oko istoka 29
Post on 15-Mar-2016
237 Views
Preview:
DESCRIPTION
TRANSCRIPT
Почела четврта фаза програма рехабилитације даљинског система грејања, који финансирају владе Србије и Немачке, уз учешће Општине Неготин и ЈКП „Бадњево”
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 29 - 21. март, 2014. год. година II
Пројекат „Спорт у школе” » стр. 10Почела градња православних храмова у Бучју и Оштрељу » стр. 8
Сигнал Телевизије Бор и у Бучју » стр. 6Изложба Међународне колоније „Погановски манастир” » стр. 9
» стр. 4
» стр. 5
Градиће се Енергана за потребе борског БасенаНајвеће постројење овог типа у региону ће производити електричну енергију од вишка водене паре из погона нове топионице, као и деминерализовану воду неопходну за рад котлова
» стр. 5
Могућности за инвестирање биће приказане компанијама у металској, дрвној и прехрамбеној индустрији, туризму и пољопривреди
За чис тију Борску рекуРТБ Бор, локална самоуправа и немачка компанија „БДХ“потписали уговор о изградњи Фабрике за пречишћавање отпадних вода
Боље грејање за Неготинце
С р б и ј а ј е гл а с а л а
Убедљива победа Српске напредне странке на локалним изборима у Бору и Неготину » стр. 3
Индустријска зона за стране улагаче
» стр. 2
ЧЕТВРТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР
twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 29петак, 21. март 2014.
БОР» Индустријска зо-на на излазу из Бора, на путу Бор - Зајечар преко Николичева, биће до краја године, у оквиру пројекта који реализује РАРИС у сарадњи са немачком организа-цијом за техничку сарадњу ГИЗ, представљена инвеститорима из Немачке и Аустрије. Мо-гућности за инвестирање биће приказане компанијама које се баве металском индустријом, прерадом дрвета, туризмом, пољопривредом и прехрамбе-ном индустријом.
Циљ је активирање за сада недовољно искоришћених по-тенцијала индустријске зоне и обезбеђивање нових радних места.
- За ова четири сектора до-бићемо помоћ од ГИЗ-а, тако
што ће они ангажовати консул-танте из Немачке, који ће тар-гетирати циљну групу у којој је стотину до 150 компанија из Аустрије и Немачке, које се баве производњом у овим областима. Оним компанијама које покажу интерес, а очекујемо да ће их бити барем пет до десет одсто које ће бити заинтересоване за разговор на ту тему, ближе ћемо представити ове потенцијале, позвати их да дођу овде или ће-мо ми отићи до њих, како би до-били додатна објашњења о свим питањима која их занимају. То је активност која је почела крајем прошле године и очекујемо да
ће дати брзе резултате - каже Владан Јеремић, директор РАРИС-а.
- Закључили смо и догово-рили да наша индустријска зо-на, уђе у понуду за Аустрију и Немачку и да се, у сарадњи са ГИЗ-ом пронађе потенцијал-ни инвеститор. У првој фаза би требало да инвеститор ин-фраструктурно опреми зону, канализацијом, водоводом и приступним путевима, а да за узврат Општина Бор, под субвенционисаним условима, уступи део простора на одређе-ни број година. То је најбез-болнији и најједноставнији пут за активирање индустријске зоне, општина нема улагања, а добија се развој привреде и упошљавање становника, што
је најзначајније - истиче Мирко Ђурић, члан Општинског већа за пројекте и предузетништво.
У сарадњи са канцеларија-ма за локални економски развој, ускоро ће бити припремљене по-нуде, које ће обухватити слобод-на места за нову изградњу, затим објекте које је могуће откупити и реконструисати, постојећу инфраструктуру, радну снагу, школски систем и могућности за сарадњу са другим привредним субјектима.
Први резултати могу се очекивати већ средином године.
Дејан Ђорђевић
Да се народна традиција у околини Бора брижљиво чува и негује, више од пола века, по-тврђује манифестација Сусрети села борске општине. И ового-дишњи сусрети по традицији отварају се у селу, победнику претходне манифестације, а за-тим се надметања у песми, игри и приказу обичаја настављају сваког викенда
- Традиционална манифе-стација Сусрети села борске општине почече 4. априла у Бучју, сусретом села домаћи-на и Метовнице. Учествоваће девет села, свако ће бити два пута домаћин и гост, тако да ће укупно бити 18 сусрета. Ове године не учествују културно уметничка друштва ит Танде, Луке и Горњана - каже Даница Јанковић из Центра за културу у Бору .
И мештани села која ове године не учествују на манифе-стацији труде се да негују своје
обичаје и традицију, међутим, њихова културно уметничка друштва суочена су са пробле-мом простора, али и мањим бројем чланова.
- Тај проблем је посебно изражен у селима која су разу-ђеног типа. У Горњану чланови сеоског друштва немају где ни да вежбају, јер је дом културе затворен, односно забрањен за коришћење - додаје Даница Јанковић.
Иначе, тема изложбе која ће пратити овогодишњу манифе-стацију, у другом кругу сусрета, јесу орнаментални мотиви на дрвеном покућству становника околине Бора.
Организатор манифеста-ције је Центар за културу у Бо-ру, а покровитељ Општина Бор. Победник сусрета села борску општину представљаће и на другим манифестацијама, попут Хомољских мотива.
Елда Драгаш
Сусрети села у априлуОвогодишња манифестација, која ће почети 4. априла у Бучју, окупиће девет села борске општине
РАРИС, у сарадњи са ГИЗ-ом, понудиће Немцима и Аустријанцима индустијску зону на путу Бор - Зајечар
Неискоришћене могућностиИстраживања рудног богат-
ства показују да би у наредних пет година у отварање нових рудника могло да буде уложено више од четири милијарде евра.
Значај који рударство може у будућности да има за економски развој Србије и запошљавање поставља обавезу да се тај сек-тор уврсти у Стратегију развоја Србије, оценила је Национална алијанса за локални економски развој.
На подручју Србије руд-не резерве и богатство које се крије испод земље истражује 15, углавном иностраних ком-панија. На неколико локалитета откривене су значајне резерве минерала и метала, чија би екс-плоатација могла да буде изу-зетно економична, посебно уко-лико се у обзир узму лежишта ретких и драгоцених метала.
Капиталне инвестиције које прате отварање рудника наро-чито би помогле неразвијеним крајевима Србије у којима су ре-гистроване велике рудне резерве.
Анализа НАЛЕД-а и кон-султантске куће „Breakthrough“, показала је да у Србији постоји само девет рудника метала и минерала, од којих су три у државном и шест у приватном власништву. Са друге стране током прошле године било је ак-тивно 135 дозвола за истражи-вање рудног богатства на којима су углавном радиле иностране компаније.
Уколико би се само три од-сто тих дозвола претворило у употребне дозволе, могло би да буде отворено пет нових рудника.
Пет нових рудника значило би отварање најмање хиљаду директних и још 3.600 инди-ректних радних места, наводи се у саопштењу НАЛЕД-а.
Истраживања показују да је могуће да први нови рудници буду отворени најраније за три до пет година, што ће бити у мандату нове Владе Републике Србије.
Дејан Ђорђевић
Нови рудници шанса за запошљавање
Могућности за инвестирање биће приказане компанијама које се баве металском индустријом, прерадом дрвета, туризмом, пољопривредом и прехрамбеном индустријом
facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor
стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 29 петак, 21. март 2014.
НЕГОТИН» У Општини Неготин, на ванредним парла-ментарним изборима за избор народних посланика у Скупшти-ни Србије највеће поверење грађани су указали Српској на-предној странци, која је добила 50 одсто гласова бирачког тела. Друга је Социјалистичка партија Србије, са 22,94%, трећи ЛДП са 6,77 одсто гласова. На републич-ким изборима гласао је 19.371 грађанин или 47,32 % од укуп-
но 40.919 уписаних у бирачки списак.
Општинска изборна коми-сија у Неготину, објавила је и прелиминарне резултате редов-них локалних избора. На избо-рима за нову општинску власт, највећи број гласова освојила је коалиција окупљена око срп-ских напредњака. За Коалицију „Александар Вучић - Будућност у коју верујем-СНС-СДПС-Нова Србија, СПО и Покрет социјалиста“, гласало је 5.950 или 39,90% грађана. То је овој коалицији обезбедило, према наводима ОИК-а, 20 одборнич-ких мандата. Друга је коалиција „Ивица Дачић-Социјалистичка партија Србије-ЈС“, са освоје-
Победа напредњака у Општини Неготин
Према прелиминарним резултатима, 45 одборничких места распоредиће пет странака и коалиција. - СНС и коалициони партнери имаће 20 мандата.- Поништени избори на 13 бирачких места - Нови изборни дан 24. марта
НОВИ ИЗБОРИ НА 13 ГЛАСАЧКИХ МЕСТА
Локални избори у Општи-ни Неготин биће поновљени на следећим бирачким мес-тима: 65-Трњане, 52-Прахово, 32-Јабуковац, 48-Плавна, 4-Не-готин, 38-Кобишница, 22-Бу-ковче, 60-Сиколе, 56-Рајац, 9-Неготин, 11-Неготин, 17-Не-готин, и 35-Карбулово.
ОИК је решењем наложила понављање избора на основу утврђених неправилности и кршења процедура, које се косе са Законом о изборима.
Избори ће у понедељак, 24. марта бити одржани у време-ну од 7 до 20 сати..
Парламентарни и локални избори
БОР» Ванредни парла-ментарни и локални избори у Општини Бор остаће упамћени по највећој излазности грађана од 2000. године. На биралишта је од 40.005 бирача, колико је би-ло уписано у списак за локалне изборе изашло 58,89% гласача.
Према коначним резултати-ма општинске изборне комисије, у односу на прелиминарне по-датке има малих разлика, које нису утицале на број одборнич-ких места. Коалиција СНС-НС на локалном нивоу освојила је 51,72 одсто гласова, односно 21 од 35 могућих мандата, коали-ција СПС-ПУПС-ЈС имаће шест одборника, са 15,50% гласова, а по два одборничка места имаће коалиција ДСС-ВНС са 5,94% гласова, УРС са 5,75%, ДС са 5,32% и НДС са 5,29% гласова.
Остале странке и групе грађана добиле су на локалним изборима мање од пет одсто гла-сова и нису прешле цензус.
На републичким изборима проценти су приближно исти за водеће политичке опције.
- На републичком нивоу у Бо-ру је највише гласова добио СНС - 53,83%, следи СПС са 15,45%, НДС са 6,58% и УРС са 6,15%. Остале странке су биле испод пет одсто. ДС је освојио 3,76%, ДСС - 3,36%, ЛДП - 3,35%, Коалиција „Доста је било“ - 1,29%, СРС - 1,28%, а осталих девет политич-ких опција имало је мање од про-цента - каже Радмило Гушевац, члан ОИК у Бору.
Приговор на резултате уло-жила је само Српска радикална странка, кажу у општинској из-борној комисији.
Посматрано на републичком нивоу, из Тимочке крајине било је могуће да у сазив републичког парламента уђе чак 76 посланика. Ипак, на основу изборних резул-тата биће их само четири или пет.
На листи Српске напредне странке из ова два округа налази се Милинко Живковић из Бора, Саша Мирковић из Зајечара и највероватније Весна Симић из Књажевца. Посланичко место имаће и Бранка Каравидић из Мајданпека на листи НДС-а и Дејан Николић из Соко Бање на листи ДС-а.
Дејан Ђорђевић
Рекордан одзив бирача на изборима у Бору
Коалиција СНС-НС освојила је 51,72 одсто гласова, односно 21 од 35 могућих мандата у општинској скупштини. Одборнике ће још имати коалиције СПС-ПУПС-ЈС и ДСС-ВНС и странке УРС, ДС и НДС
ИЗБОРИ У СРБИЈИПрема резултатима Републич-
ке изборне комисије на основу об-рађених 99,08 одсто бирачких мес-та, односно 99,44 одсто бирачког тела, коалиција око СНС-а освојила је 158, СПС-ПУПС-ЈС 44, ДС 19, а НДС 18 скупштинских мандата. У пар-ламент су ушле и три мањинске странке које су прешле природни праг - СВМ са шест мандата, САД Санџака са три и Партија за демо-кратско деловање Риза Халими са два мандата.
них 4.324, односно 28,99% гла-сова и 15 одборничких мандата. У локалну Скупштину као трећа улази Либерално демократска партија, за коју је гласало 2.011 или 13,48% грађана Општине Неготин. ЛДП ће имати 6 од-борника у новом скупштинском сазиву. Коалиција „Демократска странка-ПУПС“, имаће три од-борника, захваљујући подршци 990 или 6,64 % бирача, а Влаш-ка демократска странка, којој је поверење указало 779, или 5,22 одсто бирачког тела, имаће јед-но одборничко место. ДСС је са 1,72% гласова остао испод цензуса.
- За наведене политичке оп-ције гласало је 14.310 Крајинаца на 59 бирачких места у Општини Неготин, тако да је 45 мандата за одборнике у локалном парла-менту покривено са 95,96% гла-сова. Међутим прелиминарним резултатима ОИК-а у Неготину није обухваћено 4.528 гласова са 13 бирачких места на којима су избори поништени, а по ре-шењу Изборне комисије, већ у понедељак, 24. марта, биће по-новљено гласање за 6 изборних листа колико их је учествовало на изборима за нову општинску скупштину. Исход поновљених избора неће битније променити прелиминарне резултате - об-разлаже за Билтен „Око Исто-ка“, Бранислав Ликсаревић, председник Изборне комисије у Неготину.
Иначе, према извору у не-готинском ОИК-у, на локалним изборима у Општини Неготин на 72 бирачка места, 17 у гра-ду и 55 у месним заједницама, гласало је 19.085 или 47,28% од укупно уписаних 40.854 грађана са правом гласа.
За 45 одборничких мандата редовног скупштинског сази-ва у Неготину кандидовано је 210 или четири и по пута ви-ше представника странака и коалиција.
Јованка Станојевић
стр.4
twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
ДРУШТВО број 29петак, 21. март 2014.
НЕГОТИН» После инвес-тиција у обнављање и модерниза-цију топлана и котларница, Него-тинци већ осећају разлику и уна-пређење квалитета снабдевања. Тај помак је учињен захваљујући трилатералном уговору, који су потписали Општина Неготин, ЈКП „Бадњево“ и Министар-ство енергетике о коришћењу средстава субвенција Републике Србије, намењених Програму ре-хабилитације даљинског система грејања .
У оквиру четврте фазе тог програма, коју са 56,25 милиона евра у 20 градова Србије финан-сирају наша и влада Немачке, за Неготин је обезбеђено око 400
хиљада евра. Учешће Општи-не Неготин и ЈКП „Бадњево“ је 120 хиљада евра.
На конфе-ренцији за но-винаре Голуб Рајић, дирек-тор неготин-ског комунала је навео да је у додс адашњем
периоду замењен котао у насељу „Вељко Влаховић“ снаге 3,5 МW, вредности 66.000 евра и да је током лета прошле године са 76 хиљада евра реконструисано 250 метара топло-далековода у На-сељу „Борска колонија.
Из истог програма Неготин је добио 38 мерача топлоте за под-станице и котлове вредне 12.000 евра. Локална самоуправа је, уз обезбеђену правну регулативу, преузела и финансијске обавезе, па је, до сада, у пословима реха-билитације учестовала средстви-ма у износу од 75.000 евра.
- Ми смо у Насељу „Вељко Влаховић“ били задужени за изградњу димњака по допре-
мању и монтажи котла из KFW донације, имали смо и обимне послове на замени топловода топлане „Банана“ и у котларни-цама на замени опреме. Него-тину следује још један котао, са свом опремом, снаге 1,5 мегава-та, вредности 50 хиљада евра за Топлану „Борска“, а добићемо и два постројења за омекшавање воде. Предстоји нам, такође, и реконструкција 35 подстаница у циљу њихове аутоматизације - рекао је Голуб Рајић.
Он је најавио и учешће у пројектима који би, кроз годи-ну дана, додатно унапредили техничке капацитете у неготин-ским топланама и обезбедили ефикасније коришћење и на-плату енергије. Према његовим речима, Комунално предузеће је већ аплицирало код Немачке развојне банке KFW за пројекат повећања енергетске ефикаснос-ти у насељу „Борска“, вредан 600.000 евра, којим је предвиђена и замена око 750 метара топлода-лековода у централној градској зони, изграђеног пре 26 година, прикључење нових и гашење котларница у центру града.
Јованка Станојевић
НЕГОТИН» На првој до-дели у овој години, једнократна новчана помоћ исплаћена је гру-пи од 98 самохраних родитеља који су се пријавили Центру за социјални рад у Неготину.
У зависности од броја деце у породици износи се крећу од 12 хиљада за једно, до 18 хиља-да динара за четворо деце, а тим видом помоћи у првој исплати обухваћено је 146 деце.
- Средства у износу од 1,2 милиона динара обезбеђена су из буџета Општине Неготин, у коме је за исплату сталним ко-рисницима социјалне помоћи и посебно угроженим категорија-ма становништва, а то су стара и немоћна лица у граду и селима и једнородитељске породице, предвиђено 8 милиона дина-ра за социјална давања - рекао је Дамир Ракић, председник
Скупштине Општине Неготин. Према речима Данета
Суруџића, директора Центра за социјални рад, Општина Не-готин, поред сред-става за редовну социјалну помоћ, обезбеђује и до-датна, за посебно угрожене катего-рије становништва, стара и изнемогла лица и самохране родитеље.
- Једна смо од ретких општина која спроводи комплексну бригу о најугроженијим становницима - наводи Драган Милосављевић, члан Општинског већа задужен за социјална питања.
За самохране родитеље, од којих многи и не раде, свака вр-ста помоћи је драгоцена. Сред-
ства која су добили на име по-моћи, углавном, ће кажу употре-бити за куповину одеће и обуће својој деци.
Новчана помоћ самохра-ним родитељима у Општини Неготин исплаћује се од 2011, а током прошле године на име овог вида бриге о угроженом становништву исплаћено је 2,2 милиона динара.
Јованка Станојевић
БОР» Филијала ПИО фонда у Бору први пут ће би-ти домаћин Међународних саветодавних дана, од 8. до 10. априла, које ће, стручним саветовањем, подржати пред-ставници аустријског пензијс-ког осигурања.
- Циљ је да сви бивши и тренутно запослени у Аустрији од представника аустријског пензионог фонда, након увида у документацију, добију адек-ватан савет ради евентуалног остваривања пензионог права. Према незваничним процена-ма на територији коју покрива борска филијала ПИО фонда, оваквих лица има више од 10 хиљада - каже Верица Чара-пић, директор Филијале ПИО фонда у Бору.
Сви бивши и тренутно за-послени у Аустрији, са пре-бивалиштем на територији коју покрива филијала Бор, односно општинама Кладово, Мајданпек и Неготин, потпу-но бесплатно, добиће савете за стицање права на инострану пензију.
М. Димитријевић
Ефикаснији систем грејања у НеготинуПројекат повећања енергетске ефикасности у насељу „Борска“ вредан 600.000 евра. - За успешну реализацију програма рехабилитације обезбеђено 520 хиљада евра
Новчана помоћ за самохране родитеље
За те намене из буџета Општине Неготин издвојено је 1,2 милиона динара. - Првом исплатом обухваћено 146 деце
Бесплатни савети за запослене
у Аустрији
БОР» Јавно – комунално предузеће „3. октобар“ у Бору међу првим пословним орга-низацијама у источној Србији препознало је значај увођења међународног стандарда ра-ди повећања ефикасности у пословању, и практично обез-бедило сертификат ИСО 9001.
Сертификацију система су обавили акредитовано серти-фикационо тело „JUQS“ из Бе-ограда и Агенција за примену међународних стандарда QМ.
- То нам даје подстицај да извршимо значајну реоргани-зацију у предузећу и припре-мимо се за квалитетније пру-жање услуга према грађанству - рекао је Далибор Орсовано-вић, директор ЈКП „3. окто-бар“ у Бору.
М. Димитријевић
Сертификат за ЈКП „3. октобар“
www.rtvbor.rs
стр.5
facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor
ЕКОНОМИЈАброј 29 петак, 21. март 2014.
БОР» У оквиру пројекта изградње нове топионице и фа-брике сумпорне киселине у Ру-дарско топионичарском басену Бор ће до краја године бити из-грађена и нова Енергана, у којој ће се од вишка паре из процеса у новим погонима, добијати елек-трична енергија. Ово ће бити највеће постројење тог типа у региону. Осим електричне енер-гије, у њему ће се производити и деминерализована вода нео-пходна за рад котлова у новој топионици и фабрици сумпорне киселине. Уговор о изградњу вредан 5, 7 милиона евра пот-писали су представници Рудар-ско топионичарског басена Бор и „Енерготехнике Јужни Банат“ из Новог Сада, која је на јавном тендеру имала најбољу понуду. Ова компанија биће пројектант и извођач радова.
- Потписали смо уговор о изградњи највећег постојења за производњу електричне енер-гије из обновљивих извора у ре-гиону. Уместо да отпадну пару
из процеса у новој топионици бацамо, од ње ћемо производити два мегавата струје. То је 25 од-сто струје коју ће нова топиони-ца и фабрика сумпорне кисели-не трошити. На овај начин уште-дећемо 1, 1 до 1, 2 милиона евра годишње, тако да ће постројење само себе исплатити у року од пет година. С обзиром да је по-стројење готово потпуно аутома-тизовано у њему ће радити само двадесет радника. - нагласио је Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор.
- Ми смо као компанија која изводи радове одлучили да са-ми финансирамо овај пројекат, без гаранција државе, само на бази гаранција РТБ-а Бор, јер у руководство комбината бакра имамо пуно поверење. Ми ће-мо свакако испоштовати рокове који су постављени и Енергана ће бити до краја године потпуно завршена. - рекао је Драгољуб Збиљић, директор „Енерготех-нике Јужни Банат“.
Дејан Ђорђевић
МАЈДАНПЕК» У Фло-тацији Рудника бакра Мај-данпек прорадило је допунско
постројење, односно четврта секција. Захваљујући њој капа-цитет прераде се повећава око
БОР» Највећи еколошки проблем који мештани села Сла-тине деценијама имају са отпад-ним канализационим и индус-тријским водама које се сливају у Борску реку, а она пролазећи кроз село загађује земљиште, ускоро би требало да буде ре-шен. Уговор који су потписали представници Рударско топио-ничарског басена Бор, локалне самоуправе и немачке компаније „БДХ косалтинг груп“ предвиђа изградњу постројења за прераду отпадне канализационе и ин-дустријске воде, као и оне која се у колекторима прикупља од
атмосферских падавина и њено потпуно пречишћавање.
- Према сазнањима које сада имамо и документацији коју смо добили биће потребна два по-стројења на две локације, наша процена је да ће укупна вред-ност пројекта износити 50 мили-она евра. Наш главни задатак је да воду потпуно биолошки пре-чистимо и да је такву вратимо у природу. Цео процес би требало да траје између годину и годину и по дана, а ми ћемо покушати да будемо што ефикаснији - ре-
као је Гинтер Хефнер директор „БДХ консалтинг груп“.
- Ово је историјски дан за Бор и становнике села Слатина који се стотину година боре за чисту воду. Ово постројење пре-рађиваће и индустријске и град-ске воде. Слатињани ће добити чисти реку. Инвестрање је 80 одсто из европског фонда, из Не-мачке, уз велику помоћ немач-ке амбасаде, а ова средства су бесповратна. Осталих двадест одсто обезбедиће локална само-управа и РТБ Бор. Најбитније је да се не траже гаранције државе, не повећава се јавни дуг, већ је
довољна гаранција РТБ-а бор и локалне самоуправе. - рекао је Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор.
Постројење за пречишћа-вање отпадних индустријских вода требало би да буде завр-шено до краја године, а нешто касније и део за пречишћавање фекалних вода. Очекује се да ће након завршетка изградње бити потребно барем десет година док се корита реке не прочисте.
Дејан Ђорђевић
Градиће се нова Енергана за потребе РТБ-а Бор
Енергија за Басен из отпада
За чистију Борску рекуРуководство РТБ-а Бор, локалне самоуправе и немачке компаније „БДХ консалтинг“потписали уговор о изградњи Фабрике за пречишћавање отпадних индустријских и фекалних вода. - Вредност пројекта је 50 милиона евра
15 одсто, што је изузетно важно за резултате овог погона док не почну да раде нове флотацијске машине које ових дана у делови-ма пристижу у Мајданпек. Ула-гања су била веома мала, исти-чу руководиоци Рудника бакра Мајданпек, а све су урадили радници машинског и електро одржавања, заједно са људима из саме производње. Овај део
погона није радио од почетка 2001. године, мада је накратко пуштан као пробно постројење за прераду полиметаличне руде „Чока Марина“.
Силвија Вукашиновић
Прорадила 4. секција флотације у Мајданпеку
Повећана прерада концентрата
стр.6
twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
У ФОКУСУ број 29петак, 21. март 2014.
БОР» Након пробног или боље речено експерименталног пријема телевизијског сигнала, техничка служба Радио телеви-зије Бор омогућиће много бољи пријем у свим деловима у Бучју, планинском селу борске општи-не. Али, планови развоја Теле-визије Бор ту се не завршавају, а осим телевизијског истовремено се радило и на појачању сигнала мобилне телефоније.
- У протеклих месец дана ми смо обишли сва села бор-ске општине и утврдили где су проблеми са пријемом сигнала најизраженији. Сходно томе направили смо такав програм рада да ћемо у року од најви-ше годину дана успети да ква-литетним сигналом покријемо сва села борске општине. Сада смо у Бучју и мислим да је било
крајње време да и мештани овог села могу да прате програм те-левизије Бор и да се инфор-мишу о дешавањима у својој општини. Упоредо са радом на телевизијском сигналу потру-дили смо се да у преговорима са мобилним оператерима, чије
су базне станице на нашем сту-бу у Новом градском центру, омогућимо да сигнали Телено-
ра, Випа или МТС-а допру и до свих села , што је такође од пре неки дан омогућено и мешта-нима Бучја. - рекао је Владан Нововић, директор јавног пре-дузећа „ШРИФ“, приликом обиласка Бучја.
Мештанима Бучја најближе село је Кри-вељ, а проблеми мешта-на оба села су слични.
- И Кривељане му-че слични проблеми, посебно мештане Ма-лог Кривеља, где нема сигнала Телевизије Бор. Међутим ангажовањем директора Владана Но-вовића овај проблем биће ускоро решен, као
и проблем сигнала мобилне те-лефоније, и ми смо му на томе захвални – каже Новица Жур-кић, председник Савета месне заједнице Кривељ.
Зоран Максић
Сигнал Телевизије Бор и у Бучју
- Телевизија Бор преговара са Орион телекомом да се у њиховом систему ускоро нађе и програм Те-левизије Бор, а њихова обавеза је да у неколико села борске општи-не изграде базне станице, што ће допринети да , осим телевизијског сигнала, мештанима борских села буде доступан и бежични интер-нет - каже Владан Нововић, дирек-тор ЈП „Штампа, радио и филм“.
www.rtvbor.rs
Први пријем сигнала Телевизије Бор у Бучју био је 2010. године. - Након решавања имовинско правних односа и напајања електричном енергијом, мештани Бучја могу поново да гледају програм ове регионалне телевизије. - Омогућен је и пријем сигнала мобилне телефоније
Приватизација медија у Ср-бији до сада је показала изузет-но лоше резултате, а закони и Устав Србије дозвољавају и чак обавезују локалне самоуправе да обезбеде информисање, по-себно у срединама и на језицима националних мањина.По угледу на европску праксу, потребно је захтевати транспарентност влас-ништва и финансирања медија, а не обавезну приватизацију.
Прича о медијима у Србији не губи на актуелности и после неколико месеци од када су от-ворене јавне расправе о сету нових медијских закона. Запос-лени у медији-ма страхују од коначне одлу-ке и исхода, а надлежни упозоравају и на могуће про-блеме услед п р и в а т и з а -ције медија. П р е д с е д н и к С и н д и к а т а новинара Ср-бије, Драгана Чабаркапа, упозо-рила је на последице неуспелих приватизација.
- Оно на чему инсистира Синдикат новинара Србије и на шта упозорава, јесу катастро-фалне последице приватизације у Србији. У локалним среди-нама јавност је остала без про-фесионалне информације, а за-послени у медијима без радних места. Иста судбина нас чека и уколико буде усвојен концепт да се држава повуче из медија – рекла је Драгана Чабаркапа, председник Синдиката новина-ра Србије.
Основне замерке представ-ника медија поводом најавље-них медијских закона су начин доношења мера које предвиђају нацрти закона, а затим и дискри-минација регионалних и локал-них медија у Србији. Међутим, како истиче Чабаркапа, пози-вање на европско законодавство такође није поткрепљено чиње-ницама и праксом, јер у земља-ма Европске Уније несметано функционишу регионални и локални сервиси, а оно што се захтева, јесте транспарентност власништва и финансирања медија.
- Не постоји европско за-конодавство већ само европска пракса. Брисел инсистира на транспарентности власништва и финансирања медија, а на то-ме инсистирамо и ми. Подсећам да у земљама ЕУ постоје реги-онални јавни сервиси, постоје локални медијски сервиси. На-вешћу пример Хрватске где је од 150 локалних медија, у већини случајева оснивач медија ло-кална самоуправа, а мањи део је у власништву запослених акционара – додала је Драгана Чабаркапа.
Марија Ћосић
Мештани села Слатина, Оштрељ, Бучје, Доња Бела Река и дела Метовнице, немају сиг-нал мобилне телефоније, пошто је са предајника у Слатини ук-радено десет метара напонског кабла. Са ове базне станице ко-рисници мобилне телефоније добијали су сигнал „Телекома“ и „Теленора“. Како је Телевизији
Бор потврђено у „Телекому“, екипе су на терену и очекује се да проблем ускоро буде решен.
Базна станица мобилних опе-ратера у Слатини до сада је неко-лико пута била на мети хулигана. Борска полиција извршила је увиђај и истрага је у току – кажу у Полицијској управи Бор.
М.Ћосић
Катастрофалне последице приватизације медија
Синдикат новинара Србије упозорава
Због крађе кабла остали без мобилног сигнала
Владан Нововић директор ЈП „Штампа, радио и филм”
стр.7
facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor
У ФОКУСУброј 29 петак, 21. март 2014.
БОР» Након предлога да се у Бору у циљу зашти-те предшколских и школских објеката уведу ноћне страже, у Општини Бор одржан је саста-нак представника свих институ-ција које би могле да се укључе у решавање проблема малолет-ничке делинквенције. Циљ је да се успостави боља координација између полиције, центра за со-цијални рад, школе и породице, које би требало да буду основ-ни носиоци активности које би спречиле појаву малолетничке делинквенције.
Малолетничка деликвенција је у Србији у сталном порасту, а ни Бор није изузетак. У по-следњих три месеца низ обијања предшколских установа и служ-бе за катастар непокретности,
починила су управо малолетна лица. Само у децембру 2013. го-дине, малолетна лица извршила су 61-но кривично дело у Бору.
Према важећим законима малолетна лица најчешће до-бијају релативно благе казне. Све чешће се дешава да кон-стантно беже из поправних до-мова и извршавају нова кривич-на дела. Да би се то спречило неопходно је, осим полиције, укључивање шире друштвене заједнице, центра за социјални рад, школа и породице.
- Кључни део је превенција и зато ћемо да формирамо одбор који ће дати предлоге шта би тре-бало да се уради. Морамо да от-воримо саветовалиште, да пре-познамо који су то потенцијални деликвенти од најмлађег узраста
и да не чекамо последице, већ да проблем сасечемо у корену - ка-же Добрица Ђурић, председник СО Бор.
- Центар за социјални рад има улогу да по пријави суда достави налаз и мишљење о личности малолетника и поро-дичном окружењу у коме ма-лолетник живи, на основу којег суд може да изрекне оне мере које су најсврсисходније и које могу дати ефекат. Такође учест-вујемо у спровођењу неких од мера, као што је појачан надзор родитеља или појачан надзор Центра за социјални рад, где организујемо саветодавни рад са малолетником или са роди-тељима и пружамо подршку да се коригује непожељно пона-шање - рекла нам је Мирјана Митровић, директор Центра за социјални рад у Бору.
Проблем малолетничке де-ликвенције наравно није могуће решити брзо нити потпуно. Оно што је значајно је да се, уместо да полиција реагује само када малолетници већ изврше кри-вично дело, почне са решавањем узрока проблема и да се младим људима пре него што крену по-грешним путем понуди квали-тетна и конкретна помоћ.
Дејан Ђорђевић
Већина потрошача, прили-ком куповине робе, не обраћа пажњу на ознаке на амбалажи. Цена и рок трајања производа су углавном најбитнији, начин коришћења и сировински састав се запостављају.
Новим законом о заштити потрошача, који је ступио на сна-гу 1. јануара. 2011. године, као и сродним законима, који регулишу ову област, ознаке на произво-дима су стандардизоване. Сим-боли су обично црне боје или са
одређеним графи-кама, а ако је реч о хемијским произво-дима ознаке на њи-ма су на позадини изразито жуте боје, или све три боје ис-товремено – црна, бела и црвена. Они
показују о каквим је производима реч.
- У овом последњем закону прича се о декларацији на про-изводу (како она изгледа, шта треба да пише на производу – име, трговинско име, рок упо-требе, сировински и хемијски састав, а обавезан је и бар код којег имају сви производи. На амбалажи се последњих годи-на налазе и додатне ознаке и у широкој су употреби и већина је обавезна – на производима у
којима се пакује храна, који се користе као хемијска средства, за исхрану животиња, код козме-тичких и фармацеутских про-извода. На овим производима мора да постоје ознаке о начину употребе, чувању, одлагању и рециклажи. Од 18. јануара прет-ходне године новина је да се на појединим производима, који се користе за људску и животињску исхрану, као и у фармацеутској индустрији, мењају симболи и знаци, а у циљу једноставнијег коришћења,- каже Сања Апос-толов, наставник комерцијалног познавања робе у Економско-тр-говинској школи у Бору, .
Произвођачи су упознати са начином и обавезом коришћења симбола на амбалажи, а контро-лу обавља тржишна инспекција.
Горан Грамић
Превенцијом смањити деликвенцијуНеопходна боља координација између полиције, центра за социјални рад, школе и породице, како би се спречило девијантно понашање малолетника
Читајте ознаке на амбалажи
БОР» Заједница спортских риболоваца „Тимочка крајина“ организовала је акцију порибља-вања на Борском језеру. У воду је пуштено 700 кг рибље млађи шарана чија је вредност на тр-жишту 350.000 динара. Реч је о примерцима средње величине од којих се у наредном периоду очекује да ће побољшати квали-тет рибљег фонда у језеру. Млађ је узгајана у предузећу „Рибни-чарство“ у Сремској Каменици.
Г.Грамић
ЗАЈЕЧАР» Јавном преду-зећу „Водовод“ у Зајечару пот-рошачи дугују за утрошену во-ду 119 милиона динара, од тога привреда 50 милиона, а остатак домаћиства и кућни савети.
То је био један од разлога што се пословодство предузећа одлучило, у јануару ове године, да понуди потрошачима спора-зум о репрограму дуга, како би се избегли судски спорови и непотребни трошкови. До сада је 746 лица склопило уговор о репрограму у износу од 13 ми-лиона динара. Износ до 5 хиља-да може се платити на 2 рате, на три до 10, на 6 рата до 20 и преко 20 хиљада на 9 рата. Због великог одзива рок за плаћање је продужен до краја марта.
Д. Марушић
Репрограм дуга за воду
ЗАЈЕЧАР» Нова турис-тичка сезона на царској палати Феликс Ромулијана, према наја-вама, биће изузетно богата, али ће је истовремено обележити и кампања конзерваторских радова.
У зајечарском Народном музеју кажу да ће до маја би-ти завршено уређење простора испред источне капије, одакле ће се поново улазити на Рому-лијану, после 17 векова. Кон-зерваторске радове у овом делу тврђаве помогла је Амбасада Норвешке у Србији, са 32 хиља-де евра.Сама туристичка понуда је истовремено комплетирана и биће по стандардима Унеска.
Д. Марушић
Порибљавање Борског језера
Ново рухо Феликс Ромулијане
стр. 8
twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
СПЕКТАР број 29петак, 21. март 2014.
SISTEMU ĐE APĂ ÎN ŠARBANOVAC
» În Šarbanovac, satu Komunji Boruluj, la sistemu đe apă sa ljegat 12 đe găzdăriji šî škoala primară. Dzîljilji +e vin, după +e să kapătă rezultaturlji đe kvalitetu api đi la Zavodu đe sănătaća publjikă „Timok“ în Zaj+erji, apa đe băut o să ažungă pînă la înkă vro 10 găzdăriji în rejonu Punđilov potok.Kum a spus direktoru Vodovoduluj în Bor Goran Topalović, pînă akuma în Šarbanovac sa pus măjdo tuaće căvilji šî pînă pi svršîtu la vară la sistemu đe apă o să să lje&e šî alćilje părcî a satuluj. Lun&imja sistemuluj primar đe apă je 38 đe kilometruri. La ljegatu la o parće đin Šarbanovac la sistemu đe apă a pri+eput šî reprezentancî samoupravi lokalje šî RTB-uluj Bor. ENERGANA NUOUĂ
» Mînăduktorija a RTB-uluj Bor šî reprezentancî kompaniji „Energotehnika – Južna Bačka“ đin Novi Sad a sămnat kontraktu đe făkutu la Energana nuouă în RTB Bor. Sa planirit akolo să să koristaskă apa đin procjesurlji în Topituarja nuoua đe produ+erja
eljektri+i. În fjalu ăsta o să să kapiće 25 đe procjenturi đe eljektrikă pintru lukratu a pogonuriluor nuoj, dar pi an o să să špăruje pistă un milion đe euri.În ja o să să produkă +eva apă đe arđelurlji în Topituarja nuoua šî Fabrika đe sumporna kiselina. Vredujala kontraktuluj đe făkutu Energani je 5,7 milioanje đe euri, dar lukrărlji ar trăbuji să să isprăvjaskă pînă pi svršîtu anuluj.
SPORTU ŠKOLJI
» În škoala primară Branko Radičević în Bor a în+eput realizacija projektuluj a Împrjeunărji đe sportu školji a Sîrbiji. Cilju projektuluj je kopiji đin klaselje măj mi+i să ajbă măj mulće +asuri đe fiskultură ši treninguri. *asurlji să cîn đe două uori pi săptămînă în două grupe, în karje sînt 60 đe školari.În škoala asta ašćaptă, pintru interesovanja marje, samouprava lokală să ažuće projektu ăsta, pi karje îl finansirješće Ministarstva ćinjerjetuluj šî sportuluj, să să fakă šî în alćilje školji a Komunji Boruluj.
Prevodu: Aleksander Ilić
DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ
Полагањем ка-мена темељца и освећењем водице у Оштрељу, селу надомак Бора, по-чела је изградња православне цркве која је посвећена апостолима Петру и Павлу.
- Испунили су се сви услови за из-градњу светог храма у овом селу у којем ће верници задовоља-вати своје потребе и молити се у њему - рекао је старешина цркве Свети Ђорђе у Бору Нико Туфегџић.
Земљиште површине десет ари, на којој се гради овај свети храм, поклонио је Јован Петро-вић из Оштреља. Донатор цркве је Зоран Петковић, власник фирме „ЕМ центар Монт“ из Београда.
- Ја у Бору радим и друге пројекте. Од руководства Општи-не Бор сазнао сам да у овом селу нема цркве тако да смо дошли на идеју да донирам изградњу хра-ма - рекао је Зоран Петковић.
- Неки мештани су тражили пуно новца за парцелу погодну за изградњу храма. Да не бисмо пропустли ову шансу, ја сам од-лучио да поклоним земљиште - каже Јован Петровић из Оштреља.
Мештани Оштреља нису кри-ли задовољство, јер после два и по века коначно ће добити цркву.
У току су припреме и за изградњу православне цркве у центру Бучја. Овај свети храм
ће бити саграђен средствима донатора.
- Ја са својом породицом по-ложићу први прилог. И сви моји запослени даће одређену суму новца за изградњу цркве у Бучју - каже Благоје Спасковски, ге-нерални директор РТБ-а Бор.
Значајну улогу у из-градњи цркава има и локална самоуправа.
- Црква је значајна за верни-ке, јер је систем вредности у Ср-бији одавно пао. Породица као и црква су стуб друштва. Ако немамо традицију и око чега да се окупљамо, све пада у воду - додао је Саша Вукадиновић, председник Општине Бор.
- Месна заједница Бучје при-пада Епархији кривељској тако да очекујемо да ће изградња почети веома брз - истакао је Горан Јаношевић, председник Савета МЗ Бучје.
Представници Општине Бор, али и мештани Бучја, позвали су све људе добре воље да помогну изградњу цркве, јер су верници овог села приморани да на служ-бу иду у Бор или Велики Кривељ.
Љиљана Ђорђевић
БОР» Завод за заштиту природе Србије, у програму заштите природних добара, обавио је процену природног добра „Геолошка стаза у Брес-товачкој бањи“ и припремио студију његове заштите. Студија је достављена општини Бор на усвајање која има обавезу да ово подручје промовише у области туризма и науке. Предлаже се успостављање трећег режима заштите као споменика природе од локалног значаја у складу са Законом о заштити природе.
- Обавеза Општине Бор је да нађе управљача који ће створити услове да добро буде заштиће-но, пре свега да омогући развој гео-туризма на овом простору,
да организује едукативне садр-жаје, научно-истраживачке кам-пове и школе, као и да адекватно обележи терен и инфраструк-турно опреми локацију - каже Љиљана Марковић-Луковић, стручни сарадник Канцеларије за заштиту животне средине општине Бор,.
Геолошка стаза налази се на потезу Бор-Брестовачка бања – Борско језеро, а с обзиром на то да је реч о усеку пута веома је приступачна.
Саму стазу чини шест цели-на, на површини од близу 7.500 метара квадратних, које доказују вулканско порекло Тимочке крајине.
Горан Грамић
Граде се цркве у Оштрељу и БучјуДва нова верска објекта у борској општини
Изградњу оштрељске цркве донира Зоран Петковић, власник фирме „ЕМ центар Монт“, а мештанин Јован Петровић поклонио парцелу.- Запослени у РТБ-у Бор и локална самоуправа помоћи ће градњу храма у Бучју
Завод за заштиту природе Србије предложио да се на потезу Бор-Брестовачка бања – Борско језеро заштити гео стаза да би се очувале специфичне стене које доказују вулканско порекло Тимочке крајине
Гео стаза под заштитом државе
стр. 9
facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor
КУЛТУРАброј 29 петак, 21. март 2014.
БОР» У Музеју рударства и металургије у Бору отворена је изложба слика учесника Међу-народне колоније „Погановски манастир“. Посетиоци могу да виде више од 20 радова, које су, током боравка у једној од најста-билнијих колонија у овом делу Европе, урадили познати слика-ри из Србије, Хрватске, Бугарске и других земаља у окружењу.
Колонија више од 20 година окупља уметнике у прелепом амбијенту кањона реке Јерме и околине Димитровграда. У ње-ном раду учествовало је више од 200 сликара, па је фонд коло-није, која у овом делу Европе ва-
жи за једну од најпостојанијих, изузетно вредан.
- Изложба је резултат добре сарадње установа културе у Ди-митровграду и Бору, а пракса Музеја јесте да понуди излож-бе различитих концепција и да представља колоније. Тако смо имали могућност да видимо ра-дове настале у међународним колонијама Гамзиград, Ртањ, Пена и ево нас са колонијом „Погановски манастир“, у којој, судећи по изложеним делима, доминирају сликарке - каже Слађана Ђурђекановић Ми-рић, директор Музеја рударства и металургије у Бору.
Слике инспирисане мана-стиром, његовом околином и кањоном Јерме, рађене техни-ком уља на платну, акварела и других комбинованих материја-ла, посетиоци музеја у Бору мо-гу да виде до 25. марта.
Колонију организују Општи-на Димитровград, Галерија „Ме-тоди Мета Петров“ и тамошњи Центар за културу. Захваљујући њима, како је написано у пра-тећем каталогу, у историји бал-канског духовног стваралаштва остаје дубок траг и непроцењи-ва ризница уметничких дела.
Елда Драгаш
Изложба Међународне ликовне колоније „Погановски манастир“ у Музеју рударства и металургије
Слике из више земаљаБОР» Поштоваоцима књи-
жевности у Бору, од нове године у Народној библиотеци у Бору на располагању су и нове књи-ге, које су купљене захваљујући средствима локалне самоуправе. За те намене издвојено је око 2,3 милиона динара.
Тако је ова борска установа културе успела да актуелну из-давачку продукцију прати у ко-рак и поред сложене процедуре набавке и примене новог Закона о јавним набавкама.
- Купљено је 3.300 нових наслова. Више од две хиљаде примерака је већ обрађено и на
располагању читаоцима, али се очекује да ће и остали пример-ци, корисницима бити ускоро доступни - каже Ана Јанковић, руководилац Одељења набавке и обраде књига у Народној библи-отеци у Бору.
И док се многе библиотеке суочавају са проблемима ком-пликоване процедуре набавке и недостатка новца, а читаоци се питају где могу да нађу но-ву књиге, Борани имају срећу да, када затраже, и добију нову књигу. Уколико наравно није на читању.
Елда Драгаш
За књиге 2,3 милиона
БОР» Народна библиотека у Бору, са своја четири огранка у селима борске општине, мо-же да се као ретко која установа културе у републици, похвали традицијом читалаштва дугом 145 година. Корени потичу из пр-ве сеоске читаонице у Злоту, иза које се у Кнежевини Србији от-варају и друге сеоске читаонице на овом подручју. Из тих читао-ница израсле су библиотеке, које данас, нажалост, раде у условима приближнијим 19. него 21. веку
- Услови у којима раде се-
БОР» Музика је уметност која надахњује, оплемењује и буди креативни стваралачи дух, не само код оних који се на било који начин њом баве, већ и код оних који знају да је слушају. Уп-раво то њено својство потврдиле су ученице Школе за музичке таленте у Ћуприји, које су, у оквиру концертних активности,
Концерт за памћење
наступиле и у Бору. Талентовне ученице, међу којима је и Боран-ка Петра Атанасијевић, показале су умеће свирања на виолини, а на програму су била дела Баха, Бруха и других композитора.
Школу за музичке таленте у Ћуприји похађају изузетно нада-рена деца и свака генерација има сјајне музичаре, поносно истичу
Запуштене сеоске библиотеке
оске библиотеке су изузетно лоше, много треба да се уради почевши од грађевинских, мо-лерских и других радова како би те просторије биле примерене и за боравак људи и за чување књига - каже Драгица Радетић, руководилац матичне службе Народне библиотеке у Бору.
У матичној библиотеци оче-кују да ће локална самоуправа, у наредном периоду, имати више разумевања и обезбедити сред-ства за реновирање објеката у којима су смештене библиотеке.
Сеоске библиотеке борске општине чувају епитет најста-ријих читаоница, међутим број корисника није за похвалу. У сва четири огранка укупно има 270 корисника, највише их је у Брес-товцу – 130, док је у Кривељу уписано 28 чланова и од тог броја 27 има бесплатну чланарину, па је само један корисник плаћа.
Елда Драгаш
Сеоске књижнице имају богату традицију, али се у њима ради као у 19. веку
професори ове јединствене и престижне установе.
Концерт ученика школе за музичке таленте у Ћуприји организован је у сарадњи са Музичком школом „Миодраг Васиљевић“ у Бору, Основном школом „Вук Караџић“ и Цен-тром за културу у Бору.
Е. Драгаш
Локална самоуправа у Бору издвојила новац за куповину нових наслова за Народну библиотеку у Бору
стр.10
twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
МОЗАИК број 29петак, 21. март 2014.
Гастрономске чаролије
Кажу да је пролеће најлепше годишње доба, да буди живот и доноси радост. То је доба када се некако све смеје, рађа и када сезонско воће опет добија укус, па нам је и храна лепша, а пијаце миришу на мимозе и зумбуле. Уклопите се са природом и проме-ните потпуно јеловник себи и укућанима.
Да би били у тренду пролећа предлажем вам да припремите ПРОЛЕЋНУ ПИЛЕТИНУ СА МЛАДИМ ЛУКОМ. -
Састојци: 4 везе младог црног лука, 500 – 700 г пилећег меса без коске, 1 – 2 пилеће бистре супе, зачини, уље, кашика густог парадајза, бибер, алева паприка, першун.
Припрема: На врелом уљу испржите прво бели део младог лука исечен на 2 цм дужине. После ставите и зелени део, исе чен нешто већи, око 4 цм. Ставите зачин и пржите док део лука не промени мало боју.
Пилетину, без обзира да ли је сирова или хладна са роштиља, исеците на коцке величине једног залогаја и ставите преко пр-женог лука. Промешајте и поклопите и када пилетина порумени са свих страна, додајте пилећу супу. Додајте кашику густог пара-дајза, кашичицу алеве паприке и шаку першуна ситно исеченог. Поклопите да се ароме сједине.
За прилог вам предлажем кромпир пире или барени пиринач. При гарнирању преко свега ставите ситно сечени зелени део мла-дог лука.
Уживајте у пролећу и овом дивном јелу и не заборавите - осмех!
Мирјана Васић
Пролеће је стигло!
Пролећна пилетина са младим луком
• У Србији без наде победи-ла је нада. Београд ће бити на води, а и остали ће пливати у проблемима.• У Србији се стање битно
променило. Кинеза је све више а жутих све мање.
Пеко Лаличић
• Када се он смејао сви су пла-кали. Када је он плакао сви су се смејали. То је наш полити-чар.• Србија је најбогатија земља -
небеског краљевства!Мирослав Мишел Болтрес
• С тешком муком сте заради-ли иметак. Сад одморите, пре-узећемо ваше бреме.• Ко каже да нисмо богата др-
жава? Имамо милионере! Бо-гатство у рукама сиромашних је занемарљиво.
Чедомир Васић
• Немам никакве везе са поли-цијом. Криминалом се бавим приватно.• Ухапшени не делује као кри-
миналац. Тако је деловао пре хапшења.
Милен Миливојевић
лоБОРизми
Поетски кутак
да ми је да се наслонимна топле стрмине оне мојепланинеу које сам године уплитала
да ме мирисом буде шуме њене
да ми се нуде боје зрелешто се сливају у долине
њене птице и дугеда ме успављујукад су ноћи овако дуге
па у бела јутра ртањскада потонем да мени рудари не ископају
да ми је да се наслонимна драге стрмине мојепланиненестало би ове туге Јасмина Миладиновић
Бела јутра ртањска
Како додатни часови у шко-ли могу бити занимљиви, радо посећени и корисни показало се у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Бору, где је недав-но почела реализација пројекта Савеза за школски спорт Србије „Спорт у школе“.
Часови се одржавају два пу-та недељно, у две групе, у који-ма укупно има 60 ученика ни-жих разреда.
Циљ овога пројекта, како кажу наставници, је да се ло-кална самоуправа подстакне, да због великог интересовања ученика, помогне реализацију пројекта и у другим школама - истиче Ненад Петровић про-фесор физичког васпитања и до-даје да су циљна група ученици нижих разреда који не тренирају ниједан спорт, деца чији роди-
тељи нису у могућности да пла-те тренинг.
- Пројекат „Спорт у шко-ле“ финансира Министарство омладине и спорта, реализација је почела у 25 градова 2012, за-тим још у 25 градова 2013. и у 50 градова у 2014. години. Ми смо једина школа у Бору у којој се срећом реализује овај важан пројекат - каже Радиша Петко-вић, директор ОШ „ Бранко Ра-дичевић“ у Бору.
У овој борској школи кажу да је корист од оваквих часова фи-зичког васпитања вишеструка, с обзиром на то да истраживања о здрављу деце указују на учеста-лост гојазности, равних табана, криве кичме и других проблема узрокованих недовољном фи-зичком активношћу.
Елда Драгаш
Пројекат „Спорт у школе“
стр.11
facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor
7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Лек из природе11.05 Кућица у цвећу11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Ауто спринт15.15 52 викенда16.00 Дневник16.30 Радим градим16.55 Свет на длану17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп,19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Спортска хроника20.30 Нокаут21.00 Енергија на...21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 На трагу природе00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Лек из природе11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Улови трофеј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.55 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.00 На трагу природе17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Радим градим20.30 Енергија на...21.00 Ауто флеш21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 На трагу природе00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм
7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм
6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА
МОЗАИК
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР
*Програмска шема је подложна променама
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ
Позивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958
ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30
број 29 петак, 21. март 2014.
Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 24. до 30. марта 2014.године - филм ,,Несуђена млада” у
18 и 20 сатиЦена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара
» Од 04. до 06. априла 2014.године – 3D анимирани филм ,,Гос-подин Пибоди и Шерман” у 16 сати
Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 17 до 21 сат)
Биоскопски репертоар
Остали програми
Установа ,,Центар за културу Општине Бор“
» 19. и 20. марта – Општинско такмичење рецитатора у сали Музичке школе Бор у 18 сати
» 2. априла - Позоришна представа ,,Лептири су слободни“ у са-ли Музичке школе у 20 сати – Цена улазнице 700,00 динара – Звез-дара театар
» 4. априла – Отварање 53. Манифестације ,,Сусрети села општине Бор“ у селу Бучје. Сусрет између културно-уметничког друштва из Бучја и културно-уметничког друштва из Метовнице
Информације на телефоне: Центар за културу 030/424-546 ( од 8 до 14 сати)
СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР
19:30
стр.12
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор
СПОРТ број 29петак, 21. март 2014.
www.rtvbor.rs
БОР» Фудбалери Бора савладали су, на почетку про-лећног дела такмичења у По-моравско-тимочкој зони, екипу Мајданпека 7:0.
У неравноправној утакмици у којој је домаћи састав доми-нирао у сваком сегменту игре, највише у нивоу физичке при-премљености и уиграности, први гол екипа Бора постигла је већ после непуног минута игре, а до одласка на одмор још три го-
ла, уз велики број пропуштених прилика.
Победом је екипа Бора сачу-вала и бодовну разлику у односу на прве пратиоце и има седам бодова више од наредног ривала, сокобањског Озрена, екипе која је победила тим борског Рудара 1:0 и важи за једног од највећих ривала у борби за прво место, с обзиром на то да се играчки нај-више појачала у зимској паузи.
Бојан Обрадовић
Седам голова фудбалера Бора
На почетку другог дела такмичења у Поморавско-тимочкој зони, далеко спремнији јесењи првак ОФК Бор убедљиво савладао екипу Мајданпека
У првом колу пролећног де-ла сезоне Поморавско тимочке зоне у фудбалу Ртањ је у Боље-вцу савладао екипу Лугомира 3:0, Рудар је поражен од Озрена у Сокобањи 1:0, зајечарски Ка-блови и крушевачки Трајал иг-рали су нерешено без голова 0:0, праховски Дунав је био бољи од Жупе у Александровцу 1:0. Прво место на табели заузима екипа Бора са 37 бодова, шест бодова мање имају другопласирани Ка-блови, док су са по 30 бодова на деоби трећег места Озрен и би-вољски Борац. Са 24 бода Ртањ је на седмом месту, Мајданпек је тринаести са 16 бодова, док је Рудар са два бода мање на четр-наестом месту на табели.
У Окружној фудбалској лиги Слога је изгубила од Руд-не Главе 2:1, Брестовац је савладао Рајац 4:1, Слатина и Бродоремонт играли су не-решено 0:0, док је Кривељ у гостима сав-ладао Браник 2:0. Лидер на табели је Брестовац са 40 бодо-ва, Слатина је са осам бодова мање на другом месту, Бродоре-монт је трећи са 31 бодом, док су у дну табеле Браник, Близна и Радујевац.
У источној групи Српске ли-ге Тимочанин је у Књажевцу био бољи од кладовског Ђердапа 1:0, а неготински Хајдук Вељко поражен је у Параћину од Је-динства 3:1. На првом месту на табели је екипа Моравац Орион са 36 бодова, Трстеник је други са 32 бода, два бода мање има трећепласирани Раднички, Хај-дук Вељко је четврти са 27 бо-дова, док су у дну табеле Слога, Јединство и Дубочица.
Зајечарски Тимок играо је нерешено 1:1 са Радником у Пр-вој лиги Србије. Тимок је са 23 бода на 12 месту на табели.
Кошаркашице Бора савла-дале су у гостима другу екипу нишког Студента 76:44 у десе-том колу јужне групе Друге ли-ге. Боранке су са девет победа
Кошаркашице Бора у баражу Спортски резултати
Минулог викенда борски клубови били су успешни, поражени су рукометаши и одбојкашице, а победе су оствариле рукометашице и кошаркашице
и поразом на првом месту на табели и теоријски су се пла-сирале у бараж за најјачи ранг такмичења.
У 20. колу источне групе Пр-ве лиге кошаркаши Бора побе-дили су у гостима врањански Југ 84:60. Екипа Бора је са 11 победа и девет пораза на шестом месту на табели.
У 17. колу источне групе Пр-ве лиге рукометаши Бора пора-жени су у гостима од БСК Хебе 31:25. Борска екипа је са 15 бо-дова на осмом месту на табели.
Рукометашице Бора савла-дале су у гостима другу екипу нишке Наисе 30:29, у десетом колу Прве лиге група исток. Борска екипа је са 14 бодова на другом месту на табели.
У 13. колу источне групе
Друге лиге одбојкашице Бо-ра изгубиле су у Неготину од Хајдук Вељка 3:2 у сетовима. Борски тим је са девет победа и четири пораза на другом месту на табели, иза Јагодине која је остварила свих 13 победа.
На Првенству Србије Бобана Величковић стрелац екипе „Бор 030“ освојила је четврто место са 384 круга, док је најбоље пла-сирана екипа на првенству еки-па београдске Црвене звезде.
Такмичари Џудо клуба Бор освојили су две медаље на Међу-народном турниру за старије пионире у Новом Саду. Анђела Младеновић освојила је златну медаљу, док је Павле Крсмано-вић освојио сребрно одличје. На турниру је учествовало 670 џу-диста из 50 клубова Мађарске, Румуније, Бугарске, Француске, Русије, Италије, Словеније, Лит-ваније и Србије.
Маријана Симић
БОР» Атлетски клуб Бор, по други пут, угостио је српске брзоходаче на трци државног пр-венства у ходању на путу.
Међу 43 такмичара и такми-чарки у категоријама сениора, ју-ниора, пионира и атлетских шко-ла, у ревијалном делу програма, најбољи у тркама изборили су ме-сто у репрезентацији. Већих ре-зултатских изненађења није било,
а врхунски квалитет такмичара потврђен је сениорском трком у којој су главни ривали били Пред-раг Крстовић из Пирота, Влади-мир Савановић из београдског Партизана и олимпијац Предраг
Филиповић из Власотинца. Иза-брани репрезентативци Србије у ходању на путу наступаће на Бал-канском шампионату у Балачику, у Бугарској, 12. априла.
Као и претходне године, по-кровитељ званичне првенствене трке Атлетског савеза Србије у ходању на путу у Бору била је општина Бор, а у конкуренцији брзоходача из свих домаћих
центара овог спорта, махом из југоисточне Ср-бије и Београда, наступала су и три представника домаћег клуба: у конкуренцији се-ниора такмичио се Бојан Ћирић.
Филип Манчић освојио је прво место у категорији атлетских школа, а Властимирка Пушкић била је трећепласирана јуниорка Србије
Бојан Обрадовић
Државно првенство брзоходача
top related