vojni poziv sve atraktivniji - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · saveza jevrejskih op{tina srbije,...

Godi

na IV

Broj

57

1. f

ebru

ar

2008

.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

Aleksandar Mi{~evi}dr`avni sekretar Aleksandar Mi{~evi}dr`avni sekretar

I n t e r v j uI n t e r v j u

VOJNI POZIVSVE ATRAKTIVNIJIVOJNI POZIVSVE ATRAKTIVNIJI

Specijalni prilogSpecijalni prilog

VOJSKA SRBIJE U 2008.VOJSKA SRBIJE U 2008.

Ako ste dràvqanin Republike Srbije,ro|eni 1977. godine i kasnije, èlite daradite ono za{ta ste osposobqeni za vremesluèwa vojnog roka ili da se dodatnoosposobite za druge du`nosti, ako èlite dase usavr{avate i napredujete, ako stespremni da se suo~ite sa izazovima vojnogpoziva i da stanete u stroj odabranih, javitese u komandu Vojnog odseka ili komandu vojnejedinice u va{em gradu.

S A M O Z A H R A B R E I O D L U ^ N E

BUD ITE U STROJUODABRANIH

M I N I STARST VO OD B RAN ER E P U B L I K E SRB IJE

4

I N T E R V J UAleksandar Mi{~evi}, dràvni sekretar Ministarstva odbraneVOJNI POZIV SVE ATRAKTIVNIJI 8

Vojne penzijeNEMA RAZLOGA ZA ZABRINUTOST 10

Per asperaUSPOMENE VOJNIKA DRAGOQUBA 11

U F O K U S U

Obeleèn dan Novinskog centra „Odbrana" VA@NA INFORMATIVNA KARIKA 12

O D B R A N ARazvoj Srpske vojske od 1804. godineOD USTANI^KE GERILE DO MODERNE VOJSKE 16

Drugi centar za obuku u Pan~evuPOLIGON VOJNI^KOG OPISMEWAVAWA 20

Modifikacija kadrovskog informacionog sistemaPO MERI ÔVEKA 24

RACVIAC u ZagrebuCENTAR ZA BEZBEDNOSNU SARADWU 26

Tim ABHO Vojske Srbije na ve`bi u AustrijiU INTERNACIONALNOM OKRU@EWU 28

Vojnomedicinski centar Novi SadUSTANOVA OD UGLEDA 30

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. februar 2008.

„Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

20

Sni

mio

Dar

imir

BA

ND

A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

D R U [ T V O

]irilica i savremene informacione tehnologijeSLOBODA U MRE@I 32Sa galerijePR[UT I TE[WAR 35

S V E T

Napad u KarbaliIRA^KI TROJANSKI KOW 36

Nova teorija ratovawaPROTIV QUDSKOG UMA 40

ParalelePREVENTIVNI VERBALNI UDAR 43

T E H N I K A

Laki borbeni avioniPOVRATAK OTPISANIH 44

K U L T U R A

Spomen-zbirka Pavla BeqanskogSLIKE I[ÛPANE IZNUTRA 50

Srpska vojna {tampaHRONIÂR VREMENA 56

Stefan NemawaVLADAR I SVETAC 60

S P O R T

Ma~evawe VE[TINA OFICIRA I XENTLMENA 62

Tradicionalno Bogojavqewsko plivawe ZA KRST ÂSNI 64

64

RE^ UREDNIKA

5

44

PRAVILNIK

Prvi korak u poboq{awu standarda zaposlenih uMinistarstvu odbrane i Vojsci Srbije je u~iwen. Usvojenje Pravilnik o platama i drugim nov~anim primawimazaposlenih, na osnovu kog }e januarska plata u prosekubiti pove}ana za 17 odsto. Ukupno pove}awe ove godine

bi}e izme|u 30 i 40 odsto, kako bi se uskladile sa zaradama u drugim dràvnim organima Srbije.

Imaju}i u vidu da su u pro{loj godini primawaprofesionalnih pripadnika pove}ana u aprilu 3,2 odsto, a u septembru samo 4,2 odsto, januarsko pove}awe je osetno. A oseti}e ga najvi{e oni na najodgovornijim du`nostima i na najsloènijim poslovima koji su vrednovani vi{imkoeficijentima. Sistem uravnilovke, koji je u velikoj meriobesmi{qavao stru~ne kvalifikacije i èqu za usavr{avawemi napredovawem, kona~no je prevazi|en. To }e svakakodoprineti da vojni poziv i slu`ba civilnih lica u Vojscipostane atraktivniji i privla~niji posebno za mlade.

Istina, nisu se svi zaposleni u sistemu odbrane jednako obradovali odredbama novog Pravilnika. Naro~itooni sa niòm stru~nom spremom i platnim razredom, ali i wima se pruà mogu}nost da kvalitetnim radom svojpoloàj tokom karijere bitno poprave. Upravo to je mo`danajzna~ajnija novina tog dokumenta, jer }e sistem ocewivawadirektno imati mnogo ve}i uticaj na platu nego do sada. To naravno zna~i i da se vrednovawu rezultata rada moraposvetiti mnogo vi{e pa`we, jer je i ono, posebno kod civilnihlica, dovedeno do besmisla. U mnogim jedinicama i ustanovamazaposleni su gotovo listom ocewivani u rasponu od 93 do 150bodova, {to u stvari zna~i da su poslove izvr{avali izuzetnokvalitetno, pre planiranih rokova i sa natprose~nimrezultatima. Skretawe pa`we na neprofesionalni odnosprema obavezama, izraèno sa tek nekoliko bodova mawe u odnosu na prethodnu ocenu, budilo je sujetu, salvenezadovoqstva, pritu`bi i àlbi koje su pretpostavqenedovodile u poziciju da dokazuju za{to je neko postao ne vrlodobar ili dobar nego mawe odli~an. Novi na~in ocewivawastvari }e kona~no dovesti u red.

Posle dono{ewa Pravilnika o platama, uz koji smo ovih dana obnovili i procentni ra~un, sledi i niz drugih dokumenata koji su neposredno u vezi sa regulisawemstambenih pitawa i ostalih primawa u Vojsci, kao {to surazli~ite naknade, dnevnice, putni i drugi tro{kovi. To }e biti tema kojom }emo se pozabaviti u nekom od narednih brojeva „Odbrane”.

U susret prazniku – Danu Vojske za ovaj broj pripremilismo bogato ilustrovani specijalni prilog o Vojsci Srbije u2008. godini, svojevrsnu li~nu kartu na{ih oruànih snaga.

Kako smo 24. januara obeleìli Dan Novinskog centra„Odbrana”, moète videti u izve{taju sa tog doga|aja, a ovom prilikom svim ~itaocima, saradnicima i poslovnimpartnerima zahvaqujemo na brojnim ~estitkama i podr{ci u ostvarivawu na{e misije.

6

AKTUELNO

Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 18. januara delegaci-ju Kancelarije za me|unarodnu saradwu Ministarstva narodne od-brane Narodne Republike Kine, koja je boravila u vi{ednevnoj po-seti Ministarstvu odbrane Srbije. Tokom sastanka istaknuta je obo-

strana spremnost za pro{irewe vojne saradwe, koja ima dugu tradiciju iznatno je unapre|ena posledwih godina.

Posebno je nagla{eno da je Kina, kao stalni ~lan Saveta bezbedno-sti, protiv nametawa re{ewa i postavqawa vremenskih rokova u prego-vorima o budu}em statusu Kosova i Metohije i da podràva principije-lan stav da se putem dijaloga do|e do kompromisnog re{ewa. Kina znatnodoprinosi stabilnosti me|unarodnih odnosa, a jedan od na~ina je u~e{}e

ME\UNARODNI DAN SE]AWA NA HOLOKAUSTMe|unarodni dan se}awa na `rtve holokausta, kao dug prema

milionima stradalih u vreme Drugog svetskog rata, obeleèn je27. januara u ~itavom svetu. U Beogradu, komemoracija je odrànana spomen-obele`ju Topovske {upe na Autokomandi, gde se tokomDrugog svetskog rata nalazio logor odakle su pripadnici jevrej-skog naroda odvo|eni na streqawe.

Odlukom Ujediwenih nacija, 27. januar, dan kada je 1945. go-dine Crvena armija oslobodila nacisti~ki logor Au{vic u komesu ve}inom stradali Jevreji, progla{en je Me|unarodnim danomse}awa na holokaust. Holokaust je zlo~in bez presedana protiv ~o-ve~nosti, a ciq je bilo totalno uni{tewe jevrejske populacije uEvropi. Bila je to planirana politika jedne mo}ne dràve, naci-sti~kog Rajha, koja je mobilisala sve svoje resurse da uni{ti jedannarod u celosti. Jevreji su bili osu|eni na smrt zbog same ~iwe-nice svog ro|ewa. Tokom Drugog svetskog rata stradalo je preko{est miliona nedu`nih pripadnika jevrejskog naroda, u logorimaAu{vic, Treblinka, Mathauzen, Dahau, Jasenovac, a u Srbiji u Be-ogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrewaninu, Somboru, Kikindi,Pan~evu, Ni{u i Zemunu.

– Nikada ne}emo pristati na stradawe drugih samo zato {tosu razli~iti od nas, {to su pripadnici druge etni~ke, nacionalne,verske ili politi~ke grupe – rekao je na komemoraciji predsednikBoris Tadi}. – Osu|ujemo svaku netrpeqivost kojoj smetaju ove raz-like, ne prihvatamo predrasude i omraze koje pretenduju da oprav-daju i prodube ove razlike, da nas udaqe jedne od drugih, da u dru-gima vidimo neprijateqa, konkurenta ili opasnost.

Se}awe na holokaust, na ubijawe jedne tre}ine jevrejskog na-roda i nebrojenih `rtava drugih mawina, zauvek ostaje upozorewena opasnost koje sobom nosi mr`wa, zatucanost, rasizam i pred-rasude, istakao je predsednik Tadi}.

Na komemoraciji su govorili Aleksandar Ne}ak, predsednikSaveza jevrejskih op{tina Srbije, Artur Kol, ambasador Izrae-la, i Lens Klark, predstavnik Ujediwenih nacija u Srbiji. Vrhovnirabin Saveza jevrejskih op{tina Srbije Isak Asiel odrào je mo-litvu za sve Jevreje stradale u holokaustu.

Vence na spomen-obele`je poloìli su predsednik RepublikeSrbije Boris Tadi}, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Sr-bije u kojoj su bili pukovnici Goran Petkovi} i Velimir Lazarevi}i kapetan prve klase Robert Krajnovi}, zatim delegacije Mini-starstva rada i socijalne politike, Saveza jevrejskih op{tina Sr-bije, Ambasade Izraela, predstavni{tva Ujediwenih nacija u Sr-biji i porodice stradalih Jevreja.

R. M.

M I N I S T A R [ U T A N O V A C P R I M I O D E L E G

DOPRINOSME\UNARODNOSTABILNOSTIKina, kao stalni ~lan Saveta bezbednosti,protiv je nametawa re{ewa i postavqawa vremenskih rokova u pregovorima o budu}emstatusu Kosova i Metohije

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik ZdravkoPono{ i komandant Kfora general-potpukovnik Ksavijer de Marnak sa-stali su se 24. januara u Domu Vojske u Ni{u. Re~ je o redovnom sastankuna najvi{em nivou Vojske Srbije i Kfora.

S A S T A N A K G E N E R A L A P O N

7

u mirovnim misijama u svetu. U sastavu Unmika na Kosovu je 19 pripadni-ka policijskih snaga armije Kine.

General-major Kjan Lihua, koji predvodi kinesku delegaciju, izrazioje zadovoqstvo dosada{wom saradwom i mogu}nostima za weno pro{ire-we. Ponudio je i nove donacije Kine prema izraènim potrebama Srbije.

Na sastanku je konstatovano da je posebno dobra saradwa u oblastivojnoekonomske i nau~notehni~ke saradwe, kao i u oblasti vojnog obrazo-vawa i zdravstva. Tim procesima doprine}e i planirana poseta srpskogministra odbrane Kini tokom ove godine, kada }e biti potpisan spora-zum u oblasti odbrane.

Sastanku je prisustvovao i ambasador Kine u Beogradu Li Guobang. R. M.

MINISTAR [UTANOVAC U MAKEDONIJIMinistar odbrane Srbije Dragan [utanovac razgovarao je

15. januara, u odvojenim sastancima u Skopqu, sa predsednikomMakedonije Brankom Crvenkovskim i makedonskim kolegom Laza-rom Elenovskim o stawu u regionu i bilateralnim odnosima dvezemqe.

– Bez obzira na tenzije i probleme koji postoje u regionu, za-kqu~ili smo da je stawe stabilno i da je to interes i Srbije i Ma-kedonije – rekao je [utanovac.

On je dodao da postoji niz drugih aktivnosti za koji postojiinteres dve vojske i dva ministarstva i izrazio o~ekivawe da }ebiti razloga da se saradwa nastavi radi poboq{awa bezbedno-sti u regionu.

Odgovaraju}i na pitawe novinara kako }e Srbija da reagujeako Skopqe me|u prvima prizna nezavisnost ju`ne srpske pokraji-ne, [utanovac je rekao da Beograd ne planira da prekine diplo-matske odnose s Makedonijom i dodao da ne o~ekuje da Makedonijabude prva zemqa koje bi to u~inila.

[utanovac je posetio Skopqe kao specijalni izaslanikpredsednika Srbije Borisa Tadi}a gde je prisustvovao sahra-

ni jedanaest vojnika Armije Makedonije koji su poginuli u ne-davnoj helikopterskoj nesre}i prilikom povratka iz mirovnemisije u BiH.

SUSRET GENERALA PONO[A IAMBASADORA INDIJE SVARUPASastanak na~elnika General{taba Vojske Srbije general-

potpukovnika Zdravka Pono{a i ambasadora Indije Ajaj Svarupaodràn je 16. januara u Beogradu.

General Pono{ i ambasador Svarup razgovarali su o oì-vqavawu bilateralne vojne saradwe. Indijska strana je pred-stavila svoje vi|ewe budu}e saradwe u vojno-ekonomskoj obla-sti, mogu}nosti za usavr{avawe i {kolovawe, kao i obuku pri-padnika Vojske Srbije u Centru za mirovne operacije UN u Indi-ji, te saradwu u borbi protiv terorizma i oblasti vazduhoplov-stva.

General Pono{ je posebno istakao zna~aj saradwe u oblastiobuke i upoznao je sagovornike sa kapacitetima i mogu}nostima zausavr{avawe pripadnika OS Indije u Centru za obuku i usavr{a-vawe kadrova ABHO u Kru{evcu.

G A C I J U M I N I S T A R S T V A O D B R A N E K I N E

OJ

Generali Pono{ i Marnak saglasili su se da je situacija na Ko-sovu i Metohiji stabilna i bez incidenata. General Pono{ je izjavioda je na sastanku oceweno da je dosada{wa saradwa zadovoqavaju}ai da je dogovoreno da se ona u 2008. poboq{a.

– U tu svrhu svakog dana ve`bamo i obu~avamo na{e jedinice, nesamo jedinice Kfora ve} i druge bezbedonosne organizacije kao {tosu Kosovska policijska slu`ba i Unmik policija. Ali, mi ne moèmosve sami uraditi, tako da sam ve} nekoliko puta rekao da ra~unam naodgovornost svih lidera Kosova, bez obzira odakle dolaze, da preu-zmu inicijativu i da nam pomognu u na{oj dobroj voqi da obezbedimosigurnost za sve gra|ane Kosova – izjavio je general de Marnak.

Odgovaraju}i na pitawe novinara kako }e Vojska Srbije regao-vati u slu~aju eventualnih nemira na Kosovu i Metohiji, general-pot-pukovnik Zdravko Pono{ je rekao:

– To su pretpostavke i hipoteze {ta moè da se desi, ja sam re-kao da mi pratimo indikatore na terenu i reagujemo shodno wima.Imamo planove za razne situacije koje nisu vezane za politi~ke odlu-ke nego za posledice kakve te odluke mogu da proizvedu, ili za one ko-je mogu da budu izazvane na drugi na~in, ~ak i bez tih politi~kih odlu-ka. Zna~i, ne radi se o na{oj sposobnosti i mogu}nosti da to uradimokako vaqa s ove strane administrativne linije, a verujem i Kfor sadruge strane administrativne linije, to se uop{te ne dovodi u pitaweda li }e potreba za takvom reakcijom da se desi sutra ili za desetdana ili za tri meseca, ili kao {to je bilo 2004. a nije reagovanokako treba, to je drugo pitawe, mislimo da ovaj put ako se ne{to desia {to ima veze sa bezbednosti qudi i imovine, postoji spremnost isposobnost da se odgovaraju}e reaguje na to. Mislim da to ne trebada veèmo ni za bilo koji datum – naglasio je general Pono{.

O [ A I M A R N A K A U N I [ U

8

Januarsku platu profesionalni pripadnici Vojske Srbije primi}e ponovom Pravilniku o platama i drugim nov~anim primawima, koji jedoneo ministar odbrane 17. januara 2008. godine. Prvi deo januar-ske plate predstavqa}e akontaciju od 60 posto, dok }e kona~na pla-ta za januar biti obra~unata i ispla}ena po novom Pravilniku. Pla-

te pripadnika Vojske Srbije }e ovim – prvim u nizu pove}awa u ovoj godi-ni – biti uve}ane u proseku 17 posto neto, a planirano je da ukupno pove-}awe u ovoj godini bude u proseku 30-40 posto neto.

Uskla|ivawa primawa dràvnih slu`benika u Ministarstvu odbra-ne sa ostalim organima dràvne uprave ura|eno je uz wihovu decembar-sku platu.

Plate u Vojsci Srbije u pro{loj godini uve}ane su 3,2 posto u apri-lu i 4,2 posto u septembru.

Sa dràvnim sekretarom Aleksandrom Mi{~evi}em razgovaramo onovom Pravilniku i novinama koje on donosi.

Œ [ta je najva`nije u novim odredbama o obra~unu plata pripadni-ka Vojske Srbije?

Pove}awima u ovoj godini plateprofesionalnihpripadnika VojskeSrbije bi}euskla|ene saprimawima u drugimdràvnim organimaRepublike Srbije, a sa pove}awimaplaniranim u 2009. godini, vojnipoziv bi}e znatnoatraktivniji

ALEKSANDAR MI[ÊVI], DR@AVNISEKRETAR MINISTARSTVA ODBRANE

1. februar 2008.

VOJNI POZIVSVE ATRAKTIVNIJI

9

se za leta~ku, padobransku i ronila~kuslu`bu i za slu`bu uni{tavawa neek-splodiranih ubojnih sredstava. Ovi ko-eficijenti tako|e uslovqavaju razlikeu primawima koje mogu i}i i do 50 po-sto u istom ~inu.

Na ovaj na~in stimuli{e se rad ivrednuju rezultati. Novom organizaci-jom bi}e propisan ta~an broj mesta uokviru svakog ~ina, tako da ne}e mo}ida se napreduje samo po osnovu godinaprovedenih u slu`bi, nego na osnovu za-sluga i radnih rezultata.

I ako vojno lice ostaje na istompoloàju, ali ima vrlo dobre i odli~-ne ocene, posle odre|enog broja godi-na sti~e pravo na uve}awe koeficijen-ta po poloàju za 50 posto.

Œ Navedite neke karakteristi~neiznose novih plata vojnih lica?– Primera radi, najvi{a plata

pukovnika posle ovog januarskog uve-}awa moè dosti}i iznos od 84.709dinara, a prose~na pukovni~ka plataposle januarskog uve}awa iznosi}e71.947 dinara.

Sli~ne relacije vaè i za druge~inove. Tako na primer, najvi{a platapotpukovika posle januarskog uve}awabi}e 74.163 dinara, majora 65.058ili zastavnika prve klase 37.568 ivodnika 26.937 dinara.

S obzirom na profesionalizaci-ju vojske i potrebe za novim qudima iz-dvajam i plate profesionalnih vojni-ka. Posle januarskog pove}awa mla|ivodnik }e imati 24.134 dinara, dese-tar 22.568, a razvodnik 21.380, kojisada, pore|ewa radi, prima 16.213dinara. I za wih naravno vaì, kao iza sve druge, pove}awe ako su u jedini-cama specijalne namene ili vr{e spe-cifi~nu vojnu slu`bu.

Œ [ta mogu da o~ekuju civilna li-ca?– I civilna lica mogu da o~ekuju u

proseku gotovo ista pove}awa kao ivojna lica. Oni su kao i do sada razvr-stani u 14 grupa i devet platnih razre-da i zavisno od toga utvr|uje im se koe-ficijent.

Zaposleni sa visokom stru~nomspremom, na primer, u novembru suimali prose~nu platu 34.876 dinara, asada }e biti 43.783 dinara.

Na plate civilnih lica utica}eformacijsko mesto i ocena znatno vi-{e nego do sada. Tako da }e mo}i da na-preduju ~ak devet platnih razreda u od-re|enom vremenskom periodu i da pre-|u iz jedne grupe u drugu, odnosno dasredwa stru~na sprema dostigne koefi-cijent kao vi{a, a vi{a kao visoka.

Radenko MUTAVXI]

– Uslovi za novi obra~un steklisu se usvajawem Zakona o Vojsci koji jestupio na snagu 1. januara, {to kona~-no predstavqa realizaciju onoga {tosmo najavqivali tokom druge polovinepro{le godine.

Treba ista}i dobro planirawemenaxmenta Ministarstva odbrane idobar buxet Ministarstva za ovu godi-nu. Zna~ajan deo novog buxeta odnosi sena plate, ~ijem odre|ivawu se sada pri-stupilo na potpuno nov na~in, druga~i-jim vrednovawem odnosa prema poslo-vima i zadacima, zalagawa, rezultatarada, napredovawa u slu`bi… în }ebiti svakako jedan od elemenata zautvr|ivawe plate, ali }e na iznos zna-~ajnije uticati poloàj, funkcija i od-govornost, zatim uslovi rada, slu`be-na ocena… Tako da }e do}i do zna~aj-nih razlika u primawima, kako u istom~inu, tako i u situacijama kada recimoporu~nik na odre|enom formacijskommestu moè imati istu platu kao nekipotpukovnik, ili }e podoficir imatiplatu kao major. Toga do sada nije bilo,niti dovoqno konkurentnosti, stimula-cije da se napreduje u slu`bi, a ovajPravilnik upravo podsti~e kvalitet inagra|uje ga uve}awem plate.

Ovde èlim da istaknem da je radna novom Pravilniku bio zaista veli-ki posao i da je veoma kvalitetno ura-|en.

Œ [ta konkretno reguli{e noviPravilnik?– Novi Pravilnik reguli{e koe-

ficijente za obra~un plata, koji semnoè sa osnovicom koju utvr|uje Vla-da Srbije. Osnovica sada iznosi20.128 dinara sa pripadaju}im pore-zima i doprinosima, a Zakon o Vojscipropisuje da ona ne moè biti nià od75 posto od prose~ne mese~ne zaradepo zaposlenom u privredi RepublikeSrbije, prema kona~no objavqenom po-datku organa nadle`nog za poslove sta-tistike.

To se odnosi na vojna i civilnalica u Vojsci Srbije, a uskla|ivawaprimawa dràvnih slu`benika u Mi-nistarstvu odbrane sa ostalim orga-nima dràvne uprave ura|eno je uz wi-hovu decembarsku platu.

Konkretno, koeficijent za obra-~un plate vojnog lica sastoji se odosnovnog i dodatnog koeficijenta.Osnovni koeficijent ~ine koeficijen-ti prema poloàju i prema ~inu, a do-datni koeficiwent ~ine koeficijentiza posebne uslove i za specifi~nu voj-nu slu`bu. Dodatni koeficijent od 15do 25 posto ostvaruju vojna lica u jedi-nicama specijalne namene, a koefici-jent za specifi~nu vojnu slu`bu dobija

STAMBENI KREDITIMinistarstvo odbrane radi i na novom

programu stambenih kredita sa Nacionalnomkorporacijom za nacionalne kredite. Re~ jeo milijardi dinara koje je Vlada odvojila uokviru ovogodi{weg buxeta za subvencijustambenih kredita vojnim licima, odnosnozaposlenim u Vojsci Srbije.

O~ekuje se da to budu me|u najpovoqni-jim kreditima na trì{tu, sa najmawom ka-matnom stopom, sa {to duìm rokom otplate,da budu bez u~e{}a i da ih dobije vi{e hiqa-da qudi, koji }e kreditnu sposobnost mo}i dapove}aju udruìvawem sa drugim ~lanovimaporodice koji ostvaruju prihode. S obziromda ovaj program usvaja Vlada Srbije, o wemu}e se mo}i vi{e i detaqnije govoriti tek ka-da bude usvojen, a to se o~ekuje u naredna dvameseca.

Oni koji zbog zakonskih ograni~ewa nebudu obuhva}eni ovim programom mogu da o~e-kuju povoqne stambene kredite po osnovu dru-gog programa na kome se tako|e radi.

OSTALA PRIMAWAU Ministarstvu odbrane privodi se

kraju regulisawe ostalih primawa u VojsciSrbije, kao {to su dnevnice, nov~ana prima-wa vojnika, u~enika i studenata vojno{kol-skih ustanova, lica na stru~nom osposobqa-vawu za rezervne oficire, nadoknada za{kolovawe... Planira se i novo pove}aweUTS (uve}anih tro{kova stanovawa).

ISPLATA DUGAPENZIONERIMA

U Zakon o Vojsci unete su prelazne od-redbe kojima se predvi|a dono{ewe uredbekojom bi se izvr{ilo re{avawe pitawa ne-uskla|enosti vojnih penzija u periodu od2004. do 2007. godine.

Sada je dobra vest za penzionere da seo~ekuje dono{ewe uredbe Vlade Srbije kojombi se to pitawe re{ilo.

1. februar 2008.10

Sa stupawem na snagu novih zakona i uredbido}i }e do izmena i u oblasti vojnog penzijskogi invalidskog osigurawa. U javnosti su sepojavile mnoge dezinformacije i poluistine.Tema jeste sloèna, ali osnovna poruka vojnimpenzionerima glasi da nemaju nijedan razlogza zabrinutost. Evo za{to.

remena svekolikih dru{tvenih promena nikoga ne ostavqajuravnodu{nim, pogotovo ako uti~u na li~nu egzistenciju. Qudikoji su radni vek proveli kao aktivni pripadnici vojske steklisu svoje penzije i, narodski re~eno, od wih ìve. Naravno da

nije svejedno kolike }e biti, kako }e se uskla|ivati i da li ih ne{toeventualno ugroàva. Zato smo odgovore potraìli na pravom mestu.

Pukovnik Milojko Milovanovi}, direktor Fonda za socijalnoosigurawe vojnih osiguranika, obja{wava:

– Prema dokumentaciji iz decembra 2007. godine na{ fondima 51.884 korisnika, ~ija je penzija u proseku 30.377,19 dinara.Dono{ewem Zakona o ministarstvima, odredbom ~lana 15, oblastsocijalnog osigurawa vojnih osiguranika je u nadle`nosti Min-istarstva za rad i socijalnu politiku. Me|utim, sredstva za finan-sirawe tih prava planirana su Instrukcijom Ministarstvaodbrane u buxetu za 2008. godinu.

Tokom novembra i decembra pro{le godine uspeli smo da ure-dimo oko 47.000 re{ewa za lica kojima je profesionalna vojnaslu`ba prestala pre 1. avgusta 2004. godine. Po~ev{i od penzije zadecembar 2007. godine, koja se ispla}uje iz buxetskih sredstava, mismo za svako od 51.884 lica isplatili penzije u skladu sa Zakonom.Budu}i da je period od 1. avgusta 2004. godine obeleèn postojawemdve grupe korisnika vojnih penzija, Fond im nije isplatio 40 razli-ka po osnovu naknade za topli obrok i kori{}ewe godi{wih odmo-ra. To je posledica nedostatka planirawa sredstava u buxetu.

Stupawem na snagu Zakona o Vojsci Srbije (1. januar 2008),nadle`nost za re{ewe tog duga je na Vladi Republike Srbije, shodnouredbama ~lana 193, stav 2. Naime, Vlada je obavezna da u roku od

V

tri meseca od dana stupawa na snagu Zakona o Vojsci donese propisiz svoje nadle`nosti o modalitetu vra}awa duga. S tim u vezi, javnost}e biti blagovremeno informisana – kaè pukovnik Milovanovi}

[ta vojni penzioneri mogu o~ekivati ove godine?– Ono {to je sada izvesno, planirana su sredstva u okviru sis-

tema odbrane i mi }emo ispla}ivati penzije u skladu sa Zakonom, stim {to }e daqe uskla|ivawe wihovog rasta biti na na~in i u pro-centima kako je to u Republici Srbiji, odnosno u skladu sa Zakonomo penzijskom i invalidskom osigurawu Republike Srbije. To zna~i da}e se uskla|ivati dva puta, prvog aprila i oktobra, 75 odsto u odno-su na porast tro{kova ìvota i 25 procenata u odnosu na porastprose~ne plate u Republici Srbiji. Dakle, nema nikakvog razlogaza zabrinutost – nagla{ava pukovnik Milovanovi}.

Svim na{im penzionerima usaglasili smo primawa, a razlike}e im biti ispla}ene na na~in kako to odlu~i Vlada. Za ovu godinuplanirana su sredstva u buxetu. Ministarstvo odbrane ih je plani-ralo kao svoja sredstva. – zakqu~uje pukovnik Milovanovi}.

\or|e Stoji}, diplomirani pravnik, rukovodilac referata zapravila i propise, obja{wava neke nedoumice koje su se pojavile ujavnosti.

– S dono{ewem Zakona o Vojsci odvojen je sistem penzijskog iinvalidskog osigurawa od, uslovno re~eno, profesionalne vojneslu`be. Parametri i elementi koji su pratili primawa aktivnihpripadnika vojske i vojne penzije su odvojene. Sistem uskla|ivawavojnih penzija i}i }e po civilnim propisima i ne prati vi{e rastplata aktivnih pripadnika. To je u su{tini jedina novina. Mo`dakod dela vojnih penzionera postoji bojazan da }e to za wih bitinepovoqnije, {to nije ta~no. Najnovija najava solidnog rasta civil-nih penzija zahvati}e i vojne penzionere. Isto tako, postoje pri~e onekakvom smawewu vojnih penzija, {to tako|e moramo demantovati.Plod su nedovoqne informisanosti i proizvoqnih tuma~ewa.

[ta moèmo o~ekivati u budu}nosti?– Re{ewa koja se ti~u budu}eg statusa bi}e predmet izmena i

dopuna civilnog Zakona o penzijama i invalidskom osigurawu –glasi kratak odgovor.

B. KOPUNOVI]

V OJ N E P E N Z IJ E

AKTUELNO

NEMA RAZLOGAZA ZABRINUTOST

Sni

mio

D.BA

NDA

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Za Dan Armije,daleke 1983. godine,napisao sam tekst,moglo bi se re}idramski monolog oizvesnom vojnikuDragoqubu. To jebila pomalo{eretska pri~a o regrutu, seoskommangupu, koji u vojsci vozi BOV na ve`bi„Jedinstvo 83“. Ali ba{ tada, kad po~iwu najve}imanevri te godine, i to na Krivolaku,Dragoquba pozivajuod ku}e na svadbubrata od stricaRadojka. [ta mislite,{ta je izabrao?Svadbu ili ve`bu?Pa ve`bu, naravno,tada{wa vrednosnamatrica nijedopu{tala pomisaona ne{to drugo, jer je vojnikDragoqubnezamenqiv uborbenom vozilu.

B

11

USPOMENEVOJNIKA DRAGOQUBA

K

U

Autor je komentator lista „Politika“

a{ se dobro sna{ao Rado{ Baji}: pi{e, glumi ireìra. Morava je vrelo bodrog duha, u woj sevekovima bawaju dobri qudi. Ta reka hrani i

plavi, ponekad davi, donosi prinos, radost i blato,kako kome. Ali, niko ne moè da na{kodi na{em Mo-ravcu kao on sam. Selo gori, a baba...! Rado{ kaèda se ~e{qa. Pa dobro, neka joj bude, ima prava daraspolaè svojim vremenom. Ako je ve} postigla dapostane baba, neka pravi frizuru. Moè joj se.

Na{ Rado{ je postao Rada{in. Nekada je bio Se-kula, malerozni seqak kome se „tikaju“ ène. Igrao jezaverenika u „Sarajevskom atentatu“, i lepo otpevaoparodiju na pesmu „Duwe ranke“. Monodrama „Led“ jemo`da za~etak Rada{ina, u woj glumac (i pisac) jadiku-je i raduje se povodom seqakove sudbine. Ne zna se {tamu je pre~e: da kona~no ode na letovawe, da se „osoli“na siwemu moru, ili da spasava letinu od grada, tojestleda. A led se pojavi usred leta, kad-tad! Samo da biojadio budu}eg Rada{ina, i omeo ga da se pokaè soj-kama na Lapadu. Ili u Roviwu, sad je svejedno.

Ali ovo nije pri~a o Rada{inu, mada bi moglada bude. Taj ~ovek rukuje ma{inama, eksplozivom, ka-~i se kao ma~or po terasama, mogao bi u „svakem tre-nutku da zaroni u Morave!“. Ipak je ovo novinsko{tivo posve}eno vojniku Dragoqubu.

Za Dan Armije, daleke 1983. godine, napisao samtekst, moglo bi se re}i dramski monolog o izvesnomvojniku Dragoqubu. To je bila pomalo {eretska pri~ao regrutu, seoskom mangupu, koji u vojsci vozi BOV (bor-beno oklopno vozilo) na ve`bi „Jedinstvo 83“. Ali,ba{ tada, kad po~iwu najve}i manevri te godine, i tona Krivolaku, Dragoquba pozivaju od ku}e na svadbubrata od strica Radojka. Pazi, molim te!

[ta mislite, {ta je izabrao Dragoqub? Svad-bu ili ve`bu? Pa ve`bu, naravno, tada{wa vredno-sna matrica nije dopu{tala pomisao na ne{to drugo,jer je vojnik Dragoqub nezamenqiv u borbenom vozi-lu. Bilo bi po{teno re}i da poru~nik Joè Podlip-nik (tako se zvao komandir iz pri~e) nije ni pomislioda pusti Dragoquba u Mali Drenovac, tojest rodnoselo. Dok se ne zavr{i stvar, je l’, a tada je za svad-bu ve} dockan, a za kr{tewe nije.

Na sve~anoj „muzi~ko-scenskoj“ priredbi u Sko-pqu, vojnika Dragoquba je „igrao“ Rado{ Baji}. I totako sjajno da je bio zvezda dana i ve~eri. Vojnik poimenu Dragoqub postao je najpoznatije moravsko voj-no lice u Makedoniji.

asnije sam napisao jo{ nekoliko „doìvqaja“moga junaka osamdesetih, naravno za Rado{a Ba-ji}a. I on je igrao Dargoquba po kasarnama JNA,

kao saètu monodramu. Kasnije je, smatraju}i da mi jenaporno da stalno dopisujem i {aqem nove doìvqa-je tog borca, po~eo da pi{e sam. Moram da priznamda to nije bilo lo{e, i nisam mu zamerio. Ostalismo prijateqi do dana{weg dana, mada se od pojaveRada{ina nismo ~uli.

Godinama posle sredine osamdesetih nisam sre-tao svog vojnika Dragoquba, tojest Rado{a. êsto sammislio o junaku koga sam stvorio kao saètu sliku nadei stradawa koje je tek sledilo. Ve`ba i svadba, samo

su bile fantazmagori~ni nagove{taj velikih nesre}a.Sve ono u {ta je verovao Dragoqub nestalo je.

Moj vojnik Dragoqub je mobilisan, odveden daspasava ono {to nije do wega, i {to daleko nadilaziwegove mo}i, a da napu{ta sve {to se ti~e li~nogoptstanka: wivu i avliju, da se iznova navikava na dr-àve za koje nije verovao da su mogu}e. Sve {to je znaokad je krenuo u „jenea“ ~inilo mu se ve~nim. Sve {to jeizgledalo nepromenqivo, vi{e se ne prepoznaje.

Jednog subotweg popodneva, u novembru ‘99.sreo sam svog vojnika Dragoquba, tojest Rado{a Ba-ji}a li~no, negde ispred ku}e Krsmanovi}a u centruBeograda. Skoro isti, samo malo krupniji. Jedno vre-me, dakle „nije pazio na linije“, {to je za formu sva-kog rezerviste pogubno. Ali dobro mu ide, sve ide do-bro osim odbrane zemqe.

U tom smislu Dragoqub je pomalo rezigniran.Izgubio je deo pobedni~kog pouzdawa. Misli da senismo potrudili oko saveznika, nego da smo, kad jebilo „najrutavije“ i{li prangijama na a`daje. Tuklisu nas ko cigane u bostanu, a mi nismo stigli ni dauteknemo. Gde }e{ od sebe, taki smo, a?

niforma koju je nosio „u rezerve“ omalila muje. Maskirnu bluzu je vukao po wivama dok senije izlitila, smawila i raspala. Dvaput su mu

kontrolisali opremu, i uvek je imao od koga da pozaj-mi i prikaè. A posle su digli ruke od wega.

Brat od ~i~e, Radojko, koji se ènio ‘83. usredve`be „Jedinstvo“, pokazao se nesposobnim za vojsku.Gluv od ro|ewa, tojest od streptomicina, jedva ~ujenarodno kolo na seoske igranke. A wegov sin sluìocivilni vojni rok u Etnografskom muzeju.

Rezervista Dragoqub se ~udi, ali {ta }e. „Voj-nik u muzeju, to moè, al’ posle, kad u|e u istoriju!“

Te{ko je, kaè veteran Dragoqub, sin nagluvogRadojka da u|e i u poqoprivredu, a nekmoli u istori-ju. Moj junak iz osamdeset i tre}e nije uveren da jemogu}a vojske bez regrutacije: „Pa, mene su praviliispratnicu tri dana, {ta }e vojska sama, sa obi~nimprofesionalcima?“

Moja obja{wewa koja polaze od sasvim novog po-liti~kog i bezbednosnog ambijenta, ne doti~u Dragoqu-ba. Ostao je u pro{lom veku, drmaju ga sredwe godine iostaci jugonostalgije. U svom BOV-u on je branio sve,od Triglava do \ev|elije. Sve {to je branio na ve`bi,u pesmi i politi~koj nastavi, sada je u inostranstvu.Posebno poru~nik Podlipnik, koji u Seàni, u Evrop-skoj uniji, ima svoj servis za prodaju automobila. ûjuse ponekad. Nikada se nisu popreko pogledali.

Davno iza{ao iz tesne uloge vojnika Dragoqu-ba, Rado{ Baji} danas pazi Moravu od svih, pa kad-kad i od sebe samog. Nekada je rasipao rodoqubqe,danas su mu dosta {qiva i reka. Zato se baba takodobro doteruje.

„Tata, tata, je l’ se ono ~ika Rada{in sprema dabaci dinamit u Morave, je l’ tako?!”

„Tako je, sine Dragane!“

1. februar 2008.

Na sve~anosti su uru~enatradicionalna priznawa kojaNovinski centar svake godine

dodequje najuspe{nijemnovinaru i saradniku

magazina „Odbrana” isportistima Vojske Srbije.

Ove godine prvi put jedodeqena i novinarska

nagrada „Ivan Markovi}”.

UDomu Vojske u Beogradu 24. januara sve~ano je obele`en danNovinskog centra „Odbrana”, jedinog vojnog magazina u Sr-biji. Istovremeno, 24. januar je i dan vojne {tampe, kada je1879. godine objavqen prvi broj „Ratnika“, ~ije tradicije„Odbrana” nastavqa. Pored ministra odbrane Dragana [utanovca i zamenika

na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikaMiloja Mileti}a sa saradnicima, sve~anosti su prisustvovali ipredstavnici jedinica, komandi, ustanova i preduze}a sa kojimasu urednici, novinari i saradnici magazina „Odbrana“ tokomprotekle godine sara|ivali, informi{u}i javnost o svim zbiva-wima u oblasti bezbednosti.

Pozdravqaju}i goste na sve~anosti Novinskog centra „Odbra-na” direktor Centra i glavni i odgovorni urednik istoimenog maga-zine potpukovnik Slavoqub Markovi} rekao je da su u proteklomjednogodi{wem periodu zaposleni ostvarili najve}i deo svojihobaveza i tako ispunili obe}awa data po~etkom 2007. godine.

– Redovno obave{tavaju}i vojnu i drugu zainteresovanu jav-nost o svim najva`nijim zbivawima u Ministarstvu odbrane, Voj-sci i celokupnom sistemu odbrane i bezbednosti, mi smo u novi-ni, iz broja u broj, ostvarivali odgovornu funkciju informisa-

VA@NA INF

U FOKUSU

Ratku Femi}u, prvom dobitniku nagrade „Ivan Markovi}” priznawe je uru~io ministar Dragan [utanovac

Najuspe{nijem saradniku majoru mr Slavi{i Vla~i}u nagradu je uru~iopotpukovnik Slavoqub Markovi}

Najboqa sportska ekipa sa general-potpukovnikom Milojem Mileti}em

13

dodeqena novinarska nagrada „Ivan Markovi}”, koja nosi imeprerano preminulog vojnog novinara i urednika u „Narodnoj ar-miji“ i „Vojsci“. Priznawe „Ivan Markovi}“ dodequje se za naj-boqi novinarski rad o sistemu odbrane u doma}im pisanim ielektronskim medijima u proteklom jednogodi{wem periodu.

@iri kojim je predsedavao Ivan Matovi}, nekada{wi glavnii odgovorni urednik „Narodne armije”, a u kojem su bili jo{ drDragana Be~ejski-Vujaklija, vanredni profesor Fakulteta organi-

O B E L E @ E N D A N N O V I N S K O G C E N T R A „ O D B R A N A ”

wa o jednoj tako zna~ajnoj dru{tvenoj oblasti. Uz to, ve}a pa`wapoklowena je i sajtu Ministarstva odbrane i Vojske, {to je re-zultiralo i vi{estrukim pove}awem pristupa tim prezentacija-ma. Sajt Vojske je redizajniran, uskoro }e to biti i sajt Mini-starstva odbrane, na kome se broj dnevnih informacija stalnopove}ava, tako da o~ekujemo wihovu jo{ ve}u popularnost.

Tokom pro{le godine pove}ali smo i tira` magazina „Od-brana”, {to svedo~i o pove}anom interesovawu vojne javnostiza teme kojima smo poklawali pa`wu. To nas, naravno, nije izne-nadilo, jer smo pisali o onome {to pripadnike Vojske najvi{e izanima. Na stranicama „Odbrane” na{le su se teme o stambe-nom zbriwavawu zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci, oreorganizaciji i formirawu brigada, o centrima za obuku, osvim sistemskim i statusnim pitawima re{avanim tokom prote-klog perioda. Time smo, na najboqi na~in, ispunili obe}awa da-ta pro{le godine, {to nas obavezuje na jo{ uporniji rad u na-rednom periodu. Slede}e godine o~ekuje nas obele`avawe 130godina od pokretawa „Ratnika”, vojnog lista ~ije tradicije na-stavqamo – istakao je potpukovnik Slavoqub Markovi}.

NAGRADA „IVAN MARKOVI]”Na sve~anosti su uru~ena tradicionalna priznawa koja ko-

lektiv svake godine dodequje najuspe{nijem novinaru, saradnikui najboqim sportistima Vojske Srbije. Tom prilikom, prvi put je

FORMATIVNA KARIKA

Najuspe{nijem novinaru Miri [vedi} priznawe je uru~io kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}

Dejanu Risti}u specijalno priznawe uru~io je Radenko Mutavxi}

U FOKUSU

14

ODGOVORNA FUNKCIJAZaposlenima u Novinskom centru „Odbrana“ jubilej je ~e-

stitao ministar odbrane Dragan [utanovac, isti~u}i da ostva-rivawe zna~ajne dru{tvene funkcije, kakva je informisawe jav-nosti o sistemu bezbednosti, podrazumeva visok stepen odgo-vornosti.

– Magazin „Odbrana“ predstavqa ~asopis koji se na na-{im prostorima najkompleksnije bavi sistemom odbrane i uop-{te bezbedno{}u. Od po~etka sam insistirao da verujemo u bu-du}nost „Odbrane“, da verujemo da moèmo da joj pove}amo itira` i ~itanost, da moèmo da pravimo boqe priloge, otvori-mo naslovne strane i za obi~nog vojnika i da tako, jo{ boqe,promovi{emo vojni poziv i ceo sistem odbrane – istakao je mi-nistar [utanovac.

ni” tokom pro{le godine – o srpskim vojnim memorijalima u zemqii svetu, Lamartinovim spisima o Srbima i prikaz dnevni~kih be-le{ki holandskog ratnog hirurga Arijusa Tinhovena.

Po obi~aju, nagra|eni su i najuspe{niji sportisti Vojske Sr-bije u protekloj godini. @iri, s proslavqenim rukometa{em Nena-dom Peruni~i}em na ~elu, opredelio se za starijeg vodnika IgoraVukovi}a, vrhunskog orijentirca, osvaja~a Kupa i dràvnog prvaka utom zanimqivom i veoma zahtevnom sportu. Za najboqu sportskuekipu u 2007. godini ìri je proglasio Streqa~ku druìnu „Akade-mac”, {ampione Srbije i rekordere u ga|awu iz pi{toqa velikogkalibra. To priznawe oni su zasluìli i brane}i boje na{eg timana êtvrtom svetskom vojnom prvenstvu u Indiji.

Specijalna priznawa dobili su stariji vodnik Irena Ogwa-novi}, pripadnica Garde i najboqi strelac me|u damama u Vojsci, istariji vodnik prve klase Goran Todorovi} iz 63. padobranskog ba-taqona. Poznata je wegova sr~anost, jer posle povrede na obuci ivezanosti za invalidska kolica, ~vrsto veruje u svoj oporavak, asredinom juna pro{le godine, u tandemu s instruktorom Sa{om Jo-ji}em izveo je padobranski skok i tako postao prvi srpski padobra-nac – paraplegi~ar. Za to herojsko delo Vazduhoplovni savez Srbi-je dodelio mu je posebnu plaketu.

Na kraju sve~anosti uru~ena su priznawa jedinicama i usta-novama s kojima je u protekloj godini ostvarena zapaèna sarad-wa. Dobitnici su Prva i Tre}a brigada Kopnene vojske, Vojnoteh-ni~ki institut, Sektor za letna ispitivawa Tehni~kog opitnog cen-tra i Centralni dom Vojske Srbije.

U umetni~kom programu nastupili su Bora Dugi} i Aleksan-dar Vasi}, a voditeq je bio glumac Vuk Kosti}.

Du{an GLI[I]Snimili Goran STANKOVI] i Jovo MAMULA

zacionih nauka, Qubodrag Stojadinovi}, komentator „Politike” ikolumnista na{eg lista, Sr|an Predojevi}, urednik Jutarweg pro-grama RTS, i pukovnik Rade Karan iz Uprave za odnose sa javno-{}u, odlu~io je da prvi laureat novinarske nagrade „Ivan Marko-vi}” bude Ratko Femi}, za tekst „Transparentnost i promena imi-xa Vojske Srbije”, objavqen u listu „Danas” 15. februara 2007.Nagradu Ratku Femi}u uru~io je ministar Dragan [utanovac, isti-~u}i pri tom wegovo kontinuirano i kriti~ko pra}ewe rada Mini-starstva odbrane i reforme sistema odbrane.

PRIZNAWA NAJUSPE[NIJIMAZa najuspe{nijeg novinara „Odbrane” u 2007. godini kolegi-

jum glavnog i odgovornog urednika proglasio je Miru [vedi}, ured-nicu specijalnog priloga „Arsenal”, koji je nai{ao na veliku pa-`wu i interesovawe javnosti.

– Svojim dugogodi{wim uredni~kim i autorskim pregnu}em,Mira [vedi} je dala izuzetan doprinos pra}ewu razvoja sredsta-va naoruàwa, wihovih modifikacija i inovacija, ali i mnogo-brojnih zbivawa u jedinicama i ustanovama Vojske, koje je, kao re-porter, pratila – istakao je, predaju}i nagradu, na~elnik Upraveza odnose sa javno{}u kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}.

Za najuspe{nijeg saradnika magazina progla{en je major mrSlavi{a Vla~i}. Wegovi prikazi najnovijih borbenih aviona kojeproizvode lideri vojne industrije u svetu, zatim modernizacije va-zduhoplovstava stranih armija i razvijawa vi{enamenskih leteli-ca, zapaèni su prilozi u magazinu „Odbrana“, koje prati i stru~-na javnost ali i {ira ~itala~ka publika.

Specijalno priznawe za kvalitetnu saradwu u 2007. godinipripalo je Dejanu Risti}u, savetniku u Ministarstvu rada i soci-jalne politike, za ~etiri specijalna priloga objavqena u „Odbra-

REALNA SLIKAêstitaju}i Dan NC „Odbrana” kapetan bojnog broda Pe-

tar Bo{kovi}, na~elnik Uprave za odnose s javno{}u, istakaoje da magazin zauzima va`no mesto u sistemu informisawajavnosti o zna~ajnim pitawima iz oblasti odbrane i bezbed-nosti.

– Novi menaxment Ministarstva odbrane uspeo je u svo-jim nastojawima da poboq{a sliku Vojske u medijima i javno-sti. Tome je na svoj na~in doprineo i magazin „Odbrana” kojije pro{le godine citiran neuporedivo vi{e nego ranijih go-dina. Mediji su doneli vi{e od dve hiqade priloga o Vojsci,od kojih je ~ak 90 odsto verno prikazalo zbivawa o kojima sunovinari izve{tavali. Time je stvorena znatno realnija sli-ka o Vojsci od one koju smo zatekli pre nekoliko godina – is-takao je kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}.

1. februar 2008.

Najboqi sportista stariji vodnik Igor Vukovi} sa rukometa{emNenadom Peruni~i}em

Stariji vodnik Irena Ogwanovi}, stariji vodnik prve klase Goran Todorovi} i general-major Vidosav Kova~evi}

15

POMO]NIK MINISTRA SPASOJEVI]SA VOJNIM IZASLANICIMAPomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spasojevi}

sastao se, 25. januara, u Diplomatskom klubu u Beogradu sa pred-stavnicima Asocijacije vojnih izaslanika akreditovanim u Srbi-ji. Tom prilikom, on ih je informisao o radu Sektora za politikuodbrane i prioritetima u ovoj godini. Poseban naglasak stavioje na predstoje}u reorganizaciju Ministarstva, nastavak i daqirazvoj me|unarodne vojne saradwe, te na investirawe u vojnu ba-zu Cepotina. Spasojevi} je posebno naglasio i usvajawe standar-da PPBI, koji omogu}avaju savremeni na~in planirawa i buxeti-rawa u sistemu odbrane.

Na~elnik Sektora za politiku odbrane analizirao je i bez-bednosnu situaciju u regionu, koju je ocenio kao stabilnu. Osvr-nuo se i na mogu}i uticaj budu}eg statusa Kosova i Metohije nabezbednost u regionu i ulogu Ministarstva odbrane i Vojske Sr-bije u re{avawu tog politi~kog procesa. On je istakao da je sa-radwa sa Kforom dobra i da se o~ekuje da takva i ostane.

– înimo sve da ispunimo na{e me|unarodne obaveze, {tose odnosi na po{tovawe Rezolucije 1244 i na Kumanovski spora-zum. Posebno je va`na bezbednost svih civila – rekao je Spasoje-vi}.

Pomo}nik ministra za politiku odbrane obavestio je pri-sutne i o merama koje Ministarstvo preduzima radi poboq{awasocijalnog poloàja pripadnika Ministarstva odbrane i VojskeSrbije. S. \.

POSETA DELEGACIJE GENERAL[TABANACIONALNE ODBRANE GR^KE Pomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spasojevi}

primio je 29. januara delegaciju General{taba Nacionalne od-brane Gr~ke, koju je predvodio direktor Direktorata za me|una-rodne odnose komodor Atanasios Gjokas.

Delegacija je boravila u poseti Ministarstvu odbrane Srbi-je radi unapre|ewa bilateralne vojne saradwe. Tim povodom, na-kon razgovora sana~elnikom Upra-ve za me|unarod-nu vojnu saradwuMiloradom Pe-ri}em, potpisanje Plan saradweza 2008. godinu.

[kolovawekadra, zajedni~kaobuka specijal-nih snaga, u~e{}ena{ih predstav-nika na ve`bama OS Gr~ke u svojstvu posmatra~a i saradwa uoblasti veze i informatike, teì{ta su bilateralne vojne sa-radwe u narednom periodu.

DU[AN SPASOJEVI]U POSETI NEMA^KOJ Pomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spasojevi}

sa saradnicima boravio je, od 29. do 31. januara, u zvani~noj po-seti Saveznoj Republici Nema~koj. Poseta je realizovana u skladusa Planom bilateralne vojne saradwe sa Nema~kom za 2008. go-dinu, a radi unapre|ewa me|unarodne vojne saradwe i preno{e-wa stavova Vlade Republike Srbije u vezi sa re{avawem pitawastatusa Kosova i Metohije i evropskih integracija na{e zemqe.

U toku posete pomo}nik ministra za politiku odbrane sa-stao se sa dràvnim sekretarom Ministarstva odbrane Nema~keRidigerom Volfom i sa predstavnicima Kabineta kancelara iMinistarstva spoqnih poslova.

M I N I S TA R [ U TA N O VA C U K R A G U J E V C U

NOVI POSAO „ZASTAVA ORU@JA”Ministar odbrane Dragan [utanovac, sa saradnicima, 30.

januara boravio u Kragujevcu gde je posetio fabriku „Zastavaoru`je” i razgovarao sa direktorom fabrike Radetom Gromovi}emi predsednikom sindikata oruàra Jugoslavom Risti}em.

– Imamo lep povod za posetu oruàrima. Ju~e je deo novca izugovora sa Irakom legao na ra~un SDPR-a i ja o~ekujem da }e na

taj ra~un u toku slede}e nedeqe le}i i deo avansa koji se odnosina proizvodwu pi{toqa CZ-99, a koji treba da budu izvezeni uIrak – rekao je ministar [utanovac. On je istakao zadovoqstvougovorenim poslom i naglasio da }e, zahvaquju}i tome, linija kojaproizvodi pi{toqe CZ-99 biti uposlena prakti~no godinu dana.

Ministar odbrane je rekao da je u vremenima kada je oru-àrima bilo mnogo teè bio uveren da oni imaju dobar proizvodi da imaju {ansu da odgovaraju}om politikom postignu da namenskaindustrija uti~e na smawewe deficita u platnom bilansu zemqe.On je rekao i da je na sastanku sa rukovodstvom fabrike razgova-rao o vi{ku kadra, te da su rukovodstvo i sindikat svesni da sebroj zaposlenih mora prilagoditi potrebama. S druge strane, [u-tanovac o~ekuje da ove godine gotovo svi kapaciteti fabrike buduuposleni.

Na kraju posete Kragujevcu ministar odbrane Dragan [u-tanovac je obi{ao i Tehni~ki remontni zavod, gde se informisao otrenutnom stawu u poslovawu te ustanove, koja, pored ostalih do-brih poslovnih rezultata, ima i delaboraciju 1,4 miliona protiv-pe{adijskih mina. A. A.

Sni

mio

D. B

AN

DA

DELEGACIJA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE POSETILA VMAVisoka delegacija Svetske zdravstvene organizacije, koja bo-

ravi u na{oj zemqi pod pokroviteqstvom Ministarstva zdravqa Re-publike Srbije, posetila je 29. januara Vojnomedicinsku akademiju.

^lanove delegacije primio je na~elnik VMA general-majorprof. dr Miodrag Jevti} i informisao ih o organizaciji rada naVMA. Tom prilikom, eksperti Svetske zdravstvene organizacijeposetili su Nacionalni centar za kontrolu trovawa i sagledalikapacitete u oblasti prevencije i zbriwavawa posledica hroni~-nih ekspozicija hemijskim materijama, profesionalnih trovawa,te unapre|ewa za{tite ìvotne sredine i zdravqa qudi.

Dogovoreni su konkretni modaliteti i dinamika daqeg una-pre|ewa saradwe VMA i Svetske zdravstvene organizacije.

1. februar 2008.16

Izgradwa staja}e vojske,zapo~eta formirawem gardekwaza Milo{a 1830. godine,ozna~ila je prekretnicu urazvoju srpskih oruànihsnaga. Umesto narodne vojske,~esto pot~iwene lokalnimvo|ama i vojvodama, ubrzanose razvijala nacionalna,oslobodila~ka vojska.

Moderna srpska dràva i wena vojska nastale su u toku Prvog srpskogustanka, posle vi{evekovne otomanske okupacije. Zbog nepodno{qivogstawa u Beogradskom pa{aluku, posle priprema za otpor i iznenadnogpogubqewa srpskih lokalnih prvaka, poznate se~e knezova, na Sretewefebruara 1804, u selu Ora{ac podignut je ustanak na ~ijem je ~elu sta-

jao \or|e Petrovi}, Kara|or|e. Ustanici su uspeli da svojom akcijom oslo-bode ve}i deo pa{aluka, dana{wu centralnu Srbiju i da odbiju vi{e tur-skih pohoda u bitkama na Ivankovcu 1805, Deligradu i Mi{aru 1806, te dakrajem iste godine zauzmu i Beograd. U daqem razvoju ustanka, uspostavqenesu ustani~ka dràvna organizacija i regularna vojska. Do kona~nog slomaustanka, srpska ustani~ka vojska bila je angaòvana u operacijama za{titei {irewa oslobo|ene teritorije i zajedni~koj vojnoj kampawi sa ruskimsnagama u isto~noj Srbiji. Velika turska ofanziva 1813. godine dovela jedo sloma ustanka. Turske snage ponovo su uspostavile raniju upravu, uz ne-vi|eni teror nad stanovni{tvom. Ovakav odnos i ponovna okupacija dovelaje do Drugog srpskog ustanka, na Cveti, aprila 1815. godine. Vo| ovog ustan-

R A Z V O J S R P S K E V O J S K E O D 1 8 0 4 . G O D I N E

OD USTANI^KE GERILEDO MODERNE VOJSKE

OD

BR

AN

A

17

na ostatku brodovqa i dobrog dela qudstva austrougarske morna-rice. U organizaciju su uvedene i armijske oblasti i ve}i broj no-vih divizijskih oblasti, koje su premreìle teritoriju nove drà-ve. Vojska je tokom dvadesetih godina bila oslowena na Francu-sku, kao glavnog politi~kog i tehnolo{kog saveznika. U okviru Ma-le antante, razvijana je vojna saradwa sa êhoslova~kom i Rumu-nijom, kako bi se osujetile namere poraènih susednih dràva.Tridesete godine donose okretawe prema Velikoj Britaniji i Ne-ma~koj i razvoj doma}e vazduhoplovne industrije koja je uticala napove}awe ovog tada{weg roda vojske do nivoa savremenih evrop-skih vazduhoplovstava. Ovaj period doneo je i zna~ajnije unutra-{we tenzije na politi~kom i nacionalnom planu, ali i rast komu-nizma u ilegali, {to }e doìveti svoju krvavu kulminaciju u tokuDrugog svetskog rata.

APRILSKI RATSile osovine napale su Kraqevinu Jugoslaviju 6. aprila

1941. godine. Otpor jugoslovenske vojske bio je sr~an na pojedi-nim pravcima napredovawa agresora, a posebno se herojski po-nelo vazduhoplovstvo brane}i Beograd. Ipak, usled prevelikesnage agresora, problema u mobilizaciji i organizovawu otpo-ra, te formirawa marionetske nezavisne hrvatske dràve kojaje uticala na slom fronta u svim krajevima sa hrvatskim sta-novni{tvom, jugoslovenska vojska je kapitulirala posle samo 11dana borbe. Deo wenih pomorskih i vazduhoplovnih snaga uspeoje da se izvu~e na Bliski istok i nastavi borbu u okviru britan-ske vojske. Mawi deo kopnenih snaga i àndarmerije nastavio jeaktivnosti u ilegali u Srbiji. Ove snage nazvane su Jugosloven-ska vojska u otaxbini, a poznate su i kao ravnogorci ili ~etni-ci. Sa druge strane, posle napada na SSSR, do tada ilegalnaKomunisti~ka partija Jugoslavije izlazi iz gradova i organizujepartizanske odrede sa kojima zapo~iwe po zapadnoj i central-noj Srbiji oruàne aktivnosti.

U toku leta 1941. godine, po okupiranoj Srbiji stvaraju sevojni ~etni~ki odredi, koji od kraja avgusta te godine zajedno sapartizanskim odredima (Narodnooslobodila~ka vojska Jugosla-vije) u~estvuju u ustanku protiv nema~ke okupacije. Posle nema~-kih represalija dolazi do sukoba ravnogoraca i partizana satrajnim posledicama u vidu gra|anskog rata pod okupacijom.Usledila je nema~ka ofanziva i slom ustanka u Srbiji, decem-bra 1941. Partizanske snage }e biti proterane iz Srbije svedo leta 1944. godine, a deo ravnogorskih snaga od kraja 1942.godine revitalizuje svoju aktivnost u Srbiji protiv okupatora ikvislinga da bi u prole}e 1944. bile dominanta snaga u Srbiji.U isto vreme u Srbiji su organizovane oruàne snage srpskevlade, Srpski dobrovoqa~ki korpus, Srpska dràvna straà itakozvani legalizovani ~etnici sa zadatkom borbe protiv par-tizanskih i ravnogorskih snaga. Specifi~an zna~aj JVuO imalaje u za{titi srpskog stanovni{tva na teritoriji marionetske

ka bio je Milo{ Obrenovi}. U vi{e bojeva, srpske ustani~ke sna-ge su ponovo oslobodile ve}i deo Srbije, osim Beograda i neko-liko utvr|enih gradova. Posle ovoga do{lo je do kompromisnogmira, te je u slede}ih petnaest godina, do kona~nog priznavawaautonomije Beogradskog pa{aluka, postepeno izgra|ivana samo-stalna i od turske vlasti autonomna dràvna organizacija.

IZGRADWA STAJA]E VOJSKEPored ose}aja dràvnosti, u ustani~kim godinama ste~ena su

i zna~ajna vojna iskustva. Ve} 1825. prvi put se prikupqaju vojnosposobni mladi}i za li~nu za{titu kwaza Milo{a. FormirawemGarde na \ur|evdan 1830. zapo~ela je izgradwa staja}e vojske,{to je bilo olak{ano i okolno{}u da je Srbija dobila autonom-nost iste godine. Nakon toga, formirane su pojedine ustanove, a uvreme vlade kwaza Mihajla stvorena je i narodna vojska i uvedenaop{ta vojna obaveza. Srpska vojska u~estvovala je u ratovima pro-tiv Turske (1876–78) kada je oru`jem izvojevana potpuna nezavi-snost i pro{irewe teritorije. Potom je uvedena staja}a vojska,rezerva sastavqena od tri poziva prema godi{tima, koju su po~elida opremaju savremenim naoruàwem.

Razoruàwe narodne vojske koje je sproveo kraq Milan, pra-}eno neuspelom Timo~kom bunom 1883, negativno se odrazilo nakratkotrajni rat sa Bugarskom, u kome je Srpska vojska pretrpelaporaz. Ipak, vojska je bila u svom usponu, koji se ogledao u usavr-{avawu organizacije, nabavci savremenog naoruàwa i sve bo-qem dru{tvenom profilisawu. Srpska vojska je posebno dobilana zna~aju dok je wom rukovodio kraq Milan, kao komandant Aktiv-ne vojske 1897–1900. Va`nu ulogu odigrala je i u promeni dina-stije u Srbiji u majskom prevratu 1903. godine.

Srpska vojska je vodila dva balkanska rata (1912–1913) iznatno iscrpqena u{la u Prvi svetski rat 1914. godine. Ipak,weni sastavi izvojevali su va`ne vojne pobede u bitkama na Ceru,Kolubari i na Drini 1914. godine. Te bitke su postale deo nacio-nalnog mita i istorije, ali i vrlo va`ne savezni~ke pobede. Poslezdruène nema~ko-austrougraske ofanzive i neo~ekivanog ulaskaBugarske u rat, do{lo je sloma u jesen 1915. i velikog povla~ewasrpske vlade sa kraqem Petrom Prvim na ~elu, vojske i dela naro-da kroz Albaniju do ostrva Krf. Tu je, uz pomo} saveznika, na{avojska reorganizovana i ponovo opremqena za borbena dejstva.Oporavqena, u~estvovala je u borbama na Solunskom frontu1916–1918, a posle proboja septembra 1918. i u osloba|awu Sr-bije i ju`noslovenskih krajeva biv{e Austrougarske. Srpska vojskase tokom 1919. transformisala u Vojsku Kraqevine SHS (od 1929.Kraqevine Jugoslavije).

Vojska nove jugoslovenske kraqevine u svoj sastav primila jei qudstvo biv{e Austrougarske i Crnogorske vojske. Kopnena voj-ska je ostala dominantno srpska za dugo. Vazduhoplovstvo je uzfrancusku pomo} i zaplewenu tehniku pro{ireno. Formiran je i usrpskoj vojsci do tada nepostoje}i vid – mornarica, koja je nastala

Nezavisne Dràve Hrvatske. Kraj rata glavnina snaga JVuO izSrbije do~ekala je u Isto~noj Bosni, gde su je sredinom maja1945. uni{tile partizanske snage.

STVARAWE MO]NE ARMIJEUz pomo} sovjetske armije, partizanske snage, oja~ane save-

zni~kom pomo}i i prekaqene u borbama u zapadnim i centralnimjugoslovenskim pokrajinama, osvojile su Srbiju oktobra 1944. go-dine. Tako se gerilska armija koju je organizovala komunisti~kastranka pretvorila u armiju pobednicu sa mo}nim antifa{isti~-kim saveznicima. Ona je od marta1945. do 1951. godine nosila nazivJugoslovenska armija, a potom Jugo-slovenska narodna armija. Armija jebila jedan od stubova socijalisti~-ke Jugoslavije, po svom politi~kom,modernizacijskom i dru{tvenom me-stu. U periodu 1944–1949. bila jepod jakim sovjetskim uticajem koji seogledao u ideologiji, opremawu iobuci vezanoj za SSSR. Potom,1951–1958. godine, preko ameri~-kog programa vojne pomo}i vojska jeopremqena ameri~kim i drugim za-padnim naoruàwem, a vi{e stoti-na wenih pripadnika pro{lo je obu-ku u dràvama Natoa.

U 1953. godini ukinuti su poli-ti~ki komesari, koji su bili direkt-ni nosioci prakse dvostare{instva,baziranog na prisutnosti Komuni-sti~ke partije u armiji. Krajem 1956.godine Jugoslavija je uputila velikikontingent svojih snaga u mirovnuoperaciju na Sinajskom poluostrvu, {to je ozna~io po~etak u~e{}au mirovnim operacijama.

Posle sovjetske intervencije u êhoslova~koj 1968, JNA jeprofilisala planove odbrane prema eventualnom napadu od obavojna bloka u Evropi. U domenu spoqne politike imala je zna~ajnuulogu u politici nesvrstanosti, i to preko obuke i {kolovawa pri-padnika armija afri~kih i azijskih zemaqa. U ovo se uklapala i po-litika razvoja doma}e vojne industrije. Wena unutra{wa organi-zacija mewala se kroz vreme i reorganizacije najvi{ih organiza-cionih celina bile su ~este.

Jugoslovenska narodna armija u~estvovala je u sukobima u Slo-veniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1991–1992, kada su wenesnage spre~avale odvajawa pojedinih republika, a kasnije u za{titisrpskog stanovni{tva na ratom zahva}enim podru~jima Hrvatske iBiH. Nesrpski kadar je u tom periodu uglavnom napustio JNA i ona jeu 1992. u dobroj meri bila srpska vojska po svom sastavu. Maja1992. godine JNA je preimenovana u Vojsku Jugoslavije, a weni delo-vi u BiH i Srpskoj Krajini, odvojili su se u posebne srpske vojske.Nekoliko hiqada aktivnih i rezervnih pripadnika armije, teritori-jalne odbrane i dobrovoqaca poginulo je u toku borbenih dejstava.

Vojska Jugoslavije nastala je maja 1992. od jedinica JNA kojesu se bazirale na teritoriji Srbije i Crne Gore. Organizovana jeu tri armije, RV i PVO, Ratnu mornaricu i samostalne sastave. Voj-ska je bila sa General{tabom direktno pot~iwena predsedniku Ju-goslavije, a Ministarstvo odbrane dobilo je sekundarnu ulogu. Po-sle zavr{etka rata u BiH, a shodno odredbama Dejtonskog sporazu-ma, Vojska je smawila svoje vojne efektive. Tokom 1998–1999. godi-ne Vojska Jugoslavije bila je angaòvana u protivteroristi~koj ope-raciji na Kosovu i Metohiji, a u periodu mart–jun 1999. i u od-

brambenim ratnim operacijama protiv snaga Natoa koje su izvr{i-le napad na SRJ, ali i protiv {iptarskih teroristi~kih snaga kojesu se nalazile na prostoru ju`ne srpske pokrajine.

Oruàna intervencija snaga Natoa protiv SRJ opravdavana jespre~avawem navodne humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohi-ji. Vazdu{na operacija nazvana Savezni~ke snage (Allied Force) zapo-~ela je u ve~erwim ~asovima 24. marta 1999. i trajala je do 10. ju-na 1999. U toku borbenih operacija snage Natoa delovale su iskqu-~ivo iz vazduha, prvo poku{avaju}i da elimini{u srpsku PVO, za-tim uni{tavaju}i vojnu, a kasnije i civilnu infrastrukturu. SnageVJ i MUP-a vodile su u isto vreme borbu sa {iptarskim gerilskimsnagama na Kosovu i Metohiji. Ove snage iz vazduha je podràvaoNato. Rat je zavr{en intenzivnom diplomatskom aktivno{}u, koja jerezultovala mirovnim ugovorom u Kumanovu i prestankom operaci-ja. U toku ovih ratnih dejstava, naneta je ogromna {teta uni{tava-wem infrastrukture i pogibijom vi{e stotina civila. Snage VJ i

MUP-a Srbije izgubile su u toku svihborbenih dejstava 1998–1999. ukup-no 1.005 pripadnika. Sredinom junate godine snage Vojske napustile suteritoriju Kosova i Metohije i pro-stor oko administrativne linijeprema pokrajini (Kopnena zona bez-bednosti). U prostor Kopnene zonevojska se vratila 2001, posle uspe-{ne operacije protiv tamo{wih po-buweni~kih snaga.

TRANSFORMACIJAU NOVOJ DR@AVI

Posle demokratskih promena5. oktobra 2000. stvoren je novi po-liti~ki ambijent gde je i vojska po-stepeno pronalazila svoju realnuulogu. Tenzije u odnosu Beograda ipoliti~kog rukovodstva Crne Gore ukojima je vojska imala odre|enu ulo-gu su smirene. U reorganizaciji2002. ukinute su komande vidova ipostoje}e tri armije, i pre{lo se na

organizovawe po korpusima. Posle politi~kog dogovora Beograda iPodgorice, uz posredovawe Evropske unije, prestala je da postojiSRJ, a nova dràvna zajednica Srbije i Crne Gore oro~ena je natri godine. Od maja 2003, Vojska SCG i General{tab reintegrisanisu u sastav Ministarstva odbrane, a zapo~ete su intenzivna me|u-narodna saradwa i reforma. Reorganizovane su obave{tajno-bez-bednosne slu`be u agencije, skra}en je vojni rok, uvedeno civilnosluèwe, zapo~elo se sa upu}ivawem pripadnika vojske u mirovnemisije i na intenzivne kurseve i {kolovawe u inostranstvu.

Prestankom postojawa dràvne zajednice SCG, krajem maja2006, deo vojske u Crnoj Gori odvaja se u Crnogorsku vojsku, a deobaziran u Srbiji postaje Vojska Srbije. U toku leta iste godine za-po~eo je proces transformacije i smawewa organizacije vojske,koji je zavr{en za 11 meseci. Taj proces rezultovao je stvarawemnovih bataqona, diviziona i eskadrila koje su postale osnov novihbrigada i avijacijskih baza. One su u svom sastavu integrisale svenajperspektivnije qudstvo i tehniku. Povu~en je ve}i broj tipovastarijeg naoruàwa iz upotrebe i sabrane su suvi{ne efektiva uskladi{tima logisti~ke baze.

Formirawe novih jedinica bila je prilika da se uru~e novesrpske vojni~ke zastave, promovi{e nova srpska vazduhoplovnaoznaka. Tokom 2007. qudstvo u vojsci dobilo je nove srpske vojneoznake. U drugoj polovini 2006. Srbija se ukqu~ila u vojne aktivno-sti preko programa dràvnog partnerstva sa ameri~kom dràvomOhajo, a krajem godine Srbija je pristupila programu Natoa Part-nerstvo za mir, otvaraju}i tako novu stranicu u istoriji vojnog sa-vezni{tva.

Dr Bojan DIMITRIJEVI]

POVODI

1. februar 2008.18

19

U Ê TVRTOJ BRIGADI U VRAWU

OTVOREN CENTAR ZA UÊWE ENGLESKOG JEZIKAU kasarni „Prvi pe{adijski puk kwaza Milo{a Velikog” u

Vrawu, 25. januara, otvoren je Centar za samostalno u~ewe engle-skog jezika (Self-access english language learning centre).

Otvarawu Centra prisustvovali su britanski ambasador uRepublici Srbiji Xon Vordsvort, komandant Kopnene vojske gene-ral-potpukovnik Mladen ]irkovi}, na~elnik Uprave za obuku i dok-trinu (J-7) G[ VS general-major Petar ]ornakov, predstavnici am-basada zemaqa donatora Norve{ke, Velike Britanije, Holandije iDanske i Direkcije PELT (Projekat osposobqavawa pripadnika Mi-nistarstva odbrane i Vojske u oblasti engleskog jezika).

General-major Petar ]ornakov je rekao da je ovo tre}i takavcentar u Srbiji koji je otvoren uz stru~nu i donatorsku pomo} Bri-tanskog saveta i donacije Velike Britanije, Norve{ke, Holandije iDanske. Prvi je otvore n u Beogradu 2002. godine, a drugi u Ni{u ujunu 2007. godine. On je istakao da je va`no da stare{ine VojskeSrbije u~e engleski jezik zbog interoperabilnosti i kompatibil-nosti sa razvijenim armijama.

Britanski ambasador Vordsvort je istakao da Velika Brita-nija ima dobru saradwu sa Vojskom Srbije i sa snagama Kfora,{to je va`no zbog globalne bezbednosti. On je potvrdio nameruVelike Britanije da i daqe pomaè projekte za modernizaciju Voj-ske Srbije i reformu sistema odbrane.

Centar za samostalno u~ewe engleskog jezika opremqen jekompjuterima i najsavremenijim softverima za u~ewe, a poseduje istalnu Internet konekciju.

S. S.

SLU[AOCI [NO U POSETI VMASlu{aoci 51. klase General{tabnog usavr{avawa [kole

nacionalne odbrane (G[U [NO) posetili su Vojnomedicinsku aka-demiju (VMA). Sa {esnaest oficira koji se {koluju za najvi{e du-`nosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, u poseti su bilina~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}, na~el-nik [NO pukovnik Miloqub Sretenovi} i na~elnik G[U [NOpukovnik Vladislav Obrenovi}.

Goste je u sali Nastavno-nau~nog ve}a VMA primio na~elnikte institucije, general-major dr Miodrag Jevti}, a pozdravila ihje i dr Elizabeta Ristanovi}, na~elnik Odeqewa za odnose s jav-no{}u VMA. Obra}aju}i se slu{aocima [NO, general Jevti} na-glasio je da je VMA i pored funkcionalne integracije u zdravstve-ni sistem Republike Srbije zadràla isti nivo kvaliteta uslugakoje pruà vojnim osiguranicima.

Na kraju posete slu{aoci G[U [NO dobrovoqno su dalikrv.

A. A.

POSETA DELEGACIJE MINISTARSTVA ODBRANE KINEDelegacija Kancelarije za me|unarodnu saradwu Ministar-

stva narodne odbrane Narodne Republike Kine boravila je u vi-{ednevnoj poseti Ministarstvu odbrane Republike Srbije. Gostiiz Kine, 17. januara, sastali su se sa pomo}nikom ministra zapolitiku odbrane Du{anom Spasojevi}em. Tokom razgovora s ki-neskom delegacijom, Spasojevi} je podsetio da Srbija i Kina ima-ju dugu tradiciju saradwe i da u Srbiji postoji spremnost da seona na vojnom planu produbi i oja~a.

General-major Kjan Lihua, koji predvodi kinesku delegaciju,sloìo se da dve dràve imaju dosta prostora za pro{irewe sa-radwe u oblasti odbrane.

Na sastanku sa na~elnikom Uprave za me|unarodnu vojnu sa-radwu, Miloradom Peri}em, gosti iz Kine naglasili su da su {to~e{}i sastanci na visokom vojnodiplomatskom nivou pravi put dase konkretizuju i realizuju brojne ideje o razvoju me|usobne sa-radwe.

^lanove kineske delegacije primio je i na~elnik General-{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, koji ihje informisao o dosada{wim aktivnostima sprovedenim u proce-su transformacije Vojske Srbije.

ANALIZA VOJNE OBAVEZE U VOJNOM OKRUGU BEOGRAD U Klubu vazduhoplovstva u Zemunu, 17. januara, odràna je

analiza ostvarene borbene gotovosti i vojne obaveze u Vojnomokrugu Beograd u 2007. godini. Zakqu~eno je da je u Vojnom okruguBeograd, koji obuhvata 70 op{tina i sedam vojnih odseka, zadr-àn zahtevani nivo borbene gotovosti, ~ime je omogu}eno efika-sno izvr{avawe namenskih i drugih zadataka.

Pro{le godine u vojnu evidenciju upisano je vi{e od 20.000mladi}a stasalih za regrutaciju, zavr{eni su lekarski pregledi ipsiholo{ka ispitivawa za oko 12.000 regruta, u Vojsku Srbijeupu}eno je gotovo osam hiqada mladi}a, sa skoro stopostotnimodzivom u uputnim rokovima. Zapaèno je i da opredeqewe regru-ta za alternativni na~in sluèwa vojnog roka nastavqa da raste.Pored toga, gotovo 35.000 vojnih obveznika dobilo je prvi ratniraspored, ili im je promewen dotada{wi, a nekima je i ukinut.

Najboqi vojni odsek u Vojnom okrugu Beograd je kragujeva~ki,dok je Gorwi Milanovac istaknut kao najboqi odeqak.

Analizi su, pored predstavnika Vojske Srbije iz Ministar-stva odbrane i General{taba, prisustvovali i predstavnici ne-koliko najve}ih preduze}a u kojima se sluì civilni vojni rok,kao {to su PTT, RTS i @eleznica Srbije.

A. A.

SEMINAR O NOVIM BEZBEDNOSNIMIZAZOVIMAOd 21. januara do 1. februara Fakultet bezbednosti u

Beogradu bio je doma}in seminara pod nazivom „Novi bezbednos-ni izazovi: trendovi, lekcije i razvoj”. Kurs su otvorili dràvnisekretar dr Zoran Jefti}, ambasador Holandije u Srbijigospodin Ron van Dartel i prodekan fakulteta prof. dr Sla|ana\uri}. Organizatori su holandski Groningen univerzitet u sarad-wi sa Centrom za evropske studije bezbednosti iz Holandije,Fakultetom bezbednosti Beogradskog univerziteta i Kraqevskomambasadom Holandije u Srbiji.

Tokom dve nedeqe, studenti starijih godina i master studijaFakulteta bezbednosti i starijih godina Vojne akademije imalisu priliku da prisustvuju predavawima najboqih profesorabezbednosti iz Holandije i upoznaju se sa sistemom bezbednostite dràve, zajedni~kom evropskom spoqnom politikom, ulogomHolandije u Natou i drugim temama.

S. \.

1. februar 2008.20

Visok nivoosposobqenosti irutine u izvr{avawuosnovnih vojni~kihradwi jedan je odnajva`nijih preduslovaza uspe{an nastavakvojni~ke obuke iizvr{avawe vojni~kihzadataka, isti~u u pan~eva~koj„regrutskoj {koli”

Nekoliko doga|aja iz vojni~kih dana ostaje nam zauvek u

se}awu. Prvo bu|ewe u vojni~kom krevetu, prvi dodir soru`jem, naj~e{}e s poluautomatskom pu{kom, prvo po-àrstvo i prva straà, pogotovu ako nam je zapala no}u,u „gluvo doba”, prva uzbuna… I, naravno, bacawe bombe,one prave, bojne. Nema vojnika koji ne pamti trenutak kada je uzeo bombu u

ruke i, na znak stare{ine u rovu pored sebe, povukao osigu-ra~, izbrojao one ~uvene ~etiri sekunde, visoko zamahnuo ihitnuo je daleko ispred sebe, u zami{qeni ciq. Iskusni ofi-ciri i podoficiri, posebno oni koji su obu~ili generacijevojnika, dobro znaju da bacawe bombe nije nimalo bezazlendoìvqaj u prvom periodu vojni~kog osposobqavawa. Iako supre odlaska na poligon i samog bacawa bojne bombe tu ve{ti-nu uve`bavali sa {kolskim bombama, ili samo s upaqa~ima,ma koliko puta imitirali postupak bacawa s drvenim kuglama,moè se dogoditi da vojnicima u rovu, u kriti~nom trenutku,

POLIGON

POLIGON VOJNI^KOGOPISMEWAVAWA

. D R U G I C E N T A R Z A O B U K U U P A N ^ E V U

Sni

mio

Jovo

MA

MUL

A

21

demije, a svojevremeno su tubili stacionirani i prvistrani vojnici na na{oj teri-toriji, „plavi {lemovi” Ujedi-wenih nacija. Pored toga, uPan~evu se nalazi i jedan od~etiri preostala doma VojskeSrbije, u tom gradu je i koman-da Specijalne brigade, pa in-ìwerijski bataqon PVO...Sve to predstavqa najboqi do-kaz da Pan~evo u vojnom smisluostaje veoma zna~ajna sredinau kojoj }e pripadnicima Vojskesvakog dana biti sve boqe.

– Na{ Centar raspolaèveoma opremqenim kabineti-ma za specijalisti~ku obuku.Imamo kvalitetne i modernetrenaère, sportske tereneza sve vrste sportova, blizunam je poligon za pe{adijsku iprotivoklopnu obuku, tu su istreli{ta… O tome svedo~e ièqe velikog broja na{ih voj-nika da, posle isteka prvogdela obuke, ostanu u Pan~evu,da ne idu u prekomandu. Naà-lost, tu èqu moèmo da ispu-nimo samo nekima od wih. Po-sle osnovne, individualneobuke, koja traje mesec i podana, u Centru ostaju vojnici

sa VES-om strelca, koje osposobqavamo jo{ {est nedeqa, ovdeu kasarni, gde imamo sve uslove za takti~ku obuku pojedinca iodeqewa.

Posle toga i oni odlaze u operativne jedinice, gde se rea-lizuje druga faza obuke u trajawu od tri meseca – isti~e pukov-nik ôbi}.

OBUKA U SEDAM KORAKAI dok se vojnici, posle uspe{ne provere u bacawu bombe

na ciq, vra}aju iz Bubaw potoka u Pan~evo, o wihovoj obucipri~a komandir ~ete za obuku kapetan prve klase Sa{a Fibi-{an. Za deset godina „rada s vojskom” osposobio je ~etrdesetklasa vojnika. U~iteqi bi rekli da je „vojni~ki opismenio” ~e-trdeset razreda. Rezultat vredan respekta, koji mu daje za pra-

zadrhti ruka i bomba ostane uwoj i posle naredbe „Bombubaci!” Ta opasnost ne moè seiskqu~iti, iako se de{ava izu-zetno retko.

PRAKSAUpravo zato bacawe bombe

spada u red onih radwi, tokomkojih i vojnicima i wihovim ko-mandirima adrenalin dostièneslu}ene granice. U to smo ima-li priliku da se uverimo, nedav-no, na obuci vojnika najmla|e,decembarske generacije, koji su,pri kraju prve faze prvog perio-da obu~avawa, iz pan~eva~kogCentra za obuku do{li u Bubawpotok, da pokaù preciznost ubacawu bombe. I nisu se obru-kali. Iza wih su ve} ga|awa izpoluautomtske pu{ke, sati i satistrojne obuke, mar{evi, uzbune,straè, poàrstva. Slobodno semoè re}i da su u potrebnoj me-ri savladali osnovne, individu-alne vojni~ke ve{tine. Nau~ilisu da ga|aju, da bacaju bombu, dase vojni~ki pona{aju. Za mesec ipo dana, koliko su proveli u voj-ni~koj sredini i vi{e nego do-voqno da s puno optimizma krenuu prekomandu, u specijalisti~kecentre u kojima nastavqaju stru~-nu, rodovsku obuku.

– Planom i programom obu-ke predvi|eno je da vojnici, to-kom prvih {est nedeqa vojnog ro-ka, prakti~no savladaju najo-snovnije, individualne, vojni~keve{tine, koje }e im pomo}i da udrugoj fazi obuke, u specijali-sti~kim centrima, lak{e izdrènapore stru~no-specijalisti~kogosposobqavawa, u skladu saVES-om koji dobiju – kaè koman-dant Drugog centra za obuku pu-kovnik @eqko ôbi}.

– Od formirawa na{egCentra ovde su obu~ene oko dvei po hiqade vojnika. Ovo je petaklasa regruta koja se osposo-bqava po osavremewenom Pla-nu i programu obuke. Radi se ipre i posle podne, posla je mnogo, vojnika isto tako, imamo do-voqno i stare{ina, tako da sve namenske zadatke izvr{avamobez velikih pote{ko}a, u skladu s o~ekivawima. To pokazuju i re-zultati koje na{i vojnici postiù na ga|awima.

Pukovnik ôbi} je na ~elu pan~eva~kog Centra za obuku odwegovog formirawa, sredinom novembra 2006. godine. Iskusankomandir i komandant zadovoqan je uslovima ìvota i rada u ju-`nobanatskom privrednom i politi~kom centru, kakav je op{tinaPan~evo. Posle okon~awa organizacijsko-formacijiskih prome-na u Vojsci Srbije, Pan~evo se, s pravom, smatra i jednim od zna-~ajnijih garnizona u Srbiji. Kasarna „Stevica Jovanovi}”, u ko-joj se nalazi Drugi centar za obuku, odavno se ubraja u red najo-premqenijih, elitnih, vojnih objekata. U woj je nekada bila sme-{tena mo}na oklopno-mehanizovana brigada, pa deo Vojne aka-

RATNE IGRE [TABNIH OFICIRAUsavr{avawe {tabnih oficira realizuje se u nekoliko

faza, popularno nazvanih „sedam koraka do uspe{nog {tabnogoficira”. Od uvodnih smernica za rad, kojima kurs po~iwe, pado zavr{ne {tabne ve`be, kojom se prakti~no proverava nau~e-no, pripadnici komandi uve`bavaju i usavr{avaju na~in saop-{tavawa komandantovih zamisli, izdavawe naredbi, odobrewezahteva za kriti~nim informacijama…

I naredni koraci su strogo formalizovani. Tokom razvojakursa u~esnici upore|uju mogu}e alternative akcije, ocewujuste~ena znawa i iskustva, da bi, na kraju, po odobrewu plani-rane operacije, krenuli u izvr{avawe odluke i izradu borbe-nih dokumenata.

POLIGON

VOJNIK SA SERTIFIKATOMVe} od septembra na{i vojnici }e, posle prvog perioda

prve faze obu~avawa, negde pred odlazak u prekomandu, ste~e-no znawe demonstrirati pred komisijom, koja }e im, za pokaza-no vojni~ko ume}e, izdavati sertifikat. Predvi|eno je da voj-nici, tokom {est nedeqa osnovnog vojni~kog obu~avawa, steknuneophodnu rutinu u izvo|ewu pojedina~nih takti~kih radwi, po-put kori{}ewa vatrenog oru`ja, kretawa na terenu i bacawabombe. Sve ostalo, odnosno osnovna specijalisti~ka znawa, uztakti~ku obuku odeqewa i voda, savla|iva}e u specijalisti~-kim centrima za obuku i u drugom delu vojnog roka.

vo da oceni kvalitet aktuelne obuke i mogu}nost ostvarivawaprojektivanih ciqeva.

– Uz mnogo rada svih nas, posebno neposrednih izvo|a~aobuke, ispuwavamo ono {to se od nas traì. Ipak je danas dru-ga~ije nego ranije. Na obuci vi{e nemamo samo desetak vojnika.Naprotiv, sada znamo {ta i za{to radimo, koga u~imo. Ima do-voqno vojnika, dovoqno komandira. Opremqeni smo odgovaraju-}im sredstvima za obuku. Pravo je zadovoqstvo raditi, kad zna-mo da obuci svakodnevno prisustvuje na desetine vojnika. Ve}tre}a klasa regruta na odsluèwe vojnog roka dolazi u ve}embroju od predvi|enog.

Odziv u vojsku je zaista dobar. Upravo obu~avamo petu kla-su vojnika po inoviranom planu intenzivne obuke. Radimo i prei posle podne. Uvek je sve boqe i boqe. Ciq svake novine u ospo-sobqavawu jeste lak{e ostvarivawe predvi|enih obaveza iplaniranih zadataka. U takvim uslovima ni{ta nam nije te{ko.Posebno ako uzmemo u obzir da ovde, u Centru, od nas vojniciu~e prve vojni~ke korake. Ovde nau~e prve ve{tine u strojnoj

obuci, dobiju prve vojni~ke zadatke, uzmu oru`je u ruke, suo~e sesa obavezama i odgovornostima o kojima do sada nisu ni razmi-{qali – kaè kapetan Fibi{an.

S wim se slaè i vodnik prve klase Tanasko Tomi}, koji svako-dnevno obu~ava desetak vojnika. Navode}i li~ni primer kao najde-lotvorniji na~in ospsobqavawa, vodnik Tomi} napomiwe da se neboji nijednog izazova.

– Sve {to zahtevam od vojnika, najpre uradim sam. Pokaèm imono {to treba, ne libe}i se da po stoti put zalegnem, da nani{anim,da gazim strojni korak… S wima sam i na poligonu s pe{adijskimpreprekama. Svakodnevni izazovi i ~ine na{ poziv jednim od zani-mqivijih. Ne bih mogao u ovim godinama da radim u kancelariji punoradno vreme. Radije }u na poligon, i po snegu i po ki{i, i po blatu,kao danas. Takav je na{ posao, {to smo vi{e s vojnicima, {to vi{edelimo wihove brige i te{ko}e, lak{e prebrode prve dane vojnogroka, koje ~ine ba{ kod nas i sa nama, u ovom Centru – kaè on.

Pored najmla|ih vojnika na odsluèwu vojnog roka, u Drugomcentru za obuku realizuje se i osposobqavawe oficira i podofi-cira, pripadnika komandi. Ti kursevi, poznatiji kao „obuka u sedamkoraka”, obuhvataju usavr{avawe {tabnih oficira, ~iju krunupredstavqa komandno-{tabna ve`ba, u kojoj oficiri treba da po-kaù odre|eni nivo sposobnosti, inicijative, kreativnosti, flek-sibilnosti i rasu|ivawa, neophodan za izvr{avawe formacijskihdu`nosti. Isti~u}i da uspe{an {tabni oficir ~esto mora da budeza korak ispred svojih kolega u jedinici, potpukovnik Stevo Radoj-ni~ki}, zamenik komandanta, precizira:

– [tabni oficiri su menaxeri, osposobqeni za timski rad,svrsishodno komunicirawe i efikasno komandovawe. Svako od nasje, na izvestan na~in i portparol svoje jedinice, wen najefikasnijipromoter i reklamni agent. Ono {to ~ini sr` oficirskog poziva –lojalnost koja se podrazumeva, sti~e se i osnaùje iskustvom, svako-dnevnim usavr{avawem i nesebi~nim naporima da mnogobrojne za-datke izvr{imo na najboqi na~in. Da bismo to i ostvarili, radimocelog dana, i pre i posle podne, vikendom, pa i praznikom. Vojnipoziv je takav, specifi~an. Veoma zna~ajan deo te profesije jeste iobuka vojnika, koju realizujemo upravo ovde, u Centru – kaè potpu-kovnik Radojni~ki}.

Du{an GLI[I]

23

SVETOSAVSKA SVEÂNOSTU VOJNOJ GIMNAZIJ I

Kolektiv Vojne gimnazije, na ~ijem je ~elu pukovnik mr MilanStevi}, 27. januara sve~ano je obeleìo {kolsku slavu Savindan.

Slavski kola~ osvetio je episkop hvostanski Atanasije Raki-ta. Osim slova posve}enog svetom Savi, on je u~enicima i nastav-nicima Vojne gimnazije preneo èqe patrijarha Pavla da ~uvaju ineguju svetosavske tradicije i vrednosti.

Me|u brojnim gostima bili su predstavnici Ministarstva od-brane, Ministarstva prosvete, Uprave za {kolstvo i Vojne akade-mije. Uspehu svetosavske sve~anosti svojim programom doprinelisu i u~enici Vojne gimnazije koji poha|aju veronauku.

B. K.

POÊO ÊTVRTI CIKLUS PREKVALIFIKACIJE U NI[UU okviru programa Prisma, na Ma{inskom fakultetu u Ni{u,

po~eo je ~etvrti ciklus prekvalifikacije oficira i civilnih lica,koji ima za ciq omogu}avawe tranzicije profesionalnog vojnogkadra od vojnih ka civilnim zanimawima. U naredna tri mesecaobuku }e pro}i 56 polaznika, me|u kojima su i ~etiri ène.

U protekle tri godine vi{e od trista oficira poha|alo jeintenzivni tromese~ni program prekvalifikacije u Centru zaobuku Ni{, od kojih je 70 posto uspelo da se afirmi{e u civil-nom sektoru.

Sve~anosti povodom po~etka ~etvrtog ciklusa prekvalifika-cije prisustvovali su vojni ata{e Ambasade Kraqevine Holandijepukovnik Jan van den Elsen, vojni ata{e Velike Britanije SajmonVandelur, dekan Ma{inskog fakulteta u Ni{u dr Miodrag Mani},predstavnik Ministarstva odbrane Milan Mi}anovi}, menaxerCentra za obuku Ni{ dr Miroslav Trajanovi} i drugi gosti.

Z. M.

SEDMI CIKLUS PREKVALIFIKACIJEU okviru programa Prisma, u Centru za obuku Beograd – Fa-

kultet organizacionih nauka, 14. januara po~eo je sedmi ciklusprekvalifikacije vi{ka vojnog kadra radi wihovog zapo{qavawau civilnom sektoru. Sve~anom otvarawu novog ciklusa prekvali-fikacije, pored 64 polaznika, prisustvovali su pomo}nik mini-stra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, izaslanikodbrane Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije i Severne Ir-ske u na{oj zemqi pukovnik Sajmon Vandelur, prof. dr KonstantinKosti} i prof. dr Dragana Be~ejski-Vujaklija.

Program za zbriwavawe vi{ka vojnog kadra Prisma razvijenje sa namerom pruàwa odgovaraju}e podr{ke pripadnicima Mi-nistarstva odbrane i Vojske Srbije koji zavr{avaju vojnu karijerui pripremaju se za novu u gra|anstvu. Ciq programa, sa fondom odpetsto ~asova teorijske i prakti~ne obuke, jeste sticawe novihznawa i ve{tina iz oblasti menaxmenta i biznisa, potrebnih udrugoj radnoj karijeri.

S. \.

RADIONICA O PODR[CI CIVILNIMVLASTIMA U KRIZNIM SITUACIJAMAU organizaciji ministarstava odbrane Republike Srbije i

Kraqevine Holandije, od 23. do 25. januara, u Centru za mirovneoperacije odràna je radionica o doktrini podr{ke civilnim vla-stima u kriznim situacijama. Tom prilikom izneta su iskustva svihnosilaca poslova za{tite i spasavawa u Srbiji u pruàwu podr-{ke civilnim vlastima u vanrednim situacijama ali i me|unarod-na saznawa u oblasti upravqawa vanrednim situacijama.

Pored predstavnika Ministarstva odbrane i General{tabaVojske Srbije, u radu radionice u~estvovali su predstavnici mi-nistarstava unutra{wih poslova i za{tite ìvotne sredine, Fa-kulteta bezbednosti, Crvenog krsta i gosti iz inostranstva. Izno-se}i vlastita iskustva, u~esnici su pomogli da se boqe sagledajukapaciteti za delovawe u vanrednim situacijama. A. A.

KURS ZA OFICIRE U MIROVNIM OPERACIJAMAOsnovni kurs za oficire u mirovnim operacijama odràn je

od 14. do 25. januara u Centru za mirovne operacije. Re~ je o na-cionalnom kursu za 29 mla|ih oficira Ministarstva odbrane iVojske Srbije.

Predava~i iz organizacionih jedinica General{taba VS ijedan predava~ iz PSTC Butmir–Sarajevo, informisali su pola-znike o u~e{}u Vojske Srbije u mirovnim operacijama, mestu i ulo-zi Ujediwenih nacija i pripadnika UN u mirovnim misijama, stan-dardima UN, zna~aju pregovarawa i posredovawa, na~inu angaò-vawa jedinica u mirovnim operacijama UN, pripremama Vojske Sr-bije za u~e{}e u mirovnim operacijama, te iskustvima drugih oru-ànih snaga iz misija.

Kurs je otvorio na~elnik Centra za mirovne operacije pukov-nik Jelesije Radivojevi}. A. A

MONOGRAFIJA O 75 GODINAVOJNE NEUROLOGIJENa Vojnomedicinskoj akademiji nedavno je odràn sastanak

sekcije neurologa Srpskog lekarskog dru{tva. Na sastanku, koji jeprvi put posle duè vremena organizovan u amfiteatru VMA, vo-de}i neurolozi Srbije razmenili su najnovija saznawa iz doma}ei svetske prakse.

Na sastanku je promovisana je monografija o 75 godina vojneneurologije. O kwizi je govorio profesor Stevan Petkovi}, koji jeistakao da se tom publikacijom obeleàva i 25 godina postojawaNeurolo{ke klinike na VMA. Profesor Petkovi} je u~esnicimaskupa govorio o istorijatu vojne neurologije koji su obeleìlibrojni pregaoci, jo{ od 1932. kada je dr Jordan Tasi} zapo~eo raz-voj neurologije. A. A.

STRU^NI SKUP STOMATOLO[KIH MEDICINSKIH SESTARAU organizaciji Vojnomedicinskog centra Slavija u Beogradu je

nedavno odràn Prvi stru~ni skup medicinskih sestara i tehni~a-ra u stomatologiji. Prema re~ima stomatolo{kog rendgen tehni~a-ra Dragana Antonijevi}a vi{e od 500 wegovih kolega i koleginicabilo je veoma zainteresovano za predavawa iz oblasti pove}awabezbednosti i za{tite na radu u stomatologiji.

– @eleli smo da na{ prvi stru~ni sastanak bude posve}enza{titi zdravqa pacijenata i osobqa koje radi u stomatologiji. Sobzirom na to da se u zdravstvu podrazumeva timski rad, jasno jekoliko su zna~ajna ovakva okupqawa. Tim pre jer je ovo prvi stru~-ni skup stomatolo{kih medicinskih sestara i tehni~ara ikad orga-nizovan u Srbiji – rekao je Antonijevi}.

Prvi stru~ni skup medicinskih sestara i tehni~ara u stoma-tologiji pozdravila je i predsednica Udruèwa medicinskih sesta-ra i tehni~ara Srbije dr Verica Milovanovi}. D. G.

1. februar 2008.24

Poslovi~na izreka da je ta~na i aùrna evidencija preduslov i osnova vaqanog posla u svakoj oblasti ìvota, ovih dana je aktuelna u slu`biza kadrove sistema odbrane,koji dovr{avaju modifikovanuverziju Kadrovskoginformacionog sistema. Ciq promena je da se,fleksibilnim, analiti~kim i kreativnim pristupom u radu, informacijama pridodaqudska dimenzija.

SMODIFIKACIJA KADROVSKOG INFORMACIONOG SISTEMA

trategijski pregled odbrane i Plan razvoja sistema odbra-ne do 2010. godine – dokumenti od strate{ke va`nosti zarazvoj sistema odbrane, predvi|aju stvarawe novog modelaupravqawa qudskim resursima. Sektor za qudske resurseMinistarstva odbrane, kojim rukovodi dr Bojan Dimitrije-

vi}, i Uprava za kadrove tog sektora, koordiniraju sve aktivno-sti kako bi takav model {to pre zaìveo u praksi. Planirano jeda se razvojem programa upravqawa qudskim resursima u siste-mu odbrane Republike Srbije uvede princip predvidive vojnekarijere.

Kada oficir bude sa vi{e izvesnosti znao put kojim }e sekretati tokom profesionalne karijere, mo}i }e potpuno da seposveti svakodnevnim zadacima, znaju}i da }e ono {to trenutnoradi biti od koristi i za wegove budu}e zadatke. S druge stra-ne, i sistem u celini }e od toga imati dobrobit. Za svaku od spe-cifi~nih aktivnosti u oblasti odbrane, sistem }e imati podat-ke o zaposlenima, {kolovanim i usmeravanim tako da se baveproblematikom odre|ene oblasti. U tom modelu pove}awe op-{te efikasnosti je zagarantovano.

TIPOVI KARIJERENa osnovu primedbi i predloga nadle`nih za qudske re-

surse u jedinicama i ustanovama, te zahteva komandnih struk-tura, stru~ni tim iz Odseka za Kadrovski informacioni si-stem (KaIS) i dokumentaciju Uprave za kadrove i Centra zakomandno-informacione sisteme i informati~ku podr{kuUprave za telekomunikacije i informatiku (J-6) General{ta-ba Vojske Srbije zapo~eo je, u avgustu 2007. godine, modifi-kaciju KaIS. Posle analize postoje}eg stawa, tim je predlo-ìo novine za poboq{awe tog sistema. Te izmene su verifi-kovane do po~etka decembra 2007. godine.

Nare|ewem ministra odbrane, u novembru pro{le godi-ne, naloèno je da se modifikovana verzija KaIS instalirau svim jedinicama i ustanovama sistema odbrane. Novine kojeje ta modifikacija donela sa sobom obezbe|uju nove funkcio-

AKTUELNO

PO MERIÔVEKA

25

nalnosti i informacione sadràje u sistemu. Kako isti~e pu-kovnik Vojkan Neori~i}, na~elnik Odseka za KaIS i dokumen-taciju Uprave za kadrove, prvi od sadràja jeste da se za ofi-cire ~ina majora i vi{e uvodi tip karijere.

Vi{i oficiri se anketiraju kako bi sistem dobio {to ja-sniju sliku o tome koji tip karijere oni èle. Nadle`ne sta-re{ine, zatim, potvr|uju iskazane tipove karijere vi{ih ofi-cira. Na taj na~in, uz uvaàvawe li~nih interesovawa, i si-stem prepoznaje ono {to mu je neophodno. Tako se moè desitida se èqeni tip karijere ne poklapa sa osnovnim i alterna-tivnim tipom karijere koji sistem prepoznaje kao zna~ajan zafunkcionisawe.

U po~etnoj fazi primene tipa karijere opitovawem }ese sagledati koliko predloèni tipovi zaista odgovarajumogu}nostima i potrebama sistema. Kako se bude razvija-lo upravqawe qudskim resursima, projektovani tipovi ka-rijere, kojih trenutno ima sedam, dopuwava}e se ili me-wati.

– Inostrana iskustva bila su nam od pomo}i pri uvo|ewu no-vina. Tako|e, bitni su nam i stavovi qudi koji se u jedinicama ba-ve kadrovskim poslovima. Oni}e koristiti podatke iz tog si-stema kako bi kvalitetno oba-vqali svoje zadatke, kako birukovo|ewu i komandovawuobezbedili ta~ne i aùrne po-datke za kreirawe strategije ipolitike upravqawa qudskimresursima – obja{wava pukov-nik Neori~i}.

Uprava za kadrove iCentar za komandno-infor-micaione sisteme, kao „ra-dionica” u kojoj se pripre-maju novine u KaIS, otklo-ni}e sve uo~ene nedostatkeu primeni nove verzije. Su-{tina modifikacija, kakoisti~e pukovnik Neori~i},jeste da personalni podacidobiju qudsku dimenziju, ada istovremeno budu prime-reni potrebama sistema.Vi{e nije re~ o brojevima,ve} se na fleksibilan, ana-liti~ki i kreativan na~inokre}e prema korisniku tihpodataka, a to su sami qudiunutar sistema i sistem kaocelina.

Osim podataka koji seti~u izbora tipa karijere,najnovije modifikacije obu-hvataju i uvo|ewe niza dru-gih funkcionalnosti kojimase znatno oboga}uje baza po-dataka o stru~nim potencija-lima kojima raspolaù pripadnici sistema odbrane. To je,na primer, slu~aj kod postupka prijavqivawa i vo|ewa kadraza u~e{}e u mirovnim operacijama ili misijama. Modifika-cijom je taj proces u potpunosti obuhva}en, jer je u informa-ti~kom smislu automatizovan. Time su uspostavqene eviden-cija kandidata za odlazak u mirovne misije i evidencija po-dataka o wihovom konkretnom u~e{}u do povratka u na{u ze-mqu.

Fotografije svih profesionalnih pripadnika, koje seprvi put uvode u KaIS, obezbedi}e vaqanu i brzu identifi-

kaciju. Pomo}u fotografije, informacioni sistem priblià-va se pojedincu, koji na taj na~in nije vi{e predstavqen samoimenom i prezimenom.

INFORMACIONI SADR@AJI Podno{ewe zahteva za re{avawe stambenog pitawa je

slede}a oblast u modifikovanom KaIS. Podaci o stambenomzbriwavawu zna~ajni su jer predstavqaju osnovni izvor poda-taka za utvr|ivawe prava za re{avawe stambenog pitawa. Tozna~i da se celokupna evidencija o statusu stambenih intere-senata mora aùrirati u KaIS tamo gde su ta lica na slu`bi.

Evidencija ugovora pripadnika VS i MO za {kolovawe iusavr{avawe u zemqi i inostranstvu je novina na osnovu kojese lak{e prate takva lica i proverava koliko su odgovoriliugovorenim obavezama.

Karton osnovnih li~nih podataka (KOLP) profesionalnihpripadnika je svojevrsna kruna obrazaca u izmewenom KaIS.Obrazac KOLP je zbirka relevantnih podataka o pojedincu zawegovo vo|ewe u slu`bi. Pri unosu podataka u sistem vodi}e sera~una o potpunoj dokumentovanosti. Na taj na~in pojedinac sti~e

poverewe u sistem, a sistemdobija potpunu informaciju opojedincu.

U tom kartonu, na pregled-niji na~in izloèni su statusnipodaci koji se ti~u toka slu`besvakog pripadnika Vojske i Mi-nistarstva odbrane. Nema po-dataka privatne prirode. Kar-ton }e se generisati u KaIS,po potrebi {tampati, potpisi-vati i overavati, tako da }esvaki pojedinac znati {ta je

POTPIS NA KARTONUPosle novih modifikacija niko vi{e ne}e mo}i da kaè

da ne zna {ta se od wegovih podataka nalazi u KaIS ili da suti podaci nisu aùrni. Podaci se individualizuju potpisiva-wem kartona, na {ta su sve stare{ine obavezne. Na taj na~inje svako odgovoran za svoju karijeru. Potpisivawe }e se okon-~ati 1. marta 2008. godine. Verodostojnost podataka podleèproveri i svako ima priliku da uloì primedbu. Pojedinac imapravo da proveri svoje li~ne podatke. Na taj na~in nijedna od-luka ne}e se donositi na osnovu nepotpunih podataka.

sve od podataka uneto u wegov karton. Zatim }e se KOLP ulagati udokumenta personalne evidencije i ~uva}e se do slede}e izmenestatusnih podataka. Tako }e se posti}i da na jednom mestu buduprikazani svi zna~ajni podaci o pojedincu, uz istovremeno obez-be|ewe wihove verodostojnosti, sprovo|ewem predvi|enih kon-trola. Kada se sve to uzme u obzir, najnovijim modifikacijamau~iwen je vaàn napredak, kako bi kadrovski informacioni si-stem postao osnova za uspe{no upravqawe qudskim resursima.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

1. februar 2008.26

Transformacija

RACVIAC-a

predstavqa proces

koji ima dve

osnovne

karakteristike.

Na jednoj strani

taj centar sve vi{e

postaje regionalno

vlasni{tvo,

a na drugoj on

od jedne ~isto

vojne organizacije

prerasta u

prete`no civilnu

akademsku

instituciju.

UZagrebu je 2000. godine osnovan RACVIAC (Regional Arms Control Verification

and Implementation Assistance Centre) kao Regionalni centar za pomo} u sprovo-|ewu sporazuma o kontroli naoruàwa. Prvobitni ciq bio je da se u okviruwega obezbedi obuka za kvalitetno sprovo|ewe sporazuma o kontroli nao-ruàwa, promovi{u mere za izgradwu poverewa i bezbednosti i osnaì sa-radwa u Jugoisto~noj Evropi (JIE). Kasnije je naglasak preba~en na {irok spektar politi~ko-vojnih tema, ukqu~u-

ju}i reformu sektora bezbednosti sa teì{tem na problemima odbrambene kon-verzije, sa idejom ja~awa regionalne stabilnosti.

Razvoj i promena bezbednosne situacije u JIE doveli su da RACVIAC prilago-|ava svoju misiju, ciqeve i strukturu i postepeno se transformi{e kako bi odgovo-rio na savremene bezbednosne izazove u regionu. U tom smislu on je i promenionaziv u RACVIAC – Centar za bezbednosnu saradwu.

U svom novom dokumentu pod nazivom Strategija RACVIAC – Centar za bezbed-nosnu saradwu definisan je kao diplomatska, me|unarodna, nezavisna, neprofit-na, regionalna i akademska organizacija. Ulogu nadzornog tela ima Me|unarodnasavetodavna grupa – MAG (Multinational Advisory Group) u kojoj sve dràve ~laniceimaju svoje predstavnike. MAG usmerava rad i donosi najva`nije odluke vezane zaprogram rada i finansirawe.

RACVIAC se fokusira na slede}e tri oblasti delovawa: me|unarodni odnosi isaradwa sa teì{tem na evroatlantskim integracijama, reforma sektora bezbed-nosti i kooperativno bezbednosno okruèwe sa naglaskom na kontroli naoruàwa.

^LANSTVOCentar trenutno ima 24 dràve ~lanice i one su podeqene u dve grupe. U pr-

voj su osnovne dràve ~lanice – dràve JIE okupqene oko inicijative SEECP (SouthEast European Cooperation Process – Proces saradwe Jugoisto~ne Evrope) – Albani-ja, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Gr~ka, Hrvatska, Makedonija, Mol-davija, Rumunija, Srbija i Turska, a u drugoj grupi su pridruène dràve ~lanice –dràve koje podràvaju bezbednosnu saradwu u JIE i su{tinski doprinose raduRACVIAC-a – Austrija, ê{ka, Danska, Francuska, Italija, Ma|arska, Holandija,

SARADWA

CENTAR ZA BEZBEDNOSNU

SARADWU

RACVIAC U ZAGREBU

27

postaje regionalno vlasni{tvo(„regional ownership“), a na dru-goj on od jedne ~isto vojne or-ganizacije prerasta u prete-`no civilnu akademsku insti-tuciju.

Regionalno vlasni{tvoogleda se u tome {to zemqe re-giona preuzimaju na sebe vi{eobaveza (prvenstveno finansij-skih) i dobijaju priliku da zna-~ajnije i efikasnije uti~u narad Centra. U dosada{wem pe-riodu zemqe donatori su najve-}im delom finansirale RACVI-AC, dok su kontribucije zemaqaregiona bile uglavnom simbo-li~ne. U narednom periodu udeozemaqa donatora }e se poste-peno smawivati, a doprinosiosnovnih dràva ~lanica }e ra-sti. Kontribucije osnovnih dr-àva ~lanica su odre|ene pre-ma posebnoj skali na osnovuzvani~nih podataka o razvije-nosti. U novim dokumentima jeizri~ito utvr|eno da se direk-tor RACVIAC-a i predsedavaju-}i MAG-a biraju iz reda osnov-nih dràva ~lanica.

TRANSFORMACIJANacrt nove organizacije RACVIAC-a predstavqa vaàn korak

u wegovoj transformaciji. Uporedo sa smawivawem zna~aja kon-trole naoruàwa, smawuje se potreba za obu~avawem kadra u tojoblasti. Nasuprot tome, rastu potrebe i zahtevi za re{avawemproblema vezanih za reformu sektora bezbednosti, odbrambenukonverziju i pribliàvawe evropskim i evroatlantskim integra-cijama. U tom smislu, nova organizacija nema izgled jedne vojnestrukture ve} vi{e li~i na civilnu akademsku instituciju. Ukupanstalni sastav Centra bi}e podeqen na akademski deo i deo za po-dr{ku. Predvi|a se du`nost dekana koji bi se nalazio na ~elu aka-demskog dela i bio bi odgovoran za akademski aspekt aktivnosti.Jedan od prvih znakova zapo~etih promena je ~iwenica da je od ok-tobra 2007. godine direktor RACVIAC-a prvi put civil – ambasa-dor Nexad Haximusi}, diplomata iz Bosne i Hercegovine.

Od osnivawa do sada na aktivnostima u Centru bilo je ukup-no oko 3.800 u~esnika. Srbija se nalazi u grupi zemaqa koje suimale najve}i broj u~esnika. Do sada je vi{e od 460 predava~a idrugih predstavnika iz Srbije uspe{no u~estvovalo u aktivnosti-ma Centra. Svake godine se jedna ili dve aktivnosti odrè u Sr-biji. U 2006. godini to su bili sastanak MAG-a i kurs u vezi sasporazumom Otvorena neba, a u 2007. godini kurs u vezi sa Dej-tonskim mirovnim sporazumom i sastanak Radne grupe za tranzici-ju vi{ka vojnog kadra.

U 2006. godini general Zdravko Pono{ je u ime Srbije pred-sedavao MAG-om. Prema op{toj oceni to predsedavawe je biloizuzetno efikasno i konstruktivno. U 2007. godini Srbija je zajed-no sa Albanijom predsedavala Radnom grupom za tranziciju vi{kavojnog kadra.

U bliskoj vezi sa transformacijom Pakta stabilnosti za Ju-goisto~nu Evropu, transformi{e se i RACVIAC kao najuspe{nijainicijativa pod okriqem Pakta. Zemqe regiona pokazale su jasaninteres da RACVIAC nastavi sa radom uz prilago|avawe savreme-nim bezbednosnim izazovima i aktuelnim potrebama dràva ~la-nica. Na taj na~in }e konkretno doprineti ostvarewu ideje regio-nalnog vlasni{tva.

Dr Dragan GOSTOVI]

Norve{ka, Nema~ka, Rusija,Slovenija, [vedska i VelikaBritanija.

Vojna i civilna lica iz 13dràva ~lanica ~ine stalni sa-stav Centra.

Jedan broj dràva u~e-stvuje u radu u statusu posma-tra~a. U ovom trenutku to su Ka-nada, Poqska, SAD, Slova~ka,[panija i Ukrajina.

MISIJA I CIQMisija RACVIAC-a je ja~a-

we dijaloga i saradwe u obla-sti bezbednosti u Jugoisto~nojEvropi uspostavqawem part-nerskih odnosa. Ciq mu je da kaoprofesionalno kompetentna me-|unarodna organizacija budepriznati forum za regionalnidijalog o pitawima bezbednosti.Centar doprinosi otvorenosti,transparentnosti i predvidivo-sti u regionu podsticawem kon-struktivne razmene informaci-ja, gledi{ta i ideja.

Strate{ki ciqevi su ja~a-we ukupne stabilnosti i bezbed-nosti u Jugoisto~noj Evropi, raz-vijawe rezultata koji su postig-nuti zahvaquju}i mehanizmimakontrole naoruàwa i marama za izgradwu poverewa i bezbedno-sti, promovisawe reforme sektora bezbednosti i snaèwe regio-nalne saradwe u oblasti odbrambene konverzije, podsticawe regi-onalne saradwe kako bi se efikasno suzbijali terorizam, {ireweoru j̀a za masovno uni{tavawe, organizovani kriminal i sve vrsteilegalne trgovine, pruàwe podr{ke procesima za pribliàvaweevropskim i evroatlantskim integracijama, aktivno u~e{}e u aktiv-nostima Saveta za regionalnu saradwu (Regional Cooperation Coun-cil), ostvarivawe saradwe sa organizacijama i institucijama kojeimaju kompatibilne ciqeve i programe (EU, Nato, Oebs) i pruàwepodr{ke evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

Transformacija predstavqa proces koji ima dve osnovne ka-rakteristike. Na jednoj strani RACVIAC kao inicijativa sve vi{e

SRBIJA U RACVIAC-USrbija aktivno u~estvuje u radu RACVIAC-a od 2001. godi-

ne, najpre u okviru SRJ, zatim Srbije i Crne Gore i najzad kaosamostalna dràva. Na{ prvi predstavnik u stalnom sastavuCentra bio je pukovnik Dragan Nikoli}. On je obavqao du`nostoficira za planirawe i vezu od 2001. da 2002. godine. U pe-riodu od 2002. do 2005. na{ predstavnik bio je pukovnik Zo-ran Bo{kovi} na istoj du`nosti.

Od 2005. godine predstavnik Srbije u RACVIAC-u je pukov-nik dr Dragan Gostovi}, koji je u po~etku obavqao istu du`nostkao i wegovi prethodnici, a od februara 2007. zauzima pozi-ciju na~elnika Odeqewa za odbrambenu konverziju.

Treba ista}i da Velika Britanija od samog po~etka deli-mi~no sponzori{e prisustvo predstavnika na{e zemqe u stal-nom sastavu Centra.

ODBRAMBENA KONVERZIJAOdbrambena konverzija je prevod engleskog izraza defen-

ce conversion koji na prvi pogled nije dovoqno razumqiv. To jekompleksan proces ~iju sadrìnu ~ini bavqewe socijalno-eko-nomskim posledicama reforme sistema odbrane. Glavne kompo-nente odbrambene konverzije su: re{avawe pitawa vi{ka voj-nog kadra, konverzija biv{ih vojnih baza, restrukturisawe od-brambene industrije i re{avawe pitawa vi{ka naoruàwa ivojne opreme.

Od 2005. godine RACVIAC je pro{irio poqe delovawa ina probleme odbrambene konverzije i u wemu postoji posebnaorganizaciona celina za tu oblast.

1. februar 2008.28

U {est operativnihfaza ve`be planiranesu supozicije po kojimasu se dogodili incidentii akcidenti saradiolo{kom,biolo{kom i hemijskomkontaminacijom niskihnivoa. Na{ tim je, u sastavumultinacionalne ~eteABHO, izvr{avaozadatke RH izvi|awa,meteorolo{kog merewa,uzimawa RHBkontaminiranihuzoraka, procene iprognoze RHB situacije.

Pripadnici roda ABHO Vojske Srbije u~estvovali su na me|unarod-noj vojnoj ve`bi „Pacemaker 07”, koja je nedavno odràna na vi{emesta u Austriji. Na tom doga|aju je u~estvovalo preko 4.000 vojni-ka iz Austrije, Belgije, Nema~ke, Francuske, Slovenije i Srbije.Tim na{e vojske, koji je predvodio potpukovnik Ivan Lazarevi}, a

u kome su bili i kapetan Sr|an Ruti}, potporu~nik Mali{a Milo{evi},potporu~nik Milo{ Stankovi} i stariji vodnici Mile Markovi} i Jo-vica Jon~i}, nalazio se u okviru multinacionalne ~ete ABHO i aktivnou~estvovao u izvr{avawu zadataka ve`be. Tom prilikom oni su prikaza-li visok nivo znawa i ve{tina u okviru izvi|awa ABHO, procene i prog-noze RHB situacije i ukupnim u~e{}em postavili dobre temeqe za budu-}u saradwu u razmeni iskustava i znawa u oblasti ABHO.

REALNA KONTAMINACIJAVlada i Ministarstvo odbrane Republike Austrije imaju ambiciju

da od 2012. Austrija bude nosilac multinacionalnih operacija podr-{ke miru i odgovara na krize, pod mandatom Ujediwenih nacija, Evrop-ske unije i Natoa. Zbog toga je organizovana ve`ba „Pacemaker 07” nakojoj su procewivane i vrednosti Multinacionalne borbene grupe 18i pojedinih jedinica u wenom sastavu. Po zamisli ve`be, pripadnicimultinacionalnih snaga angaòvani su, u skladu sa ~lanom 7. poveqeUN i pod vo|stvom Oruànih snaga Austrije, na razdvajawu zara}enihstrana u demilitarizovanoj zoni. U {est operativnih faza ve`be pla-nirane su i supozicije po kojima su se dogodili incidenti i akcidentisa radiolo{kom, biolo{kom i hemijskom kontaminacijom niskih nivoa.Tada bi na scenu stupao tim Vojske Srbije, koji je u sastavu multinacio-nalne ~ete ABHO izvr{avao zadatke RH izvi|awa, meteorolo{kog me-rewa, uzimawa RHB kontaminiranih uzoraka, procene i prognoze RHBsituacije.

U prvoj radnoj nedeqi pripadnici tima ABHO VS realizovali suintegracionu obuku sa jedinicama ABHO Austrije i Francuske, u okvirukoje su se me|usobno upoznali, ovladali procedurama Natoa u radiokomunikaciji, ABHO obave{tavawu i izve{tavawu, te uve`bali u ruko-

TIM ABHO VOJSKE SRBIJE NA VE@BI U AUSTRIJI

SARADWA

U INTERNACIONALNOMOKRU@EWU

29

Stariji vodnik Mile Markovi} bio je deo izvi|a~kih patrolakoje su izvr{avale zadatke na terenu, a posebno mu zna~i {to se sasvojim kolegama oprobao u razli~itim ulogama.

– Najvi{e smo se druìli sa kolegama iz Austrije i Francuskei mogu da kaèm da smo imali jako korektne odnose – kaè starijivodnik Markovi}.

Zajedni~ka ve`ba je pogodna i za upore|ivawa u oblasti poslo-va ABHO, pa su tako stare{ine Vojske Srbije zakqu~ile da su abehaj-ci u austrijskoj vojsci zaduèni i za neke druge poslove kao {to su,na primer, pre~i{}avawe vode i evakuacija u ra{~i{}avawima.

Kapetan Ruti} i stariji vodnik Markovi} slaù se da su im ste-pen obu~enosti i ste~eno znawe u kru{eva~kom 246. bataqonu AB-HO stvorili sve uslove za uspe{an me|unarodni nastup.

U~e{}e tima ABHO Vojske Srbije na me|unarodnoj ve`bi „Pace-maker 07” donelo je vi{estruku korist i potvrdilo da weni pripad-nici mogu da disciplinovano i stru~no obave sve namenske zadatkezajedno sa vojnicima i stare{inama iz drugih zemaqa. Va`no je {tosu ste~ena i nova iskustva u metodologiji {tabnog i izvr{nog rada umultinacionalnom okruèwu.

– U budu}oj saradwi ABHO Vojske Srbije i Vojske Austrije – is-ti~e potpukovnik mr Ivan Lazarevi} – prioritet treba dati imple-mentaciji sistema ABHO za javqawe i upozoravawe u sistem koman-dovawa Vojske Srbije, kako bismo pove}ali efikasnost i dostigliinteroperabilnost sa ostalim ~lanicama Programa Partnerstvoza mir. Potrebno je nastaviti i intenzivirati saradwu na nivoueksperata, timova i jedinica i razmotriti mogu}nost razmene ofi-cira ABHO VS i Vojske Austrije.

Zoran MILADINOVI]

vawu li~nim naoruàwem i opremom austrijske vojske, kori{}ewusistema za navigaciju i upotrebi mapa i karata. Ve} tada su srpskiabehajci zapo~eli uve`bavawe na konkretnim zadacima poput pri-kupqawa biolo{ki kontaminiranih uzoraka u objektu u blizini {ta-ba ~ete, radiolo{kog izvi|awa ukradenog radioaktivnog izvora uèlezni~kom vagonu ili pronalaèwa i obeleàvawa realnog iz-vora jonizuju}eg zra~ewa, koji je stvarao realnu kontaminaciju u ru-{evinama objekta na ve`bali{tu u Tritolverku. Pomenute zadatkepripadnici Vojske Srbije izvr{ili su efikasno i stru~no.

– Predstavnici ABHO austrijske vojske iskazali su potrebu dase na~in i procedura na{eg rada i izve{tavawa ozbiqno uzmu uobzir radi unapre|ewa i implementacije u wihovim jedinicima –kaè potpukovnik mr Ivan Lazarevi}.

Zanimqivo je da su motorna vozila tima ABHO VS od prvog da-na ozna~ena natpisima, zastavama i obele`jima Republike Srbijei Vojske Srbije, te da su na taj na~in privla~ila pa`wu brojnih ofi-cira i vojnika u Centru MO Republike Austrije za pripremu mirov-nih operacija u Gecendorfu.

Prave ve`bovne aktivnosti po~ele su u mestu Sent Leonard,gde je srpski tim ABHO radio na zadacima obave{tajnog prikupqa-wa podataka o izvorima hemijske i radiolo{ke opasnosti u kompa-niji i proceni mogu}ih posledica u slu~aju incidenata i akcidenata,koji za posledicu mogu imati hemijsku kontaminaciju. Posmatraju}iih kako rade komandant brigadni general Polajner naglasio je wi-hovo pozitivno angaòvawe, pogotovo sa stru~nog aspekta.

STANDARDNE PROCEDURE Na centralnom danu ve`bovnih aktivnosti bile su najzna~ajni-

je li~nosti Republike Austrije, na~elnici general{tabova zemaqau~esnika, izaslanici odbrana i drugi gosti. Ve`ba je predstavqalaodgovor ~ete ABHO na eksploziju automobila sa bomba{em samou-bicom, iz koga su oslobo|ene toksi~ne hemijske materije. Na tom za-datku angaòvani su celokupni kapaciteti ~ete, a tim Vojske Srbijedobio je zadatak da uradi radiolo{ko izvi|awe mesta eksplozije.

Ve`bi je prisustvovao i na~elnik G[ Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, koji je razgovarao sa glavnokomanduju-}im stare{inom ABHO Vojske Austrije brigadnim generalom Nor-bertom Furstenhoferom i postigao preliminarnu saglasnost zanastavak saradwe u oblasti ABHO.

Oficir za vezu u multinacionalnoj ~eti kapetan Sr|an Ruti}tvrdi:

– Mnogo je lak{e kada se procedure i standardi Natoa sagle-daju u praksi. Imali smo priliku da detaqno pratimo proces opera-tivnog planirawa, dono{ewa odluka i komandovawa u operacijama,{to je jako pozitivno za nas. Ujedno, mogli smo da usvojimo i kulturugrafi~kog izraàvawa na kartama, koja vlada u vojskama Natoa.

ISKUSTVATim ABHO Vojske Srbije je na me|unarodnoj ve`bi u Austri-

ji izvr{avao netipi~ne zadatke, koji zahtevaju specifi~an tak-ti~ki pristup i postupke za koje ne postoje re{ewa u pravilimai uputstvima u postoje}oj taktici ABHO. Takvi zadaci se ne uve-`bavaju u jedinicama ABHO Vojske Srbije, ali posle iskustva izAustrije nema sumwe da }e se sli~ni sadràji ugraditi u plan-ska dokumenta obu~avawa. Uostalom, realne pretwe i izazovisvetskom miru upu}uju na snaàn zaokret na tom planu. Na ve`bisu pripadnici na{eg tima koristili i novu ABHO mernu opremu,koja kvalitetom i niskom cenom moè biti veoma interesantnaza opremawe delova jedinica ABHO.

SARADWADrugi kanal nacionalne televizije Austrije ORF-2 prika-

zao je prilog u kome je izjavu dao i vo|a tima ABHO Vojske Srbi-je potpukovnik mr Ivan Lazarevi}. Na pitawe o tome kakve uti-ske nosi sa ve`be, Lazarevi} je rekao:

– Iz perspektive Vojske Srbije, ~iwenica da Srbija nije ~la-nica EU ne predstavqa nikakvu prepreku za saradwu izme|u oru-ànih snaga Republike Srbije i oruànih snaga ostalih evropskihzemaqa. Bezbednost je podjednak interes zemaqa koje su ~lanice EUi onih koje to nisu. Saradwa prisutnih oficira i podoficira Voj-ske Srbije sa kolegama iz Austrije i Francuske u okviru multina-cionalne ~ete ABHO je korektna i obostrana. Vojska Srbije u~e-stvuje na ve`bi po pozivu Vlade Republike Austrije, a ve`ba je pla-nirana i realizuje se na visokom profesionalnom nivou.

POSETE Pripadnici tima ABHO VS obi{li su i neke od znamenito-

sti Austrije poput centralnog dela Be~a, poznatog zamka [en-brun, grada Krems i ~uvenog samostana u gradi}u Melk. Wih su uAmbasadi Republike Srbije u Be~u primili i general-potpukov-nik mr Milan Zari} i izaslanik odbrane VS u Austriji potpu-kovnik Predrag Vorkapi}.

1. februar 2008.30

Svoju humanu misiju Vojnomedicinski centar u Novom Sadu

izgra|uje punu 221 godinu, pri ~emu nijedan dan nije preki-dala rad. I u krizna vremena vrata su bila otvorena za svekojima je bilo potrebno medicinsko zbriwavawe. Uprkosfinansijskim te{ko}ama i oteànoj nabavci najsavremenije

opreme, VMC Novi Sad neprekidno prati najsavremenija medi-cinska dostignu}a, o ~emu svedo~i i nedavno otvarawe Odeqewaza hemodijalizu. Veoma zna~ajno je i postoje}e Odeqewe stoma-tologije, jedno od najsavremenijih te vrste u zemqi.

ODEQEWE ZA HEMODIJALIZU

Uz pomo} Uprave za zdravstvo Ministarstva odbrane iVMA, u Vojnomedicinskom centru formirano je i Odeqewe za he-modijalizu, ~ime je izbegnuto svakodnevno prevoèwe te{kih bu-bre`nih bolesnika do Beograda i nazad. Doktor Milica Kozoma-ra, na~elnik Odeqewa za hemodijalizu, sa saradnicima trudi seda svakom pacijentu pruì maksimum pa`we i stru~nosti.

Uz stru~wake novosadskog VMC na pruàwu dijalize dve ne-deqe je radio i kolega sa VMA, {to se pokazalo dovoqnim da sestekne samopouzdawe i uspe{no otpo~ne sa samostalnim radom.

Odeqewe za hemodijalizu opremqeno je sa sedam aparatatipa GAMBRO AK-100 za klasi~nu dijalizu i jednim jo{ novije

USTANOVA

VOJNOMEDICINSKI CENTARNOVI SAD

U Vojnomedicinskom centruu Novom Sadu godi{we se

obavi oko 150.000pregleda, pruì preko

400.000 medicinskihusluga, stacionarno zbrine

oko 3.500 bolesnika, askoro 1.600 vojnih i

civilnih osiguranikapodvrgne se razli~itim

hirur{kim zahvatima. Novaodeqewa, savremene metodele~ewa, ali i dugogodi{wa

tradicija, ~ine VMCpoèqnim zdravstvenim

centrom i za pacijente vangranica Srbije.

Izvozni implantati – dr

Leti} i dr Pika uordinaciji

ZDRAVSTVO

USTANOVA

generacije sa mogu}no{}u hemo-dija-filtracije. Kako dijalizatraje u proseku i preko ~etiri ~asa, odeqewe radi u jednoj sme-ni i trenutnog je kapaciteta od pet bolesnika dnevno.

Kako je, naàlost, sve ve}i broj te{kih bubre`nih bole-snika kojima je neophodan ve{ta~ki bubreg, re~eno nam je dabi uz minimalno pro{irewe i opremawe to odeqewe mogloprihvatiti jo{ dvadesetak bolesnika iz gra|anstva kojima bise, uz nadoknadu, pruàle kvalitetne stru~ne usluge hemodija-lize koje ìvot zna~e.

EVROPSKI ZUBARI

Zahvaquju}i kvalitetu i najsavremenijim metodama u na-dome{tawu gubitka zuba Odeqewe za stomatologiju Vojnomedi-cinskog centra iz Novog Sada pro~ulo se i van granica Srbi-je, posebno u zapadnim zemqama. Za nepune tri godine rada naugradwi implantata kroz ordinaciju potpukovnika dr Vojisla-va Leti}a, specijaliste maksilofacijalne hirurgije i na~el-nika Odeqewa, pored doma}ih, pro{lo je i vi{e od stotinustranih dràvqana, ponajvi{e Italijana.

Gubitak zuba smatra se invaliditetom koji se nadokna|ivaoizradom mobilnih protetskih nadoknada na ~ije su se no{ewe qu-di privikavali. Me|utim, oko 40 odsto pacijenata ima problema

posebno sa dowom protezom ko-ja kod `vakawa trpi pritisakizme|u jedne i po do dve tone.Upravo su zbog tih problema iizmi{qeni implantati – od me-talnih do biokerami~kih.

Slede}i svetski trendstru~waci sa VMC pacijentimaugra|uju monofazne titanijumskeimplantate ~etvrte generacijekoji se stabilizuju spajawem,argonskim varewem registrova-nim za humanu upotrebu, sa tita-nijumskom {inom, te se odmah popostavqawu mogu opteretiti. Tozna~i da pacijent neposrednonakon operacije i postavqawaimplantata moè da konzumirahranu bez ikakvih pote{ko}a.Vek trajawa tako ugra|enih im-plantata je od osam do 14 godi-na, a posebno je va`no da se sawima ima ~etrdesetprocentniose}aj zdravog zuba.

Prema re~ima dr Leti}a,cena ugradwe jednog implanta-ta u na{oj zemqi kre}e se iz-me|u 500 i 700 evra, dok sena VMC oni ugra|uju po ceniod oko 200 evra.

Zanimqivo je i to da u or-dinaciji sa dr Leti}em radi idr Pankracio Pika, Italijan iz Bre{e, kako nam je u {ali re-kao – verovatno jedini Italijan gastarbajter u Srbiji. Naimedr Pika je studije stomatologije zavr{io pre trinaest godina naMedicinskom fakultetu u Novom Sadu, a jedan od profesorabio mu je i dr Leti}. Otuda je i poznanstvo pretvorenu u uspe-{nu nau~nu i stru~nu saradwu. Stoga i ne ~udi da je na stomato-lo{kom odeqewu novosadskog VMC sve vi{e pacijenata iz Ita-lije. Kako su nam potvrdili dr Leti} i dr Pika, ti pacijenti, kodkojih VMC uìva izuzetno visok ugled, nisu zadovoqni samo me-dicinskim tretmanom ve} i gostoqubivo{}u na koju nailaze to-kom boravka u Novom Sadu. Sami pacijenti i jesu najboqa re-klama za na{u vojsku, wene medicinske stru~wake i dràvu Sr-biju, a ni finansijski efekti koji se na ovaj na~in ostvaruju ni-su zanemarqivi.

Budimir M. POPADI]

OD U GLEDA

Savremeno Odeqewe za hemodijalizu

Dr Milica Kozomara

Gastarbajter u Srbiji – dr Pankracio Pika

OD UGLEDA

1. februar 2008.32

]IRILICAI SAVREMENE INFORMACIONETEHNOLOGIJE

Vek u koji smo zakora~ili prepoznaje se i po nekada nezami-slivo brzom protoku informacija. Velikan svetske nauke Ni-kola Tesla svojevremeno je vizionarski govorio kako }e uskoroj budu}nosti re~ izgovorena ili napisana u bilo komkraju sveta mo}i istog ~asa da se ~uje ili pro~ita na svim de

lovima planete. Oli~ewe te ideje je Internet, globalna mreà ko-ja pokriva sve kontinente, a wene pogodnosti uìvaju svi podjedna-ko. Naravno, kao i svako ~udo savremene tehnologije, ima prate}esenke – od raznoraznih zloupotreba do jezi~kih simbola.

Zadrà}emo se na na{im prostorima i }irili~nom pismu.Nedavno odràni okrugli sto o „]irilici i savremenim tehnolo-gijama” u organizaciji Dru{tva za informatiku Srbije i „Projek-ta Rastko”, pobudio je veliko zanimawe javnosti. Do{ao je u pravi~as, a ono {to se tom prilikom ~ulo ne samo da otklawa mnoge ne-doumice ve} predstavqa i svojevsrni putokaz za na{u dràvu.

SNAGA ARGUMENATAPriznati stru~waci su govorili nadahnuto, pre svega snagom

ubedqivih ~iwenica, brojnih pokazateqa i svakom dostupnih in-formacija. [to bi u novokomponovanom vokabularu rekli – tran-sparentno.

– Krajem hladnog rata poneo se utisak o zamirawu }irilice.To bi se mo`da obistinilo da ~ove~anstvo nije doìvelo svoju tre-}u tehnolo{ku revoluciju, nakon neolitske i industrijske, sredi-nom devedesetih godina pro{log veka, kada smo kro~ili u infor-mati~ku civilizaciju. Wen nervni sistem – Internet – doveo je dotolikog umnoàvawa }irili~nih materijala da ne postoji istorij-ski primer za takvu progresiju.

DR

U[

TV

O

îwenice ubedqivo govore da se vi{e ne postavqa pitawesudbine }irili~nog pisma u informati~koj civilizaciji.Wen nervni sistem – Internet,doveo je do tolikog umnoàvawa}irili~nog materijala da ne postoji primer takvograzvoja u novijoj istoriji. Moè samo da nas raduje i hrabri {to se duh srpskekulture brzo {iri globalnommreòm. âk je i ~uveni svetskipretraìva~ Gugl napravioogromne promene u potpunojsaglasnosti sa odredbamaUstava Srbije, uputstvimastru~ne zajednice i potrebamakorisnika. To su samo neki odakcenata sa nedavno odrànogokruglog stola o temi nazna~enoju nadnaslovu ovog teksta.

SLOBODA U MRE@I

33

Kako to u praksi izgleda,pokazuje procena da je InternetRusije, Ukrajine i wihovog okru-èwa apsolutno najbogatiji re-gionalni Internet na svetu pobroju besplatnih kulturnih sadr-àja, ukqu~uju}i i takve fenome-ne kao {to je biblioteka Maksi-ma Mo{kova sa 20.000 kwiga naruskom jeziku.

Situacija je sli~na i u jugo-isto~noj Evropi. Kod na{ih kom-{ija Bugara to je Liter.Net imno{tvo drugih digitalnih kolek-cija. Srpski „Projekat Rastko” jenajve}a slavisti~ka elektronskabiblioteka na na{em kontinen-tu, za ~ije postojawe u nekim ze-mqama zna ~ak 80 odsto studena-ta srbistike. U slu~aju srpskekulture, pouzdano se zna da tri~etvrtine strate{kih materijala na Internetu ide originalno na}irilici, a naj~e{}e sa verzijom i na latinici – istakao je u uvo-du Zoran Stefanovi}, ambiciozni predsednik „Projekta Rastko”.

Na svakodnevnom ìvotnom planu neki dru{tveni tokovise uveliko naslu}uju. Tako je gospodin Stefanovi} skrenuo pa-`wu da }e se odnos slovena~ke i hrvatske kulture, na primer,prema }irilici odvijati s vi{e po{tovawa nego u samim }iri-li~nim dru{tvima. Jedan od razloga jeste nemogu}nost prodaje

OTKLAWAWE PROBLEMAZahvaquju}i novom kodnom rasporedu i me|unarod-

nom standardu poznatom kao Unokod (Unicode), u kome je ve}danas zastupqeno vi{e od 80.000 znakova, omogu}eno je dana Internetu ~itamo kinesko i japansko pismo, glagoqicu iniz retkih starih pisama. Naj~e{}e kori{}en Unikodov tran-sformacioni format je UTF-8 . On je po samoj svojoj struk-turi prepoznatqiv, ~ime uklawa probleme koji nastaju pogre-{nim prepoznavawem kodnog rasporeda.

Zahvaquju}i tome, na na{oj mreì biblioteka„Projekat Rastko” prvi put se u istoriji Interneta pojaviotekst na pismu Evena, malog plemena iz Sibira, koje ima sa-mo 700 govornika i pi{e jednom vrstom }irilice. Isto vaìi za Jukagire, tako|e sibirsko pleme, koje pi{e }irilicom, abori se za opstanak svog jezika koji je pred odumirawem.

DUBOKI ISTORIJSKI KORENIMisija ]irila i Metodija, isti~e Zoran Stefanovi},

ima globalne i ve~ne implikacije, metafizi~ke ~ak. Tim ~inomVizantija je nadrasla sopstvenu uskogrudost i napravila pre-sedan koji garantuje svakom ~oveku na planeti pravo na sop-stveni jezik (pismo). Tako je }irilica postala op{ta zastavakoja svojim postojawem {titi i sve druge jezike, ukqu~uju}i ione sa najdubqim korenima, poput indijskog ili kineskog.

]irilica je time dodatno dobila na zna~aju, pored svihosobina koje deli sa drugim srodnim pismima: korene u zna-kovima gorweg paleolita jugoisto~ne i isto~ne Evrope, sim-boli~koj geometriji mezolita Lepenskog vira, sistemom zna-kova vin~anskog neolita, grupama balkansko-bliskoisto~nihpisama, pa sve do alfabeta, abeceda i azbuka na{ih dana...

Bliì se dan kad }emo na osnovnoj evropskoj valuti (nov-~anici evra) videti i }irili~ni jezik. Tada }emo imati i for-malnu sistemsku potvrdu civilizacijske vrednosti i onog Pa-vi}evog stava da „Evropa ne moè hodati bez svoje druge noge”.

proizvoda namewenim odre|e-nim zemqama ukoliko, shodnome|unarodbnim standardima izakonima, nemaju deklaracijuna }irilici.

– Upe~atqiva revolucija uoblasti ma{inskog prevo|ewapreko Interneta ve} donosi la-ko}u prenosa informacija. Ele-gancija }irilice kao slovnog si-stema sigurno }e olak{ati nemi-novan proces ukqu~uju}i ve{ta~-ku inteligenciju, ali i svih mo-gu}nosti singulariteta, kada do-lazimo do granice gde se moragovoriti jezikom bogoslovqa, ane sociologije – zakqu~uje gospo-din Stefanovi}.

]IRILOMERTehnolo{ke prepreke za

upotrebu }irilice na Internetustvar su pro{losti. Sada sve zavisi od nas. I tu ne bi trebalo dapostoji bilo kakva nedoumica. Ako je u upotrebi svog pisma nemajuRusi, Kinezi ili gra|ani Indije, na primer, za{to bi to nama pred-stavqao problem?

– Posle stupawa na snagu novog Ustava i formirawa Mini-starstva za telekomunikacije, vreme je da se aktivnosti o kojima go-vorimo institucionalizuju uz ozbiqniju, pre svaga materijalnu po-

INTERNET U SRBIJIKod nas se odnedavno naglo pove}ao broj korisnika In-

terneta. Prema najnovojim podacima dràvnog Zavoda za sta-tistiku, u Srbiji 34 odsto doma}instava ima ra~unar, pa smopo tim pokazateqima ispred Rumunije, Bugarske i Makedini-je, na primer. Kako znamo, prve dve zemqe su punopravne ~la-nice Evropske unije. Prema ne{to starijim podacima, u Sr-biji ima 1.400.000 korisnika Interneta, ili oko 17,8 pro-cenata stanovni{tva. Istraìvawa govore da u Evropi321.853,477 qudi koristi Internet.

Rezultati istraìvawa, koje obuhvata 52 evropske ze-mqe i regiona, kaù da se Srbija nalazi na 49. mestu spiskaprema procentu posete Internetu (13,9).

U svakom slu~aju, Informaciono dru{tvo u Srbiji je znat-no naprednije nego {to to govore podaci. Stru~waci isti~u da}e dru{tvo povoqno uticati ne bi li se postoje}a slika popra-vila. Smawewem PDV na ra~unarsku opremu polako se pove}a-va broj kompjutera u Srbiji, a o~ekuje se ukidawe telekomuni-kacionog monopola, pa }emo uskoro dosti}i razvijene zemqe.

Posledwih petnaest godinaDru{tvo za informatiku Srbijeuporno ukazuje na ~iwenicu daupotreba }irilice uop{te nije usuprotnosti sa informacionomtehnologijom. Naprotiv, ona tre-ba da sluè razvoju nacionalnihkultura, podrazumevaju}i upotre-bu sopstvenog jezika i pisma. Da-nas je predsednik Dru{tva ugled-ni stru~wak iz te oblasti Niko-la Markovi}. Na okruglom stoluje izneo zanimqiv detaq koji ilu-struje kako se ozbiqnim pristu-pom problemu od nekada suprot-stavqene strane moè dobiti ko-rektan saradnik.

– Pre sedam godina bilismo u nekoj vrsti nesporazuma saMajkrosoftom, ~iji se stru~wacitvrdili kako ne postoje tehni~kemogu}nosti da Vindouz bude na}irilici. Za svega nekoliko danaformirali smo ekspertski tim,koji je lako dokazao kako je to sa-svim izvodqivo. U ~emu je, zapra-vo, bio problem? U ~iwenici daje re~ o visokokomercijalnojfirmi, kojoj se nije isplatiloulagawe u tako malo trì{te. Ta-da su mislili na taj na~in. Me|u-tim, do{lo je do promene rukovo-de}e strukture Majkrosofta, pasu do{li qudi sa vi{e sluha zana{e prostore i potrebe. Oni susada na{i pouzdani partneri,koji rado izlaze u susret doma-

}im zahtevima. Razvili su programe za prepoznavawe srpske }iri-lice, pa je samo u protekle dve godine, ilustracije radi, broj }iri-li~nih sajtova na Internetu porastao za 20 odsto – podvukao je go-spodin Markovi}.

Vreme koje je pred nama vaqa iskoristiti na najboqi na~in.Stvoreni su svi uslovi da na ra~unarima koristimo svoj jezik i svo-je pismo, uìvamo u wima kako to, uglavnom, ~ine svi narodi {iromsveta koji svoj identitet nedvosmisleno dokazuju i na taj na~in.

Branko KOPUNOVI]Snimio Nemawa PANÎ]

mo} dràve. Va`ne me|unarodneinstitucie, kao {to su Generalnaskup{tina Ujediwenih nacija, Sa-vet Evrope i UNESKO razvijaju,garantuju i podràvaju kulturnu ijezi~ku ravnopravnost. Ta politi-ka se odrazila i na svetsku mre-ù. Udeo englskog jezika na Inter-netu devedesetih godina bio je 80odsto. Podaci govore da je 2007.taj procenat pao na 37.

Zanimqivo je videti kolikaje zastupqenost }irilice u apso-lutnom smislu, ne samo u pojedi-nim oblastima. Odnos izme|ustranica Interneta na srpskomjeziku pisanih }irilicom i lati-nicom poku{ava da ustonovi„Projekat }irilomer”. Zahvaqu-ju}i mreì „Projekta Rastko”,jo{ od 2005. godine, jedan pro-gram na wihovom serveru svakidan pomo}u pretraìva~a Guglproveri i zabeleì rezultate.Re~i „je” i „}e” su naj~e{}e ko-ri{}ene u na{em jeziku, pa ihima na svakoj strani. Krajwi re-zulati pokazuju da je broj strani-ca na }irilici za posledwe dvegodine porastao za oko 30 odsto.Ukoliko se takvo kretawe nasta-vi, u naredne dve godine gotovosve stranice na Internetu bi}ena }irilici – zakqu~uje dr Sr-bislav Bukumirovi}, ~lan Uprav-nog odbora Dru{tva za infor-matiku Srbije.

Nema sumwe da se u savre-menim informati~kim tehnolo-gijama }irilica sve vi{e kori-sti. Tome su, sem ostalog, dopri-neli i tehni~ko re{ewe Unikod,koje omogu}ava weno lak{e kori-{}ewe, zatim ve}e mogu}nostira~unara, uz presudnu èqu ko-risnika da koristi na{e pismo.

– Na prakti~nom planu pra-vac je prili~no jasan. Kao {to jeMajkrosoft mudro odustao odideje da Windows XP (Vindouz)prevede samo latinicom, nasli~ne legitimne na~ine se, pre-ko dràvnih, sudskih i zakonskihorgana, ali i medija, mora uti-cati na doma}e i strane kompa-nije, {kole i druge ustanove. To bi trebalo da bude sve lak{e jerpostoji jasna dru{tvena samosvest.

U grupu prioriteta svrstava se kori{}ewe prevedenih pro-grama u {kolama i mobilnoj telefoniji. Apelujemo stalno na na-stavnike informatike da obrate posebnu pa`wu. [to se mobil-ne telefonije ti~e nigde nema takvog saka}ewa srpske }irilicekao u pisawu poruka. Nije ta~no da se ne mogu na}i re{ewa. Je-dan sredwo{kolac iz Ni{a se malo pomu~io i napravio pro-gram za svoj telefon. Treba samo upozoriti uvoznike i proizvo-|a~e na potrebu na{eg trì{ta – upozorava dr Bukumirovi}.

DRU[TVO

1. februar 2008.34

DR@AVNI ORGANIU „Analizi stawa Internet prezentacija dràvnih or-

gana Republike Srbije”, istraìvawu koje obuhvata stawedo kraja 2006. godine (pre primene novog Ustava), oko 40 od-sto prezentacija bilo je na srpskom jeziku i }irili~nom pi-smu. Na srpskom jeziku i latini~nom pismu nalazilo se 25, ana engleskom jeziku 33 odsto prezentacija.

Na kraju 2007. godine, situacija se znatno popravila.Primenom novog Ustava, organi Vlade Srbije u najve}oj meripo{tuju odredbu o zvani~nom jeziku i pismu na Internetu.[to se ti~e Ministarstva odbrane, wegov sajt upravo prela-zi na }irili~no pismo.

Od 19 ministarstava Republike Srbije, jedino prezen-tacije na Internetu Ministartava spoqnih poslova i Mini-starstva poqoprivrede nisu na }irilici. Prezentacija Mi-nistarstva energetike postoji na dva pisma, a nudi latini~nuverziju kao osnovu. Sli~no je i sa prezentacijama republi~-kih zavoda, agencija i uprava.

Kada je re~ o strate{koj kulturi na srpskom Internetu –elektronskim bibliotekama, nauci, umetnosti, obrazovawu iverskim pitawima – }irili~no pismo apsolutno preovla|ujepo obimu objavqenih materijala, prvenstveno zbog mreèelektronskih biblioteka „Projekta Rastko” i sajtova Srpskepravoslavne crkve. U najzna~ajnijem smislu, }irilici je kul-turna budu}nost stabilna i obezbe|ena.

]IRILI^NI SAJTOVIKrajem 1999. godine bilo je tridesetak srpskih }iri-

li~nih sajtova. Polovinom naredne godine taj broj se popeona 50, da bi se u slede}ih {est meseci udvostru~io. Po~et-kom februara 2002. godine taj broj je bio 186. Danas je Guglpretraga na }irilici na{la 1.150.000 pojavqivawa.

35

K

N

T

ao za~in januarskim praznicima zamirisa-la je tradicionalna svetkovina na obron-cima Zlatibora. Ima veselo ime Pr{utija-

da i jedinstvena je po mnogo ~emu. Kada bi se zaMa~kat traìo originalni simbol na turisti~kojkarti Srbije, to bi mogao da bude su{eni but, naprimer. Naime, svakojake |akonije od mesa po-stale su za{titni znak ìvopisnog mesta i wego-ve okoline, a pravi qubiteqi gurmanluka dobroznaju {ta je tamo{wa slanina, kobasica, steqa...Nigde ih nema na belom svetu osim na visoravni-ma poznate planine.

Svakog januara okupe se velemajstori me-sarskog zanata da se na radost brojnih gostijuogledaju u ve{tini koja skoro dva veka ìvi u do-ma}instvima marqivih seqaka. Publika razgle-da, pazari i uìva, a neobi~ne megdanxije borese za naklonost strogog i nepristrasnog ìrijana ~iji rad nikada nije pala sumwa. Pa i oni suqudi iz kraja gde sve moè da se dovede u pitaweosim obraza. Naravno, podele se pehari i pla-kete, novinari zabeleè izjave i opi{u doga|aj,a posetioci odu puni uspomena. Ko ih jednom po-seti do}i }e zacelo i slede}e zime.

aj~e{}e pitawe upu}eno proizvo|a~imati~e se tajne proizvodwe. Niko je ne}e ot-kriti do kraja jer se ve{tina prenosi

s kolena na koleno i svaki majstor ima ponekogaduta u rukavu koji se qubomorno ~uva a nasled-niku {apatom ostavqa u nasle|e. Me|utim, svi}e listom ista}i da im je bog dao poseban vazduhi ~iste pa{wake gde uzgajaju blago, a receptura jemawe-vi{e sli~na...

I sve je to lepo, prelepo ~ak na mikropla-nu, ali vaqalo bi misliti i poraditi da seoriginalni proizvodi koje gosti iz inostran-stva opisuju biranim re~ima masovnije kreneu svet, sa originalnim pe~atom zlatiborskih~arobwaka. Tako bismo dobili jo{ jedan srp-ski brend sa oznakom zdrave hrane. Bez obzi-ra na to {to |akonije od mesa naj~e{}e pove-zujemo sa izvorom podmuklog holesterola, opa-ke soli i koje~ega {tetnog po zdravqe, pri~a oma~katskim proizvodima zasluùje medicinskipreporuku. Naime, ìteqi toga kraja koji od-rastaju na doma}im proizvodima od mesa uop-{te ne pate od kardiovaskularnih boqki, po-vi{enog krvnog pritiska, skleroze, {e}era...Naprotiv, zdravi su, pravi i dugove~ni. To jebar lako utvrditi. Kod wih nema doma}insta-va u kojima se ne ra|aju bebe ne samo za pro-stu reprodukciju stanovni{tva ve} dobranopreko tog broja. Imaju}i u vidu da je u Srbijisvake godine broj umrlih za 30.000 ve}i odonih koji do|u na svet, jasno je koliko je taj po-datak bitan.

Zato dirqiva pri~a doma}ina Stanoja Po-povi}a ima gotovo zavetnu poruku. Naime, wegovdeda Milutin, srpski ratnik kome je vojni~ka sud-

bina dodelila mar{ preko albanskih vrleti, iz-bavio se od ledenog zagrqaja smrti zahvaquju}ipar~etu suvog mesa. Kako? Pre nego {to je stao ustroj Drinske divizije, od ku}e je poneo ne{to du-vana i komad o kome je re~. Iz bitke u bitku ta-wila se wegova ratna rezerva da bi u xepovima{iwela ostali samo mirisi. Jednom mu je mrazzarobio zatvara~ od pu{ke a ve{ti Milutin ga jeotko~io kvrgavom stabqikom koja se ko zna zbog~ega na{la u wegovom xepu. U dramati~nom mar-{u kroz ledom okovane albanske gudure, studen,glad i vetar ru{ili su wegove saborce kao sno-pqe. I wemu je padalo na um da usni sladak san usnegu i okon~a neizdrìve patwe. Noge ga nisuslu{ale, a okopnela snaga vapila je za mrvicomhrane. U tom bunilu setio se mesa, zavukao ruku u{iwel i napipao stabqiku kojom je otko~io pu-{ku. Be{e mu ukusna a mirisala je na o~evu su-{aru. Ose}ao je da gricka pr{utu i sa svakimzalogajem vra}ala mu se èqa za ìvotom koja ganije napu{tala sve do obale mora...

Bilo je u wegovom veku jo{ isku{ewa i rato-va, ali uvek bi prehranio porodicu. Doìveo jedevedeset osam godina. Wegovi naslednici su po-digli nove ku}e, pro{irili imawe, postali {am-pioni u proizvodwi ~uvenih zlatiborskih speci-jaliteta...

Ponekad se olako odreknemo starina a no-vokomponovani (ne)ukusi odnesu prevagu prekono}i. Jo{ ako su podstaknuti lakim profitom,onda nema spasa. Sre}om, ima qudi i krajeva ko-ji umeju da cene pro{lost i ne odri~u se wihovelepote i zna~aja.

e{war je za Vaqevo ono {to je Skadarlijaza Beograd. Zamislite da neko, daleko bilo,poru{i zdawa \ure Jak{i}a i podigne {o-

ping centar. Elem, na desnoj obali Kolubare, uTe{waru, sa~uvane su ku}e i turska kaldrma, za-natske radwe, {iroka dvori{ta... Tamo je i kne-èv konak u kome je 1892. godine boravio kraqAleksandar Obrenovi} kada je skinuo svoj or-den i dao ga u znak po{tovawa Qubi Nenadovi-}u. Posle sve~anog ~ina zaloìli su se zlati-borskim specijalitetima, ~esto prisutnim nadvorskoj trpezi. U tom ambijentu snimani su ~u-veni filmovi „Mar{ na Drinu”, „Narodni po-slanik”, „Uì~ka republika”... Da ne zaboravi-mo „Ivkovu slavu”. Zahvaquju}i doma}inima, Te-{war je, kao izuzetno vredan spomenik kulture,jedinstvena i najboqe o~uvana celina te vrste uSrbiji. Od 1987. godine, svakog leta odràvajuse poznate „Te{warske ve~eri” sa bogatim kul-turno-umetni~kim sadràjem koji privla~i gosteiz zemqe i inostranstva. Me|utim, kazivawe ona{im naravima, uz sva priznawa doma}inima,nisu potpuna bez zakqu~ka da se svojevremenonajteà bitka vodila oko zabrane saobra}ajakroz tu zonu. Posle silne muke, dobijena je. Za-uvek.

SAgalerije

Pi{eBranko

KOPUNOVI]

PR[UT I TE[WAR

36

Planirawe, priprema,izvo|ewe i posledice te izuzetno smele akcijeizazvali su s razlogomzabrinutost koalicionihsnaga u Iraku

K

IRA^KI TROJANSKI KOW

N A P A D U K A R B A L I

arbala, sveti grad {iitskih muslimana, nalazi se 100 kilo-metara jugozapadno od Bagdada. Spada u mirnije oblasti Ira-ka, pogotovo u odnosu na glavni grad i provinciju Al Anbar.Do januara 2007. godine u Karbali su poginula 33 vojnikaKoalicije, {to je predstavqalo oko jedan odsto gubitaka. Ma-

da su se napadi povremeno de{avali, sukoba poput te{kih uli~nihborbi u Faluxi, Mosulu i Naxafu ili svakodnevnih bomba{kihudara u Bagdadu, nije bilo. Izuzeci su, svakako, bili zloglasni ma-sakr u martu 2004. godine i ustanak Mahdi armije pod vo|stvomMuktada al-Sadra mesec dana kasnije, koji je tada zahvatio ceo ju-`ni deo Iraka.

NAPAD U smiraj dana, 20. januara 2007, ameri~ki vojnici, kojih je bilo

tridesetak u zgradi pored Regionalnog centra za koordinaciju, gde seodr`avao sastanak ira~kih i ameri~kih zvani~nika o bezbednosnimpitawima zbog skora{weg verskog praznika A{ura, opu{teno su gle-dali filmove, igrali video-igre ili pisali rodbini u domovini. Sveje ukazivalo na jo{ jedan uobi~ajen dan u okupiranom Iraku.

Na ulaznu kapiju stigla je kolona od sedam xipova GMC subur-ban, sa zatamwenim staklima i mno{tvom antena za radio-vezu.

1. februar 2008.

........Na wima je na engleskom iarapskom pisalo upozorewe da sevozilima ne treba pribliàvati.To je karakteristi~no za privatnekompanije u Iraku. Straà ih jepropustila bez kontrole, jer je uvozilima videla uniformisaneameri~ke vojnike sa pancirima. Poulasku u ogra|eni prostor, kolonase podelila – pet vozila se parki-ralo pred ulaz u Centar, a ostaliiza zgrade. Vojnici su iza{li izvozila i uz osmehe krenuli ka dvo-jici ameri~kih straàra, od kojihje jedan sedeo u oklopqenom hame-ru. Prvi prido{lica odmah je is-palio metak straàru u le|a, dokje drugi nasko~io na hamer i hicemkroz vetrobran ranio Amerikancai izvukao ga iz vozila. Obojicu suubacili u svoj xip. Ostali napada-~i otvorili su vatru prema zgradiu kojoj se nalazio straàrski vod ipo~eli da ubacuju eksploziv u osta-le hamere. Bacali su i ru~ne bom-be na krov straàre, po{to su o~i-gledno dobro znali standardnitakti~ki postupak ameri~kih vojni-ka u takvim situacijama – pewawena krov napadnute zgrade i otvara-we vatre po neprijatequ. Na tajna~in spre~en je protivnapad izpravca straàre.

Jedan broj napada~a, kojih jeukupno bilo desetak, uz pucwavu ibacawe granata sa udarnim dej-stvom, utr~ao je u zgradu Centra ipopeo se na prvi sprat. Tamo se na-lazio centar veze, sa pet ameri~-kih vojnika. U sobi pored bili sujedan vojnik i oficir – kapetan. Te-roristi su bacili bombu u centarveze. Dok se kotrqala po podu, nawu je telom bacio dvadesetogodi-{wi kaplar Xonatan Miliken, izAlabame, koji je posle eksplozijeizre{etan rafalima. Kaplar, posthumno odlikovan Srebrnom zve-zdom zbog takve `rtve, prakti~no je omogu}io ostalim vojnicima daodbiju napada~e, koji su iz susedne prostorije zarobili ~dvojicuAmerikanaca i, uz neprekidnu pucwavu, odjurili iz zgrade xipovi-ma ka kapiji.

Ira~kim straàrima na izlazu pripretili su oru`jem, uzkratke i jasne komande na engleskom jeziku – stoj, lezi, idi. Napadje trajao dvadesetak minuta. Vozila su oti{la na istok, u pravcugrada Mahavil u provinciji Babil. Projurili su kroz policijskeblokove. Kako su imali razbijena zadwa svetla na xipovima, poli-cija ih nije mogla dugo pratiti. Tek kada su pre{li Eufrat, zausta-vili su se u selu Bu-Aluan i likvidirali zarobqenike. Ostavilisu pet vozila, ameri~ke uniforme, pancire i jednu pu{ku. Kasnijesu jo{ dva xipa prona|ena u mestu Sada, dvadesetak kilometara odHile, jednog od ve}ih gradova Babila.

ISTRAGATek posle izve{taja agencije Aso{ijeted pres o pogibiji jed-

nog vojnika, otmici i naknadnoj likvidaciji ~etvorice Amerika-naca, vojska je, nakon sedmodnevne istrage, izdala saop{tewe,koje je preneo potpukovnik Blejhvel, portparol multinacionalnedivizije u Bagdadu. „Preciznost napada, oprema koja se koristi-

la, ali i eksplozivna sredstvakojima su uni{tena vozila, uka-zuju da je napad bio dobro uve-`ban. Napada~i su ta~no znaligde su sme{teni Amerikanci.Uvidom u dokazni materijal do-ne}emo zakqu~ak o bezbedno-snim propustima”, saop{tio jepotpukovnik. Regionalni upra-viteq u Karbali Akil al-Hazalinaveo je na konferenciji za no-vinare da je mesna policija nakontrolnim punktovima propu-{tala vozila sa uverewem da seu wima nalaze ameri~ki zvani~-nici. Mada su neki od napada~aimali bradu, to samo po sebinije bio dovoqan razlog da ihzaustave. U napu{tenim vozili-ma napada~a prona|ena su telaotetih ameri~kih vojnika – dvo-jica su bila vezana lisicama iubijena hicima u glavu, tre}i jeleào mrtav pored xipa, dok je~etvrti, iako pogo|en u glavu,jo{ davao znake ìvota, ali je ion ubrzo preminuo.

Sofisticiranost pokazanatokom planirawa i izvo|ewanapada u Karbali iznenadila jeameri~ke analiti~are. Mada sui do tada ustanici mnogo putaobla~ili uniforme ira~kihproameri~kih snaga, bio je toprvi put da su poku{ali i uspelida glume Amerikance. Ostalo je,ipak, pitawe ko stoji iza napadau Karbali.

Istraga je pokazala da jepostojao jedan ili vi{e „insaj-dera”, odnosno agenata koji subili uba~eni u Centar i napa-da~ima olak{ali zadatak. Utvr-|eno je da je ira~ka policija ne-stala pre nego {to je otpo~elapucwava. Kapija je sa zadwe

strane bila otkqu~ana i bez straè. Napada~i su znali gde se na-lazi straàrsko odeqewe kao i vojnici u zgradi. I ira~ki prodav-ci i mesni berberi su toga dana ranije zatvorili svoje lokale.Vojnici tvrde da su po zavr{etku napada videli jednog od komandi-ra ira~ke policije kako uz smeh razgovara mobilnim telefonom.Predloène su izmene u obezbe|ewu zgrade – uvo|ewe sistema ka-mera za nadgledawe, alarmnog sistema kojim se obave{tava {tabo eventualnim napadima na isturene postaje, te zaustavqawe ipregled dokumentacije svih vozila na kontrolnom punktu.

OPTU@BE Ve} 26. januara ameri~ki komentator Bil Ro|o pretposta-

vio je da bi za akciju u Karbali mogao biti odgovoran Iran, jerna~in izvo|ewa napada prevazilazi sposobnosti Mahdi armije ikorpusa Badr, a ira~ki ogranak Al kaide te{ko da bi mogao or-ganizovati takvu operaciju na jugu zemqe u kom su dominantni {i-itski muslimani. U prilog takvim tvrdwama, pored dobre glumeameri~kih vojnika i izvora koji su potrebni da se nabave vozi-la, govore oru`je, oprema, dokumenta i sredstva veze koja su unapadu kori{}ena. Imad Mugnija, terorista Hezbolaha, svoje-vremeno je izveo sli~an napad protiv izraelskih snaga na grani-ci Libana.

37

^VRST ODGOVORSi-En-En je preneo izjavu zvani~nika slu`be bezbedno-

sti da je „predsednik Bu{ odobrio ameri~kim snagama da ubi-ju ili zarobe iranske agente koji pripremaju napade u Ira-ku“. U radio-intervjuu Xorx Bu{ je rekao: „Ako Iran eskali-ra svoje delatnosti u Iraku na {tetu na{ih jedinica i/ilinevinog ira~kog naroda, mi }emo dati ~vrst odgovor”. Novem-bar 2004. godine bio je do sada najteì mesec za ameri~ketrupe u Iraku. Tada je poginulo 137 vojnika. U aprilu 2004.godine stradalo je 135 Amerikanaca, a u maju 2007. godineìvot je izgubilo 113 ameri~kih vojnika.

Premijer Iraka Nuri al-Maliki izjavio je 30. januara da„Iran podràva napade na koalicione snage”. Ameri~ka vojska iz-vestila je 22. marta 2007. o hap{ewu Kaisa Hazalija i wegovogbrata Laita, vo|a takozvane Hazali mreè, pod sumwom za pove-zanost sa napadom u Karbali. General Dejvid Petreus, glavnoko-manduju}i ameri~kih snaga u Iraku, rekao je da je to glava tajneekstremisti~ke }elije, koja je dobijala znatnu finansijsku pomo},izvodila obuku na teritoriji Irana, za {to su joj omogu}ena sa-vremena eksplozivna sredstva i tehnologija, te pomo} savetnika. Uzaplewenom kompjuteru prona|en je memorandum u kome je detaqnoopisan postupak tokom planirawa, pripreme, odobrewa i izvo|e-wa napada u Karbali. Amerikanci smatraju da je taj dokument, alii mnogi drugi u kojima su opisani napadi na koalicione snage, sa-~uvan kako bi se naknadno prikazao finansijerima. „Nema sum-we”, nastavio je Petreus, „da Iran finansira napade preko jedi-nica Al-Kads, koje pripadaju Iranskoj revolucionarnoj gardi”.

Me|utim, zna se da je Kais Hazali bio portparol {iitskogsve{tenika Muktade al-Sadra tokom 2004. godine, ali se od tadanije pojavqivao u javnosti. Neki smatraju da se on sa 3.000 pri-stalica odvojio od Al-Sadra u samostalnu frakciju. Brigadni ge-neral Kevin Bergner, glavni portparol ameri~kih okupacionihsnaga, optuìo je 3. jula 2007. godine Iran, navode}i da su ispiti-vawem zarobqenika dobijeni dokazi o wegovoj povezanosti sa ak-cijom u Karbali. Osim Hazalija, uhva}en je i Ali Musa Dakduk, ko-ji je priznao da je ~lan Hezbolaha, i za kog se zna da je komandovaojedinicama Hezbolaha u Libanu, ali je 2006. po nare|ewu ruko-vodstva organizacije pre{ao u Iran, kako bi pomogao Al-Kadsu uobuci boraca. Dakduk je uhap{en u Basri, gde je glumio gluvonemuosobu, kako se ne bi zapazio wegov libanski naglasak. Prema tvrd-

wama Bergnera, i on i Hazali izjavili su da je vo|stvu Al-Kadsabilo poznato sve u vezi sa napadom u Karbali, te da su ga oni po-dràli. Azara Dulaimija, koji je neposredno rukovodio akcijom,ubili su Amerikanci u maju 2007. godine.

ANALIZEDevet dana pre napada u Karbali, u rano jutro 11. januara,

ameri~ke snage su helikopterskim desantom zauzele zgradu iranskekancelarije u gradu Irbil, koji se nalazi u delu Iraka pod kon-trolom Kurda. Tom prilikom zarobqeno je pet slu`benika Irana-ca, koji se od tada nalaze u pritvoru. Zvani~no je saop{teno da jere~ o „osobama za koje se sumwa da su blisko povezane sa aktivno-stima ~iji su ciq koalicione snage u Iraku”. Napad se odigrao sa-mo nekoliko sati posle obra}awa predsednika Bu{a naciji. On jetada izjavio da Iran pruà materijalnu podr{ku napada~ima naameri~ke trupe i ozna~io ga, uz Siriju, kao glavnog neprijateqaSAD u Iraku.

Analiti~ar britanskog Independenta Patrik Kokburn takvetvrdwe ne smatra logi~nim, po{to u Irbilu nije ubijen nijedanpripadnik koalicionih snaga, niti u regiji koju kontroli{u Kurdiima sunitskih pobuwenika ili pripadnika {iitskih paravojnih je-dinica.

Kancelarija Irana nije diplomatsko predstavni{tvo, ali jeotvorena jo{ 1992. godine i osobqe u woj obavqa delatnosti izdelokruga konzulata, kao {to je izdavawe viza. Zarobqeni slu-`benici su relativno niskog ranga. Prema izvorima Independen-ta, ciq ameri~kog napada bila su dva visoka iranska zvani~nika,Mohamed Xafari, zamenik predsednika Iranskog nacionalnog sa-veta za bezbednost, i general Minoxahar Fruzanda, na~elnik oba-ve{tajne slu`be Iranske revolucionarne garde, koji su u to vremebili u Irbilu. Mora se ista}i da oni nisu bili u tajnoj posetivlastima Kurdistana, ve} u zvani~noj poseti, tokom koje su se su-sreli sa ira~kim predsednikom Xalalom Talabanijem, a potom isa Masudom Barzanijem, predsednikom regionalne vlade Kurdista-na. Sam Barzani je izjavio da su Iranci do{li u slu`benu posetu

38

SARADWA SA LOKALNIM SNAGAMAU izve{taju Pentagona o stawu u Iraku, objavqenom u ju-

nu 2007. godine, stoji – „Zna~ajan problem koji je stalno pri-sutan predstavqaju pripadnici ustanika koji su se infiltri-rali u mesne policijske jedinice“. Analiti~ar Centra zastrate{ke i me|unarodne studije iz Va{ingtona Entoni Kor-dsmen isti~e da je isti problem bio i u Koreji i Vijetnamu,kao i svuda gde postoji uska saradwa sa lokalnim snagama.Smatra se da je Mahdi armija ubacila najvi{e svojih qudi uira~ku policiju.

SMELI NAPADIêtrdesetak dobro naoruànih qudi upalo je oko podne-

va 30. maja 2007. u zgradu Ministarstva finansija u Bagdadui otelo pet Britanaca. ̂ etvorica su radnici privatne kanad-ske agencije za obezbe|ewe iz Montreala, dok je peti finan-sijski ekspert ameri~ke firme i radi kao savetnik u Mini-starstvu. Sva petorica su britanski dràvqani. Napada~i sunosili uniforme specijalaca Ministarstva unutra{wih po-slova Iraka.

Smatra se da je to bio odgovor na ubistvo Abu Kadera,komandanta Mahdi armije u Basri, kog su britanski vojniciubili nedequ dana pre toga.

Obim i smelost napada podse}aju na 14. novembar 2006,kada je napadnuta zgrada Ministarstva za visoko obrazova-we i oteto oko 200 qudi, od kojih neki vi{e nikad nisu pro-na|eni. U Samari su ustanici postavili la`ne kontrolnepunktove i oteli vi{e od 40 ira~kih vojnika i policajaca.

1. februar 2008.

ISKUSTVA

i da je wihove susrete prenela ira~ka televizija. „Amerikanci sudo{li da bi zarobili ovu delegaciju, a ne slu`benike u kancela-riji”, rekao je Barzani i dodao, „Do{li su na pogre{no mesto upogre{no vreme”. Visoki zvani~nik kurdske vlade Fuad Husein iz-javio je Independentu da su Amerikanci hteli da uhvate Xafarija,koji je potvrdio iranskoj agenciji IRNA da je u vreme napada bio uIrbilu. Kokburn izraàva ~u|ewe zbog optu`bi SAD da su Iran iSirija glavni neprijateqi SAD u Iraku, po{to se borbe uglavnomodvijaju u sunitskom delu zemqe, u kom vlada jako antiiransko ras-poloèwe.

Poku{aj Amerikanaca da zarobe dva visoka iranska zva-ni~nika koji su u javnoj poseti Iraku on upore|uje sa eventual-nim poku{ajem Irana da zarobi rukovodioce CIA ili britan-skog M.I.6 kada bi do{li u slu`benu posetu Pakistanu ili Avga-nistanu. I akciju naziva ozbiqnim i agresivnim ~inom, koji jedoveo do eskalacije odnosa izme|u SAD i Irana. Uz podse}aweda SAD podràvaju kurdsku gerilu u Iranu, sunitske disidente uHuzistanu, ju`nom delu Irana, te organizaciju Muxahedin e-Halk, koju je ~ak Ministarstvo spoqnih poslova SAD ozna~ilokao teroristi~ku, Kokburn iznosi da su 4. februara 2007. ira~-ki vojnici iz 36. bataqona komandosa u Bagdadu zarobili Xa-

lala [arafija, iranskog diplomatu. Vlada Kurdistana nije bi-la obave{tena o ameri~koj akciji u Irbilu, pa je direktan su-kob ameri~kih i kurdskih vojnika izbegnut u posledwem trenutku.Uz to, Kokburn smatra da je kasnije hvatawe petnaest britanskihmarinaca i mornara posledica upravo sukoba SAD i Irana,jer je proceweno da su Britanci rawiviji od svojih ameri~kihsaveznika.

Robert Ber, biv{i operativac CIA, veruje da je Iranska re-volucionarna garda izvela napad u Karbali kao osvetu za hap{e-we „petorice wenih ~lanova” u Irbilu. Pet Amerikanaca za petIranaca, kaè on u svom ~lanku objavqenom u magazinu Tajm, podnazivom „Jesu li Iranci krenuli u osvetu?”. Ber smatra da se IRGne sme potceniti jer je sposobna da ozbiqno omete logisti~ke li-nije ameri~kih snaga u Iraku. On navodi re~i iranskog ambasado-ra u Iraku, koji je u svojoj izjavi za Wujork tajms rekao kako jeIran do{ao u Irak da tu i ostane, nezavisno od toga da li se todopada Bu{ovoj administraciji.

Pojedini analiti~ari nisu sigurni u povezanost Irana sanapadom u Karbali. Xo Kej na sajtu World Socialist Website smatrada je napad izveden u vrlo pogodnom trenutku za vladu SAD – od-mah posle optu`bi da Iran podràva ustanike u Iraku i pretwivojnom silom. U ira~kim krugovima se, prema Wujork tajmsu, raz-mi{qa o teoriji da su „ameri~ki pla}enici” odgovorni za napad,jer bi on posluìo za eskalaciju pretwi prema Iranu. Hazali iDakduk, nastavqa Kej, priznali su tek posle nekoliko meseci za-to~eni{tva, tokom koga su, verovatno, zlostavqani. Novinar Taj-ma Mark Tompson isti~e da je veza Hazalija sa Karbalom nedo-voqno jasna i da bi se na wega moglo gledati kao na frakciona-{kog militantnog vo|u, ~ija je povezanost sa Al kaidom i Mahdiarmijom jednostavno „poslovni odnos”. General Petreus priznaoje da jo{ nisu prona|eni dokazi koji direktno ukazuju na poveza-nost Al-Kadsa i Karbale, ali je senator Xozef Liberman izja-vio da „SAD moraju biti spremne na preduzimawe agresivne voj-ne akcije protiv Irana”.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

FINANSIRAWE SUKOBAKads je arapsko ime Jerusalima, dok je Al-Kads naziv

specijalnih jedinica Iranske revolucionarne garde (IRG),~iji je puno ime Iranska armija ~uvara islamske revolucije.IRG ima sopstvenu obave{tajnu slu`bu, mornaricu, vazduho-plovstvo i jedinice kopnene vojske. Zadatak Al-Kadsa je orga-nizacija, obuka, opremawe i finansirawe islamskih revo-lucionarnih pokreta u drugim zemqama, a uz to i stvarawe iodràvawe veza sa militantnim organizacijama u celomislamskom svetu.

39

40

Tokom istorije rat je bio stalnipratilac ~ove~anstva. Imao jerazli~ite oblike, intenzitet, ciqeve i u~esnike. Danas se svet suo~ava sa fenomenom rata koji jo{ nijedefinisan, klasifikovan i sadràjnoodre|en. Vojni teoreti~ari garazli~ito nazivaju – ratom ~etvrteepohe, ratom ideja i emocija ili ratomu kome protivnik uop{te ne po{tujepravila ratovawa. Takav model ratanajvi{e odgovara teroristima,ekstremisti~kim organizacijama i ostalim asimetri~nim u~esnicima.

1. februar 2008.

Kao pratilac ~ove~anstva, rat je inspirisao brojne teoreti-~are da ga defini{u, klasifikuju i sadràjno odrede. Jednuod novijih teorija o ratu, fenomenu rata ~etvrte epohe sakojim se danas suo~ava ~ove~anstvo, kriti~ki je analiziraovojni teoreti~ar Jorg Studer, u studiji „Pet prstenova ilipetqa u ratu ~etvrte epohe“.

ÊTIRI EPOHETeoriju o ratovima i wihovom na~inu vo|ewa razvili su jo{

1987. godine ameri~ki istraìva~i T. Lindsej Mur i Robert J.Banker. Oni kaù da se ratovi u istoriji qudske civilizacije mo-gu podeliti na ~etiri epohe (generacije). Rat prve epohe, zasno-van na qudskoj energiji, moè se smestiti u vreme drevnih Grkaili Rimqana. Upotreba energije zasnovane na ìvotiwama ~iniosnovu za rat druge epohe i karakteristi~an je za sredwi vek. Ko-ri{}ewe mehani~ke energije u obliku motora i ma{ina ~ini ra-tove tre}e epohe i zavr{ava se sa Drugim svetskim ratom. Rat ~e-tvrte epohe zasnovan je na postmehani~koj energiji i obuhvata ra-tovawe naprednom tehnologijom.

Teorija fenomena rata ~etvrte epohe, sa kojim se svet danassuo~ava, predstavqa novinu, a model rata koji razra|uje jo{ je urazvoju. Wegove karakteristike fundamentalno se razlikuju odsvih ratova iz proteklih epoha. Jedan broj vojnih analiti~ararat ~etvrte epohe defini{e kao mogu}nost borbe protiv neprija-teqa koji ne po{tuje pravila ratovawa. Drugi govore o ratu emo-cija i ideja. Tre}i ukazuju na wegove asimetri~ne aktere. êtvrtigovore o totalnom globalnom ratu, dok ameri~ki vojni teoreti-~ar Xon R. Bojd, biv{i savetnik pomorsko-desantnih snaga SAD,

ISKUSTVA

QUDSKOG UMA

NOVA TEORIJA RATOVAWA

PROTIV QUDSKOG UMA

takav rat defini{e kao rat iscrpqivawa sa fizi~kim nivoom,manevar sa mentalnim nivoom i rat na moralnom nivou, kojiukqu~uje kulturne standarde pona{awa. Wegov je ciq da se pro-dre u protivnikovo mentalno-moralno-fizi~ko bi}e, kako bi muse uni{tila unutra{wa harmonija, pove}ala paraliza i slomilavoqa za pruàwe otpora. Najsveobuhvatnija definicija rata ~e-tvrte epohe je – rat svih protiv svih i svih protiv svega.

Jedna od karakteristika takvog rata je da su u~esnici nacio-nalne dràve, teroristi ili esktremisti~ke organizacije, koji nepriznaju monopol dràve i wenih predstavnika – vojske, policije,grani~nih jedinica. Oni ne èle da kontroli{u velike teritorije,pa zato nemaju ni liniju fronta ni pozadinu. Borbeni prostor u ko-me se odvijaju sukobi ne ukqu~uje samo operativni prostor oruànihsnaga, ve} mawe-vi{e ~itavo dru{tvo neprijateqa koje je rawivo.

Rat ~etvrte epohe ima za ciq daizazove unutra{wi kolaps i haosneprijateqa, a ne fizi~ko uni-{tewe wegovih oruànih snaga.Ciqevi nisu usmereni i ograni-~eni samo na vojne, ve} ukqu~ujuekonomske, politi~ke, so-cijalne i psiholo-{ke aspekte.

Takvi savre-meni ratovi vo-de se na etni~-kom, verskom iideolo{kom prin-cipu, uz sna`no is-poqavawe emocija,zbog ~ega su i svi sim-boli neprijateqa (dr-àvne zgrade, {kole, bol-nice, trgova~ki i finansij-ski centri, istaknuti politi~a-ri, industrijalci i vojskovo|e) wego-ve stalne mete.

Jo{ jedna od karakteristika ra-ta ~etvrte epohe jeste da nema raz-lika izme|u boraca i neboraca. Uwemu svi pripadnici vojske ali i ci-vili, mu{karci, ène i deca, pred-stavqaju potencijalnu metu. U~esni-ci sukoba ne koriste vojnu uniformui ne pripadaju kategoriji tradicio-nalnih vojnika. Izme{ani su sa sta-novni{tvom. Obi~no se regrutuju iz dobrostoje}e sredwe klasei naj~e{}e su veoma obrazovani. Znawa sti~u na univerziteti-ma u SAD, Velikoj Britaniji i drugim razvijenim zemqama. Pro-cenat Palestinaca bomba{a samoubica, na primer, koji imajuobrazovawe vi{e od sredwo{kolskog ve}i je tri puta nego kodprose~ne palestinske populacije.

Rat ~etvrte epohe nastoji da izmeni na~in razmi{qawa ipopulacije neprijateqa i kreatora wegove politike. Zato se uwega ukqu~uju sva sredstva propagande i svi masovni mediji.

TRI NIVOARat se naj~e{}e finansira iz kriminalnih delatnosti – tr-

govina drogom, prawe novca, uzimawe talaca, trgovina robqem.Upotreba nekonvencionalnih borbenih sredstava i modela u bor-benim dejstvima – automobili bombe, otmice putni~kih aviona,bomba{i samoubice, deca ratnici – u velikoj meri oteàvajuidentifikaciju i pra}ewe pretwi, procenu namera i wihovo pla-nirawe.

Uzroke rata ~etvrte epohe vojni teoreti~ari otkrivaju u ne-sposobnosti, slabosti ili neuspe{nosti vlade, dràve ili ze-mqe, nepravednoj raspodeli bogatstava, sklonosti korupciji i

represiji, kolapsu dru{tva, etni~kim, verskim ili kulturnim su-kobima, ili proizvoqno postavqenim dràvnim granicama.

U ratu ~etvrte epohe postoje sva tri nivoa rata – strategij-ski, operativni i takti~ki, mada su podlo`ni brojnim promena-ma. Teoreti~ar Vilijam Lind u ratu ~etvrte epohe razlikuje mo-ralni, mentalni i fizi~ki nivo. Moralni ukqu~uje kulturne stan-darde i pona{awe u vreme rata, i wegov neuspeh moè da ima ka-tastrofalne posledice. No}ni upadi ameri~kih marinaca u ira~-ke domove u potrazi za pobuwenicima, na primer, ili zlostavqa-we zarobqenika u zatvoru Abu Graibu, zastra{ili su i poniziliIra~ane i pove}ali wihovu podr{ku pobuwenicima. Mentalninivo predstavqa vezu izme|u moralnog i fizi~kog nivoa, a ozna-~ava intelektualnu aktivnost kako bi se procenile fizi~ke akci-je. Najprisutniji, ali najmawe zna~ajan jeste fizi~ki nivo rata.

On se svodi nastatisti~ke poka-

zateqe o ratnimefektima – broj uni-

{tenih objekata vojneinfrastrukture, broj ra-

wenih, odnosno poginulih isli~no.

Strate{ki nivo rata ~e-tvrte epohe pretpostavqa po-

stizawe strate{ke parali-ze nad protivnikom, kojaima fizi~ku, mentalnu imoralnu dimenziju. Wegovje ciq da vi{e onemogu}i

nego uni{ti protivnika. Timnivoom rata ostvaruje se maksi-

malni politi~ki efekat ilikorist, uz minimalne vojnenapore ili tro{kove. Usme-ren je na protivnikove fi-zi~ke i mentalne mogu}no-

sti, odnosno kontrolu ratnihdejstava, ~ime se smawuje wegova

voqa i sposobnost da pruì otpor.Asimetri~ni u~esnici na stra-

te{kom nivou rata imaju razli~ite ciqe-ve. Ciq Al kaide je, na primer, da ostvari

boànsko pravo pot~iwavawa cele planete Alaho-voj voqi, dok narkokarteli nastoje da o~uvaju ili pro-

{ire svoj biznis, a teroristi èle da izazovu op{tu po-metwu ili haos. Levi~arsko nastrojena ju`noameri~ka ge-

rila teì, pak, da uvede komunizam. Taj nivo rata ~etvrte epoheteoreti~ari razli~ito tuma~e. Jedni govore o sukobu na global-nom planu, drugi u wemu vide sukob kultura, a tre}i kao politikuzasnovanu na verskim uverewima i etni~kom poreklu.

Operativni nivo rata usmeren je na slabe ta~ke protivnikana politi~kom, ekonomskom, vojnom ili socijalnom planu. Dok tak-ti~ki nivo ukqu~uje taktiku i borbenu tehniku ranijih epoha, saakterima ~etvrte epohe, rat se vodi na ~itavom spektru nacio-nalnih, tradicionalnih i subnacionalnih mreà, ta~nije na ce-loj planeti.

Moè se re}i da rat ~etvrte epohe predstavqa realnost,mada jo{ nedovoqno poznatu. Mnogi sukobi danas se vode po we-govim principima veoma dugo, ~ak decenijama. Wegovo odvijawena vi{e nivoa, koji su razli~iti u odnosu na uobi~ajene vojne su-kobe, nalaè dobru procenu strategije, aktera ~etvrte epohe ra-tova i wihovih ciqeva. Potrebno ih je poraziti ne samo fizi~kinego i moralno. Pretwe rata ~etvrte epohe u budu}nosti podra-zumeva}e i upotrebu biolo{kog, hemijskog, radiolo{kog, nukle-arnog ili visokoeksplozivnog oru`ja, ali i informacione ope-racije ~ija meta nisu objekti, ve} qudski um.

Stanislav ARSI]

41

MERIDIJANI

U Ministarstvu odbra-ne SAD objavqeno je da }epribli`no 3.200 pripadni-ka mornari~ke pe{adije unajkra}em roku biti upu}enou Avganistan, kao preventiv-na poja~awa postoje}im ame-ri~kim snagama zbog o~eki-vane ofanzive talibana. Savi{e od 3.000 novih vojnika,ameri~ke snage u Avganista-nu dosti}i }e brojku od oko

30.000, odnosno najvi{e od invazije kojom su 2001. sa vlasti zba~eni talibani. Osimproblema sa talibanima, koalicione snage do sada nisu uspele da zabeleè veliki po-mak u borbi protiv proizvodwe sirovog opijuma, glavne sirovine za dobijawe heroina,pa je u Avganistanu pro{le godine proizvedeno oko 6.200 tona te droge, ili 93 odstosvetske proizvodwe. Avganistan je posledwih nedeqa zahvatio i talas samoubila~kihnapada, {to je tako|e jedan od razloga upu}ivawa dopunskog kontingenta. Osim ameri~-kih snaga, u Avganistanu se nalazi jo{ i oko 13.000 pripadnika oruànih snaga 36 dr-àva, od kojih su 26 ~lanice Natoa.

Priprema Blagoje NIÎ]

Po~etkom januara u kasarni „FrancRozman Stane” u Qubqani odràna jeprimopredaja izme|u jedinica Slovena~-ke vojske koje su stalno angaòvane u Sna-gama za brzo reagovawe Natoa (NATO re-sponse forces). Umesto voda iz 17. bata-qona vojne policije, u sastav snaga Na-toa u{la je ~eta iz 18. bataqona ABHO.

Slovena~ka vojska u Snagama za br-zo reagovawe u~estvuje od januara 2005.godine, u mandatima koji su vremenskiograni~eni na {est meseci. Do danas, izsastava 18. bataqona ABHO u~estvovalesu po jedna ~eta u ~etvrtoj, petoj, sedmoj i osmoj rotaciji, a vod vojne policije iz 17. bVP bioje u {estoj i devetoj rotaciji. U sastavu ~ete ABHO, koja }e do juna ove godine biti angaòva-na u NRF, nalazi se i izvi|a~ki vod ABHO ma|arske vojske.

Prva francuska vojna baza izvan gra-nice, za posledwih pedeset godina, bi}e iz-gra|ena na teritoriji Ujediwenih ArapskihEmirata u zoni luke Abu Dabi. Prema izjavifrancuskog ministra odbrane Lorana Tesi-jera, UAE }e snositi tro{kove izgradwe obje-kata infrastrukture a Francuska za opre-mawe. U budu}oj bazi, u po~etnom periodu,bi}e stacionirano oko 400 francuskih voj-nika, ali }e se taj broj pove}avati u skladusa razvojem politi~ko-bezbednosne situacijeu regionu.

Tehni~ka i borbena sredstva, koja }e bi-ti sme{tena u bazi, koristi}e se za podr{kufrancuskim jedinicama u regionu i izvo|ewuzajedni~kih ve`bi sa pripadnicima armijeUAE. Izgradwom ove baze Francuska obez-be|uje stalno prisustvo u regionu, koji posleposete predsednika Sarkozija postaje vaàndeo wenih vojnih i energetskih interesa.

Grupa od 18 kineskih policaja-ca iz jugozapadne provincije Sichuanoja~a}e kontingent mirovnih snagapod okriqem UN na Kosovu. Ovi mi-rotvorci, izabrani po specijalnimkriterijuma, deo priprema provelisu u Akademiji za bezbednost u graduLu Zhou gde su bili podvrgnuti razli-~itim testovima i ve`bama fizi~ke ipsiholo{ke izdr`qivosti.

Svaki od kandidata obu~en je uga|awima iz svih vrsta streqa~kogoru`ja, osposobqen za vo`wu te-

renskih i specijalnih vozila, a svi dobro govore engleski jezik. Pripadnici prve grupekineskih mirotvoraca na KiM informisani su o politi~koj, ekonomskoj, vojnobezbedno-snoj, etni~koj i kulturnoj situaciji regiona u koji se upu}uju.

1. februar 2008.42

FRANCUSKO PRISUSTVONA BLISKOM ISTOKU

SAD POJAÂVAJU VOJNE SNAGE U AVGANISTANU PROFESIONALIZACIJABUGARSKE ARMIJE

REAGOVAWE NATOASLOVENA^KA JEDINICA U SNAGAMA ZA BRZO

Ostvaruju}i ciqeve iz Strategijskogpregleda odbrane, u delu profesionaliza-cije kadra, u KoV Bugarske armije u 2007. go-dini raspisano je 10 konkursa za prijemmladih na kojima se prijavilo oko 5.000 za-interesovanih za slu`bu u BA. Od ukupnoprijavqenih, u profesionalni sastav pri-

mqeno je 2.880 kandidata, i to 2.185 mu{ka-raca i 695 èna.

Sa novoprimqenim, broj profesional-nih vojnika u KoV dostigao je 9.280, od kojih7.530 mu{karaca i 1.750 èna. Me|utim, ipored napora MO i General{taba BAna po-boq{awu uslova, pre svega finansijskih imogu}nosti napredovawa, u KoV-u nedostajeoko 1.900 pripadnika. Bugarski vojni vrh jeposebno zabrinut zbog pove}awa broja kojinapu{taju redove BA. Za razliku od 2006.kada su BA napustila 474 pripadnika, tajbroj se u 2007. godini popeo na 888, od ko-jih su ve}ina voza~i i sli~na deficitarnazanimawa.

KOSOVU I METOHIJIKINESKI POLICAJCI U MIROVNOJ MISIJI NA

43

Pi{eAleksandar RADI]

Odlu~nost RuskeFederaciji uobnovi stareslave i mo}i ipoku{aji SADda baremograni~epovratak starogrivala u prvuligu globalnepoliti~kescene, obnovilisu se}awa navreme hladnograta. Iakoodnosi dve silenisu ni izblizalo{i kao pre1991. godine i~ak su u mnogimsegmentimaizuzetno dobri,povratak starihfraza opreventivnomnuklearnomudaru podse}ana doba kada sesmatralo da susva sredstvadobrodo{la uzastra{ivawuprotivnika izdrugog bloka.

P

PREVENTIVNIVERBALNI UDAR

D

E

rvi verbalni nuklearni udar zadali su Ru-si – na~elnik General{taba ruskih oruà-nih snaga general Jurij Balujevski obra-

tio se 19. januara javnosti stavom da se ne is-kqu~uje mogu}nost preventivne primene nukle-arnog oru j̀a u slu~aju da se mora braniti suve-renitet i teritorijalni integritet Ruske Fede-racije. Posebno vaàn detaq u razmi{qawu ge-nerala Balujevskog predstavqa i to da se pre-ventivno moè delovati ako su ugroèni ruskisaveznici.

Re~i ruskog generala uznemirile su svetskepoliti~ke krugove. Svi su poku{ali da prepo-znaju sebe u pretwama ili koristi koja moè dausledi. Iz na{eg ugla gledano, naravno da se ukontekstu re{avawa statusa Kosova i Metohijemoè o~ekivati da }e tvrdi stav Moskve, poja-~an nuklearnim verbalnim udarom, oja~atipoziciju Srbije.

U dràvama EU, ruska pretwa analizira seuglavnom u kontekstu ameri~kog nastojawa da seu Poqskoj i ê{koj postavi infrastrukturaprotivraketnog {tita. Iranci ̀ ele da budu „sa-veznici” pod ruskom za{titom kada su ve} suo-~eni sa otvorenim pretwama ameri~kim nukle-arnim preventivnim udarom. Deo politi~kihanaliti~ara marginalizovali su bezbednosneposledice pretwe generala Balujevskog proce-nom da se radi samo o marketingu koji treba daoja~a Putina i sledbenike u predizbornom vre-menu.

Do sada jedini jasan odgovor na ruski iza-zov poslalo je pet penzionisanih generalaiz SAD, Velike Britanije, Nema~ke, Fran-

cuske i Holandije – oni su predloìli „mani-fest Natoa“ u koji su uvrstili mogu}nost pre-ventivnog udara nuklearnim oru`jem sa name-rom da se zaustavi nezadrìvo {irewe nukle-arnog oru j̀a i proizvodwa drugog oru j̀a za ma-sovno uni{tavawe. Generali su uvereni da se„klin klinom izbija“ pod preduslovom da nemarealisti~nih nenasilnih na~ina da se do|e dosveta bez nuklearnog oru j̀a.

Predlog da se Nato koristi preventivnimudarom predstavqa sasvim logi~an nastavakameri~kog pristupa primeni nuklearnog oru j̀au antiteroristi~kom ratu. Administracija Bu{amla|eg i do sada se bez ustru~avawa zalagalaza nuklearni udar ako nema drugog efikasnogodgovora na ugroàvawe ameri~kih nacional-nih interesa. Sada multinacionalni general-ski tim samo predlaè da se ameri~ki pogled nasvet prihvati za ~itav Nato i da se na elegan-tan na~in stvori nova koalicija voqnih. Novistav predstavqa i to da, zbog slabqewa nacio-

nalnih vlasti u Natoa, treba ukinuti mehanizamodlu~ivawa konsenzusom. U praksi, to zna~i dabi Amerikanci, ako procene da treba pribe}ikrajwoj sili, zasigurno iza sebe imali Nato kaomoralni internacionalni autoritet i stavstruke o tome da se samo nuklearnim oru`jemmoè izbe}i ve}e zlo. Ono, prema proceni petgenerala, dolazi od politi~kog i verskog radi-kalizma, terorizma, organizovanog kriminala,{irewa oru`ja za masovno uni{tavawe, kli-matskih promena i nebezbednog snabdevawaenergijom.

Rusi, iako govore o nuklearnom oru j̀u, kaosredstvo pritiska koriste energente, odnosnozavisnost EU od ruskih rezervi i nalazi{ta uruskoj sferi uticaja. Meki na~in za postizawepoliti~kog ciqa svodi se na to da Rusi kontro-li{u cene i transfer zemnog gasa. Ko ne èlida slu{a Moskvu slu{a}e ne ba{ stvarnu oluju,ali u slu~aju lo{ih meteorolo{kih uslova sta-novnici dràve koja ne èli da uvaì stav ve-like sile smrzava}e se u hladnim stanovima ifabrike }e morati da stanu.

nergenti su se ve} iskazali kao mo}nosredstvo u slu~aju Ukrajine koja se zalete-la ka Natou. Kada su sra~unali cenu

energetske zavisnosti odlu~ili su se za sred-wi pristup u me|unarodnoj politici uz odrà-vawe solidnih odnosa i sa Moskvom i sa Va-{ingtonom.

Rusi su svesni cene i mo}i energenata. Ot-krili su ekonomiju kao efikasno oru`je koje do-nosi mnogo, uz sasvim podno{qiv rizik i za ce-nu ulagawa drasti~no mawu u odnosu na ve~nogladna usta hladnoratovske Sovjetske armije.

Novi Rusi oru`je koriste za nano{eweverbalnog udara konkurentima u nadmetawuza kontrolu nad svima na svetu vitalno va-`nim centralnoazijskim rezervama. Za taj re-gion mo`da }e se voditi i pravi, mo`da i nu-klearni ratovi. Amerikanci i Rusi zakloni}ese iza protivraketnog {tita i {titi}e se kaou vreme hladnog rata rizikom od obostranogpotpunog uni{tewa, ali pod udarom mo`da }ese na}i narodi koji ne mogu da postanu nukle-arna sila.

Iranci, ~ija se novija istorija ne moèrazdvojiti od interesa velikih sila premaenergentima, svesni su toga i zato ̀ ele u klub,ali nai{li su na zid – ako do|u do nuklearnogoru`ja bi}e shva}eni ozbiqno kao relevan-tan svetski faktor, ali u slu~aju da nastaverad na nuklearnom programu bi}e izloèniameri~kom preventivnom (nuklearnom) udarui to ne samo na re~ima ve} i na delu?

P A R A L E L E

1. februar 2008.44

Vrhunska tehnologija ugra|ena u borbenim vazduhoplovima visokih per-formansi bila je tokom protekle decenije kqu~ uspeha u oruà-nim sukobima koji su se po svojoj fizionomiji mogli svrstati ukonvencionalne. Me|utim, isto tako, iskustva ste~ena tokom Pr-vog i Drugog zalivskog rata, zatim tokom bombardovawa Repu-

blike Srpske i SRJ, dovela su mnogobrojne vojne teoreti~are u po-gre{no uverewe da je na svakom mestu i u svako vreme mogu}e ostva-riti strategijski uspeh samo uz upotrebu vrhunski obu~enih i opre-mqenih vazduhoplovnih snaga.

Cenu te zablude prvi je platio Izrael tokom Drugog libanskograta, vo|enog u leto 2006. godine. Izraelske odbrambene snage, kojesu borbena dejstva izvodile sa teì{tem na udarima mlazne avijaci-je, tada nisu uspele da poraze zloglasni Hezbolah koji je i daqe pret-wa miru i stabilnosti u tom regionu. U donekle sli~noj situaciji na-{le su se i ameri~ke snage u Iraku i Avganistanu gde stawe na terenunije pod kontrolom ~ak ni uz obilatu vazduhoplovnu podr{ku.

Obja{wewe te pojave je relativno jednostavno. Naime, savreme-ne zapadne vazduhoplovne doktrine, koje se oslawaju na visoku tehno-logiju, veoma su efikasne u slu~ajevima kada za protivnika imaju dr-àvu i wene oruàne snage koje u vojnom pogledu zaostaju bar jednugeneraciju. Me|utim, borba protiv asimetri~nih protivnika (bilo dase oni nazivaju gerilcima, pobuwenicima, teroristima) traì druga-~iji pristup u kojem ultramoderni borbeni avioni pete generacije

LAKI BORBENI AVIONI

U borbama protivasimetri~nih protivnikaultramoderni borbeniavioni pete generacijenisu lek sami po sebi.Zato razvijene zemqe,posebno SAD, praveodre|ene korake unazad –ka sredstvima idoktrinama za koje semislilo da su pro{lost.Povratak otpisanihogleda se u nameri da seupotrebe jednomotorniturboelisni avioni, kojise danas teì{no koristeza osnovnu leta~ku obuku.

POVRATAKOTPISANIHPOVRATAKOTPISANIH

TE

HN

IK

A

poput F-35 i F-22 nisu lek sami po sebi.U tom smislu moraju da se, uslovno re~e-no, prave odre|eni koraci unazad kasredstvima i doktrinama za koje se mi-slilo da su pro{lost.

Najsveìji primer te vrste (koji se ustru~noj {tampi ~esto nagla{ava) je na-mera da se u dejstvima protiv ira~kih po-buwenika upotrebe jednomotorni turboe-lisni avioni, koji se danas teì{no ko-riste za osnovnu leta~ku obuku. Zbog togaje raspisan konkurs ~iji }e se rezultatiznati uskoro. Glavni kandidati su ame-ri~ki AT-6B Teksan II, brazilski EMB-314super tukano i ju`nokorejski KO-1. Uovom slu~aju posebno su interesantne iistorijska geneza problema i logika kojaje dovela do povratka koncepta protivpo-buweni~kog aviona, poznatog i pod skra-}enicom COIN (COunter INsurgency – pro-tivpobuweni~ki) avion.

Premda je i na{a vojna teorijaprepoznavala tu vrstu aviona, oni su udoma}im izvorima ozna~avani kao lakiborbeni ili partizanski avioni.

KONCEPT STAR POLA VEKA

Pojava mlaznih borbenih avionakrajem Drugog svetskog rata predstavqa-la je jednu od najve}ih prekretnica uistoriji razvoja vojnog vazduhoplovstva.Me|utim, i pored revolucionarnog na-pretka koji su doneli, mlazni avioni ni-su u potpunosti uspeli da potisnu avio-ne sa klipno-elisnom pogonskom grupom,kako se to u prvi mah o~ekivalo.

Ve} je Korejski rat (1950–1953),prvi ve}i sukob u kojem je masovno upo-trebqena mlazna borbena avijacija,pruìo potpuniju sliku o vrednostima,ali i manama mlazne borbene avijacije.I dok je u domenu borbe za prevlast uvazdu{nom prostoru mlazni lovac po-

stao neprikosnovena figura, na poqu bliske vazduhoplovnevatrene podr{ke situacija je bila vidno druga~ija. Sam ka-rakter bliske vazduhoplovne vatrene podr{ke traìo je vizu-elno raspoznavawe ciqa, pre svega jer su se takvi zadaci ~e-sto izvr{avali u neposrednom dodiru sa neprijateqskim sna-gama. Brzine kojima su novi mlazni avioni leteli bile su idvostruko ve}e u odnosu na klipne prethodnike (800 naspram400 km/~), {to je na tada{wem nivou razvoja optoelektron-skih i komunikacijskih sredstava znatno pove}avalo rizik odprijateqske vatre, a dovelo je u pitawe i preciznost dejstva.

Dodatan problem predstavqala je i nemogu}nost bazira-wa mlaznih aviona na travnatim pistama u blizini linijefronta, ali i relativno kratko vreme ostajawa mlazwaka uvazduhu. Gotovo ekspresno, zadaci bliske podr{ke ponovo supovereni klipnim avionima iz perioda Drugog svetskog rataod kojih je dobar deo povu~en iz rezerve, poput aviona P-51mustang. Kao rezultat znatno je pove}ana efikasnost bliskevatrene podr{ke, i pored pove}anih gubitaka tih aviona.

Pou~eni iskustvom iz Koreje, i Francuzi su tokom vojnogangaòvawa u Alìru (1954–1962) na zadacima bliske vatre-ne podr{ke masovno upotrebili klipne avione, mahom ame-ri~ke proizvodwe (P-47, A-1, T-6, T-28), {to se pokazalo kaoispravan pristup. Laki borbeni avioni sa klipno-elisnompogonskom grupom bili su akteri i niza drugih lokalnih suko-

ba na afri~kom, azijskom i naro~ito ju`noameri~kom konti-nentu. Wihova upotreba je do izraàja do{la u obra~unimareìmskih snaga sa raznim oslobodila~kim pokretima, geril-cima, a i narko-mafijom. Tu vrstu aviona preferirali su ipla}enici koji su, kao u slu~aju [ve|anina Fon Rozena (ratBijafre i Nigerije 1967–1970), posedovali prava mala va-zduhoplovstva.

Takav razvoj situacije podstakao je mnoge konstrukcionebiroe, pre svega ameri~ke, da projektuju specifi~nu vrstu la-

kih borbenih aviona koji se danas nazivaju COIN avioni. Tajtermin je prvobitno podrazumevao samo laki borbeni avionpogowen klipnom ili turboelisnom pogonskom grupom namewenbliskoj vatrenoj podr{ci. Tipi~ni ameri~ki predstavnici suOV-10 bronko, OV-1 mohok i O-2 skajmaster.

Sistemati~niju i ozbiqniju primenu COIN aviona bele-ìmo tokom perioda intenzivnijeg ameri~kog vojnog angaòva-wa u Vijetnamu. I u tom slu~aju ti avioni, ~iji je prepoznatqivznak bila elisa, stupili su na scenu tek nakon {to su se dale-ko brì i teì mlazni borbeni avioni pokazali neprimere-nim u borbi protiv gerilaca koji su efikasno koristili sveprednosti doma}eg terena.

Kategoriju COIN aviona u Vijetnamu predstavqali su ko-rejski veteran A-1 skajrejder, dvomotorac OV-10 bronko, T-28trojan i Cesnin model O-2 skajmaster. Pored bliske vatrenepodr{ke i dejstva po pozivu, ti modeli su se pokazali efika-snim i u borbenoj pratwi helikoptera, operacijama tragawai spasavawa, zatim zadacima vizuelnog izvi|awa, otkrivawai ozna~avawa unosnih ciqeva na koji je kasnije navo|ena sna-`nija borbena avijacija. Povrh svega, zbog pristupa~nosti ijednostavnosti za letewe i odràvawe, tim avionima opre-mani su i prijateqski reìmi u regionu ~ime je direktno sma-weno optere}ewe ameri~kih vazduhoplovnih jedinica.

Me|utim, konstruisawe i proizvodwa aviona COIN kate-gorije nije bila samo ameri~ka privilegija. U razvoj lakih bor-

45

KRAGUJU razvoj lakih borbenih aviona namewenih vatrenoj po-

dr{ci upu{tale su se i druge dràve, ukqu~uju}i i Jugoslaviju.Tako je, na primer, jugoslovenska vazduhoplovna industrija, nabazi ameri~kog modela fle~er FD-25, konstruisala avion J-20 kraguj namewen partizanskom ratovawu u okviru tada va-è}e koncepcije op{tenarodnog odbrambenog rata. [ezdese-tih i sedamdesetih godina pro{log veka, fabrika „Soko” izMostara proizvela je u vi{e serija 43 aviona.

benih aviona namewenih vatrenoj podr{ci upu{tale su se i dru-ge dràve, ukqu~uju}i i Jugoslaviju. Tako je, na primer, jugoslo-venska vazduhoplovna industrija konstruisala avion J-20 kra-guj. [ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka fabrika„Soko” iz Mostara je u vi{e serija proizvela 43 aviona.

Argentina je, sa druge strane, projektovala laki dvomo-torni turboelisni avion IA-58 pukara. Taj avion, ~iji je pro-totip poleteo 1969. godine, uspe{no je upotrebila u borbiprotiv pobuwenika na severu zemqe u regionu planine Tuku-man 1975. godine. Avioni tipa pukara i danas su u upotrebi.Izme|u ostalog, koristi ih i [ri Lanka u borbi protiv ta-milskih pobuwenika.

Vlastiti put u projektovawu sledio je i Brazil ~iji je tur-boelisni tukano s vremenom evoluirao u pravu borbenu lete-licu, svojevrstan etalon modernog COIN aviona.

IZ ZAPE]KA U PRVI PLANNagli razvoj precizno vo|enih sredstava, optoelektro-

nike, avionike, napredak stelt tehnologije mnogo su uticalina karakteristike ratnih sukoba i vojnih intervencija koje suobeleìle period devedesetih godina pro{log veka – Prvi za-livski rat, a i bombardovawe Republike Srpske i SavezneRepublike Jugoslavije. U revidiranim vojnim doktrinama vo-de}ih sila, koje su potom sledile i mawe armije, COIN avionisu ponovo zanemareni i razmatrani kao neperspektivno sred-stvo.

Iako u domenu svoje namene ti avioni imaju nesumwiv kva-litet i dokazanu prednost u odnosu na borbene helikoptere ive}inu vi{enamenskih borbenih aviona, u jednom momentu iz-gubili su podr{ku u ameri~kom vojnom vrhu. Prost razlog le-ào je u ~iwenici da te letelice nisu bile tako „sjajno perje”kojima bi se jedno ozbiqno vazduhoplovstvo di~ilo. Bitanfaktor u ~itavoj pri~i bio je i nedostatak interesa velikihkompanija i industrijskih koncerna kojima takvi avioni nisumogli doneti ekstraprofit. Primera radi, dok je cena vi{e-namenskih borbenih aviona prema{ila 50 miliona ameri~kihdolara, prose~ni COIN avion zadràli su se na ceni od petdo sedam miliona.

Me|utim, karakteristike sukoba u Avganistanu i Iraku,te debakl koji su izraelske snage doìvele u okr{aju sa He-

zbolahom, nametnula su ozbiqna preispitivawa stavova ona~inu upotrebe vazduhoplovnih snaga u borbi sa asimetri~-nim protivnicima. U mno{tvu primera pokazalo se da mo}navazduhoplovstva, poput ameri~kog i izraelskog, nisu bila ustawu da efikasno i u potpunosti poraze protivnike kakve ni-su o~ekivali, a samim tim se za to i nisu pripremali. Malegrupe pobuwenika koje dejstva izvode iz bliskog kontakta, ~e-sto i u urbanim sredinama, nisu unosan ciq i ne onemogu}a-vaju efikasnu upotrebu brzih borbenih aviona koji ugroènimjedinicama treba da pruè urgentnu vatrenu podr{ku. Sem to-ga, upotreba bombi i raketa standardnih kalibara, koje sadr-è po nekoliko stotina kilograma eksploziva, bile su u veli-kom broju slu~ajeva uzro~nik smrti nedu`nih civila ali i vla-stitih vojnika. Zbog toga je, kao paradoks, zabeleèn pove}anbroj slu~ajeva da piloti aviona F-15 i F-16, koji su krcati

TEHNIKA

LASTA U IRAKUKrajem pro{le godine srpska namenska industrija

potpisala je ugovor o isporuci NVO Iraku u vrednostiod 235 miliona dolara. U okviru tog paketa predvi|enaje i isporuka 36 klipno-elisnih aviona tipa lasta kojibi trebalo da budu proizvedeni u fabrici aviona „Utva”u Pan~evu. U tom kontekstu su, u delu doma}ih medija, po-gre{no interpretirane odre|ene karakteristike i mo-gu}nosti tog aviona. Tako je, na primer, lasta pore|enasa turboelisnim pilatusima, koji su, okvirno re~eno, po-goweni trostruko ja~om pogonskom grupom, dvostruko subrì i pri tom imaju desetostruko ve}u cenu.

Odre|ena naga|awa pravqena su i oko lastinog na-oruàwa. Naime, varijanta laste namewena doma}em va-zduhoplovstvu ne}e biti naoruàna i bi}e upotrebqenaiskqu~ivo za po~etnu i osnovnu leta~ku obuku budu}ih pi-lota. Ipak, nelogi~no je o~ekivati da }e ira~ke laste, sobzirom na lokalne prilike, biti nenaoruàne pa makarda je u pitawu samo laki {kolski avion.

Porede}i lastu sa sli~nim avionima, kao {to je naprimer SF.260W, realno je pretpostaviti da }e biti zah-tevana integracija kontejnera mitraqeskog naoruàwa(ali ne i topovskog), a i nevo|enih raketnih zrna mawegkalibra. Takva lasta bi osim {kolovawa, mogla da po-sluì i za skromniju vatrenu podr{ku, a naro~ito bi mo-gla da bude pogodna za ozna~avawe ciqeva i navo|ewesna`nije borbene avijacije. Ipak, lasta ni pod razno nesme da se poredi sa avionima tipa Pilatus PC-9, super tu-kano, AT-6B ili KO-1.

1. februar 2008.

zduhoplovstava. U odnosu na prethodnika, super tukano je teìi ve}i, trap je oja~an, izabran je novi aeroprofil krila ipreoblikovan izgled poklopca kabine. Primeweni motorPratt&Whitney PT-6A u podvarijanti 68/1 pruà snagu od 1.193kW (1.600 KS).

Kokpit je opremqen uz pomo} izraelskih kompanija. U wemusu inkorporirani HOTAS komande, dva displeja kompatibilna sanao~arima za no}no gledawe, dva ra~unara misije, termovizija iGPS/INS navigacijski ure|aj. Oprema aviona obuhvata i signali-zator radarskog ozra~ewa, signalizator pribliàvawa raketa,

zatim dispenzer IC/radarskihmamaca, data-rikorder i ra-dio-visinomer.

Naoruàwe se sastoji oddva mitraqeza 12,7 mm ugra-|enih u krilima, kontejnera satopom 20 mm (na podtrupnomnosa~u), klasi~nih avio-bom-bi Mk81 i Mk82 (113 i 227kg), kasetnih bombi BLG-252,nevo|enih raketnih zrna i ICvo|enih raketa MAA-1 pira-na. Na linijama naoruàwamoè biti potka~en i kontejnerFLIR ure|aja, odnosno, kontej-ner za lasersko obeleàvaweciqeva.

Brazilsko vazduhoplov-stvo koristi vi{e od 90 supertukana. Wihova osnovna name-na je spre~avawe ilegalnog le-tewa iznad Amazona. U tim za-dacima EMB-314 su putem data-linka neprekidno uvezani saavionima R-99A (EMB-145SA),brazilskom letelicom AWACSnamene.

Vreme ostajawa EMB-314u vazduhu sa dodatnim gorivomje {est ~asova i 30 minuta.

Ju`nokorejski KAI KO-1tako|e je naoruàna varijanta{kolskog aviona. Wegova pri-marna namena je otkrivawe iozna~avawe ciqeva drugim vr-stama borbene avijacije. Uovoj ulozi, KO-1 zamewuje ce-sne O-2. Korejsko vazduho-plovstvo je kupilo 20 avionaKO-1, koji su ne{to sna`nijekonstrukcije i ve}e mase u od-nosu na baznu, {kolsku vari-jantu KT-1. Model KO-1 na kri-lima poseduje ~etiri nosa~ana kojima se, osim podvesnihrezervoara, mogu potka~itikontejneri sa mitraqezima12.7 mm, klasi~ne bombe seri-je Mk81 i Mk82 ili sedmocev-ni lanseri nevo|enih raketnihzrna, tipa LAU-131. Avion jeopremqen kompjuterom misije,gorwim prikaziva~em (HUD),INS/GPS sistemom i jednim vi-{efunkcijskim displejom. Po-gonska grupa aviona je motorPratt & Whitney PT-6A-62A snage708 kW.

47

preskupom elektronikom i naoruàni precizno vo|enim sred-stvima, moraju pobuwenike da vizuelno identifikuju i potomga|aju topom!

Borbeni helikopteri, poput apa~a, pokazali su se, sa dru-ge strane, presporim i bez obzira na oklop osetqivim na pe-{adijsku vatru.

Jedan od prvih koraka ameri~kog vazduhoplovstva, kojim jetraèn odgovor na ovakvu situaciju, bila je urgentna moderniza-cija aviona A-10 tanderbolt, koji je trenutno jedini ameri~kiavion specijalizovan za blisku vazduhoplovnu vatrenu podr{ku.Osim produèwa resursa iosveèwa konstrukcije, ti avi-oni su naoruàni precizno vo-|enim bombama maweg kalibra,te novim komunikacijskim i in-formacionim sistemima kojibi trebalo da smawe rizik dej-stva po vlastitim snagama.

Me|utim, daleko intere-santnija bila je procena ame-ri~kih stru~waka da je za velikbroj zadataka u bliskoj podr-{ci mogu}e efikasnije i dale-ko jeftinije upotrebiti lakeborbene, odnosno COIN avio-ne. Razlog vi{e bilo je i o~e-kivawe da se novoformiranoira~ko vazduhoplovstvo nalazina takvom nivou da moè daprihvati tu kategoriju vazduho-plova. Na taj na~in je, u jednomod programa vojne pomo}i,raspisan konkurs za kupovinulakog borbenog aviona pogo-wenog turboelisnim motorom.Premda je zasada re~ samo omawim serijama aviona, stru~-noj javnosti su veoma indika-tivni takti~ko-tehni~ki zahte-vi precizirani konkursom.Smatra se da }e, kao i mnogoputa dosada, ameri~ki pogledii shvatawa usmeriti daqi raz-voj i te kategorije aviona.

Premda se konkretni tak-ti~ko-tehni~ki zahtevi u ovomslu~aju ne mogu smatrati revo-lucionarnim, oni veoma do-bro oslikavaju pragmati~anpristup i su{tinu budu}eg CO-IN aviona.

KRATKA LISTAKANDIDATA

Lista aviona koji mogu daodgovore na traène takti~ko-tehni~ke zahteve nije preteranoduga~ka. Na woj se nalaze avio-ni tipa EMB-314 super tukanobrazilske proizvodwe, ju`noko-rejski KO-1 i ameri~ka verzijapilatusa PC-9 nazvana AT-6B.

Tip EMB-314 super tukano(brazilska oznaka A/TA-29)nastao je iz turboelisnog{kolskog aviona EMB-312 tu-kano koji je proizveden u 650primeraka za potrebe 17 va-

KONKURSAmeri~ki stru~waci su procenili da je za velik

broj zadataka u bliskoj podr{ci mogu}e efikasnije idaleko jeftinije upotrebiti lake borbene, odnosnoCOIN avione. Na taj na~in je u jednom od programa voj-ne pomo}i Iraku raspisan konkurs za kupovinu lakogborbenog aviona pogowenog turboelisnim motorom.

Takti~ko-tehni~kim zahtevima traèn je turboelisnimotor koji poti~e iz familije motora PT-6, sa minimal-nom snagom od 1.200 KS. Minimalno vreme ostajawa avi-ona u vazduhu, u konfiguraciji sa dve bombe tipa GBU-12ili Mk-82, iznosi ~etiri sata, uz rezervu goriva za 45minuta leta. Avion mora da bude prilago|en eksploata-ciji sa slabije ure|enih leteli{ta. Kabina mora da budeklimatizovana i opremqena izbacivim sedi{tima, apredvi|ena je i laka oklopna za{tita kabinskog prosto-ra. Avionika podrazumeva HOTAS sistem komandi, gorwiprikaziva~ (HUD), tri radio stanice, IFR navigacijskuopremu (ukqu~iv{i i INS/GPS), nao~are za no}no letewe(NVG), mogu}nost integracije elektro opti~kih i IC sen-zora, lasera, te signalizator pretwi.

Posebna pa`wa posve}ena je umreènosti avionasa ostalim u~esnicima u borbenim dejstvima. Taj avion,putem data-linka i ostale namenske opreme, mora}e dabude u stawu da informacije razli~itog formata efi-kasno, brzo i pouzdano razmewuje sa drugim letelica-ma, sa snagama na kopnu, komandnim mestima i sli~no.

Predstavnici kompanije KAI su svesni da je KO-1 po svojimosobinama iza glavnog konkurenta, super tukana, pa uùrbanorade na modifikacijama KO-1. Nova verzija bi, osim integra-cije FLIR ure|aja i precizno vo|enih sredstava, trebalo da ima iHOTASC sistem komandi leta i tri vi{efunkcijska displeja.Ovim aktivnostima }e verovatno biti ispeglane neke konceptu-alne nedovr{enosti aviona KO-1 i wegove bazne verzije KT-1.

Vreme ostajawa KT-1 u vazduhu sa maksimalnim gorivom jepet ~asova.

1. februar 2008.48

PROTIVPOBUWENI^KE LETELICEPod COIN avionima, u prevodu protivpobuweni~kim

(COunter INsurgency), prvobitno su se podrazumevale samolake borbene letelice pogowene klipnom ili turboeli-snom pogonskom grupom, a bile su namewene bliskoj vatre-noj podr{ci. S vremenom su u tu kategoriju uvr{teni i od-re|eni naoruàni transportni i neki laki mlazni avioni.

Zajedni~ke odlike svih tih letelica jesu jednostav-nost konstrukcije, jeftina i laka eksploatacija i mogu}-nost upotrebe sa slabije pripremqenih poletno-sletnihstaza. Ti avioni nisu impresivnih performansi – pro-se~ne brzine leta im se kre}u oko 500 km/~, ali zato uvazduhu ostaju satima, pruàju}i mogu}nost duèg ostaja-wa u zonama ~ekawa i brzu podr{ku po pozivu, {to nijeslu~aj sa skupqim borbenim helikopterima koji se tako|ekoriste za blisku vatrenu podr{ku.

POGIBIJA AMERI^KOG PILOTAZa ameri~ke snage u Iraku posebno bolna je bila po-

gibija majora Troja Gilberta, pilota na avionu F-16. Upoku{aju da spase vlastite snage koje su 27. novembra2006. upale u zasedu severno od Bagdada, Gilbert je svojavion spustio u bri{u}i let kako bi pouzdano identifi-kovao ciqeve i potom ih, zbog blizine vlastitih snaga,napao topom. Manevri{u}i velikim brzinama i na eks-tremno malim visinama Gilbert je nakon jednog od naletaizgubio kontrolu nad avionom i udario u zemqu.

Hoker-Bi~kraftov AT-6Bjeste daqi razvoj ameri~kihvarijanti pilatusa PC-9. Kon-cept tog aviona predstavqenje na sajmu u Farnborou2006. godine, ali prototipjo{ nije poleteo (zbog ~ega suodre|ene tehni~ke karakteri-stike i daqe nepoznate). Zarazliku od osnovne {kolskevarijante T-6A i naprednije T-6B varijante, namewene vir-tuelnoj borbenoj obuci, AT-6Bje naoruàna letelica. Utzv.„staklenom kokpitu“ nala-ze se tri dowa i jedan gorwiHUD prikaziva~. Kabina }ebiti za{ti}ena oklopom nabazi kevlara, a kupola, name-wena sme{taju senzora, bi}eintegrisana sa dowe stranezadweg dela trupa. Avion }ena {est podvesnih ta~aka no-siti laserski vo|ene bombe irakete, kontejnere mitraqe-skog naoruàwa i modernerakete vazduh-vazduh tipaAIM-9X malog dometa.

O~ekuje se da }e glavni kvalitet tog aviona u odnosu nakonkurente biti nivo wegove opremqenosti mre`nim sistemi-ma i ure|ajima prilago|enim konceptu mre`nocentri~nog ra-tovawa.

DODATNI KVALITETBez obzira na ishod konkursa, nesumwivo je da }e bilo koji

od prethodno opisanih aviona doneti novi kvalitet, kako sa tak-ti~kog aspekta tako i iz ekonomskog ugla.

Na taj na~in }e novo ira~ko vazduhoplovstvo dobiti prviborbeni avion, makar on bio i skromnijih mogu}nosti, a Ameri-kanci }e rasteretiti svoje leta~ke jedinice, pre svega helikop-terske. S obzirom na o~ekivanu raspoloìvost novih aviona,o~ekuje se brè, efikasnije ali i daleko jeftinije pruàwe sva-kog vida podr{ke za koju su ti avioni nameweni.

Ima li se u vidu zaista velika prednost koju, kada je re~ onabavnoj ceni i eksploatacionim tro{kovima, COIN avioni nu-de, moè se o~ekivati pove}ana potra`wa za tom vrstom lete-lica, pogotovo ako se imaju u vidu karakteristike oruànih su-koba kakve vojni teoreti~ari o~ekuju u bliskoj budu}nosti.

Mr Slavi{a VLAÎ]

TEHNIKA

1. februar 2008.

„U svetu ìvih bi}apriroda ne zna za jednoobraznost“ – zapisao je Pavle Beqanski, pravnik,diplomata, strastvenikolekcionar i tvorac jedne od najzna~ajnijih zbirkisrpskog slikarstva 20. veka, koja se nalazi u Novom Sadu

S L I K E II [ ^ U P

Samo izvorna, spontana likovna ostvarewa prkose vremenu. Kao {to se poddejstvom sun~ane energije iz materije – pod datim uslovima – stvara ìvotnasupstanca, tako se, rekao bih, pod dejstvom ìvotne kreativne snage kojulikovni umetnik nosi u sebi – a posredstvom forme – stvara tako|e supstancasvoje vrste: likovno delo. U ovom svetu ve~itog postojawa ona ima tu osobinuda sintetizira doìvqavawa i zbivawa koja se odigravaju u dubini

qudskih du{a; po svom trajawu ona stremi ka ve~nosti, kao i snaga koja ju je stvo-rila” – poja{wava Pavle Beqanski prirodu istinski vrednog likovnog dela.

Ima mnogo qubiteqa umetnosti ~ija sakupqa~ka strast dovodi do stvarawavelikih, dobrih i ~ak spektakularnih umetni~kih zbirki. Ipak, zbirka Pavla Be-qanskog je ve} u vreme nastajawa odre|ivana za najzna~ajniju kolekciju slikarstvaprve polovine dvadesetog veka u Jugoslaviji, kao {to danas predstavqa postavkubez premca u Srbiji.

Spomen-zbirka Pavla Beqanskog nosi naziv po svome darodavcu i osniva~uPavlu Beqanskom (19. jun 1892–14. jul 1965), diplomati i velikom kolekcionaru,koji je posebnim ugovorom o poklonu, iz novembra 1957. godine, zave{tao srpskomnarodu svoju zbirku umetni~kih dela: slika, skulptura i tapiserija. Ovu zna~ajnukolekciju dopuwavao je do kraja ìvota i ona, prema kona~nom inventaru, broji185 dela 37 autora. Kolekcija je sme{tena u novu, namenski projektovanugra|evinu po nacrtima arhitekte Ive Kurtovi}a, sagra|enu 1961. u Novom Sadu iotvorenu za javnost u oktobru iste godine. Ona sakupqa najzna~ajnija dela srpskeumetnosti nastala od po~etka do sedme decenije dvadesetog veka, sa naglaskom naperiod izme|u Prvog i Drugog svetskog rata. Kolekcija hronolo{ki zapo~iweslikama prve generacije modernista (Nade`da Petrovi}, Milan Milovanovi},Kosta Mili~evi}), a nastavqa se delima najva`nijih predstavnika srpske umetnos-ti izme|u dva svetska rata (Sava [umanovi}, Milan Kowovi}, Petar Dobrovi},Ivan Radovi}, Jovan Bijeli}, Petar Lubarda, Sreten Stojanovi}, Risto Stijovi}),te ostvarewima umetnika druge polovine dvadesetog veka (Zora Petrovi}, LizaKriàni}, @ivko Stojsavqevi}, Milenko [erban, Qubica Soki}).

Kada se Pavle Beqanski orijentisao na sakupqawe dela doma}ih autora,ve}ina tih umetnika bili su nepoznati mladi qudi na po~etku svoje karijere, {tokolekciji daje jo{ ve}i zna~aj, jer je Pavle Beqanski pokazao spremnost i sposob-nost da prepozna kvalitet i izabere umetni~ka dela ~ija }e vrednost kasnije bitipotvr|ena i istaknuta u najzna~ajnijim studijama o srpskoj umetnosti prvepolovine dvadesetog veka.

SPOMEN-ZBIRKAPAVLA BEQANSKOG

razmi{qawa, nagla{avaju}i svaku svoju re~:‘Znate, Beqanski, ja sam u ìvotu mnogo slikao.Ali, ~ini mi se, da sam naslikao svega dvadesetdobrih slika i to je’ – dodao je ukazuju}i prstomna Kupa~icu – ‘jedna od tih dvadeset. A znate likako je nastala? Jednog dana bio je do{ao ovajmodel u moj ateqe. On me je jako, jako odu{evio.Zgrabio sam platno i boje. U tom momentu biosam zaboravio sve {to sam u~io, sve {to samvideo, i ovu sam sliku i{~upao iz sebe.” Bi-jeli} je duboko osetio ono do ~ega sam ja biodo{ao posle mnogo lutawa: da likovni umetniksvoje delo mora da „i{~upa iz sebe’. ”

ZABORAVITI ZNAÎ IZDATI

Mnogi su razlozi zbog kojih nije preter-ana tvrdwa da ve}ina evropskih kulturnihmetropola nema takav legat, muzejsku postavkutakvih umetni~kih vrednost koju je osmislio isakupio jedan ~ovek.

Taj ~ovek, Pavle Beqanski je umetnicimakoji dolaze ostavio u amanet i slede}i iskaz:

„Ja duboko verujem u stvarala~ki genijena{eg naroda; ja duboko verujem da }e mladilikovni umetnici na}i sebe i svoj put, i da }eprogovoriti onim likovnim jezikom koji senalazi u wihovom bi}u. [ta me podràva u tojveri? U danima ropstva na{eg naroda, kojivremenski obuhvata period od preko dvadesetgeneracija s oca na sina, on je – pod najteìmìvotnim uslovima, kad su ìvi zavidelimrtvima, duboko povu~en u sebe i ne znaju}i za

tu|e uzore – izgradio veli~anstvene spomenike pesni~kog nadah-nu}a, kojima se i danas divi ceo svet. U te{kim borbama koje je, udaqoj i bliòj pro{losti, vodio za svoju nezavisnost – uvek saznatno nadmo}nijim neprijateqima i ne znaju}i za kompleks infe-riornosti – on je imao pred o~ima jedan ciq, a to je – sloboda.Smisao ove slobode leì u tome da mi neodstupno èlimo da damomaha stvarala~kim snagama koje nosimo u sebi, nesputavani bilo skoje strane. Ne leì li mo`da u tome i smisao qudskog postojawa?Za ovu slobodu pale su ogromne `rtve. Slikovito re~eno, na{apro{lost – to je nepregledna galerija heroja palih za slobodu; toje more krvi, brdo od kostiju. Oni koji stvaraju na likovnom poqune smeju to da zaborave i, kad su do{li do slobode, da sami sebistavqaju na ruke tu|inske lance. Neko je rekao: zaboraviti zna~iizdati.“

Kolekcija koju je tako stvorio Beqanski danas ìvi kao jedin-stvena celina i kao veli~anstveni spomenik svom tvorcu. DanasSpomen-zbirka Pavla Beqanskog sadrì stalnu postavku, Memori-jal Pavla Beqanskog koji rekonstrui{e wegov ìvotni ambijent,Memorijal umetnika sa portretima i dokumentarnim materijalom oslikarima iz Zbirke (osnovan 1971), te dokumentarni fond sazbirkom pisama, crteà, skulptura i slika, te veoma bogatu bib-lioteku, {to ovu donaciju ~ini kompetentnim centrom za izu~avawesrpske umetnosti prve polovine dvadesetog veka, ali i lepimdoìvqajem za qubiteqe umetnosti.

Dragana MARKOVI]

A N E II Z N U T R AO tome kako je prepoznavao i birao umetni~ka dela za svoju

kolekciju, Beqanski je zapisao:„Neposredno posle Prvog svetskog rata bio sam na du`nosti u

inostranstvu i tada sam po~eo da sakupqam slike stranih starih ma-jstora. Sre}om, 1923. napustio sam ovaj jalov posao i odlu~io samda se posvetim iskqu~ivo sakupqawu likovnih dela na{ih umetnika.To je bilo doba velikog previrawa, raznih pravaca, raznih ‘izama’,doba kada su neki stariji umetnici jo{ uìvali privilegijuneprikosnovenosti. Preda mnom se dakle postavqalo pitawe: kojimputem po}i? U prvi mah imao sam utisak da se nalazim u lavirintu.Posle duèg lutawa dve ~iwenice su mi posluìle kao putokaz. Prvaje: da su likovna dela postojala kod svih naroda i u svim vremenima;a druga: da wihovi stvaraoci nisu poznavali nikakva nazovi-pravi-la estetike, niti su ~esto znali za uzore, a jo{ mawe za akademije.[ta to zna~i i koji se zakqu~ci name}u? Zna~i da likovno stvar-ala{tvo leì u prirodi qudi: to je dakle simboli~ki jezik svojevrste kojim se ~ovek izraàva. To daqe zna~i da pravi umetnik, awihov broj je mali, kao {to je mali broj {koqki koje stvaraju bis-ere, nosi u sebi neku ìvotnu kreativnu snagu koju spontano materi-jalizuje, prema odre|enoj harmoniji koju tako|e nosi u sebi, a koja jeuslovqena raznim faktorima. Ta kreativna snaga crpe svoje sokoveili iz wega samog, kao ~oveka, te on onda oblikuje ono {to je ve~itoqudsko, ili pak preko samog umetnika iz wegove sredine; tada ovadela odraàvaju duhovno stawe sredine u kojoj su nastala i wenpogled na svet. Mislim da ne}e biti daleko od istine ako se kaè daje likovno delo izdanak na stablu ìvota, da je ono cvet qudskogduha i prema tome likovno stvarala{tvo nu`no podleè zakonimaìvota. Ono se – kao i sve {to je sa ìvotom u vezi – izgra|uje iznu-tra. U svetu ìvih bi}a priroda ne zna za jednoobraznost.

NA POVR[INI LIKOVNE REKE

Ovim povodom pada mi na pamet jedan moj susret sa Bijeli}em.Bilo je to pre mnogo godina. Bijeli} je bio do{ao kod mene da vidisvoju Kupa~icu. Posmatraju}i ovu sliku on }e mi re}i, posle duèg

1. februar 2008.52

Iako vazalna dràva,

Srbija prva u Evropi

donosi dokumenta

kojima svoju vojsku

obavezuje

na striktno

po{tovawe ènevskih

konvencija

i humano postupawe

sa zarobqenicima

S

FE

QT

ON

Pi{e Goran MILO[EVI]

V I T E [ K AV R E M E N A ( 3 )

amo godinu dana po objavqivawu @enevske konvencije u Srbiji se ide i ko-rak daqe. „Ratna pravila po me|unarodnom pravu” doneta su 1877. godine, uvreme intenzivirawa oslobodila~kih ratova Srbije, sa ciqem da se obez-bedi po{tovawe tada vaè}ih zakona i obi~aja ratovawa, u ~emu je wihovistorijski zna~aj. Zbog toga je wima pridodata i „Naredba ministra vojnog

za sve oficire, niè ~inove i redovne vojnike kwaèvske srpske staja}e i narod-ne vojske”. Po svom pravnom karakteru ti dokumenti su predstavqali uputstvosrpskoj vojsci kako treba da se pona{a u slu~aju rata. U ~ak 92 veoma sadràjnaparagrafa Ratna pravila zauzimaju pozitivan odnos prema tada vaè}im norma-ma me|unarodnog ratnog prava, pri ~emu naro~ito impresionira potenciraweobaveze humanog postupawa prema odre|enim kategorijama lica.

Gledano iz dana{we perspektive, takav pristup nesumwivo mu daje obele`jezna~ajnog pravnog nasle}a Srbije, posebno kada se ima u vidu wen tada{wi me|u-narodnopravni poloàj i oskudan kodifikacioni resurs ratnog prava.

Sa stanovi{ta me|unarodnog prava, Srbija je u to vreme jo{ imala statusvazalne dràve u odnosu na Tursku, mada je on bio dosta relativizovan atributi-ma me|unarodno garantovane autonomije. Pariskim ugovorom o miru iz 1856. go-dine, autonomnost Srbije kao turskog vazala stavqena je pod garanciju Rusije, Au-strije, Francuske, Velike Britanije, Pruske i Porte. Na taj na~in Srbija je sta-vqena pod protektorat tada{wih velikih sila. Po svojoj su{tini, Srbija je imaladràvno-pravna obele`ja koja su, kao takva, priznata na Berlinskom kongresu1878. godine. Tako, na primer, Srbija je imala aktivno i pasivno pravo poslan-

KORENIHUMANITARNOGPRAVA

Dakle, u uslovima takvog me|unarodnopravnog ambijenta Sr-bija je donela pomenuta pravila ~iji je doma{aj daleko iznad ono-ga koji su pruàle sve tri navedene konvencije zajedno. S obziromna dosta obiman sadràj i detaqnu razradu najva`nijih institutatada{weg ratnog prava, moè se re}i da su i „Ratna pravila pome|unarodnom pravu” svojevrsna kodifikacija ove materije, razu-me se na internom planu. Po svoj prilici, ona je bila znatno de-terminisana re{ewima iz petrogradske i briselske deklaracije.[to se, pak, ti~e „Naredbe ministra vojnog”, ona je pridodata izrazloga potrebe da se osigura po{tovawe pomenute ènevske kon-vencije, kojoj je Srbija pristupila 24. marta 1876. Ova konvenci-ja je zna~ajna i po tome {to je ozna~ila po~etak jednog dugog i muko-trpnog procesa izgradwe tzv. me|unarodnog humanitarnog prava~iji je vrhunac tzv. ̀ enevsko pravo o za{titi ̀ rtava rata iz 1949.i 1977. godine.

Ratna pravila Kneèvine Srbije, doneta u predve~erje me|u-narodnog priznawa wene nezavisnosti, u svom zna~ajnom delu nisuni{ta drugo nego humanitarno pravo. Ostale odredbe reguli{uneka pitawa koja ulaze u domen „~istog” ratnog prava kao {to su,na primer, objava rata, primirje, kapitulacija, opsada, neutral-nost, ratna {pijunaà, mirovni ugovori i dr. U tom segmentu ovajakt potpuno zadovoqava standarde karakteristi~ne za ove pravneustanove, a koji }e bez ve}ih revizija ostati svojstveni i kasnijimkodifikacijama me|unarodnog ratnog prava.

Ono {to je, dakle, wegova posebna vrednost jeste nastojawe dase tzv. vojnoj potrebi kao principu dozvoqenosti u ratu {to vi{e su-protstavi princip humanosti koji se temeqi na te`wi smawivawaneophodnih patwi qudi u ratu, odnosno patwi koje ne doprinose po-stizawu vojnog ciqa. Ovaj prvi je imao veliki zna~aj u razvoju pra-vila ratovawa, jer je uvek predstavqao neku vrstu polaznog kriteri-juma u proceni do koje mere treba dozvoliti sukobqenim stranamada jedna drugoj nanose {tetu i patwe. Odavno je razvijeno uvereweda su ovakve posledice suvi{ne ukoliko nisu neophodne da bi se po-stigao ratni ciq, tj. da je pona{awe protivnika sporno ako preva-zilazi granice vojne potrebe. U skladu sa tim shvatawem postepenosu razvijana i prihvatana pravila pona{awa u ratu, ~iji je osnovnipostulat da ciq rata nije da se protivnik uni{ti, ve} da se savlada,a taj trenutak nastaje prestankom wegovog otpora.

NEÔVE^NO PPOSTUPAWE

Upravo ovakav stav o ratu ispoqen je ve} u prvim odredbamaRatnih pravila iz 1877. godine, po kojim je wegov neposredni ciq„da se pobedi vojska protivni~ka i dovede do nemogu}nosti da daqeproduì borbu” (par. 3.). Na taj na~in podràn je identi~an stav Pe-trogradske deklaracije iz 1868. godine, iako Srbija nije bila wen~lan. U ovom pogledu posebno vredno pa`we je i davawe prednostimirnim sredstvima re{avawa sporova, pri ~emu je rat samo krajwenasilan metod (par. 1 i 4). Tako se, u smislu ovih pravila, ratu moglopribe}i jedino u slu~aju da spor nije mogao biti re{en na druge na-~ine. Koji su to na~ini, ovaj dokument ne pomiwe, ali je me|unarodno

obi~ajno pravo i tada poznavalo odre-|ene postupke (npr. dobre usluge, posre-dovawe, arbitraù, anketne komisije idr.) koji }e biti kodifikovani tek Ha-{kom konvencijom o mirnom re{avawume|unarodnih sporova iz 1907. godine.

Navedeno shvatawe osnovnih ci-qeva rata osnaèno je zabranom sva-kog oblika ne~ove~nog i svirepog po-stupawa prema protivniku „jer nijejedno isto ubiti ili raniti neprijate-qa i mu~iti ga dok ne izdahne i nijesvejedno ubiti neprijateqa oruànogi neoruànog” (par.6). Takvi postupcise ne mogu pravdati vojnom nu`dom „ko-ja ni malo ne prinosi neposrednom ci-qu rata, pobedi i koja se o~evidno

53

stva, {to zna~i pravo na odràvawe me|unarodnih odnosa i pra-vo da zakqu~uje me|unarodne ugovore sa odre|enim me|unarodno-pravnim subjektima. U skladu sa tim, ona je zakqu~ila telegrafskukonvenciju sa Austrijom 1862. godine, te po{tansku konvenciju saAustrougarskom 1868. i Rumunijom 1871.

Kada je re~ o spoqnoj politici Srbije, wu je, kao {to smo is-takli, decenijama pre toga prevashodno karakterisala tendencijaudruìvawa sa balkanskim narodima sa ciqem kona~nog oslobo-|ewa od turske dominacije, {to je rezultiralo zakqu~ivawem se-rije vojnih saveza sa Gr~kom, Rumunijom, Crnom Gorom i bugarskimnacionalnim pokretom. Ovakva politika i nekoliko neuspe{nihratova sa Turskom potvrda su dominacije vojne komponente u spoq-nopoliti~koj orijentaciji Srbije kao primarnog sredstva za sti-cawe nezavisnosti. U tom kontekstu, svakako, treba posmatrati irazloge dono{ewa ratnih pravila.

SRBIJA PPRVA UU EEVROPI

Ono zbog ~ega taj ~in ne treba smatrati obi~nim, jeste ~iwe-nica da je Srbija, sude}i po dostupnim istorijskim izvorima, bilaprva dràva u novijoj evropskoj istoriji koja je donela ovakva pra-vila i obavezala svoju oruànu silu da ih po{tuje. Pre toga, ali naameri~kom kontinentu, doneta su Liberova pravila, primewivanatokom ameri~kog gra|anskog rata. Neke evropske dràve u~inile suisto tek po~etkom 20. veka. Tako je Nema~ka 1902. godine donelaPriru~nik za oficire, Francuska 1913. godine Zakone suvozemnograta, a Velika Britanija 1914. godine Priru~nik ratnog prava.

„Ratna pravila po me|unarodnom pravu” i prate}i dokumentidokaz su visoke odgovornosti Srbije pred obavezama nametnutimme|unarodnim ratnim pravom, ali i wenog eti~kog odnosa premawima, koji je posebno do{ao do izraàja u balkanskim ratovima1912–1913 godine i tokom Prvog svetskog rata.

Iz tog perioda poznata je Zapovest prestolonaslednika Alek-sandra Kara|or|evi}a u kojoj je, izme|u ostalog, stajalo: „Premapobe|enom neprijatequ i neprijatequ koji se preda budite ~ove~nii milostivi, jer on tada prestaje biti neprijateq, nego ostaje samo~ovek, a prema ~oveku treba biti ~ove~an. Ku}e, imawa, ~ast i obrazpobe|enog neprijateqa i wegove porodice {tedite i {titite, kao iku}e, imawe i ~ast sopstvenog naroda, jer to ne zahteva samo ~ove~-nost i na{a pravoslavna vera, nego to i dolikuje junacima”.

Tokom Prvog svetskog rata Srbija se dosledno pridràvalazakona i obi~aja ratovawa. Iako nije bila potpisnica ha{kihkonvencija iz 1907. godine, ona se sve vreme pozivala na wih istriktno ih po{tovala, o ~emu svedo~e priznawa Me|unarodnogkomiteta Crvenog krsta i brojni izve{taji Ar~ibalda Rajsa, veli-kog srpskog prijateqa iz tih dana.

Okolnost da je takve dokumente Srbija donela mnogo predrugih evropskih dràva, a posebno onih koje su bile kqu~ni ak-teri me|unarodnih odnosa, potvr|uje i orijentaciju Srbije da iz-gradi sopstveni pravni poredak koji ne}e zaostajati za tada po-znatim na evropskom tlu. Tako je, na primer, 1844. godine donelaGra|anski zakonik kao recepciju austrijskog Op{teg gra}anskogzakonika baziranog na rimskom pravu,a 1860. godine Kaznitelni zakonik, ko-ji je po svojim institutima i re{ewimabio dosta blizak evropskim krivi~nimzakonodavstvima.

OBIÂJI II ZZAKONI

Kuriozitet tog vremena je i domina-cija me|unarodnih obi~ajnih normi ra-tovawa nad pisanim pravilima. Wihovakodifikacija ostvarena je samo u tri po-menuta me|unarodna ugovorna instru-menta. S druge strane, Briselska dekla-racija o zakonima i obi~ajima rata iz1874. godine nije stupila na snagu i po-red ~iwenice da je wome izvr{ena do ta-da naj{ira kodifikacija ratnog prava.

ÂSNO SSA ZZAROBQENIM NEPRIJATEQEM

Tokom balkanskih ratova, 1912. i 1913. go-dine, u srpskoj vojsci vaìla je i Zapovest pre-stolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a, ukojoj je, izme|u ostalog, stajalo: „Prema pobe|e-nom neprijatequ i neprijatequ koji se preda, bu-dite ~ove~ni i milostivi, jer on tada prestajebiti neprijateq, nego ostaje samo ~ovek, a pre-ma ~oveku treba biti ~ove~an. Ku}e, imawa, ~asti obraz pobe|enog neprijateqa i wegove poro-dice {tedite i {titite, kao i ku}e, imawe i ~astsopstvenog naroda, jer to ne zahtevaju samo ~o-ve~nost i na{a pravoslavna vera, nego to i do-likuje junacima”.

54

protivi zakonima ~ove~nosti” (par. 7). Zato je zabrawena i upo-treba „suvi{e svirepih sredstava ratovawa”, te onih koja „sra-mote onoga ko ih upotrebquje”. U sklopu te zabrane posebno seapostrofira nehumanost rasprskavaju}e municije (par. 10 i 11) iotrovnog oru`ja „jer oni koji ga upotrebqavaju smatraju se kao di-vqaci” (par. 12).

Kao {to smo naglasili, u ovom pravnom dokumentu sna`no do-minira eti~ka komponenta koja je naro~ito ispoqena u stavu darat „vaqa da je ~astan iako predstavqa borbu za ìvot i smrt me-|u ratnim strankama”, te u stavu da „neprijateqa ne treba ubijatina prevaru, mu~ki i ako nije u stawu da se brani, ve} samo u otvo-renoj i po{tenoj borbi” (par.13). U ovom posledwem re~ je o za-brani perfidije, odnosno verolomstva kao na~ina ratovawa, jer„i prema neprijatequ vaqa odràti veru i zadatu re~” (par. 15).

Da su i juna{tvo, hrabrost i ~ast predstavqali vrednosnekategorije za srpsku vojsku, potvr|uje i gledi{te da je zabraweno„otkazati po{tedu hrabrom neprijatequ”, jer „onaj koji ne da po-{tedu svojem protivniku, ne moè sa svoje strane traìti da pro-tivnik bude milostiviji prema wemu” (par. 14). Zato i plenidbaneprijateqske imovine iskqu~uje, tj. najstroè zabrawuje „grabeì otimawe imawa, jer grabe` sramoti vojsku i pretvara vojnike umarodere” (par. 16). U ovom pogledu zavre|uje pa`wu i odredba oobavezi nu|ewa predaje protivniku pre nego {to usledi napad nawega „pa ma bio uveren da mu se predlog ne}e primiti, jer je to dug~asti i ~ovekoqubqa” (par. 22).

Princip ~ovekoqubqa (humanosti) posebno je nagla{en u de-lu posve}enom poloàju ratnih zarobqe-nika. Navode}i ko sve moè da potpadnepod ovu kategoriju i ko ne podleè „rat-nome ropstvu”, ovaj akt izri~ito zabra-wuje svako nasiqe nad wima jer „oni ni-su zlikovci niti prestupnici, nego za-{titnici otaxbine koji se nalaze pod vr-hovnom vla{}u, a ne pod pojedinim lici-ma” (par. 28). Wima se moè suditi samo„ako su odgovorni za zlo~instvo koje suu~inili pre nego {to su do{li ropstva”(par. 34).

Ne{to mawe pa`we posve}eno je ci-vilima, {to se moè razumeti jer su ra-tovi toga doba, s obzirom na mogu}nostioru`ja, bili daleko od totalitarnosti.Drugim re~ima, postojala je distinkcija

izme}u fronta i pozadine, zbog ~ega je veliki broj civila ostajaoizvan doma{aja ratnih dejstava. Stoga su oni u ovom aktu stavqenipod za{titu samo u situacijama bombardovawa „varo{i i mesta”,kada im se „ne krati da se iz wih isele”. Pri tome se takva mogu}-nost dozvoqava samo ènama, deci i starcima „koji se ra~unajukao nesposobni za borbu” Me|utim, u slu~aju opsade wima se moèzabraniti iseqavawe kako bi se protivnik primorao na predaju(par.23). [to se ti~e stanovni{tva okupirane teritorije, wegovali~na i imovinska prava ostaju nepovrediva, a posebno je zabra-weno „vre|ati qude i napadati na ~ast èna i devojaka... jer tozna~i kaqati vojni obi~aj” (par. 77).

I kona~no, najsna`niji humanitarni potencijal ovog dokumen-ta predstavqaju odredbe o za{titi, tj. nepovredivosti rawenika ibolesnika, medicinskih ustanova i osobqa zaduènog za brigu owima. One su sadràne u pomenutoj naredbi ministra vojnog Kne-èvine Srbije, koja obavezuje „sve oficire, niè ~inove i sve voj-nike da se, {to se ti~e rawenika i bolesnika poqskih rezervnih istalnih bolnica, bolnica koje za vreme rata podiù privatna dru-{tva ili pojedina lica, kao i {to se ti~e rawenika i bolesnikapo{to ozdrave, strogo pridràvaju ovih pravila”. âk su oficirisvojim potpisom morali da garantuju da su pro~itali tekst ovog do-kumenta. Ina~e, on predstavqa potpunu implementaciju @enevskekonvencije iz 1864. godine, koju su, kako u wemu stoji, prihvatili„gotovo svi obrazovani narodi”.

Sumiraju}i navedene ~iwenice o Ratnim pravilima iz 1877.godine, moramo jo{ jednom naglasiti zna~aj wihovog humanitarnog

aspekta, odnosno potencirawa kate-gorija kao {to su ~ovekoqubqe, prav-da, savest, ~ast, zadata re~ i dr. Onesamo govore o visokom moralu srpskogvojnika toga vremena i wegovom shva-tawu da surovost rata nikako ne is-kqu~uje bar minimum eti~nosti premaprotivniku „kao najve}em blagu svakevojske”.

Takve osobine dokazane su i ka-snijoj praksi oslobodila~kih ratovakoje je Srbija vodila. Op{te je pozna-to da je, pored hrabrosti, humanostbila kqu~na vrlina srpske vojske i daje ona postala sastavni deo wene rat-ni~ke tradicije.

(Kraj)

1. februar 2008.

RASPRSKAVAJU]A MMUNICIJA

U Ratnim pravilima, prvom dokumentu tevrste u Evropi, Srbija se obavezuje na ~asno ihumano ratovawe. Svojim vojnicima zabrawujene~ove~no postupawe sa zarobqenicima na bo-ji{tu, ali i upotrebu „suvi{e svirepih sredsta-va ratovawa”, te onih koja „sramote onoga ko ihupotrebquje”. U sklopu te zabrane jo{ krajem se-damdesetih godina 19. veka, Srbija posebnoapostrofira nehumanost rasprskavaju}e muni-cije (par. 10 i 11. Ratnih pravila) i otrovnogoru`ja „jer oni koji ga upotrebqavaju smatrajuse kao divqaci” (par. 12).

FEQTON

SRETEWSKI USTAVNarod staja}e pod kmetovima, kapetanima i sudo-

vima, sudovi pod Dràvnim Sovetom, Sovet pod kwa-zom i uz kwaza, a kwaz pod zakonom i u neposrednomdodiru sa Sovetom. Ovim re~ima je kwaz Milo{Obrenovi} na Velikoj narodnoj skup{tini u Kragujevcuna Sretewe, 15. februara 1835, poslanicima i oku-

pqenom narodu objasnio novu hijerarhiju vlasti u Kne-èvini Srbiji. Sretewski ustav je proklamovao pode-lu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvr{nu.

Ustavne odredbe, me|utim, ne sprovode doslov-no ovu podelu: zakonodavnu vlast dele knez i Savet ukoji ulaze i ministri, zakonodavna inicijativa pripa-da knezu i ministrima, a zakone donose knez i Savet.Jedno poglavqe Ustava posve}eno je gra|anskim pravi-ma (Op{tenarodna prava Srbina). Zna~aj Sretewskogustava je u tome {to se za wega narod izborio bunom(Miletina buna 1835. godine), {to je ograni~io vlastvladara, {to je uveo i osnaìo gra|anska prava, {to jepropisao dràvna obele`ja zemqe, {to je Narodnojskup{tini dao vid legalnosti i {to je prvi moderni us-tav koji je donet u Srbiji. Me|utim, Sretewski ustav jebio na snazi svega dve sedmice, do po~etka marta, kadaje privremeno suspendovan.

Pod pritiskom Turske, Rusije i Austrije Sretew-ski ustav je prestao da vaì 11. aprila 1835. godine.

Pripremio Miqan MILKI]

1. februar 1889.

Objavqeno obja{wewe ministravojnog o finansijskim ograni~ewi-ma vezanim za proslave slava u ko-mandama, vojnim nadle{tvima i za-vodima. Radi smawewa izdataka zate potrebe napomenuto je da „svakisrpski gra|anin mrzi na rasko{” ida finansijska sredstva ne smeju iz-laziti iz okvira predvi|enih za tupriliku.

4. februar 1804.

Da bi osujetili ustanak koji se pri-premao, Turci su po~eli sa ubija-wem vi|enijih qudi u Srbiji. U Va-qevskoj nahiji toga dana na prevarusu ubijeni Aleksa Nenadovi} i Ili-ja Bir~anin.

5. februar 1876.

U Kneèvini Srbiji doneto Ustroj-stvo |eneral{taba. Tre}e odeqe-we Glavnog |eneral{taba dobiloje zadatak da prikupqa podatke zaratnu istoriju, „pi{e ih, ure|uje i~uva” i da „pod wim stoje biblio-teke i cela |eneral{tabna arhi-va“. Ovaj datum ozna~io je po~etakbavqewa arhivistikom i vojnomistorijom u srpskoj vojsci. Ove go-dine Vojni arhiv obeleàva 132godine organizovanog sakupqawa,obrade i publikovawa arhivskegra|e zna~ajne za istoriju srpskevojske.

6. februar 1876.

U Kneèvini Sr-biji osnovanoDru{tvo Crvenogkrsta, nepunih 13godina posle Prveme|unarodne kon-ferencije Crve-

nog krsta u @enevi. Osnivawe Cr-venog krsta Srbije pokrenuo jemladi vojni lekar Vladan \or|e-vi}, a za prvog predsednika iza-bran je mitropolit Mihajlo.

6. februar 1958.

O d r ` a n asednica CKSKJ na kojojje Josip Brozukazao na ~i-wenicu da„drugovi porepublikamaudaraju pro-tiv saveznog

rukovodstva“ i da o Beogradu govorekao „o nekom velikosrpskom centru,iako nas ovde ima iz svih republi-ka“. Broz je tom prilikom izneo zah-tev da se partija vrati „revolucio-narnom stilu delovawa“ i „admini-strativnim merama rukovo|ewa“.

13. februar 1884.

Objavqeno obja{wewe ministravojnog kojim se odre|uje posebna is-hrana za vojnike muslimanske i Moj-sijeve veroispovesti.

14. februar 1956.

U Moskvi jepo~eo 20. kon-gres Komuni-sti~ke partijeSSSR. [efpartije Niki-ta Hru{~ovosudio je po-litiku Staqi-

na i omogu}io proces destaqiniza-cije Sovjetskog Saveza.

15. februar 1804. (2. februara po Juli-janskom kalendaru)

U Ora{cuodràn dogo-vor narodnihpredstavnikaiz centralnogdela [umadi-je, gde je obja-vqen po~etakustanka pro-tiv Turaka. Zavo|u ustankaizabran je

\or|e Petrovi} Kara|or|e. U tokuistog prepodneva zapaqen je turskihan u Ora{cu, a tokom dana spaqenisi i hanovi u selima Ranilovi}u, To-poli i @abarima. Narednog danaustanak se preneo na {iru okolinuOra{ca i Topole.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

55

DAN DR@AVNOSTIDan dràvnosti Republike Srbije i Dan Vojske

Srbije. Obeleàva se u znak se}awa na po~etak Pr-vog srpskog ustanka 1804. godine i dono{ewe Sretew-skog ustava 1835. godine.

1. februar 2008.56

SHRONIÂR VREMENA

ISTORIJA

Vojna glasila doprinela su razvojuteorije ratne ve{tine, vojne nauke,stru~nom usavr{avawu oficira i boqoj informisanosti vojni~kogsastava

S R P S K A V O J N A [ T A M P A

amo nekoliko decenija nakon Gutenbergovog pronalaska –1493. godine, na Obodu, nedaleko od Cetiwa u Crnoj Gori,osnovana je prva {tamparija na Balkanu. Bila je to [tampa-rija Crnojevi}a, prva }irili~na i prva dràvna {tamparija,

iz koje je ve} po~etkom slede}e godine iza{la i prva bogoslu`be-na kwiga Oktoih (Prvoglasnik).

Od pojave {tamparije do prvih novina u Evropi pro{la suskoro dva veka. Prvi dnevni list „Gazeta“ iza{ao je u Parizu30. maja 1631. godine. Po~etkom 18. veka, posle pojave dnevnihnovina, u staja}im armijama {tampaju se i prvi vojni listovi. Uto vreme oni su izlazili neredovno i nisu imali jasnu koncepci-ju niti namenu. U drugoj polovini 19. veka vojne {tampe ima svevi{e.

VOJIN Tokom Prvog svetskog rata vojna {tampa se ubrzano razvija.

Sa zakqu~ewem mira, u ve}ini zemaqa broj vojnih listova znatnose smawio, ali je wihov sadràj oboga}en. U zatvorenoj sredinikao {to je vojni~ka, {tampa je bila pokazateq unutra{wih slobo-da, savremenih nastojawa vojni~kog sastava i pokazateq veli~ine

vojske, wenih mogu}nosti i dostignu}a u oblasti ratne ve{tine itehnike.

Vojna {tampa u Srbiji pojavila se relativno kasno. JovanDraga{evi} pokrenuo je 1864. godine ~asopis „Vojin“ – „list za voj-ni~ke nauke, ve{tine i novosti“. U wemu se pisalo o organizacijivojske, administraciji, taktici i strategiji, „artileriji”, vojnomgra|evinarstvu, zatim, o ratnoj istoriji, geografiji i topografiji,te statistici, novom oru j̀u i vojni~kom sudstvu. Zbog ~estih finan-sijskih problema „Vojin“ je prestao da se {tampa 1870. godine.

RATNIK Posle ratova od 1876. do 1878. godine pove}alo se zani-

mawe srpskih oficira za vojnu kwièvnost. Zato je, na inicija-tivu ministra vojnog Jovana Mi{kovi}a pokrenut novi vojni list„Ratnik“, po~etkom 1879. godine. On je pored „nau~nog i pou~-nog“ imao i zvani~ni, odnosno„slu`beni deo“. Osnivawem„Vojnog slu`benog lista“ 1881.godine, u „Ratniku“ vi{e nije{tampan „zvani~ni“ deo.

Krajem 19. i po~etkom 20.veka u Srbiji je pokrenuto jo{nekoliko vojnih ~asopisa. Ure-|ivalo ih je Ministarstvo vojno– „Vojin“ od 1879. do 1889. i„Glas vojske“ 1890. godine. Za-tim su {tampani i prvi privat-ni vojni ~asopisi – „Srpska voj-ska“ kao nezavisni nedeqni voj-ni list izlazio je od 1908. do1912. godine, i „Uzdanica“, „voj-ni~ki list za nauku, negovawevojni~kih vrlina i vite{ku zaba-vu“, koji se {tampao od 1901. do1912. godine, najpre nedeqno, aposle 1905. godine mese~no.Kra}e vreme su izlazili i listo-vi „Artilerisko-inìweriski glasnik” (1905–1906), i „Vojska”(1903–1907).

Tokom Prvi svetskog rata prestao je da izlazi ve}i broj voj-nih glasila. Svu {tampu rigorozno su kontrolisale i cenzurisalevojne i politi~ke vlasti. Tada je bilo zabraweno pisati o raspo-redu i kretawu jedinica, wihovom brojnom, moralnom i borbenomstawu, ali i o planovima Vrhovne komande. O saveznicima, wiho-vim vojnim i politi~kim akcijama pisalo se afirmativno.

S po~etkom Prvog svetskog rata izmenile su se i potrebe voj-ske i stanovni{tva za informisawem. Srpski Ratni pres-biro iVrhovna komanda {tampali su, u obliku dnevnih informacija, zva-ni~ne vojne izve{taje, najpre u „Ratnom bele`niku“, koji je od jula1914. godine izlazio u Vaqevu, a zatim u Kragujevcu i, napokon, u„Ratnom dnevniku“.

Godine 1915, zbog dramati~nog povla~ewa Srpske vojske, pre-kinuto je {tampawe pomenutih vojnih listova. „Ratni dnevnik“ ob-novqen je u Solunu 1916. godine i izlazio je sve do kraja rata.Sem tog zvani~nog vojnog glasila, komande Rezervnih trupa i Podo-ficirske {kole Srpske vojske u Bizerti pokrenule su glasilo„Napred“. U wemu su komentarisane i tuma~ene vojne i politi~keodluke dràvnog vrha, kako bi se popunile praznine u informisa-wu vojske i naroda.

Predratna vojna glasila znatno su doprinela razvoju ratneteorije i ve{tine, vojnih nauka, stru~nom usavr{avawu oficir-skog kora i boqoj informisanosti celokupnog vojni~kog sastava.Najve}e zasluge za to mogu se pripisati „Ratniku“ – listu sa najdu-òm tradicijom me|u oficirima Srpske vojske, sa kojima je u raz-li~itim vremenima delio dobro i zlo.

Posle Prvog svetskog rata „Ratnik“ je izlazio i u novoj drà-vi Kraqevini SHS, a preuzeo je i ulogu osnovnog „op{tevojnog li-sta za vojne nauke i kwièvnost“.

Vojna {tampa oduvek je bila vaàn hroni~ar kretawa u vojscii dru{tvu, u oblasti vojnoteorijske misli. Ona je davala sna`neimpulse za modernizaciju vojske i ujediwewe oficirskog kora.

U Kraqevini SHS, nakon Prvog svetskog rata, ukazala sepotreba da se nastavi sa tradicijom u vojnom izdava{tvu i ob-nove pojedini predratni vojni listovi. Iako su vojsku ~inilioficiri iz austrougarske, srpske ili crnogorske armije, vojna{tampa u Kraqevini „naslawala“ se na vojnu {tampu Srpskevojske.

Tada{wa vojna {tampa imala je dovoqno prostora da pla-sira razli~ita vojna znawa, ume}a i ve{tine, nau~ne, privred-ne, edukativne i kwièvne sadràje. Oni su obogatili i vojsku ivojnu {tampu, ali i dru{tvo i civilnu literaturu. Tako|e je do-prinela edukaciji oficirskog kadra, vojnika, i ostalih struktu-ra dru{tva, u oblasti ratne tehnike i ve{tine.

Vojnu {tampu u prvoj dekadipostojawa „nove vojske“ i „novedràve“ prepoznajemo kao in-formativno-zabavnu i vojno-stru~nu. Ona je odràvala ikontinuitet sa predratnom{tampom Vojske Kraqevine Sr-bije.

Prvi list u izdawu Mini-starstva vojnog i Mornarice po-javio se 1920. godine. Bio je to„kamen temeqac“ u razvoju osta-lih glasila. U januaru 1921. go-dine pojavio se „Vojni~ki gla-snik“, ali i „Vojni~ki zabavnik“,koji je bio namewen za edukacijuvojnika, wihovu zabavu, te sazna-vawe o kulturnom stvarala{tvu„troimenog“ naroda.

U objediwenoj svesci za ja-nuar, februar i mart 1921. go-dine po~eo je ponovo da izlazi

najpopularniji op{tevojni stru~ni list „Ratnik“. On je popunioprazninu u edukaciji i usavr{avawu oficira koja je do tada po-stojala. „Ratnik“ se kao „op{tevojni stru~ni list“ ~itala~koj pu-blici nametnuo kvalitetom priloga. Pored toga, iskazala se po-treba za glasilima pojedinih rodova, jer kao op{tevojni list nijemogao da „ugasi è|“ onih mladih oficira èqnih znawa i isku-stava pre svega u svom rodu.

GLASNIK Ve} naredne 1922. godine, kao glasilo „Pe{adiske oficir-

ske {kole“, odnosno kao wen stru~ni vojni list, pojavio se „Gla-snik pe{adijske {kole ga|awa“, a posle objavqivawa drugog brojapromenio je naziv u „Pe{adiski glasnik“. Predstavqao je nezame-wivu stru~nu lektiru pe{adijskim stare{inama – komandantimabataqona, komandirima, vodnicima i podoficirima.

Novi vojni listovi – „Kowi~ki glasnik“ i „Artileriskiglasnik“ {tampani su tek od 1926. godine. Wima je upotpuwenai oboga}ena pisana vojna re~ i misao. „Inìweriski glasnik“pojavio se 1929. godine. Ni on, me|utim, nije zaokruìo vojnoizdava{tvo, jer jo{ brojni vidovi i rodovi vojske nisu imalisvoje stru~ne ~asopise – mornarica, vazduhoplovstvo, hemijskaslu`ba.

Promena naziva dràve nije usporila vojno izdava{tvo,tako da je ve}ina rodova i vidova vojske ubrzo imala svoja gla-sila – „Vazduhoplovni glasnik”, „Mornari~ki glasnik”, „Jadran-ska straà” i „Dobrovoqa~ki glasnik”. Tridesete godine pro-{log veka donose velik broj vojnih ~asopisa, koji pokrivaju svevojne oblasti. Vojna {tampa u vreme Kraqevine Jugoslavije pra-ti sudbinu vojske.

Mr Ivan MIJATOVI]

57

FRONT – NARODNA ARMIJA – VOJSKAPosledwi broj „Ratnika’’ iza{ao je u martu 1941. go-

dine. Doga|aji koji su obeleìli prvu ratnu godinu prekinu-li su {tampawe mnogih vojnih glasila. I dok je u severnimkrajevima Jugoslavije besneo rat, 25. februara 1945. godi-ne iza{ao je prvi broj „Fronta”, organa Politi~kog odeqe-wa Ministarstva narodne odbrane. Narednih godina, za go-tovo pola veka, od{tampano je 1.683 broja „Fronta”. U we-mu se pisalo o vojsci, odbrani, dru{tvu, modernizaciji na-oruàwa, ali i o kulturi.

Jo{ jedan vojni list obeleìo je posledwih pet deceni-ja 20. veka u Jugoslaviji – „Narodna Armija”. Prvi broj po-javio se 2. oktobra 1945, a {tampano je 2.781 broj te no-vine.

Tradiciju oba lista nastavio je, u novom okruèwu,1992. godine, list „Vojska”. Trinaest godina taj nedeqnikbio je glasilo pripadnika vojske, a 1. oktobra 2005. zame-nio ga je magazin „Odbrana”.

....Ro|en je u siroma{noj po-rodici u selu Kampsadi sme-{tenom u Frigiji. Tokom de-tiwstva je ~uvao guske, ali je usebi uvek nosio veliku blago-det Boìju, jer je mogao da is-cequje bolesti qudima i sto-ci i da iz wih istera zle du-hove. U to vreme Rimskim car-stvom vladao je car Gordijan~ija se }erka Gordijana te{korazbolela poremetiv{iumom. Mnogi lekari poku{a-vali su da joj pomognu, ali bezuspeha. Iz we je jednom progo-vorio zli duh i rekao da ga sa-

mo Trifun moè isterati. U dvor su doveli mnoge qude sa timimenom. Kad se po Boìjem promislu pojavio mladi Trifun izKampsade, izle~io je devojku a Car ga je obasuo mnogim darovi-ma. Po povratku u svoj kraj, mladi} je svo bogatstvo razdelio si-rotiwi pa nastavio da ~uva guske i da se moli Bogu.

Kada je na rimski presto do{ao hristoborni car Dekije,sveti Trifun je mnogo stradao i bivao mu~en zbog Hrista. Sve tepatwe lako je podnosio govore}i: O, kada bi se mogao udostoji-ti, da ogwem i mukama skon~am u ime Isusa Hrista Gospoda i Bo-ga moga.

Mu~iteqi su ga najzad osudili da bude pose~en ma~em. Predsmrt se pomolio i predao du{u svom Tvorcu, 250. godine.

1. februar 2008.58

DUHOVNOST

[to je kakav je, nije wegova krivica: pre je to breme prirod-nog predodre|ewa. Ali, mi, druk~iji, moramo biti odgovor-ni zbog toga {to on ostaje kakav jeste. Razume se, nije lakora{iriti vidik materijaliste i oblagoroditi wegovu du{u;

tim pre, to treba ~initi.„Postoji samo materija i ni{ta osim materije!”. To je

}orsokak, u koji je on u{ao i gde mu je tako lepo da bi u }orso-ka~ki vidik hteo da zatvori i ~itavo ~ove~anstvo: toliko mu setakav vidik ~ini jednostavnim, toliko se sam od sebe podrazu-meva, toliko je „sveobja{wiv”, da on ne moè shvatiti za{tomi, druk~iji, ne èlimo s wim da se saglasimo; za{to „ne è-limo” – kategori~ki.

Tako nastaje ta komedija nesporazuma oko materijaliste;ko je sam takav, ne razume kako se moè biti nekakvim druga~i-jim; ko takav nije, taj ne moè da shvati kakav moè da bude.

Kako ~ovek postaje materijalista? On to postaje, najpre,po svojoj prirodi, a zatim nedovoqne brige za svoje duhovno iumno iskustvo.

Postoje qudi koji kao da su prilepqeni za svoje sopstvenotelo i za svoja opipqiva osetila. Ovde je – glavni izvor wihovihìvotnih sadràja, èqeno pristani{te wihovog voqenog „ja”.Realno{}u za wih se javqa to {to im dojave vid, sluh i wuh, opipi ukus; na ostalo oni ne obra}aju pa`wu. Samo spoqa{we isku-stvo, samo spqa|wi izgled, samo spoqa{we odnose prihvatajuzaozbiqno. Moè se re}i da su oni „okrenuti prema spoqa”(ekstravertni), unutra{wi ìvot ih ne doti~e. Oni uàsavaju}emalo znaju {ta su srce i savest; wih ne mu~i ose}awe odgovorno-sti, ose}awe socijalne pravde oni primaju sa zlobnim podsme-hom; dobro i zlo su za wih „predrasude glupaka”; a o onome {tonam otkrivaju eksperiment i posmatrawe, i ne slute. Lirsko imgovori tako malo; tragi~no im sluì za razonodu; slikarstvo imuzika za wih nisu vi{e do sredstva uzbu|ewa – oni traè {a-renilo, dre~avost, ma kakva gluparija u pitawu bila. Ne mogu nida zamisle {ta su religija i vera, i stalno iza takvog ne~eg ose-}aju prevaru...

Sa kakvom rado{}u bih dao tim bespomo}nim qudima malisavet – da upoznaju nekoliko kratkih de~jih bajki!...

@iveo, jednom, na belom svetu ~ovek koji je tako dugo i upor-no gledao kroz svoj prozor, da se i sam izgubio u wemu; po~eo jemisliti da i sam nije ni{ta drugo. nego prozor, i „samo” prozor,i da na celom belom svetu ne postoji ni{ta drugo, osim prozora.Uskoro je dopao ludnice, gde i sada leì...

@iveo, tako, na belom svetu pametan pu`. Jedom je prime-tio da bez svoje ku}ice ne moè da ìvi. To je za wega bio ve-liki udarac! Tada je krenuo natrag, u ku}icu, i nije hteo vi{eni{ta da zna o samom sebi, samo da bi ìvela ta wegova ku}i-ca-qu{tura. I evo, uskoro je qu{tura usahla, a u woj je umropu` gola}; mrtva ku}ica je ostala da leì na putu, a slede}egjutra ju je pregazio kamion...

U jednoj dalekoj zemqi ìveo je, nekada davno, drzak mo-mak koji nije hteo da zna za Boga. Tada ga je Bog kaznio tako damu se sve {to je video, od tog trena, ~inilo mrtvom materijom.A drugi nisu mogli da razumeju {ta je s wim, radovali su secvetovima i sami cvetali u radosti. Tada je zapao u o~ajawe ili{io sebe ìvota...

Bogaqast i slep crni ku}ni duh hteo je da u~ini ~ove~anstvoslepim i bogaqastim, pa je uz pomo} vra~arija nalio otrov u ki-pu}i kotao. Tada su se sakupili verni i hrabri qudi, izvrnulikotao i izbavili od wegovog sadràja dobre qude...

Jer, dobri qudi poseduju boqe i blagorodnije stvari, nego{to su otrovne i zlobne prqav{tine slepog materijaliste...

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

MATERIJALISTA V E R S K I PP R A Z N I C I1-15. februar

Pravoslavni12. februar – Sveta Tri Jerarha14. februar – Sveti mu~enik Trifun15. februar – Sretewe Gospodwe

Rimokatoli~ki2. februar – Prikazawe Gospodwe6. februar – Pepelnica – îsta srijeda

(strogi post) – po~etak Korizme10. februar – Prva nedjeqa Korizme

SVETI MMUÊNIK TTRIFUN

SRETEWE GGOSPODWETaj praznik je ustanovqen jo{ 544. godine za vreme vla-

davine cara Justinijana. êtrdesetog dana po ro|ewu bo-ànskog sina, Presveta Deva ga je donela u hram jerusalim-ski da ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe o~isti. Iako nijedno ni drugo nije bilo potrebno, Zakonodavac nije hteo dase ogre{i o slovo koje je napisao i dao kroz svog slugu i pro-roka Mojsija.

U hramu je prvosve{tenik Zaharija, otac Jovana Prete-~e, postavio Devu Mariju ne na mesto za ène ve} za devojke.Videv{i to, fariseji prisutni u hramu su to brzo dojavilicaru Irodu. Uveren u pri~u zvezdara s Istoka da je to NoviCar, Irod je poslao vojnike da ubiju Isusa. Me|utim, bo-ànska porodica je ve} izmakla iz grada i uputila se u Mi-sir, po uputstvu an|ela Boìjeg...

60

PPo dolasku na prostore Balkana (6. i 7. vek), Srbi su nasta-nili sredi{wu planinsku oblast. Hristijanizacija, koja je na-ilazila na otpor, zavr{ena je krajem 9. i u 10. veku, kao po-sledica prodora slu`be i crkvenih spisa na slovenskom jezikui pismu. Po~eci srpske pismenosti, kao i kod ostalih sloven-

skih naroda, usko su vezani za rad solunskih prosvetiteqa Kon-stantina (u mona{tvu ]irilo) i Metodija, tokom druge polovine 9.veka, a onda i wihovih u~enika, ponajvi{e Klimenta Ohridskog. Re-zultati tog rada su – glagoqica (pismo koje je sastavio ]irilo), ka-snije zamewena }irilicom i staroslovenski jezik. Od ranih svedo-~anstava te pismenosti vaqa pomenuti: „Temni~ki natpis” (10 – 11.vek), „Marijinsko jevan|eqe” (11. vek), pismo bosanskog bana Kuli-na (1189. godina). Srpska redakcija staroslovenskog jezika kona~noje uobli~ena u „Miroslavqevom jevan|equ” (krajem 12. veka), naj-starijoj i najlep{oj kwizi pisanoj }irilicom, bogato ukra{enojinicijalima i minijaturama.

KWI@EVNI SPOMENICIAMe|u najzna~ajnije kwièvne spomenike prednemawi}kog doba

ubraja se „Letopis popa Dukqanina” (Barski rodoslov), napisan udrugoj polovini 12. veka, sa~uvan samo u latinskom prevodu istogaDukqanina, katoli~kog sve{tenika iz Bara, pod naslovom „RegnumSlavorum” (Kraqevstvo Slovena). U wemu se prikazuje istorija ju-`noslovenskih zemaqa od dolaska Slovena do sredine 12. veka,prepuna pri~a i legendi, od kojih je najlep{a ona o qubavi i pat-wama Vladimira i Kosare.

Osnovna obele`ja rane srpske kwièvnosti su – religioznaorijentacija i prevedena kwièvnost. Stara srpska kwièvnost ot-po~ela je prevodima i obuhvatala je skoro sva vrednija tada{wadela. Dabome, u woj preovla|uju biblijski spisi, apokrifna lite-

Biografija Svetog Save o ocu predstavqa remek

delo srpske sredwovekovnekwièvnosti, ali i prvi,dalekovidi, nacionalni

program, ostavqen u amanetsrpskom narodu.

Sveti Sava je u svom glavnom delu, „@ivot

gospodina Simeona”, opisaoposledwe Nemawine godine,

kada se on odrekao prestolai zamona{io pod imenom

Simeon. Ve{to komponovanai neposredno pisana, ta biografija spada u red

najboqih kwièvnih ostvarewa stare srpske

kwièvnosti.

VLADAR I SVETAC

LI^NOSTI

STEFAN NEMAWA

1. februar 2008.

61

ratura, hagiografije (ìtija svetaca), duhovno pesni{tvo, crkvenobesedni{tvo, bogoslovski spisi, istoriografija, pravna dela idrugi sadràji.

Najte{we povezana sa razvojem dràve Nemawi}a, srpskakwièvnost se tada najizrazitije ispoqava u ̀ ivotopisima svetacai vladara, posebno iz dinastije Nemawi}a. Me|u tim biografija-ma ~ak dve su posve}ene Stefanu Nemawi, a napisali su ih wegovisinovi Rastko (sv. Sava) i Stefan (Prvoven~ani).

Sveti Sava je u svom glavnom delu, „@ivot gospodina Simeo-na”, opisao posledwe Nemawine godine, kada se on odrekao pre-stola i zamona{io pod imenom Simeon. Ve{to komponovana i ne-posredno pisana, ta biografija spada u red najboqih kwièvnihostvarewa stare srpske kwièvnosti.

Kao monah u gr~kom manastiru Vatopedu (Sveta gora), Sava jedo~ekao svoga oca Nemawu, sada monaha Simeona, 2. novembra1197. godine. Tu su ostali da rade na podizawu srpskih mona{kihupori{ta, manastira Hilandara i Karejske }elije. Sava je u dvamaha odlazio u Carigrad i od cara „dobio dozvolu” da obnovi za-pusteli carski posed, manastir Hilandar i jo{ nekoliko mawih ma-nastira. Kada je Hilandar bio dovoqno obnovqen, „za primawequdi od srpskog naroda”, pre{li su da ìve u wemu.

Za Hilandar je Sava koristio tipik Evergetidskog carigrad-skog manastira, gde su Nemawi}i bili drugi ktitori, „biraju}i” izwega delove koji se mogu primeniti u Hilandaru, preveo ga sa svo-jim saradnicima i dodao nove sadràje. Takva je prva glava, sasta-vqena od Savinih omiqenih citata iz svetih kwiga, koji u stvaripredstavqaju wegovu li~nu ispovest, kao ~oveka koji se „odrekaosveta zbog qubavi Hristove”, kao i druga i tre}a glava koje }e sekona~no uobli~iti tek posle Nemawine smrti.

Sa tipikom, Hilandar je dobio i osniva~ku povequ kojom sezasniva hilandarsko vlastelinstvo. To je „Prva hilandarska po-veqa” Stefana Nemawe, u kojoj on kao motiv osnivawa Hilanda-ra navodi svoju te`wu ka duhovnom ìvotu. U~inio je to u oblikusvoje autobiografije, najpre u kratkoj rekapitulaciji svog vla-darskog ìvota, a onda, op{irnije, u intimnoj ispovesti o „mona-{ewu i stranstvovawu” u Svetoj Gori. Arenga poveqe izlaè „te-oriju” o boànskom poreklu vlasti i dubokoj povezanosti vladara

i naroda, izraàva moralno shvatawe da je vlast data pojedincu„radi dobra naroda” kome on mora da „sluì i {titi ga”, pred„qudima i pred Bogom”. Tom teorijom vladar postaje duhovni otac,pastir svoga stada, pa je sve preneto na novozavetnu ikonografi-ju. Takav lik svoga oca, vladara i monaha, Sava je doìvqavao zawegova ìvota, a naro~ito posle smrti, koju je dirqivo opisao u„Izve{taju o bolovawu i smrti gospodina Simeona”, koji je upu-tio bra}i u Srbiju.

Posle Nemawine smrti bilo je mogu}e dovr{iti glave Hilan-darskog tipika koje govore o osnivawu manastira i wegovom ktito-ru. To su druga i tre}a glava. Sava je u potpuno prenete re~enicegr~kog izvornika veoma pa`qivo ugradio.

0dmah posle polagawa Nemawinih mo{tiju u manastiru Stude-nici, 19. februara 1207. godine, Sava je zapo~eo veliki organiza-cioni i duhovni rad. Postao je iguman u Studenici, prilagodio zawu Hilandarski tipik, a Kratak nacrt Nemawine biografije raz-vio je 1208 u {iroku biografiju – „@itije gospodina Simeona”.

NACIONALNI PROGRAM„@ivot gospodina Simeona” je izuzetno vredno delo srpske

kwièvnosti. Sem {to je to Nemawina biografija, ono je, mo`da ii vi{e, Savina autobiografija. Delo je Savin dalekovidi nacio-nalni program, veoma neophodan u, gra|anskim ratom razrovanoj irawenoj, srpskoj zemqi. Lik Nemawe kao „oca i proroka” koji za-poveda sinovima da „ìve u qubavi i slozi”, uz pretwu proklet-stvom ako ne poslu{aju wegov zavet, ìv je i uzbudqiv do dana{wihdana. U ovo svoje delo Sava je ugradio sve svoje ranije tekstove:kratak prikaz izgradwe Hilandara iz Hilandarskog tipika, delovenesa~uvanog, a verovatno i nedovr{enog „pohvalnog slova” i ceo„Izve{taj o bolovawu i smrti gospodina Simeona”, objediniv{i ihop{tom strukturom hilandarskih poveqa.

Nije utvr|eno kada je Nemawa kanonizovan, ali prili~an brojsavremenika i istori~ara smatra da je to bilo 1209. godine. Za tupriliku Sava je dovr{io ranije zapo~etu „Slu`bu svetom Simeo-nu”. Iako se Slu`ba potpuno pridràva propisanih vizantijskihuzora, Sava i ovde uspeva da „izvaja” topao i human lik svoga oca -sveca.

Za deset godina boravka u Srbiji, Sava je u~inio mnogo nakonsolidovawu prilika u dràvi i na crkvenom planu. Pomogao jebratu Stefanu u dràvnim i diplomatskim poslovima, obnavqaoreligiozni ìvot, gradio crkve, delovao svojom iskrenom pobo-`no{}u. Uredio je srpske manastire po Studeni~kom tipiku. OdStudenice je napravio centar duhovnog ìvota i Nemawinog sve-ta~kog kulta, pa je ona postala „majka srpskih crkava”. Dolaze}iiz Svete gore, nad o~evim mo{tima je izmirio zava|enu bra|u iwihove sinove i postao jedina moralna snaga koja je mogla da po-vrati mir u du{ama razjediwene vlastele, a narodu ulije veru upravi~nost.

U Nikeji, 1219. godine, Sava je postao prvi srpski arhiepi-skop. Srpska crkva je postala samostalna. Time je Sava, u vremenupotpune politi~ke neizvesnosti na balkanskim prostorima, uspeoda u punoj meri ostvari ono za {ta se ve} odavno opredelio, samo-stalnost Srpske crkve koja ne}e zavisiti od Zapada, tada veomamo}nog, ni od Istoka, koji je jedva preìvqavao.

Oblikuju}i sebe po modelima i shvatawima velikog humaniste,Sava je uzor ~oveka video u svom literarnom junaku, svetom Simeo-nu, svome ocu Nemawi, koji je u Savinoj kwièvnoj interpretacijiparadigmati~an lik civilizacijskog ~oveka, hri{}anskog vladara iiskrenog duhovnika.

Rodona~elnik dinastije, Nemawa, postao je vremenom „nebe-ski za{titnik svoje zemqe i naroda, moliteq i posrednik izme|uHrista i Bogorodice”. Autoritet budu}e loze Nemawi}a uve}an je1236. godine, kada se posle smrti arhiepiskopa Save, ustalio iwegov kult. I tako, sa „svetim rodona~elnikom” (Nemawa) i „sve-tim” osniva~em autokefalne crkve (Sava), dinastija je dobila nasvetosti, pa se o Nemawinim unucima govorilo da su od „svetog,pobo`nog ili dobrog korena”.

Krsman MILO[EVI]

62

U veku za nama ma~evawe supraktikovali pesnici, gospoda i oficiri. Od vite{ke ve{tine,kori{}ene za odbranupovre|ene ~asti u dvobojima i tajanstvenim sukobima,ma~evawe se razvilo u olimpijski sport, u kome jedragocenije uìvati u lepotipoteza nego u pobedi nad protivnikom.

1. februar 2008.

U

VE[TINA OFICIRAI XENTLMENA

M A ^ E VAW E

vreme kada je oficirski stale` ubrajan u gospodski, a rato-vawe bilo vi{e individualno nego masovno, ma~evawe je bi-lo veoma poèqna i cewena ve{tina. Kasnije, s razvojem ra-tovawa i oru`ja, zna~aj ma~a, sabqe, kopqa i buzdovana, opa-dao je srazmerno pove}awu masovnosti zara}enih strana. Od

vremena u kome su razo~arani pesnici i boemi, posle rukaviceba~ene u lice protivnika, zadovoqewe traìli u ma~evala~kimdvobojima, proteklo je mnogo vode, ali se qubav gospode prematom vitkom oru`ju nije smawila. Ma~evawe je postalo sport kojimse bave, uglavnom, pripadnici vojne profesije.

Pojedine modifikacije ma~a i sabqe, jedno vreme pre Drugogsvetskog rata, bile su prepoznatqivo obele`je i srpskih oficira.Sabqa je bila nerazdvojni deo wihove uniforme, nezaobilaznooru`je na onda{wim egzercirima, poput pi{toqa koji se nosio naopasa~u. Spretno rukovawe sabqom, floretom i ma~em se podra-

SP

OR

T

zumevalo, a svakodnevni treninzi ma~eva-wa bili su veoma popularni.

Danas to vi{e nije tako. Ali sabqanije zaboravqena. Posle pauze duge vi{eod {est decenija, desetak srpskih ofici-ra obnovilo je zanimawe Vojske za ma~e-vala~ku ve{tinu. Proterano daleke 1939.godine, ma~evawe se, tako, ponovo vrati-lo me|u oficire, dodu{e najpre me|u onenajmla|e, koji su tada tek zakora~ili tr-novitom oficirskom stazom. Prva ma~e-vala~ka sekcija Vojne akademije, osnovanamarta 2004. godine, brojala je svega 14~lanova, zaqubqenika u vite{tvo, sredwivek i ma~evawe. U po~etku je, kao i u svimdrugim prilikama, bilo te{ko. I poredvelikog razumevawa onda{we uprave Voj-ne akademije za nesebi~ni entuzijazam bu-du}ih oficira, nije bilo lako do}i do po-trebne opreme, do trenera, odgovaraju}esale i vremena za treninge.

Me|u zainteresovanim studentimaubrzo se pojavio i na{ proslavqeni u~iteq ma~evawa AleksandarStankovi}, trener Ma~evala~kog kluba „Sveti \or|e” i osniva~ma~evala~ke sekcije u Domu Vojske. Na Vojnoj akademiji je odrànonekoliko demonstracionih ~asova, ~iji je ciq bio oìvqavawe za-nimawa za ma~evawe u sredini u kojoj je „Oficirska {kola ma~e-vawa” postojala jo{ daleke 1900. godine. Napori zaqubqenika uplemenitu ve{tinu urodili su plodom i sekcija je zaìvela.

Kako su dani prolazili, a broj oficira sa sabqom u ruci seuve}avao, rasla je i pa`wa Vojne akademije, a zatim i Vojske u ce-lini, za taj olimpijski sport. Od pro{le godine, uporedo s aktiv-nijim u~e{}em na{ih sportista na vojnim olimpijskim igrama u or-ganizaciji CISM, ozbiqnije se razmi{qa i o ubrajawu ma~evalacau vojnu sportsku reprezentaciju. Slobodan Vra~ar, jedan od inici-jatora vra}awa ma~evala~kog sporta me|u oficire i podoficire,isti~e da to ne}e biti tako te{ko. Potrebno je, dodu{e, obezbedi-ti relativno skromna sredstva za nabavku za{titne opreme i ma-~eva i pokazati dobru voqu za ma~evawe.

– Siguran sam u jedno. Ako odemo na slede}u vojni~ku olimpi-jadu, ne}emo se obrukati. I na posledwim igrama u Indiji, gde ni-su u~estvovali na{i ma~evaoci, pokazane ve{tine nisu bile pre-terano visokog kvaliteta. Mi bismo, uz naporan rad i trenirawe,mogli ravnopravno da se nosimo s najuspe{nijim ma~evaocima izsveta. To se posebno odnosi na zapadni stil ma~evawa, gde moèmoda se svrstamo u red uspe{nijih boraca. Uostalom, ma~evawe jesport vojnika, za{to da se i mi ne oprobamo u toj vite{koj ve{ti-ni – pita se Slobodan Vra~ar.

Da to zasluùjemo, pokazao je i Memorijalni turnir „QubaSavi}”, odràn nedavno u Vojnoj akademiji. Pohvalne ocene ouspe{noj organizaciji tog zahtevnog turnira, koji se, ~etvrti putzaredom, odvijao u Sportskom centru Vojne akademije, jasno sve-do~e o pove}anom zanimawu pripadnika Vojske za ma~evawe i dataj sport ima budu}nost u vojnoj sredini, odakle je, nesumwivo ipotekao.

Du{an GLI[I]

63

1. februar 2008.64

SPORT

lo je osam takmi~ara, studenti Vojne akademije stajali su u {pali-ru, a orkestar Vojnog okruga Beograd muzi~ki je uveli~ao ceo doga-|aj. Pored toga, ~lan organizacionog odbora bio je pukovnik Zo-ran [}eki} iz G[ VS, a glavni sudija te trke bio je major NenadMrdak. Kada je sve~ana litija, u kojoj su bili predstavnici Patri-jar{ije, Vaznesewske i crkve Svetog \or|a na ûkarici, stigla naAdu, besedu je odrào episkop hvostanski Atanasije Rakita.

– Nebesa su se na dana{wi dan otvorila i voda se osveti-la. Nebo je otvoreno i na{i uzdasi i molitve se od tada ne vra-}aju, nego ih ~uje Bog na nebesima... – obratio se episkop Atana-sije okupqenom narodu.

– U ime Boga, za krst ~asni, kreni! – bila je komanda na kojusu pliva~i sko~ili u hladnu vodu Savskog jezera na Adi. Pripad-nik àndarmerije Marko Toma{evi} trijumfovao je doplivav{iprvi do ledenog krsta te{kog 15 kilograma, napravqenog od pro-{logodi{we bogojavqewske vodice. Marko, koji je zaplivao, upr-kos tome {to je imao visoku temperaturu, svoju pobedu je posve-tio preminulom prijatequ i kolegi Igoru Kosti}u.

Posle liturgije u zemunskoj crkvi Svetog Nikolaja, koju jesluìo vladika sremski Vasilije, na Dunavskom keju u Zemunu zakrst ~asni plivalo je ~ak 70 takmi~ara. Znak za po~etak trke datje pucwem iz tre{wevog topa, istog kao iz doba Kara|or|evihustanika, koji je napravqen u selu Pilatovi}i kod Poège. Dokrsta je u Zemunu prvi doplivao Dejan Dimitrijevi}.

Pedesetsedmogodi{wi Aleksin~anin Milo{ Mirkovi} bio jenajspretniji u va|ewu krsta iz Ni{ave, kod mosta pored tvr|ave uNi{u. Me|u 19 pliva~a u Ni{u prvi put se na{la i jedna devojka,Biqana Davidovi}, ~lanica ni{kog ènskog vaterpolo kluba„@elezni~ar”. U Pirotu se, tako|e, plivalo na Ni{avi, pored „go-

TRADICIONALNOBOGOJAVQEWSKO PLIVAWE

ZA KRSTÂSNI

[irom Srbije, u subotu 19. januara, na pravoslavni praznik Bogojavqewe, odràne sumanifestacije plivawa za bogojavqewski krst, u kome su u~estvovali i brojnipripadnici Vojske. Po neobi~notoplom danu, plivalo se u znakpo{tovawa ~udesnog doga|ajaHristovog kr{tewa u reci Jordanu,kada je Spasiteq prvi put objavio svoje prisustvo.

Tradicionalno bogojavqewsko plivawe za ~asni krst ove go-dine je organizovano u nizu gradova u Srbiji. Plivalo se narekama i jezerima, svuda gde se voda nalazi u blizini nekebogomoqe, jer drevni je obi~aj da se pre po~etka plivawaodrì sveta liturgija, i da litija sa osve}enim krstom pro-

|e od crkve do mesta gde se krst spu{ta u vodu, dok ga iz we ne iz-vadi najhrabriji i najve{tiji pliva~. Na mnogim mestima pripad-nici Vojske Srbije bili su me|u pliva~ima, a u~estvovali su i uorganizaciji samih sve~anosti. Staza za pliva~e svuda je biladuga simboli~nih 33 metra, koliko je i Isus imao godina u dobasvog stradawa.

Na jezeru na Adi ciganliji, u organizaciji Skup{tine gradaBeograda, „Svibora” i op{tine ûkarica, odràna je manifesta-cija na kojoj su plivala 43 takmi~ara. Iz Vojske Srbije u~estvova-

„SVEBOR“ KOD KULE NEBOJ[ENa tre}em po redu svesrpskom bogojavqewskom plivawu,

odrànom u organizaciji „Svebora”, na U{}u Save u Dunav kodkule Neboj{e u Beogradu, pobednik je bio Branko Tobxi} iz Beo-grada. Wemu je pripao zlatni krst, kopija krsta sa hrama svetogSave na Vra~aru.

Klubovi srpske ve{tine borewa „Svebor” organizovali sunadmetawa na mnogim mestima, a izme|u ostalih ove godine se uwihovoj organizaciji prvi put plivalo u Kraqevu. êtvrto sve-srpsko bogojavqewsko plivawe, kako je najavqeno u „Sveboru”,odrà}e se naredne godine u Vlasotincu.

za prijem vojnika na sluèwu vojnog roka i vojnika u rezervi u profesionalnuvojnu slu`bu na vojni~ke du`nosti, po ugovoru, na odre|eno vreme

U VOJNU PO[TU 9858 BATAJNICA – AERODROM1. U rod pe{adije – VES 71101 ............................................................................................. 16 lica.2.U rod ARJ PVO – VES 71314 .................................................................................................1 lice– VES 71326 ................................................................................................ 3 lica3. U rod veze– VES 71808 ................................................................................................ 1 lice– VES 71812 ................................................................................................ 1 lice4. U rod ABHO– VES 71901 ................................................................................................ 1 lice5. U rod VOJ– VES 73803 ................................................................................................ 1 lice– VES 73807 ................................................................................................ 1 lice6. U tehni~ku slu`bu KoV– VES 72102 ................................................................................................ 3 lica7. U sanitetsku slu`bu– VES 72503 ................................................................................................ 1 lice8. U saobra}ajnu slu`bu– VES 72701 („B“ i „C“ kategorija) ............................................................. 8 lica– VES 72701 („E“ kategorija)........................................................................ 4 lica

OP[TI USLOVI KONKURSA– da je kandidat dràvqanin Republike Srbije,– da je sposoban za vojnu slu`bu, {to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija,– da nije osu|ivan za krivi~no delo na kaznu zatvora u trajawu duèm od 6 ({est)meseci,– da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se go-ni po slu`benoj du`nosti,– da je kandidat odsluìo vojni rok,– da kandidat ima propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencijalnojspecijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto na koje konkuri{e,– da je za vreme sluèwa vojnog roka kandidat osposobqen za obavqawe odgova-raju}e du`nosti.

POSEBNI USLOVI KONKURSA– da kandidat nije stariji od 28 godina ako se prima za du`nost u rodu, odnosno30 godina za du`nost u slu`bi,– da ima zavr{enu najmawe osnovnu {kolu,– za kandidate za voza~e motornih vozila da imaju najmawe poloènu „B“ i „C,“ i„E“ kategoriju za formacijska mesta u konkursu za koja je to potrebno.

NAÎN KONKURISAWA– kandidati koji ispuwavaju uslove konkursa zahteve podnose neposredno Vojnojpo{ti 9858 Batajnica,– vojnici na sluèwu vojnog roka molbe dostavqaju Vojnoj po{ti 9858 Batajnicapreko stare{ina jedinice u kojoj se nalaze na sluèwu vojnog roka.

UZ MOLBU SE PRILA@E: molba sa kratkom biografijom, izvod iz mati~nekwige ro|enih (ne stariji od 6 meseci), uverewe o dràvqanstvu (ne starije od 6meseci), overen prepis svedo~anstva o zavr{enoj osnovnoj {koli, overena foto-kopija diplome o zavr{enom stru~nom ispitu (ukoliko je kandidat poseduje), uve-rewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da kandidat nije osu|i-van (ne starije od 6 meseci), uverewe o regulisanoj vojnoj obavezi, overena foto-kopija vojni~ke kwiìce (svaka strana gde je upisan neki podatak), overena foto-kopija svake strane li~ne karte, overena fotokopija radne kwiìce (svaka stra-na gde je upisan neki podatak), overena fotokopija voza~ke dozvole.Vojnike u rezervi na ocenu zdravstvene sposobnosti upu}uje komisija koja vr{iizbor kandidata.KONKURS ostaje otvoren do popune slobodnih formacijskih mesta, a najdaqe 30dana od dana objavqivawa.Blià obave{tewa o uslovima konkursa mogu se dobiti na telefon 011/3106-135.

65

VOJNA PO[TA 9858 BATAJNICA – AERODROMr a s p i s u j e

K O N K U R S

lemog” mosta. Pobednik te trke bio je Igor Ko-va~. U Zaje~aru je prvi bio Dejan Bogdanovi}.

U Kragujevcu, gde je bogojavqewsko pliva-we za ~asnim krstom preraslo u pravu gradskusvetkovinu, pred oko pet hiqada posmatra~atrijumfovao je Borko Mari}, student iz Gora-`da. Na jo{ jednoj izuzetno dobro pose}enoj tr-ci, na plaì Stari grad na Savi u [apcu, predoko ~etiri hiqade sugra|ana, do krsta je prvistigao Sava Isakovski. Me|u 40 pliva~a u[apcu na{ao se i jedan Slovenac, vitalni {e-zdesetjednogodi{wak Joè Tanko iz Ceqa.

U Sremskoj Mitrovici, krst je iz Save iz-vadio Du{an @igi}. \or|e Vukmirovi} iz Lo-znice pobednik je prvog bogojavqewskog pliva-wa koje je odràno na Zvorni~kom jezeru. Natoj manifestaciji u~estvovali su stanovnici sobe obale Drine, pa je trka pokazala jedinstvonaroda koji ìvi uz tu reku. Ne{to uzvodnoodatle, u Quboviji, najve{tiji je bio Slavo-qub Vesi}.

Nemawa Trnavac, ko{arka{ iz â~ka,tre}i put je bio pobednik u svom gradu, pa jeprogla{en za po~asnog nosioca zlatnog ~a-snog krsta, izva|enog iz Zapadne Morave. Naistoj reci je odràno i vite{ko nadmetawekod belovodske skele nadomak Kru{evca, gdeje me|u 39 pliva~a trijumfovao mladi Marko\oki} iz sela Jasike. Na jezeru O~aga kod La-zarevca najbrì je bio Marko Simi}, a pli-valo se i na Bagrdanskom jezeru kod Jagodinei Markova~kom jezeru izme|u Mladenovca iAran|elovca.

I u Crnoj Gori su na vi{e mesta odmerilisnage pliva~i koji po{tuju veliki verski pra-znik. Najzanimqivije je bilo na moru, naro~i-to u Baru, gde je pobedio u~enik sredwe eko-nomske {kole, osamnaestogodi{wi Marko ê-jovi}. Naro~ito su brojna nadmetawa bila uRepublici Srpskoj.

Aleksandar ANTI]Snimio Nemawa PANÎ]

NOVE POBEDE SPORTISTAVOJNE AKADEMIJESportisti Vojne akademije po~eli su ovu

godinu pobedama. Na tradicionalnom „Belomkrosu” 26. januara u Ko{utwaku, 11 studena-ta i studentkiwa i tri vojnika ostvarili su od-li~ne rezultate. U konkurenciji oko 80 pripad-nika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije,student Aleksandar Milosavqevi} i vojnikKristijan Sto{i} osvojili su prvo i drugo me-sto, dok su studenti Darko Mitrovi} i Milo-mir Lisanin bili peti odnosno deseti. U èn-skoj konkurenciji studentkiwa Nevena Jova-novi} ubedqivo je trijumfovala.

Na Svetosavskoj trci u Vaqevu, 27. janua-ra, na kojoj je nastupilo sedamdesetak pripad-nika Vojske Srbije, predstavnici Vojne akade-mije su ponovo bili najboqi. U ènskoj konku-renciji Nevena Jovanovi} osvojila je prvomesto, u mu{koj konkurenciji Kristijan Sto{i}prvo, a Aleksandar Milosavqevi} tre}e. Stu-dent Nikola Simovi} bio je peti, a MilomirLisanin {esti.

S. \.

66 1. februar 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Biv{i peva~ estonskog porekla, Georg, 2. Beogradski glumac, 3. Elemenat,4. Slanog ukusa, 5. Grad na Azurnoj obali, 6. Bubuqica, gnojnica (med.), 7. Gr~-ka prestonica, 8. Brend luksuznih automobila, 9. International Zoo Educa-tors asocijacija iz Australije, 10. @ensko ime, 11. Petqati, tajno raditi(fig.), 12. Mesto u Ba~koj, blizi Novog Sada, 13. Gr~ko slovo, 14. Ime kwi-èvnika de Balzaka, 15. Dràva u Ju`noj Americi, 16. Susedna slova azbuke,17. Hartija za pakovawe, 19. Upitna zamenica, 21. Brend sportske opreme,22. Iskopavati, otkopavati, 23. Simbol iridijuma, 25. Kuda, 26. Simboli~kizadati matemati~ki izrazi, 27. Procedura, 28. Tama, pomr~ina, 29. Biv{isovjetski {ahist, Lav, 30. Osvetqavati, 31. Turski admiral, Metin, 33. Deohektara, 34. Auto-oznaka Tunisa, 35. Vizionar i mistik, Xorx Bernard, 36.Bugarski {ahist, Ivan, 38. Biv{i liberijski fudbaler, Xorx, 39. Vlasnik,40. Vrsta listopadnog drveta, 42. Krilo zgrade, 43. Isticaj vremena, 44.Krupnooke, buqave, 46. Starogr~ki bog rata, 47. Izgovor latini~nog slova D,48. Blagajne, 49. Slavni katalonski slikar, Salvador, 51. Zavist, pakost, 52.Auto-oznaka Islanda, 53. Ime glumca Kilmera, 54. Kartica mobilnog tele-fona, 55. Priroda, narav, 56. Auto-oznaka Loznice, 57. Najva`niji za~in.

USPRAVNO:18. Melodija, napev iz opere, 19. Minijaturni ure|aj za obeleàvawe doma-}ih ìvotiwa, 20. [vajcarski nacionalni heroj, Viqem, 21. Mle~ni {e}er,22. Izgovor latini~nog slova Q, 23. Oblast u anti~koj Gr~koj, 24. Srpski vi-olinist svetske slave, 25. Upi{ite: o, l, 27. Vrsta hemijskog jediwewa, 28. Re-ka u Austriji, 29. Prvi i ~etvrti samoglasnik, 30. Auto-oznaka Aran|elovca,31. Kra}i naziv grejpfruta, 32. Fraktura, lom kostiju, 33. Nema~ki dadaist,Hans, 34. Uzvik za u}utkivawe, 35. Re~na ostrva, 36. Tre}i i prvi samoglasnik,37. Prozorska stakla, 38. Simbol radijuma, 39. Odlagali{te, 40. Radio-di-fuzno preduze}e (skr.), 41. Lisi~ja orepina, 42. Razne ostale mogu}nosti, 43.êtvrti i prvi samoglasnik, 44. Strano ènsko ime, 45. Simbol tantala, 46.Jedva, 47. Oznaka jedne klase hormona (melanocyte-stimulating hormones), 48.Me|unarodni pozori{ni institut, 49. Goni~ i ~uvar seoskih goveda na celo-dnevnoj ispa{i (pokr.), 5o. Fabrika uqa, 51. Potvrdna re~ca, 52. Izvr{nikomitet (skr.), 53. Vrsta narkotika, 54. Vrsta leàja, 56. Simbol radijuma,57. Beogradska glumica, Seka, 58. Ime pesnika [anti}a, 59. Kec, 60. Prati-lac, trabant , 61. Francuska skra}enica Organizacije ujediwenih nacija, 62.Gradi} u Brani~evskom okrugu, 63. Sazve`|e na nebu, Veliki voz.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: pot

anko

, plo

vak,

huma

no, o

bale

, Pb,

Eur

, lis

ta, I

T, Ru

s, s

tere

o, A

den,

ose

ka, a

s, o

ta-

rak,

Sta

ri G

rad,

r, s

taja

lica

, Lil

, Ca,

kip

u, Ta

l, T

isa,

pol

iti~

arke

,ve

li~a

nstv

o, A

jan,

trp,

San

a, A

t, te

n, A

tana

sije

, r, k

lani

~ari

, bat

ist,

az, b

raon

, sen

i, k

imon

o, A

na, i

|, k

iper

, ker

, Ir,

nem

ir, n

apas

t, ~i

st-

ka, i

lirs

ko.

IZABRANA PARTIJANA MLA\IMA...

An|elija Stojanovi} – MarijaPetrovi}

Pan~evo, 2007.1.d4 Sf6 2.Lg5Ako ni{ta drugo, pro{logodi-

{we prvenstvo Srbije za ène bi-lo je zanimqivo. U odsustvu nekoli-ko najboqih, favorit je bila Iri-na êqu{kina, a ra~unalo se i naiskusnu Mariju Petrovi} – obe suse ve} kitile titulom, i to kada jeprvenstvo bilo daleko ja~e.

An|elija Stojanovi} je devojkastasala u svakom pogledu, spremnada promeni odnos snaga u na{emènskom {ahu. Pomrsila je ra~unesuparnicama sa najvi{om titulom,a wenu protivnicu u ovoj partiji jeverovatno iznenadila nesvakida-{wim otvarawem Trompovskog. Naprvenstvu je ostvarila ~ak sedampobeda i zasluèno trijumfovala.

Potez u partiji ima za ciq daonemogu}i poznate {eme i eventu-alno poremeti po~etni pe{a~kiborbeni poredak – sve po cenu lo-va~kog para.

2…g6 3.Lf6 ef6 4.e3 Lg7 5.g3d6 6. Lg2 f5 7.Se2 Sd7 8.c4 0-0

25. Tc7Kraj ovog poteza bio je stavqen

znak uzvika, ali mu tu nije mesto, jerje to apsolutno logi~an potez. Sed-mi red je kao da igra~ ima pe{akavi{ka.

25…Lf4 26. ef4 Kg7 27.Te1 Th828.Tee7 Tbf8 29.Te6 Th5 30. Dd6Dd8 31. Tg6 Kh8 32. Td7 De8 33. Df6

Artiqerija belog bila je ubita~-na.

1:0

ZANIMQIVOSTI

REKORDNASIMULTANKA

Na Trgu revolucije u Havani uHavani odigrana je 7. decembra2002. godine najmasovnija si-multanka u istoriji {aha; Pro-tiv 550 najboqih kubanskih {a-hista igralo je 11. 000 wihovihpartnera – na svakog majstorapo 25-30 protivnika. Time jeoboren dotada{wi rekord, po-stignut u Meksiku 22. oktobra2001. godine, kada je igrana si-multanka na 10. 007 tabli.

ZANIMQIVOSTITITULE NE IGRAJU!Na memorijalu Zorana Ivan-

kovi}a 2006. godine u~estvovaloje 92 igra~a, od ~ega 10 velemaj-stora, 11 me|unarodnih majstorai 12 majstora FIDE. Posle veli-kih borbi, dogodila se senzacija:pobedio je Sr|an Dimitrijevi},igra~ bez me|unarodne titule!On je jo{ jednom dokazao da {ahne igraju ni imena ni titule, ve}konkretni qudi.

[AH U HOLIVUDUKada je ma|arski majstor Her-

man [tajner (1905-1955) oti-{ao u Ameriku i tamo osvojio pr-venstvo te zemqe, koju je predsta-vqao na ~etiri olimpijade, otvo-rio je Holivudski {ahovski klub.Me|u redovne posetioce toga klu-ba bili su i mnogi slavni holi-vudski starovi, me|u kojima Hem-fri Bogart i Lorin Bekol.

9.Sbc3 Sf6 10.0-0 Tb8 11.b4 c612.a4 h5 13.b5 Ld7 14.a5 cb5

Odricawe od lova~kog para(umesto 14…a6) nije bilo dobro zacrnu poziciju.

15. Sb5 Lb5 16.cb5 h4 17.Db3hg3 18.hg3 Sg4 19.Sf4 Dg5 20.Lf3

Kao i u ratu, treba pored takti-ke znati i strategiju. Ovim potezombeli je stekao znatnu prednost, jerje sada neutralisana jedina aktiv-na protivni~ka figura.

20…Dh6 21.Lg4 fg4 22.Kg2 Dg523. Dd5 Df6 24.Tac1 Lh6

Beli: Kg2, Dd5, Tc1, Tf1, Sf4, a5, b5,d4, e3, f2, g3Crni: Kg8, Df6, Tb8, Tf8, Lh6, a7,b7, d6, f7, g4, g6

NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” po ceni od 350,00 dinara po primerku. Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. ___________________________

Specijalno izdaweMAGAZI NA

400 din .

Cena sa popustom

350,00

240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba i istorija naoru`awa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE OFICIRSKU SABQU!Sabqa je dokument va{e ~asne profesije i podse}a potomke da ste postojali u jednoj epohi i bavili profesijom koju je trebalo zasluìti, odsluìti i neobe{~astiti. Kaù, ìve}i proizvodimo uspomene, a koliko brzo ìvimo toliko brzo ih i bri{emo ...OFICIRSKOM SABQOM

i PARADNIM BODE@IMAupi{ite sebe sa svojom

profesijom u porodi~no nasle|e.

Oficirsa sabqa i paradni bodeì

kroz vreme i sve~anosti

Paradni bodeì• kopneni

• vazduhoplovni• mornari~ki

cene sabqi • standardna ... 33.000,00 + PDV• posrebrena ... 36.000,00 + PDV• pozla}ena ..... 39.000,00 + PDV

NARUXBENICAOvim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu

– • paradni bode` (zaokruìti)

Ime i prezime: ______________________________________________________Adresa naru~ioca: ________________________________________________________________________________________________________________________JMBG__________________________ Telefon: _______________________

Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu: „Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2

paradnih bodeà• pozla}en ....... 28.000,00 + PDV• posrebren..... 25.000,00 + PDV

15 mese~nih rata

Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01Web: www.statusstil.com E-mail: [email protected]

VOJSKA SRBIJE U 2008.

SPECIJALNI PRILOG 29

1. februar 2008.2

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

V O J S K A P O S L E R E O R G A N I Z A C I J E

POUZDANASNAGA ODBRANESavremeni bezbednosni izazovi, ali i politi~ki, ekonomski, kulturolo{ki i tehnolo{ki tokovi sa kojima se danas suo~ava na{a zemqa, svakako i wihovo predvi|awe u budu}nosti, nametnuli su potrebu da se Vojska, uorganizacionom i zakonodavnom smislu, druga~ije uredi u odnosu na prethodni period.Usvajawem Zakona o odbrani i Zakona o VojsciSrbije stvoreni su neophodni uslovi za nastavakreforme koja je zapo~ela sredinom 2006. godine.Posle prvobitnih promena u strukturi, rasporedu, broju i naoruàwu jedinica i sastavaVojske, slede wihova modernizacija, opremawe irazvoj. Kako, zapravo, izgleda srpska vojska danasi sa kojim promenama }e se suo~avati do 2010?

Tokom organizacijskih promena u protekle dve godine, u VojsciSrbije ukinuta su dva operativna sastava, 37 jedinica ranga briga-de i 25 samostalnih bataqona – diviziona i eskadrila. Na osnovuvaè}ih propisa definisano je oko 27.000 formacijskih mesta, {toje za oko 55 odsto mawe nego 2006. godine.

Nepovoqna kadrovska piramida s po~etka 2006. godine – struk-tura oficira po ~inovima, umnogome je popravqena. Broj stare{i-na ~ina potporu~nik – kapetan prve klase, u aprilu 2007. godine, iz-nosio je oko 64 odsto. Brojna veli~ina Vojske u periodu 2008–2010.utvrdi}e se na osnovu realnih izazova, rizika i pretwi bezbednos-ti Republike Srbije.

Danas srpska vojska ima brigade koje i broj~ano i tehni~ki od-govaraju svom nazivu. Svi novoformirani sastavi dobro su popuwe-ni stare{inama, pogotovo oficirima niìh ~inova, i najispravni-jim sredstvima naoruàwa i vojne opreme kojom Vojska raspolaè.

Broj garnizona, kasarni i objekata koje koristi Vojska, po-sebno onih mawih, smawen je za 47 odsto – tokom 2006. godineukinuta su 43, a do juna 2007. godine jo{ 23 garnizona. Na taj na-~in rastere}ena je logistika, a pojeftinilo je odràvawe posto-je}e infrastrukture. Vojska Srbije odredila je i perspektivne ka-pacitete naoruàwa i vojne opreme. Vi{ak naoruàwa i vojneopreme predvidela je za prodaju.

Dosada{wom reformom realizovana je svojevrsna orijenta-cija Vojske – definisana je vizija do 2015. godine, a pripremqenisu brojni strate{ki dokumenti. Usledila je stabilizacija – funkci-onisawe srpske vojske u novim okvirima i sa novom organizacijom.Sredinom 2007. godine zapo~ela je faza razvoja Vojske – kreirawenovog sistema obuke, doktrine i pravila upotrebe jedinica.

Prioriteti reorganizacije Vojske od 2007. do 2010. godinejesu daqa optimizacija organizacije i logisti~ke podr{ke,stvarawe uslova za prelazak na profesionalnu Vojsku, imple-mentacija novog modela obuke, smawewe broja garnizona i izgrad-wa vojnih baza, te modernizacija i opremawe u skladu sa mogu}no-stima zemqe.

Uvo|ewe novih sistema protivvazduhoplovne odbrane, kupo-vina transportnih vozila, uniforme i sredstava li~ne za{tite,izgradwa odgovaraju}e infrastrukture za potrebe jedinica Vojske,te remont i nabavka savremenih vazduhoplova, oklopnih vozila isredstava za elektronska dejstva, telekomunikaciju, municije i min-sko-eksplozivnih sredstava, samo su delovi planova u oblasti mo-dernizacije i razvoja Vojske tokom ove godine.

Posledwa dimenzija zapo~etih promena u sistemu odbrane je-su socijalne reforme, izmene stambene politike i primena usvo-jenih zakonskih re{ewa kada je re~ o platama i sistemu internihbeneficija pripadnika Vojske Srbije.

Bez novog vrednosnog sistema nije mogu}e okon~ati reformuVojske. U wega se investira obrazovawem, {to traì mnogo vi{evremena.

Reorganizacija Vojske Srbije osmi{qena je u dve faze – prvaod juna 2006. do juna 2007, a druga do 2010. godine. Obefaze nazivaju se planskim, jer su definisane Planovimarazvoja sistema odbrane do 2010. godine. Planove ~ini dva-deset programa razvoja, koji se odnose na razli~ite oblasti

sistema odbrane. Za pojedine projekte nadle`no je Ministarstvoodbrane, dok pojedine realizuje General{tab Vojske.

Osnovni ciq organizacionih promena u Vojsci Srbije bioje da se zaustavi pad wene borbene mo}i. Shodno raspoloìvimfinansijama, projektovana je wena efikasnija i racionalnijastruktura, kako bi uspe{no odgovorila novim misijama i zadaci-ma. Za dostizawe takvih ciqeva – prevo|ewe kvantiteta u kvali-tet, odre|eni su realni principi, a promene su vremenski kon-kretizovane.

Do sredine 2007. godine optimizirana je vojna organizacija– izvedene su sve planirane organizacijsko-mobilizacijske pro-mene u jedinicama Vojske, ukinuti neperspektivni garnizoni i ka-sarne, te sastavi rastere}eni vi{ka naoruàwa i vojne opreme.

Brojno stawe Vojske definisano je na osnovu procewenihbezbednosnih izazova, rizika i pretwi sa kojima se Srbija moèsuo~iti, wenih finansijskih mogu}nosti, povr{ine zemqe i odlu-ke da se ukqu~i u kolektivne sisteme bezbednosti.

U tom periodu znatno je pove}an operativni deo Vojske Sr-bije, a smawen komandni i logisti~ki. Rezultat toga jeste promenau strukturi tro{kova – vi{e se novca izdvaja za operativne za-datke i investicije, a znatno mawe za administrativne i perso-nalne potrebe.

Da bi obuka vojni~kih sastava bila efikasnija, formirana je iKomanda za obuku. Smawen je broj komandi, jedinica i ustanova ne-posredno pot~iwenih General{tabu Vojske.

snagama zemaqa okruèwa i najrazvijenijih zemaqa sveta.Misije i zadaci Vojske su osnova za wenu projekciju.

Osnove wene organizacije i brojnu veli~inu utvr|uju nad-le`ne dràvne institucije, na predlog Ministarstva odbrane,u zavisnosti od stepena ugroènosti, resursa, misija, zadata-ka, ali i me|unarodnih standarda.

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

M I S I J E I Z A D A C I V O J S K E

NOVA PERCEPCIJARIZIKA

KOMANDOVAWEVojskom Srbije, u miru i ratu, komanduje predsednik Re-

publike. On odlu~uje i o upotrebi Vojske, utvr|uje osnove we-nog razvoja, opremawa, te mirnodopske i ratne organizacije.Na predlog ministra odbrane, predsednik Republike Srbijeodre|uje rodove i slu`be Vojske. Predsednik Republike, tako-|e, progla{ava delimi~nu ili op{tu mobilizaciju, postavqai razre{ava du`nosti na~elnika General{taba i nare|ujesprovo|ewe mera pripravnosti u slu~aju ratnog ili van-rednog stawa i vr{i druge poslove u skladu sa zakonom.

Vlada Republike Srbije utvr|uje i vodi politikuodbrane. Ministar odbrane rukovodi Vojskom Sr-bije, a na~elnik General{taba i stare{ineVojske komanduju sastavima i jedinicama, uskladu sa zakonom i nare|ewima pretpo-stavqenih.

Vojska Srbije je organizovana oruàna snaga koja brani ze-mqu od oruànog ugroàvawa spoqa i izvr{ava druge misi-je i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima me-|unarodnog prava koji reguli{u upotrebu sile – stoji u Za-konu o Vojsci Srbije. Upotreba Vojske van granica Srbije

uredi}e se zakonom. Misije i zadatke Vojske defini{e Skup{tina Republike

Srbije, na osnovu neotu|ivog prava dràve na individualnu ikolektivnu odbranu, saglasno ~lanu 51. Poveqe OUN, na prin-cipima me|unarodnog prava kojima se reguli{e upotreba sile.

Misije Vojske su odbrana dràve od spoqnog oruànogugroàvawa, u~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira u regionu i sve-tu, ali i podr{ka u slu~aju prirodnih nepogoda i katastrofa.

Odvra}awe od oruànog ugroàvawa i drugih vojnih iza-zova, rizika i pretwi bezbednosti, odbrana teritorije, va-zdu{nog prostora i akvatorije, osposobqavawe vojnika, sta-re{ina, komandi, jedinica i ustanova za realizaciju misija izadataka, zatim, u~e{}e u me|unarodnoj vojnoj saradwi imultinacionalnim operacijama pod okriqem OUN, te pruà-we pomo}i stanovni{tvu i dràvnim vlastima u slu~aju pri-rodnih nepogoda i katastrofa ve}ih razmera, u kojima su ugro-èni qudski ìvoti, ìvotna sredina i materijalna dobra –tako glase definisani zadaci Vojske.

Misije i zadaci Vojske utvr|uju se strategijom odbraneRepublike Srbije. Te misije i zadaci sli~ni su u oruànim

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

NAORU@AWESastavi Kopnene vojske naoruàni su artiqerijskim oru|i-

ma – samohodna haubica 122 mm gvozdika, samohodni vi{ecevnilanser raketa M77 ogaw i M87 orkan, te top haubica nora. Jedi-nice su opremqene borbenim oklopnim vozilima M86 i M80,oklopnim transporterima BTR50 i sa 212 tenkova M-84 i M-84A.Pe{adijski bataqoni Vojske za protivoklopnu borbu koriste pro-tivoklopne lansirne komplete POLK 9K111 fagot, protivoklopnerakete maqutka – sa ru~nim i poluautomatskim vo|ewem, ru~nebaca~e raketa 90 milimetara M79 osa i ru~ne baca~e raketa 64milimetra M80 zoqa, za individualnu i jednokratnu upotrebu.

U sastavu artiqerijsko-raketnih diviziona protivvazduho-plovne odbrane, brigada Kopnene vojske i avijacijskim bazamaVojske Srbije nalaze se baterije sa protivavionskim topovima 40

milimetara bofors, laki prenosni raketni sistemi protivvazdu-hoplovne odbrane igla, te raketni sistemi 9K31M strela-1M,strela-2M i strela-10M.

Vojska Srbije naoruàna je automatskim pu{kama M70 7,62milimetra, automatskim baca~ima granata 30 milimetara M93,automatskim pi{toqima 7,65 milimetara M84, zatim, minobaca-~ima 120 milimetara M74 i M75, mitraqezima 7,62 milimetraM84, te devetomilimetarskim pi{toqima CZ99, pu{komitraqe-zima M72, dalekometnim pu{kama 12,7 milimetara M93 i snaj-perskim pu{kama M76 i M91.

Pripadnici Specijalne brigade Vojske Srbije i bataqonavojne policije za specijalne namene Kobre u naoruàwu imaju iautomate hekler 9 milimetara MP5, te finske snajperske pu{ke7,62 milimetra sako TRG-21 i drugo najsavremenije naoruàwe.

Organizacija Vojske Srbije

Srpska vojska danas broji oko 27.000 pripadnika. Razvi-ja sopstvene sisteme obuke i logistike, a oslawa se na resur-se dràve i stranih partnera. Sara|uje sa vi{e od 30 armijasveta. Ideolo{ki, interesno i strana~ki je neutralna. Unu-tra{wi odnosi u Vojsci zasnivaju se na na~elima subordina-cije i jednostare{instva.

Na{a vojska organizovana je na strategijskom, operativ-nom i takti~kom nivou. îne je General{tab, mirnodopske iratne komande, jedinice i ustanove. Uz Kopnenu vojsku, Vazdu-hoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu, Vojska Srbije imai Komandu za obuku, sa centrima za osnovnu i stru~no-specija-listi~ku obuku.

General{tab jeste najvi{i stru~ni organizacioni deo Voj-ske, nadleàn za wenu pripremu i upotrebu u miru i ratu. Je-dinice direktno pot~iwene General{tabu su Garda, Centralnalogisti~ka baza, Brigada veze i Centar za elektronska dejst-va. General{tab, uz Upravu vojne policije i Zdruènu opera-tivnu komandu, ima devet organizacijskih celina (J-1 do J-9).

5

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

VEZABrigada veze, jedinica General{taba Vojske, formirana je

30. oktobra 2006. od nekada{wih sastava 398. puka veze i 235.centra stacionarnih veza. Weni pripadnici uspostavqaju i odr-àvaju stacionarni sistem veza u Srbiji i mobilne komponentesistema veza na strategijskom nivou, za Ministarstvo odbrane iVojsku Srbije. Brigada, uz Komandu, ima ~etiri centra stacio-narnih veza i bataqon veze. Komanda Brigade nalazi se na Ba-wici, a pot~iwene jedinice razme{tene su u garnizonima i iz-dvojenim objektima na ~itavoj teritoriji Republike Srbije.

GARDAElitna jedinica srpske vojske jeste Garda. Direktno je pot~i-

wena na~elniku General{taba Vojske Srbije. Weni sastavi ras-pore|eni su u Beogradu. Formirana je 30. novembra 2006. od ne-kada{we Gardijske brigade i Protivteroristi~kog odreda Kobre.Namewena je za za{titu li~nosti na najvi{im dràvnim i vojnimfunkcijama, ali i obezbe|ewe vitalnih objekata sistema odbra-ne. Pripadnici Garde izvode vojne po~asti doma}im i stranim dr-àvnim zvani~nicima. Upravqawe rezidencijalnim objektima ta-ko|e je jedan od zadataka tog sastava Vojske Srbije. Za potrebeMinistarstva odbrane i General{taba Garda obavqa i posloveiz delokruga rada vojne policije. U woj se obu~avaju vojnici naodsluèwu vojnog roka i profesionalni sastav u oblasti pe{a-dijske obuke i obuke specijalnih i protivteroristi~kih jedinica.

Uz pri{tapske jedinice, rezidencijalne objekte i objekte po-sebne namene, Komandu, Garda u svom sastavu ima Po~asni bata-qon, 25. bataqon vojne policije, Bataqon vojne policije Kobre iLogisti~ki bataqon.

LOGISTIKASnabdevawe jedinica i ustanova Vojske Srbije pokret-

nim stvarima, rezervnim delovima, ubojnim i pogonskimsredstvima, intendantskim, sanitetskim i veterinarskimmaterijalom jeste osnovni zadatak Centralne logisti~kebaze. Uz transport, Baza odràva sredstva posebne name-ne, ubojna i raketna sredstva, pogonsku opremu i instala-cije. Komanda te osnovne logisti~ke jedinice Vojske nalazise u Beogradu. Centralna baza formirana je od nekada-{we 608. pozadinske baze i skladi{nih kapaciteta sli~-nih sastava. U woj su objediweni svi vantrupni skladi{nikapaciteti Vojske Srbije. Bazu ~ine Komanda, Komandna ~e-ta i ~etiri skladi{na bataqona.

Vojska se deli na rodove i slu`be, rodovi i slu`be navrste, a vrste na specijalnosti. Pojedini rodovi grupi{u se uvidove. Vidovi Vojske Srbije su Kopnena vojska i Vazduhoplov-stvo i protivvazduhoplovna odbrana.

Rodovi Vojske su pe{adija, oklopne jedinice, artiqerija,inìwerija, artiqerijsko-raketne jedinice za protivvazduho-plovnu odbranu, avijacija, re~ne jedinice i jedinice za elek-tronsko dejstva.

Slu`be Vojske su op{te i logisti~ke. U op{te slu`be spa-daju kadrovska, obave{tajna, bezbednosna, telekomunikacije,informati~ka, atomsko-biolo{ko-hemijska, vazdu{no osma-trawe i javqawe, geodetska, meteorolo{ka i navigacijska, fi-nansijska i pravna slu`ba. Logisti~ke slu`be su tehni~ka, in-tendantska, sanitetska, saobra}ajna, veterinarska i gra|e-vinska.

Vojska se sastoji od stalnog i rezervnog sastava. U stal-nom sastavu su profesionalni pripadnici Vojske Srbije i voj-nici na sluèwu vojnog roka. Rezervni sastav ~ine rezervnioficiri, rezervni podoficiri i vojnici u rezervi. Rezervnisastav sastoji se od aktivne i pasivne rezerve.

Pripadnici Vojske su vojna i civilna lica. Vojna lica suprofesionalna vojna lica, vojnici na sluèwu vojnog roka i li-ca u rezervnom sastavu dok se nalaze na vojnoj du`nosti. Pro-fesionalni pripadnici su profesionalna vojna lica i civilnalica na slu`bi u Vojsci Srbije. Profesionalna vojna lica suoficiri, podoficiri i profesionalni vojnici, dok su civilnalica na slu`bi u Vojsci vojni slu`benici i name{tenici.

Sretewe, 15. februar, Dan dràvnosti Republike Srbi-je, od 2007. godine obeleàva se i kao Dan Vojske Srbije.

oruànih snaga – komandanta i wegovog zamenika, na~elnika{taba, pomo}nika za podr{ku, u ~ijoj su nadle`nosti odseci zaqudske resurse, logisti~ku podr{ku i telekomunikacije i infor-matiku, finansije i civilno-vojnu saradwu, zatim, referate zavojnopolicijske poslove i pomo}nika za operacije koji prati re-ferate za izvi|awe i odseke za operativne poslove i obuku.

Prva brigada Kopnene vojske ima dvanaest bataqona – ko-mandni bataqon, dva artiqerijska diviziona, artiqerijsko-ra-ketni divizion protivvazduhoplovne odbrane, dva mehanizovanabataqona, tenkovski bataqon, pe{adijski bataqon, dva ponto-nirska bataqona, inìwerijski i logisti~ki bataqon. Komandajoj je u Novom Sadu, a sastavi su razme{teni u Ba~koj Topoli,[apcu, Sremskoj Mitrovici, Pan~evu i Novom Sadu. Jedinice senalaze u razli~itim stepenima gotovosti. Brigada je formirana31. jula 2006. od snaga nekada{weg Novosadskog korpusa i delo-va Prve oklopne brigade, te dva pontonska bataqona.

Druga brigada Kopnene vojske sastavqena je od pe{adijskih,oklopno-mehanizovanih, artiqerijskih i artiqerijsko-raketnih

6

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

K O P N E N A V O J S K A

JEZIK BORBENN

ajmasovniji vid Vojske Srbije jeste Kopnena vojska. Wenaorganizacija, sastav, oprema i naoruàwe odgovaraju misi-jama i zadacima Vojske, prvenstveno za dejstva na kopnu. Ko-manda Kopnene vojske nalazi se u Ni{u. Uz ~etiri brigade Kopnene vojske i Specijalnu brigadu, u

wenom sastavu je i Me{ovita artiqerijska brigada. Najva`nijizadaci te jedinice operativnog nivoa jesu da neprijateqa odvra-ti od oruànog ugroàvawa Republike Srbije, da odbrani teri-toriju, obezbedi uslove za mobilizaciju i razvoj snaga Vojske, tepomogne civilnim institucijama vlasti da se suprotstave nevoj-nim izazovima, rizicima i pretwama bezbednosti. Jedinice Kop-nene vojske, prema propisanoj zakonskoj regulativi, mogu u~e-stvovati i u me|unarodnim multinacionalnim misijama.

U okviru Kopnene vojske su i jedinice: Re~na flotila, 21.bataqon veze, 5. i 3. bataqon vojne policije, ali i 246. bata-qon ABHO.

Komande brigada Kopnene vojske imaju celine i funkcije ko-je omogu}avaju rad po standardima i procedurama savremenih

jedinica protivvazduhoplovne odbrane, inìwerijskih i jedini-ca veze. îne je Komanda i 11 bataqona – diviziona. KomandaBrigade nalazi se u Kraqevu, a sastavi su raspore|eni u NovomPazaru, Ra{koj, Vaqevu i Kraqevu. Formirana je 28. marta2007. od delova 252. oklopne, 20. motorizovane, 305. inì-werijske, 37. motorizovane brigade i 401. artiqerijsko-raket-ne brigade. U wen sastav u{le su snage 228. bataqona veze, 24.bataqona za specijalna dejstva. i 524. logisti~ke baze General-{taba. Pored ostalih zadataka pripadnici Brigade obezbe|ujuadministrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji na pet baza.

Tre}a brigada Kopnene vojske formirana je 4. juna 2007.od sastava Vojske koji su mahom bili razme{teni u jugoisto~nojSrbiji – 211. oklopne brigade, 21. nastavnog centra izvi|a~kihjedinica, 4, 125. i 549. motorizovane brigade, zatim, 9. pe{a-dijske, 52. me{ovite artiqerijske i 52. artiqerijsko-raketnebrigade, te 352. inìwerijskog puka, 201. logisti~ke baze i Voj-nomedicinskog centra. Komanda Brigade nalazi se u Ni{u, a we-ne jedinice u Prokupqu, Zaje~aru, Kur{umliji i Ni{u. Danas

Tre}a brigada ima Komandu i 11 bataqona – diviziona.êtvrta brigada Kopnene vojske, pored ostalih zadataka,

obezbe|uje administrativnu liniju sa Kosmetom, na 16 baza, ikontroli{e Kopnenu zonu bezbednosti. Komanda Brigade je u Vra-wu, a wene jedinice nalaze se u Leskovcu, Bujanovcu i Vrawu. Usvom sastavu ima 11 bataqona diviziona – pe{adijskih, oklopno-mehanizovanih, artiqerijskih i artiqerijsko-raketnih. Formi-rana je 30. juna 2007. od 78. i delova 549. motorizovane i 52.me{ovite artiqerijske brigade. Jezgro êtvrte brigade Kopnenevojske ~ine pripadnici nekada{we 78. motorizovane brigade.

Me{ovita artiqerijska brigada formirana je 4. juna 2007.u okviru organizacijskih promena u Vojsci Srbije. ̂ ine je komand-ni, me{oviti, tri haubi~ka diviziona i logisti~ki bataqon. Ko-manda i jedinice Me{ovite brigade nalaze se u Ni{u. U sastav tesnage Kopnene vojske u{ao je i me{oviti artiqerijski divizioniz Rume. U jedinicama Brigade izvodi se stru~no-specijalisti~kaobuka pripadnika roda artiqerije svih specijalnosti.

7

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

E MO]I

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

RE^NA FLOTILAU okviru Kopnene vojske nalazi se Re~na flotila. Namewena

je za dejstva na unutra{wim plovnim putevima Srbije, odnosno zabrodsku i protivbrodsku borbu na na{im rekama. Reformom Vojskesmawen je wen minopolaga~ki i minolovni program, a pove}an jeudeo sredstava za prevo`ewe. Re~ni ronioci – specijalci Floti-le, danas se osposobqavaju za izvo|ewe diverzija, protivterori-sti~ku borbu, ali i tragawe i spasavawe na reci, {to je u skladu sevropskim i svetskim kretawima.

Re~na flotila Vojske Srbije opremqena je sa ~etiri re~naminolovca, klase Ne{tin, za kontrolu re~nih tokova, i dva desant-no-juri{na ~amca DJ^-411, napravqena od stakloplastike, velikemanevarske sposobnosti i brzine. Na re~nom pomo}nom brodu RPB-30 Kozara nalazi se Komanda Flotile. Brod je remontovan 2004.godine. Pripadnici tog sastava Vojske uspe{no su u~estvovali u ne-davno organizovanoj me|unarodnoj ve`bi Dunavka stra`a.

Re~na flotila je okosnica novog roda Vojske Srbije –Re~ne jedinice.

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

SPECIJALNE SNAGETradiciju nekada{wih protivdiverzantskih, protivtero-

risti~kih, izvi|a~kih i padobranskih snaga Vojske nastavqaSpecijalna brigada. Pretpostavqena joj je Komanda Kopnenevojske. Brigada je formirana 29. septembra 2006. objediwa-vawem jedinica 72. specijalne brigade, 63. padobranske bri-gade i delova 82. pomorskog centra i Protivteroristi~kog od-reda Kobre. Komanda Brigade nalazi se u Pan~evu. Pripadnicitog specijalnog sastava Vojske Srbije raspore|eni su u dve ka-sarne – Rastko Nemawi} u Pan~evu i Aerodrom u Ni{u.

Uz Komandu, Komandni bataqon i Logisti~ku ~etu, Speci-jalnu brigadu srpske vojske ~ine Bataqon za protivteroristi~-ka dejstva, 72. izvi|a~ko-diverzantski i 63. padobranski bata-qon. Brigada je zdruèna takti~ka jedinica, posebno organizo-vana, osposobqena i opremqena, za obave{tajno-izvi|a~ka,diverzantska i protivdiverzantska, protivteroristi~ka, pro-tivpobuweni~ka, psiholo{ko-propagandna i druga specijalnadejstva na kopnu, rekama i u vazduhu. Jedinice Brigade izvodezadatke u pozadini neprijateqa, u zahvatu fronta i vlastitojpozadini, primenom vertikalnog ili ostalih oblika manevra.Prema odluci nadle`nih dràvnih institucija, mogu se angaò-vati na ~itavoj teritoriji zemqe, ali i u sadejstvu sa snagamaMinistarstva unutra{wih poslova Republike Srbije.

Tokom izvo|ewa specijalnih ili klasi~nih dejstava, Briga-da se oja~ava artiqerijom za podr{ku, inìwerijskim, artiqe-rijsko-raketnim jedinicama protivvazduhoplovne odbrane ioklopnim jedinicama, helikopterima iz sastava Vazduhoplovst-va i protivvazduhoplovne odbrane, ali i snagama za vezu i elek-tronsko izvi|awe i protivelektronska dejstva. Stare{ine za-datke izvode u okviru timova.

Pripadnici specijalnih snaga Vojske Srbije obu~eni su zaobave{tajne i kontraobave{tajne akcije, osloba|awe talaca,razoruàvawe teroristi~kih i kriminalnih grupa, spasavaweoborenih pilota, te desantirawe i snabdevawe iz vazduha. Wi-hovo borbeno osposobqavawe podrazumeva takti~ku, vatrenu ifizi~ku obuku najve}eg profesionalnog rizika. Tako|e zavr{a-vaju razli~ite specijalisti~ke kurseve – rowewa, plivawa, ve-rawa, borila~kih ve{tina, preìvqavawa u prirodi, zatim,upotrebe hladnog i tetivnog oru`ja i sredstava velike vatrenemo}i, letwe i zimske alpinistike, pirotehni~ara, specijalnihsredstava za paqewe eksploziva, ru{ewe objekata i borbe unaseqenim mestima.

Tek posle uspe{ne selektivne obuke, tokom koje se provera-vaju psihofizi~ka izdr`qivost i osnovna vojni~ka znawa, ofi-ciri i podoficiri Vojske Srbije, mogu postati, samo dobrovoq-no, pripadnici Specijalne brigade.

Struktura Kopnene vojske

|aju iz vazdu{nog prostora, organizuju prevoèwe vazdu{nimputem, ali i pomaù stanovni{tvu u slu~aju elementarnih nepo-goda i prirodnih katastrofa. Prema odlukama nadle`nih, u~e-stvuju u inostranim mirovnim misijama, me|unarodnoj vojnoj sa-radwi i na aeromitinzima.

Zdruène takti~ke vazduhoplovne jedinica Vojske Srbije je-su 204. i 98. avijacijska baza. Wih ~ine modularni sastavi ran-ga eskadrile, bataqona, odnosno diviziona. Komanda 204. bazenalazi se na aerodromu u Batajnici, a 98. na aerodromima La-|evci i Ni{.

Avijacijska baza u Batajnici formirana je 15. novembra2006. godine od jedinica 204. lova~kog avijacijskog puka, 177.vazduhoplovne baze, te 251. i 252. lova~ko-bombarderske, 890.helikopterske i 677. transportne eskadrile. Ona kontroli{e i

1. februar 2008.10

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana je vid VojskeSrbije. U wemu su objediweni rodovi i slu`be, komande, je-dinice i ustanove Vojske, oprema i naoruàwe, prilago|e-ni za borbenih dejstava u vazduhu i na zemqi. Komanda togoperativnog sastava nalazi se u Zemunu. Jedinice Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane

su 204. i 98. avijacijska baza, 250. raketna brigada protivva-zduhoplovne odbrane i 126. centar vazdu{nog osmatrawa, ja-vqawa i navo|ewa. U tom sastavu su i 333. inìwerijski bata-qon i 210. bataqon veze.

Snage Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane kon-troli{u vazdu{ni prostor Republike Srbije, odvra}aju od agre-sije neprijateqa, izvode vazduhoplovnu odbranu Vojske i terito-rije, te pruàju vatrenu podr{ku na{im jedinicama. Oni izvi-

V A Z D U H O P L O V S T V O I P R O T I V V A Z D U H O P L O V N A O D B R A N A

NEBO BEZ HIP

11

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

OTEKE

VAZDUHOPLOVIPripadnici Vojske za obuku u padobranskim skokovi-

ma koriste laki transportni avion An-2TD. Za prevoz qu-di i borbenih sredstava upotrebqava se transportni avi-on An-26. Piloti se za zadatke osposobqavaju na {kol-skim borbenim avionima galeb G-2 i G-4.

Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Voj-ske Srbije ima 31 avion u varijantama lovca MiG-21bis,dvoseda MiG-21UM i izvi|a~a MiG-21M, modifikovanog za

primenu podvesnika sa aero-foto kame-rom za bo~no snimawe KA-112A. Svi avi-

oni MiG-21 nalaze se u 204. avijacijskoj bazina Batajnici. Savremene borbene avione u naoru-`awu Vojske ~ine ~etiri jednoseda MiG-29 i jedan

dvosed MiG-29UB, iz 101. lova~ke avijacijske eskadrile.Trenutno na{e vazduhoplovstvo ima 33 orla. Avioni

koji su u letnom stawu raspore|eni su na aerodromu La-|evci, u 241. lova~ko-bombarderskoj avijacijskoj eskadri-li i 2. izvi|a~kom avijacijskom odeqewu. Za selektivnu iosnovnu obuku studenata roda avijacije, te trena`e pilotakoji nisu na du`nostima u avijacijskim jedinicama upotre-bqavaju se avioni V-53 iz sastava 252. me{ovite avijacij-ske eskadrile.

Na aerodromima u Batajnici, La|evcima i Ni{u Voj-ska Srbije ima 61 laki helikopter gazela – SA-341H/SA-342L. U ViPVO preostala su jo{ tri transportna helikop-tera Mi-8 i dva Mi-17.

U toku je ugovoreni remont pet aviona MiG-29. Mo-dernizacija srpskog vazduhoplovstva nastavi}e se tokom2008. godine remontom novih letelica – dva helikopteraMi-24, dva Mi-17, tri helikoptera Mi-8 i aviona An-26.

{titi na{ vazdu{ni prostor, vatreno podràva jedinice Kopne-ne vojske, organizuje prevoèwe, izvi|a iz vazduha, ali i obu~a-va studente vojnih {kola. U okviru 204. avijacijske baze nalazese 101. lova~ka avijacijska eskadrila, 252. me{ovita avijacij-ska eskadrila, zatim, 138. me{ovita transportna avijacijskaeskadrila, 1. izvi|a~ko avijacijsko odeqewe i 24. vazduhoplov-no-tehni~ki bataqon. I 17. bataqon za obezbe|ewe aerodromai 177. artiqerijsko-raketni divizion protivvazduhoplovne od-brane Vojske su u sastavu te baze.

Avijacijska baza u Ni{u i La|evcima nastala je objediwa-vawem 161. i 285. vazduhoplovne baze, 98. lova~ko-bombarder-skog i 119. helikopterskog puka i jednog odeqewa 353. izvi|a~keavijacijske eskadrile. Poput 204. baze i 98. avio baza sa lo-va~ko-bombarderskom avijacijom i borbenim helikopterima va-treno podràva snage Kopnene vojske u toku operacija. Weneartiqerijsko-raketne jedinice neposredno {tite aerodrome.

U sastavu 250. raketne brigade protivvazduhoplovne od-brane Vojske Srbije nalazi se pet raketnih diviziona – tri sa-mohodna diviziona raketnog sistema Kub i dva raketnog sistemaNeva. Na taj na~in obezbe|eno je efikasno i racionalno tro-{ewe raspoloìvih tehni~kih i borbenih kapaciteta kako bi sepostigao visok nivo sposobnosti i pripravnosti jedinica za iz-vo|ewe definisanih misija i zadataka. Komanda Raketne briga-de sme{tena je u beogradskoj kasarni Bawica, dok su jedinicerazme{tene na devet mesta. Brigada organizuje protivvazduho-plovnu odbranu {irih prostora gradova i sastava Vojske, po-

sebno od izvi|awa i dejstava protivnika iz vazduha. Osposo-bqena je da borbene zadatke izvodi samostalno ili u sadejstvusa ostalim snagama – lova~kom avijacijom i jedinicama vazdu-{nog osmatrawa i javqawa.

Centar vazdu{nog osmatrawa, javqawa i navo|ewa sastojise od komande, dva bataqona vazdu{nog osmatrawa, javqawa inavo|ewa i ~ete za vazduhoplovno i tehni~ko odràvawe, tesnabdevawe. Odgovoran je za kompletan vazdu{ni prostor Sr-bije. Prikupqene podatke prosle|uje svim korisnicima u siste-mu odbrane, kako bi, shodno potrebi, organizovali protivva-zduhoplovnu borbu i protivvazduhoplovnu za{titu. Tako|e sara-|uje i sa Agencijom za kontrolu leta Republike Srbije. KomandaCentra nalazi se u Beogradu. Taj sastav Vojske ima veliki brojmalih, izdvojenih delova, koji neprekidno osmatraju vazdu{niprostor, otkrivaju i prate ciqeve u wemu, nuklearne eksplozije,ali i radarski obezbe|uju jedinice protivvazduhoplovne odbra-ne Vojske Srbije, te navode lova~ku avijaciju i artiqerijsko-ra-ketne snage.

U 126. Centru obu~avaju se vojnici za specijalnosti rodavazdu{nog osmatrawa i javqawa – crta~ traga, spiker, opera-ter pra}ewa, ali i za pojedine specijalnosti veze. Obuka pri-padnika je i sloèna i atraktivna, jer se izvodi na sredstvimakoja su u operativnom radu na radarskim poloàjima i u opera-tivnim centrima. Jedinica realizuje i uve`bavawe oficira zanavo|ewe, na specijalnim simulatorima za navo|ewe lova~keavijacije.

12

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

RAKETNI SISTEMITri diviziona iz 250. raketne brigade protivva-

zduhoplovne odbrane Vojske Srbije – u Novom Sadu, Ni-{u i Kragujevcu, naoruàna su raketnim sistemom Kub-M.Za uni{tavawe ciqeva koji lete na vrlo malim, malim i sred-wim visinama, ali i za dejstvo na kopnu i vodi po ciqevima ko-ji se mogu radarski osmatrati, na{a vojska opremqena je ra-ketnim sistemima protivvazduhoplovne odbrane S-125M ne-va-M. Wima su naoruàna dva raketna diviziona Vojske. Ubudu}nosti se o~ekuje modernizacija neve-M na standardsa oznakom neva-M1T, koji }e omogu}iti dejstva i uuslovima sna`nog elektronskog ometawa.

Osmatra~ki radari AN/TPS-70, proizvede-ni u ameri~koj firmi Westinghouse, jedini su 3Dradari – o~itavaju daqinu, azimut i mesniugao za svaki reflektovani signal, kojim jeopremqena Vojska Srbije. Weni sastavi unaoruàwu koriste i radarski sistembritanske proizvodwe S-600, sa dva radara – osmatra~ki S-605 i za merewe visine S-613.

va i posada, oficira, ali i pripadnika stranih armija, {to je, umiru, osnovna misija Vojske. Formirawe i osposobqavawe te-ritorijalnih brigada, shodno definisanim doktrinarnim opre-deqewima sistema odbrane na{e zemqe, tako|e je zadatak togsastava. U Komandi se obu~avaju i usavr{avaju podoficiri Voj-ske Srbije za rad u centrima za obuku vojnika, ali i vojnici pougovoru za podoficirske du`nosti. Novim modelom borbenogosposobqavawa predvi|eno je da podoficiri budu komandirivojni~kih odeqewa i, ujedno, instruktori koji izvode obuku.

Organizovawem Komande zaokruèn je model osposobqava-wa vojnika i stare{ina Vojske. Wena struktura uskla|ena je pre-

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

K O M A N D A Z A O B U K U

OKVIR VOJNI^KOGUOBLIÂVAWA

Radi unapre|ewa borbene obuke, u okviru reforme Vojske,23. aprila 2007. formirana je na operativnom nivou, uzKopnenu vojsku i Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu od-branu, Komanda za obuku Vojske Srbije formirana je od je-dinica nekada{wih Operativnih i Kopnenih snaga Vojske,

te Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Komanda senalazi u Beogradu, u kasarni Top~ider, a weni sastavi raspore-|eni su na ~itavoj teritoriji Republike Srbije.

Komanda za obuku planira, organizuje, realizuje i kontro-li{e osnovnu i stru~no-specijalisti~ku obuku vojnika na sluè-wu vojnog roka svih rodova, slu`bi i specijalnosti, mawih timo-

CENTRIKomanda za obuku General{taba Vojske Srbije formirala

je, od nekada{wih sastava, sedam centara za osnovnu, odnosnoop{tu obuku vojnika na sluèwu vojnog roka – u Somboru, Pan-~evu, Jakovu, Vaqevu, Zaje~aru, Kru{evacu i Leskovcu. Radistru~no-specijalisti~kog osposobqavawa obrazovala je petcentara – za vojnike Kopnene vojske u Poàrevcu, vazduhoplov-stva i protivvazduhoplovne odbrane u Batajnici, za obuku i usa-vr{avawe vojnika veze, informatike i elektronskih dejstava u

Gorwem Milanovcu, a za logistiku i ABHO u Kru{evcu. Centarza obuku logistike ima jedinice u Kraqevu – za obuku vojnikasaobra}ajne slu`be i u Ni{u – za osposobqavawe vojnika ve-terinarske i sanitetske slu`be.

Svi centri za obuku imaju sli~nu unutra{wu organizacijui strukturu – uz ostale elemente komande, odnosno odseke i re-ferate, ~ine ih jo{ komandne ~ete, logisti~ke jedinice, bata-qoni, ~ete ili centri za obuku i usavr{avawe, te poligoni, ve-`bali{ta ili streli{ta.

13

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

PASUQANSKE LIVADENa intervidovskom poligonu Pasuqanske livade, nado-

mak ]uprije, iz sastava Komande za obuku, izvodi}e se ga|a-wa iz sveg naoruàwa kojim su opremqeni sastavi Vojske Sr-bije i zajedni~ke takti~ke ve`be wenih vidova i rodova. Idanas se na wemu uve`bava najve}i broj jedinica, mada in-frastruktura poligona jo{ ne odgovara budu}im potrebama.U toku je realizacija studije o wegovom razvoju i moderniza-ciji. Po{to se na pomenutom poligonu ve} nalazi razli~itaborbena tehnika, komande i jedinice Vojske mogu je nesmetanokoristiti u obuci svojih pripadnika i vojnika, izbegavaju}idodatne tro{kove transporta za ratna sredstva i opremu.

ma potrebama sistema odbrane, finansijskim mogu}nostima ipostoje}im tehni~kim kapacitetima. Novi doktrinarni okvir, iz-meweni planovi i sadràji obuke, jedinstveno planirawe, rea-lizacija, kontrola i vrednovawe tog procesa, ali i menaxerskipristup zadacima utemeqeni su na najvi{im svetskim standardi-ma u toj oblasti.

U sastavima Komande za obuku vojnici se osposobqavaju pr-va tri meseca sluèwa vojnog roka. Najpre zavr{avaju op{tu voj-nu, a potom i specijalisti~ku obuku. Brigade, do kraja vojnog ro-ka, organizuju zajedni~ku obuku na nivou odeqewa, vodova i ~eta,po{to u takti~ke jedinice dolaze ve} osposobqeni vojnici zaosnovne vojni~ke du`nosti.

Stare{ine Komande za obuku ~ine i jezgro budu}ih ratnih je-dinica Vojske Srbije. Centri za obuku vojnika Komande formirajuosam teritorijalnih brigada koje se popuwavaju rezervnim sasta-vom. Oni }e se selektivno osposobqavati, {to zavisi od materi-jalnih prilika u Vojsci.

Komanda za obuku i nadle`ne uprave General{taba su nastrategijskom nivou uobli~ile nov doktrinarni okvir borbenogobu~avawa. Sledi organizovawe podoficirskog kora, koji }ebiti temeq osposobqavawa, reda i discipline u jedinicama Voj-ske. Planovi i programi obuke prilago|eni su duìni sluèwavojnog roka, savremenim zahtevima borbenog obu~avawa i zada-cima koje izvr{ava Vojska Srbije. Istovremeno }e Komanda kva-litativno i kvantitativno druga~ije organizovati i koristitimaterijalnu bazu obuke kojom raspolaè.

Formirana je po uzoru na sli~ne komande savremenih ar-mija sveta i u skladu sa standardima koji se primewuju u evroa-tlantskim bezbednosnim integracijama.

Uz komandanta i wegovog zamenika, poput ostalih komandiVojske Srbije, u Zdruènoj operativnoj komandi nalaze se pomo}-nik za operacije i pomo}nik za podr{ku. Komandu ~ine i {estodeqewa – za qudske resurse, obave{tajno-izvi|a~ke i opera-tivne poslove, te za logistiku, planirawe i telekomunikacije iinformatiku. Referati za vojno-policijske poslove, finansije icivilno-vojnu saradwu tako|e su u sastavu te strukture General-{taba Vojske.

Centar za mirovne operacije Vojske Srbije i Operativnicentar ~itavog sistema odbrane nalaze se u okviru Zdruèneoperativne komande.

15

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

Z D R U @ E N A O P E R A T I V N A K O M A N D A

UNIVERZALAN ODGOVOR STRUKE

Zdruèna operativna komanda jeste nova organizacijska je-dinica General{taba Vojske Srbije. Nadle`na je za opera-tivno komandovawe Vojskom. Kako se stru~nom vojni~kom ter-minologijom kaè, elasti~ne je formacije. To zna~i da Ope-rativnu komandu ~ine predstavnici ostalih celina General-

{taba, a po potrebi i komande operativnih nivoa srpske vojske,da bi se uspe{no planirala i objedinila intervidovska dejstvarazli~itih sastava Vojske. Komanda priprema dokumenta i plano-ve za komandovawe jedinicama Vojske u operacijama, koje su odgo-vor bezbednosnih struktura zemqe na aktuelnu krizu.

Osnovna funkcija Zdruène operativne komande jeste ko-mandna. Osnovni zadaci Zdruène operativne komande su:

– planirawe operacije,– komandovawe snagama i operacijama,– monitoring sanga u multinacionalnim operacijama.

Prilog pripremioVladimir POÛ^

Fotografije Fotocentar NC „ODBRANA”

V O J S K A S R B I J E U 2 0 0 8 .

MIROVNE MISIJEU misiji UN u Liberiji – UNMIL nalazi se danas {est ofi-

cira na du`nosti vojnih posmatra~a. Oni se mewaju posle is-teka mandata od godinu dana. Od 2003. godine u Liberiji je bo-ravilo 20 pripadnika na{e Vojske.

Misija UN na Obali Slonova~e – UNOCI uspostavqena je2004. godine. Do sada je u woj u~estvovalo devet stare{inaVojske. Na{ tim u misiji danas ~ine tri oficira, koji izvr{a-vaju zadatke vojnih posmatra~a.

Mirovna operacija UN u Demokratskoj Republici Kongo –MONUC jeste jedina me|unarodna misija u kojoj u~estvuje jedi-

nica Vojske Srbije, odnosno na{ nacionalni kontingent. Jedi-nicu ~ini sanitetski tim u kome su dva lekara oficira i ~eti-ri medicinska tehni~ara civilna lica. Oni u misiji formira-ju dva tima za medicinsku evakuaciju vazdu{nim transportom –AMET, a sme{teni su u Kin{asi. Od 2003. godine, kada je upu-}en na{ prvi sanitetski tim, u Kongu je bilo angaòvano 48 na-{ih pripadnika, u osam timova, sa mandatom od {est meseci –18 oficira, 18 podoficira i 12 civilnih lica, od kojih je 11èna. Trenutno se u operaciji nalazi osmi tim – AMET-8.

Na{i predstavnici nisi do sada bili ìvotno ugroènini u jednoj od pomenutih me|unarodnih mirovnih misija.

vojni poziv sve atraktivniji - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · saveza jevrejskih op{tina srbije,...

Documents