljudske bede postala je gotovo neprekidna. Glad, bolesti i bezakonje vladali su posvuda. Malim ratovima i revolucijama nije se ni broj znao. Dolo je do gotovo potpunog otkazivanja standardnih institucija moderne civilizacije, to je stvorilo fantazmagorian ivot svima na svetu osim povlaenoj manjini u njenim zatienim uzmacima. Bio je to svet okrenut naglavce i preputen krajnjoj entropiji. Pokuaji dobronamernih grupa graana da se ree problemi nisu uredili plodom, zato to su reenja koja su oni predlagali imala samo lokalni doseg, a problemi su bili globalni. Veliki Haos proirio se i na ljudske kolonije u svemiru, iznenada okonavi jedno slavno poglavlje u istoriji istraivanja. Kako se ekonomsko rasulo irilo matinom planetom, kolonije ratrkane po Sunevom sistemu, koje nisu mogle postojati bez redovnog priliva novca, zaliha i ljudstva, ubrzo su postale zaboravljeni pastorci Zemlje. Kao ishod toga, gotovo polovina itelja kolonija vratila se kui do 2140, budui da su se uslovi ivota u njihovim novim domovima srozali u tolikoj meri da je ak i dvostruka nevolja ponovnog privikavanja na Zemljinu silu tee i uasno siromatvo koje je vladalo irom sveta izgledala perspektivnija od daljeg zadravanja na kolonijama, to je najverovatnije znailo umiranje. Ovaj proces emigriranja ubrzao se tokom 2141. i 2142, kada je dolo do mehanikih slomova vetakih ekosistema u kolonijama i poetka katastrofalnog oskudevanja u rezervnim delovima za itavu flotu robotskih letelica koje su odravale nove naseobine. Do 2143. samo je jo nekolicina okorelih kolonista ostala na Marsu i Mesecu. Komunikacije izmeu Zemlje i kolonija postale su neredovne i hirovite. Vie nije bilo novca ak ni za odravanje radio-veze sa svemirskim naseobinama. Ujedinjene planete prestale su da postoje dve godine ranije. Nije postojao sveljudski forum koji bi se bavio problemima vrste; do obrazovanja Vea vlada trebalo je da protekne jo punih pet godina. Dve preostale kolonije uzaludno su se upirale da izbegnu kraj. Naredne godine, 2144, dolo je do poslednjeg znaajnog pohoda ljudske posade u svemir. Bila je to spasilaka misija koju je u svojstvu pilota predvodila Meksikanka

Benita Garsija. Koristei svemirsku letelicu skleptanu iz starih delova, gospoa Garsija je sa svojom trolanom posadom uspela nekako da stigne do geosinhrone orbite na kojoj se nalazila onesposobljena svemirska krstarica Dejms Martin, poslednje meuplanetno prevozno sredstvo koje je bilo u upotrebi, i da spase dvadeset etvoro putnika od ukupno stotinu ena i dece koji su se trajno vraali na Zemlju sa Marsa. U umu svakog istoriara svemira spasavanje putnika sa Dejmsa Martina oznailo je kraj jedne ere. est meseci kasnije naputene su dve preostale svemirske kolonije i vie se nijedan ovek nije vinuo sa Zemlje put orbite skoro punih etrdeset godina. Godine 2145. uskomeani svet konano je uvideo vanost nekih meunarodnih organizacija koje su bile zanemarene i omalovaene na poetku Velikog Haosa. Najnadareniji pripadnici ljudskog roda, poto su se klonili linog politikog angaovanja tokom spokojnih ranih decenija stolea, poeli su da uviaju da se jedino njihovim udruenim umeem uopte moe povratiti makar i privid civilizovanog ivota. Ovi munumentalni saradniki napori urodili su u prvo vreme samo skromnim plodovima; ali oni su oiveli temeljni optimizam ljudskog duha i zapoeli proces obnove. Lagano, sasvim lagano, delii mozaika ljudske civilizacije stali su da se vraaju na svoje mesto. Prole su jo dve godine pre no to se opti oporavak konano ispoljio i u ekonomskim statistikama. Godine 2147. svetski godinji bruto proizvod dostigao je 7% vrednosti od pre est godina. Nezaposlenost u razvijenim zemljama iznosila je u proseku 35%; u nekim nerazvijenim zemljama kombinacijom nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti bilo je obuhvaeno ak 90% populacije. Procenjeno je da je ak sto miliona ljudi umrlo od gladi samo tokom strane 2142, kada su velika sua i glad koja je za njom usledila desetkovale svet u tropskim podrujima. Udrueno dejstvo astronomske stope smrtnosti, izazvane mnotvom uzroka, i majune stope prirataja (ko je, naime, eleo da donese dete na jedan tako beznadean svet) imalo je za posledicu smanjenje svetske populacije za gotovo milijardu lanova tokom decenije koja se okonala 1950. Iskustvo Velikog Haosa ostavilo je trajni oiljak na itavo jedno pokolenje. Kako su godine prolazile, a deca roena po njegovom okonanju dostigla mladalako doba, dolo je do sukoba sa roditeljima koji su bili oprezni do granica fobije. ivot jednog tinejdera tokom ezdesetih i sedamdesetih godina dvadeset drugog veka bio je veoma sputan. Seanja na uasne traume iz vlastite mladosti tokom Haosa proganjala su pokolenje odraslih i nagonila ih da budu izuzetno kruti u primeni roditeljske discipline. ivot za njih nije bio provod u parku za zabavu. Bila je to, naprotiv, samrtno ozbiljna stvar, a srea se mogla postii jedino kombinacijom postojanih vrednosti, samokontrolom i stalnom predanou nekom vrednom cilju. Drutvo koje se pojavilo u sedamdesetim godinama dramatino se razlikovalo od neobavezne i lakomislene zajednice od pre pola stolea. Mnoge veoma stare, utemeljene institucije, meu njima nacija-drava, rimokatolika crkva i britanska monarhija, doivele su preporod tokom minulih pola stolea. Procvat tih institucija zasnivao se na njihovom brzom prilagoavanju i preuzimanju vodeih poloaja u prestrojavanju koje je usledilo posle Haosa. U poznim sedamdesetim godinama, kada se na planeti vratio privid stabilnosti, ponovo je oivelo zanimanje za svemir. Nanovo osnovana Meunarodna svemirska agencija, jedan od administrativnih ogranaka Vea vlada, lansirala je novu generaciju osmatrakih i komunikacionih satelita. U prvo vreme obazrivo se pristupalo aktivnostima u svemiru, a i budeti MSA bili su sasvim mali. U njima su aktivno sudelovale jedino

razvijene zemlje. Kada se ponovo otpoelo sa letovima sa ljudskom posadom, koji su se pokazali uspeni, nainjen je skroman program misija za poslednju deceniju dvadeset drugog veka. Godine 2188. otvorena je nova Svemirska akademija za obuku kosmonauta za te misije, da bi etiri godine kasnije iz nje izili prvi diplomci. Na Zemlji, rast je bio bolno spor, ali postojan i predvidjiv tokom skoro svih dvadeset godina koje su prethodile otkriu drugog ramanskog svemirskog broda 2196. U tehnolokom pogledu, oveanstvo se nalazilo na priblino istom optem nivou razvoja 2196. kao i sedamdeset godina ranije, kada se pojavila prva vanzemaljska letelica. No, u vreme drugog susreta znatno se vie oskudevalo u skoranjim iskustvima svemirskog letenja; sa druge, pak, strane, na odreenim kritinim tehnikim podrujima, kao to su medicina ili upravljanje informacijama, ljudsko drutvo iz poslednje decenije dvadeset drugog stolea bilo je daleko razvijenije nego 2130. U jednom drugom pogledu, civilizacije sa kojima su se susrele dve ramanske letelice bile su upadljivo razliite veina ljudskih bia koja su bila iva 2196, naroito oni stariji koji su vodili politiku u upravnim telima, proivela je nekoliko veoma bolnih godina Velikog Haosa. Njima je bio poznat smisao rei "strah". A ta mona re oblikovala je njihovu reenost prilikom rasprave o preimustvima koja e voditi ljudsku misiju u susret Rami II. 6. SINJORA SABATINI "Radili ste, dakle, na doktoratu iz fizike na SMU kada je va suprug izloio svoje znamenito predvianje o supernovi 2191a?" Elen Braun sedela je u velikoj, mekoj stolici u svojoj dnevnoj sobi. Bila je odevena u utogljeni, smei kostim, koji je izgledao bespolno, i bluzu sa visokim okovratnikom. Delovala je ukoeno i uznemireno, kao da jedva eka da se intervju okona. "Bila sam na drugoj godini, a Dejvid mi je bio mentor", uzvrati ona obazrivo, kradomice pogledajui prema suprugu. On se nalazio sa druge strane sobe, posmatrajui snimanje intervjua iza kamera. "Dejvid je veoma prisno saraivao sa kandidatima kojima je bio mentor. Svi su to znali. Bio je to jedan od razloga to sam odluila da doktoriram na SMU." Franeska Sabatini izgledala je predivno. Dugaka, plava kosa slobodno joj se slivala po ramenima. Na sebi je imala skupu bluzu od bele svile i earpu kraljevski plave boje koja joj je usko bila obavijena oko vrata. Pantalone irokih nogavica bile su joj iste boje kao i earpa. Na stoiu izmeu njih nalazile su se dve olje sa kafom. "Dr Braun je bio oenjen u to vreme, zar ne? Mislim na razdoblje kada vam je bio mentor." Elen primetno pocrvene kada je Franeska zavrila sa pitanjem. Italijanska novinarka nastavila je da joj se osmehuje; bio je to obezoruavajue prostoduan osmeh, kao da je pitanje koje je upravo postavila spadalo u red onih jednostavnih i nedvosmislenih kao to je koliko su dva i dva. Gospoa Braun napravila je kratku pauzu, duboko udahnula, a onda lagano zamucala dok je odgovarala. "U poetku, da, mislim da je jo bio", uzvrati ona. "Ali razveo se pre no to sam doktorirala." Zastala je ponovo, a

onda joj se lice razvedri. "Dao mi je venani prsten kao dar za doktoriranje", dodade ona nelagodno. Franeska Sabatini pomno osmotri svoju sagovornicu. Lako bih mogla da te unitim zbog ovog odgovora, pomisli ona hitro. Bila bi mi dovoljna jo samo dva pitanja. Ali to ne bi sluilo mojoj svrsi. "U redu, stop", ree iznenada Franeska. "To bi bilo sve. Hajde da pogledamo snimak, a onda moete da vratite opremu u kombi." Glavni kamerman prie uz robotsku kameru 1, koja je bila programirana da dri Franesku u krupnom planu, i unese tri komande preko minijaturne tastature koja se nalazila sa bone strane kuita kamere. U meuvremenu, budui da je Elen ustala sa stolice, robotska kamera 2 automatski je poela da se povlai na svom trononom postolju i da podeava zum na novu inu daljinu. Drugi kamerman dade Elen znak da se ne pomera dok on ne iskljui kameru 2. Reditelju je bilo potrebno nekoliko sekundi da programira automatsku monitorsku opremu da reprodukuje poslednjih pet minuta intervjua. Izlaz sa sve tri kamere istovremeno je prikazivan na podeljenom ekranu; bila je to mozaika slika Franeske i Elen, koje su se zajedno videle u srediti monitora, dok su sa strane ili snimci dveju kamera koje su snimale krupni plan svake od njih ponaosob. Franeska je bila savreni profesionalac. Brzo je razabrala da ima materijal koji joj je potreban za ovaj deo oua. Elen, supruga dr Dejvida Brauna, bila je mlada, inteligentna, ozbiljna, otvorena, ali joj nije prijalo to se nalazi u sreditu panje. I sve se to jasno videlo na snimku. Dok se Franeska dogovarala oko tehnikih pojedinosti sa posadom i obezbeivala da joj izmontirani snimak intervjua bude predat u hotelu kod Dalaskog Transportnog Kompleksa pre no to bude poletela sutra ujutro, Elen Braun se vratila u dnevnu sobu sa standardnim robotskim posluiteljem koji je doneo dve vrste sira, boce vina i mnotvo aa za sve prisutne. Franeski nije promaklo kako je licem Dejvida Brauna minula senka namrgoenosti kada je Elen objavila da e uslediti "mala zabava" kojom e se proslaviti kraj intervjua. Televizijska ekipa i Elen okupili su se oko robota i vina. Dejvid se izvinio i iziao iz dnevne sobe u dugaak hodnik koji je vodio u stranji deo kue, gde su se nalazile sve spavae sobe, dok su prostorije za dnevni boravak bile napred. Franeska krenu za njim. "Oprosti, Dejvide", ree ona. On se okrenu, sa jasnim izrazom nestrpljenja. "Ne zaboravi da jo nismo zavrili sve poslove. Obeala sam odgovor mitu i Hagenestu po povratku u Evropu. Oni jedva ekaju da nastave sa projektom." "Nisam zaboravio", uzvrati on. "Samo elim da se uverim da je tvoj prijatelj Redi zavrio sa intervjuisanjem moje dece." On uzdahnu. "Ima trenutaka kada poelim da sam potpuno anoniman." Franeska mu se priblii. "Uopte ti ne verujem", ree ona, pogledavi ga pravo u oi. "Nervozan si danas zato to ne moe da kontrolie ono to tvoja ena i deca govore Rediju i meni. A nita ti nije znaajnije od kontrole." Dr Braun zausti da neto odgovori, ali ga u tome osujeti iznenadni uzvik "Mamaaa" koji ze zaori hodnikom iz daleke spavae sobe. Samo nekoliko sekundi potom jedan deki, kome je bilo est ili sedam godina, projuri pokraj Dejvida i Franeske i strmoglavce se baci u naruje majke koja se u meuvremenu obrela na vratima izmeu hodnika i dnevne sobe. Usled siline Eleninog sudara sa sinom, iz ae koju je drala izlilo joj se malo vina; ona nesvesno poliza kapi sa ake dok je pokuavala da utei deaka. "ta je bilo, Dastine?" upita ona.

"Onaj crni ovek slomio mi je psa", promuca Dastin izmeu jecaja. "utnuo ga je i sada vie nee da radi." Deki pokaza rukom niz hodnik. Redi Vilson i jedna visoka, mrava, veoma ozbiljna devojica pribliavali su se ostalima. "Tata", ree devojica, traei oima pomo od Dejvida Brauna, "gospodin Vilson i ja upravo smo razgovarali o mojoj zbirci znaaka kada se pojavio onaj vraji robotski pas i ujeo ga za nogu. Poto ga je najpre popikio. Dastin ga je programirao da pravi te gadosti..." "Lae", uzviknu uplakani deki, prekinuvi je. "Ona ne voli Valija. Nikada ga nije volela." Elen Braun drala je jednu ruku na leima svog gotovo histerinog sina, dok je u drugoj vrsto stezala vrat vinske ae. Ova scena bi je uznemirila ak i da nije primetila prekorni pogled koji joj je uputio suprug. Ona udno otpi vino i odloi au na oblinju policu za knjige. "De, de, Dastine", ree Elen, nelagodno se osvrnuvi unaokolo, "smiri se i reci mami ta se dogodilo." "Ovaj crni ovek me ne voli. A ni ja ne volim njega. Vali to zna, pa ga je ujeo. Vali me uvek titi." Devojica Andela se uzmuva. "Znala sam da e se dogoditi ovako neto. Dok je gospodin Vilson razgovarao sa mnom, Dastin je neprekidno ulazio u nau sobu i prekidao nas, pokazujui gospodinu Vilsonu igrake, ljubimce, trofeje, pa ak i odeu. Konano, gospodin Vilson je morao da vikne na njega. Sledee to znamo bilo je da Vali uleteo kao besan i gospodin Vilson je morao da se nekako odbrani." "Ona je laljivica, mama. Velika laljivica. Kai joj da prestane..." Dr Dejvid Braun prekinu ljutito sina. "Elen", nadjaa on buku, "izvedi... ga... odavde." Zatim se okrenu ka kerki dok mu je supuga odvodila uplakanog sina u dnevnu sobu. "Andela", ree on uz bes koji je sada postao sirov i neprikriven, "mislim da sam ti kazao da se danas nipoto ne svaa sa Dastinom." Devojica ustuknu pred oevim napadom. Oi joj se ispunie suzama. Zaustila je da neto kae, ali Redi Vilson stupi izmeu nje i oca. "Izvinite, doktore Braun", ree on, "Andela stvarno nije nita uinila. Tano je ono to je ispriala. Ona je..." "Sluajte, Vilsone", odvrati otro Dejvid Braun, "ako nemate nita protiv, ja sam sreujem stvari u svojoj porodici." Zastao je za trenutak kako bi malo primirio bes. "Veoma mi je ao zbog cele ove pometnje", nastavi on pribranijim glasom, "ali sve e biti sreeno za jedan minut." Pogled koji je uputio kerki bio je hladan i neprijatan. "Vrati se u svoju sobu, Andela. Razgovaraemo kasnije. Pozovi majku i reci joj da te dovede pre veere." Franeska Sabatini posmatrala je sa velikim zanimanjem itav prizor. Nisu joj promakli osujeenost Dejvida Brauna i Elenino odsustvo samopouzdanja. Savreno, pomisli ona. Jo bolje nego to sam se nadala. Ii e sasvim lako sa njim. Luksuzni, srebrni voz jurio je kroz predele severnog Teksasa brzinom od dve stotine pedeset kilometara na sat. Nekoliko minuta kasnije na obzorju se pojavie svetlosti Dalaskog Transportnog Kompleksa. DTK je zauzimao mamutsku povrinu, gotovo dvadeset pet kvadratnih kilometara. Bio je to delimino aerodrom, delimino eleznika stanica, a delimino mali grad. Podignut jo 2185. kako zbog sve obimnijeg dugolinijskog vazdunog saobraaja, tako i zato da bi se obezbedio zgodan centar za prelaz putnika u sistem brzih vozova, kompleks je prerastao, slino ostalim slinim transportnim lukama irom sveta, u trajno stanite. Vie od hiljadu ljudi, od kojih je

veina radila u DTK-u i smatrala da e im ivot biti laki ako svakodnevno ne putuje na posao, ivelo je u stanovima smetenim u polukrug oko trgovakog sredita juno od glavnog terminala. U samom terminalu nalazila su se etiri velika hotela, sedamnaest restorana, kao i preko stotinu raznih radnji, raunajui tu i ogranak luksuznog modnog lanca "Donateli". "Tada mi je bilo devetnaest godina", ree mladi Franeski dok se voz pribliavao stanici, "a vaspitali su me veoma strogo. Doznao sam vie o ljubavi i seksu za tih deset nedelja, gledajui vau seriju na televiziji, nego tokom celog preanjeg ivota. Hteo sam da vam se zahvalim na tim emisijama." Franeska je uzvratila ljupkim osmehom na kompliment. Navikla je na to da je ljudi prepoznaju kada bi se javno pojavljivala. Poto se voz zaustavio i ona izila na peron, ponovo se osmehnula mladiu i njegovoj devojci. Redi Vilson je ponudio da joj ponese video opremu do pokretne trake koja e ih odvesti do hotela. "Da li ti to ikada smeta?" upita on. Ona ga pogleda u nedoumici. "Sva ta panja koja ide uz javnu linost?", objasni on. "Ne", uzvrati ona. "Razume se da mi ne smeta." Zatim se osmehnu samoj sebi. Ovaj me ovek ne razume ni posle est meseci. Moda je odve zaokupljen samim sobom da bi uvideo da i ene mogu biti podjednako ambiciozne kao i mukarci. Redi je nastavio da avrlja dok ih je pokretna traka nosila iz eleznike stanice prema trgovakom sreditu. Nedaleko od trake, na jednom kraju prekrivenog centra za zabavu, povea skupina ljudi vrzmala se pred ulazom u neko pozorite. Svetlea reklama objavljivala je da je na programu komad Pri svakom vremenu amerike spisateljice Linzi Olsen. "Jesi li gledala ovu dramu?" upita Redi uzgred Franesku. "Video sam filmsku verziju kada je premijerno prikazana pre otprilike pet godina", nastavi on, ne saekavi na njen odgovor. "Helen Kodil i Deremi Templ. Pre no to je postala slavna. U pitanju je neobina pria o paru koji biva prinuen da podeli hotelsku sobu za vreme meave u ikagu. Oboje su u braku. Zaljubljuju se jedno u drugo dok priaju o svojim izneverenim oekivanjima. Kao to rekoh, uvrnut komad." Franeska ga nije sluala. Jedan deak koji ju je podsetio na roaka Roberta popeo se u kola neposredno ispred njih na prvoj stanici u trgovakom sreditu. Bio je tamnoput i tamnokos i imao je lepe crte lica. Koliko je prolo od kada sam poslednji put videla Roberta, upita se ona. Mora da ima ve tri godine. Bilo je to u Pozitanu sa njegovom enom Marijom. Franeska uzdahnu, setivi se jo davnijih, minulih dana. Videla je sebe kako se smeje i kako tri ulicama Orvijeta. Imala je tada devet ili deset godina i bila je jo bezazlena, neiskvarena. Robertu je tada bilo etrnaest. Igrali su se lopte na pjaci ispred duoma. Uivala je u tome da zadirkuje roaka. Bio je tako blag, tako pitom. Predstavljao je jedinu svetlu taku iz njenog detinjstva. Pokretna traka zaustavi se ispred hotela. Redi ju je posmatrao netreminim pogledom. Franeska je intuitivno shvatila da ju je upravo neto pitao. "Dakle?" ree on, dok su izlazili iz kola na traci. "Oprosti, duo", uzvrati ona. "Ponovo sam sanjarila. ta si kazao?" "Nisam ni slutio da sam toliko dosadan", ree Redi bez prizvuka humora u glasu. Zatim se teatralno okrenu kako bi se uverio da ga sada slua. "ta si odluila, gde emo na veeru? Suzio sam izbor na kineski ili indijanski restoran."

U tom trenutku Franeski se nije dopala pomisao o odlasku na veeru sa Redijem. "Veoma sam umorna", uzvrati ona. "Mislim da u pojesti neto u sobi, a onda jo malo raditi." Mogla je da predvidi izraz povreenosti koji mu se pojavio na licu. Ona mu prie i spusti mu lagani poljubac na usne. "Moe da navrati do mene oko deset da neto popijemo pre spavanja." Doavi u hotelski apartman, Franeska je najpre ukljuila kompjuterski terminal da bi proverila da li ima poruka. Bilo ih je ukupno etiri. Odtaman meni kazao joj je ko ih je uputio, kada, koliko traju i kakav im je redosled po vanosti. Sistem za odreivanje redosleda po vanosti predstavljao je novinu kod firme "Meunarodne komunikacije", jedne od tri preivele komunikacione kompanije koje su konano ponovo procvale tokom obimne konsolidacije sredinom stolea. Korisnik SOR-a unosio je rano ujutro svoj dnevni raspored i odreivao pri tom koje poruke smeju da prekinu koje delatnosti. Franeska je odabrala da joj na terminal u kui Dejvida Brauna budu odmah prosleene jedino poruke sa Prioritetom jedan (izuzetno hitni sluajevi); bavljenje Dejvidom i njegovom porodicom moralo se obaviti za jedan dan, tako da je ona nastojala da sasvim smanji izglede za prekidanje ili kanjenje. ekala ju je samo jedna poruka sa Prioritetom dva, duga tri minuta, od Karla Bjankija. Franeska se namrti, unese odgovarajue kodove u terminal i ukljui video monitor. Na ekranu se pojavi lik prijatnog, sredovenog Italijana, u odei koja se nosila posle skijanja; sedeo je na kauu, a iza njega je gorela vatra u kaminu. "Buon giorno, cara", pozdravi je on. Dopustivi video kameri da napravi venk po dnevnoj sobi njegove nove vile u Kortini d'Ampeco, sinjor Bjanki odmah pree na stvar. Zato je odbijala da se pojavi u reklamama za njegovu letnju garnituru sportske odee? Njegova kompanija ponudila joj je neverovatnu svotu, pa je ak i tako prilagodila reklamnu kampanju da ima svemirsku temu. Spotovi bi bili prikazani tek po okonanju misije "Njutn", tako da cela stvar nee doi u sukom sa njenim ugovorima sa MSA. Karlo je priznao da je ranije meu njima bilo nekih nesporazuma, ali prema njemu sve je to pripadalo prolosti. Bio mu je potreban njen odgovor najkasnije za nedelju dana. Nosi se, Karlo, pomisli Franeska, i sama iznenaena silinom svoje reakcije. Na svetu je bilo malo ljudi koji su mogli da uznemire Franesku, ali Karlo Bjanki je svakako spadao meu njih. Unela je neophodne komande da snimi poruku za svog agenta, Darela Doumena, u Londonu. "Zdravo, Darele. Ovde Franeska, u Dalasu. Reci onoj utvi Bjankiju da ne bih uestvovala u njegovim reklamama ak i da mi ponudi deset miliona maraka. Uzgred budi reeno, kako izgleda da mu je glavna konkurencija sada Donateli, kako bi bilo da uspostavi vezu sa njegovim reklamnim direktorom, nekom Gabrijelom... jednom sam je srela u Milanu... i stavi joj do znanja da bi me radovalo da stupim u saradnju sa njima po zavretku projekta 'Njutn'. U aprilu ili maju." Ona zastade za trenutak. "To bi bilo sve. Sutra uvee natrag sam u Rimu. Pozdravi Hiter." Najdua poruka koju je Franeska dobila bila je od njenog supruga Alberta, visokog, prosedog, uvaenog poslovnog oveka od svojih ezdeset godina. Alberto je vodio italijanski odeljak firme "mit i Hagenest", multimedijski nemaki konglomerat u ijem se vlasnitvu nalazilo, izmeu ostalog, vie od jedne treine slobodnih novina i asopisa u Evropi, kao i vodee komercijalne televizijske mree u Nemakoj i Italiji. Na snimku koji je poslao Franeski Alberto je sedeo u sobi za odmor u njihovom domu, nosei skupo crno odelo i pijuckajui brendi. Glas mu je bio topao, prisan, ali zvuao je pre kao otac nego kao suprug. Obavestio je Franesku da je njen dugi intervju sa

admiralom Otom Hajlmanom emitovan na vestima irom Evrope toga dana, da je on, kao i uvek, uivao u njenim komentarima i njenoj pronicljivosti, ali i da je zakljuio da se Oto pokazao kao egomanijak. Nimalo iznenaujue, promrmlja Franeska, uvi muevljevu opasku, budui da je on to i te kako. Ali esto mi je od koristi. Alberto joj je saoptio i neke dobre vesti o jednom svom detetu (Franeska je imala tri pastorka koja su sva bila starija od nje), a onda je jo dodao da mu nedostaje i da jedva eka da je vidi sutra uvee. I ja, pomisli Franeska, pre no to je odgovorila na poruku. Prijatno je iveti s tobom. Tako istovremeno imam slobodu i bezbednost. etiri asa kasnije Franeska je stajala na balkonu, puei cigaretu na hladnom teksakom decembarskom vazduhu. vrsto se obavila u debelu odoru kojom je uprava hotela opskrbila svaku sobu. Sreom, nije kao u Kaliforniji, ree ona u sebi, duboko uvukavi dim u plua. U Teksasu bar neki hoteli imaju balkone za puenje. Oni fanataci na amerikoj zapadnoj obali proglasili bi puenje za teak zloin samo kada bi im se ukazala prilika. Prila je uz ogradu kako bi imala bolji pogled na nadzvuni putniki avion koji se sa zapada pribliavao aerodromu. U mati je videla sebe u tom avionu, kao to e i biti sutra na putu za Rim. Zamislila je da ova letelica dolazi iz Tokija, neosporne ekonomske prestonice sveta pre Velikog Haosa. Posle katastrofe izazvane neposedovanjem sirovina tokom mravih godina iz sredine stolea, Japanci su sada ponovo uivali u napretku sa povratkom sveta slobodnom tritu. Franeska je posmatrala avion dok se nije spustio, a onda podigla pogled ka nebu punom zvezda. Ponovo je uvukla dim od cigarete, da bi ga potom gledala kako se rastae vazduhom kada ga je ispustila iz plua. I tako, Franeska, pomisli ona, sada dolazi ono to bi mogao da bude tvoj najvei zadatak. Prilika da postane besmrtna? U najmanju ruku, trebalo bi dugo da me pamte kao lana posade u okviru misije "Njutn". Misli joj se upravie ka ovoj misiji i u mati joj se nakratko obrazovae prikaze fantastinih stvorenja koja su sazdala dva gargantuanska svemirska broda i uputila ih u posetu Sunevom sistemu. No, ubrzo se vratila u stvarni svet, prisetivi se ugovora koji je Dejvid Braun potpisao neposredno pre no to je tog popodneva otila iz njegovog doma. Sada smo ortaci, moj uvaeni doktore Braun. ime se zavrava prva faza mog plana. A ako se nisam prevarila, u tvojim oima danas se pojavila iskra interesovanja. Franeska je ovla poljubila Dejvida kada su zavrili razgovor i potpisali ugovore. Ponovo su bili sami u njegovoj radnoj sobi. Za trenutak je pomislila da e joj on uzvratiti poljubac, ali ne vie sasvim ovla. Franeska zavri puenje cigarete, ugasi je u pepeljari i krenu natrag u hotelsku sobu. U asu kada je otvorila vrata, razabrala je zvuk tekog disanja. Velika postelja bila je u neredu i na njoj je, na leima, leao nag Redi Vilson, remetei pravilnim hrkanjem tiinu apartmana. Ima silnu opremu, prijatelju, pomisli ona, kako za posao, tako i za voenje ljubavi. Ali ni jedno ni drugo nije sportsko takmienje. Bio bi daleko zanimljiviji ukoliko bi imao malo vie istananosti, moda ak i suptilnosti. 7. ODNOSI SA MEDIJIMA

Samotni orao lebdeo je visoko povrh movara pri ranoj jutarnjoj svetlosti. Uplovio je u struju vetra koja je dolazila sa okeana i zaputio se na sever du obale. Daleko pod orlom, poev od svetlosmeeg i belog peska pokraj okeana, pa preko mree ostrva, reka i zaliva koja se pruala miljama u pravcu zapadnog obzorja, vodio je, kroz travnato i movarno zemljite, neprekidni lanac raznolikih zdanja povezanih poploanim putevima. Sedamdeset pet godina ranije, kosmodrom "Kenedi" predstavljao je jedno od est mesta na Zemlji gde su se putnici prekrcavali iz brzih vozova i aviona u atlove koji su vodili do neke svemirske stanice na NZO (niskoj Zemljinoj orbiti). Ali Veliki Haos pretvorio je kosmodrom u avetinjski podsetnik na nekada procvalu kulturu. Njegovi portali i prolazi bili su godinama preputeni travi, morskim pticama, aligatorima i sveprisutnim insektima Srednje Floride. Tokom ezdesetih godina dvadeset drugog veka, posle oko dve decenije potpune atrofije, kosmodrom je postepeno oivljavan. Najpre je bio korien kao aerodrom, da bi potom opet prerastao u opte transportno sredite koje je opsluivalo atlantsku obalu Floride. Kada je sredinom sedamdesetih godina ponovo poelo lansiranje raketa, bilo je sasvim prirodno da se vrate u upotrebu stare lansirne rampe u "Kenediju". Do decembra 2199. vie od polovine starog kosmodroma bilo je renovirano kako bi se mogao obavljati sve ivlji saobraaj izmeu Zemlje i svemira. Sa jednog od prozora svoje privremene kancelarije Valerij Borzov posmatrao je kako velianstveni orao elegantno klizi ka gnezdu pri vrhu kronje jednog od retkih visokih stabala u centru. Voleo je ptice. Godinama su ga ve oaravale, jo od ranog deatva u Kini. U jednom od svojih najivljih snova general Borzov iveo je na nekoj udesnoj planeti gde je nebo vrvelo od leteih stvorenja. Jo se seao kako je pitao oca da li je u prvoj letelici Rama bilo leteih biota; odrian odgovor silno ga je razoarao. General Borzov zauo je zvuk nekog velikog transportnog vozila i okrenuo se prema prozoru koji je gledao na zapad. Sa naspramne strane, ispred hangara za testiranje, iz opitnog kompleksa izlazio je pogonski modul koji e se koristiti kod obe letelice iz misije "Njutn"; nalazio se na ogromnoj platformi koja se kretala na nizu tranica. Opravljeni modul, koji je bio vraen na podsistemsko testiranje zbog problema sa kontrolorom jona, bie ukrcan tog popodneva u teretni atl i prebaen u odeljenje za montau letelica u svemirskoj stanici NZO-2, gde e biti ponovo postavljen na svoje mesto pre konanog isprobavanja celog vozila neposredno pre Boia. Obe letelice koje e se koristiti u misiji "Njutn" trenutno su bile podvrgavane zavrnim proverama i isprobavanjima na NZO-2. Sve simulacione vebe za kosmonaute, meutim, bile su izvoene na NZO-3 uz pomo rezervne opreme. Kosmonauti e poeti da koriste stvarne letake sisteme na NZO-2 tek na nedelju dana pre lansiranja. Na junoj strani hangara jedan elektrobus zaustavio se ispred zgrade sa kancelarijama i iz njega je izila mala skupina ljudi. Meu njima se nalazila i jedna plavua u utoj bluzi sa dugakim rukavima, dezeniranoj uspravnim prugama, i pantalonama od crne svile. Gracioznim hodom uputila se ka ulazu u zgradu. General Borzov zadivljeno ju je posmatrao iz daljine, prisetivi se da je Franeska bila uspean maneken pre no to je postala televizijski novinar. Zapitao se ta je to, u stvari, to ona eli i zato je insistirala da se nasamo vidi sa njim pre medicinskog brifinga tog jutra. Nekoliko trenutaka kasnije pozdravio ju je na ulazu u svoju kancelariju. "Dobro jutro, sinjora Sabatini", ree on.

"I dalje ste tako formalni, generale?" uzvrati ona, nasmejavi se. "ak i kada nema nikog drugog sa nama? Vi i dva Japanca jedini ste lanovi ekipe koji odbijaju da me oslovljavaju imenom - Franeska." Primetila je da je on nekako neobino posmatra. Osmotrila je svoju odeu da proveri da li je sa njom sve u redu. "U emu je stvar?" upita ga ona posle kratkog oklevanja. "Mora da je u pitanju vaa bluza", uzvrati kao iz topa general Borzov. "Za trenutak mi se javio neodoljiv utisak da ste vi tigar koji se sprema da se baci na nesrenu antilopu ili gazelu. Moda je to stoga to me ve stie starost. Ili je moj um poeo da se poigrava sa mnom." On je pozva da ue u kancelariju. "Bilo je ve mukaraca koji su mi govorili da liim na maku. Ali ne i na tigra." Franeska sede na stolicu pokraj generalovog stola. Na licu joj se pojavi vragolast osmeh. "Ja sam, meutim, samo bezazlena, arena makica." "Ne verujem vam ni za trenutak", zakikota se Borzov. "Vi se moete opisati mnogim pridevima, Franeska, ali meu njima svakako ne bi bio 'bezazlena'." On najednom postade veoma poslovan. "ta, dakle, mogu da uinim za vas? Kazali ste da ima neto veoma vano o emu biste eleli da porazgovaramo i to je krajnje neodlono." Franeska izvadi veliki list hartije iz svoje meke aktovke i prui ga generalu Borzovu. "Evo plana medijskog pokrivanja projekta", ree ona. "Podrobno sam ga razmotrila tek jue sa uredom za izvetavanje javnosti i svetskim televizijskim mreama. Obratite panju na to da je do sada uraeno samo pet iscrpnih linih intervjua sa kosmonautima. Jo etiri su prvobitno bila predviena za ovaj mesec. Ali takoe primetite da kada ste postojeem nizu vebi dodali jo tri dana simulacije, to ste uinili nautrb vremena planiranog za intervjuisanje Vejkfilda i Turgenjeve." Zastala je za trenutak kako bi se uverila da je on prati. "Jo moemo da obavimo stvar sa Takagiijem sledee subote, a O'Tula emo snimiti na Badnje vee u Bostonu. Ali i Riard i Irina tvrde da vie nemaju vremena za intervjue. Osim toga, i dalje smo suoeni sa jednim starim problemom; za vas i Nikol uopte nije odreen termin..." "Insistirali ste da se vidimo ovog jutra u 7:30 kako bismo se dogovorili oko rasporeda za medijsko pokrivanje misije", prekide je Borzov glasom koji je jasno stavljao do znanja da ovim aktivnostima pridaje odreenu vanost. "Izmeu ostalog", uzvrati Franeska nonalantno. Prela je preko preutne kritike u njegovom komentaru. "Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da od svih uesnika ove misije publika pokazuje najvee zanimanje za vas, mene, Nikol de ardan i Dejvida Brauna. Do sada nisam uspela da ugovorim lini intervju sa vama, a madam de ardan kae da ona uopte ne namerava da mi ga da. Televizijskim kompanijama se to ba ne dopada. Ono to je trebalo da uradim pre lansiranja ostae nepotpuno. Potrebna mi je stoga vaa pomo." Franeska pogleda generala Borzova u oi. "Traim da opozovete dodatne simulacije, da odredite termin linog intervjua sa vama i da se kod Nikol zauzmete za mene." General nabra vee. Franeskina drskost razljutila ga je i ozlojedila. Poeleo je da joj kae kako utvrenje termina za line video intervjue ne stoji ba visoko na njegovom sisku prioriteta. Ali neto ga je nagnalo da se uzdri. Kako esto ulo tako i dugotrajno iskustvo naveli su ga da ne reaguje, budui da je osetio da se iza Franeskinih rei krije jo neto. Odluio je da dobije na vremenu tako to e promeniti temu.

"Uzgred, moram vam rei da me sve vie brine ekstravagantnost doeka nove godine koji prireuju vai prijatelji iz italijanske vladino-poslovne koalicije. Znam da smo se saglasili na poetku treninga da emo, kao grupa, izvriti tu drutvenu obavezu. Ali nisam ni slutio da e stvar biti najavljena kao doek stolea, kako je to uinjeno prole nedelje u jednom od amerikih asopisa o poznatim linostima. Vi znate sve te ljude. Zar ne moete da uinite neto da se sve malo primiri?" "Taj gala doek bio je druga stavka na mom spisku", odvrati Franeska, veto preavi preko prekora u njegovoj opaski. "I tu mi je potrebna vaa pomo. etiri kosmonauta iz misije 'Njutn' sada tvrde da nemaju nameru da budu prisutni, a dvoje ili troje je nagovestilo da e moda imati druge obaveze - iako jo u martu obeano nae prisustvo na doeku. Takagii i Jamanaka ele da proslave praznik sa svojim porodicama u Japanu, a Riard Vejkfild mi kae da je rezervisao aranman za ronjenje na Kajmanskim ostrvima. A tu je ponovo i ona Francuskinja koja naprosto izjavi da ne dolazi i odbije da prui bilo kakvo objanjenje." Borzov nije mogao da obuzda osmeh. "Zbog ega imate toliko nevolja sa Nikol de ardan? ovek bi pomislio da bi trebalo, budui da ste obe ene, sa njom da imate manje neprilika nego sa ostalima." "Ona nema nimalo razumevanja za ulogu medija u ovoj misiji. Kazala mi je to u vie navrata. Uz to, veoma je tvrdoglava kada je u pitanju njen privatan ivot." Franeska slegnu ramenima. "Ali publika je potpuno oarana njome. Uostalom, ona ne samo to je doktor, lingvista i bivi olimpijski pobednik, nego je i ker uvenog romanopisca i majka etrnaestogodinje kerke, iako nikada nije bila udata..." Valerij Borzov baci pogled na runi sat. "Ne bi bilo loe da me izvestite o tome", prekide je on, "koliko jo stavki ima na vaem spisku, kako ste vi to slikovito kazali? Treba da se pojavimo u auditorijumu kroz deset minuta." On uzvrati osmeh Franeski. "Uz to, moram da vas podsetim da je madam de ardan prilagodila svoje dananje obaveze vaem zahtevu za medijskim pokrivanjem ovog brifinga." Franeska je izuavala pogledom generala Borzova nekoliko sekundi. ini mi se da je sada spreman, pomisli ona. Osim ako ga nisam pogreno procenila, odmah e sve razumeti. Ona izvadi neki mali, kockasti predmet iz svoje aktovke i prui ga preko radnog stola. "Ovo je poslednja stavka na mom spisku", ree Franeska. Na licu zapovednika misije "Njutn" pojavi se izraz zbunjenosti. On stade da premee memorijsku kocku po akama. "Prodao nam ju je jedan slobodan novinar", ree Franeska veoma ozbiljnim tonom. "Dobili smo uveravanja da je to jedina postojea kopija." Napravila je kratku pauzu dok je Borzov umetao memorijsku kocku u odgovarajui otvor na svom kompjuteru. Primetno je pobledeo kada se na monitoru pojavio prvi video segment iz memorijske kocke. Narednih petnaest sekundi netremice je posmatrao nekontrolisane kretnje svoje keri Natae. "elela sam da ovo sauvan od bulevarske tampe", dodade Franeska blago. "Koliko traje traka?" upita tiho general Borzov. "Skoro pola asa", uzvrati ona. "Ja sam jedina koja ju je celu videla." General Borzov duboko uzdahnu. Bio je to trenutak koga se njegova supruga Petra pribojavala jo od trenutka kada je zvanino objavljeno da e on biti zapovednik misije "Njutn". Direktor instituta u Sverdlovsku obeao je da nijedan reporter nee imati

pristupa njegovoj keri. Sada se pred njim nalazila video traka sa tridesetminutnim intervjuom sa njom. Petru e od ovoga udariti kap. On baci pogled kroz prozor. Um mu je grozniavo radio: ta e biti sa misijom ukoliko javnost dozna da mu kerka boluje od akutne izofrenije? Stvar bi bila nezgodna, zakljui on, ali misija nee pretrpeti nikakvu ozbiljnu tetu... General Borzov uputi pogled prema Franeski. Mrzeo je da se pogaa. A nije bio ni siguran da Franeska nije lino naruila intervju sa Nataom. No, ipak..." Borzov se opusti i nagna sebe da se osmehne. "Trebalo bi da vam zahvalim", ree on, "ali nekako mi to ne izgleda prikladno." On zastade za trenutak. "Pretpostavljam da se od mene ipak oekuje da pokaem neku zahvalnost." Nije loe, pomisli Franeska. Dobro je znala da jo nita ne treba da kae. "U redu", nastavi general posle podueg utanja, "ukinuu dodatne simulacije. I drugi su se ve alili zbog toga." On stade da okree memorijsku kocku u aci. "Petra i ja emo doi ranije u Rim, kao to ste svojevremeno predloili, kako bismo mogli da obavimo taj lini intervju. Podsetiu sutra sve kosmonaute na zakazani doek nove godine i rei u im da im je dunost da budu prisutni. Ali ni ja ni bilo ko drugi ne moe da zahteva od Nikol de ardan da razgovara sa vama o bilo emu drugom osim o njenom poslu." On naglo ustade. "Sada je vreme da poemo na biometrijski sastanak." Franeska se nagnu i poljubi ga u obraz. "Hvala vam, Valerij", ree ona. 8. BIOMETRIJA Medicinski brifing ve je poeo kada su Franeska i general Borzov stigli. Bili su prisutni svi ostali kosmonauti, kao i jo izmeu dvadeset pet i trideset inenjera i naunika koji su radili na misiji. etiri novinska reportera i jedna televizijska ekipa sainjavali su publiku. Ispred malog auditorijuma stajala je Nikol de ardan, odevena kao i uvek u sivi letaki kombinezon i sa laserskim pokazivaem u ruci. Uz nju se nalazio jedan visoki Japanac u plavom odelu. On je paljivo sluao pitanje koje mu je bilo upueno iz publike. Nikol ga prekide kako bi pozdravila pridolice. "Sumimasen, Hakamacu-san", ree ona. "Dopustite mi da vam predstavim naeg zapovednika, generala Valerija Borzova iz Sovjetskog Saveza, kao i novinarkukosmonauta Franesku Sabatini." Ona se okrenu ka paru koji je zakasnio. "Dobri utra", ree Nikol na ruskom generalu, klimnuvi potom kratko u znak pozdrava Franeski. "Ovo je uvaeni dr Toiro Hakamacu. On je projektovao i nainio biometrijski sistem koji emo koristiti prilikom leta, ukljuujui tu i siune sonde koje e nam biti unete u tela." General Borzov prui ruku. "Drago mi je, Hakamacu-san", ree on. "Madam de ardan podrobno nas je upoznala sa vaim sjajnim izumom." "Hvala", uzvrati ovek, naklonivi se u pravcu Borzova poto su se rukovali. "Za mene je ast da budem deo ovog projekta." Franeska i general Borzov sedoe na dve prazne stolice ispred auditorijuma i sastanak zvanino otpoe. Nikol upravi pokaziva prema jednoj tastaturi koja se nalazila uz mali podijum i u prednjem delu prostorije pojavi se, kao trodimenziona holografska slika, aroliki muki model ljudskog kardiovaskularnog sistema u prirodnoj veliini, sa venama oznaenim plavom bojom i arterijama crvenom. Siuni beli markeri koji su

kruili u krvnim sudovima ukazivali su na pravac i stopu protoka krvi. "Medicinsko vee MSA tek je prole nedelje konano odobrilo nove Hakamacuove sonde kao glavni zdravstveni monitorski sistem u okviru misije", poe da objanjava Nikol. "Ovo odobrenje izdato je u poslednji as kako bi mogli valjano da budu provereni rezultati ispitivanja stresa, u okviru kojih je novim sondama naloeno da dejstvuju u irokom rasponu nenormalnih situacija. ak i pod tim ekstremnim uslovima nije ustanovljen ni kod jednog od ispitanika nikakav znak aktiviranja mehanizma odbacivanja. Imamo sree to emo biti u prilici da koristimo ovaj sistem, budui da e to olakati ivot kako meni, kao sanitetskom oficiru, tako i svima vama. Tokom misije vi neete biti podvrgavani rutinskim tehnikama koje predviaju razna ubrizgavanja ili skeniranja i koje su koriene u prethodnim projektima. Ove nove sonde bie ubrizgane jednom, najvie dva puta tokom nae stodnevne misije i njih ne treba menjati." "Kako su reeni dugoroni problemi odbacivanja?" upita jedan lekar iz publike, prekinuvi Nikolinu nit izlaganja. "O tome u iscrpno govoriti na naem strunom sastanku po podne", uzvrati ona. "Za sada e biti dovoljno da pomenem da, budui da se kljuna hemija koja upravlja odbijanjem temelji na etiri ili pet kritinih parametara, raunajui tu kiselost, sonde su optoene hemikalijama koje se prilagoavaju lokalnim hemijskim uslovima na mestu unosa. Drugim reima, kada jednom sonda stigne na svoje odredite, ona neagresivno ispita svoju novu biohemijsku sredinu, a zatim sama obrazuje tanuni omota koji biva tako sazdan da je saglasan sa hemijom domaina, te ga ona stoga ne odbacuje. Ali otila sam mnogo unapred", ree Nikol, okrenuvi se prema velikom modelu koji je prikazivao protok krvi u ljudskom biu. "Porodica sondi bie uneta ovde, u levoj ruci, a pojedinani monitori razii e se prema unapred utvrenim programima voenja do trideset dva odreena mesta u telu. Tu e se ugnezditi u tkivu domaina." Unutranjost holografskog modela oive na njene rei i prisutni stadoe da posmatraju kako se trideset dve trepue take kreu iz leve ruke po celom telu. etiri su otile u mozak, tri u srce, etiri u glavne lezde endokrinog sistema, a preostali dvadeset jedan monitor smestio se po odabranim mestima i organima u rasponu od oiju do prstiju na rukama i nogama. "Svaka sonda sadri niz mikroskopsih senzora kojima se ispituju znaajni parametri zdravlja, kao i sloen registracioni sistem koji najpre uskladituje, a zatim emituje snimljene informacije po prijemu odgovarajue komande iz skenera. U praksi, trebalo bi da skeniram svakog od vas i uskladitim zdravstvene telemetrijske podatke jednom dnevno, ali rekorderi mogu da obrade podatke i iz etiri dana, ukoliko se pokae potrebno." Nikol zastade i osmotri publiku. "Ima li nekih pitanja?" upita ona. "Ima", oglasi se iz prvog reda Riard Vejkfild. "Jasno mi je kako ovaj sistem sakuplja bilione bita podataka. Ali to je ono lake. Ne postoji nain na koji ti ili bilo koje drugo ljudsko bie moe pregledati sve te informacije. Kako e podaci biti sintetisani ili analizirani da se moe ustanoviti da li se dogaa neto nepravilno?" "Ti ba ume da da lagvort, Riarde", osmehnu se Nikol. "Upravo sam o tome nameravala neto da kaem." Ona podie neki mali, pljosnat, tanki predmet sa tastaturom. "Ovo je standardni programabilni skener koji omoguava da se registrovane informacije ispitaju na mnotvo razliitih naina. Mogu da pozovem punu memoriju iz bilo kog ili iz svih kanala, ili mogu da naloim prenos jedino podataka upozorenja..." Nikol primeti izraz zbunjenosti na mnogim licima u publici. "Bie, izgleda, bolje da ovo jo jednom objasnim", ree ona. "Svako merenje koje vri bilo koji instrument

ima neki oekivani raspon veliina - raspon koji e, razume se, varirati od osobe do osobe - kao i znatno vei tolerancioni raspon ija je svrha da se ustanovi pojava prave opasnosti. Ako neko posebno merenje izie iz oekivanog raspona, ono biva uneto u fajl upozorenja i taj kanal biva oznaen alarmnim identifikatorom. Jedna od mogunosti koju imam u radu sa skenerom jeste da dobijem samo te liste upozorenja. Ako se neki kosmonaut dobro osea, sve to ja treba da uradim jeste da proverim da li je neto uneto u bafer upozorenja." "Ali ako se javi merna vrednost izvan tolerancionog raspona", umea se Jano Tabori, "onda se stvari menjaju. "Monitor ukljuuje svoj odailja za sluaj opasnosti i koristi svu unutranju energiju da emituje zvuni signal koji zvui zastraujue. Znam to. To mi se dogodilo tokom jednog kratkog testa, da bi se na kraju ispostavilo da su posredi bile neodgovarajue tolerancione vrednosti. Pomislio sam da umirem." Jano je bio rezervni sanitetski oficir. Njegov komentar izazvao je opti smeh. Predstava o malom Janou koji se eta unaokolo, emitujui prodoran pisak, uistinu je bila smena. "Nijedan sistem nije stopostotno pouzdan", nastavi Nikol, "a ovaj je dobar onoliko koliko je dobar i niz zadatih vrednosti koje treba da aktiviraju signale upozorenja i opasnosti. Jasno vam je, dakle, zato su od sutinske vanosti kalibracioni podaci. Krajnje pomno smo izuili medicinske istorije svih vas i uneli poetne vrednosti u monitore. Ali moramo da vidimo stvarne rezultate koje emo dobiti kada vam sonde budu unete u tela. To je i razlog to smo se danas okupili. Uneemo vam niz sondi danas, pratiemo ta e se dogoditi tokom etiri zavrna simulaciona vebanja koja poinju u etvrtak, a onda emo aurirati aktivirajue vrednosti, ukoliko bude potrebno, pre stvarnog lansiranja." Usledilo je nevoljno komeanje kosmonauta pri pomisli na to kako im se majune medicinske laboratorije unedogled ubrizgavaju u telo. Bili su navikli na redovne pregledne sonde koje su im smetane u tela da bi se pribavile neke posebne informacije, kao to je koliina ploica koje zakruju arterije, ali te sonde uvek su bile privremene. Pomisao na stalnu elektronsku invaziju bila je, u najmanju ruku, uznemirujua. General Majkl O'Tul postavi dva pitanja koja su se veini lanova posade motala po glavi. "Nikol", upita on na svoj uobiajen prostoduan nain, "moe li nam rei kako e ustanoviti da su sonde uistinu stigle na pravo mesto. I neto jo vanije: ta ako se neka od njih pokvari?" "Razume se, Majkl", uzvrati ona predusretljivo. "Ne zaboravi da e te stvarice biti i u meni, tako da se pitanje odnosi i na mene lino." Nikol de ardan imala je oko trideset pet godina. Koa joj je bila blistava, bakarno smea, oi mrke, u obliku badema, a kosa raskona, jantarno crna. Zraila je nesumnjivim samopouzdanjem koje se ponekad tumailo kao nadmenost. "Neete izii iz klinike danas pre no to proverimo da se sve sonde nalaze na pravom mesatu", nastavi ona. "Sudei na osnovu naeg skoranjeg iskustva, kod jednog ili dvoje meu vama moe se dogoditi da neki monitor skrene sa kursa. Pomou laboratorijske opreme bie sasvim lako ui mu u trag, a zatim uputiti prioritetne naredbe neophodne da se on vrati na ispravnu taku. to se tie eventualnog kvara, postoji vie nivoa zatite od neispravnog funkcionisanja. Pre svega, svaki monitor proverava svoju bateriju senzora vie od dvadeset puta dnevno. im neki instrument ne proe ovaj test, izvrni softver u njegovom monitoru trenutno ga iskljuuje. Osim toga, svaki blok sondi biva dva puta dnevno podvrgnut potpunom i strogom samotestiranju. Zakazivanje na samotestiranju jedan je od

mnotva uslova koji izazivaju da monitor pone da lui hemikalije to izazivaju samounitenje; ono to preostane, telo na kraju bezopasno apsorbuje. Osim ako ne podlegnete hipohondriji, ostaje vam da nam verujete da smo strogo proverili sve mogue kvarove na ispitanicima tokom poslednjih godinu dana." Nikol zavri izlaganje i ostade nekoliko trenutaka u tiini pred sluaocima. "Ima li pitanja" upita najzad, a zatim, posle nekoliko sekundi oklevanja, nastavi: "Dobro, onda mi je potreban dobrovoljac koji e doi ovde, pokraj robotske bolniarke, da primi sonde. Meni su one ve ubrizgane i proverene prole nedelje. Ko je, dakle, sledei?" Franeska ustade. "U redu, poeemo sa lepom sinjorom Sabatini", ree Nikol. Ona domahnu lanovima televizijske ekipe. "Upravite kamere prema simulacionom tragau. Bie to i te kakva predstava kada se ove elektronske bube razmile kroz krvotok." 9. DIJASTOLIKA NEPRAVILNOST Kroz prozor Nikol je jedva mogla da razabere sibirska snena polja pri difuznoj decembarskoj svetlosti. Prostirala su se na vie od petnaest hiljada stopa ispod nje. Supersonini avion sada je usporavao, skrenuvi na istok, prema Vladivostoku. Nikol zevnu. Posle samo troasovnog sna morae da ulae celog dana silan napor da joj telo ostane budno. U Japanu je bilo ve skoro deset ujutro, dok je kod kue, u Bovoau, u dolini Loare nedaleko od Tura, njena ker enevjev i dalje imala jo puna etiri sata sna pre no to je budilnik probudi u sedam asova. Video monitor na stranjem delu sedita ispred Nikol automatski se ukljuio i podsetio je da je do sletanja u transportni centar Kansai ostalo jo samo petnaest minuta. Ljupka Japanka na ekranu preporuila je da je upravo sada zgodan trenutak da se naprave ili potvrde rezervacije za dalji prevoz i smetaj. Nikol ukljui komunikacioni sistem u svom seditu i pred njom se pojavi tanak