KNJIGA II

svim drugim vestinama, Jer ono sto prethodno vT?Ot-ramo da naueimo da bismo mogli da ~adimo. uc~na ta] nacin sto bas to rad~o; ~ prune~, Z:daJ.uelkuce postaje se graditelj ; sviranjem .Ila kitari ~ta-

l103b ras Isto tako i kada pravedno radimo postaJe~pravedni, ikada vladamo sobom razboriti, a hrabnkada hrabro postupamo.

- 5. Dokaz za to je i to s,to se zbiva u ~avi:zakonodavci navikavanjem Cine gradane dobrima, 1to je u stvari zelja svakog zakonodavca, ,Oni medunjima, medutim, koj1 to ne sprovode kiako ~re~agrese, i po tome se razlikuje dobro drzavno uredenjead rdavog, " v'

- 6. I dalje: iz istih UZI10kai na 1St!~:m~akoji jedna (vrlina) nastaje oz:a i. p'OOpa~a.Sheno ~.eis vestinama: sviranjem na kitari, na primer, posta~ese i dobar i rdav ki,taraS',sto se odnosi i na graditelJ.ei sve ostale: ako dobro zidaju, postaju dobri ~radlJ-telji, a rdavi a:ko to rdavo rade. - 7. Kad The bi ~ak~bilo uCiteljii.uopste ne bi ni bili potrebni, nego bi S~'1od ~odenja bili dobri ill rdavi [majstori]. Tam jebez sumnje is vrlinama: prema nasim postupcima uodnosima s Ijudima mil postajemo pravedni ill nepra-vedni a na osnovu onoga sto cinimo kad zapadnemoopasnosti i zavisno od toga da Ii smo navikli da setada drzimo hrabro ill straSljivo, [edni od nas po-staju hrabri a drugi kukavice. Tako je otpriIike i sastrastima [EJtt{h,!!La] i afeJrtima [oQyTJ] [edn; mogu .d~zavladaju sobom i blagi su, drugi su neobuzdani 1naprasiti, prema tome cia Ii ovako ili onako reaguju,tj. oslobadaju se takvih stanja. Jednom reci, sv:~odrZanje ~ svako stanje poslediea je odgovarajuceaktivnosti. - 8. Zato je potrebno da svalroj naSojaktivnosti damo odreden smisao, [er se razlik.e umoralnom karakteru nasih delatnosti taeno odraza-vaju na nasim sposobnostima i zivotnom stavu kojiiz njih proisticu. Stoga nije od mal~ znaeaja d~ Iismo joo u d.etinjstvuJ stekli ovakve ill onakve navike.To je ad veoma velikog, staviSe od presudnogznaeaja.

fi!l"anjern0 rnoralu postati moralni: slieno, dakle, radekao oni bolesnicf koji, doduse, paZljivo slusaju sta imlekar kaze, all msta ne izvrse od onaga lito je onnaredio. I kao sto ce ovi malo uraditi za svoje telesnozdravlje takvirn lecenjem, tako ce i oni prvi .za s,,:ojedusevno zdravlje malo postici takvim [jalovim] filo-zofiranjem,

V - 1. Sad [e na redu da raseistimo Srt;a je tovrlina. Posto su dusevna zbivanja uslovljena trimaelementiina: strastima "[prolaznim afektima - Jtu{}'ll],"sklonostima [dispozicijama - 3WUI-lHt;] i osobinama[odredenim stavovima - E;Ht;], vrlana ?i moralaspadati u [ednu ~ te tri ~ ..- 2. Strastima [af:,k-tima] nazivam pozudu, IJuUnJu, strah, prkos, zavist,radost, Ijubav, mrznju, eeznju, Ijubomoru, saza-Ijenje, ukratko sva ona stanja koja su pracena ?Se-canjem zadovoljstva ili nezadovoljstva. Sklonostima[oaspooicijama] nazivam ono na osnovu eega se kazeda smo podloZni [pojedinim] afetlcl;irna,tj. ono naosnovu eega SInO, .recimo, u stanju cia se naljutirno,oZalostimo ill sazaljevamo, a osobinama [odnosno 00.-redenim stavovirna] nazivam ono na osnovu eega seriii odnosimo pravilno ili nepravilno prerna afektima- na primer prema Ijutnji: ako u tom stanju reagu-jemo suvise snazno i1i suvise nemarno, nail je stayrdav, a ispravan alro Bedri:imo sredine - i tako daljeprema ostalim afeiktirna. - 3. Mekti [strasti L- Jtu-lhj],medutim, nesurnnjivo nisu ni vrline n1 poroci, jernas ne zovu dobrdma ill. rdavima na: osnovu nasihafekata, nego na O6I1OVU nasih vrlina i, poroka, 1:zatosto nas zbog nasih afekata niti hvale niti kude. Nehvale,naime, nekoga zato Stose uplasio ill sto senaljutio, niti se neko kudi presto zato sto je Ijut,

llOOa nego zato sto [e ljut na takav i takav naein, Nashvale i kude, dakle, zbog nasih vrlina i poroka, - 4.Pored toga, rni se naljutimo ill uplasimo bez svesnogopredeljenja: [nenamerno], a vrline su na neki naeinsvesna opredcljenja ili bar nisu bez svesnog izbora.

37

Sem toga, 0 strastima se kaze da I1aiS"pokretu", akod vrlina i poroka, je pre rec 0 "postavljenosti ,,6odnosno nastrojenosti u nekom pravcu. - 5. Iz istograzloga vrIine nisu ni sklonosti [dispozioije - I)vvu-!-lEL~]: jer nas ne nazivaju nidobrima ni rdavima zatosto srno uopste u stanju da prezivljavamo [izvesneafekte], nilti nas zato hvale ill kude, Pored toga, misklonosti imamo po prirodi, ali nismo po prirodi dobriill rdavi. No, '0 tome sam govorio vec ranije." - 6.Posto, dakle, vr1ine nisu ni afekti [strasti - n:u1h]], hisklonosti [dispozicije - I)tJVa!-lEL~],preostaje samo dasu utvrdene osobine [1;EL~].

VI - 1. Time je reeeno sta je vrlina kao poj-movna vrsta. Nuzno je, medutim, reci De samo to daje vrlina odreden stay nego i kakav je to stay. - 2.Ovde treba istaci da svaka vrlina [odnosno vrsnoca],bez obzira kome m cemUl pripadala, CiJni'vrsnimsvoga nosioca aisto tako i njegovu delatnost. Na pri-mer, vrsnoca oka cini dobrim i samo oko i njegovufunkciju. Jer vrsnoca oka eini da dobro vidimo. Istotako i vrsnoca konja Cini i samog lronja dobrim, noeini i da je dobar u trcanju, u nosenju svoga [ahaeai u odolevanju neprijatelju. - 3. Ako je to slucaj i usvemu drugom, onda bi, prema tome, i vrlina [vr-snoca] coveka morala biti ona osobina [odredeno sta-nje] na osnovu koje i on sam postaje dobar i na osnovukoje ce obavljati svoj posao kako treba.- 4. Na ikoj;inacin ceto da bude, mf smo doduse vec objasnili," aliee biti joS jasnije ako ispitamo kaleva je njena speci-fiena priroda.

U svakoj ikontinuiranoj i u svakoj deljivoj ve-l~eini moze se razlikovati- previss [odnosno premalo]i prava mera [L(JO~] - i to kako u pog1edu same me-rene velicine tako i, s obzirom na nas. Prava mera jeneka vrsta sredine izmedu preteranogI nedov:oljnog.- 5. Sredinom jedne stvari oznacavam, pak, ono sto

~ "Postavljenosti" (lhuxEiafrul- "leZati"), ovim izrazomistice suprotnost mira prema kretanju. - Prev,

7 Knj. II, gl. I, 2. - Prevo8 Vidii.kn]. I, gl. VII, 10-14. - Star.

38

je podjednako udaljeno od njena oba kraja - a to jeza sve predmete uvek jedno te isto. U odnosu na nas,medutim, sredina je ono sto nije ni suvise ni premalo,- 6. a to nikako nije ni jedno ni dsto: za sve. Na pri-mer, ako je deset mnogo, a dva malo, onda se uodnosu na stvar kao sredina uzima sest, jer ovaj brojnadmasa manji [2 + 4 = 6] taeno za onoliko za ko-liko je on nadmasen od veeeg'[6 + 4= 10] - i to jesredina u smislu aritrneticke proporcije, - 7. Medu-tim, stvar se ne sme uzimatd tako kada je rec 0 nama

l106b jer alco je za nekoga mnogo da pojede deset mina," adye suvise malo, to ne znaci da 6e mu njegov trener[u palestri] propisati da pojede sest mina - za licekoje ce to pojesti moze naime i to da bude suviSe, 00-nosno premalo, Za jednogMilona'", na primer, to ce. biti premalo, a za neloog poeetndka u gimnastiekimvezbama suvise. Slieno je i sa trcanjem i.rvanjem, -8. Stoga svaki pametan i iskusan Covek izbegava0110 sto je suvisno L ono sto jenedovoljno, i traz!sredinu i za nju se odluCuje - i to ne za [apsolutnu]sredinu - za stvari - nego za relativnu - u odnosuna nas.

- 9. Ako svako strueno znanje primenjuje nataj naein dobro svo] posao sto stalno pazi na sredinu injoj vodi svaki svoj postupak (zbog eega se za uspelaostvarenja obieno i kaZe da "tu ne treba nista ni odu-zeti ni dodati" - buduci da .suvisno i nedovoljno uni-stavaju vrednost, a sredina je, naprotiv, odriava) iaiko je taCno da dobri strucnjaci na svim 'poljima, kaosto mi tvrdimo, vrse svoj posao imajuci to u vidu i,najzad, ako [e vrlina, kao i pnroda, savrsenija i bolja[u svomstvaranju] nego boo koja vestina na svetu,onda ona mora [kao i priroda] da ~ toj [pravoj]sredini kao svom cilju. - 10. J a ovde mislim na etickuvrsnocu [vrlinu], jer ona ima posla sa strastima ipostupcima, a u ovima moie biti preteranog, nedo-

9 'Solonsko-aticka mina ima oko 432-436 grama, _Prevo .,. t 10 Poznati pitagorovae 0 cijim se atdetsklm podvizima, aIS 0 tako 1 0 ogrornnom apetitu mnogo govorilo u antici. _Lason. ' ,

39

voljnog i sredine. MoZe se, na primer, strah, smelost,Zudnja, gnev, samilost i uopste svako prijatno i ne-prijatno osecanje javiti kod nekoga u preteranoj illu nedovoljnoj meri - sto uoba slucaja nije dobro;,- 11. all kada se ona jave u pravo vreme, u pravojprilici, prema pravim Iicima, s pravim ciljem i napravi naein, to je onda ono srednje i najbolje, sto jeu stvari bitno za vrlinu, - 12. Semtoga, i kod radnjipostoji preterano, nedovoljno i srednje, Vrlina imaposla sa strastima i postupcima, gde preteranost znacigresku, nedovoljnost donosi prigovore, a sredina do-bija pohvale i uspeva; a to je i jedno i drugo oznakavrline. - 13. Prema tome, vrlina je neka vrsta mereh.lE06.l]~], koja ima za cilj sredinu [tj. pravu meru],- 14. Postoji, zatim, mnogo raznih nacina da se PI1o-masi ta sredina (jer zlo je po tumacenju prtagoro-vaca'! u neodredenosti [kategorija neodredenosti], a

I dobro, naprotiv, u odredenosti [kategorija odredeno-stij), ali za pravumeru [u postupcima] postoji sarnojedan nacin. Zato i jeste ono prvo lako, a ovo drugoteSko, tj. lako je promaSiti cilj, a tesko ga je pogoditi.I upravo zbog toga suvisnost i nedostatak spadaju ukategoriju poroka, a Srednna u kategoriju vrline, [er:

"DobI'!i smo prosto, a zli na mnogo smo nacina rarznih."l:

- 15. Vrlina je, prema tome, odabiracka naklo-l107a nost volje koja se drli sredine u odnosu na nas,

razumom odredene, i to odredene taka kako bi touradio razuman covek, U stvari, to je sredina izmedudva rdava smera: preterivanja iI zaostajanja za me-rom; - 16. Ii. to zato sto navedene greske znaoe i1inedostizavanje ili prekoracavanje potrebne mere iu osecanjima i u postupcima, dok wlina tu meru[odnosno.sredinu] i pronalazi i za nju se odluCuje. - r17. Zato, ako se traii sustina i definicija - kojirna senesto pojmovno odreduje - vrlina je sredina [tj,prava mera], ali u odnosu na pravu vrednost i naj-veCe'dobro vrlina je vrhunac.

11 Knj. I, gl. VI, 7. - Star.1t Stih nepoznatog pesnika. - Star.

40

.I

- 18. Medutim, nisu svako osecanje i svakaradnja sposobni za tu sredlnu [pravu meru], Neka suvec samim svojim imenom 'sjedrinjena s porokom,kao, na primer, zluradost, bestidnost, za~st, a od :~d-nji preljuba, krada, ubistvo; sve to. 1 tome slic,?-oosuduje se jer je rdavo samo po sebi, a ne zato stoga je suvise ill premalo, Kod tih osecanja i 'postu-paka se nikada ne more biti ispravan, tu se uvek:gresi, tj. kod takvili postupaka dobro i. rdavo n~ za-visi od toga s kim, kada i kako treba, na primer,w.s.iti preljubu - nego svaki od navedenih cinova[preljuba, krada, ubistvo] predstavlja jednostavnogreh. - 19. Slicno je i sa zahtevom za sredinom Jpr~-vom merom], suvisnim ill nedovoljnim kod vrsenjanasilja, kukaviCkog iTaSkalaSnog drzanje: [er u tomslueaju bl morala postojati jedna sredina [tj. pravamera] u suvtsnom i u nedovoljnom, i suvisno za onos110 je -vec suvisno, i nedovoljno za ono sto je vec ne-dovoljno, Nego kao sto kod umerenosti i hrabrosti nepostoji suvise i premalo, [er je tUJnekako sredina vecvrhunac, tako ni tamo [tj. kod nasilja, kukavicluka :i ta.lro dalje] ne postoji sredina nrti suvise i premalo,nego je to uvik greh, pa ma na koji nacin da se vrsi,Jer uopste ne postoji sredina u preterivanju i zaosta-janju za merom, niti postoji preterivanje ili zaosta-janje u odnosu na sredinu,

VII - 1. Ali 0 tome se ne sme govoriti sarnouopsteno nego to treba uskladrti i sa posebnim slu-cajevima [vrlina ;i poroka], jer kad je ree 0 postup-cima, uopstena tvrdenja su doduse obuhvatnija, 13all ona koja se odnose na speeijalne slucajeve sadrzevise istine. Postupci su uvek uslovljeni posebnim [vr-linama ill porooima], pa se stoga svako opste twdenjemora poklapati sa ovim posebnim slucajevima, Tiposebni slueajevi moraju se uzeti iz sledeeeg spiska.l"

, 13 U tekstu xE'V(rtEQol, prihvatam XOL'V()'tEQOL, kao lito jeu vecinl rukopisa, - Pree.

14 1IL11YQa

- 2. Za plasljivost i ludu smelost sredina jel107b hrabrost. Preteranost odnosno prekom6enje ove

mere nastaje Hi kad neko uopste ne zna za strah[uqJoBla], 1 za takvoga TIe postoji specijalan naziv(kao uostalom ni za mnogo sta drugo), ill kad nekopreteruje u smelosti i samouverenosti, i taj se ondanaziva ludo smelim [{}Q(l(JU~].Onaj, naprotiv, ko pre-teruje u strasljivosti a nema dovoljno smelosti nazivase kukavicom.

- 3. Kod uzivanja ii. nezadovoljstva (ne svakoguzivanja i nezadovoljstva, naroeito ne svakog neza-dovoljstva) sredina [odnosno prava metra] je umere-nost [tj. samosavladivanje -' (}(J)qJQO(}UVl1],a pretera-nost neobuzdanost, Takvi, pak, koji ne dostdzu nisredinu u pogledu uzivanja srecu se vrlo retko, pazato nepostoji ni naziv za njih, ali nazovimo ih otu-pelim [avaL(}{}l1TOl].

- 4. Kod davanja i uzimanja novca sredina[prava mera] je velikodusnost [EAEv{}EQl6tl1~], njenoprekoracenje i nedostatak su rasipnistvo i skrtost.I jedna i druga krajnost u OVOID slucaju sadrze isto-vremeno i svoju suprotnost, all u obrnutom odnosu:rasipnik preteruje u trosenju a premalo stice; tvr-dica preteruje u sticanju a premalo trosi, - 5. Miza sada namerno govonimo '0 ovome samo ukratko i uglavnim crtama, jer nam je to ovde dovoljno, a ka-snij1e15 6e se 0 tome govoriti odredenije i s vecompreciznoscu.

- 6. U veei snovcem postoje i drugt obliciponasanja, kada ie sredina, tj. prava mera, izdasnost{flEyaAOl'tQEl'tWl], (izdasan se Iraz1Pkujeod velikodu-snog po tome sto su kod prvog U piJtanjuvelike sume,a kod drugog male). Pre1aZenje mere ovde znacine-dostatak ukusa [WtElQo~aALa] i prostaeko razmetanje[Bavav5La], a zaostajanje za njom sitnicavost [fll~QO-l'tQEl'tEla]. love dve krajnosti se rarlikuju ad odgo-varajucih krajnosti kod darezljivosti, a kasnije cemoobjasn1ti na koji nacin.'"

15 Knj. IV, gl. I, 28. - Prevo1~, Knj. IV, gl. II - Prevo

. - 7. U pogledu easnosti i necasnosti sredinaje plemenita ambicija, dusevna :,e~c~ [flEyaAotjJv-XLa], prekomernost je u ovom sl~aJu sUJe~a. :r:adu-tost [xavvoTl1~], a nedovoljnost 'je niskost duse, ill ma-lodusnost [fll~QOtjJVXLa].

- 8. Kao sto smo rekli da je odnos ve1ikoduSno-sti prema izdasnosti. u tome sto je kod one prverec 0 malim sumama [tj. da je razldlka sarno ustepenu], isto talco i u odnosu -na dusevnu velieinukoja je upravljena ka velikoj Casti postoji jedna ~~~sevna nastrojenost ka manjoj casti. Moee se teilJtiza CaScuu onom stepenu u kome treba:, i vise ill

(" manje nego sto treba. Onaj ko preteruje u. zelj~ z~cascu [e castoljubiv [qJlA6tlflO~], ko nedovoljno zOOlza njom je ravnodusan prema caSlti [a~lA6tl~o~], aza onoga ko se tu drli sredine n: postoji naz.1V.N:postoji naziv ni za same te v duseyn~ nastrQJ~ostl[Bla{}E(}El~], osim za onu kod castoljubivog - casto-ljublje [qJlAOtlflLa]. Otuda tu krajnosti polazu pravona srednje mesto, I mi sami nazivarno onega ko sedrZi srednjeg puta Cas 6astoljiUbiiVimCas necastolju-

l108a bivim, pa se desava da hvalimo cas [ednog Cas dru-gogo- 9. A zasto tako Cinimobice objasnjeno u sle-decim izlaganjima. Sada cemo govoriti dalje [0 vrli-nama] onako ikako smo zapoceli,

- 10. Kod ljutnje postoji takode preteranost,nedovoljnost i [prava] sredina, No, kako za sva ova tristupnja ne postoji naziv, mi cemo, posto onoga kose tu drii sredine nazivamo blagim [l'tQiio~], i tu odlikunazvati blagoscu [l'tQa6Tl1~]. Sto se pak tire krajnosti,onaj ko preteruja neka bude naprasin [OQYLAO~],anjegova mana naprasstost [oQYlA6Tl1~], onaj ko zao-staje za sredinom neka bude preterano popustljiv[dobrocudan - &6QYl1TO~],a njegova mana preteranapopustljivost [dobrocudnost - aOQYl1(}La]Y

- 11. Postoje, sem toga, joS tri vrste sredine[prave mere], koje su na neki naein rnedusobnosredne, ali se i razlikuju. Zajednidso im je to sto se

17 &.6Qyl]'tO~ _ aOQY1']CJta.: Aristotel ovde obrazuje rellitadasnjt jezik nije poznavao (upor. 11) - Star.

42 43

SVetri ticu Ijudskih rea i postupaka u medusobnimodnosima, a razlikuju se po tome sto se jedna od njihodnosi na istinitost u tim odnosima, a druge dye naono sto je prijatno u njima - i to [edna na ono stoje prijatno u razonodama, [JtaLI\LC~], a druga na sveprijatnosti u svakodnevnom Zivotu. 'I1reba i 0njima govoriti da bi se joo jasIliije uvidelo da je [pra-va] sredina u svakoj stvari ono sto zasluzuje pohvalu,a da krajnosti ne samo da ne zasluzuju pohvalu negosu i za osudu. Razume 00, i ovde za vecinu stvari ne-dostaju nazivi, pa cu morati, kao sto sam vec cWou drogim prilikama, polwSati da ih sam stvorim, zaIjubav jasnosti Ii da hi slusaoci mogli lakSe da meprate.

- 12. U pogledu na ono Sto je istinito - onegako se drZi sredine nazovimo istinoljubivim, a sre-dina odnosno prava mera koje se drii neka budeistinoljubivost. Sto 00 tire njenog skretanja, $0 jeu smislu preterivanja, to hi bila razmetljivost, a onajko ima tu odliku bio bi razmetljivac; a ako je u smi-siu umanjivanja, onda je to ironija [zatvorenost, uz-drzljivost i samopotcenjivanje['" a onaj ko umanjujeistinu taj je zatvoren [uzdrzljiv] .

. - 13. U pogledu prijatnosti u obliku razonode[JtaLI\L~], onaj ko se ddi sredine treba da se nazovedrustvenim [EirtQuJtAOC;], a ta osobina drustvenost[irrQaJtAta]; preterivanje je Iakrdijastvo, a doticnolice IakrdijaS; onaj ko ima premalo te osobine taj jemr:zovoljan i ukrucen [&.YQOLOC;], a takvo drzanjemrzovolja [&.YQoLxta].

Sto se tiee ostalih prijatnosti u svakodnevnimodnosima medu ljudima, onaj iko se drli kako trebataj je ljubazan, a prava mera odnosno sredina kojese takav drzi je ljubaznost; onaj ko preteruje - akoto cini bez ikiakvog mteresa - preterano je usluzan

[aQ

nacin u odnosu suprotnosti. Krajnosti su, naime, su-protne i prema sredini i jedna prema drugoj, a istotako i sredina prema svojim krajnostima. - 2. Jer,kao sto je polovina veca u odnosu na manji deo, amanja u odnosu na yeti, tako 1 stanje sredine, tj.prave mere, u poredenju s krajnoscu nedovoljnostipredstavlja preteranost, a u poredenju s krajnoscupreterivanja nedovoljnost, kako u osecanjima takio iu postupcima. Talmo,hrabar u odnosu na kukavicuizgleda 1000 smeo, au odnosu na ludo smelog kuka-vica; isto tako onaj ko vlada sobom u poredenju sondm koga nista ne uzbuduje izgleda razuzdan, a uporedenju s razuzdanim neosetljiv; darezljiv premaskrtom delude kao rasipnik, a prema rasipniku kaoskrtac. - 3. Zato oni koji senalaze u krajnostima ta-ko red guraju ili oturaju od sebe jedan prema dru-gome onoga ko se d.rZisredine, pa hrabroga ikukav.icanaziva ludo smelim, a ludo smeo kukavicom, i takodalje kod: ostalih suprotnosti. -.I

- 4. Medutim, unutar ovog uzajamnog suprot-stavljanja ipak je [aca suprotnost izmedu ekstremanego izmedu njih i sredine, jer su oni jedan od dru-gog vise udaljeni nego od sredine, .isto kao sto Beveliko i malo razlikuje vise [edno od drugog negoi.jedno i drugo od polovine. - 5. S druge strane, imaslucajeva kada sredina pokazuje izvesnu srodnost sasvojim 'eketremcm, na primer hrabrost s preteranomsmeloscu, darezljivost s rasipnoseu, all dzmedu eks-trema postoji uvek samo izrazita razlicitost, Jer sestanja ikoja su medusobno najvise udaljena definisukaosuprotnosti, i sto [e veci razmak, to je [aca su-

1l09a protnost. - 6. Sto se ticeodnosa prema sredini, oddYe krajnosti nekad se preteranost, a nekad ,nedo-voljnost [ace suprotstavlja sred.ini [tj. pr:avoj meri].Kod hrabrosti, na primer, luda smelost (koja je kraj-nost preterivanja) nije [aca suprotnost nego kukavic-1uk, koji je krajnost nedovoljnosti; samosavladi-vanju se, naprotiv, ne suprotstavlja jace otupe1ostosecanja, stoje krajnost nedovoljnosti, nego razuzda-nost, sto je krajnost preterivanja. - 7. Za ovo postojs

46

dva uzroka. Jedan je u samoj [prirodi] stvari. Postoje, naime, jedan od ekstrema bliz! Ii srodniji sredini,mi zasuprotnost sredini ne uzimamo taj nego onajnjemu suprotan ekstrem. Na primer, posto luda sme-lost vaZi uopste za ekstrem blJizi i srodnijli hrabro-sti, a kukavicluk za dalji i razlicitiji, mi ova] po-slednji vise smatramo za suprotnost hrabrosti. Jer0110 sto je vise udaljeno od sredine vazi za vecu SiU-protnost. - 8. To j'e, dakle, jedan ULZTOk koji poticeiz same stvari, a drugi ima koren u nama samima, J ersvaJrome 00 nas one stvari za lroje individualno po-kazujemo jaeu prirodnu sklonost izgledaju u veoojsuprotnosti prema sredini.: Takiomi po prirodi nagi-njemo vise uZivanjima, zbog cega smo pre skloni daprekoracimo meru ka razuzdanosti nego ka uzdn,Zljivosti. Prema tome, kao jaeu suprotnost mi, ozna-cavamo ono za sta: pokazujemo jacu prirodnu sklo-nost, i to je razlog da razuzdanost, ilmja je krajnostpreterivanja, bude u vecoj suprotnosti prema sredini.

IX - 1. Time je dovoljno razjasnjeno da jevrlina odrzavanje prave mere odnosno sredine, i nalrojd. naein, i da [e to sredina izmedu dva poroka, odkojih je [edan: u preterivanju, a drugi u nedovoljno-sti, i da je onazato vrlina sto je njen cilj postiza-vanje sredine [odnosno prave mere] u osecanjima-i upostupcima, - 2. Stoga je teska stvar biti cestit. Po-stici sredinu u svakioj stvari je naporan zadatak; nisredinu kruga ne moze da pronade svako, nego samoonaj ko za to ima potrebno [matematieko] znanje.Tako je i sa vrlmom: lako je i svako moZe da se na-Ijuti, da da i potrosi novae, ali 0 tome na lroga i kome,koliko, kada, zasto i kako, niti je Iako' niti moze svakopravilno da odluci. Zbog toga je dobro [tj. pravamera] i retko i cenjeno j lepo. - 3. I zato onaj komeje cilj da postigne pravu sredinu treba da Be'kloni presvega one [00 dye krajnosti] koja je u vecoj suprotno-sti prema sredini, kao sto i KiiI1ke21opominje:

21 'u tekstu Kalipso, kao i u vecini rukopisa, AU jetacno Kirka. Aristotel misli na opornenu koju Kirka u XIIpevanju Odiseje (st. 101-110) daje Odiseju da se prt pro-

47

Skreni s te pare i pjene gdje vall se drobe 0 sfijenjeLadti ...

oni Jelenu] otpremirno nase iskuSenje, manje cemogresiti. .

7. To bi, naeelno govoreci, bio najbolji naeinda se pogodi prava sredina, sto je, medutim, vrlotesko,. narocito u svakom pojedinom slucaju. Nije,na pnmer, lako odrediti kako, na koga, zbog cega ikoliko dugo se treba ljutiti ; jer i mi sarni ponekadhvalimo one kod kojih se to osecanjs javlja u nedo-voljnoj meri i kaZemo da su blagi, a poneikad, na-protiv, one koji se lako razjare nazivarno muzevnim,"-:-8. Inac.e se onaj ko vrlo malo skrene s prave sre--din~ - bilo u pravcu suvisnog, bilo u pravcu nedo-voljnog -:- ne osuduje, nego sarno onaj ko jaeeskrene. Njegova skretanja, nairne, ne mogu da pro-maknu nezapazena. Jedino nije lako sarno recimaodrediti granicu do koje covek mora da gresi i ko-liko treba da je gresio da bi podlegao kritici, Nistanije drukcije ni sa onim sto je culno opazajno; istoje tako i sa svim stvarirna [Hi dozivljajima] ~jedi-nacno, a sud 0 njima pociva na culnom opazanju,- 9. Toliko je bar jasno da srednji put u svemu za-sluZuje pohvalu, a da su laviranja - sad u pravcupreterivanja, sad u pravcu zaostajanja - nuzna, jercerno tako najlaksa postici srednji put, tj. dobro.

Jer od dye krajnosti jedna [uvek] predstavlja vecu,a druga manju gresku. - 4. Posto -je, medutim, iz-vanredno tesko pogoditi pravu sredinu, onda trebapo onom mornarskom "menjaj pravacl"22 izabrati

1109b bar najmanje od zala; a to ce se najlakse postici nanaein koji ovde izlazemo, Treba, medutim, videti ina koju stranu nas vuku naSe prirodne sklonosti, jerpo prirodi [edni naginjemo ovome, drugi onome. Tesvoje sklonosti moci "cerno spoznati na osnovu uZi-vanja i bola koje nam zadaju zbivanja oko nas. -5. A onda moramo uloziti napor da sami sebeodvu-cemo od te sklonosti u suprotnom pravcu, jer sto sevise udaljavamo od-pogresnog: pravca, to smo blizepravoj sredini, bas kao sto Cine Ijudi kada isprav-Ijaju krivo paree drveta, - 6. All u svakoj prilicitreba se cuvati pre svega pnijatnosti- i uzivanja, jeru. tom: pogledu ne sudimo nepristrasno, Prema uzi-vanju treba da imamo ono osecanje k!ojesu 11rojanskestaresine imale prema Jeleni i cia nam u svakoj pri-lici njihove reci budu-geslo.23Jer ako i mi tako [kao

lasku kroz tesnac drzi dalje od Haribde nego od Selle. Recinavedene u tekstu nisu u stvari one koje bogtnia-carobntcaizgovara kod Homera, nego to Odisej govori svom k:rmaru(stih 219 i dalje), ali su one ipak svojom sadrzinom rezultatopomena Krlrke. - Star.

22 "L\Euneo~ :rtJ..oii~je poslovica", kaze sholljast za Fe-dona; primenjuje se na one kojd sve rade sigurno i polakokao oni kojti su pretrpeli brodolom na prvom putovanju, p~zato briZl?ivo i oprezno pripremaju drugu plovidbu. Sholijasttu upucuje na ovo mesto. - Cejz (Chase).

23 Ljupka aluaija na poznatu seenu iz Ilijade kad tro-jan~ke stJan;sine koji sede sa starim kraliom Prijamom naku~ ugledaju lepu. Jelenu kako se penje uz kulu i p'rilaziPrijamu. Ocarani njenom lepotom sapcu jedan drugome:

"Zamjere nazuv~arom Ahejeem ni Trojcima nije,Sto zbog takve zene vec odavno nevolje trpe,Licem je ona vrlo na besmrtne boginje nalik,"

Prevod T. Maretica, Ilijada, II, III, 156-159

Ali Aristotel misli na zakljucnu primedbu stareslna:

- "Nego kakva je da je, nek u ladah vrati se kuCii nek ne ostavlja nama i naSim sinovima tugu."

:revod T. Maretica, Ilijada, III, 159-1BO

Anistotel nije naveo stihove, jer je mogao biti siguran dasvaki Citalac zna na sta misli. - Star.

48 4 Aristotel: N1komahova etlka 49