-, . , , - ,

XIX ................................... 8 ................. 11 ................ 17 ...................... 21 ................................. 24 .............................. 27 ......................................... 28 ....................... 29 ......................... 31 ................ 33 XIX .......................... 35 .............................. 36 ......................................... 38

XX XX ................................. 42 ..................................... 45 ............................. 46 .............................. 48 XX ............................... 49 XX .......................... 52 ......................................... 56 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

BO@E PRAVDED. Jenko Tekst J. \or|evi}

Bo`e pravde, ti {to spase od propasti do sad nas, ~uj i odsad na{e glase i odsad nam budi spas. Mo}nom rukom vodi, brani budu}nosti srpski brod. Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod. Slo`i srpsku bra}u dragu Na svak di~an slavan rad. Sloga bi}e poraz vragu, A najja~i srpstvu grad! Nek na svakoj blista grani Bratske sloge zlatan plod. Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod.

Nek na srpsko vedro ~elo Tvog ne padne gneva grom. Blagoslovi Srbu selo, Poqe, wivu, grad i dom! Kad nastupe borbe dani k pobedi mu vodi hod. Bo`e spasi, Bo`e hrani srpske zemqe, srpski rod. Iz mra~noga sinu groba srpske slave novi sjaj. Nastalo je novo doba, Novu sre}u Bo`e, daj! Otaxbinu srpsku brani Pet vekovne borbe plod. Bo`e, spasi, Bo`e, brani, moli ti se srpski rod!

HIMNA SVETOM SAVI

1790 ,

1814

1824 . .

1842

, ,

XIX 1854 1862 . .

1876 1883 1894 1905

U evropskoj muzi~koj istoriji 19. vek je ozna ji ~en kao epoha romantizma. Romanti~arski po ~arski kret se u kwi`evnosti i umetnosti javio krajem 18. i po~etkom 19. veka i nastupio je kao reakcija na racionalisti~ke i prosve titeqske ideje i neoklasicizam 18. veka. Nasuprot racionalnosti, jednostavnosti, uravnote`enosti i skladnosti umetnosti neoklasicizma, nagla{avao je ose}ajnost, impulsivnost, subjektivnost i original nost. Probu|eno je novo interesovawe za pro{lost, naro~ito sredwi vek, folklornu umetnost, daleke predele, putovawa. Otkri va se svet ma{tawa i ~udesnog. ,

Svet je posle industrijske revolucije naglo po~eo da mewa svoje lice. Nestaju se oski pejza`i koji su dominirali tokom ce lokupne istorije ~ove~anstva i ni~u gra

dovi, centri industrijskog razvoja. Prome ne su bile brze i nagle. To je razdobqe koje se u svetskoj istoriji prvi put ozna~ava kao doba evropske ekspanzije zbog rasta wenog bogatstva i uticaja. Procewuje se da je broj stanovnika vi{estruko uve}an. U industrijskim centrima pove}ao se za pet puta, a na ukupnoj evropskoj teritori ji vi{e nego udvostru~io i dosegao broj od 423 miliona stanovnika, {to je bilo gotovo tri puta vi{e nego u Severnoj i Ju `noj Americi. Po~iwe intenzivno iseqa vawe i kolonizacija ameri~kog, afri~kog i azijskog kontinenta. Sa wom dolazi i do {irewa evropskog uticaja svuda u sve

, , 20.

XIX

tu. Nastupaju burne socijalne promene i gra|anska klasa postaje glavni nosilac razvoja dru{tva. Ra|aju se kapitalizam i demokratija. Do{lo je i do velikih prome na u umetnosti i kulturi. Razvoj romantizma nije vezan za jedan centar, ve} u izgradwi duha epohe u~estvu ju svi evropski narodi, a posebno je sna`an slovenski uticaj. To je razdobqe bu|ewa na cionalne svesti i borbe za oslobo|ewe mno

gih naroda. Na po~etku 19. veka politi~ki u Evropi dominiraju tri carstva: habzbur {ko, otomansko i rusko. Na kraju epohe, po sle okon~awa Prvog svetskog rata, sva tri nestaju, i to je podatak koji najboqe svedo ~i o dramati~nosti promena koje se doga|a ju. U drugoj polovini 19. veka formirane su dve nove mo}ne dr`ave: moderna Italija (1871) i Nema~ko carstvo (1870). Tada se i Srbija osloba|a otomanske vlasti i posta je kraqevina (1878). ,

8

Mada se obi~no ukazuje na revolucio narnost romanti~arske umetnosti i na to da se romanti~arske ideje pojavquju kao svojevrsna negacija ideala klasicizma, u muzici se romantizam razvijao iz ideja klasi~ara i nagove{ten je ve} u wihovom stvarala{tvu: Ludvig van Betoven pripa da podjednako i klasicizmu i romantizmu. Po~etak 19. veka s razlogom nazivaju Beto venovo doba. Svi romanti~ari delovali su u senci wegove gigantske stvarala~ke figure.

U kompozicijama romanti~ara o~uvana je vitalnost klasi~nog uzora i lako ga je prepoznati u delima mnogih, na primer, Feliksa Mendelsona, Johanesa Bramsa i Sezara Franka, koje su nazivali i klasi ~arima me|u romanti~arima. Sonatno simfonijski ciklus i daqe ostaje u `i`i kompozitorskih interesovawa u `anrovima simfonije, koncerta, kamerne i solisti~ke muzike. Oboga}uju se klasi~arska sredstva izraza, ali to oboga}ewe ne zna~i negaciju klasi~nih principa, ve} wihov razvoj. Razvoj romantizma trajao je du`e od jed nog veka. Prve romanti~arske ideje poja vquju se u muzici u posledwoj deceniji 18. veka, a wihova dominacija ose}a se i u pr voj deceniji 20. veka. Me|utim, paralelno sa romanti~arskim u muzici }e se pojaviti i ideje realizma, verizma, zatim impresio nizma i ekspresionizma. ,

10

XIX

Primat koji je klavir imao u delima klasi~ara postaje u ar je romantizmu jo{ nagla{eniji. Kao i mnogi drugi instrumen nogi ti, i klavir je tehni~ki usavr{en po~etkom 19. veka. Iz ~etkom a mewena je wegova konstrukcija (drvena je zamewena me uge talnom) i usavr{en je mehanizam poluge dirke. To }e omogu}iti i podsta}i neslu}eni razvoj virtuoziteta i iji vrhunskog ume}a svirawa. Najpoznatiji kom mantizmu pozitori klavirske muzike u romantizmu bili su istovremeno i najistaknutiji virtuozi: Poqak Frederik [open (18101849) i Ma|ar Franc List (18111886). Stekli su svetsku slavu i postali uzor savremeni cima i naslednicima. Klavir je, me|utim, istovremeno bio i omi qeni instrument amatera i bio je nazamenqiv u ku}nom muzicirawu, solisti~kom i kamernom.

18. 19. 135 . , , .

11

8

U romanti~arskoj klavirskoj muzici, pored najzna~ajni jih `anrova utemeqenih u klasi~nom stilu (sonate, varija cija i koncerata), poseban zna~aj dobija klavirska mini jatura. Tim zajedni~kim imenom ozna~ena su raznovrsna dela: muzi~ki momenti, kapri~a, preludijumi, etide, nok turna, mazurke, lirski komadi i sli~no. To su naj~e{}e kratke, jezgrovite kompozicije izgra|ene na jednoj muzi~ koj misli koja ne do`ivqava neku zna~ajniju razradu. ^esto se objediwuje vi{e srodnih minijatura u ciklus (ako su komadi sadr`ajno povezani) ili zbirku (niz istorodnih komada, na primer zbirke etida ili valcera).

.

Primer za slu{awe Frederik [open, Valcer u desmolu, op. 64/1, Minutni Krajem 18. veka valcer kao omiqena dru{tvena igra balskih dvorana po~iwe da potiskuje do tada dominantni menuet. Valcer ski igra~ki obrazac je trodelni metar sa ravnomernim ~etvr tinskim ritmi~kom pokretom. U basu je nagla{ena prva doba za kojom slede dva akorda u unutra{wim glasovima na drugoj i tre }oj jedinici brojawa. To daje odli~an ustaqeni fon za razvoj melodijske linije. Valcerski igra~ki obrazac se pokazao kao dobra osnova za najrazli~itije komade u tempima od laganog do virtuozno brzog. Fizi~ka bliskost igra~kog para bila je nova, za pu ono doba revolucionarna moda koja je brzo osvojila ogromnu popu ven, larnost. Privla~nosti valcera nisu odoleli ni Mocart ni Betoven, sa ali je pravu slavu igra stekla sa delima Johana [trausa (18041849).

[open }e u svojih dvadesetak kompozicija ovog `anra postaviti obrazac valcera kao koncertnog, a ne plesnog komada. Tim putem }e i}i i drugi romanti~ari koji mu se okre}u i u simfonijskoj (Ber lioz, Fantasti~na simfonija, ^ajkovski, Peta simfonija), kao i u operskoj i baletskoj muzici (Veber, Glinka, Verdi, ^ajkovski, Ri hard [traus i mnogi drugi). Minutni valcer je komponovan pred sam kraj kompozitorovog `ivota, 1847. Iako minijaturan, napisan je u karakteristi~noj tro delnoj formi, sa kontrastnim sredwim delom umerenijeg tempa. Ti pi~an je predstavnik [openovog virtuoznog pijanisti~kog stila.

12

XIX

Klavir ima izvanedno va`nu ulogu i u `anru romanti ~arske solo pesme (na nema~kom: lid), koja se naj~e{}e komponuje za glas i klavir, mada postoje i primeri pe sama uz pratwu orkestra ili nekog kamernog ansambla. Najzna~ajniji kompozitori solo pesme u prvoj polovini 19. veka bili su Franc [ubert (17971828) i Robert [uman (18101856), ali su doprinos ovom `anru dali gotovo svi romanti~ari.

Primer za slu{awe Franc [ubert, Divqa ru`ica Romanti~ari udahwuju novi `ivot i `anru kamerne vokalne lirike koji je na stao u klasici. Solo pesma je bila omi qeni vid umetni~ke zabave u salonima, u ku}nom muzicirawu (tipi~an primer su ~uvene [ubertijade). Bile su ~esto name wene amaterskom muzicirawu i zato jedno stavne za izvo|ewe. Zdru`ivawe teksta i muzike bilo je idealno za izra`avawe ro manti~arskih promenqivih, burnih ose }awa. S vremenom se javqa sve ve}a slo`e nost jezika solo pesme i zna~ajnija uloga klavira koji postaje ravnopravni partner glasu i te`i orkestarskoj zvu~nosti. Pr ve solo pesme sa orkestrom komponovao je francuski kompozitor Hektor Berlioz (18041869), a u drugoj polovini 19. veka ta praksa postaje veoma ~esta.

13

8

Franc [ubert je jedan od najzna~ajnijih kompozito to ra romanti~arske solo pesme. Wegovih vi{e od 600 dela u ovom `anru pokazuju ogroman dijapazon tema i sredstava izra`avawa. Divqa ru`ica je kompo novana na Geteove stihove (koji su [ubertu ~esto bili inspiracija). Odlikuje je neposrednost i jed nostavnost melodije i klavirske pratwe.

Napravite hronolo{ku tabelu upore|uju}i godine ro|ewa i smrti Ludviga van Betovena, Franca [uberta, Karl Marije Vebera, Feliksa Mendelsona, Roberta [umana, Frederika [opena i Franca Lista. Ko su Betovenovi savremenici, a ko su naslednici? U re~niku potra`ite obja{wewe pojmova: arija, virtuoz, virtuozitet, zbirka i ciklus minijatura, etida, mazurka, poloneza, valcer, preludijum, muzi~ki moment, nokturno, minijatura, solo pesma, lid. 1

XIX

Pod uticajem folklora za koji su roman ti~ari iskazali posebno interesovawe, u muzici se pojavquju stilizacije novih iga ra. Posebnu popularnost sti~u mazurke i poloneze. Mazurka je poqska narodna igra tro delnog metra u kojoj se akcenti mogu poja viti na bilo kom delu takta. Odlikuje je vrlo izra`ajan ritmi~ki obrazac, a tempo mo`e biti razli~it, od laganog do veoma brzog. Ovo su neki od tipi~nih metrorit mi~kih obrazaca mazurke:

[open je komponovao vi{e od 50 mazurki i ovoj igri tako|e dao briqantni sjaj sa lonske muzike svog vremena. Izvoditi ritmi~ke obrasce date u prethodnom primeru, a zatim na osnovu wih im provizovati melodije.

1

8

Poloneza na francuskom zna~i poq ska i ozna~ava stari sve~ani ples poq skog plemstva u vidu povorke sa ubrzanim

koracima, briqantnog, sve~anog karakte ra. Ritmi~ki obrazac poloneze je:

ili

[open je polonezi dao izuzetno virtu ozni, sve~ani ton. Napisao je 17 poloneza Primer za slu{awe Frederik [open, Poloneza Asdur, op. 53, Herojska

me|u kojima najve}u popularnost u`iva Poloneza Asdur, op. 53, Herojska.

16

XIX

Za romantizam je karakteristi~no pro `imawe razli~itih umetnosti. Tako je proklamovana i ideja o potrebi obnove muzike putem poezije, odnosno o program skoj muzici. U programu koji prila`e uz svoje delo, ili ga sugeri{e naslovom, kom pozitor je davao obja{wewe ideje dela ili upu}ivao na wegovo razumevawe u odnosu na dela drugih umetnosti (kwi`evna, li kovna), kao i filozofska. Hektor Berlioz tako za svoju Fantasti~nu simfoniju (1830) pi{e program kao skicu sadr`aja svakog od stavova sugeri{u}i slu{aoci ma minijaturne dramske scene.

, 1846.

17

8

Primer za slu{awe Hektor Berlioz, Fantasti~na simfonija, drugi stav, Na balu Za drugi, igra~ki stav simfonije koji je nazvao Na balu napisao je slede}i program. Umetnik se nalazi u razli~itim `ivotnim prilikama, usred vreve neke sve~anosti, u prirodi; ali svuda, u gradu, u poqu, javqa mu se slika qubqene i unosi nemir u wegovu du{u. Muzika stava po~iwe uvodnim taktovima koje sviraju dve harfe, kao da se priprema podizawe zavese. Zatim po~iwe qupka melodija val cera poverena violinama {to do~arava predstavu balske dvorane. Trenutak pojave slike qubqene ozna~avaju uznemireni akordi u gu da~kim instrumentima nad kojima duva~ki instrumenti flaute i oboe donose {iroko izvajanu melodiju simbol wegove voqene. Tu temu Berlioz zove fiksnom idejom i koristi je u svim stavovima sim fonije. Berliozova muzika tako u na{oj ma{ti pobu|uje raznovrsne prizore. Funkcija programa i jeste da pomogne slu{aocu da boqe razume i prati muzi~ki tok, da nam otkrije {ta je bila umetnikova inspiracija i uka`e na wegovo razumevawe razli~itih tema.

Programski komadi javqaju se u svim muzi~kim `anrovima instrumentalne muzike klavirskoj, sim fonijskoj, koncertantnoj, kamernoj, mada naslove kom pozicija i programe nisu uvek davali sami kompozito ri. To su nekad radili wihovi prijateqi ili po{tova oci. Franc List, tvorac simfonijske poeme, kako je nazvao svoja jednostava~na simfonijska dela, uz svaku poemu objavquje kratak program sa obja{wewem osnov ne zamisli kako bi pomogao razumevawe svojih nova torskih ideja. Ali List nije sam pisao programe za ta dela.To su naj~e{}e radili wegova supruga ili bliski prijateqi. U istoriji muzike je bilo i primera da su kompozi tori povla~ili napisani program, jer su shvatili da on vi{e ote`ava nego {to poma`e razumevawe dela. Gustav Maler (18601911), jedan od posledwih velikih 1846.

1

XIX

simfoni~ara romantizma, odustajao je od programskih naslova svojih dela jer mu se ~inilo da slu{aoce dovode u zabludu. Kat kad kompozitori jednostavno nisu saop{ta vali program, pa je on otkrivan slu~ajno, kao za Petu simfoniju Petra ^ajkovskog

(18401893), ~iji je programski sadr`aj on otkrio u jednom privatnom pismu. Zato pro gramu ne treba u muzici pridavati veliki zna~aj. Muzi~ki jezik ne tra`i prevo|ewe. Wega treba razumeti u okvirima ~istih mu zi~kih zna~ewa. I voleti je zbog we same.

Osnovno pitawe koje se postavqa u vezi sa programskom muzikom jeste ste da li se muzi~ka forma programske kompozicije oblikuje prema vanmu zi~kom sadr`aju. Odgovor je negativan, jer se odnos izme|u programa i wegovog muzi~kog tuma~ewa ne uspostavqa na tako direktan na~in. Muzi~ki oblik programskih kompozicija naj~e{}e se oslawa na tra dicionalne formalne obrasce. To se mo`e pokazati na primeru stva rala{tva ~e{kog kompozitora Bediha Smetane (18241884). Wegov ciklus simfonijskih poema Moja domovina ~ini {est de la od kojih svako predstavqa samostalnu celinu, ali se mogu izvodi ti i zajedno kao velika {estostava~na simfonija. Od tih dela, najpo de. znatija je druga poema, Vltava, svojevrsna oda lepotama ~e{ke prirode.

Primer za slu{awe Bedih Smetana, Vltava Program simfonijske poeme: Iz dva izvora toplog i hladnog ra|a se Vlta va. Objediniv{i ih, te~e kroz prostrane lugove i poqa `iteqi tih mesta prire |uju sve~anosti. Na mese~evoj svetlosti rusalke igraju svoja kola. Vltava mimoho di gorde tvr|ave, zamkove koji su srasli sa strmim stepenicama. Hu~i i peni se, zapquskuju}i prag Svjatojanska i {iro ko se ustremquje ka Pragu, ka Vi{ehradu. Wen tok je veli~anstven, odnosi je daqe do u{}a u Elbu. Oblik poeme je nalik rondu jer se neko liko puta pojavquje osnovna temarefren tema Vltave, koja je za Smetanu simbol ve~no mladog i obnavqaju}eg narodnog du ha. Ona nastupa naizmeni~no sa epizoda ,

1

8

ma u kojima su predstavqene scene na we nim obalama. Zna~ajnu ulogu imaju ilustrativni mo menti. Na po~etku muzika pokazuje kako se iz dva nevelika potoka ra|a reka: po~iwe

jedna flauta, prikqu~uje joj se druga, za tim dva klarineta, viole, guda~i, da bi se na tom fonu pojavila {iroka pevna tema (motiv ~e{ke zemqe).

Prva epizoda donosi scene lova, druga seoske svadbe, tre}a fantasti~ne motive plesa rusalki. Posle {irokog izlagawa temerefrena sledi ~etvrta epizoda u ko joj su predstavqene scene borbe. Na we nom kraju himni~no zvu~i tema Vltave kao simbol slave i pobede, zajedno sa glavnom temom iz prve poeme ciklusa, Vi{ehrad, simbolom drevnog ~e{kog grada i nekada {we slave.

Da li se programska muzika prvi put pojavquje u romantizmu? Podsetite se programa Vivaldijevih Godi{wih doba.

20

8

XIX , , , . . , , . , . , , , . , . , . .

- . . , . , , , , . . , , .

: (. , . , ) (, , ). 19. , . . . : , , .

38

XX

: , , . . , . , , ,

, , - . . , , , , - , , . , , , . . . . , ().

19. . , .

XIX 19. 20. . 19. . . . 39 .

. , . , , . (, ) (). ( ).

akord sazvu~je od tri ili vi{e tonova razli~ite visine ansambl skup vokalnih ili instrumentalnih muzi~ara koji zajedno izvode kompoziciju arija kompozicija za glas uz instrumentalnu pratwu, samostalna ili u sklopu vokalno instrumentalnih oblika opere, oratorijuma, kantate i drugih; naj~e{}e jedinstvenog izraza, ~esto virtuozna; naziv u instrumentalnim delima koji ozna~ava raspevanost vode}e deonice balet pozori{na predstava u kojoj se sadr`aj pokazuje igrom i pantomimom, uz pratwu orkestra belkanto lepo pevawe, vokalni stil razvijen u italijanskoj operi u 17. veku valkire k}eri vrhovnog boga germanske mitologije, Votana, `eneratnice koje na bojnom poqu dolaze po junake i odvode ih u nebeski grad, Valhalu valcer igra nema~kog i ~e{kog porekla, trodelnog metra, sa karakteristi~nom smenom basovog tona na prvom delu takta i akorda na drugom i tre}em varijacija muzi~ki oblik zasnovan na temi koja se ponavqa u izmewenom vidu virtuoz muzi~arizvo|a~ koji ume{no i sa lako}om izvodi slo`eno delo virtuozitet vrhunsko ume}e svirawa gavota francuska narodna igra, prihva}ena na dvoru, graciozna, umerena, parnog takta duet ansambl dva peva~a duo ansambl koji ~ine dve samostalne instrumentalne deonice ekspozicija prvi deo sonatne forme u kojem se izla`u tematski materijali etida ve`ba, instruktivna kompozicija ~iji je sadr`aj usredsre|en na savladavawe nekog tehni~kog izvo|a~kog problema; od [opena dobija interesantan muzi~ki sadr`aj i izvodi se koncertno kao virtuozni, briqantni koncertni komad zbirka minijatura objediwewe vi{e istorodnih minijatura (zbirka valcera i sli~no) zing{pil nema~ka komi~na opera sa govornim dijalozima

Plavim su ozna~eni pojmovi koji su poznati iz prethodnih razreda, a sad se obnavqa wihovo zna~ewe, crnim novi pojmovi vezani za nastavne sadr`aje osmog razreda.

intermeco muzi~ki komad koji slu`i kao veza izme|u dva zna~ajnija stava oblika, me|uigra kamerna muzika dela pisana za sastav od dva do devet izvo|a~a (duo dva, trio tri, i daqe: kvartet, kvintet, sekstet, septet, oktet, nonet); kamerni orkestri imaju do petnaestak izvo|a~a kapri~o virtuozni komad kapricioznog, ~udnovatog karaktera i slobodne forme koncert oznaka za muzi~ki doga|aj uop{te, ali i za muzi~ki `anr u kojem nastupaju solista i orkestar koncertno ono koje se izvodi na koncertu koncertantno delo pisano u duhu ili u formi koncerta, naj~e{}e virtuozno, sa izrazitom solisti~kom ulogom instrumenta lajtmotiv muzi~ka tema simbol lika u operi, ali i predmeta, ose}awa i sli~no lendler lagani valcer libreto dramski tekst namewen komponovawu opere ili drugog vokalnoinstrumentalnog dela (mise, oratorijuma, kantate, pasije i drugih) lid nema~ki naziv za solo pesmu mazurka poqska narodna igra karakteristi~nog `ivog i gipkog ritma menuet igra~ki stav svitnog ili sonatnog ciklusa, trodelnog metra; popularna dvorska igra

metrika vi{i stupaw organizacije trajawa kojim se grupi{u jedinice brojawa u ve}e celine i ure|uje poredak naglasaka u wima; osnovne metri~ke podele se dvodelne i trodelne, proste i slo`ene; u folkloru i savremenoj muzici koriste se i nepravilni metri~ki obrasci minijatura kratka, jezgrovita kompozicija izgra|ena na jednoj muzi~koj misli koja ne do`ivqava kompleksniju razradu muzi~ka drama formalni tip opere u 19. veku, sa podelom na scene umesto numera, zna~ajnom ulogom simfonijskog principa i upotrebom lajtmotiva muzi~ki moment naziv za muzi~ku minijaturu nokturno muzi~ki komad, no}na muzika; nastaje u 19. veku, naj~e{}e lirskog, melanholi~nog karaktera, ~e{}e instrumentalan, retko vokalan numera broj, pojedina~ni deo opere, zaokru`ena muzi~ka celina (arija, re~itativ, ansambl, hor, instrumentalni odlomak) ozbiqna opera (opera serija) zasnovana na mitolo{kim ili istorijskim temama opera muzi~koscenski oblik zasnovan na dramskom tekstu (libretu), komponovan za soliste, hor i orkestar opera bufo komi~na opera, nastala u Italiji u 18. veku; naj~e{}e ima dva ~ina, brze re~itative, jednostavnu i privla~nu melodiku

8

perpetuo mobile neprekidni pokret poloneza poqska igra trodelnog metra, vodi poreklo od sve~anih kora~nica, ble{tava i ~esto virtuozna za izvo|ewe preludijum uvodni, po~etni stav cikli~nog oblika, neveliki komad obi~no sazdan na jednom motivskom elementu i u jedinstvenoj atmosferi, priprema za daqi muzi~ki tok; od 19. veka samostalna kompozicija razli~itog karaktera primadona nosilac glavne `enske uloge u operi programska muzika muzika kojoj kompozior prila`e program (ili ga sugeri{e naslovom) kojim obja{wava ideju dela re~itativ vid vokalnog izraza, blizak govoru i deklamaciji; ~esto prethodi ariji reforma opere romanti~arska promena forme opere u kojoj su tradicionalne numere zamewene dramskim jedinicama scenama; arija se transformi{e u monolog, duet u dijalo{ku scenu, a ansambli i `anr scene dobijaju novu, dramsku ulogu. ritmika smena i me|usobni odnosi trajawa tonova; poredak naglasaka reguli{e se metrikom, vi{im stupwem organizacije ritma rusalka vodena ili gorska vila u koju se nesre}na, izneverena devojka pretvara posle smrti saga herojska prozna pripovetka staroskandinavske literature o podvizima bogova, drevnim porodicama i prvim kraqevima 6

sazvu~je istovremeno zvu~awe nekoliko tonova, ~iji su osnovni vidovi: unisono (istovremeno zvu~awe tonova jednake visine), interval (istovremeno zvu~awe dva tona razli~ite visine prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta, seksta, septima, oktava, nona, decima i tako daqe) i akord (istovremeno zvu~awe tri i vi{e tonova razli~ite visine) svita cikli~na forma koja je nastala u baroknoj muzici, a ~ine je stilizovane igre; u stvarala{tvu Johana Sebastijana Baha ustaquju se obavezne igre alemanda, kuranta, sarabanda i `iga; mo`e imati vrlo veliki broj stavova (vi{e od 20). simfonija orkestarska kompozicija u obliku sonatnog ciklusa; nastala u 18. veku i razvija se do danas simfonijska poema jednostava~na orkestarska kompozicija programskog karaktera simfonijski orkestar ansambl obrazovan od nekoliko raznorodnih grupa instrumenata guda~kih, drvenih duva~kih, limenih duva~kih i udaraqki skerco `iva igra trodelnog metra, katkad i dramati~na po karakteru; po~ev od Betovena u simfonijskom ciklusu zamewuje menuet; u 19. veku koristi se i kao samostalna solisti~ki samostalni nastup jednog izvo|a~a; najizrazitija deonica u ansamblu solo pesma kompozicija za glas i klavir, omiqeni `anr romanti~ara sonatina sonata nevelikih dimenzija, naj~e{}e jednostavna za izvo|ewe

sonatni alegro prvi stav sonatnog ciklusa pisan u sonatnom obliku sonatni ciklus instrumentalni ciklus koji nastaje u klasi~noj epohi od naj~e{}e tri ili ~etiri stava, u kojem je prvi stav naj~e{}e pisan u sonatnom obliku; primewuje se u simfonijama, koncertima, kamernim i solisti~kim delima takt kontinuirano ponavqawe metra od jednog do drugog nagla{enog dela tema uglavnom nevelika, melodijski izrazita i formalno zaokru`ena muzi~ka celina, podobna za daqu razradu tembr boja zvuka, svojstvena svakom instrumentu ili glasu tempo stepen brzine izvo|ewa i karakter pokreta u muzici trozvuk akord od tri tona na tercnom rastojawu tuti svi, zajedni~ki nastup ansambla tutu naziv klasi~ne baletske sukwice koju balerine nose od sredine 19. veka uvertira instrumentalni komad koji se izvodi na po~etku neke predstave (baletske, operske, filmske, pozori{ne); jednostava~na orkestarska kompozicija, ~esto kori{}ena u programskoj muzici; prvi stav orkestarske svite u baroknoj muzici unisono istovremeno zvu~awe vi{e tonova iste visine filharmonija muzi~ko udru`ewe, danas naj~e{}e orkestarsko; postoji u svim gradovima kao okosnica muzi~kog `ivota 7

finale zavr{ni stav cikli~ne forme forte dinami~ka oznaka za jako, sna`no hor grupa od najmawe ~etrnaest peva~a; prema vrstama glasova u ansamblu postoje `enski, mu{ki, de~ji i me{oviti horovi cikli~na forma muzi~ko delo sastavqeno od nekoliko zdru`enih komada (stavova) objediwenih u celinu vi{eg rada; tipi~ne cikli~ne forme su barokna svita i sonata i klasi~ni sonatni ciklus ciklus minijatura objediwewe vi{e srodnih minijatura koje su sadr`ajno povezane [ubertijade muzi~ke ve~eri prire|ivane u gra|anskim domovima na kojima su izvo|ene [ubertove solo pesme i druga dela