Harmonija EVANĐELJAStvaranje, plan spasenja

JOVAN: 1.1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

1.2 Ona beše u početku u Boga.1.3 Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je

postalo.1.4 U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima.1.5 I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.1.6 Posla Bog čoveka po imenu Jovana.1.7 Ovaj dođe za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi

veruju kroza nj.1.8 On ne beše Videlo, nego da svedoči za Videlo.1.9 Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji

dolazi na svet.1.10 Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna.1.11 K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše.

1.12 A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo,

1.13 Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga.

1.14 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.

1.15 Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše.

1.16 I od punine Njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću.1.17 Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina

postade od Isusa Hrista.1.18 Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju

Očevom, On Ga javi.

UvodLUKA: 1.1 Budući da mnogi počeše opisivati događaje koji se

ispuniše među nama,1.2 Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše:

1.3 Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile,

1.4 Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.Rodoslov

MATEJ: 1.1 Pleme Isusa Hrista, sina Davida Avramovog sina.1.2 Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i

braću njegovu.1.3 A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma.

A Esrom rodi Arama.1.4 A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A

Naason rodi Salmona.1.5 A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s

Rutom. A Ovid rodi Jeseja.1.6 A Jesej rodi Davida cara. A David car rodi Solomuna s

Urijinicom.1.7 A Solomun rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi

Asu.1.8 A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi

Oziju.1.9 A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi

Ezekiju.1.10 A Ezekija rodi Manasiju, a Manasija rodi Amona. A Amon

rodi Josiju.1.11 A Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj.1.12 A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilo

rodi Zorovavela.1.13 A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Elijakima. A Elijakim

rodi Azora.1.14 A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi

Eliuda.1.15 A Eliud rodi Eleazara, a Eleazar rodi Matana. A Matan rodi

Jakova.1.16 A Jakov rodi Josifa, muža Marije, koja rodi Isusa prozvanog

Hrista.1.17 Svega dakle kolena od Avrama do Davida, kolena

četrnaest, a od Davida do seobe vavilonske, kolena četrnaest, a od seobe vavilonske do Hrista, kolena četrnaest.

LUKA: 3.23 I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao što se mišljaše, sin Josifa sina Ilijinog,

3.24 Sina Matatovog, sina Levijevog, sina Melhijinog, sina Jenejevog, sina Josifovog,

3.25 Sina Matatijinog, sina Amosovog, sina Naumovog, sina Eslijinog, sina Nangejevog,

3.26 Sina Maatovog, sina Matatijinog, sina Semejinog, sina Josifovog, sina Judinog,

3.27 Sina Joaninog, sina Risinog, sina Zorovaveljevog, sina Salatiilovog, sina Nirijinog,

3.28 Sina Melhijinog, sina Adijinog, sina Kosamovog, sina Irovog,

3.29 Sina Josijinog, sina Elijezerovog, sina Jorimovog, sina Matatovog, sina Levijevog,

3.30 Sina Simeunovog, sina Judinog, sina Josifovog, sina Jonanovog, sina Elijakimovog,

3.31 Sina Melejinog, sina Mainanovog, sina Matatinog, sina Natanovog, sina Davidovog,

3.32 Sina Jesejevog, sina Ovidovog, sina Voozovog, sina Salmonovog, sina Naasonovog,

3.33 Sina Aminadavovog, sina Aramovog, sina Esromovog, sina Faresovog, sina Judinog,

3.34 Sina Jakovljevog, sina Isakovog, sina Avraamovog, sina Tarinog, sina Nahorovog,

3.35 Sina Seruhovog, sina Ragavovog, sina Falekovog, sina Everovog, sina Salinog,

3.36 Sina Kainanovog, sina Arfaksadovog, sina Simovog, sina Nojevog, sina Lamehovog,

3.37 Sina Matusalovog, sina Enohovog, sina Jaredovog, sina Maleleilovog, sina Kainanovog,

3.38 Sina Enosovog, sina Sitovog, sina Adamovog, sina Božijeg.

Nagoveštenje rođenja Jovana KrstiteljaLUKA: 1.5 U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.

1.6 A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.1.7 I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje već stari.1.8 I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,1.9 Da po običaju sveštenstva dođe na njega da iziđe u crkvu Gospodnju da kadi.1.10 I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kađenja.1.11 A njemu se pokaza anđeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.1.12 I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.1.13 A anđeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan.1.14 I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju.1.15 Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vina ni sikera; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;1.16 I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;1.17 I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi

Gospodu narod gotov.1.18 I reče Zarija anđelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.

1.19 I odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.

1.20 I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.

1.21 I narod čekaše Zariju, i čuđahu se što se zabavi u crkvi.1.22 A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.1.23 I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.1.24 A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:1.25 Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima.

Objavljivanje MarijiLUKA: 1.26 A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad

galilejski po imenu Nazaret1.27 K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma

Davidovog; i devojci beše ime Marija.1.28 I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je

s tobom, blagoslovena si ti među ženama.1.29 A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli:

Kakav bi ovo bio pozdrav?1.30 I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u

Boga.1.31 I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.1.32 On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu

Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;1.33 I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu

Njegovom neće biti kraja.1.34 A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za

muža?1.35 I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe,

i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.

1.36 I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.

1.37 Jer u Boga sve je moguće što kaže.

Susret Marije i JelisaveteLUKA: 1.38 A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi

bude po reči tvojoj. I anđeo otide od nje.1.39 A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u

grad Judin.1.40 I uđe u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.1.41 I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u

utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,1.42 I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i

blagosloven je plod utrobe tvoje.1.43 I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?1.44 Jer gle, kad dođe glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra

dete radosno u utrobi mojoj.1.45 I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza

Gospod.1.46 I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;

1.47 I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,1.48 Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će

me zvati blaženom svi naraštaji;1.49 Što mi učini veličinu silni, i sveto ime Njegovo;1.50 I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se

boje.1.51 Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca

njihovih.1.52 Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.1.53 Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.1.54 Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.1.55 Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom

doveka.1.56 Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.

Rođenje Jovana KrstiteljaLUKA: 1.57 A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina.1.58 I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku

milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.1.59 I u osmi dan dođoše da obrežu dete, i hteše da mu

nadenu ime oca njegovog, Zarija.1.60 I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude

Jovan.1.61 I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo

ime.1.62 I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu

nadenu ime.1.63 I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I

začudiše se svi.1.64 I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše

hvaleći Boga.1.65 I uđe strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji

razglasi se sav ovaj događaj.1.66 I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti

iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.1.67 I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova

govoreći:1.68 Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi

narod svoj,1.69 I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,1.70 Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka 1.71

Da će nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;

1.72 Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,

1.73 Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da će nam dati1.74 Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo

bez straha,1.75 I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.1.76 I ti, dete, nazvaćeš se prorok Najvišega; jer ćeš ići napred

pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;1.77 Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje

greha njihovih,1.78 Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio

istok s visine;1.79 Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da

uputiš noge naše na put mira.1.80 A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok

se ne pokaza Izrailju.

Objavljivanje JosifuMATEJ: 1.18 A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali,

nađe se da je ona trudna od Duha Svetog.1.19 A Josif muž njen, budući pobožan i ne htevši je javno sramotiti, namisli je tajno pustiti.1.20 No kad on tako pomisli, a to mu se javi u snu anđeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti Marije žene

svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetog.1.21 Pa će roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih.1.22 A ovo je sve bilo da se izvrši šta je Gospod kazao preko proroka koji govori:1.23 Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Emanuilo, koje će reći: S nama Bog.1.24 Kad se Josif probudi od sna, učini kako mu je zapovedio anđeo Gospodnji, i uzme ženu svoju.1.25 I ne znaše za nju dok ne rodi Sina svog prvenca, i nadede Mu ime Isus.

Rođenje Isusa HristaLUKA: 2.1 U to vreme pak iziđe zapovest od ćesara Avgusta plemena Davidovog,

da se prepiše sav svet.2.2 Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.2.3 I pođoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.2.4 Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u

grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i

2.5 Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.

2.6 I kad onamo behu, dođe vreme da ona rodi.2.7 I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer

im ne beše mesta u gostionici.Pastiri

LUKA: 2.8 I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.

2.9 I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.

2.10 I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.

2.11 Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.

2.12 I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama. 2.13 I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:

2.14 Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.2.15 I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan

drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.

2.16 I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.

2.17 A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.2.18 I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.2.19 A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.2.20 I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i

videše, kao što im bi kazano.Donošenje u hram, obrezanje i posvećenje Isusa Hrista

LUKA: 2.21 I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.

2.22 I kad dođe vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,

2.23 (Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)

2.24 I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.

2.25 I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.

2.26 I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.

2.27 I kaza mu Duh te dođe u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,

2.28 I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:

2.29 Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj;2.30 Jer videše oči moje spasenje Tvoje,2.31 Koje si ugotovio pred licem svih naroda,2.32 Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.2.33 I Josif i mati Njegova čuđahu se tome što se govoraše za

Njega.2.34 I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle,

Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti

2.35 (A i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.

2.36 I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,

2.37 I udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama.

2.38 I ona u taj čas dođe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.

MudraciMATEJ: 2.1 A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za

vremena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim, i kažu:

2.2 Gde je car judejski što se rodio? Jer smo videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da Mu se poklonimo.

2.3 Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.2.4 I sabravši sve glavare svešteničke i književnike

narodne, pitaše ih: Gde će se roditi Hristos?2.5 A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je tako

prorok napisao:2.6 I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po čem nisi najmanji u

državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovođa koji će pasti narod moj Izrailja.

2.7 Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivaše ih kad se pojavila zvezda.

2.8 I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.

2.9 I oni saslušavši cara, pođoše: a to i zvezda koju su videli na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde beše dete.

2.10 A kad videše zvezdu gde je stala, obradovaše se veoma velikom radosti.

2.11 I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.

2.12 I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, drugim putem otidoše u svoju zemlju.

Bekstvo u EgipatMATEJ: 2.13 A pošto oni otidu, a to anđeo Gospodnji javi se

Josifu u snu i kaza mu: Ustani, uzmi dete i mater Njegovu pa beži u Misir, i budi onamo dok ti ne kažem; jer će Irod tražiti dete da Ga pogubi.

2.14 I on ustavši uze dete i mater Njegovu noću i otide u Misir.2.15 I bi tamo do smrti Irodove: da se izvrši šta je Gospod

rekao preko proroka koji govori: Iz Misira dozvah Sina svog.

2.16 Tada Irod, kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca.

2.17 Tada se zbi šta je kazao prorok Jeremija govoreći:2.18 Glas u Rami ču se, plač, i ridanje, i jaukanje mnogo: Rahila

plače za svojom decom, i neće da se uteši, jer ih nema.Povratak u Nazaret i detinjstvo

MATEJ: 2.19 A po smrti Irodovoj, gle, anđeo Gospodnji u snu javi se Josifu u Misiru.2.20 I reče: Ustani, i uzmi dete i mater Njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su izumrli koji

su tražili dušu detinju.2.21 I on ustavši, uze dete i mater Njegovu, i dođe u zemlju Izrailjevu.2.22 Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji mesto Iroda oca svog, poboja se onamo ići;

nego primivši u snu zapovest, otide u krajeve galilejske.2.23 I došavši onamo, namesti se u gradu koji se zove Nazaret, da se zbude kao što su

kazali proroci da će se Nazarećanin nazvati.

LUKA:2.39 I kad svršiše sve po zakonu

Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.

2.40 A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.

Isus sa 12 godina u hramu, mladostLUKA: 2.41 I roditelji Njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o

prazniku pashe.2.42 I kad Mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po

običaju praznika;2.43 I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u

Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;2.44 Nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i

stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.2.45 I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.2.46 I posle tri dana nađoše Ga u crkvi gde sedi među

učiteljima, i sluša ih, i pita ih,

2.47 I svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.

2.48 I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.

2.49 I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?

2.50 I oni ne razumeše reči što im reče.2.51 I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati

Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.2.52 I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod

Boga i kod ljudi.Rad Jovana Krstitelja

MATEJ: 3.1 U ono pak doba dođe Jovan krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj.

3.2 I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.

3.3 Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze Njegove.

3.4 A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova beše skakavci i med divlji.

3.5 Tada izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska.

3.6 I on ih krštavaše u Jordanu, i ispovedahu grehe svoje.

3.7 A kad vide (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide?

3.8 Rodite dakle rod dostojan pokajanja.

3.9 I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu.

3.10 Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobar rod, seče se i u oganj baca.

3.11 Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje; a Onaj koji ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuću poneti; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

3.12 Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim.

MARKO: 1.1 Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg.

1.2 Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.

1.3 Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.

1.4 Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha.

1.5 I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.

1.6 A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jeđaše skakavce i med divlji.

1.7 I propovedaše govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj.

1.8 Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim.

LUKA: 3.1 U petnaestoj godini vladanja ćesara Tiverija, kad beše Pontije Pilat sudija u Judeji, i Irod četvorovlasnik u Galileji, a Filip brat njegov četvorovlasnik u Itureji i u trahonitskoj, i Lisanija četvorovlasnik u Avilini,

3.2 Za poglavara svešteničkih Ane i Kajafe, reče Bog Jovanu sinu Zarijinom u pustinji,

3.3 I dođe u svu okolinu jordansku propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha;

3.4 Kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije koji govori: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji; poravnite staze Njegove;

3.5 Sve doline neka se ispune, i sve gore i bregovi neka se slegnu; i šta je krivo neka bude pravo, i hrapavi putevi neka budu glatki;

3.6 I svako će telo videti spasenje Božije.3.7 Jovan, pak, govoraše ljudima koji izlažahu da ih krsti:

Porodi aspidini! Ko vam kaza da bežite od gneva koji ide?3.8 Rodite dakle rodove dostojne pokajanja, i ne govorite u

sebi: Oca imamo Avraama; jer vam kažem da Bog može i od ovog kamenja podignuti decu Avraamu.

3.9 Jer već i sekira stoji drvetu kod korena; i svako drvo koje dobar rod ne rađa seče se i u oganj se baca.

3.10 I pitahu ga ljudi govoreći: Šta ćemo dakle činiti?3.11 On pak odgovarajući reče im: Koji ima dve haljine neka

da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako.3.12 Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: Učitelju! Šta

ćemo činiti?3.13 A on im reče: Ne tražite više nego što vam je rečeno.3.14 Pitahu ga pak i vojnici govoreći: A mi šta ćemo činiti? I

reče im: Nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom.

3.15 A kad narod beše u sumnji i pomišljahu svi u srcima svojim za Jovana: Da nije on Hristos?

3.16 Odgovaraše Jovan svima govoreći: Ja vas krstim vodom; ali ide za mnom jači od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

3.17 On ima lopatu u ruci svojoj, i očistiće gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju, a plevu će sažeći ognjem večnim.

3.18 I drugo mnogo koješta javlja narodu i napominja.Krštenje

MATEJ: 3.13 Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti.

3.14 A Jovan branjaše Mu govoreći: Ti treba mene da krstiš, a Ti li dolaziš k meni?

3.15 A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi Ga.

3.16 I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše Mu se nebesa, i vide Duha Božjeg gde silazi kao golub i dođe na Njega.

3.17 I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

MARKO: 1.9 I u to vreme dođe Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,

1.10 I odmah izlazeći iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub siđe na Njega.

1.11 I glas dođe s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

LUKA: 3.21 A kad se krsti sav narod, i Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu, otvori se nebo,

3.22 I siđe na Nj Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas s neba govoreći: Ti si Sin moj ljubazni, Ti si po mojoj volji.

Kušanje u pustinjiMATEJ: 4.1 Tada Isusa odvede Duh u

pustinju da Ga đavo kuša.4.2 I postivši se dana četrdeset i noći

četrdeset, naposletku ogladne.4.3 I pristupi k Njemu kušač i reče: Ako si

Sin Božji, reci da kamenje ovo hlebovi

LUKA: 4.1 Isus pak pun Duha Svetog vrati se od Jordana, i odvede Ga Duh u pustinju,

4.2 I četrdeset dana kuša Ga đavo, i ne jede ništa za to dana; i kad se oni navršiše, onda ogladne,

4.3 I reče Mu đavo: Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane hleb.

MARKO: 1.12 I odmah Duh izvede Ga u pustinju.

1.13 I bi onde u pustinji dana četrdeset, i kuša Ga sotona, i bi

postanu.4.4 A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi

čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.

4.5 Tada odvede Ga đavo u sveti grad i postavi Ga navrh crkve;

4.6 Pa Mu reče: Ako si Sin Božji, skoči dole, jer u pismu stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.

4.7 A Isus reče njemu: Ali i to stoji napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga svog.

4.8 Opet Ga uze đavo i odvede Ga na goru vrlo visoku, i pokaza Mu sva carstva ovog sveta i slavu njihovu;

4.9 I reče Mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se.

4.10 Tada reče njemu Isus: Idi od mene, sotono; jer stoji napisano: Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino služi.

4.11 Tada ostavi Ga đavo, i gle, anđeli pristupiše i služahu Mu.

4.4 I odgovori mu Isus govoreći: U pismu stoji: Neće živeti čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči Božijoj.

4.5 I izvedavši Ga đavo na goru visoku pokaza Mu sva carstva ovog sveta u trenuću oka,

4.6 I reče Mu đavo: Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hoću daću je;

4.7 Ti, dakle, ako se pokloniš preda mnom biće sve tvoje,

4.8 I odgovarajući Isus reče mu: Idi od mene, sotono; u pismu stoji: Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi.

4.9 I odvede Ga u Jerusalim, i postavi Ga navrh crkve, i reče Mu: Ako si Sin Božji, skoči odavde dole;

4.10 Jer u pismu stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe da te sačuvaju,

4.11 I uzeće te na ruke da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.

4.12 I odgovarajući Isus reče mu: Kazano je: Ne kušaj Gospoda Boga svog.

4.13 I kad svrši đavo sve kušanje, otide od Njega za neko vreme.

sa zverinjem, i anđeli služahu Mu.

Svedočanstvo Jovana KrstiteljaJOVAN: 1.19 I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše

Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: Ko si ti?1.20 I on prizna, i ne zataji, i prizna: Ja nisam Hristos.1.21 I zapitaše ga: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I reče: Nisam. Jesi

li prorok? I odgovori: Nisam.1.22 A oni mu rekoše: Ko si? Da možemo kazati onima što su

nas poslali: Šta kažeš za sebe?1.23 Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put

Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok.1.24 I behu poslanici od fariseja,1.25 I zapitaše ga govoreći mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti

nisi Hristos ni Ilija ni prorok?1.26 Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom a među

vama stoji koga vi ne znate.1.27 On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom;

kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj.1.28 Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše.1.29 A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle,

jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.1.30 Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide čovek koji

preda mnom postade, jer pre mene beše.1.31 I ja Ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja dođoh da

krstim vodom.1.32 I svedoči Jovan govoreći: Videh Duha gde silazi s neba

kao golub i stade na Njemu.1.33 I ja Ga ne znadoh; nego Onaj koji me posla da krstim

vodom On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu to je Onaj koji će krstiti Duhom Svetim.

1.34 I ja videh i zasvedočih da je ovaj Sin Božji.

Pozivanje prvih učenikaJOVAN: 1.35 A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od

učenika njegovih,1.36 I videvši Isusa gde ide, reče: Gle, jagnje Božije.1.37 I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom.1.38 A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reče im:

Šta ćete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znači: učitelju) gde stojiš?

1.39 I reče im: Dođite i vidite. I otidoše, i videše gde stajaše; i ostaše u Njega onaj dan. A beše oko devetog sahata.

1.40 A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i iđahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra;

1.41 On nađe najpre brata svog Simona, i reče mu: Mi nađosmo Mesiju, koje znači Hristos.

1.42 I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar.

1.43 A sutradan namisli izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom.

1.44 A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijinog i Petrovog.

1.45 Filip nađe Natanaila, i reče mu: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta.

1.46 I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti šta dobro? Reče mu Filip: Dođi i vidi.

1.47 A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.

1.48 Reče Mu Natanailo: Kako me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Pre nego te pozva Filip videh te kad beše pod smokvom.

1.49 Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev.

1.50 Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog.

1.51 I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k Sinu čovečijem.

Svadba u KaniJOVAN: 2.1 I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše

mati Isusova.2.2 A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu.2.3 I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina.2.4 Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj

čas.2.5 Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.2.6 A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih

po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra.2.7 Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha.

2.8 I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše.2.9 A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne

znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,

2.10 I reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rđavije; a ti si čuvao dobro vino dosle.

2.11 Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.

2.12 Potom siđe u Kapernaum, On i mati Njegova, i braća Njegova, i učenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.

Prva Pasha - prvo čišćenje hramaJOVAN: 2.13 I blizu beše pasha jevrejska, i iziđe Isus u Jerusalim.2.14 I nađe u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.2.15 I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta;2.16 I reče onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mog dom trgovački.2.17 A učenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuću Tvoju izjede me.

2.18 A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti?2.19 Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.2.20 A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina građena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?2.21 A On govoraše za crkvu tela svog.2.22 A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.2.23 A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše.2.24 Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše,2.25 I ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka; jer sam znaše šta beše u čoveku.

NikodimJOVAN: 3.1 Beše pak čovek među farisejima, po imenu Nikodim,

knez jevrejski.3.2 Ovaj dođe k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj

od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim.

3.3 Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božijeg.

3.4 Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?

3.5 Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.

3.6 Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.3.7 Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.3.8 Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda

dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha.3.9 Odgovori Nikodim i reče Mu: Kako može to biti?3.10 Isus odgovori i reče mu: Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?3.11 Zaista, zaista ti kažem da mi govorimo šta znamo, i

svedočimo šta videsmo, i svedočanstvo naše ne primate.3.12 Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako ćete

verovati ako vam kažem nebesko?3.13 I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin

čovečiji koji je na nebu.3.14 I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin

čovečiji da se podigne.3.15 Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život

večni:3.16 Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog

Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.

3.17 Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.

3.18 Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.

3.19 A sud je ovaj što videlo dođe na svet, i ljudima omile većma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.

3.20 Jer svaki koji zlo čini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegovih, jer su zla.

3.21 A ko istinu čini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena.

Jovan Krstitelj o IsusuJOVAN: 3.22 A potom dođe Isus i učenici Njegovi u judejsku

zemlju, i onde življaše s njima i krštavaše.3.23 A Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše

mnogo vode; i dolažahu te ih krštavaše.3.24 Jer još ne beše Jovan bačen u tamnicu.3.25 Tada postade raspra među učenicima Jovanovim i

Jevrejima oko čišćenja.3.26 I dođoše k Jovanu i rekoše mu: Ravi! Onaj što beše s

tobom preko Jordana, za koga si ti svedočio, evo on krštava, i svi idu k njemu.

3.27 Jovan odgovori i reče: Ne može čovek ništa primiti ako mu ne bude dano s neba.

3.28 Vi sami meni svedočite da rekoh: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim.

3.29 Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću raduje se glasu ženikovom. Ova dakle radost moja ispuni se.

3.30 Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem.3.31 Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje

je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je.3.32 I šta vide i ču ono svedoči; i svedočanstvo Njegovo niko ne

prima.3.33 Koji primi Njegovo svedočanstvo, potvrdi da je Bog istinit.3.34 Jer koga Bog posla, onaj reči Božije govori: jer Bog Duha

ne daje na meru.3.35 Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke Njegove.3.36 Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće

videti života, nego gnev Božji ostaje na njemu.Samarjanka

JOVAN: 4.1 Kad razume, dakle, Gospod da su čuli fariseji da Isus više učenika dobija i krštava nego Jovan4.2 (Isus pak sam ne krštavaše nego učenici Njegovi),4.3 Ostavi Judeju, i otide opet u Galileju.4.4 A valjalo Mu je proći kroz Samariju.4.5 Tako dođe u grad samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svom.4.6 A onde beše izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta seđaše na izvoru; a beše oko šestog sahata.4.7 Dođe žena Samarjanka da zahvati vode; reče joj Isus; daj mi da pijem.4.8 (Jer učenici Njegovi behu otišli u grad da kupe jela.)4.9 Reče Mu žena Samarjanka; kako ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene, žene Samarjanke, da piješ? Jer se Jevreji ne

mešaju sa Samarjanima.4.10 Odgovori Isus i reče joj: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu.4.11 Reče Mu žena: Gospode! Ni zahvatiti nemaš čim, a studenac je dubok; odakle ćeš dakle uzeti vodu živu?4.12 Eda li si ti veći od našeg oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?4.13 Odgovori isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti;4.14 A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u

život večni.4.15 Reče Mu žena: Gospode! Daj mi te vode da ne žednim niti da dolazim ovamo na vodu.4.16 Reče joj Isus: Idi zovni muža svog, i dođi ovamo.4.17 Odgovori žena i reče Mu: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro si kazala: Nemam muža;4.18 Jer si pet muževa imala, i sad koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.4.19 Reče Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok.4.20 Oci naši moliše se Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba moliti.4.21 Reče joj Isus: Ženo! Veruj mi da ide vreme kad se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.4.22 Vi ne znate čemu se molite; a mi znamo čemu se molimo: jer je spasenje od Jevreja.4.23 Ali ide vreme, i već je nastalo, kad će se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac hoće takve bogomoljce.4.24 Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole.4.25 Reče Mu žena: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad On dođe kazaće nam sve.4.26 Reče joj Isus: Ja sam koji s tobom govorim.4.27 I tada dođoše učenici Njegovi, i čuđahu se gde govoraše sa ženom; ali nijedan ne reče: Šta hoćeš? Ili šta govoriš s njom?

4.28 A žena ostavi sudove svoje i otide u grad i reče ljudima:4.29 Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila: da nije to Hristos?4.30 Iziđoše, dakle, iz grada i pođoše k Njemu.4.31 A učenici Njegovi moljahu Ga, međutim, govoreći: Ravi! Jedi.4.32 A On im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.4.33 Tada učenici govorahu među sobom: Već ako Mu ko donese da jede?4.34 A On im reče: Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao.4.35 Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute

za žetvu.4.36 I koji žnje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduju zajedno i koji seje i koji žnje;4.37 Jer je u tom istinita beseda da je drugi koji seje a drugi koji žnje.4.38 Ja vas poslah da žnjete gde se vi ne trudiste; drugi se trudiše, a vi u posao njihov uđoste.4.39 I iz grada onog mnogi od Samarjana verovaše Ga za besedu žene koja svedočaše: Kaza mi sve što sam učinila.4.40 Kad dođoše, dakle, Samarjani k Njemu, moljahu Ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva dana.4.41 I mnogo ih više verova za Njegovu besedu.4.42 A ženi govorahu: Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je Ovaj zaista spas svetu, Hristos.

Isus se vraća u Galileju, isceljuje carevog čovekaJOVAN: 4.43 A posle dva dana iziđe odande, i otide u Galileju:4.44 Jer sam Isus svedočaše da prorok na svojoj postojbini

nema časti.4.45 A kad dođe u Galileju, primiše Ga Galilejci koji behu videli

sve što učini u Jerusalimu na praznik; jer i oni idoše na praznik.4.46 Dođe pak Isus opet u Kanu galilejsku, gde pretvori vodu u

vino. I beše neki carev čovek čiji sin bolovaše u Kapernaumu.4.47 Ovaj čuvši da Isus dođe iz Judeje u Galileju, dođe k Njemu

i moljaše Ga da siđe i da mu isceli sina; jer beše na smrti.4.48 I reče mu Isus: Ako ne vidite znaka i čudesa, ne verujete.4.49 Reče Mu carev čovek: Gospode! Siđi dok nije umrlo dete

moje.4.50 Reče mu Isus: Idi, sin je tvoj zdrav. I verova čovek reči

koju mu reče Isus, i pođe.4.51 I odmah kad on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i

javiše mu govoreći: Sin je tvoj zdrav.4.52 Tada pitaše za sahat u koji mu lakše bi; i kazaše mu:

Juče u sedmom sahatu pusti ga groznica.4.53 Tada razume otac da beše onaj sahat u koji mu reče

Isus: Sin je tvoj zdrav. I verova on i sva kuća njegova.4.54 Ovo opet drugo čudo učini Isus kad dođe iz Judeje u

Galileju.Jovan Krstitelj zatvoren

MATEJ: 14.3 Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svog.14.4 Jer mu govoraše Jovan: Ne možeš ti nje imati.14.5 I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka.

LUKA: 3.19 Iroda pak četvorovlasnika koraše Jovan za Irodijadu, ženu brata njegovog, i za sva zla što učini Irod;3.20 I svrh svega učini i to te zatvori Jovana u tamnicu.

Druga Pasha - isceljenje kraj Jezera vitezdaJOVAN: 5.1 A potom beše praznik jevrejski, i iziđe Isus u Jerusalim.5.2 U Jerusalimu, pak, kod Ovčijih vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenih tremova,5.3 U kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suvih, koji čekahu da se zaljuja voda;5.4 Jer anđeo Gospodnji silažaše u određeno vreme u banju i mućaše vodu; i koji najpre ulažaše pošto se zamuti voda,

ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu.5.5 A onde beše jedan čovek koji trideset i osam godina beše bolestan.5.6 Kad vide Isus ovog gde leži, i razume da je već odavno bolestan, reče mu: Hoćeš li da budeš zdrav?5.7 Odgovori Mu bolesni: Da, Gospode; ali nemam čoveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dođem drugi siđe pre

mene.5.8 Reče mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi.5.9 I odmah ozdravi čovek, i uzevši odar svoj hođaše. A taj dan beše subota.5.10 Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: Danas je subota i ne valja ti odra nositi.5.11 A on im odgovori: Koji me isceli on mi reče: Uzmi odar svoj i hodi.5.12 A oni ga zapitaše: Ko je taj čovek koji ti reče: Uzmi odar svoj i hodi?5.13 A isceljeni ne znaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo beše na mestu.5.14 A potom ga nađe Isus u crkvi i reče mu: Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore.5.15 A čovek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga isceli.5.16 I zato gonjahu Jevreji Isusa, i gledahu da Ga ubiju, jer činjaše to u subotu.5.17 A Isus im odgovaraše: Otac moj dosle čini, i ja činim.5.18 I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i građaše se

jednak Bogu.5.19 A Isus odgovarajući reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego šta vidi da Otac čini; jer šta

On čini ono i Sin čini onako;5.20 Jer Otac Sina ljubi, i sve Mu pokazuje što sam čini; i pokazaće Mu veća dela od ovih da se vi čudite.5.21 Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje.5.22 Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu,

5.23 Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina ne poštuje Oca koji Ga je poslao.5.24 Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je

prešao iz smrti u život.5.25 Zaista, zaista vam kažem: Ide čas i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božijeg, i čuvši oživeti.5.26 Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;5.27 I dade Mu vlast da i sud čini, jer je Sin čovečiji.5.28 Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg,5.29 I izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda.5.30 Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca

koji me je poslao.5.31 Ako ja svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije istinito.5.32 Ima drugi koji svedoči za mene; i znam da je istinito svedočanstvo što svedoči za mene.5.33 Vi poslaste k Jovanu, i posvedoči vam za istinu;

5.34 A ja ne primam svedočanstva od čoveka, nego ovo govorim da se vi spasete.5.35 On beše videlo koje goraše i svetljaše, a vi se hteste malo vremena radovati njegovom svetljenju.5.36 Ali ja imam svedočanstvo veće od Jovanova; jer poslovi koje mi dade Otac da ih svršim, ovi poslovi koje ja radim svedoče za

mene da me Otac posla.5.37 I Otac koji me posla sam svedoči za mene. Ni glas Njegov kad čuste ni lice Njegovo videste.5.38 I reči Njegove nemate u sebi da stoji; jer vi ne verujete Onome koga On posla.5.39 Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni; i ona svedoče za mene.5.40 I nećete da dođete k meni da imate život.5.41 Ja ne primam slave od ljudi.5.42 Nego vas poznajem da ljubavi Božije nemate u sebi.5.43 Ja dođoh u ime Oca svog i ne primate me; ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti.5.44 Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite?5.45 Ne mislite da ću vas tužiti Ocu; ima koji vas tuži, Mojsije, u koga se vi uzdate.5.46 Jer da ste verovali Mojsiju tako biste verovali i meni; jer on pisa za mene.5.47 A kad njegovim pismima ne verujete kako ćete verovati mojim rečima?

Odlazak iz Judeje u GalilejuMATEJ: 4.12 A kad ču Isus da

je Jovan predan, otide u Galileju.MARKO: 1.14 A pošto predadoše Jovana,

dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje o carstvu Božjem

1.15 I govoreći: Izađe vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevanđelje.

LUKA: 4.14 I vrati se Isus u sili duhovnoj u Galileju; i otide glas o Njemu po svemu onom kraju.

4.15 I On učaše po zbornicama njihovim, i svi Ga hvaljahu.

Prvo odbacivanje u NazaretuLUKA: 4.16 I dođe u Nazaret gde beše odrastao, i uđe po

običaju svom u dan subotni u zbornicu, i ustade da čita.4.17 I daše Mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe

mesto gde beše napisano:4.18 Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim

jevanđelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati; da otpustim sužnje;

4.19 I da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.4.20 I zatvorivši knjigu dade sluzi, pa sede: i svi u zbornici

gledahu na Nj.4.21 I poče im govoriti: Danas se izvrši ovo pismo u ušima

vašim.4.22 I svi Mu svedočahu, i divljahu se rečima blagodati koje

izlažahu iz usta Njegovih, i govorahu: Nije li ovo sin Josifov?4.23 I reče im: Vi ćete meni bez sumnje kazati ovu priču:

Lekaru! Izleči se sam; šta smo čuli da si činio u Kapernaumu učini i ovde na svojoj postojbini.

4.24 Reče pak: Zaista vam kažem: nikakav prorok nije mio na svojoj postojbini.

4.25 A zaista vam kažem: Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilijino kad se nebo zatvori tri godine i šest meseci i bi velika glad po svoj zemlji;

4.26 I ni k jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu sidonsku k ženi udovici.

4.27 I mnogi behu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne očisti do Neemana Sirijanina.

4.28 I svi se u zbornici napuniše gneva kad čuše ovo.4.29 I ustavši isteraše Ga napolje iz grada, i odvedoše Ga navrh

gore gde beše njihov grad sazidan da bi Ga bacili odozgo.4.30 Ali On prođe između njih, i otide.

Odlazak u KapernaumMATEJ: 4.13 I ostavivši Nazaret dođe i namesti se u Kapernaumu primorskom na međi Zavulonovoj i

Neftalimovoj.4.14 Da se zbude šta je rekao Isaija prorok govoreći:4.15 Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabožačka.4.16 Ljudi koji sede u tami, videše videlo veliko, i onima što sede na strani i u senu smrtnom, zasvetli videlo.4.17 Otada poče Isus učiti i govoriti: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.

LUKA: 4.31 I dođe u Kapernaum grad galilejski, i učaše ih u subote.

Poziv kod moraMATEJ: 4.18 I idući pokraj

mora galilejskog vide dva brata, Simona, koji se zove Petar, i Andriju brata njegovog, gde meću mreže u more, jer behu ribari.

4.19 I reče im: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.

4.20 A oni taj čas ostaviše mreže i za Njim otidoše.

4.21 I otišavši odatle vide druga dva brata, Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog, u lađi sa Zevedejem ocem njihovim gde krpe mreže svoje, i pozva ih.

4.22 A oni taj čas ostaviše lađu i oca svog i za Njim otidoše.

MARKO: 1.16 I hodeći pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.

1.17 I reče im Isus: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.

1.18 I odmah ostavivši mreže svoje pođoše za Njim.

1.19 I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u lađi krpljahu mreže;

1.20 I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u lađi s najamnicima, pođoše za Njim.

LUKA: 5.1 Jedanput pak, kad narod naleže k Njemu da slušaju reč Božiju On stajaše kod jezera genisaretskog,

5.2 I vide dve lađe gde stoje u kraju, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže:

5.3 I uđe u jednu od lađa koja beše Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sedavši učaše narod iz lađe.

5.4 A kad presta govoriti, reče Simonu: Hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite.

5.5 I odgovarajući Simon reče Mu: Učitelju! Svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po Tvojoj reči baciću mrežu.

5.6 I učinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodreše.5.7 I namagoše na društvo koje beše na drugoj lađi da dođu da im

pomognu; i dođoše, i napuniše obe lađe tako da se gotovo potope.5.8 A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreći:

Iziđi od mene, Gospode! Ja sam čovek grešan.5.9 Jer beše ušao strah u njega i u sve koji behu s njim od mnoštva

riba koje uhvatiše;5.10 A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu

drugovi Simonovi. I reče Isus Simonu: Ne boj se; odsele ćeš ljude loviti.5.11 I izvukavši obe lađe na zemlju ostaviše sve, i otidoše za Njim.

Opsednuti u sinagogiMARKO: 1.21 I dođoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši

u zbornicu učaše.1.22 I diviše se nauci Njegovoj; jer ih učaše kao Onaj koji vlast

ima, a ne kao književnici.1.23 I beše u zbornici njihovoj čovek s duhom nečistim, i povika

LUKA: 4.32 I čuđahu se nauci Njegovoj; jer Njegova beseda beše silna.

4.33 I u zbornici beše čovek u kome beše nečisti duh đavolski, i povika iza glasa

4.34 Govoreći: Prođi se, šta je tebi do nas, Isuse

1.24 Govoreći: Prođi se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.

1.25 I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i izađi iz njega.1.26 I strese ga duh nečisti, i povika iz glasa, i izađe iz njega.1.27 I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreći: Šta

je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima nečistim zapoveda, i slušaju Ga?

1.28 I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.

Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.

4.35 I zapreti mu Isus govoreći: Umukni, i iziđi iz njega. I oborivši ga đavo na sredu, iziđe iz njega, i nimalo mu ne naudi.

4.36 I u sve uđe strah, i govorahu jedan drugom govoreći: Kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima, i izlaze?

4.37 I otide glas o Njemu po svima okolnim mestima.

Isceljenje Petrove tašte

MATEJ:8.14 I došavši Isus u dom

Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese.

8.15 I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu.

8.16 A uveče dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove rečju, i sve bolesnike isceli:

8.17 Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i bolesti ponese.

MARKO: 1.29 I odmah, izašavši iz zbornice, dođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.

1.30 A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.

1.31 I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.

1.32 A kad bi pred veče, pošto sunce zađe, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.

1.33 I sav grad beše se sabrao k vratima.1.34 I isceli mnoge bolesnike od različnih

bolesti, i đavole mnoge istera, i ne dade đavolima da kazuju da Ga poznaju.

LUKA:4.38 Ustavši, pak, iz zbornice dođe u kuću

Simonovu; a taštu Simonovu beše uhvatila velika groznica, i moliše Ga za nju.

4.39 I stavši više nje zapreti groznici, i pusti je. I odmah ustade i služaše im.

4.40 A kad zahođaše sunce, svi koji imahu bolesnike od različnih bolesti, dovođahu ih k Njemu; a On na svakog od njih metaše ruke, i isceljivaše ih.

4.41 A i đavoli izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: Ti si Hristos Sin Božji. I zaprećivaše im da ne govore da znaju da je On Hristos.

Prvo putovanje po GalilejiMATEJ: 4.23 I prohođaše po svoj Galileji

Isus učeći po zbornicama njihovim, i propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.

4.24 I otide glas o Njemu po svoj Siriji i privedoše Mu sve bolesne od različnih bolesti i s različnim mukama, i besne, i mesečnjake, i uzete, i isceli ih.

4.25 I za Njim iđaše naroda mnogo iz Galileje, i iz Deset Gradova, i iz Jerusalima, i Judeje, i ispreko Jordana.

MARKO: 1.35 A ujutru, vrlo rano ustavši, izađe i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.

1.36 I za Njim potrčaše Simon i koji behu s njim.

1.37 I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.1.38 I reče im: Hajdemo u obližnja sela i

gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.

1.39 I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i đavole izgoni.

LUKA: 4.42 A kad nasta dan, iziđe i otide u pusto mesto; i narod Ga tražaše, i dođe k Njemu, i zadržavahu Ga da ne ide od njih.

4.43 A On im reče: i drugim gradovima treba mi propovediti jevanđelje o carstvu Božijem; jer sam na to poslan.

4.44 I propovedaše po zbornicama galilejskim.

Prvi gubavacMATEJ: 8.1 A kad siđe s gore,

za Njim iđaše naroda mnogo.8.2 I gle, čovek gubav dođe i

klanjaše Mu se govoreći: Gospode! Ako hoćeš, možeš me očistiti.

8.3 I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, očisti se. I odmah očisti se od gube.

8.4 I reče mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedočanstva njima.

MARKO: 1.40 I dođe k Njemu gubavac moleći Ga i na kolenima klečeći pred Njim i reče Mu: Ako hoćeš, možeš me očistiti.

1.41 A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se reče mu: Hoću, očisti se.

1.42 I tek što mu to reče, a guba ode s njega, i osta čist.

1.43 I zapretivši mu odmah istera ga,1.44 I reče mu: Gledaj da nikome ništa ne

kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za očišćenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.

1.45 A on izašavši poče mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad ući, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.

LUKA: 5.12 I kad beše Isus u jednom gradu, i gle, čovek sav u gubi: i videvši Isusa pade ničice moleći Mu se i govoreći: Gospode! Ako hoćeš možeš me očistiti.

5.13 I pruživši ruku dohvati ga se. I reče: Hoću, očisti se. I odmah guba spade s njega.

5.14 I On mu zapovedi da nikom ne kazuje: Nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za očišćenje svoje, kako je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.

5.15 Ali se glas o Njemu još većma razlažaše, i mnoštvo naroda stecaše se da Ga slušaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti.

5.16 A On odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.

Bolesnik spušten kroz krovMATEJ: 9.1 I ušavši u

lađu pređe i dođe u svoj grad.

9.2 I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu reče uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.

9.3 I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.

9.4 I videći Isus pomisli njihove reče: Zašto zlo mislite u srcima svojim?

9.5 Jer šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i hodi?

9.6 Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji

MARKO: 2.1 I uđe opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući.

2.2 I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reč.

2.3 I dođoše k Njemu s oduzetim koga su nosili četvoro.

2.4 I ne mogući približiti se k Njemu od naroda otkriše kuću gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše.

2.5 A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.

2.6 A onde seđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim:

2.7 Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?

2.8 I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim?

2.9 Šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se

LUKA: 5.17 I jedan dan učaše On, i onde seđahu fariseji i zakonici koji behu došli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima; i sila Gospodnja isceljivaše ih.

5.18 I gle, ljudi donesoše na odru čoveka koji beše uzet, i tražahu da ga unesu i metnu preda Nj;

5.19 I ne našavši kuda će ga uneti od naroda, popeše se na kuću i kroz krov spustiše ga s odrom na sredu pred Isusa.

5.20 I videvši veru njihovu reče mu: Čoveče! Opraštaju ti se gresi tvoji.

5.21 I počeše pomišljati književnici i fariseji govoreći: Ko je ovaj što huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?

5.22 A kad razume Isus pomisli njihove, odgovarajući reče im: Šta mislite u srcima svojim?

5.23 Šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi tvoji? Ili reći: Ustani i hodi?

5.24 Nego da znate da vlast ima Sin čovečiji na

opraštati grehe (tada reče uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.

9.7 I ustavši otide doma.9.8 A ljudi videći čudiše

se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.

gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?2.10 No da znate da vlast ima Sin čovečji na

zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:)2.11 Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi

doma.2.12 I usta odmah, i uzevši odar izađe pred

svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: Nikada toga videli nismo.

zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:) tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi kući svojoj.

5.25 I odmah ustade pred njima, i uze na čemu ležaše, i otide kući svojoj hvaleći Boga.

5.26 I svi se zaprepastiše, i hvaljahu Boga, i napunivši se straha govorahu: Čuda se nagledasmo danas!

Pozivanje MatejaMATEJ: 9.9 I odlazeći Isus odande

vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.

MARKO: 2.13 I izađe opet k moru; i sav narod iđaše k Njemu, i učaše ih.

2.14 I prolazeći vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim.

LUKA: 5.27 I potom iziđe, i vide carinika po imenu Levija gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom.

5.28 I ostavivši sve, ustade i pođe za Njim.

Trganje klasja subotomMATEJ: 12.1 U to vreme iđaše Isus u subotu

kroz useve: a učenici Njegovi ogladneše, i počeše trgati klasje, i jesti.

12.2 A fariseji videvši to rekoše Mu: Gle, učenici tvoji čine šta ne valja činiti u subotu.

12.3 A On reče im: Niste li čitali šta učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?

12.4 Kako uđe u kuću Božju, i hlebove postavljene pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samim sveštenicima.

12.5 Ili niste čitali u zakonu kako u subotu sveštenici u crkvi subotu pogane, pa nisu krivi?

12.6 A ja vam kažem da je ovde onaj koji je veći od crkve.

12.7 Kad biste pak znali šta je to: Milosti hoću a ne priloga, nikad ne biste osuđivali prave;

12.8 Jer je Gospodar i od subote Sin čovečiji.

MARKO: 2.23 I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i učenici Njegovi trgahu putem klasje.

2.24 I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto čine u subotu šta ne valja?

2.25 A On reče im: Niste li nikad čitali šta učini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim?

2.26 Kako uđe u Božju kuću pred Avijatarom poglavarom svešteničkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?

2.27 I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi.

2.28 Dakle je Gospodar Sin čovečji i od subote.

LUKA: 6.1 Dogodi Mu se pak u prvu subotu po drugom danu pashe da iđaše kroz useve, i učenici Njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jeđahu.

6.2 A neki od fariseja rekoše im: Zašto činite šta ne valja činiti u subotu?

6.3 I odgovarajući Isus reče im: Zar niste čitali ono što učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?

6.4 Kako uđe u kuću Božiju, i uze hlebove postavljene i izjede, i dade ih onima što behu s njim, kojih nikome ne valjaše jesti osim jedinih sveštenika.

6.5 I reče im: Sin je čovečiji Gospodar i od subote.

Čovek sa suvom rukomMATEJ: 12.9 I otišavši odande dođe u zbornicu

njihovu.12.10 I gle, čovek beše tu s rukom suvom; i

zapitaše Ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? Da bi Ga okrivili.

12.11 A On reče im: Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi?

12.12 A koliko je čovek pretežniji od ovce? Dakle valja u subotu dobro činiti.

12.13 Tada reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.

12.14 A fariseji izišavši načiniše veće o Njemu kako bi Ga pogubili. No Isus doznavši to ukloni se odande.

12.15 I za Njim idoše ljudi mnogi, i isceli ih sve.12.16 I zapreti im da Ga ne razglašuju:12.17 Da se zbude šta je kazao Isaija prorok

govoreći:12.18 Gle, sluga moj, koga sam izabrao,

ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće.

12.19 Neće se svađati ni vikati, niti će čuti ko po rasputicama glas Njegov.

12.20 Trsku stučenu neće prelomiti i sveštilo zapaljeno neće ugasiti dok pravda ne održi pobedu.

12.21 I u ime Njegovo uzdaće se narodi.

MARKO: 3.1 I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.

3.2 I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.

3.3 I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.

3.4 I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.

3.5 I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

3.6 I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.

3.7 A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za Njim i iz Judeje;

3.8 I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dođe k Njemu.

3.9 I reče učenicima svojim da bude lađa u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosađuje.

3.10 Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.

3.11 I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.

3.12 I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.

LUKA: 6.6 A dogodi se u drugu subotu da On uđe u zbornicu i učaše, i beše onde čovek kome desna ruka beše suva.

6.7 Književnici pak i fariseji gledahu za Njim neće li u subotu isceliti, da Ga okrive.

6.8 A On znaše pomisli njihove, i reče čoveku koji imaše suvu ruku: Ustani i stani na sredu. A on ustade i stade.

6.9 A Isus reče im: Da vas zapitam: Šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo? Održati dušu ili pogubiti? A oni ćutahu.

6.10 I pogledavši na sve njih reče mu: Pruži ruku svoju. A on učini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.

6.11 A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu.

Pozivanje 12-oriceMARKO: 3.13 I iziđoše na goru, i dozva koje On hteše; i dođoše Mu.3.14 I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da

propovedaju,3.15 I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone đavole:3.16 Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;3.17 I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im

imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;3.18 I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i

LUKA: 6.12 Tih, pak, dana iziđe na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj.

6.13 I kad bi dan, dozva učenike svoje, i izabra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva:

6.14 Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegovog, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija,

6.15 Mateja i Tomu, Jakova Alfejevog i Simona prozvanog Zilota,

Tadiju i Simona Kananita,3.19 I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

6.16 Judu Jakovljevog, i Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

Propoved na Maslinskoj goriMATEJ: 5.1 A kad On vide narod, pope se na goru, i sede, i pristupiše Mu učenici Njegovi.5.2 I otvorivši usta svoja učaše ih govoreći:5.3 Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;5.4 Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;5.5 Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;5.6 Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;5.7 Blago milostivima, jer će biti pomilovani;5.8 Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;5.9 Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;5.10 Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.5.11 Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući,

mene radi.5.12 Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre

vas.5.13 Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čim će se osoliti? Ona već neće biti ni zašto, osim da se

prospe napolje i da je ljudi pogaze.5.14 Vi ste videlo svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji.5.15 Niti se užiže sveća i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući.5.16 Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašeg koji je

na nebesima.5.17 Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego

da ispunim.5.18 Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla

iz zakona dok se sve ne izvrši.5.19 Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u

carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.5.20 Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša nego književnika i fariseja, nećete ući u

carstvo nebesko.5.21 Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu.5.22 A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu; a ako li ko

reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom.5.23 Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru, i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te,5.24 Ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi pre te se pomiri s bratom svojim, pa onda dođi i

prinesi dar svoj.5.25 Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a

sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stave.5.26 Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg dinara.5.27 Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube.5.28 A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom.5.29 A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan

od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.5.30 I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan

od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.5.31 Tako je kazano: Ako ko pusti ženu svoju, da joj da knjigu raspusnu.5.32 A ja vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i

koji puštenicu uzme preljubu čini.5.33 Još ste čuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni šta si se Gospodu zakleo.5.34 A ja vam kažem: ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božji;5.35 Ni zemljom, jer je podnožje nogama Njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikog cara.5.36 Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš dlake jedne bele ili crne učiniti.5.37 Dakle neka bude vaša reč: da - da; ne - ne; a šta je više od ovog, oda zla je.5.38 Čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub.5.39 A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu,

obrni mu i drugi;5.40 I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.5.41 I ako te potera ko jedan sat, idi s njime dva.5.42 Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu.5.43 Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog.5.44 A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima

koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone;5.45 Da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapovedi svom suncu, te obasjava i

zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima.5.46 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici?5.47 I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci?5.48 Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.6.1 Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate nemate od Oca svog

koji je na nebesima.6.2 Kad dakle daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po zbornicama i po

ulicama da ih hvale ljudi. Zaista vam kažem: primili su platu svoju.6.3 A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja.6.4 Tako da bude milostinja tvoja tajna; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.6.5 I kad se moliš Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama

LUKA: 6.17 I izišavši s njima stade na mestu ravnom, i gomila učenika Njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog,

6.18 Koji dođoše da Ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje mučahu duhovi nečisti; i isceljivahu se.

6.19 I sav narod tražaše da Ga se dotaknu; jer iz Njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve.

6.20 I On podignuvši oči na učenike svoje govoraše: Blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvo Božije.

6.21 Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi. Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.

6.22 Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg.

6.23 Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.

6.24 Ali teško vama bogati; jer ste već primili utehu svoju.

6.25 Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti. Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.

6.26 Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.

6.27 Ali vama kažem koji slušate: ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji na vas mrze;

6.28 Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vređaju.

6.29 Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoće da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju.

6.30 A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti.

6.31 I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako.

6.32 I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.

6.33 I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako.

6.34 I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da

stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.6.6 A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji je u

tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.6.7 A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni misle da će za mnoge reči svoje biti

uslišeni.6.8 Vi dakle ne budite kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba pre molitve vaše;6.9 Ovako dakle molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje;6.10 Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;6.11 Hleb naš potrebni daj nam danas;6.12 I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim;6.13 I ne navedi nas u napast; no izbavi nas oda zla. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava va vek.

Amin.6.14 Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.6.15 Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.6.16 A kad postite, ne budite žalosni kao licemeri; jer oni načine bleda lica svoja da ih vide ljudi

gde poste. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.6.17 A ti kad postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij,6.18 Da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno,

platiće tebi javno.6.19 Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu;6.20 Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i

ne kradu.6.21 Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.6.22 Sveća je telu oko. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti.6.23 Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je dakle videlo što je u tebi

tama, a kamoli tama?6.24 Niko ne može dva gospodara služiti: jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti; ili jednom

voleti, a za drugog ne mariti. Ne možete Bogu služiti i mamoni.6.25 Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u

šta ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i telo od odela?6.26 Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski

hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih?6.27 A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?6.28 I za odelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu.6.29 Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.6.30 A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas,

maloverni?6.31 Ne brinite se dakle govoreći: Šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odenuti?6.32 Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo.6.33 Nego ištite najpre carstva Božjeg, i pravde Njegove, i ovo će vam se sve dodati.6.34 Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svog.7.1 Ne sudite da vam se ne sudi;7.2 Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam

se meriti.7.3 A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš?7.4 Ili, kako možeš reći bratu svom: Stani da ti izvadim trun iz oka tvog; a eto brvno u oku tvom?7.5 Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.7.6 Ne dajte svetinje psima; niti mećite bisera svog pred svinje, da ga ne pogaze nogama svojim, i

vrativši se ne rastrgnu vas.7.7 Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.7.8 Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.7.9 Ili koji je među vama čovek u koga ako zaište sin njegov hleba kamen da mu da?7.10 Ili ako ribe zaište da mu da zmiju?7.11 Kad dakle vi, zli budući, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski

dati dobra onima koji Ga mole?7.12 Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima: jer je to zakon i proroci.7.13 Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim

idu.7.14 Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze.7.15 Čuvajte se od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi.7.16 Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve?7.17 Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa.7.18 Ne može drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo rodova dobrih rađati.7.19 Svako dakle drvo koje ne rađa rod dobar, seku i u oganj bacaju.7.20 I tako dakle po rodovima njihovim poznaćete ih.7.21 Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji

Oca mog koji je na nebesima.7.22 Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim

imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili?7.23 I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.7.24 Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida

kuću svoju na kamenu:7.25 I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše na kuću onu, i ne pade; jer beše

utvrđena na kamenu.7.26 A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, on će biti kao čovek lud koji sazida kuću

uzmu opet onoliko.6.35 Ali, ljubite neprijatelje

svoje, i činite dobro, i dajte u zajam ne nadajući se ničemu; i biće vam velika plata, i bićete sinovi Najvišega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima.

6.36 Budite dakle milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.

6.37 I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se.

6.38 Dajte, i daće vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete onakvom će vam se vratiti.

6.39 I kaza im priču: Može li slepac slepca voditi? Neće li oba pasti u jamu?

Nema učenika nad učitelja svog, nego i sasvim kad se izuči, biće kao i učitelj njegov.

6.40 A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u svom oku ne osećaš?

6.41 Ili kako možeš reći bratu svom: Brate! Stani da izvadim trun koji je u oku tvom, kad sam ne vidiš brvna u svom oku? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.

6.42 Jer nema drveta dobrog da rađa zao rod; niti drveta zlog da rađa dobar rod.

6.43 Jer se svako drvo po rodu svom poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se grožđe bere s kupine,

6.44 Dobar čovek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao čovek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca.

6.45 A što me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvršujete šta vam govorim?

6.46 Svaki koji ide za mnom i sluša reči moje i izvršuje ih, kazaću vam kakav je:

6.47 On je kao čovek koji gradi kuću, pa iskopa i udubi i udari temelj na kamenu; a kad dođoše vode, navali reka na onu kuću i ne može je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.

6.48 A koji sluša i ne izvršuje on je kao čovek koji načini kuću na zemlji bez temelja, na koju navali reka i odmah je obori, i raspade se kuća ona strašno.

svoju na pesku:7.27 I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše u kuću onu, i pade, i raspade se

strašno.7.28 I kad svrši Isus reči ove, divljaše se narod nauci Njegovoj.7.29 Jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.

Kapetanov slugaMATEJ: 8.5 A kad uđe u Kapernaum, pristupi k Njemu

kapetan moleći Ga8.6 I govoreći: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muči

se vrlo.8.7 A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga.8.8 I kapetan odgovori i reče: Gospode! Nisam dostojan da

pod krov moj uđeš; nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.

8.9 Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini.

8.10 A kad ču Isus, udivi se i reče onima što iđahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh.

8.11 I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:

8.12 A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

8.13 A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.

LUKA: 7.1 A kad svrši sve reči svoje pred narodom, dođe u Kapernaum.

7.2 U kapetana pak jednog beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio.

7.3 A kad ču za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleći Ga da bi došao da mu isceli slugu.

7.4 A oni došavši k Isusu moljahu Ga lepo govoreći: Dostojan je da mu to učiniš;

7.5 Jer ljubi narod naš, i načini nam zbornicu.7.6 A Isus iđaše s njima. I kad već behu blizu kuće, posla kapetan k

Njemu prijatelje govoreći Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moju strehu;

7.7 Zato i ne držah sebe dostojnog da Ti dođem, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.

7.8 Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini.

7.9 A kad to ču Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za Njim reče: Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nađoh.

7.10 I vrativši se poslani nađoše bolesnog slugu zdravog.Dva slepa, nem i opsednut

MATEJ: 9.27 A kad je Isus odlazio odande, za Njim iđahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!

9.28 A kad dođe u kuću, pristupiše k Njemu slepci, i reče im Isus: Verujete li da mogu to učiniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.

9.29 Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude.

9.30 I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna.

9.31 A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.9.32 Kad oni pak iziđu, gle, dovedoše k Njemu čoveka nemog i

besnog.9.33 I pošto izgna đavola, progovori nemi. I divljaše se narod

govoreći: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.9.34 A fariseji govorahu: Pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.

Drugo putovanje po GalilejiMATEJ: 9.35 I prohođaše Isus po svim gradovima i

selima učeći po zbornicama njihovim i propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.

LUKA: 8.1 Posle toga iđaše On po gradovima i po selima učeći i propovedajući jevanđelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.

8.2 I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam đavola iziđe,

8.3 I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.

Sin udovice iz NainaLUKA: 7.11 I potom iđaše u grad koji se zovi Nain, i s Njim iđahu

mnogi učenici Njegovi i mnoštvo naroda.7.12 Kad se približiše k vratima gradskim, i gle, iznošahu

mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica i naroda iz grada mnogo iđaše s njom.

7.13 I videvši je Gospod sažali Mu se za njom, i reče joj: Ne plači.

7.14 I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i reče: Momče! Tebi govorim, ustani.

7.15 I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.

7.16 A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći: Veliki prorok iziđe među nama, i Bog pohodi narod svoj.

7.17 I otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.Slep, nem i opsednut

MATEJ: 12.22 Tada dovedoše k Njemu besnoga koji beše nem i slep; i isceli ga da nemi i slepi stade govoriti i gledati.

12.23 I divljahu se svi ljudi govoreći: Nije li ovo Hristos, sin Davidov?

12.24 A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni đavola do pomoću Veelzevula kneza đavolskog.

12.25 A Isus znajući misli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.

12.26 I ako sotona sotonu izgoni, sam po sebi razdelio se; kako će dakle ostati carstvo njegovo?

12.27 I ako ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.

12.28 A ako li ja Duhom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko.

12.29 Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakoga? I onda će kuću njegovu opleniti.

12.30 Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa.

12.31 Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha Svetog hula neće se oprostiti ljudima.

12.32 I ako ko reče reč na Sina čovečijeg, oprostiće mu se;

MARKO: 3.20 I dođoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.

3.21 I čuvši to rod Njegov iziđoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.

3.22 A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza đavolskog izgoni đavole.

3.23 I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?

3.24 I ako se carstvo samo po sebi

LUKA: 11.14 I jednom izgna đavola koji beše nem; kad đavo iziđe progovori nemi; i diviše se ljudi.

11.15 A neki od njih rekoše: Pomoću Veelzevula kneza đavolskog izgoni đavole.

11.16 A drugi kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.

11.17 A On znajući pomisli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opusteće, i dom koji se razdeli sam po sebi, propašće.

11.18 Tako i sotona ako se razdeli sam po sebi, kako će ostati njegovo carstvo? Kao što kažete da pomoću Veelzevula izgonim đavole.

11.19 Ako li ja pomoću Veelzevula izgonim đavole, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.

11.20 A ako li ja prstom Božijim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije.

11.21 Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru;

a koji reče reč na Duha Svetog, neće mu se oprostiti ni na ovom svetu ni na onom.

12.33 Ili usadite drvo dobro, i rod njegov biće dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao biće; jer se po rodu drvo poznaje.

12.34 Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer usta govore od suviška srca.

12.35 Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zao čovek iz zle kleti iznosi zlo.

12.36 A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda.

12.37 Jer ćeš se svojim rečima opravdati, i svojim ćeš se rečima osuditi.

12.38 Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju! Mi bi radi od tebe znak videti.

12.39 A On odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka.

12.40 Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.

12.41 Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone.

12.42 Carica južna izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.

12.43 A kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nađe ga.

12.44 Onda reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; i došavši nađe prazan, pometen i ukrašen.

12.45 Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje gore čoveku onom od prvog. Tako će biti i ovome rodu zlome.

razdeli, ne može ostati carstvo ono;

3.25 I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;

3.26 I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.

3.27 Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.

3.28 Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:

3.29 A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.

3.30 Jer govorahu: U njemu je nečisti duh

11.22 A kad dođe jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli šta otme od njega.

11.23 Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa.

11.24 Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne našavši reče: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;

11.25 I došavši nađe pometen i ukrašen.11.26 Tada otide i uzme sedam drugih

duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje čoveku onom gore od prvog.

11.27 A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče Mu: Blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao!

11.28 A On reče: Blago i onima koji slušaju reč Božiju, i drže je.

11.29 A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Rod je ovaj zao; ište znak, i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka;

11.30 Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako će i Sin čovečiji biti rodu ovom.

11.31 Carica južna izići će na sud s ljudima roda ovog, i osudiće ih; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veći od Solomuna.

11.32 Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše poučenjem Joninim: a gle, ovde je veći od Jone.

Poseta Marije i Isusove braćeMATEJ: 12.46 Dok On još govoraše s

ljudima, gle, mati Njegova i braća Njegova stajahu napolju i čekahu da govore s Njime.

12.47 I neko Mu reče: Evo mati Tvoja i braća Tvoja stoje na polju, radi su da govore s Tobom.

12.48 A On odgovori i reče onome što Mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja?

12.49 I pruživši ruku svoju na učenike svoje reče: Eto mati moja i braća moja. Jer ko izvršuje volju Oca mog koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati.

MARKO: 3.31 I dođe mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.

3.32 I seđaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.

3.33 I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?

3.34 I pogledavši na narod koji seđaše reče: Evo mati moja i braća moja.

3.35 Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.

LUKA: 8.19 Dođoše pak k Njemu mati i braća Njegova, i ne mogahu od naroda da govore s Njim.

8.20 I javiše Mu govoreći: Mati Tvoja i braća Tvoja stoje napolju, hoće da Te vide.

8.21 A On odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božiju i izvršuju je.

Propoved uz moreMATEJ: 13.44 Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser,13.45 Pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

Gorušičino zrnoMATEJ: 13.31 Drugu priču kaza im govoreći:

Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj,

13.32 Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.

MARKO: 4.30 I govoraše: Kakvo ćemo kazati da je carstvo Božje? Ili u kakvoj ćemo ga priči iskazati?

4.31 Ono je kao zrno gorušičino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji;

4.32 A kad se poseje, uzraste i bude veće od sveg povrća, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske živeti.

4.33 I takvim mnogim pričama kazivaše im reč, koliko mogahu slušati.4.34 A bez priča ne govoraše im ni reči. A učenicima posebno kazivaše sve.

KukoljMATEJ: 13.24 Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je

nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom,13.25 A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja

kukolj po pšenici, pa otide.13.26 A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.13.27 Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu:

Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?

13.28 A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?

13.29 A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu.

13.30 Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u

Njemu učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.13.37 A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je

Sin čovečiji;13.38 A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj

sinovi su zla;13.39 A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je

posledak ovog veka; a žeteoci su anđeli.13.40 Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će

biti na kraju ovog veka.13.41 Poslaće Sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva

Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje.13.42 I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.13.43 Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca

svog. Ko ima uši da čuje neka čuje.

snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.13.36 Tada ostavi Isus ljude, i dođe u kuću. I pristupiše k

Sakriveno blagoMATEJ: 13.44 Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima

prodade i kupi polje ono.Sejač

MATEJ: 13.1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

13.2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

13.3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

13.4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

13.5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

13.6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

13.7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

13.8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

13.9 Ko ima uši da čuje neka čuje.13.10 I pristupivši učenici rekoše Mu:

Zašto im govoriš u pričama?13.11 A On odgovarajući reče im:

Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.

13.12 Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.

13.13 Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.

13.14 I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.

13.15 Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

13.16 A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.

13.17 Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.

13.18 Vi pak čujte priču o sejaču:13.19 Svakome koji sluša reč o carstvu

i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.

13.20 A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je,

13.21 Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.

13.22 A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.

13.23 A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.

MARKO: 4.1 I opet poče učiti kod mora, i skupiše se oko Njega ljudi mnogi tako da mora ući u lađu, i sedeti na moru; a narod sav beše na zemlji kraj mora.

4.2 I učaše ih u pričama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj:

4.3 Slušajte: evo iziđe sejač da seje.4.4 I kad sejaše, dogodi se da jedno pade ukraj

puta, i dođoše ptice i pozobaše ga.4.5 A drugo pade na kamenito mesto gde ne beše

mnogo zemlje; i odmah izniče; jer ne beše u dubinu zemlje:

4.6 A kad obasja sunce, uvenu, i budući da nemaše korena, usahnu.

4.7 I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.

4.8 I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po šezdeset i po sto.

4.9 I reče: Ko ima uši da čuje neka čuje.4.10 A kad osta sam, zapitaše Ga koji behu s Njim i

sa dvanaestoricom za ovu priču.4.11 I reče im: Vama je dano da znate tajne carstva

Božjeg, a onima napolju sve u pričama biva;4.12 Da očima gledaju i da ne vide, i ušima slušaju i

da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.

4.13 I reče im: Zar ne razumete ovu priču? A kako ćete sve priče razumeti?

4.14 Sejač reč seje.4.15 A ono su kraj puta, gde se seje reč i kad je

čuju odmah dođe sotona i otme reč posejanu u srcima njihovim.

4.16 Tako su i ono što se seje na kamenitim mestima, koji kad čuju reč odmah je prime s radošću;

4.17 Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reči radi, odmah se sablazne.

4.18 A ono su što se u trnju seje koji slušaju reč,4.19 Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i

ostale slasti uđu i zaguše reč, i bez roda ostane.4.20 A ono su što se na dobroj zemlji seje koji

slušaju reč i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto.

4.21 I govoraše im: Eda li se sveća užiže da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svećnjak metne?

4.22 Jer nema ništa tajno što neće biti javno; niti ima šta sakriveno što neće izaći na videlo.

4.23 Ako ima ko uši da čuje neka čuje.4.24 I govoraše im: Pamtite šta čujete: kakvom

merom merite onakvom će vam se meriti i dometnuće se vama koji slušate.

4.25 Jer ko ima, daće mu se; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.

4.26 I govoraše im: Tako je carstvo Božje kao čovek kad baci seme u zemlju;

4.27 I spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da ne zna on.

4.28 Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.

4.29 A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.

LUKA: 8.4 A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u priči:

8.5 Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,

8.6 A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.

8.7 I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.

8.8 A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.

8.9 A učenici Njegovi pitahu Ga govoreći: Šta znači priča ova?

8.10 A On reče: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u pričama, da gledajući ne vide, i čujući ne razumeju.

8.11 A priča ova znači: Seme je reč Božija.

8.12 A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo, i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.

8.13 A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dođe vreme kušanja otpadnu.

8.14 A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.

8.15 A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.

8.16 Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.

8.17 Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići.

8.18 Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.

KvasacMATEJ: 13.33 Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao

kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.

13.35 Da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja sveta.

13.36 Tada ostavi Isus ljude, i dođe u kuću. I pristupiše k Njemu

13.34 Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne govoraše im:

učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.

MrežaMATEJ: 13.47 Još je carstvo nebesko kao mreža koja se

baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;13.48 Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši,

izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje.13.49 Tako će biti na poletku veka: izići će anđeli i odlučiće

zle od pravednih.

13.50 I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.13.51 Reče im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.13.52 A On im reče: Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu

nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.13.53 I kad svrši Isus priče ove, otide odande.

Cena učeništvaMATEJ: 8.19 I pristupivši jedan književnik reče Mu: Učitelju! Ja

idem za Tobom kud god Ti pođeš.8.20 Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske

gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.

8.21 A drugi od učenika Njegovih reče Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog.

8.22 A Isus reče njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.

BuraMATEJ: 8.18 A kad vide Isus mnogo

naroda oko sebe, zapovedi učenicima svojim da idu na one strane.

8.23 I kad uđe u lađu, za Njim uđoše učenici Njegovi.

8.24 I gle, oluja velika postade na moru da se lađa pokri valovima; a On spavaše.

8.25 I prikučivši se učenici Njegovi probudiše Ga govoreći: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo.

8.26 I reče im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika.

8.27 A ljudi čudiše se govoreći: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more?

MARKO: 4.35 I reče im onaj dan uveče: Hajdemo na one strane.

4.36 I otpustivši narod uzeše Ga kako beše u lađi; a i druge lađe behu s Njim.

4.37 I postade velika oluja; i valovi tako zalivahu u lađu da se već napuni.

4.38 A On na krmi spavaše na uzglavlju; i probudiše Ga, i rekoše Mu: Učitelju! Zar Ti ne mariš što ginemo?

4.39 I ustavši zapreti vetru, i reče moru: Ćuti, prestani. I utoli vetar, i postade tišina velika.

4.40 I reče im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere.

4.41 I uplašiše se vrlo, i govorahu jedan drugom: Ko je Ovaj, dakle, da Ga i vetar i more slušaju?

LUKA: 8.22 I dogodi se u jedan dan On uđe s učenicima svojim u lađu, i reče im: Da pređemo na one strane jezera. I pođoše.

8.23 A kad iđahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i behu u velikoj nevolji.

8.24 I pristupivši probudiše Ga govoreći: Učitelju! Učitelju! Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i posta tišina.

8.25 A njima reče: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i čuđahu se govoreći jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga?

Opsednuti iz zemlje GergesinskeMATEJ: 8.28 A kad

dođe na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proći putem onim.

8.29 I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da mučiš nas?

8.30 A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja.

8.31 I đavoli moljahu Ga govoreći: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja.

8.32 I reče im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi.

8.33 A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne.

8.34 I gle, sav grad iziđe na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.

MARKO: 5.1 I dođoše preko mora u okolinu gadarinsku.

5.2 I kad iziđe iz lađe, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim,

5.3 Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;

5.4 Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.

5.5 I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem.

5.6 A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se.

5.7 I povikavši iz glasa reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me.

5.8 Jer mu govoraše: Izađi, duše nečisti, iz čoveka.5.9 I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu:

Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.5.10 I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.5.11 A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.5.12 I moliše Ga svi đavoli govoreći: Pošalji nas u

svinje da u njih uđemo.5.13 I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi

nečisti uđoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.

5.14 A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izađoše ljudi da vide šta je bilo.

5.15 I dođoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se.

5.16 A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.

5.17 I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.5.18 I kad uđe u lađu, moljaše Ga onaj što je bio

besan da bude s Njim.5.19 A Isus ne dade mu, već mu reče: Idi kući svojoj

k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova.

5.20 I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.

LUKA: 8.26 I dođoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.

8.27 A kad iziđe On na zemlju, srete Ga jedan čovek iz grada u kome behu đavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima.

8.28 A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reče zdravo: Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muči me.

8.29 Jer Isus zapovedi duhu nečistom da iziđe iz čoveka: jer ga mučaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga čuvaju, i iskida sveze, i teraše ga đavo po pustinji.

8.30 A Isus ga zapita govoreći: Kako ti je ime? A on reče: Legeon; jer mnogi đavoli behu ušli u nj.

8.31 I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.

8.32 A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih uđu. I dopusti im.

8.33 Tada iziđoše đavoli iz čoveka i uđoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero, i utopi se.

8.34 A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po selima.

8.35 I iziđoše ljudi da vide šta je bilo, i dođoše k Isusu, i nađoše čoveka iz koga đavoli behu izišli, a on sedi obučen i pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.

8.36 A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.

8.37 I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se behu vrlo uplašili. A On uđe u lađu i otide natrag.

8.38 Čovek, pak, iz koga iziđoše đavoli moljaše da bi s Njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći:

8.39 Vrati se kući svojoj, i kazuj šta ti učini Bog. I otide propovedajući po svemu gradu šta mu Isus učini.

Matejeva gozba

MATEJ: 9.10 I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i jeđahu s Isusom i s učenicima Njegovim.

9.11 I videvši to fariseji govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?

9.12 A Isus čuvši to reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

9.13 Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.

MARKO: 2.15 I kad seđaše Isus za trpezom u kući njegovoj, carinici i grešnici mnogi seđahu s Njim i s učenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji iđahu za Njim.

2.16 A književnici i fariseji videvši Ga gde jede s carinicima i s grešnicima govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije?

2.17 I čuvši Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.

LUKA: 5.29 I zgotovi Mu Levije kod kuće svoje veliku čast; i beše mnogo carinika i drugih koji seđahu s Njim za trpezom.

5.30 I vikahu na Njega književnici i fariseji govoreći učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jedete i pijete?

5.31 I odgovarajući Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

5.32 Ja nisam došao da dozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.

PostMATEJ: 9.14 Tada pristupiše k

Njemu učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?

9.15 A Isus reče im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego će doći vreme kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti.

9.16 Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će se zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti.

9.17 Niti se lije vino novo u mehove stare; inače mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.

MARKO: 2.18 I behu učenici Jovanovi i farisejski koji pošćahu; i dođoše i rekoše Mu: Zašto učenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji učenici ne poste?

2.19 I reče im Isus: Eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti.

2.20 Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i tada će postiti, u one dane.

2.21 I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inače će odadreti nova zakrpa od starog, i gora će rupa biti.

2.22 I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inače novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.

LUKA: 5.33 A oni Mu rekoše: Zašto učenici Jovanovi poste često i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?

5.34 A On im reče: Možete li svatove naterati da poste dok je ženik s njima?

5.35 Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti u one dane.

5.36 Kaza im pak i priču: Niko ne meće zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdreti, i staroj ne liči šta je od novog.

5.37 I niko ne lije vino novo u mehove stare; inače prodre novo vino mehove i ono se prolije, i mehovi propadnu;

5.38 Nego vino novo u mehove nove treba liti, i oboje će se sačuvati.

5.39 I niko pivši staro neće odmah novog; jer veli: Staro je bolje.

Vaskrsenje Jairove ćerkeMATEJ: 9.18 Dok

On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dođe i klanjaše Mu se govoreći: Kći moja sad umre; nego dođi i metni na nju ruku svoju, i oživeće.

9.19 I ustavši Isus za njim pođe i učenici Njegovi.

9.20 I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.

9.21 Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdraviću.

9.22 A Isus obazrevši se i videvši je reče: Ne boj se, kćeri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog časa.

9.23 I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i ljude zabunjene

9.24 Reče im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.

9.25 A kad istera ljude, uđe, i uhvati je za ruku, i usta

MARKO: 5.21 I kad pređe Isus u lađi opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.

5.22 I gle, dođe jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.

5.23 I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dođeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.

5.24 I pođe s njim; i za Njim iđaše naroda mnogo i turkahu Ga.

5.25 I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi

5.26 I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili,

5.27 Kad je čula za Isusa, dođe u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove.

5.28 Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću.

5.29 I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.

5.30 I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?

5.31 I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?

5.32 I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.5.33 A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se

dogodi, dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.5.34 A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s

mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.5.35 Još On govoraše, a dođoše od starešine zborničkog

govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja?5.36 A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne

boj se, samo veruj.5.37 I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i

Jovana brata Jakovljevog.5.38 I dođe u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i

plač i jauk veliki.5.39 I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka

nije umrla, nego spava.5.40 I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca

devojčinog i mater i koji behu s Njim, i uđe gde ležaše devojka.

5.41 I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje

LUKA: 8.40 A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi očekivahu.

8.41 I gle, dođe čovek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da uđe u kuću njegovu;

8.42 Jer u njega beše jedinica kći od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad iđaše Isus, turkaše Ga narod.

8.43 I beše jedna bolesna žena od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izlečiti,

8.44 I pristupivši sastrag dotače se skuta od haljine Njegove, i odmah stade tečenje krvi njene.

8.45 I reče Isus: Ko je to što se dotače mene? A kad se svi odgovarahu, reče Petar i koji behu s njim: Učitelju! Narod Te opkolio i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotače mene?

8.46 A Isus reče: Neko se dotače mene; jer ja osetih silu koja iziđe iz mene.

8.47 A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhćući, i pade pred Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotače i kako odmah ozdravi.

8.48 A On joj reče: Ne boj se, kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.

8.49 Dok On još govoraše, dođe neko od kuće starešine zborničkog govoreći mu: Umre kći tvoja, ne trudi učitelja.

8.50 A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i oživeće.

8.51 A kad dođe u kuću, ne dade nijednome ući osim Petra i Jovana i Jakova, i devojčinog oca i matere.

8.52 A svi plakahu i jaukahu za njom; a On reče: Ne plačite, nije umrla nego spava.

8.53 I podsmevahu Mu se znajući da je umrla.

8.54 A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreći: Devojko! Ustani!

devojka.9.26 I otide glas

ovaj po svoj zemlji onoj.

znači: Devojko, tebi govorim, ustani.5.42 I odmah usta devojka i hođaše; a beše od dvanaest

godina. I začudiše se čudom velikim.5.43 I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče:

Podajte joj nek jede.

8.55 I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede.

8.56 I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju šta je bilo.

Učenici Jovana KrstiteljaMATEJ: 11.2 A Jovan čuvši u tamnici dela

Hristova posla dvojicu učenika svojih,11.3 I reče Mu: Jesi li ti Onaj što će doći, ili

drugog da čekamo?11.4 A Isus odgovarajući reče im: Idite i kažite

Jovanu šta čujete i vidite:11.5 Slepi progledaju i hromi hode, gubavi

čiste se i gluvi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima propoveda se jevanđelje.

11.6 I blago onome koji se ne sablazni o mene.

LUKA: 7.18 I javiše Jovanu učenici njegovi za sve ovo.7.19 I dozvavši Jovan dva od učenika svojih posla ih k Isusu govoreći: Jesi li ti

Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?7.20 Došavši pak ljudi k Njemu rekoše: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreći:

Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?7.21 A u taj čas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima

slepima darova vid.7.22 I odgovarajući Isus reče im: Idite i kažite Jovanu šta videste i čuste: slepi

progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima propoveda se jevanđelje.

7.23 I blago onome koji se ne sablazni o mene.Isus o Jovanu Krstitelju

MATEJ: 11.7 A kad ovi otidoše, poče Isus ljudima govoriti o Jovanu: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?

11.8 Ili šta ste izišli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima.

11.9 Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka.11.10 Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto, ja šaljem anđela svog pred licem

Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.11.11 Zaista vam kažem: Ni jedan između rođenih od žena nije izišao veći od

Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskom veći je od njega.11.12 A od vremena Jovana Krstitelja do sad carstvo nebesko na silu se uzima, i

siledžije dobijaju ga.11.13 Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana.11.14 I ako hoćete verovati, on je Ilija što će doći.11.15 Koji ima uši da čuje neka čuje.11.16 Ali kakav ću kazati da je ovaj rod? On je kao deca koja sede po ulicama i

viču svojim drugovima,11.17 I govore: Svirasmo vam, i ne igraste; žalismo vam se, i ne jaukaste.11.18 Jer Jovan dođe, koji ni jede ni pije, a oni kažu: Đavo je u njemu.11.19 Dođe Sin čovečiji, koji i jede i pije, a oni kažu: Gle čoveka izjelice i pijanice,

druga carinicima i grešnicima. I opravdaše premudrost deca njena.11.20 Tada poče Isus vikati na gradove u kojima su se dogodila najveća čudesa

Njegova, pa se nisu pokajali:11.21 Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila

čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali.11.22 Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakše će biti u dan strašnog suda nego vama.11.23 I ti Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti: jer da

su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana.11.24 Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan strašnog suda nego

tebi.11.25 U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje,

što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima.11.26 Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.11.27 Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna

do Sin i ako kome Sin hoće kazati.11.28 Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.11.29 Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran

u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim.11.30 Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.

LUKA: 7.24 A kad otidoše učenici Jovanovi, poče narodu govoriti za Jovana: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?

7.25 Šta ste, dakle, izašli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima.

7.26 Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka;

7.27 Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.

7.28 Jer vam kažem: Nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega.

7.29 I svi ljudi koji slušahu i carinici opravdaše Boga, i krstiše se krštenjem Jovanovim;

7.30 A fariseji i književnici odbaciše savet Božji za njih, I ne hteše da ih on krsti.

7.31 A Gospod reče: Kakvi ću kazati da su ljudi ovog roda? I kakvi su?

7.32 Oni su kao deca koja sede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: Svirasmo vam, i ne igraste, žalismo vam se, i ne plakaste.

7.33 Jer dođe Jovan krstitelj koji ni jede hleba ni pije vina, a vi kažete: Đavo je u njemu;

7.34 Dođe Sin čovečiji koji i jede i pije, a vi kažete: Gle čoveka izjelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima.

7.35 I opravdaše premudrost sva deca njena.

Misija učenikaMATEJ: 9.36 A gledajući ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.9.37 Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.9.38 Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.10.1 I dozvavši svojih dvanaest učenika dade im vlast nad duhovima nečistim da ih izgone, i da

isceljuju od svake bolesti i svake nemoći.10.2 A dvanaest apostola imena su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrija brat njegov; Jakov

Zevedejev, i Jovan brat njegov;10.3 Filip i Vartolomije; Toma, i Matej carinik; Jakov Alfejev, i Levije prozvani Tadija;10.4 Simon Kananit, i Juda Iskariotski, koji Ga i predade.10.5 Ovih dvanaest posla Isus i zapovedi im govoreći: Na put neznabožaca ne idite, i u grad

samarjanski ne ulazite.10.6 Nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.10.7 A hodeći propovedajte i kazujte da se približilo carstvo nebesko.10.8 Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; za badava ste dobili, za badava

i dajite.10.9 Ne nosite zlata ni srebra ni bronze u pojasima svojim,10.10 Ni torbe na put, ni dve haljine ni obuće ni štapa; jer je poslenik dostojan svog jela.

MARKO: 6.7 I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim.

6.8 I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u

LUKA: 9.1 Sazvavši, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim đavolima, i da isceljuju od bolesti.

9.2 I posla ih da propovedaju carstvo

10.11 A kad u koji grad ili selo uđete, ispitajte ko je u njemu dostojan, i onde ostanite dok ne iziđete.10.12 A ulazeći u kuću nazovite joj: Mir kući ovoj.10.13 I ako bude kuća dostojna, doći će mir vaš na nju; a ako li ne bude dostojna, mir će se vaš k

vama vratiti.10.14 A ako vas ko ne primi niti posluša reči vaših, izlazeći iz kuće ili iz grada onog, otresite prah s

nogu svojih.10.15 Zaista vam kažem: lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan strašnog suda nego li

gradu onom.10.16 Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove: budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao

golubovi.10.17 A čuvajte se od ljudi; jer će vas oni predati sudovima, i po zbornicama svojim biće vas.10.18 I pred vlastelje i careve vodiće vas mene radi za svedočanstvo njima i neznabošcima.10.19 A kad vas predadu, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u onaj čas dati

šta ćete kazati.10.20 Jer vi nećete govoriti, nego Duh Oca vašeg govoriće iz vas.10.21 A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.10.22 I svi će mrzeti na vas imena mog radi; ali koji pretrpi do kraja blago njemu.10.23 A kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Jer vam kažem zaista: nećete obići

gradova Izrailjevih dok dođe Sin čovečiji.10.24 Nema učenika nad učitelja svog ni sluge nad gospodara svog.10.25 Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov. Kad su domaćina

nazvali Veelzevulom, a kamo li domaće njegove?10.26 Ne bojte ih se dakle; jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.10.27 Šta vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i šta vam se šapće na uši, propovedajte s

krovova.10.28 I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu

i telo pogubiti u paklu.10.29 Ne prodaju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa ni jedan od njih ne može pasti na zemlju bez

oca vašeg.10.30 A vama je i kosa na glavi sva izbrojana.10.31 Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.10.32 A koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na

nebesima.10.33 A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na

nebesima.10.34 Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego

mač.10.35 Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njene i snahu od

svekrve njene:10.36 I neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi.10.37 Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma

nego mene, nije mene dostojan.10.38 I koji ne uzme krsta svog i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.10.39 Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.10.40 Koji vas prima, mene prima; a koji mene prima, prima Onog koji me je poslao.10.41 Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; a koji prima pravednika u ime

pravedničko, platu pravedničku primiće.10.42 I ako ko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam

kažem, neće mu plata propasti.11.1 I kad svrši Isus zapovesti dvanaestorici učenika svojih, otide odande dalje da uči i da

propoveda po gradovima njihovim.

pojasu;6.9 Nego

obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine.

6.10 I reče im: Gde uđete u dom onde ostanite dok ne izađete odande.

6.11 I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prah s nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.

6.12 I otišavši propovedahu da se treba kajati;

6.13 I đavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.

Božije, i da isceljuju bolesnike.

9.3 I reče im: Ništa ne uzimajte na put, ni štapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.

9.4 U koju kuću uđete onde budite i odande polazite.

9.5 I gde vas ne prime izlazeći iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedočanstvo na njih.

9.6 A kad iziđoše, iđahu po selima propovedajući jevanđelje i isceljujući svuda.

Drugo odbacivanje u NazaretuMATEJ: 13.54 I došavši na postojbinu svoju, učaše ih

po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći?

13.55 Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?

13.56 I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?

13.57 I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom.

13.58 I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.

MARKO: 6.1 I izađe odande, i dođe na svoju postojbinu; i za Njim idoše učenici Njegovi.

6.2 I kad dođe subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?

6.3 Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama? I sablažnjavahu se o Njega.

6.4 A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.

6.5 I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.

6.6 I čudio se neverstvu njihovom. I iđaše po okolnim selima i učaše.Smrt Jovana Krstitelja

MATEJ: 14.1 U to vreme dođe glas do Iroda četvorovlasnika o Isusu;

14.2 I reče slugama svojim: To je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa.

14.6 A kad beše dan rođenja Irodovog, igra kći Irodijadina pred njima i ugodi Irodu.

MARKO: 6.14 I začu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reče: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato čini čudesa.

6.15 Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.

6.16 A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.6.17 Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu

Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.6.18 Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.6.19 A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.

LUKA: 9.7 A kad ču Irod četvorovlasnik šta On čini, ne mogaše se načuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz

14.7 Zato i s kletvom obeća joj dati šta god zaište.

14.8 A ona naučena od matere svoje: Daj mi, reče, ovde na krugu glavu Jovana krstitelja.

14.9 I zabrinu se car; ali kletve radi i onih koji se gošćahu s njim, zapovedi joj dati.

14.10 I posla te posekoše Jovana u tamnici.

14.11 I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše devojci, i odnese je materi svojoj.

14.12 I došavši učenici njegovi, uzeše telo njegovo i ukopaše ga; i dođoše Isusu te javiše.

6.20 Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše.

6.21 I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rođenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.

6.22 I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reče car devojci: Išti u mene šta god hoćeš, i daću ti.

6.23 I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daću ti, da bi bilo i do pola carstva mog.

6.24 A ona izašavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana krstitelja.

6.25 I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreći: Hoću da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.

6.26 I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreći.6.27 I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.6.28 A on otišavši poseče ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i

dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.6.29 I čuvši učenici njegovi dođoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.

mrtvih,9.8 A jedni

da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.

9.9 I reče Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva čudesa slušam? I željaše Ga videti.

Treća Pasha - hrana za 5000 ljudiMATEJ: 14.13 I čuvši

Isus, otide odande u lađi u pusto mesto nasamo. A kad to čuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova.

14.14 I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove.

14.15 A pred veče pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a dockan je već; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.

14.16 A Isus reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu.

14.17 A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.

14.18 A On reče: Donesite mi ih ovamo.

14.19 I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu.

14.20 I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih.

14.21 A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.

MARKO: 6.30 I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše.

6.31 I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.

6.32 I odoše na lađi u pusto mesto sami.

6.33 I videše ih ljudi kad iđahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.

6.34 I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo.

6.35 I kad bi već pred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a već je kasno;

6.36 Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.

6.37 A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?

6.38 A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.

6.39 I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.

6.40 I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.

6.41 I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.

6.42 I jedoše svi, i nasitiše se.6.43 I nakupiše komada dvanaest

kotarica punih i od riba.6.44 A beše onih što su jeli hlebove

oko pet hiljada ljudi.

LUKA: 9.10 I vrativši se apostoli kazaše Mu šta su počinili. I uzevši ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvaše Vitsaida.

9.11 A narod razumevši pođe za Njim, i primivši ih govoraše im o carstvu Božijem i isceljivaše koji trebahu isceljivanja.

9.12 A dan stade naginjati. Tada pristupiše dvanaestorica i rekoše Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nađu jela, jer smo ovde u pustinji.

9.13 A On im reče: Podajte im vi neka jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hlebova i dve ribe; već ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?

9.14 Jer beše ljudi oko pet hiljada. Ali On reče učenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.

9.15 I učiniše tako, i posadiše ih sve.

9.16 A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da razdadu narodu.

9.17 I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada dvanaest kotarica što im preteče.

JOVAN: 6.1 Potom otide Isus preko mora galilejskog kod Tiverijade.

6.2 I za Njim iđaše mnoštvo naroda, jer viđahu čudesa Njegova koja činjaše na bolesnicima.

6.3 A Isus iziđe na goru, i onde seđaše sa učenicima svojim.

6.4 A beše blizu pasha, praznik jevrejski.

6.5 Podignuvši, dakle, Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, reče Filipu: Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu?

6.6 A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znaše šta će činiti.

6.7 Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne.

6.8 Reče Mu jedan od učenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra:

6.9 Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe; ali šta je to na toliki svet!

6.10 A Isus reče: Posadite ljude. A beše trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada.

6.11 A Isus uzevši one hlebove, i davši hvalu, dade učenicima, a učenici onima koji behu posađeni; tako i od riba koliko hteše.

6.12 I kad se nasitiše, reče učenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.

6.13 I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova ječmenih što preteče iza onih što su jeli.

6.14 A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svet.

Isus hoda po moruMATEJ: 14.22 I odmah natera Isus učenike svoje

da uđu u lađu i napred da idu na one strane dok On otpusti narod.

14.23 I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam.

14.24 A lađa beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar.

14.25 A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru.

14.26 I videvši Ga učenici po moru gde ide,

MARKO: 6.45 I odmah natera učenike svoje da uđu u lađu i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.

6.46 I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.

6.47 I uveče beše lađa nasred mora, a On sam na zemlji.

6.48 I vide ih gde se muče veslajući: jer im beše protivan vetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimoiđe.

JOVAN: 6.15 A kad razume Isus da hoće da dođu da Ga uhvate i da Ga učine carem, otide opet u goru sam.

6.16 A kad bi uveče siđoše učenici Njegovi na more,

6.17 I uđoše u lađu, i pođoše preko mora u

poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše.

14.27 A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se.

14.28 A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dođem k Tebi po vodi.

14.29 A On reče: Hodi. I izišavši iz lađe Petar iđaše po vodi da dođe k Isusu.

14.30 No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj!

14.31 I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja?

14.32 I kad uđoše u lađu, presta vetar.14.33 A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše Mu

se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji.14.34 I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku.14.35 I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše

po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike.

14.36 I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.

6.49 A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;

6.50 Jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.

6.51 I uđe k njima u lađu, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.

6.52 Jer ih ne naučiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.

6.53 I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.

6.54 I kad izađoše iz lađe, odmah Ga poznaše ljudi.

6.55 I optrčavši sav onaj kraj, počeše na odrima donositi bolesnike gde su čuli da je On.

6.56 I kud god iđaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.

Kapernaum. I već se beše smrklo, a Isus ne beše došao k njima.

6.18 A more se podizaše od velikog vetra.

6.19 Vozivši, pak, oko dvadeset i pet ili trideset potrkališta ugledaše Isusa gde ide po moru i beše došao blizu do lađe, i uplašiše se.

6.20 A On im reče: Ja sam; ne bojte se.

6.21 Onda Ga s radošću uzeše u lađu; i odmah lađa bi na zemlji u koju iđahu.

Hleb života - odstupanje nekih učenika - Petar o HristuJOVAN: 6.22 Sutradan, pak, narod koji stajaše preko mora kad vide da lađe druge ne beše onde osim one jedne što u nju uđoše

učenici Njegovi, i da ne uđe Isus s učenicima svojim u lađu nego sami učenici Njegovi otidoše,6.23 A druge lađe iz Tiverijade dođoše blizu onog mesta gde jedoše hleb kad Gospod dade hvalu,6.24 Kad vide narod da Isusa ne beše onde ni učenika Njegovih, uđoše i oni u lađe, i dođoše u Kapernaum da traže Isusa.6.25 I našavši Ga preko mora rekoše Mu: Ravi! Kad si došao ovamo?6.26 Isus im odgovori i reče: Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me što čudesa videste, nego što jedoste hleba i nasitiste se.6.27 Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za večni život, koje će vam dati Sin čovečiji, jer ovog potvrdi Otac

Bog.6.28 A oni Mu rekoše: Šta ćemo činiti da radimo dela Božija?6.29 Odgovori Isus i reče im: Ovo je delo Božije da verujete onog koga On posla.6.30 A oni Mu rekoše: Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? Šta radiš ti?6.31 Očevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: Hleb s neba dade im da jedu.6.32 Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba;6.33 Jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.6.34 Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.6.35 A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti.6.36 Nego vam kazah da me i videste i ne verujete.6.37 Sve što meni daje Otac k meni će doći; i koji dolazi k meni neću ga isterati napolje.6.38 Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.6.39 A ovo je volja Oca koji me posla da od onog što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan.6.40 A ovo je volja Onog koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.6.41 Tada vikahu Jevreji na Njega što reče: Ja sam hleb koji siđe s neba.6.42 I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako dakle on govori: Ja siđoh s neba?6.43 Onda Isus odgovori i reče im: Ne vičite među sobom.6.44 Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.6.45 U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od Oca i nauči, doći će k meni.6.46 Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od Boga: On vide Oca.6.47 Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život večni.6.48 Ja sam Hleb života.6.49 Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.6.50 Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre.6.51 Ja sam hleb živi koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život

sveta.6.52 A Jevreji se prepirahu među sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo?6.53 A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina čovečijeg i ne pijete krv Njegovu, nećete imati života u sebi.6.54 Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan:6.55 Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piće.6.56 Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu.6.57 Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on će živeti mene radi.6.58 Ovo je hleb koji siđe s neba: ne kao što vaši očevi jedoše manu, i pomreše; koji jede hleb ovaj živeće vavek.6.59 Ovo reče u zbornici kad učaše u Kapernaumu.6.60 Tada mnogi od učenika Njegovih koji slušahu rekoše: Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?6.61 A Isus znajući u sebi da učenici Njegovi viču na to, reče im: Zar vas ovo sablažnjava?6.62 A kad vidite Sina čovečijeg da odlazi gore gde je pre bio?6.63 Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su.6.64 Ali imaju neki među vama koji ne veruju. Jer znaše Isus od početka koji su što ne veruju, i ko će Ga izdati.6.65 I reče: Zato vam rekoh da niko ne može doći k meni ako mu ne bude dano od Oca mog.6.66 Od tada mnogi od učenika Njegovih otidoše natrag, i više ne iđahu s Njim.6.67 A Isus reče dvanaestorici: Da nećete i vi otići?6.68 Tada Mu odgovori Simon Petar: Gospode! Kome ćemo ići? Ti imaš reči večnog života.6.69 I mi verovasmo i poznasmo da si Ti Hristos, Sin Boga Živoga.6.70 Isus im odgovori: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu, i jedan je od vas đavo?6.71 A govoraše za Judu Simonova Iskariota, jer Ga on htede izdati, i beše jedan od dvanaestorice.

7.1 I potom hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, jer gledahu Jevreji da Ga ubiju.Tradicija i ceremonije

MATEJ: 15.1 Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći:

15.2 Zašto učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.

15.3 A On odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za običaje svoje?

15.4 Jer Bog zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrću da umre.

15.5 A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: Prilog je čim bi ti ja mogao pomoći;

15.6 Može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje.

15.7 Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:

15.8 Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.

15.9 No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.

15.10 I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite.15.11 Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi

iz usta ono pogani čoveka.15.12 Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu:

Znaš li da fariseji čuvši tu reč sablazniše se?15.13 A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije

usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se.15.14 Ostavite ih: oni su slepe vođe slepcima; a slepac

slepca ako vodi, oba će u jamu pasti.15.15 A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču

ovu.15.16 A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?15.17 Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh

ide, i izbacuje se napolje?15.18 A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani

čoveka.15.19 Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube,

kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.15.20 I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim

rukama jesti ne pogani čoveka.

MARKO: 7.1 I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima

7.2 I videvši neke od učenika Njegovih da nečistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.

7.3 Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se onog što im je ostalo od starih;

7.4 I kad dođu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru čaše i žbanove i kotlove i klupe.

7.5 A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?

7.6 A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.

7.7 No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim.7.8 Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje

žbanova i čaša; i druga mnoga takva činite.7.9 I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate.7.10 Jer Mojsije reče: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca

ili mater smrću da umre.7.11 A vi kažete: Ako kaže čovek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog

je čim bih ti ja mogao pomoći.7.12 I tako ne date mu ništa učiniti, ocu svom ili materi svojoj,7.13 Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako

mnogo koješta činite.7.14 I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte mene svi, i razumite.7.15 Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega,

nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka.7.16 Ako ko ima uši da čuje neka čuje.7.17 I kad dođe od naroda u kuću pitahu Ga učenici Njegovi za priču.7.18 I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u

čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?7.19 Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva

jela.7.20 Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka;7.21 Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva,

ubistva,7.22 Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko,

huljenje na Boga, ponos, bezumlje.7.23 Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.

Odlazak u FenikijuMATEJ: 15.21 I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.15.22 I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva, i povika k Njemu

govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči đavo.15.23 A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu

Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama.15.24 A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim

ovcama doma Izrailjevog.15.25 A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi!15.26 A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti

psima.15.27 A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s

trpeze njihovih gospodara.15.28 Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka

ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa.

MARKO: 7.24 I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kuću htede da niko ne čuje za Nj; i ne može se sakriti.

7.25 Jer čuvši za Nj žena što u njenoj kćeri beše duh nečisti, dođe i pade k nogama Njegovim.

7.26 A žena ta beše Grkinja rodom Sirofiničanka, i moljaše Ga da istera đavola iz kćeri njene.

7.27 A Isus reče joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.

7.28 A ona odgovarajući reče Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.

7.29 I reče joj: Za tu reč idi; izađe đavo iz kćeri tvoje.7.30 I došavši kući nađe da je đavo izašao, i kći ležaše

na odru.Gluvonemi i druga čuda

MATEJ: 15.29 I otišavši Isus odande, dođe k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.

15.30 I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,

15.31 Tako da se narod divljaše, videći neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.

MARKO: 7.31 I opet izađe Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dođe na more galilejsko u krajeve desetogradske.

7.32 I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku.7.33 I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši

dohvati se jezika njegovog;7.34 I pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: Efata, to jeste: Otvori se.7.35 I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i govoraše lepo.7.36 I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše oni još više

razglašavahu.7.37 I vrlo se divljahu govoreći: Sve dobro čini; i gluve čini da čuju i neme da govore.

Hrana za 4000MATEJ: 15.32 A Isus dozvavši učenike svoje reče:

Žao mi je ovog naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.

15.33 I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u

MARKO: 8.1 U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus učenike svoje i reče im:

8.2 Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti.

8.3 I ako ih otpustim gladne kućama njihovim, oslabiće na putu; jer su

pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?15.34 I reče im Isus: Koliko hlebova imate? A oni

rekoše: Sedam, i malo ribice.15.35 I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.15.36 I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu,

prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu.15.37 I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što

preteče sedam kotarica punih.15.38 A onih što su jeli beše četiri hiljade ljudi, osim

žena i dece.15.39 I otpustivši narod uđe u lađu, i dođe u okoline

magdalske.

mnogi od njih došli izdaleka.8.4 I odgovoriše Mu učenici Njegovi: Otkuda ćemo uzeti hleba ovde u

pustinji da ih nahranimo?8.5 I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.8.6 I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam

hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade učenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu.

8.7 I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši reče da i njih razdadu.8.8 I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam

kotarica.8.9 A onih što su jeli beše oko četiri hiljade. I otpusti ih.8.10 I odmah uđe u lađu s učenicima svojim, i dođe u okoline

dalmanutske.Znak

MATEJ: 16.1 I pristupiše k Njemu fariseji i sadukeji, i kušajući Ga iskahu da im pokaže znak s neba.

16.2 A On odgovarajući reče im: Uveče govorite: Biće vedro; jer je nebo crveno.

16.3 I ujutru: Danas će biti vetar, jer je nebo crveno i mutno. Licemeri! Lice nebesko umete poznavati, a znake vremena ne možete poznati?

16.4 Rod zli i kurvarski traži znak, i znak neće mu se dati osim znaka Jone proroka. I ostavivši ih otide.

16.5 I polazeći učenici Njegovi na one strane zaboraviše uzeti hleba.

16.6 A Isus reče im: Čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.16.7 A oni mišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hleba uzeli.16.8 A Isus razumevši reče im: Šta mislite u sebi, maloverni, što

hleba niste uzeli?16.9 Zar još ne razumete niti pamtite pet hlebova na pet hiljada, i

koliko kotarica nakupiste?16.10 Ni sedam hlebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste?16.11 Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove da se čuvate

kvasca farisejskog i sadukejskog?16.12 Tada razumeše da ne reče kvasca hlebnog da se čuvaju,

nego nauke farisejske i sadukejske.

MARKO: 8.11 I izađoše fariseji, i počeše se prepirati s Njim, i kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.

8.12 I uzdahnuvši duhom svojim reče: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neće se dati rodu ovome znak.

8.13 I ostavivši ih uđe opet u lađu, i ode na one strane.8.14 I zaboraviše učenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa

sobom u lađi do jedan hleb.8.15 I zapovedaše im govoreći: Gledajte, čuvajte se

kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.8.16 I mišljahu, jedan drugom govoreći: To je što hleba

nemamo.8.17 I razumevši Isus reče im: Šta mislite što hleba

nemate? Zar još ne osećate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše?

8.18 Oči imate i ne vidite? Uši imate i ne čujete? I ne pamtite li

8.19 Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoše Mu: Dvanaest.

8.20 A sad sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam.

8.21 I reče im: Kako ne razumete?

Slepac iz VitsaideMARKO: 8.22 I dođe u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i

moljahu Ga da ga se dotakne.8.23 I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i

pljunuvši mu u oči metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta.8.24 I pogledavši reče: Vidim ljude gde idu kao drva.

8.25 I potom opet metnu mu ruke na oči, i reče mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.

8.26 I posla ga kući njegovoj govoreći: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.

Odlazak u Cezareju FilipovuMATEJ: 16.13 A kad dođe Isus u okoline Ćesarije

Filipove, pitaše učenike svoje govoreći: Ko govore ljudi da je Sin čovečiji?

16.14 A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka.

16.15 Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja?16.16 A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos,

Sin Boga Živoga.16.17 I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi,

Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima.

16.18 A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.

16.19 I daću ti ključeve od carstva nebeskog: i šta svežeš na zemlji biće svezano na nebesima, i šta razrešiš na zemlji biće razrešeno na nebesima.

16.20 Tada zapreti Isus učenicima svojim da nikom ne kazuju da je On Hristos.

16.21 Otada poče Isus kazivati učenicima svojim da Njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

16.22 I uzevši Ga Petar poče Ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! Neće to biti od tebe.

16.23 A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš šta je Božje nego ljudsko.

16.24 Tada Isus reče učenicima svojim: Ako ko hoće za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme

MARKO: 8.27 I izađe Isus i učenici Njegovi u sela Ćesarije Filipove; i putem pitaše učenike svoje govoreći im: Ko govore ljudi da sam ja?

8.28 A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.

8.29 A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče Mu: Ti si Hristos.

8.30 I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.

8.31 I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati, i da će Ga okriviti starešine i glavari sveštenički i književnici, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

8.32 I govoraše o tom ne ustručavajući se. I Petar uze Ga i poče Ga odvraćati.

8.33 A On obrnuvši se i pogledavši na učenike svoje zapreti Petru govoreći: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko.

8.34 I dozvavši narod s učenicima svojim reče im: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.

8.35 Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevanđelja onaj će je sačuvati.

8.36 Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?

8.37 Ili kakav će otkup dati čovek za

LUKA: 9.18 I kad se jedanput moljaše Bogu nasamo, s Njim behu učenici, i zapita ih govoreći: Ko govore ljudi da sam ja?

9.19 A oni odgovarajući rekoše: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.

9.20 A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče: Hristos Božji.

9.21 A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,

9.22 Govoreći da Sinu čovečijem treba mnogo postradati, i da će Ga starešine i glavari sveštenički i književnici okriviti, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

9.23 A svima govoraše: Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.

9.24 Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj će je sačuvati.

9.25 Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?

9.26 Jer ko se postidi mene i

krst svoj i ide za mnom.16.25 Jer ko hoće svoju dušu da sačuva, izgubiće

je; a ako ko izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.16.26 Jer kakva je korist čoveku ako sav svet

dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?

16.27 Jer će doći Sin čovečiji u slavi Oca svog s anđelima svojim, i tada će se vratiti svakome po delima njegovim.

16.28 Zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina čovečijeg gde ide u carstvu svom.

dušu svoju?8.38 Jer ko se postidi mene i mojih reči

u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin će se čovečji postideti njega kad dođe u slavi Oca svog s anđelima svetima.

9.1 I reče im: Zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide carstvo Božje da dođe u sili.

mojih reči, njega će se Sin čovečiji postideti kad dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela.

9.27 A zaista vam kažem: imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide carstva Božijeg.

Tajno putovanje po GalilejiMATEJ: 17.22 A kad su

hodili po Galileji, reče im Isus: Predaće se Sin čovečiji u ruke ljudske;

17.23 I ubiće Ga, i treći dan ustaće. I neveseli behu vrlo.

MARKO: 9.30 I izašavši odande iđahu kroz Galileju; i ne hteše da ko dozna.

9.31 Jer učaše učenike svoje, i govoraše im da će se Sin čovečji predati u ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan.

9.32 A oni ne razumevahu reč, i ne smehu da Ga zapitaju.

LUKA: 9.43 I svi se divljahu veličini Božijoj. A kad se svi čuđahu svemu što činjaše Isus, reče učenicima svojim:

9.44 Metnite vi u uši svoje ove reči: jer Sin čovečiji treba da se preda u ruke čovečije.

9.45 A oni ne razumeše reči ove; jer beše sakrivena od njih da je ne mogoše razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu reč.

Poniznost - pomirenje - oproštenjeMATEJ: 18.1 U taj čas pristupiše k Isusu učenici govoreći: Ko je dakle

najveći u carstvu nebeskom?18.2 I dozva Isus dete, i postavi ga među njih,18.3 I reče im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca,

nećete ući u carstvo nebesko.18.4 Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom.18.5 I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.18.6 A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo

da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.18.7 Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dođu sablazni; ali teško

onom čoveku kroz koga dolazi sablazan.18.8 Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe:

bolje ti je ući u život hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj večni.

18.9 I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život ući, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.

18.10 Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.

18.11 Jer Sin čovečiji dođe da iznađe i spase izgubljeno.18.12 Šta vam se čini? Kad ima jedan čovek sto ovaca pa zađe jedna od

njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da traži onu što je zašla?18.13 I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da se njoj više raduje

nego onima devedeset i devet što nisu zašle.18.14 Tako nije volja Oca vašeg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.18.15 Ako li ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim samim;

ako te posluša, dobio si brata svog.18.16 Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednog ili dvojicu da sve reči

ostanu na ustima dva ili tri svedoka.18.17 Ako li njih ne posluša, kaži crkvi; a ako li ne posluša ni crkve, da ti

bude kao neznabožac i carinik.18.18 Jer vam kažem zaista: šta god svežete na zemlji biće svezano na

nebu, i šta god razrešite na zemlji biće razrešeno na nebu.18.19 Još vam kažem zaista: ako se dva od vas slože na zemlji u čemu mu

drago, zašto se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima.18.20 Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja među njima.18.21 Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi

sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?18.22 Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta

sedamdeset.18.23 Zato je carstvo nebesko kao čovek car koji namisli da se proračuna sa

svojim slugama.18.24 I kad se poče računati, dovedoše mu jednog dužnika od deset hiljada

talanata.18.25 I budući da nemaše čim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga

prodadu, i ženu njegovu i decu, i sve što ima; i da mu se plati.18.26 No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: Gospodaru! Pričekaj me,

i sve ću ti platiti.18.27 A gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.18.28 A kad iziđe sluga taj, nađe jednog od svojih drugara koji mu je dužan

sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreći: Daj mi šta si dužan.18.29 Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći: Pričekaj

me, i sve ću ti platiti.18.30 A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.

MARKO: 9.33 I dođe u Kapernaum, i kad beše u kući zapita ih: Šta se prepiraste putem među sobom?

9.34 A oni ćutahu; jer se putem prepiraše među sobom ko je najveći.

9.35 I sedavši dozva dvanaestoricu i reče im: Koji hoće da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.

9.36 I uzevši dete metnu ga među njih i zagrlivši ga reče im:

9.37 Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao.

9.38 Odgovori Mu Jovan govoreći: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni đavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.

9.39 A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio da može brzo zlo govoriti za mnom.

9.40 Jer ko nije protiv vas s vama je.

9.41 Jer ko vas napoji čašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, zaista vam kažem: neće mu propasti plata.

9.42 A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da obesi kamen vodenični o vrat svoj i da se baci u more.

9.43 I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke ući u pakao, u oganj večni,

9.44 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

9.45 I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hrom, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj večni,

9.46 Gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.

9.47 Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u carstvo Božje, negoli s dva oka da te bace u pakao ognjeni,

9.48 Gde crv njihov ne umire, i

LUKA: 9.46 A uđe misao u njih ko bi bio najveći među njima.

9.47 A Isus znajući pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,

9.48 I reče im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji među vama on je veliki.

9.49 A Jovan odgovarajući reče: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni đavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.

9.50 I reče mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.

18.31 Videvši pak drugari njegovi taj događaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svom sav događaj.

18.32 Tada ga dozva gospodar njegov, i reče mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio.

18.33 Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te što se smilovah?

18.34 I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne plati sav dug svoj.

18.35 Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svo jih.

oganj se ne gasi.9.49 Jer će se svaki ognjem

posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti.

9.50 Dobra je so; ali ako so bude neslana, čim će se osoliti? Imajte so u sebi, i mir imajte među sobom.

PreobraženjeMATEJ: 17.1 I posle šest dana uze Isus Petra i

Jakova i Jovana brata njegovog, i izvede ih na goru visoku same.

17.2 I preobrazi se pred njima, i zasja se lice Njegovo kao sunce a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost.

17.3 I gle, ukazaše im se Mojsije i Ilija, koji s Njim govorahu.

17.4 A Petar odgovarajući reče Isusu: Gospode! Dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri senice: Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji.

17.5 Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; Njega poslušajte.

17.6 I čuvši učenici padoše ničice, i uplašiše se vrlo.

17.7 I pristupivši Isus dohvati ih se, i reče: Ustanite, i ne bojte se.

17.8 A oni podignuvši oči svoje nikoga ne videše do Isusa samog.

17.9 I silazeći s gore zapovedi im Isus govoreći: Nikom ne kazujte šta ste videli dok Sin čovečiji iz mrtvih ne ustane.

17.10 I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Zašto dakle književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe?

17.11 A Isus odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre i urediti sve.

17.12 Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga; nego učiniše s njime šta hteše: tako i Sin čovečiji treba da postrada od njih.

17.13 Tada razumeše učenici da im govori za Jovana krstitelja.

MARKO: 9.2 I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana i izvede ih na visoku goru same; i preobrazi se pred njima.

9.3 I haljine Njegove postadoše sjajne i vrlo bele kao sneg, kao što ne može belilja ubeliti na zemlji.

9.4 I ukaza im se Ilija s Mojsijem gde se razgovarahu s Isusom.

9.5 I Petar odgovarajući reče Isusu: Ravi! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: Tebi jednu i Mojsiju jednu i Iliji jednu.

9.6 Jer ne znaše šta govori; jer behu vrlo uplašeni.

9.7 I postade oblak te ih zakloni; i dođe glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni; Njega poslušajte.

9.8 I ujedanput pogledavši, nikoga ne videše osim Isusa samog sa sobom.

9.9 A kad silažahu s gore zapreti im da nikom ne kazuju šta su videli, dok Sin čovečji ne ustane iz mrtvih.

9.10 I reč zadržaše u sebi pitajući jedan drugog: Šta to znači ustati iz mrtvih?

9.11 I pitahu Ga govoreći: Kako govore književnici da Ilija treba najpre da dođe?

9.12 A On odgovarajući reče im: Ilija će doći najpre, i urediti sve; ali i Sin čovečji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano.

9.13 Ali vam kažem da je i Ilija došao i učiniše s njim šta htedoše kao što je pisano za njega.

LUKA: 9.28 A kad prođe osam dana posle onih reči, uze Petra i Jovana i Jakova i iziđe na goru da se pomoli Bogu.

9.29 I kad se moljaše postade lice Njegovo drugačije, i odelo Njegovo belo i sjajno.

9.30 I gle, dva čoveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.

9.31 Pokazaše se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svršiti u Jerusalimu.

9.32 A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudivši se videše slavu Njegovu i dva čoveka koji s Njim stajahu.

9.33 I kad se odvojiše od Njega reče Petar Isusu: Učitelju! Dobro nam je ovde biti; i da načinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajući šta govoraše.

9.34 A dok On to govoraše dođe oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad zađoše u oblak.

9.35 I ču se glas iz oblaka govoreći: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslušajte.

9.36 I kad se čujaše glas nađe se Isus sam. I oni ućutaše, i nikom ne javiše ništa u one dane od onog šta videše.

Opsednuti dečakMATEJ: 17.14 I kad dođoše k

narodu, pristupi k Njemu čovek klanjajući Mu se,

17.15 I govoreći: Gospode! Pomiluj sina mog; jer o meni besni i muči se vrlo; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu.

17.16 I dovedoh ga učenicima Tvojim, i ne mogoše ga isceliti.

17.17 A Isus odgovarajući reče: O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpeti? Dovedite mi ga amo.

17.18 I zapreti mu Isus; i đavo iziđe iz njega, i ozdravi momče od onog časa.

17.19 Tada pristupiše učenici k Isusu i nasamo rekoše Mu: Zašto ga mi ne mogasmo izgnati?

17.20 A Isus reče im: Za neverstvo vaše. Jer vam kažem zaista: ako imate vere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: Pređi odavde tamo, i preći će, i ništa neće vam biti

MARKO: 9.14 I došavši k učenicima svojim vide narod mnogi oko njih i književnike gde se prepiru s njima.

9.15 I odmah videvši Ga sav narod uplaši se i pritrčavši pozdravljahu Ga.

9.16 I upita književnike: Šta se prepirete s njima?9.17 I odgovarajući jedan od naroda reče: Učitelju! Dovedoh k Tebi

sina svog u kome je duh nemi.9.18 I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i penu baca i škrguće

zubima; i suši se. I rekoh učenicima Tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.

9.19 A On odgovarajući mu reče: O rode neverni! Dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.

9.20 I dovedoše ga k Njemu; i kad Ga vide odmah ga duh stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu.

9.21 I upita oca njegovog: Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: Iz detinjstva.

9.22 I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako šta možeš pomozi nam, smiluj se na nas.

9.23 A Isus reče mu: Ako možeš verovati: sve je moguće onome koji veruje.

9.24 I odmah povikavši otac detinji sa suzama govoraše: Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.

9.25 A Isus videći da se stiče narod, zapreti duhu nečistom govoreći mu: Duše nemi i gluvi! Ja ti zapovedam, izađi iz njega i više ne ulazi u njega.

9.26 I povikavši i izlomivši ga vrlo izađe; i učini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: Umre.

9.27 A Isus uzevši ga za ruku podiže ga: i usta.

LUKA: 9.37 A dogodi se drugi dan kad siđoše s gore srete Ga mnoštvo naroda.

9.38 I gle, čovek iz naroda povika govoreći: Učitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:

9.39 I gle, hvata ga duh, i ujedanput viče, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;

9.40 I molih učenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogoše.

9.41 I odgovarajući Isus reče: O rode neverni i pokvareni! Dokle ću biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:

9.42 A dok još iđaše k Njemu obori ga đavo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu nečistom, i isceli momče, i dade ga

nemoguće.17.21 A ovaj se rod izgoni

samo molitvom i postom.

9.28 I kad uđe u kuću, pitahu Ga učenici Njegovi nasamo: Zašto ga mi nismo mogli isterati?

9.29 I reče im: Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.

ocu njegovom.

PorezMATEJ: 17.24 A kad dođoše u Kapernaum, pristupiše k Petru oni

što kupe didrahme, i rekoše: Zar vaš učitelj neće dati didrahme?17.25 Petar reče: Hoće. I kad uđe u kuću, preteče ga Isus

govoreći: Šta misliš Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju poreze i harače, ili od svojih sinova ili od tuđih?

17.26 Reče Njemu Petar: Od tuđih. Reče mu Isus: Dakle ne plaćaju sinovi.

17.27 Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, i baci udicu, i koju prvo uhvatiš ribu, uzmi je; i kad joj otvoriš usta naći ćeš statir; uzmi ga te im podaj za me i za se.

SeniceJOVAN: 7.2 Beše pak blizu praznik jevrejski, građenje senica.7.3 Tada Mu rekoše braća Njegova: Iziđi odavde i idi u Judeju, da i učenici Tvoji vide dela koja činiš;7.4 Jer niko ne čini šta tajno, a sam traži da je poznat. Ako to činiš javi sebe svetu.7.5 Jer ni braća Njegova ne verovahu Ga.7.6 Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda gotovo.7.7 Ne može svet mrzeti na vas: a na mene mrzi, jer ja svedočim za nj da su dela njegova zla.7.8 Vi iziđite na praznik ovaj: ja još neću izići na praznik ovaj, jer se moje vreme još nije navršilo.7.9 Rekavši im ovo osta u Galileji.7.10 A kad iziđoše braća Njegova na praznik, tada i sam iziđe, ne javno nego kao tajno.7.11 A Jevreji Ga tražahu na praznik i govorahu: Gde je on?7.12 I behu za Nj mnoge raspre u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi: Nije, nego vara narod.7.13 Ali niko ne govoraše javno za Nj od straha jevrejskog.7.14 Ali odmah u polovini praznika iziđe Isus u crkvu i učaše.7.15 I divljahu se Jevreji govoreći: Kako ovaj zna knjige, a nije se učio?7.16 Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao.7.17 Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.7.18 Koji govori sam od sebe, slavu svoju traži; a ko traži slavu onog koji ga je poslao, on je istinit i u njemu nema nepravde.7.19 Ne dade li Mojsije vama zakon i niko od vas ne živi po zakonu? Zašto tražite da me ubijete?7.20 Odgovori narod i reče: Je li đavo u tebi? Ko traži da te ubije?7.21 Odgovori Isus i reče im: Jedno delo učinih i svi se divite tome.7.22 Mojsije vam dade da se obrezujete (ne kao da je od Mojsija nego od otaca); i u subotu obrezujete čoveka.7.23 Ako se čovek u subotu obrezuje da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se na mene što svega čoveka iscelih u subotu?7.24 Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite.7.25 Tada govorahu neki od Jerusalimljana: Nije li to onaj kog traže da ubiju?7.26 I gle, kako govori slobodno i ništa mu ne vele: Da ne doznaše naši knezovi da je on zaista Hristos?7.27 Ali ovog znamo otkuda je; a Hristos kad dođe, niko neće znati otkuda je.7.28 Tada Isus povika u crkvi učeći i reče: i mene poznajete i znate otkuda sam; i sam od sebe ne dođoh, nego ima Istiniti koji me

posla, kog vi ne znate.7.29 Ja Ga znam, jer sam od Njega i On me posla.7.30 Tada gledahu da Ga uhvate; i niko ne metnu na Nj ruke, jer još ne beše došao čas Njegov.7.31 A od naroda mnogi Ga verovaše, i govorahu: Kad dođe Hristos eda li će više čudesa činiti nego Ovaj što čini?7.32 Čuše fariseji od naroda takav govor za Njega, i poslaše fariseji i glavari sveštenički sluge da Ga uhvate.7.33 Tada reče Isus: Još sam malo vremena s vama, pa idem k Onome koji me posla.7.34 Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći.7.35 A Jevreji rekoše među sobom: Kuda će ovaj ići da ga mi ne nađemo? Neće li ići među rastrkane Grke, i Grke učiti?7.36 Šta znači ova reč što reče: Tražićete me i nećete me naći; i gde sam ja vi ne možete doći?7.37 A u poslednji veliki dan praznika stajaše Isus i vikaše govoreći: Ko je žedan neka dođe k meni i pije.7.38 Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode.7.39 A ovo reče za Duha kog posle primiše oni koji veruju u ime Njegovo: jer Duh Sveti još ne beše na njima, jer Isus još ne beše

proslavljen.7.40 A mnogi od naroda čuvši ove reči govorahu: Ovo je zaista prorok.7.41 Drugi govorahu: Ovo je Hristos. A jedni govorahu: Zar će Hristos iz Galileje doći?7.42 Ne kaza li pismo da će Hristos doći od semena Davidovog, i iz sela Vitlejema odakle beše David?7.43 Tako raspra postade u narodu Njega radi.7.44 A neki od njih hteše da Ga uhvate; ali niko ne metnu ruku na Nj.7.45 Dođoše pak sluge ka glavarima svešteničkim i farisejima; i oni im rekoše: Zašto ga ne dovedoste?7.46 A sluge odgovoriše: Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek.7.47 Tada im odgovoriše fariseji: Zar se i vi prevariste?7.48 Verova li ga ko od knezova ili od fariseja?7.49 Nego narod ovaj, koji ne zna zakona, proklet je.7.50 Reče im Nikodim što dolazi k Njemu noću, koji beše jedan od njih:7.51 Eda li zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini?7.52 Odgovoriše mu i rekoše: Nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi.7.53 I otidoše svaki svojoj kući.

Bludnica u hramuJOVAN: 8.1 A Isus otide na goru maslinsku.8.2 A ujutru opet dođe u crkvu, i sav narod iđaše k Njemu; i sedavši učaše ih.8.3 A književnici i fariseji dovedoše k Njemu ženu uhvaćenu u preljubi, i postavivši je na sredu8.4 Rekoše Mu: Učitelju! Ova je žena uhvaćena sad u preljubi;8.5 A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?8.6 Ovo, pak, rekoše kušajući Ga da bi Ga imali za šta okriviti. A Isus saže se dole i pisaše prstom po zemlji (ne gledajući na njih).8.7 A kad Ga jednako pitahu, ispravi se i reče im: Koji je među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.8.8 Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji.

8.9 A kad oni to čuše, i pokarani budući od svoje savesti izlažahu jedan za drugim počevši od starešina do poslednjih; i osta Isus sam i žena stojeći na sredi.

8.10 A kad se Isus ispravi, i ne videvši ni jednog do samu ženu, reče joj: Ženo! Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?8.11 A ona reče: Nijedan, Gospode! A Isus joj reče: Ni ja te ne osuđujem, idi, i odsele više ne greši.

Isusov govor o svojoj službiJOVAN: 8.12 Isus im, pak, opet reče: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo života.8.13 Tada Mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svedočiš: svedočanstvo tvoje nije istinito.8.14 Isus odgovori i reče im: Ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje: jer znam otkuda dođoh i kuda idem; a vi

ne znate otkuda dolazim i kuda idem.8.15 Vi sudite po telu, ja ne sudim nikome.8.16 I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nisam sam, nego ja i Otac koji me posla.8.17 A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito.8.18 Ja sam koji svedočim sam za sebe, i svedoči za mene Otac koji me posla.8.19 Tada Mu govorahu: Gde je otac tvoj? Isus odgovori: Ni mene znate ni Oca mog; kad biste znali mene, znali biste i Oca mog.8.20 Ove reči reče Isus kod hazne Božije kad učaše u crkvi; i niko Ga ne uhvati, jer još ne beše došao čas Njegov.8.21 A Isus im opet reče: Ja idem, i tražićete me; i pomrećete u svom grehu; kud ja idem vi ne možete doći.8.22 Tada rekoše Jevreji: Da se neće sam ubiti, što govori: Kud ja idem vi ne možete doći?8.23 I reče im: Vi ste od nižih, ja sam od viših; vi ste od ovog sveta, ja nisam od ovog sveta.8.24 Tako vam kazah da ćete pomreti u gresima svojim; jer ako ne uzverujete da sam ja, pomrećete u gresima svojim.8.25 Tada Mu govorahu: Ko si ti? I reče im Isus: Početak, kako vam i kažem.8.26 Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svetu što čuh od Njega.8.27 Ne razumeše, dakle, da im govoraše za Oca.8.28 A Isus im reče: Kad podignete Sina čovečijeg, onda ćete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me

nauči Otac moj onako govorim.8.29 I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda činim šta je Njemu ugodno.8.30 Kad ovo govoraše, mnogi Ga verovaše.8.31 Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji,8.32 I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.8.33 Odgovoriše i rekoše Mu: Mi smo seme Avraamovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govoriš da ćemo se izbaviti?8.34 Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu.8.35 A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek.8.36 Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista ćete biti izbavljeni.8.37 Znam da ste seme Avraamovo; ali gledate da me ubijete, jer moja beseda ne može u vas da stane.8.38 Ja govorim šta videh od Oca svog; i vi tako činite šta videste od oca svog.8.39 Odgovoriše i rekoše Mu: Otac je naš Avraam. Isus im reče: Kad biste vi bili deca Avraamova, činili biste dela Avraamova.8.40 A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avraam nije činio.8.41 Vi činite dela oca svog. Tada Mu rekoše: Mi nismo rođeni od kurvarstva: jednog Oca imamo, Boga.8.42 A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh sam od sebe, nego me

On posla.8.43 Zašto ne razumete govora mog? Jer ne možete reči mojih da slušate.8.44 Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu;

kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.8.45 A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.8.46 Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete?8.47 Ko je od Boga reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.8.48 Tada odgovoriše Jevreji i rekoše Mu: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je đavo u tebi.8.49 Isus odgovori: U meni đavola nema, nego poštujem Oca svog; a vi mene sramotite.8.50 A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi.8.51 Zaista, zaista vam kažem: ko održi reč moju neće videti smrti doveka.8.52 Tada Mu rekoše Jevreji: Sad videsmo da je đavo u tebi: Avraam umre i proroci, a ti govoriš: Ko održi reč moju neće okusiti

smrti doveka.8.53 Eda li si ti veći od oca našeg Avraama, koji umre? I proroci pomreše: ko se ti sam gradiš?8.54 Isus odgovori: Ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: Otac je moj koji me slavi, za kog vi govorite da je vaš Bog.8.55 I ne poznajete Ga, a ja Ga znam; i ako kažem da Ga ne znam biću laža kao vi. Nego Ga znam, i reč Njegovu držim.8.56 Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se.8.57 Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video?8.58 A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.8.59 Tada uzeše kamenje da bace na Nj; a Isus se sakri, i izađe iz crkve prošavši između njih i otide tako.

Isceljenje slepog od rođenjaJOVAN: 9.1 I prolazeći vide čoveka slepog od rođenja.9.2 I zapitaše Ga učenici Njegovi govoreći: Ravi! Ko sagreši, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slep?9.3 Isus odgovori: Ni on sagreši ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Božija na njemu.9.4 Meni valja raditi dela Onog koji me posla dok je dan: doći će noć kad niko ne može raditi.9.5 Dok sam na svetu videlo sam svetu.9.6 Rekavši ovo pljunu na zemlju i načini kao od pljuvačke, i pomaza kalom oči slepome,9.7 I reče: Idi umij se u banji siloamskoj (koje znači poslan). Otide, dakle, i umi se, i dođe gledajući.9.8 A susedi i koji ga behu videli pre da beše slep govorahu: Nije li ovo onaj što seđaše i prošaše?9.9 Jedni govorahu: On je; a drugi: Nalik je na nj. A on govoraše: Ja sam.9.10 Tada mu govorahu: Kako ti se otvoriše oči?9.11 On odgovori i reče: Čovek koji se zove Isus načini kao, i pomaza oči moje, i reče mi: Idi u banju siloamsku i umij se. A kad

otidoh i umih se, progledah.9.12 Tada mu rekoše: Gde je on? Reče: Ne znam.9.13 Tada ga povedoše k farisejima, onog što beše nekad slep.9.14 A beše subota kad načini Isus kao i otvori mu oči.9.15 Tada ga opet pitahu i fariseji kako progleda. A on im reče: Kao metnu mi na oči, i umih se i vidim.

9.16 Tada govorahu neki od fariseja: Nije ovaj čovek od Boga jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu: Kako može čovek grešan takva čudesa činiti? I posta raspra među njima.

9.17 Rekoše, dakle, opet slepcu: Šta kažeš ti za njega što ti otvori oči tvoje? A on reče: Prorok je.9.18 Tada Jevreji ne verovaše za njega da beše slep i progleda, dok ne dozvaše roditelje onog što je progledao,9.19 I zapitaše ih govoreći: Je li ovo vaš sin za koga vi govorite da se rodi slep? Kako, dakle, sad vidi?9.20 A roditelji njegovi odgovoriše im i rekoše: Znamo da je ovo sin naš i da se rodi slep,9.21 A kako sad vidi ne znamo: ili ko mu otvori oči mi ne znamo; on je veliki, pitajte njega, neka sam kaže za sebe.9.22 Ovo rekoše roditelji njegovi, jer se bojahu Jevreja; jer se Jevreji behu dogovorili da bude isključen iz zbornice ko Ga prizna za

Hrista.9.23 Zato rekoše roditelji njegovi: On je veliki, pitajte njega.9.24 Tada, po drugi put dozvaše čoveka koji je bio slep i rekoše mu: Daj Bogu slavu; mi znamo da je čovek ovaj grešan.9.25 A on odgovori i reče: Je li grešan ne znam; samo znam da ja bejah slep, a sad vidim.9.26 Tada mu opet rekoše: Šta ti učini, kako otvori oči tvoje?9.27 Odgovori im: Ja vam već kazah, i ne slušaste; šta ćete opet slušati? Već ako i vi hoćete učenici njegovi da budete?9.28 A oni ga ukoriše, i rekoše mu: Ti si učenik njegov, a mi smo učenici Mojsijevi.9.29 Mi znamo da s Mojsijem govori Bog; a ovog ne znamo otkuda je9.30 A čovek odgovori i reče im: To i jeste za čudo što vi ne znate otkud je, a On otvori oči moje.9.31 A znamo da Bog ne sluša grešnika; nego ako ko poštuje Boga i volju Njegovu tvori, onog sluša.9.32 Otkako je sveta nije čuveno da ko otvori oči rođenom slepcu.9.33 Kad On ne bi bio od Boga ne bi mogao ništa činiti.9.34 Odgovoriše i rekoše mu: Ti si se rodio sav u gresima, pa zar ti nas da učiš? I isteraše ga napolje.9.35 Isus ču da ga isteraše napolje; i našavši ga reče mu; veruješ li ti Sina Božijeg?9.36 On odgovori i reče: Ko je, Gospode, da Ga verujem?9.37 A Isus mu reče: i video si ga, i koji govori s tobom Ga je.9.38 A on reče: Verujem Gospode! I pokloni Mu se.9.39 I reče Isus: Ja dođoh na sud na ovaj svet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slepi.9.40 I čuše ovo neki od fariseja koji behu s Njim, i rekoše Mu: Eda li smo mi slepi?9.41 Reče im Isus: Kada biste bili slepi ne biste imali greha, a sad govorite da vidite, tako vaš greh ostaje.

Dobri pastirJOVAN: 10.1 Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u

tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;10.2 A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.10.3 Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje

ovce zove po imenu, i izgoni ih;10.4 I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim,

jer poznaju glas njegov.10.5 A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne

poznaju glas tuđi.10.6 Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše

što im kaza.10.7 Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja

sam vrata k ovcama.10.8 Svi koliko ih god dođe pre mene lupeži su i hajduci; ali ih

ovce ne poslušaše.10.9 Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići

će, i pašu će naći.10.10 Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i

pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje.10.11 Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za

ovce.10.12 A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi

vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;10.13 A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.10.14 Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.10.15 Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju

polažem za ovce.10.16 I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja

dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.10.17 Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet

uzmem.10.18 Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe

polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.

10.19 Tada opet posta raspra među Jevrejima za ove reči.10.20 Mnogi od njih govorahu: U njemu je đavo, i poludeo je;

šta ga slušate?10.21 Drugi govorahu: Ove reči nisu ludoga; zar može đavo

slepima oči otvarati?

Služba u Samariji i PerejiMATEJ: 19.1 I kad svrši

Isus reči ove, otide iz Galileje, i dođe u okoline judejske preko Jordana.

19.2 I za Njim idoše ljudi mnogi i isceli ih onde.

MARKO: 10.1 I ustavši odande dođe u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.

LUKA: 9.51 A kad se navršiše dani uzeća Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.

9.52 I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoše i dođoše u selo samarjansko da Mu ugotove gde će noćiti.

9.53 I ne primiše Ga; jer videše da ide u Jerusalim.9.54 A kad videše učenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! Hoćeš

li da kažemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi kao i Ilija što učini?9.55 A On okrenuvši se zapreti im i reče: Ne znate kakvog ste vi duha;9.56 Jer Sin čovečiji nije došao da pogubi duše čovečije nego da sačuva. I

otidoše u drugo selo.Ispit učeništva

LUKA: 9.57 A kad iđahu putem reče Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti pođeš.

9.58 I reče mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin čovečiji nema gde zakloniti glave.

9.59 A drugom reče: Hajde za mnom. A on reče: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.

9.60 A Isus reče mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije.

9.61 A drugi reče: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domašnjima svojim.

9.62 A Isus reče mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.

70-oricaLUKA: 10.1 A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda

htede sam doći.10.2 A reče im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.10.3 Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce među vukove.10.4 Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu.10.5 U koju god kuću uđete najpre govorite: Mir kući ovoj.

10.6 I ako dakle bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama.10.7 A u onoj kući budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću.10.8 I u koji god grad dođete i prime vas, jedite šta se donese pred vas.10.9 I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije.10.10 I u koji god grad dođete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:10.11 I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije.10.12 Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onom.10.13 Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se u vreći i u

pepelu sedeći pokajali.10.14 Ali Tiru i Sidonu biće lakše na sudu nego vama.10.15 I ti, Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti.10.16 Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onog koji je mene poslao.10.17 Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! I đavoli nam se pokoravaju u ime Tvoje.10.18 A On im reče: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja.10.19 Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi.10.20 Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.10.21 U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih,

a kazao si prostima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja.10.22 I okrenuvši se k učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i

ako Sin hoće kome kazati.10.23 I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: Blago očima koje vide šta vi vidite.10.24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.

SamarjaninLUKA: 10.25 I gle, ustade jedan zakonik i kušajući Ga reče:

Učitelju! Šta ću činiti da dobijem život večni?10.26 A On mu reče: Šta je napisano u zakonu? Kako čitaš?10.27 A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svog svim

srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.

10.28 Reče mu pak: Pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.10.29 A on htede da se opravda, pa reče Isusu: A ko je bližnji

moj?10.30 A Isus odgovarajući reče: Jedan čovek silažaše iz

Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.

10.31 A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i

videvši ga prođe.10.32 A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i

videvši ga prođe.10.33 A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i videvši

ga sažali mu se;10.34 I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši

ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.10.35 I sutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i

reče mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.10.36 Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome

što su ga bili uhvatili hajduci?10.37 A on reče: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu

reče: Idi, i ti čini tako.Marija i Marta

LUKA: 10.38 A kad iđahu putem i On uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi Ga u svoju kuću.

10.39 I u nje beše sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu Njegovu.

10.40 A Marta se beše zabunila kako će Ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! Zar Ti ne mariš što me sestra moja

ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.10.41 A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! Brineš se i

trudiš za mnogo,10.42 A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala,

koji se neće uzeti od nje.

Praznik posvećenja hramaJOVAN: 10.22 A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i

beše zima.10.23 I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom.10.24 A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ćeš mučiti

duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.10.25 Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela

koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoče za me.10.26 Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam

kazah.10.27 Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za

mnom idu.10.28 I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih

neće oteti iz ruke moje.10.29 Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne

može oteti iz ruke Oca mog.10.30 Ja i Otac jedno smo.10.31 A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.10.32 Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca

svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?

10.33 Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.

10.34 Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?

10.35 Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;

10.36 Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?

10.37 Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.10.38 Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim

verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.10.39 Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz

ruku.10.40 I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre

krštavaše; i osta onde.10.41 I mnogi dođoše k Njemu i govorahu: Jovan ne učini ni

jednog čuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše.10.42 I mnogi verovaše Ga onde.

Povratak u PerejuLUKA: 11.1 I kad se moljaše Bogu na jednom mestu pa

presta, reče Mu neki od učenika Njegovih: Gospode! Nauči nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauči svoje učenike.

11.2 A On im reče: Kad se molite Bogu govorite: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;

11.3 Hleb naš potrebni daj nam svaki dan;11.4 I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom

dužniku svom; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla.

mogu ustati da ti dam.11.8 I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je

prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaće i daće mu koliko treba.

11.9 I ja vama kažem: ištite i daće vam se: tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.

11.10 Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.

11.11 Koji je među vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mesto ribe zmiju?

11.5 I reče im: Koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoći i reče mu: Prijatelju! Daj mi tri hleba u zajam;

11.6 Jer mi dođe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti;11.7 A on iznutra odgovarajući da reče: Ne uznemiravaj me;

već su vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne

11.12 Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju?11.13 Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci

svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega?

Videlo čovekuLUKA: 11.33 Niko ne meće zapaljene sveće na sakriveno mesto,

niti pod sud, nego na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.11.34 Sveća je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će

telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je

tvoje tamno.11.35 Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama.11.36 Jer, ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda

tamnog, biće svetlo kao kad te sveća obasjava svetlošću.Obed s Farisejima

LUKA: 11.37 A kad govoraše, moljaše Ga nekakav farisej da obeduje u njega. A On ušavši sede za trpezu.

11.38 A farisej se začudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.

11.39 A Gospod reče mu: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.

11.40 Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio?

11.41 Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.

11.42 Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati.

11.43 Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.

11.44 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.

11.45 A neki od zakonika odgovarajući reče: Učitelju! Govoreći to i nas sramotiš.

11.46 A On reče: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite.

11.47 Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih očevi pobili.

11.48 Vi dakle svedočite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.

11.49 Zato i premudrost Božija reče: Poslaću im proroke i apostole, i od njih će jedne pobiti, a druge proterati;

11.50 Da se ište od roda ovog krv svih proroka koja je prolivena od postanja sveta,

11.51 Od krvi Aveljeve sve do krvi Zarijine, koji pogibe među oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaće se od roda ovog.

11.52 Teško vama zakonici što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a koji hteše da uđu, zabraniste im.

11.53 A kad im On ovo govoraše, počeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k Njemu i mnogim pitanjem zbunjivati Ga,

11.54 Vrebajući i pazeći na Njega ne bi li šta ulovili iz usta Njegovih da Ga okrive.

Kvasac FarisejaLUKA: 12.1 Kad se na njih skupiše hiljade naroda da stadoše

gaziti jedan drugog, onda poče najpre govoriti učenicima svojim: Čuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje.

12.2 Jer ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati;

12.3 Jer šta u mraku rekoste, čuće se na videlu; i šta na uho šaptaste u kletima, propovedaće se na krovovima.

12.4 Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti.

12.5 Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte.

12.6 Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od

njih nije zaboravljen pred Bogom.12.7 A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi

ste bolji od mnogo vrabaca.12.8 Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima

priznaće i Sin čovečiji njega pred anđelima Božijim;12.9 A koji se odreče mene pred ljudima njega će se odreći

pred anđelima Božijim.12.10 I svaki koji reče reč na Sina čovečijeg oprostiće mu se, a

koji huli na Svetog Duha neće mu se oprostiti.12.11 A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred

poglavare, ne brinite se kako ćete ili šta odgovoriti, ili šta ćete kazati;

12.12 Jer će vas Sveti Duh naučiti u onaj čas šta treba reći.Lakomstvo

LUKA: 12.13 Reče Mu pak neki iz naroda: Učitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.

12.14 A On mu reče: Čoveče! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?

12.15 A njima reče: Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.

12.16 Kaza im, pak, priču govoreći: U jednog bogatog čoveka rodi njiva.

12.17 I mišljaše u sebi govoreći: Šta ću činiti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.

12.18 I reče: Evo ovo ću činiti: pokvariću žitnice svoje i načiniću veće; i onde ću sabrati sva svoja žita i dobro svoje;

12.19 I kazaću duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; počivaj, jedi, pij, veseli se.

12.20 A Bog njemu reče: Bezumniče! Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio čije će biti?

12.21 Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se u Boga.

12.22 A učenicima svojim reče: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni telom u šta ćete se obući:

12.23 Duša je pretežnija od jela i telo od odela.12.24 Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju

podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?

12.25 A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?

12.26 A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?

12.27 Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.

12.28 A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!

12.29 I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se;12.30 Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna

da vama treba ovo.12.31 Nego ištite carstva Božijeg, i ovo će vam se sve dodati.12.32 Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da

carstvo.12.33 Prodajte šta imate i dajte milostinju; načinite sebi torbe

koje neće ovetšati, haznu koja se nikad neće isprazniti, na nebesima, gde se lupež ne prikučuje niti moljac jede.

12.34 Jer gde je vaše blago onde će biti i srce vaše.

Očekivanje gospodaraLUKA: 12.35 Neka budu vaša bedra zapregnuta i sveće zapaljene;12.36 I vi kao ljudi koji čekaju gospodara svog kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako dođe i kucne.12.37 Blago onim slugama koje nađe gospodar kad dođe, a oni straže. Zaista vam kažem da će se zapregnuti, i posadiće ih, i

pristupiće, te će im služiti.12.38 I ako dođe u drugu stražu, i u treću stražu dođe, i nađe ih tako, blago onim slugama.12.39 Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koji će čas doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuće svoje.

12.40 I vi, dakle, budite gotovi: jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.12.41 A Petar Mu reče: Gospode! Govoriš li nama ovu priču ili svima?12.42 A Gospod reče: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kog postavi gospodar nad čeljadi svojom da im daje hranu na obrok?12.43 Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nađe da izvršuje tako.12.44 Zaista vam kažem: nad svim svojim imanjem postaviće ga.12.45 Ako li kaže sluga u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se;12.46 Doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u čas kad ne misli, i raseći će ga, i deo njegov metnuće s nevernima.12.47 A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće vrlo bijen;12.48 A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše

najviše će iskati od njega.12.49 Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se već zapalio!12.50 Ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši!12.51 Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor.12.52 Jer će, odsele, pet u jednoj kući biti razdeljeni, ustaće tri na dva, i dva na tri.12.53 Ustaće otac na sina i sin na oca; mati na kćer i kći na mater; svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.12.54 A narodu govoraše: Kad vidite oblak gde se diže od zapada odmah kažete: Biće dažd; i biva tako.12.55 I kad vidite jug gde duva kažete: Biće vrućina; i biva.12.56 Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vreme ovo kako ne poznajete?12.57 Zašto pak i sami od sebe ne sudite pravedno?12.58 Jer kad ideš sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao da te ne pritegne sudiji, i sudija da te ne

preda sluzi, i sluga da te ne baci u tamnicu.12.59 Kažem ti: nećeš odande izići dok ne daš i poslednji dinar.

Božja pravda i milostLUKA: 13.1 U to vreme, pak, dođoše neki i kazaše za Galilejce

kojih krv pomeša Pilat sa žrtvama njihovim.13.2 I odgovarajući Isus reče im: Mislite li da su ti Galilejci bili

najgrešniji od svih Galilejaca, jer tako postradaše?13.3 Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako

izginuti.13.4 Ili onih osamnaest što na njih pade kula siloamska i pobi

ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od svih Jerusalimljana?13.5 Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako

izginuti.

13.6 Kaza im pak ovu priču: Jedan čovek imaše smokvu usađenu u svom vinogradu, i dođe da traži roda na njoj, i ne nađe.

13.7 Onda reče vinogradaru: Evo treća godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zašto zemlji da smeta?

13.8 A on odgovarajući reče mu: Gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem;

13.9 Pa da ako rodi: Ako li ne, poseći ćeš je na godinu.

Opsednuta ženaLUKA: 13.10 A kad učaše u jednoj zbornici u subotu,13.11 I gle, beše onde žena bolesna od duha osamnaest

godina, i beše zgrčena, i ne mogaše se ispraviti.13.12 A kad je vide, dozva je Isus i reče joj: Ženo! Oproštena

si od bolesti svoje.13.13 I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga.13.14 A starešina od zbornice srđaše se što je Isus isceli u

subotu, i odgovarajući reče narodu: Šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lečite, a ne u dan subotni.

13.15 A Gospod mu odgovori i reče: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svog vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji?

13.16 A ovu kćer Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni?

13.17 I kad On ovo govoraše stiđahu se svi koji Mu se protivljahu; i sav narod radovaše se za sva Njegova slavna dela.

Napredovanje carstvaLUKA: 13.18 A On im reče: Kakvo je carstvo Božije? I kako ću

kazati da je?13.19 Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovek baci u vrt

svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.

13.20 Opet reče: Kakvo ću kazati da je carstvo Božije?13.21 Ono je kao kvasac koji uzevši žena metnu u tri kopanje

brašna, dok ne uskise sve.13.22 I prolažaše po gradovima i selima učeći i putujući u

Jerusalim.13.23 Reče Mu pak neko: Gospode! Je li malo onih koji će biti

spaseni? A On im reče:13.24 Navalite da uđete na tesna vrata; jer vam kažem: Mnogi

će tražiti da uđu i neće moći:

13.25 Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste.

13.26 Tada ćete stati govoriti: Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama našim učio si.

13.27 A On će reći: Kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu činite.

13.28 Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe napolje isterane.

13.29 I doći će od istoka i zapada i severa i juga i sešće za trpezu u carstvu Božijem.

13.30 I gle, ima poslednjih koji će biti prvi, i ima prvih koji će biti poslednji.

Božji sudLUKA: 13.31 U taj dan pristupiše neki od fariseja govoreći Mu:

Iziđi i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.13.32 I reče im: Idite te kažite onoj lisici: Evo izgonim đavole i

isceljujem danas i sutra, a treći dan završiću.13.33 Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne

može poginuti izvan Jerusalima.

13.34 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao kokoš gnezdo svoje pod krila, i ne hteste!

13.35 Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta; a ja vam kažem: Nećete mene videti dok ne dođe da kažete: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje.

Obed s farisejskim knezomLUKA: 14.1 I dogodi Mu se da dođe u subotu u kuću jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.14.2 I gle, beše pred Njim nekakav čovek na kome beše debela bolest.14.3 I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Je li slobodno u subotu isceljivati?14.4 A oni oćuteše. I dohvativši ga se isceli ga i otpusti.14.5 I odgovarajući reče im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?14.6 I ne mogoše Mu odgovoriti na to.14.7 A gostima kaza priču, kad opazi kako izbirahu začelja, i reče im:14.8 Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u začelje, da ne bude među gostima ko stariji od tebe;

14.9 I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda ćeš sa stidom sesti na niže mesto.14.10 Nego kad te ko pozove, došavši sedi na poslednje mesto, da ti kaže kad dođe onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se više;

tada će tebi biti čast pred onima koji sede s tobom za trpezom.14.11 Jer svaki koji se podiže, poniziće se; a koji se ponižuje, podignuće se.14.12 A i onome što ih je pozvao reče: Kad daješ obed ili večeru, ne zovi prijatelja svojih, ni braće svoje, ni rođaka svojih, ni suseda

bogatih, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;14.13 Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;14.14 I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.14.15 A kad ču to neki od onih što seđahu s Njim za trpezom reče Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!14.16 A On mu reče: Jedan čovek zgotovi veliku večeru, i pozva mnoge;14.17 I kad bi vreme večeri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo.14.18 I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: Kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me.14.19 I drugi reče: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.14.20 I treći reče: Oženih se, i zato ne mogu doći.14.21 I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domaćin i reče sluzi svom: Idi brzo na raskršća i ulice gradske, i

dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.14.22 I reče sluga: Gospodaru, učinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima.14.23 I reče gospodar sluzi: Iziđi na puteve i među ograde, te nateraj da dođu da mi se napuni kuća.14.24 Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.

Cena učeništvaLUKA: 14.25 Iđaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se

reče im:14.26 Ako ko dođe k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i

na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik.

14.27 I ko ne nosi krsta svog i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik.

14.28 I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?

14.29 Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati

14.30 Govoreći: Ovaj čovek poče zidati, i ne može da dovrši.14.31 Ili koji car kad pođe s vojskom da se pobije s drugim

carem ne sedne najpre i ne drži veću može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada?

14.32 Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire.

14.33 Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik.

14.34 So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti?14.35 Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje.

Ko ima uši da čuje neka čuje.Izgubljena ovca

LUKA: 15.1 I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju.

15.2 I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.

15.3 A On im kaza priču ovu govoreći:15.4 Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od

njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom

dok je ne nađe?15.5 I našavši digne je na rame svoje radujući se,15.6 I došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im:

Radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu.15.7 Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog

grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

Izgubljeni dinarLUKA: 15.8 Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan

dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe?

15.9 I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se

sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni.15.10 Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za

jednog grešnika koji se kaje.

Izgubljeni sinLUKA: 15.11 I reče: Jedan čovek imaše dva sina,15.12 I reče mlađi od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što

pripada meni. I otac im podeli imanje.15.13 I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i

otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.

15.14 A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.

15.15 I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje. 15.16 I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.

15.17 A kad dođe k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!

15.18 Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,

15.19 I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.

15.20 I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.

15.21 A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.

15.22 A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.

15.23 I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

15.24 Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se. I stadoše se veseliti.

15.25 A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.

15.26 I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?15.27 A on mu reče: Brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele

ugojeno, što ga je zdravog video.15.28 A on se rasrdi i ne htede da uđe. Tada iziđe otac njegov i

moljaše ga.15.29 A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i

nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;

15.30 A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

15.31 A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.

15.32 Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nađe se.

Nepošteni pristavLUKA: 16.1 A učenicima svojim govoraše: Beše jedan čovek bogat koji imaše pristava, i toga oblagaše kod njega da mu prosipa

imanje,16.2 I dozvavši ga reče mu: Šta ovo ja čujem za tebe? Daj račun kako si kućio kuću: jer više ne možeš kućom upravljati.

16.3 A pristav od kuće reče u sebi: Šta ću činiti? Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuće: kopati ne mogu, prositi stidim se.16.4 Znam šta ću činiti da bi me primili u kuće svoje kad mi se oduzme upravljanje kuće.16.5 I dozvavši redom dužnike gospodara svog reče prvom: Koliko si dužan gospodaru mom?

16.6 A on reče: Sto oka ulja. I reče mu: Uzmi pismo svoje i sedi brzo te napiši pedeset.16.7 A potom reče drugom: A ti koliko si dužan? A on reče: Sto oka pšenice. I reče mu: Uzmi pismo svoje i napiši osamdeset.16.8 I pohvali gospodar nevernog pristava što mudro učini; jer su sinovi ovog veka mudriji od sinova videla u svom naraštaju.

16.9 I ja vama kažem: načinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u večne kuće.16.10 Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran.16.11 Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko će vam u istinom verovati?16.12 I ako u tuđem ne biste verni, ko će vam dati vaše?16.13 Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili će jednog voleti a za drugog

ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.16.14 A ovo sve slušahu i fariseji, koji behu srebroljupci, i rugahu Mu se.16.15 I reče im: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaša; jer šta je u ljudi visoko ono je mrzost pred

Bogom.16.16 Zakon i proroci su do Jovana; odsele se carstvo Božije propoveda jevanđeljem, i svaki navaljuje da uđe u njega.16.17 Lakše je, pak, nebu i zemlji proći negoli jednoj titli iz zakona propasti.16.18 Svaki koji pušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu čini; i koji se ženi puštenicom, preljubu čini.

Bogataš i LazarLUKA: 16.19 Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u

skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se.16.20 A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred

njegovim vratima gnojav,16.21 I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze

bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov.16.22 A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje

Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga.16.23 I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda

izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovom,16.24 I povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji

mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu.

16.25 A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se

mučiš.16.26 I preko svega toga postavljena je među nama i vama

velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.

16.27 Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog,

16.28 Jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.

16.29 Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.

16.30 A on reče: Ne, oče Avraame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih pokajaće se.

16.31 A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.

Oproštenje, vera, službaLUKA: 17.1 A učenicima reče: Nije moguće da ne dođu

sablazni; ali teško onome s koga dolaze;17.2 Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o

vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.

17.3 Čuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.

17.4 I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.

17.5 I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere.17.6 A Gospod reče: Kad biste imali vere koliko zrno

gorušičino, i rekli biste ovom dubu: Iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.

17.7 Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dođe iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu?

17.8 Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?

17.9 Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.

17.10 Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.

Vaskrsenje LazaraJOVAN: 11.1 Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene.11.2 (A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.)11.3 Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je.11.4 A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.11.5 A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara.11.6 A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše.11.7 A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju.11.8 Učenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem, pa opet hoćeš da ideš onamo?11.9 Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi videlo ovog sveta;11.10 A ko ide noću spotiče se, jer nema videla u njemu.11.11 Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.11.12 Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće.11.13 A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.11.14 Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.11.15 I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu.11.16 Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reče učenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.11.17 A kad dođe Isus nađe ga, a on već četiri dana u grobu.11.18 (A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.)11.19 I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim.11.20 Kad Marta dakle ču da Isus ide, izađe preda Nj, a Marija seđaše doma.11.21 Onda reče Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro.11.22 A i sad znam da šta zaišteš u Boga daće ti Bog.11.23 Isus joj reče: Brat će tvoj ustati.11.24 Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan.11.25 A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće.11.26 I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo?11.27 Reče Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dođe na svet.11.28 I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreći: Učitelj je došao, i zove te.11.29 A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu.11.30 Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde Ga srete Marta.

11.31 A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo.

11.32 A Marija kako dođe gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreći Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat.

11.33 Onda Isus kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dođoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan.11.34 I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš.11.35 Udariše suze Isusu.11.36 Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše,11.37 A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepcu učiniti da i ovaj ne umre?11.38 A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj.11.39 Isus reče: Uzmite kamen. Reče Mu Marta, sestra onog što je umro: Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je umro.11.40 Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božju?11.41 Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio.11.42 A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.11.43 I ovo rekavši zovnu iza glasa: Lazare! Iziđi napolje.11.44 I iziđe mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reče: Razrešite ga i pustite

nek ide.11.45 Onda mnogi od Judejaca koji behu došli k Mariji i videše šta učini Isus, verovaše Ga.11.46 A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta učini Isus.11.47 Onda glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta ćemo činiti? Čovek ovaj čini mnoga čudesa.11.48 Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati; pa će doći Rimljani i uzeti nam zemlju i narod.11.49 A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar sveštenički, reče im: Vi ne znate ništa;11.50 I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne.11.51 A ovo ne reče sam od sebe, nego, budući poglavar sveštenički one godine, proreče da Isusu valja umreti za narod;11.52 I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Božiju skupi ujedno.11.53 Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju.

Odlazak u JefremJOVAN: 11.53 A Isus više ne hođaše javno po Judejcima,

nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hođaše s učenicima svojim.

11.54 A beše blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dođoše u Jerusalim pre pashe da se očiste.

11.55 Tada tražahu Isusa, i stojeći u crkvi govorahu među sobom: Šta mislite vi zašto ne dolazi na praznik?

11.56 A glavari sveštenički i fariseji izdaše zapovest ako Ga ko opazi gde je, da javi da Ga uhvate.

10 gubavacaLUKA: 17.11 I kad iđaše u Jerusalim, On prolažaše između

Samarije i Galileje.17.12 I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi,

koji staše izdaleka,17.13 I podigoše glas govoreći: Isuse učitelju! Pomiluj nas.17.14 I videvši ih reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni

idući očistiše se.17.15 A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleći

Boga iza glasa,17.16 I pade ničice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše

Samarjanin.17.17 A Isus odgovarajući reče: Ne isceliše li se desetorica?

Gde su dakle devetorica?17.18 Kako se među njima koji ne nađe da se vrati da zahvali

Bogu, nego sam ovaj tuđin?17.19 I reče mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti

Kada i kako dolazi Božje carstvoLUKA: 17.20 A kad Ga upitaše fariseji: Kad će doći carstvo

Božije? Odgovarajući reče im: Carstvo Božije neće doći da se vidi;

17.21 Niti će se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.

17.22 A učenicima reče: Doći će vreme kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti.

17.23 I reći će vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite.

17.24 Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će biti i Sin čovečiji u svoj dan.

17.25 Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog.

17.26 I kako je bilo u vreme Nojevo onako će biti u dane Sina čovečijeg:

17.27 Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje uđe u kovčeg, i dođe potop i pogubi sve.

17.28 Tako kao što bi u dane Lotove: jeđahu, pijahu,

kupovahu, prodavahu, sađahu, zidahu;17.29 A u dan kad iziđe Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz

neba i pogubi sve.17.30 Tako će biti i u onaj dan kad će se javiti Sin čovečiji.17.31 U onaj dan koji se desi na krovu, a pokućstvo njegovo u

kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraća natrag.

17.32 Opominjite se žene Lotove.17.33 Koji pođe da sačuva dušu svoju, izgubiće je; a koji je

izgubi, oživeće je.17.34 Kažem vam: u onu noć biće dva na jednom odru, jedan

će se uzeti a drugi će se ostaviti;17.35 Dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se

ostaviti;17.36 Dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se

ostaviti.17.37 I odgovarajući rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im reče:

Gde je strvina onamo će se i orlovi skupiti.Nepravedni sudija

LUKA: 18.1 Kaza im pak i priču kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži,18.2 Govoreći: U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše.18.3 A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreći: Ne daj me mom suparniku.18.4 I ne htede zadugo. A najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,18.5 No budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dosađuje.18.6 Tada reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija.18.7 A kamoli Bog neće odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noć?18.8 Kažem vam da će ih odbraniti brzo. Ali Sin čovečiji kad dođe hoće li naći veru na zemlji?

Farisej i carinikLUKA: 18.9 A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza priču ovu:18.10 Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.18.11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili

kao ovaj carinik.

18.12 Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.18.13 A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni

grešnome.18.14 Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje

podignuće se.Brak i razvod

MATEJ: 19.3 I pristupiše k Njemu fariseji da Ga kušaju, i rekoše Mu: Može li čovek pustiti ženu svoju za svaku krivicu?

19.4 A On odgovarajući reče im: Niste li čitali da je Onaj koji je u početku stvorio čoveka muža i ženu stvorio ih?

19.5 I reče: Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.

19.6 Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

19.7 Rekoše Mu: Zašto dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?

19.8 Reče im: Mojsije je vama dopustio po tvrđi vašeg srca puštati svoje žene; a iz početka nije bilo tako.

19.9 Nego ja vama kažem: Ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini preljubu; i koji uzme puštenicu čini preljubu.

19.10 Rekoše Mu učenici Njegovi: Ako je tako čoveku sa ženom, nije se dobro ženiti.

19.11 A On reče im: Ne mogu svi primiti tih reči do oni kojima je dano.19.12 Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a

ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog. Ko može primiti neka primi.

MARKO: 10.2 I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu?

10.3 A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije?

10.4 A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.

10.5 I odgovarajući Isus reče im: Po tvrđi vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.

10.6 A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.

10.7 Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj,

10.8 I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.

10.9 A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.10.10 I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi.10.11 I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini

preljubu na njoj.10.12 I ako žena ostavi muža svog i pođe za drugog,

čini preljubu.

Blagosiljanje deceMATEJ: 19.13 Tada privedoše k

Njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a učenici zabranjivahu im.

19.14 A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.

19.15 I metnuvši na njih ruke otide odande.

MARKO: 10.13 I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu.

10.14 A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.

10.15 Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje iskreno, kao dete, neće ući u njega.

10.16 I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.

LUKA: 18.15 Donošahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videše učenici, zapretiše im.

18.16 A Isus dozvavši ih reče: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božije.

18.17 I kažem vam zaista: koji ne primi carstva Božijeg kao dete, neće ući u njega.

mladi Bogati knezMATEJ: 19.16 I gle, neko pristupivši reče Mu:

Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?

19.17 A On reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovesti.

19.18 Reče Mu: Koje? A Isus reče: Da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svedočiš lažno;

19.19 Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.

19.20 Reče Mu mladić: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?

19.21 Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.

19.22 A kad ču mladić reč, otide žalostan; jer beše vrlo bogat.

19.23 A Isus reče učenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko.

19.24 I još vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božije.

19.25 A kad to čuše učenici, divljahu se vrlo govoreći: Ko se dakle može spasiti?

19.26 A Isus pogledavši na njih reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.

19.27 Tada odgovori Petar i reče Mu: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo; šta će dakle biti nama?

19.28 A Isus reče im: Zaista vam kažem da ćete vi koji idete za mnom, u drugom rođenju,

MARKO: 10.17 I kad izađe na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?

10.18 A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.

10.19 Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.

10.20 A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.

10.21 A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dođi, te hajde za mnom uzevši krst.

10.22 A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.

10.23 I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko!

10.24 A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje!

10.25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje.

10.26 A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti?

10.27 A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.

10.28 A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.

10.29 A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili

LUKA: 18.18 I zapita Ga jedan knez govoreći: Učitelju blagi! Šta da učinim da nasledim život večni?

18.19 A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.

18.20 Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; poštuj oca i mater svoju.

18.21 A on reče: Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.

18.22 A kad to ču Isus reče mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i hajde za mnom.

18.23 A kad on ču to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.

18.24 A kad ga vide Isus gde postade žalostan, reče: Kako je teško ući u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!

18.25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatom ući u carstvo Božije.

18.26 A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?

18.27 A On reče: Šta je u ljudi nemoguće u Boga je moguće.

18.28 A Petar reče: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.

kad sede Sin čovečiji na prestolu slave svoje, sešćete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih.

19.29 I svaki, koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni.

19.30 Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.

braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevanđelja radi,

10.30 A da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni.

10.31 Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.

18.29 A On im reče: Zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio kuću, ili roditelje, ili braću, ili sestre, ili ženu, ili decu carstva radi Božijeg,

18.30 Koji neće primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život večni.

Radnici u vinograduMATEJ: 20.1 Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji

ujutru rano iziđe da naima poslenike u vinograd svoj.20.2 I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u

vinograd svoj.20.3 I izišavši u treći sat, vide druge gde stoje na trgu

besposleni,20.4 I njima reče: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo

daću vam.20.5 I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini

tako.20.6 I u jedanaesti sat izišavši nađe druge gde stoje

besposleni, i reče im: Što stojite ovde sav dan besposleni?20.7 Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Reče im: Idite i vi u moj

vinograd, i šta bude pravo primićete.20.8 A kad bi u veče, reče gospodar od vinograda k pristavu

svom: Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih

do prvih.20.9 I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš.20.10 A kad dođoše prvi, mišljahu da će više primiti: I primiše i oni

po groš.20.11 I primivši vikahu na gospodara.20.12 Govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednači ih s

nama koji smo se čitav dan mučili i goreli.20.13 A on odgovarajući reče jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne

činim krivo; Nisi li pogodio sa mnom po groš?20.14 Uzmi svoje pa idi; A ja hoću i ovom poslednjem da dam kao

i tebi.20.15 Ili zar ja nisam vlastan u svom činiti šta hoću? Zar je oko

tvoje zlo što sam ja dobar?20.16 Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo

zvanih, a malo izbranih.

Isus proriče svoju smrtMATEJ: 20.17 I pošavši Isus u

Jerusalim uze nasamo dvanaest učenika na putu, i reče im:

20.18 Evo idem u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan glavarima svešteničkim i književnicima; i osudiće Ga na smrt;

20.19 I predaće Ga neznabošcima da Mu se rugaju i da Ga biju i razapnu; i treći dan ustaće.

MARKO: 10.32 A kad iđahu putem u Jerusalim, Isus iđaše pred njima, a oni se čuđahu, i za Njim iđahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega:

10.33 Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima;

10.34 I narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće.

LUKA: 18.31 Uze pak dvanaestoricu i reče im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina čovečijeg.

18.32 Jer će Ga predati neznabošcima, i narugaće Mu se, i ružiće Ga, i popljuvaće Ga,

18.33 I biće Ga, i ubiće Ga; i treći dan ustaće.

18.34 I oni ništa od toga ne razumeše, i beseda ova beše od njih sakrivena, i ne razumeše šta im se kaza.

Jovan i JakovMATEJ: 20.20 Tada pristupi k Njemu mati sinova

Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući Mu se i moleći Ga za nešto.

20.21 A On joj reče: Šta hoćeš? Reče Mu: Zapovedi da sedu ova moja dva sina, jedan s desne strane Tebi, a jedan s leve strane Tebi, u carstvu Tvom.

20.22 A Isus odgovarajući reče: Ne znate šta tražite; možete li piti čašu koju ću ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? Rekoše Mu: Možemo.

20.23 I reče im: Čašu dakle moju ispićete, i krstićete se krštenjem kojim se ja krstim; ali da sedete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio Otac moj.

20.24 I kad čuše ostalih deset učenika, rasrdiše se na ta dva brata.

20.25 A Isus dozvavši ih reče: Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim.

20.26 Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi.

20.27 I koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga.

20.28 Kao što ni Sin čovečiji nije došao da Mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge.

MARKO: 10.35 I pred Njega dođoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti.

10.36 A On im reče: Šta hoćete da vam učinim?10.37 A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne

strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.10.38 A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju

ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?10.39 A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle,

koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se;10.40 Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati

nego kojima je ugotovljeno.10.41 I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na

Jovana.10.42 A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni

vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.10.43 Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude

veći među vama, da vam služi.10.44 I koji hoće prvi među vama da bude, da bude svima sluga.10.45 Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da

da dušu svoju u otkup za mnoge.

Slepi VartimejMATEJ: 20.29 I kad je izlazio

iz Jerihona za Njim iđaše narod mnogi.

20.30 I gle, dva slepca seđahu kraj puta, i čuvši da Isus prolazi povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!

20.31 A narod prećaše im da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!

MARKO: 10.46 I dođoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, seđaše kraj puta i prošaše.

10.47 I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!

10.48 I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!

10.49 I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani,

LUKA: 18.35A kad se približi k Jerihonu, jedan slepac seđaše kraj puta proseći.

18.36 A kad ču narod gde prolazi zapita: Šta je to?

18.37 I kazaše mu da Isus Nazarećanin prolazi.

18.38 I povika govoreći: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.

18.39 I prećahu mu oni što iđahu napred da ućuti; a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me.

20.32 I ustavivši se Isus dozva ih, i reče: Šta hoćete da vam učinim?

20.33 Rekoše Mu: Gospode, da se otvore oči naše.

20.34 I smilova se Isus, i dohvati se očiju njihovih, i odmah progledaše oči njihove, i otidoše za Njim.

zove te.10.50 A on zbacivši sa sebe haljine svoje,

ustade i dođe k Isusu.10.51 I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš

da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam.

10.52 A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.

18.40 I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se približi, zapita ga

18.41 Govoreći: Šta hoćeš da ti učinim? A on reče: Gospode! Da progledam.

18.42 A Isus reče: Progledaj; vera tvoja pomože ti.

18.43 I odmah progleda, i pođe za Njim hvaleći Boga. I svi ljudi koji videše hvaljahu Boga.

ZakhejLUKA: 19.1 I kad uđe u Jerihon i prolažaše kroza nj,19.2 I gle, čovek po imenu Zakhej, koji beše starešina

carinički, i beše bogat,19.3 I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od

naroda, jer beše malog rasta;19.4 I potrčavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je

onuda trebalo proći.19.5 I kad dođe Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga,

i reče mu: Zakheju! Siđi brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.

19.6 I siđe brzo; i primi Ga radujući se.19.7 I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreći da grešnom

čoveku dođe u kuću.19.8 A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! Evo pola imanja

svog daću siromasima, i ako sam koga zaneo vratiću onoliko četvoro.

19.9 A Isus mu reče: Danas dođe spasenje kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.

19.10 Jer je Sin čovečiji došao da nađe i spase šta je izgubljeno.

Ugledni čovek i keseLUKA: 19.11 A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer

beše blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije.

19.12 Reče dakle: Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.

19.13 Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim.

19.14 I građani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.

19.15 I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.

19.16 Tada dođe prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.

19.17 I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.

19.18 I dođe drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.

19.19 A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.19.20 I treći dođe govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju

sam zavezao u ubrus i čuvao.19.21 Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi

ostavio, i žnješ šta nisi sejao.19.22 A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli

slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao:19.23 Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši

primio bih ga s dobitkom?19.24 I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu

i podajte onome što ima deset kesa.19.25 I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.19.26 A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji

ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima.19.27 A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad

njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.19.28 I kazavši ovo pođe napred, i iđaše gore u Jerusalim.

Gozba Simona izlečenog od gubeMATEJ: 26.6 A kad

Isus beše u Vitaniji u kući Simona gubavog,

26.7 Pristupi k Njemu žena sa sklenicom mira mnogocenog, i izli na glavu Njegovu kad seđaše za trpezom.

26.8 A kad videše to učenici Njegovi, rasrdiše se govoreći: Zašto se čini takva šteta?

26.9 Jer se moglo ovo prodati skupo i novci dati siromasima.

26.10 A kad razume Isus, reče im: Šta smetate ženu? Ona učini dobro delo na meni.

26.11 Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.

26.12 A ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi.

26.13 Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda ovo jevanđelje po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen što učini ona.

MARKO: 14.3 I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i seđaše za trpezom, dođe žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.

14.4 A neki se srđahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako?

14.5 Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.

14.6 A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni.

14.7 Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.

14.8 Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.

14.9 Zaista vam kažem: gde se god

LUKA: 7.36 Moljaše Ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu sede za trpezu:

7.37 I gle, žena u gradu koja beše grešnica doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese sklenicu mira;

7.38 I stavši sastrag kod nogu Njegovih plakaše, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom.

7.39 A kad vide farisej koji Ga je dozvao, reče u sebi govoreći: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče: jer je grešnica.

7.40 I odgovarajući Isus reče mu: Simone! Imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju! Kaži.

7.41 A Isus reče: Dvojica behu dužni jednom dužniku, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.

7.42 A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži koji će ga od njih dvojice većma ljubiti.

7.43 A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome najviše pokloni. A On mu reče: Pravo si sudio.

7.44 I okrenuvši se k ženi reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Ja uđoh u tvoju kuću, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre.

7.45 Celiva mi nisi dao; a ona otkako uđoh ne presta celivati mi nogu.

7.46 Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge.

7.47 Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.

7.48 A njoj reče: Opraštaju ti se gresi.7.49 I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s

JOVAN: 12.1 A Isus pre pashe na šest dana dođe u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.

12.2 Onde Mu, pak, zgotoviše večeru, i Marta služaše, a i Lazar seđaše s njim za trpezom;

12.3 A Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.

12.4 Onda reče jedan od učenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:

12.5 Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?

12.6 A ovo ne reče što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovčežić, i nošaše što se metaše u nj.

12.7 A Isus reče: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;

12.8 Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.

uspropoveda jevanđelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.

Njim za trpezom: Ko je Ovaj što i grehe oprašta?7.50 A ženi reče: Vera tvoja pomože ti; idi s

mirom.

Dogovor o izdajiMATEJ: 26.1 I kad svrši Isus reči ove, reče

učenicima svojim:26.2 Znate da će do dva dana biti pasha, i

Sina čovečijeg predaće da se razapne.26.3 Tada skupiše se glavari sveštenički i

književnici i starešine narodne u dvor poglavara svešteničkog po imenu Kajafe;

26.4 I svetovaše se kako bi Isusa iz prevare uhvatili i ubili.

26.5 I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

26.14 Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima svešteničkim,

26.15 I reče: Šta ćete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika.

26.16 I otada tražaše zgodu da Ga izda.

MARKO: 14.1 Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.

14.2 Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

14.10 I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda.

14.11 A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.

LUKA: 22.1 Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.

22.2 I gledahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.

22.3 A sotona uđe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.

22.4 I otišavši govori s glavarima svešteničkim i sa starešinama kako će im Ga izdati.

22.5 I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.

22.6 I on se obreče, i tražaše zgodna vremena da im Ga preda tajno od naroda.

JOVAN: 12.9 Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dođoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.

12.10 A glavari sveštenički dogovoriše se da i Lazara ubiju;

12.11 Jer mnogi njega radi iđahu iz Judeje i verovahu Isusa.

Četvrta Pasha - trijumfalni ulazak u JerusalimMATEJ: 21.1 I kad se

približiše k Jerusalimu i dođoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika

21.2 Govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.

21.3 I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati.

21.4 A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći:

21.5 Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom.

21.6 I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus.

21.7 Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.

21.8 A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.

21.9 A narod koji iđaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!

21.10 I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to?

21.11 A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.

MARKO: 11.1 I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od učenika svojih

11.2 I reče im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako uđete u njega naći ćete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.

11.3 I ako vam ko reče: Šta to činite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah će ga poslati ovamo.

11.4 A oni odoše, i nađoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga.

11.5 I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare?

11.6 A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih.

11.7 I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.

11.8 A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu.

11.9 A koji iđahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!

11.10 Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!

11.11 I uđe Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izađe u Vitaniju s dvanaestoricom.

LUKA: 19.29 I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih

19.30 Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad uđete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.

19.31 I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.

19.32 A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza.

19.33 A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?

19.34 A oni rekoše: Ono Gospodu treba.19.35 I dovedoše ga k Isusu, i baciše

haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.19.36 A kad iđaše, prostirahu haljine

svoje po putu.19.37 A kad se približi već da siđe s gore

maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva čudesa što su videli,

19.38 Govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!

19.39 I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim.

19.40 I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.

19.41 I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim

19.42 Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.

19.43 Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;

19.44 I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohođen.

JOVAN: 12.12 A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim

12.13 Uzeše grane od finika i iziđoše Mu na susret, i vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.

12.14 A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:

12.15 Ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu.

12.16 Ali ovo učenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu učiniše.

12.17 A narod svedočaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.

12.18 Zato Ga i srete narod, jer čuše da On učini ovo čudo.

12.19 A fariseji govorahu među sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.

Nerodna smokvaMATEJ: 21.18 A ujutru, vraćajući se u

grad, ogladne.MARKO: 11.12 I sutradan kad izađoše iz Vitanije, ogladne.11.13 I videvši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj

21.19 I ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe k njoj, i ne nađe ništa na njoj do lišće samo, i reče joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.

21.20 I videvši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva!

21.21 A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno učinićete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, biće.

21.22 I sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete.

ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.11.14 I odgovarajući Isus reče joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu

učenici Njegovi.11.20 I u jutru prolazeći videše smokvu gde se posušila iz korena.11.21 I opomenuvši se Petar reče Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se.11.22 I odgovarajući Isus reče im:11.23 Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko reče gori ovoj: Digni se i baci se u

more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče.

11.24 Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam.11.25 I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na

nebesima oprosti vama pogreške vaše.11.26 Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama

pogreške vaše.čišćenje hrama (Drugi put)

MATEJ: 21.12 I uđe Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.

21.13 I reče im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.

21.14 I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.

21.15 A kad videše glavari sveštenički i književnici čudesa što učini, i decu gde viču u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.

21.16 I rekoše Mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus reče im: Da! Zar niste nikad čitali: Iz usta male dece i koja sisaju načinio si sebi hvalu?

21.17 I ostavivši ih izađe napolje iz grada u Vitaniju, i zanoći onde.

MARKO: 11.15 I dođoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.

11.16 I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu.

11.17 I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi načiniste od njega hajdučku pećinu.

11.18 I čuše književnici i glavari sveštenički, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao.

11.19 I kad bi uveče izađe napolje iz grada.

LUKA: 19.45 I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,

19.46 Govoreći im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.

19.47 I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.

19.48 I ne nalažahu šta bi Mu učinili; jer sav narod iđaše za Njim, i slušahu Ga.

Otkud Isusu vlastMATEJ: 21.23 I kad dođe u crkvu i

stade učiti, pristupiše k Njemu glavari sveštenički i starešine narodne govoreći: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu?

21.24 A Isus odgovarajući reče im: Ja ću vas upitati jednu reč, koju ako mi kažete, i ja ću vama kazati kakvom vlasti ovo činim.

21.25 Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste?

21.26 Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.

21.27 I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i On njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

MARKO: 11.27 I dođoše opet u Jerusalim; i kad hođaše po crkvi dođoše k Njemu glavari sveštenički i književnici i starešine,

11.28 I rekoše Mu: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu, da to činiš?

11.29 A Isus odgovarajući reče im: i ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi; pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim.

11.30 Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.

11.31 I mišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?

11.32 Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše.

11.33 I odgovarajući rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajući reče njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

LUKA: 20.1 I kad On u jedan od onih dana učaše narod u crkvi i propovedaše jevanđelje, dođoše glavari sveštenički i književnici sa starešinama,

20.2 I rekoše Mu govoreći: Kaži nam kakvom vlasti to činiš? Ili ko ti je dao vlast tu?

20.3 A On odgovarajući reče im: i ja ću vas upitati jednu reč, i kažite mi:

20.4 Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?

20.5 A oni pomišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo s neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste?

20.6 Ako li kažemo od ljudi, sav će nas narod pobiti kamenjem; jer svi verovahu da Jovan beše prorok.

20.7 I odgovoriše: Ne znamo otkuda.20.8 A Isus im reče: Ni ja vama neću

kazati kakvom vlasti ovo činim.Dva sina

MATEJ: 21.28 Šta vam se čini? Čovek neki imaše dva sina; i došavši k prvom reče: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.21.29 A on odgovarajući reče: Neću; a posle se raskaja i otide.21.30 I pristupivši k drugom reče tako. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru; i ne otide.

21.31 Koji je od ove dvojice ispunio volju očevu? Rekoše Mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i kurve pre vas ući u carstvo Božje.

21.32 Jer dođe k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.

Zli vinogradariMATEJ: 21.33 Drugu priču čujte: Beše čovek

domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.

21.34 A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.

21.35 I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.

21.36 Opet posla druge sluge, više nego pre, i učiniše im tako isto.

MARKO: 12.1 I poče im govoriti u pričama: Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode.

12.2 I kad dođe vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.

12.3 A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.

12.4 I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog.

LUKA: 20.9 A narodu poče kazivati priču ovu: Jedan čovek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.

20.10 I u vreme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskog; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše praznog.

20.11 I posla opet drugog slugu; a oni i onog izbiše i osramotivši poslaše praznog.

20.12 I posla opet trećeg; a oni i onog

21.37 A po tom posla k njima sina svog govoreći: Postideće se sina mog.

21.38 A vinogradari videvši sina rekoše među sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.

21.39 I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.

21.40 Kad dođe dakle gospodar od vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?

21.41 Rekoše Mu: Zločince će zlom smrti pomoriti; a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati rodove u svoje vreme.

21.42 A reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; To bi od Gospoda i divno je u vašim očima.

21.43 Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje, i daće se narodu koji njegove rodove donosi.

21.44 I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.

21.45 I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče Njegove razumeše da za njih govori.

21.46 I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.

12.5 I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše.

12.6 Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreći: Postideće se sina mog.

12.7 A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama će ostati očevina njegova.

12.8 I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.

12.9 Šta će dakle učiniti gospodar od vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.

12.10 Zar niste čitali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;

12.11 To bi od Gospoda i divno je u našim očima?

12.12 I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši Ga odoše.

raniše, i isteraše.20.13 Onda reče gospodar od

vinograda: Šta ću činiti? Da pošaljem sina svog ljubaznog: eda se kako zastide kad vide njega.

20.14 A vinogradari videvši njega mišljahu u sebi govoreći: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje.

20.15 I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta će dakle učiniti njima gospodar od vinograda?

20.16 Doći će i pogubiće ove vinogradare, i daće vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: Ne dao Bog!

20.17 A On pogledavši na njih reče: Šta znači dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?

20.18 Svaki koji padne na taj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.

20.19 I gledahu glavari sveštenički i književnici u onaj čas da dignu ruke na Nj; ali se pobojaše naroda, jer razumeše da njima ovu priču kaza.

Čovek bez svadbenog odelaMATEJ: 22.1 I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:22.2 Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.22.3 I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.22.4 Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam

obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dođite na svadbu.

22.5 A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.22.6 A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.22.7 A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi

krvnike one, i grad njihov zapali.22.8 Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne

biše dostojne.

22.9 Idite dakle na raskršće i koga god nađete, dozovite na svadbu.

22.10 I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.

22.11 Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.

22.12 I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.

22.13 Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

22.14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.Porez - danak cezaru

MATEJ: 22.15 Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči.

22.16 I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.

22.17 Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili ne?

22.18 Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?

22.19 Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac.

22.20 I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis?

22.21 I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu.

22.22 I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.

MARKO: 12.13 I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reči.

12.14 A oni došavši rekoše Mu: Učitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem učiš; treba li ćesaru davati harač ili ne? Hoćemo li dati, ili da ne damo?

12.15 A On, znajući njihovo licemerje, reče im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim

12.16 A oni donesoše. I reče im: Čiji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Ćesarev.

12.17 I odgovarajući Isus reče im: Podajte ćesarevo ćesaru, a Božje Bogu. I čudiše Mu se.

LUKA: 20.20 I pažahu na Njega, i poslaše vrebače, koji se građahu kao da su pobožni: ne bi li Ga uhvatili u reči da Ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj.

20.21 I upitaše Ga govoreći: Učitelju! Znamo da pravo govoriš i učiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista učiš putu Božijem:

20.22 Treba li nam ćesaru davati harač, ili ne?

20.23 A On razumevši njihovo lukavstvo reče im: Šta me kušate?

20.24 Pokažite mi dinar; čiji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajući rekoše: Ćesarev.

20.25 A On im reče: Podajte dakle šta je ćesarevo ćesaru, a šta je Božije Bogu.

20.26 I ne mogoše reči Njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru Njegovom, i umukoše.

Brak i vaskrsenjeMATEJ: 22.23 Taj dan pristupiše k

Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga

22.24 Govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.

22.25 U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.

22.26 A tako i drugi, i treći, sve do sedmog.

22.27 A posle svih umre i žena.22.28 O vaskrsenju dakle koga će

MARKO: 12.18 I dođoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreći:

12.19 Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.

12.20 Sedam braće beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda.

12.21 I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treći.

12.22 I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena.

LUKA: 20.27 A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenja, i pitahu Ga

20.28 Govoreći: Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne seme bratu svom.

20.29 Beše sedam braće, i prvi uze ženu, i umre bez dece;

20.30 I uze drugi ženu, i on umre bez dece;20.31 I treći je uze; a tako i svi sedam; i ne

ostaviše dece, i pomreše;20.32 A posle svih umre i žena.20.33 O vaskrsenju dakle koga će od njih biti

žena? Jer je ona sedmorici bila žena.

od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.

22.29 A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje.

22.30 Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božji na nebu.

22.31 A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:

22.32 Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.

22.33 I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.

12.23 O vaskrsenju dakle kad ustanu koga će od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.

12.24 I odgovarajući Isus reče im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje?

12.25 Jer kad iz mrtvih ustanu, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima.

12.26 A za mrtve da ustaju niste li čitali u knjigama Mojsijevim kako mu reče Bog kod kupine govoreći: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev?

12.27 Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.

20.34 I odgovarajući Isus reče im: Deca ovog sveta žene se i udaju;

20.35 A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti će se ženiti ni udavati;

20.36 Jer više ne mogu umreti; jer su kao anđeli; i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenja.

20.37 A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avraamovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog.

20.38 A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi.

20.39 A neki od književnika odgovarajući rekoše: Učitelju! Dobro si kazao.

20.40 I već ne smehu ništa da Ga zapitaju.Velika zapovest

MATEJ: 22.34 A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.

22.35 I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:

22.36 Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?

22.37 A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.

22.38 Ovo je prva i najveća zapovest.22.39 A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog

kao samog sebe.22.40 O ovima dvema zapovestima visi sav

zakon i proroci.

MARKO: 12.28 I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih?

12.29 A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini;

12.30 I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.

12.31 I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti veće od ovih nema.

12.32 I reče Mu književnik: Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;

12.33 I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, veće je od svih žrtava i priloga.

12.34 A Isus videvši kako pametno odgovori reče mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.

Isus i kritičariMATEJ: 22.41 A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus22.42 Govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin?

Rekoše Mu: Davidov.22.43 Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva

Gospodom govoreći:22.44 Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne

strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?

22.45 Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?

22.46 I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.

MARKO: 12.35 I odgovori Isus i reče učeći u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?

12.36 Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

12.37 Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošću.

LUKA: 20.40b A On im reče:20.41 Kako govore da je

Hristos sin Davidov?20.42 Kad sam David govori u

psaltiru: Reče Gospod Gospodu mom: sedi meni s desne strane,

20.43 Dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim.

20.44 David dakle Njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?

Ukor farisejimaMATEJ: 23.1 Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim23.2 Govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.23.3 Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine.23.4 Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da

ih prihvate.23.5 A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim.23.6 I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama,23.7 I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi!23.8 A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća.23.9 I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.23.10 Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos.23.11 A najveći između vas da vam bude sluga.23.12 Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se.23.13 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti

date da ulaze koji bi hteli.23.14 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo;

zato ćete većma biti osuđeni.23.15 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga

prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe.23.16 Teško vama vođe slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom

crkvenim kriv je.23.17 Budale slepe! Šta je veće, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.23.18 I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je23.19 Budale slepe! Šta je veće, ili dar, ili oltar koji dar osveti?23.20 Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu.23.21 I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj.23.22 I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.23.23 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a

ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.23.24 Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.

MARKO: 12.38 I govoraše im u nauci svojoj: Čuvajte se književnika koji idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama,

12.39 I prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama.

12.40 Ovi što

LUKA: 20.45 A kad sav narod slušaše, reče učenicima svojim:

20.46 Čuvajte se od književnika, koji hoće da idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama;

23.25 Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.

23.26 Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.23.27 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a

unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote.23.28 Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.23.29 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika,23.30 I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka.23.31 Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.23.32 I vi dopunite meru otaca svojih.23.33 Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?23.34 Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti a jedne

biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,23.35 Da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije

sina Varahijinog, koga ubiste među crkvom i oltarom.23.36 Zaista vam kažem da će ovo sve doći na rod ovaj.23.37 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da

skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne hteste!23.38 Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.23.39 Jer vam kažem: Nećete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.

jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo, biće još više osuđeni.

20.47 Koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni će još većma biti osuđeni.

Dar siromašne UdoviceMARKO: 12.41 I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako

narod meće novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo.12.42 I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje

čine jedan kodrant.12.43 I dozvavši učenike svoje reče im: Zaista vam kažem: ova

siromašna udovica metnu više od svih koji meću u Božju haznu.12.44 Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje

metnu sve što imaše, svu hranu svoju.

LUKA: 21.1 Pogledavši pak gore vide bogate gde meću priloge svoje u haznu Božiju;

21.2 A vide i jednu siromašnu udovicu koja metaše onde dve lepte;

21.3 I reče: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od sviju:

21.4 Jer svi ovi metnuše u prilog Bogu od suviška svog, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše.

Razgovor s GrcimaJOVAN: 12.20 A behu neki Grci koji behu došli na praznik da

se mole Bogu.12.21 Oni dakle pristupiše k Filipu, koji beše iz Vitsaide

galilejske, i moljahu ga govoreći: Gospodine! Mi bismo hteli da vidimo Isusa.

12.22 Dođe Filip i kaza Andriji, a Andrija i Filip opet kazaše Isusu.

12.23 A Isus odgovori im govoreći: Dođe čas da se proslavi Sin čovečiji.

12.24 Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi;

12.25 Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni.

12.26 Ko meni služi, za mnom nek ide, i gde sam ja onde i sluga moj nek bude; i ko meni služi onog će poštovati Otac moj.

12.27 Sad je duša moja žalosna; i šta da kažem? Oče! Sačuvaj me od ovog časa; ali za to dođoh na čas ovaj.

12.28 Oče! Proslavi ime svoje! Tada glas dođe s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti.

12.29 A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Anđeo mu govori.

12.30 Isus odgovori i reče: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi.

12.31 Sad je sud ovom svetu; sad će biti isteran knez ovog sveta napolje.

12.32 I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.12.33 A ovo govoraše da pokaže kakvom će smrti umreti.12.34 Narod Mu odgovori: Mi čusmo iz zakona da će Hristos

ostati vavek; kako ti govoriš da se sinu čovečijem valja podignuti? Ko je taj sin čovečiji?

12.35 A Isus im reče: Još je malo vremena videlo s vama; hodite dok videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide.

12.36 Dok videlo imate verujte videlo, da budete sinovi videla. Rekavši ovo Isus otide i sakri se od njih.

Konačno odbacivanje od jevrejskih vođaJOVAN: 12.37 Ako je i činio tolika čudesa pred njima, opet Ga ne verovahu;12.38 Da se zbude reč Isaije proroka koji reče: Gospode! Ko verova govorenju našem? I ruka Gospodnja kome se otkri?12.39 Zato ne mogahu verovati, jer opet reče Isaija:12.40 Zaslepio je oči njihove i okamenio srca njihova, da ne vide očima ni srcem razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.12.41 Ovo reče Isaija kad vide slavu Njegovu i govori za Njega.12.42 Ali opet i od knezova mnogi Ga verovaše; nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izgnani iz zbornice;12.43 Jer im većma omile slava ljudska nego slava Božija.12.44 A Isus povika i reče: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla;12.45 I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.12.46 Ja dođoh videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.12.47 I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi; jer ja ne dođoh da sudim svetu, nego da spasem svet.12.48 Koji se odreče mene, i ne prima reči mojih, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan;12.49 Jer ja od sebe ne govorih, nego Otac koji me posla On mi dade zapovest šta ću kazati i šta ću govoriti.12.50 I znam da je zapovest Njegova život večni. Šta ja dakle govorim onako govorim kao što mi reče Otac.

Znaci drugog dolaskaMATEJ: 24.1 I izišavši Isus iđaše od crkve, i

pristupiše k Njemu učenici Njegovi da Mu pokaži građevinu crkvenu.

24.2 A Isus reče im: Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kažem: neće ostati ovde ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.

24.3 A kad seđaše na gori maslinskoj pristupiše k Njemu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja veka?

24.4 I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da

MARKO: 13.1 I kad izlažaše iz crkve reče Mu jedan od učenika Njegovih: Učitelju! Gle kakvo je kamenje, i kakva građevina!

13.2 I odgovarajući Isus reče mu: Vidiš li ovu veliku građevinu? Ni kamen na kamenu neće ovde ostati koji se neće razmetnuti.

13.3 I kad seđaše na gori maslinskoj prema crkvi, pitahu Ga samog Petar i

LUKA: 21.5 I kad neki govorahu za crkvu da je ukrašena lepim kamenjem i zakladima, reče:

21.6 Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.

21.7 Zapitaše Ga pak govoreći: Učitelju! A kad će to biti? I kakav je znak kad će se to dogoditi?

21.8 A On reče: Čuvajte se da

vas ko ne prevari.24.5 Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja

sam Hristos. I mnoge će prevariti.24.6 Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte

da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj.

24.7 Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu.

24.8 A to je sve početak stradanja.24.9 Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i

svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi.24.10 I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga

izdaće, i omrznuće drug na druga.24.11 I izići će mnogi lažni proroci i prevariće

mnoge.24.12 I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće

ljubav mnogih.24.13 Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.24.14 I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu

po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći poslednje vreme.

24.15 Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume):

24.16 Tada koji budu u Judeji neka beže u gore;24.17 I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta

mu je u kući;24.18 I koji bude u polju da se ne vrati natrag da

uzme haljine svoje.24.19 A teško trudnima i dojilicama u te dane.24.20 Nego se molite Bogu da ne bude bežan

vaša u zimu ni u subotu;24.21 Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od

postanja sveta dosad niti će biti;24.22 I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao;

ali izbranih radi skratiće se dani oni.24.23 Tada ako vam ko kaže: Evo ovde je Hristos

ili onde, ne verujte.24.24 Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i

pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.

24.25 Eto vam kazah unapred.24.26 Ako vam dakle kažu: Evo ga u pustinji, ne

izlazite; evo ga u sobama, ne verujte.24.27 Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje

se do zapada, takav će biti dolazak Sina čovečijeg.24.28 Jer gde je strvina onamo će se i orlovi

kupiti.24.29 I odmah će po nevolji dana tih sunce

pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se.

24.30 I tada će se pokazati znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom.

24.31 I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.

24.32 Od smokve naučite se priči: kad se već njene grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto.

24.33 Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata.

24.34 Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

24.35 Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.

24.36 A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam.

24.37 Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.

24.38 Jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onog dana kad Noje uđe u kovčeg,

Jakov i Jovan i Andrija:13.4 Kaži nam kad će to biti? I kakav

će znak biti kad će se to sve svršiti?13.5 A Isus odgovarajući im poče

govoriti: Čuvajte se da vas ko ne prevari.

13.6 Jer će mnogi doći u moje ime govoreći: Ja sam; i mnoge će prevariti.

13.7 A kad čujete ratove i glasove o ratovima, ne plašite se; jer treba da to bude; ali to još nije posledak.

13.8 Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo; i zemlja će se tresti po svetu; i biće gladi i bune. To je početak stradanja.

13.9 A vi se čuvajte; jer će vas predavati u sudove i po zbornicama biće vas, i pred kraljeve i careve izvodiće vas mene radi za svedočanstvo njima.

13.10 I u svim narodima treba da se najpre propovedi jevanđelje.

13.11 A kad vas povedu da predaju, ne brinite se unapred šta ćete govoriti, niti mislite; nego šta vam se da u onaj čas ono govorite; jer vi nećete govoriti nego Duh Sveti.

13.12 I predaće brat brata na smrt i otac sina, i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.

13.13 I svi će omrznuti na vas imena mog radi. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu.

13.14 A kad vidite mrzost opustošenja, za koju govori prorok Danilo, da stoji gde ne treba (koji čita da razume): tada koji budu u Judeji neka beže u gore;

13.15 I koji bude na krovu da ne silazi u kuću, niti da ulazi da uzme šta iz kuće svoje;

13.16 I koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljinu svoju.

13.17 Ali teško trudnima i dojiljama u te dane!

13.18 Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše u zimu.

13.19 Jer će u dane te biti nevolja kakva nije bila od početka stvorenja koje je Bog stvorio do sad, i neće ni biti.

13.20 I da Gospod ne skrati dane niko ne bi ostao; ali izabranih radi, koje izabra, skratio je dane.

13.21 Tada ako vam ko reče: Evo ovde je Hristos, ili: Eno onde, ne verujte.

13.22 Jer će izaći lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.

13.23 Ali vi se čuvajte: eto vam sve kazah napred.

13.24 Ali u te dane, posle te nevolje, sunce će pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti.

13.25 I zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se.

13.26 I tada će ugledati Sina čovečjeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.

13.27 I tada će poslati anđele svoje i sabraće izabrane svoje od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba.

13.28 A od smokve naučite se priči: kad se već njena grana pomladi i stane

vas ne prevare, jer će mnogi doći na ime moje govoreći: Ja sam, i vreme se približi. Ne idite dakle za njima.

21.9 A kad čujete ratove i bune, ne plašite se; jer to sve treba najpre da bude; ali još nije tada posledak.

21.10 Tada im reče: Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo;

21.11 I zemlja će se tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu.

21.12 A pre svega ovog metnuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u zbornice i u tamnice; vodiće vas pred careve i kraljeve imena mog radi.

21.13 A to će vam se dogoditi za svedočanstvo.

21.14 Metnite dakle u srca svoja, da se pre ne pripravljate kako ćete odgovarati:

21.15 Jer ću vam ja dati usta i premudrost kojoj se neće moći protiviti ni odgovoriti svi vaši protivnici.

21.16 A predavaće vas i roditelji i braća i rođaci i prijatelji; i pobiće neke od vas.

21.17 I svi će omrznuti na vas imena mog radi.

21.18 I dlaka s glave vaše neće poginuti.

21.19 Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.

21.20 A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se približilo vreme da opusti.

21.21 Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje; i koji su napolju neka ne ulaze u njega:

21.22 Jer su ovo dani osvete, da se izvrši sve što je napisano.

21.23 Ali teško trudnima i dojilicama u te dane! Jer će biti velika nevolja na zemlji, gnev na ovom narodu.

21.24 I pašće od oštrica mača, i odvešće se u ropstvo po svim narodima; i Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca.

21.25 I biće znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova.

21.26 Ljudi će umirati od straha i od čekanja onog što ide na zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti.

21.27 I tada će ugledati Sina čovečijeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.

21.28 A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.

21.29 I kaza im priču: Gledajte na smokvu i na sva drveta;

21.30 Kad vidite da već poteraju, sami znate da je blizu leto.

21.31 Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije.

21.32 Zaista vam kažem da ovaj

24.39 I ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg.

24.40 Tada će biti dva na njivi; jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti.

24.41 Dve će mleti na žrvnjevima; jedna će se uzeti, a druga će se ostaviti.

24.42 Stražite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš.

24.43 Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuće svoje.

24.44 Zato i vi budite gotovi; jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji.

24.45 Ko je dakle taj verni i mudri sluga kog je postavio gospodar njegov nad svojim domašnjima da im daje hranu na obrok?

24.46 Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nađe da izvršuje tako.

24.47 Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim.

24.48 Ako li taj rđavi sluga reče u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći;

24.49 I počne biti svoje drugare, i jesti i piti s pijanicama;

24.50 Doći će gospodar tog sluge u dan u koji se ne nada, i u čas kad ne misli.

24.51 I raseći će ga napola, i daće mu platu kao i licemerima; onde će biti plač i škrgut zuba.

listati, znate da je blizu leto.13.29 Tako i vi kad vidite ovo da se

zbiva, znajte da je blizu kod vrata.13.30 Zaista vam kažem da ovaj

naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

13.31 Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.

13.32 A o danu tom ili o času niko ne zna, ni anđeli koji su na nebesima, ni Sin, do Otac.

13.33 Pazite, stražite i molite se Bogu; jer ne znate kad će vreme nastati.

13.34 Kao što čovek odlazeći ostavi kuću svoju, i da slugama svojim vlast, i svakome svoj posao; i vrataru zapovedi da straži.

13.35 Stražite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar od kuće, ili uveče ili u po noći, ili u petle, ili ujutru;

13.36 Da ne dođe iznenada i da vas ne nađe, a vi spavate.

13.37 A šta vam kažem, svima kažem: stražite.

naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

21.33 Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći.

21.34 Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovog sveta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada.

21.35 Jer će doći kao zamka na sve koji žive po svoj zemlji.

21.36 Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega ovog što će se zbiti, i stati pred Sinom čovečijim.

21.37 I danju učaše u crkvi, a noću izlažaše i noćivaše na gori koja se zove maslinska.

21.38 I sav narod dolažaše izjutra k Njemu u crkvu da Ga slušaju.

10 devicaMATEJ: 25.1 Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje

uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku.25.2 Pet od njih behu mudre, a pet lude.25.3 I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja.25.4 A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim.25.5 A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše.25.6 A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret.25.7 Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje.25.8 A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci

hoće da se ugase.

25.9 A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi.

25.10 A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i gotove uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.

25.11 A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam.

25.12 A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas.

25.13 Stražite dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin čovečiji doći.

TalantiMATEJ: 25.14 Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje;25.15 I jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah.25.16 A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.25.17 Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva.25.18 A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog.25.19 A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima.25.20 I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još

pet talanata ja sam dobio s njima.25.21 A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost

gospodara svog.25.22 A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s

njima.25.23 A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost

gospodara svog.25.24 A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde

nisi vejao;25.25 Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje.25.26 A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao:25.27 Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.25.28 Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.25.29 Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega.25.30 I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

Ovce i jarciMATEJ: 25.31 A kad dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi

sveti anđeli s Njime, onda će sesti na prestolu slave svoje.25.32 I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između

sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca.25.33 I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.25.34 Tada će reći car onima što Mu stoje s desne strane:

hodite blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.

25.35 Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bijah, i primiste me;

25.36 Go bijah, i odenuste me; bolestan bijah, i obiđoste me;

25.39 Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k Tebi?25.40 I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad

učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.25.41 Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od

mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim.25.42 Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne

napojiste me;25.43 Gost bijah, i ne primiste me; go bijah, i ne odenuste me;

bolestan i u tamnici bijah, i ne obiđoste me.25.44 Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te

videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i

u tamnici bijah, i dođoste k meni.25.37 Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode!

Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?25.38 Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i

odenusmo?

ne poslužismo Te?25.45 Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne

učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste.25.46 I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.

Priprema za PashuMATEJ: 26.17 A u prvi

dan presnih hlebova pristupiše učenici k Isusu govoreći: Gde ćeš da ti zgotovimo pashu da jedeš?

26.18 A On reče: Idite u grad k tome i tome, i kažite mu: Učitelj kaže: vreme je moje blizu, u tebe ću da učinim pashu s učenicima svojim.

26.19 I učiniše učenici kako im zapovedi Isus, i ugotoviše pashu.

MARKO: 14.12 I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?

14.13 I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim,

14.14 I gde uđe kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim? 14.15 I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.

14.16 I izađoše učenici Njegovi, i dođoše u grad, i nađoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.

LUKA: 22.7 A dođe dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;

22.8 I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.

22.9 A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo?22.10 A On im reče: Eto kad uđete u grad, srešće

vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on uđe,

22.11 I kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?

22.12 I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.

22.13 A oni otidoše i nađoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.

Praznovanje PasheMATEJ: 26.20 A kad bi

uveče, sede za trpezu sa dvanaestoricom.

MARKO: 14.17 I kad bi uveče, dođe sa dvanaestoricom.

LUKA: 22.14 I kad dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.22.15 I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego

postradam;22.16 Jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.

Prepiranje ko je najvećiLUKA: 22.24 A posta i prepiranje među njima koji bi se držao

među njima da je najveći.22.25 A On im reče: Carevi narodni vladaju narodom, a koji

njime upravljaju, zovu se dobrotvori.22.26 Ali vi nemojte tako; nego koji je najveći među vama

neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.22.27 Jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li

onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.22.28 A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim

napastima.22.29 I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni

ostavio:22.30 Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da

sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.Pranje nogu

JOVAN: 13.1 A pred praznik pashe znajući Isus da Mu dođe čas da pređe iz ovog sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu na svetu, do kraja ih ljubi.

13.2 I po večeri, kad već đavo beše metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskom da Ga izda,13.3 Znajući Isus da Mu sve Otac dade u ruke, i da od Boga iziđe, i k Bogu ide,13.4 Ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže;13.5 Potom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut.13.6 Onda dođe k Simonu Petru, i on Mu reče: Gospode! Zar Ti moje noge da opereš?13.7 Isus odgovori i reče mu: Šta ja činim ti sad ne znaš, ali ćeš posle doznati.13.8 Reče Mu Petar: Nikad Ti nećeš oprati mojih nogu. Isus mu odgovori: Ako te ne operem nemaš dela sa mnom.13.9 Reče Mu Simon Petar: Gospode! Ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.13.10 Isus mu reče: Opranom ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi.13.11 Jer znaše izdajnika svog, zato reče: Niste svi čisti.13.12 A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sedavši opet za trpezu reče im: Znate li šta ja učinih vama?13.13 Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.13.14 Kad dakle ja oprah vama noge, Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugom prati noge.13.15 Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.13.16 Zaista, zaista vam kažem: Nije sluga veći od gospodara svog, niti je poslanik veći od onog koji ga je poslao.13.17 Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.

13.18 Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izabrah; nego da se zbude pismo: Koji sa mnom hleb jede podiže petu svoju na me.13.19 Sad vam kažem pre nego se zbude, da kad se zbude, verujete da sam ja.13.20 Zaista, zaista vam kažem: Koji prima onog koga pošaljem mene prima; a ko prima mene prima Onog koji me posla.

poslednja večera (Večera Gospodnja)MATEJ: 26.26 I kad jeđahu, uze Isus

hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.

26.27 I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: Pijte iz nje svi;

26.28 Jer je ovo krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja greha.

26.29 Kažem vam pak da neću odsad piti od ovog roda vinogradskog do onog dana kad ću piti s vama novog u carstvu Oca svog.

MARKO: 14.22 I kad jeđahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.

14.23 I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.

14.24 I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge.

14.25 Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.

LUKA: 22.17 I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite među sobom;

22.18 Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dođe carstvo Božije.

22.19 I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.

22.20 A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.

Otkrivanje izdajnikaMATEJ: 26.21 I kad jeđahu

reče im: Zaista vam kažem: MARKO: 14.18 I kad

seđahu za trpezom i LUKA: 22.21

Ali evo ruka JOVAN: 13.21 Rekavši ovo Isus posta žalostan u

duhu, i posvedoči i reče: Zaista, zaista vam kažem:

jedan između vas izdaće me.26.22 I zabrinuvši se vrlo

počeše svaki govoriti Mu: Da nisam ja, Gospode?

26.23 A On odgovarajući reče: Koji umoči sa mnom ruku u zdelu onaj će me izdati.

26.24 Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovek.

26.25 A Juda, izdajnik Njegov, odgovarajući reče: Da nisam ja, ravi? Reče mu: Ti kaza.

jeđahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.

14.19 A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?

14.20 A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.

14.21 Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.

izdajnika mog sa mnom je na trpezi.

22.22 I Sin čovečiji, dakle, ide kao što je uređeno; ali teško čoveku onome koji Ga izdaje!

22.23 I oni staše tražiti među sobom koji bi, dakle, od njih bio koji će to učiniti.

Jedan između vas izdaće me.13.22 Onda se učenici zgledahu među sobom, i

čuđahu se za koga govori.13.23 A jedan od učenika Njegovih, kog Isus

ljubljaše, seđaše za trpezom na krilu Isusovom.13.24 Onda namaže na njega Simon Petar da

zapita ko bi to bio za koga govori.13.25 A on leže na prsi Isusove i reče Mu:

Gospode! Ko je to?13.26 Isus odgovori: Onaj je kome ja umočivši

zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade Judi Simonovom Iskariotskom.

13.27 I po zalogaju tada uđe u njega sotona. Onda mu reče Isus: Šta činiš čini brže.

13.28 A ovo ne razume niko od onih što seđahu za trpezom zašto mu reče.

13.29 A neki mišljahu, budući da u Jude beše kesa, da mu Isus reče: Kupi šta treba za praznik; ili da da šta siromašnima.

13.30 A on uzevši zalogaj odmah iziđe; a beše noć.

Saveti pred rastanakJOVAN: 13.31 Kad on iziđe, onda Isus reče: Sad se proslavi Sin čovečiji i Bog se proslavi u Njemu.13.32 Ako se Bog proslavi u Njemu, i Bog će Njega proslaviti u sebi, i odmah će Ga proslaviti.13.33 Dečice! Još sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima: Kuda ja idem vi ne možete doći, i vama govorim sad.13.34 Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom.13.35 Potom će svi poznati da ste moji učenici, ako uzimate ljubav među sobom.14.1 Da se ne plaši srce vaše, verujte Boga, i mene verujte.14.2 Mnogi su stanovi u kući Oca mog. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mesto.14.3 I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja.14.4 I kuda ja idem znate, i put znate.14.5 Reče Mu Toma: Gospode! Ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati?14.6 Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me.14.7 Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga.14.8 Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta.14.9 Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam

Oca?14.10 Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego Otac koji stoji u meni On

tvori dela.14.11 Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima.14.12 Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom;14.13 I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu.14.14 I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti.14.15 Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite.14.16 I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek:14.17 Duha istine, kog svet ne može primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti.14.18 Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama.14.19 Još malo i svet mene više neće videti; a vi ćete me videti; jer ja živim, i vi ćete živeti.14.20 U onaj ćete vi dan doznati da sam ja u Ocu svom, i vi u meni, i ja u vama.14.21 Ko ima zapovesti moje i drži ih, on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav Otac moj; i ja

ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam.14.22 I reče Mu Juda, ne Iskariotski: Gospode! Šta je to da ćeš se nama javiti a ne svetu?14.23 Isus odgovori i reče mu: Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i Otac moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u

njega ćemo se staniti.14.24 Koji nema ljubavi k meni ne drži mojih reči; a reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla.14.25 Ovo vam kazah dok sam s vama.14.26 A utešitelj, Duh Sveti, kog će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.14.27 Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje, da se ne plaši srce vaše i da se ne boji.14.28 Čuste da vam ja kazah: idem i doći ću k vama. Kad biste imali ljubav k meni, onda biste se obradovali što rekoh: idem k Ocu;

jer je Otac moj veći od mene.14.29 I sad vam kazah, pre dok se nije zbilo, da verujete kad se zbude.14.30 Već neću mnogo govoriti s vama; jer ide knez ovog sveta, i u meni nema ništa.14.31 Nego da vidi svet da imam ljubav k Ocu, i kao što mi zapovedi Otac onako tvorim. Ustanite, hajdemo odavde.

Opominjanje uČenika pred hapšenjeMATEJ: 26.30 I otpojavši

hvalu iziđoše na goru maslinsku.

26.31 Tada reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer u pismu stoji: Udariću pastira i ovce od stada razbežaće se.

26.32 A po vaskrsenju svom ja idem pred vama u Galileju.

MARKO: 14.26 I otpojavši hvalu izađoše na goru maslinsku.

14.27 I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći.

14.28 Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.

LUKA: 22.31 Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu.

22.32 A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju.

22.33 A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići.

22.34 A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.

JOVAN: 13.36 Reče Mu Simon Petar: Gospode! Kuda ideš? Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš posle poći za mnom.

13.37 Petar Mu reče: Gospode! Zašto sad ne mogu ići za Tobom? Dušu ću svoju položiti

26.33 A Petar reče Mu: Ako se i svi sablazne o tebe ja se neću nikad sablazniti.

26.34 Reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.

26.35 Reče Njemu Petar: Da bih znao i umreti s Tobom neću Te se odreći. Tako i svi učenici rekoše.

14.29 A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću.

14.30 I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.

14.31 A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.

22.35 I reče im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.

22.36 A On im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.

22.37 Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I među zločince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.

22.38 A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reče: Dosta je.

za Te.13.38 Odgovori mu

Isus: Dušu li ćeš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: neće petao zapevati dok me se triput ne odrekneš.

Pravi čokotJOVAN: 15.1 Ja sam pravi čokot, i Otac je moj vinogradar;15.2 Svaku lozu na meni koja ne rađa roda odseći će je; i

svaku koja rađa rod očistiće je da više roda rodi.15.3 Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih.15.4 Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda

roditi sama od sebe, ako ne bude na čokotu, tako i vi ako na meni ne budete.

15.5 Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa.

15.6 Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.

15.7 Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam.

15.8 Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici.

15.9 Kao što Otac ima ljubav k meni, i ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj.

15.10 Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svog i ostajem u ljubavi Njegovoj.

15.11 Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost vaša se ispuni.

15.12 Ovo je zapovest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama.

15.13 Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje.

15.14 Vi ste prijatelji moji ako tvorite šta vam ja zapovedam.15.15 Više vas ne nazivam slugama; jer sluga ne zna šta radi

gospodar njegov; nego vas nazvah prijateljima; jer vam sve kazah što čuh od Oca svog.

15.16 Vi mene ne izabraste, nego ja vas izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite; i da vaš rod ostane, da šta god zaištete u Oca u ime moje da vam da.

15.17 Ovo vam zapovedam da imate ljubav među sobom.

Opomena o progonuJOVAN: 15.18 Ako svet na vas uzmrzi, znajte da na mene omrznu pre vas.15.19 Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio; a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izbrah, zato mrzi na vas svet.15.20 Opominjite se reči koju vam ja rekoh: nije sluga veći od gospodara svog. Ako mene izgnaše, i vas će izgnati; ako moju reč

održaše, i vašu će održati.15.21 Ali sve će vam ovo činiti za ime moje, jer ne poznaju Onog koji me posla.15.22 Da nisam bio došao i govorio im ne bi greha imali; a sad izgovora neće imati za greh svoj.15.23 Koji mrzi na mene i na Oca mog mrzi.

15.24 Da nisam bio i dela tvorio među njima kojih niko drugi ne tvori, ne bi greha imali; a sad i videše, i omrznuše na mene i na Oca mog.

15.25 Ali da se zbude reč napisana u zakonu njihovom: Omrznuše na me nizašta.15.26 A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene.15.27 A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.16.1 Ovo vam kazah da se ne sablaznite.16.2 Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini.16.3 I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.16.4 Nego vam ovo kazah kad dođe vreme da se opomenete ovog da vam ja kazah; a isprva ne kazah vam ovo, jer bijah s vama.

UtešiteljJOVAN: 16.5 A sad idem k Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: Kuda ideš?16.6 Nego što vam ovo kazah žalosti napuni se srce vaše.16.7 Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga

k vama.16.8 I kad On dođe pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud;16.9 Za greh, dakle, što ne veruju mene;16.10 A za pravdu što idem k Ocu svom; i više me nećete videti;16.11 A za sud što je knez ovog sveta osuđen.16.12 Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi.16.13 A kad dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti šta čuje, i javiće vam šta

će biti unapred.16.14 On će me proslaviti, jer će od mog uzeti, i javiće vam:16.15 Sve što ima Otac moje je; zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam.16.16 Još malo, i nećete me videti, i opet malo, pa ćete me videti: jer idem k Ocu.16.17 A neki od učenika Njegovih rekoše među sobom: Šta je to što nam kaže: Još malo, i nećete me videti; i opet malo pa ćete

me videti; i: Ja idem k ocu?16.18 Govorahu, dakle: Šta je to što govori: Malo? Ne znamo šta govori.16.19 A Isus razume da hteše da Ga zapitaju, pa im reče: Zato li se zapitkujete među sobom što rekoh: Još malo i nećete me

videti, i opet malo pa ćete me videti?16.20 Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost

okrenuti na radost.16.21 Žena kad rađa trpi muku; jer dođe čas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovek na

svet.16.22 Tako i vi, dakle, imate sad žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i vaše radosti neće niko uzeti od vas;16.23 I u onaj dan nećete me pitati nizašta. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u ime moje, daće vam.

16.24 Dosle ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.16.25 Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za Oca.16.26 U onaj ćete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da ću ja umoliti Oca za vas;16.27 Jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i verovaste da ja od Boga iziđoh.16.28 Iziđoh od Oca, i dođoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu.16.29 Rekoše Mu učenici Njegovi: Eto sad upravo govoriš, a priče nikakve ne govoriš.16.30 Sad znamo da sve znaš, i ne treba Ti da Te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga izišao.16.31 Isus im odgovori: Zar sad verujete?16.32 Evo ide čas, i već je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene samog ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa

mnom.16.33 Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.

Isusova posrednička molitvaJOVAN: 17.1 Ovo govori Isus, pa podiže oči svoje na nebo i

reče: Oče! Dođe čas, proslavi Sina svog, da i Sin Tvoj proslavi Tebe;

17.2 Kao što si Mu dao vlast nad svakim telom da svemu što si Mu dao da život večni.

17.3 A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista.

17.4 Ja Tebe proslavih na zemlji; posao svrših koji si mi dao da radim.

17.5 I sad proslavi Ti mene, Oče, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade.

17.6 Ja javih ime Tvoje ljudima koje si mi dao od sveta; Tvoji behu pa si ih meni dao, i Tvoju reč održaše.

17.7 Sad razumeše da je sve što si mi dao od Tebe.17.8 Jer reči koje si dao meni dadoh im; i oni primiše, i

poznadoše istinito da od Tebe iziđoh, i verovaše da si me Ti poslao.

17.9 Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svet, nego za one koje si mi dao, jer su Tvoji.

17.10 I moje sve je Tvoje, i Tvoje moje; i ja se proslavih u njima.

17.11 I više nisam na svetu, a oni su na svetu, a ja idem k Tebi. Oče Sveti! Sačuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi.

17.12 Dok bijah s njima na svetu, ja ih čuvah u ime Tvoje; one koje si mi dao sačuvah, i niko od njih ne pogibe osim Sina pogibli, da se zbude pismo.

17.13 A sad k Tebi idem, i ovo govorim na svetu, da imaju radost moju ispunjenu u sebi.

17.14 Ja im dadoh reč Tvoju; i svet omrznu na njih, jer nisu od sveta, kao i ja što nisam od sveta.

17.15 Ne molim Te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš oda zla.

17.16 Od sveta nisu, kao ni ja što nisam od sveta.17.17 Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina.17.18 Kao što si Ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet.17.19 Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni

istinom.17.20 Ne molim se, pak, samo za njih, nego i za one koji me

uzveruju njihove reči radi;17.21 Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi;

da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me Ti poslao.17.22 I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao

mi što smo jedno.17.23 Ja u njima i Ti u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna

svet da si me Ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni što si ljubav imao.

17.24 Oče! Hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao; jer si imao ljubav k meni pre postanja sveta.

17.25 Oče pravedni! Svet Tebe ne pozna, a ja Te poznah, i ovi poznaše da si me Ti poslao.

17.26 I pokazah im ime Tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.

GetsimanijaMATEJ: 26.36 Tada dođe Isus s

njima u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu.

26.37 I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poče tužiti.

26.38 Tada reče im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom.

26.39 I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.

26.40 I došavši k učenicima nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom?

26.41 Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je telo slabo.

26.42 Opet po drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj! Ako me ne može čaša ova mimoići da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.

26.43 I došavši nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale.

26.44 I ostavivši ih otide opet i treći put te se pomoli govoreći one iste reči.

26.45 Tada dođe k učenicima svojim i reče im: Jednako spavate i počivate; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnika.

26.46 Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj.

26.47 I dok On još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dođe, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i starešina narodnih.

26.48 A izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je; držite ga.

26.49 I odmah pristupivši k Isusu reče: Zdravo, ravi! I celiva Ga.

26.50 A Isus reče mu: Prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše Ga.

26.51 I gle, jedan od onih što behu sa Isusom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.

26.52 Tada reče mu Isus: Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti.

26.53 Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona anđela?

26.54 Ali kako bi se ispunilo šta stoji u pismu da ovo treba da bude?

26.55 U taj čas reče Isus ljudima: Kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo učeći u crkvi, i ne uhvatiste me.

26.56 A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka. Tada učenici svi ostaviše Ga, i pobegoše.

MARKO: 14.32 I dođoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.

14.33 I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.

14.34 I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.

14.35 I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.

14.36 I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.

14.37 I dođe i nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?

14.38 Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.

14.39 I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.

14.40 I vrativši se nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.

14.41 I dođe treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dođe čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.

14.42 Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.

14.43 I odmah, dok On još govoraše, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.

14.44 I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.

14.45 I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.

14.46 A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.

14.47 A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.

14.48 I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,

14.49 A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.

14.50 I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.

14.51 I za Njim iđaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.

14.52 A on ostavivši platno go pobeže od njih.

LUKA: 22.39 I izišavši otide po običaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi.

22.40 A kad dođe na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.

22.41 I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu

22.42 Govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.

22.43 A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.

22.44 I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.

22.45 I ustavši od molitve dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti,

22.46 I reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.

22.47 Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iđaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.

22.48 A Isus mu reče: Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg?

22.49 A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?

22.50 I udari jedan od njih slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho.

22.51 A Isus odgovarajući reče: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.

22.52 A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reče Isus: Zar kao na hajduka iziđoste s noževima i koljem da me uhvatite?

22.53 Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš čas i oblast tame.

JOVAN: 18.1 I rekavši ovo Isus iziđe s učenicima svojim preko potoka Kedrona gde beše vrt, u koji uđe On i učenici Njegovi.

18.2 A Juda, izdajnik Njegov, znaše ono mesto; jer se Isus često skupljaše onde s učenicima svojim.

18.3 Onda Juda uze četu i od glavara svešteničkih i fariseja momke, i dođe onamo s fenjerima i sa svećama i s oružjem.

18.4 A Isus znajući sve što će biti od Njega iziđe i reče im: Koga tražite?

18.5 Odgovoriše Mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda koji Ga izdavaše.

18.6 A kad im reče: Ja sam; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju.

18.7 Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina.

18.8 Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, ostavite ove nek idu.

18.9 Da se izvrši reč što reče: Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao.

18.10 A Simon Petar imaše nož, pa ga izvadi i udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho. A sluzi beše ime Malho.

18.11 Onda reče Isus Petru: Zadeni nož u nožnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?

SaslušanjeJOVAN: 18.12 A četa i vojvoda i momci jevrejski uhvatiše Isusa i svezaše Ga,18.13 I odvedoše Ga najpre Ani, jer beše tast Kajafi, koji beše poglavar sveštenički one godine.18.14 A Kajafa beše onaj što dade savet Judejcima da je bolje da umre jedan čovek nego narod da propadne.18.15 Za Isusom, pak, iđaše Simon Petar i drugi učenik; a učenik onaj beše poznat kod poglavara svešteničkog, i uđe s Isusom u

dvor poglavara svešteničkog;18.16 A Petar stajaše napolju kod vrata. Onda iziđe onaj učenik što beše poznat kod poglavara svešteničkog i reče vratarici te

uvede Petra.18.17 Onda reče sluškinja vratarica Petru: Da nisi i ti učenik ovog čoveka? On reče: Nisam.18.18 A sluge i momci behu naložili oganj i stajahu te se grejahu, jer beše zima; a i Petar stajaše s njima i grejaše se.18.19 Poglavar, pak, sveštenički zapita Isusa za učenike Njegove i za Njegovu nauku.18.20 Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu, ja svagda učih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne

govorih.18.21 Što pitaš mene? Pitaj one koji su slušali šta sam im govorio: evo ovi znaju šta sam ja govorio.18.22 A kad On ovo reče, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i reče: Zar tako odgovaraš poglavaru

svešteničkom?18.23 Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?18.24 I Ana posla Ga svezanog Kajafi, poglavaru svešteničkom.

Noćno saslušanje -SinedrionMATEJ: 26.57 I oni što uhvatiše Isusa

odvedoše Ga poglavaru svešteničkom, Kajafi, gde se književnici i starešine sabraše.

26.58 A Petar iđaše za Njim izdaleka do dvora poglavara svešteničkog i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak.

26.59 A glavari sveštenički i starešine i sav sabor tražahu lažna svedočanstva na Isusa da bi Ga ubili;

26.60 I ne nađoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, ne nađoše. Najposle dođoše dva lažna svedoka,

26.61 I rekoše: On je kazao: Ja mogu razvaliti crkvu Božju i za tri dana načiniti je.

26.62 I ustavši poglavar sveštenički reče Mu: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?

26.63 A Isus je ćutao. I poglavar sveštenički odgovarajući reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?

26.64 Reče mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.

26.65 Tada poglavar sveštenički razdre haljine svoje govoreći: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste hulu njegovu.

26.66 Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše: Zaslužio je smrt.

26.67 Tada pljunuše Mu u lice, i udariše Ga po licu, a jedni Mu daše i priuške

26.68 Govoreći: Proreci nam, Hriste, ko te udari?

26.69 A Petar seđaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreći: i ti si bio s Isusom Galilejcem.

26.70 A on se odreče pred svima govoreći: Ne znam šta govoriš.

26.71 A kad iziđe k vratima ugleda ga druga, i reče onima što behu onde: i ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom.

26.72 On opet odreče se kletvom: Ne znam tog čoveka.

26.73 A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje.

26.74 Tada se poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka. I odmah zapeva petao.

26.75 I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći. I izašavši napolje plaka gorko.

MARKO: 14.53 I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.

14.54 I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i seđaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.

14.55 A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nađoše;

14.56 Jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.

14.57 I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:

14.58 Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.

14.59 I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.

14.60 I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?

14.61 A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?

14.62 A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.

14.63 A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?

14.64 Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.

14.65 I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga behu po obrazima.

14.66 I kad beše Petar dole na dvoru, dođe jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,

14.67 I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.

14.68 A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izađe napolje pred dvor: i petao zapeva.

14.69 I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.

14.70 A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.

14.71 A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.

14.72 I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati.

LUKA: 22.54 A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar iđaše za Njim izdaleka.

22.55 A kad oni naložiše oganj nasred dvora i seđahu zajedno, i Petar seđaše među njima.

22.56 Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim.

22.57 A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga.

22.58 I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam.

22.59 I pošto prođe oko jednog sahata, drugi neko potvrđivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.

22.60 A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.

22.61 I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput.

22.62 I izišavši napolje plaka gorko.

22.63 A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.

22.64 I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari?

22.65 I druge mnoge hule govorahu na Nj.

JOVAN: 18.25 A Simon Petar stajaše i grejaše se. Onda mu rekoše: Da nisi i ti od učenika njegovih? A on se odreče i reče: Nisam.

18.26 Reče jedan od slugu poglavara svešteničkog koji beše rođak onome što mu Petar odseče uho: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim?

18.27 Onda se Petar opet odreče; i odmah petao zapeva.

Pred Sinedrionom - danMATEJ: 27.1 A

kad bi ujutru, učiniše veće svi glavari sveštenički i

MARKO: 15.1 I odmah ujutru učiniše veće glavari sveštenički sa

LUKA: 22.66 I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenički i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud

22.67 Govoreći: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reče: Ako vam i kažem, nećete verovati.

starešine narodne za Isusa da Ga pogube.

starešinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše Ga i predadoše Pilatu.

22.68 A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti.22.69 Odsele će Sin čovečiji sediti s desne strane sile Božije.22.70 Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reče: Vi kažete da sam ja.22.71 A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedočanstva? Jer sami čusmo iz usta

njegovih.Judino priznanje

MATEJ: 27.3 Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svešteničkim i starešinama

27.4 Govoreći: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti.

27.5 I bacivši srebrnike u crkvi iziđe, i otide te se obesi.27.6 A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih

metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.

27.7 Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima.

27.8 Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas.27.9 Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreći: I

uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi;

27.10 I dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod.

Pred Pilatom prvi putMATEJ: 27.2 I

svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji.

27.11 A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš.

27.12 I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori.

27.13 Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče?

27.14 I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo.

MARKO: 15.2 I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.

15.3 I tužahu Ga glavari sveštenički vrlo.

15.4 A Pilat opet upita Ga govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoče na tebe.

15.5 Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.

LUKA: 23.1 I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.

23.2 I počeše Ga tužiti govoreći: Ovog nađosmo da otpađuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car.

23.3 A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajući reče mu: Ti kažeš.

23.4 A Pilat reče glavarima svešteničkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.

23.5 A oni navaljivahu govoreći: On buni ljude učeći po svoj Judeji počevši od Galileje dovde.

JOVAN: 18.28 A Isusa povedoše od Kajafe u sudnicu. Ali beše jutro, i oni ne uđoše u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu.

18.29 Onda Pilat izađe k njima napolje i reče: Kakvu krivicu iznosite na ovog čoveka?

18.30 Odgovoriše mu i rekoše: Kad on ne bi bio zločinac ne bismo ga predali tebi.

18.31 A Pilat im reče: Uzmite ga vi i po zakonu svom sudite mu. A Jevreji mu rekoše: Mi ne smemo nikoga pogubiti.

18.32 Da se zbude reč Isusova koju reče kazujući kakvom će smrti umreti.

18.33 Onda uđe Pilat opet u sudnicu, i dozva Isusa, i reče Mu: Ti si car judejski?

18.34 Isus mu odgovori: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše za mene?

18.35 Pilat odgovori: Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveštenički predaše te meni; šta si učinio?

18.36 Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.

18.37 Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.

18.38 Reče Mu Pilat: Šta je istina? I ovo rekavši iziđe opet k Jevrejima, i reče im: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.

Irod Antipa saslušava IsusaLUKA: 23.6 A Pilat čuvši za Galileju zapita: Zar je on

Galilejac?23.7 I razumevši da je iz područja Irodovog posla Ga Irodu,

koji takođe beše u Jerusalimu onih dana.23.8 A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo

da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da će videti od Njega kakvo čudo.

23.9 I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.23.10 A glavari sveštenički i književnici stajahu, i jednako tužahu

Ga.23.11 A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu

se, obuče Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.23.12 I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod među sobom; jer pre

behu u zavadi.Pred Pilatom drugi put

MATEJ: 27.15 A o svakom prazniku pashe beše običaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoće.

27.16 A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava.

27.17 I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?

27.18 Jer znaše da su Ga iz zavisti predali.

27.19 A kad seđaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.

27.20 A glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube.

27.21 A sudija odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.

27.22 Reče im Pilat: A šta ću činiti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne.

27.23 Sudija pak reče: A kakvo je

MARKO: 15.6 A o svakom prazniku puštaše im po jednog sužnja koga iskahu.

15.7 A beše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojim drugarima koji su u buni prolili krv.

15.8 I povikavši narod stade iskati što im svagda činjaše.

15.9 A Pilat im odgovori govoreći: Hoćete li da vam pustim cara judejskog?

15.10 Jer znaše da su Ga iz zavisti predali glavari sveštenički.

15.11 Ali glavari sveštenički podgovoriše narod bolje Varavu da traže da im pusti.

15.12 A Pilat opet odgovarajući reče im: A

LUKA: 23.13 A Pilat sazvavši glavare svešteničke i knezove i narod

23.14 Reče im: Dovedoste mi ovog čoveka kao koji narod otpađuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom čoveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;

23.15 A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt.

23.16 Dakle, da ga izbijem pa da pustim.

23.17 A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.

23.18 Ali narod sav povika govoreći: Uzmi ovog, a pusti nam

JOVAN: 18.39 A u vas je običaj da vam jednog pustim na pashu, hoćete li, dakle, da vam pustim cara judejskog?

18.40 Onda svi povikaše opet govoreći: Ne ovog, nego Varavu. A Varava beše hajduk.

19.1 Tada, dakle, Pilat uze Isusa i šiba Ga.

19.2 I vojnici spletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i obukoše Mu skerletnu haljinu,

19.3 I govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po obrazima.

19.4 Onda Pilat iziđe opet napolje, i reče im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.

19.5 A Isus izađe napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I reče im Pilat; evo čoveka!

19.6 A kad Ga videše glavari sveštenički i momci, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni. Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice.

zlo učinio? A oni iz glasa povikaše govoreći: Da se razapne.

27.24 A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti.

27.25 I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na decu našu.

27.26 Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne.

27.27 Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na Nj svu četu vojnika.

27.28 I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu.

27.29 I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreći: Zdravo, care judejski!

27.30 I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi.

27.31 I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu.

šta hoćete da činim s tim što ga zovete carem judejskim?

15.13 A oni opet povikaše: Raspni ga.

15.14 A Pilat im reče: A kakvo je zlo učinio? A oni iz glasa vikahu: Raspni ga.

15.15 A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da Ga razapnu.

15.16 A vojnici Ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu četu vojnika,

15.17 I obukoše Mu skerletnu kabanicu, i opletavši venac od trnja metnuše na Nj.

15.18 I stadoše Ga pozdravljati govoreći: Zdravo, care judejski!

15.19 I behu Ga po glavi trskom, i pljuvahu na Nj, i padajući na kolena poklanjahu Mu se.

Varavu;23.19 Koji beše bačen

u tamnicu za nekakvu bunu učinjenu u gradu i za krv.

23.20 A Pilat opet reče da bi on hteo pustiti Isusa.

23.21 A oni vikahu govoreći: Raspni ga, raspni.

23.22 A on im treći put reče: Kakvo je dakle on zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.

23.23 A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkih.

23.24 I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.

23.25 I pusti onog što iskahu, koji beše bačen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.

19.7 Odgovoriše mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer načini sebe sinom Božijim.

19.8 Kad, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma.

19.9 I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora.

19.10 A Pilat Mu reče: Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?

19.11 Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veći greh koji me predade tebi.

19.12 Od tada gledaše Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreći: Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru.

19.13 Pilat, dakle, čuvši ovu reč izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata.

19.14 A beše petak uoči pashe oko šestog sahata; i Pilat reče Jevrejima: Evo, car vaš.

19.15 A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: Zar cara vašeg da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenički: Mi nemamo cara osim ćesara.

19.16 Tada im Ga dakle predade da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše.

RaspećeMATEJ: 27.32 I izlazeći

nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.

27.33 I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica,

27.34 Dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči, i okusivši ne hte da pije.

27.35 A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke;

27.36 I seđahu onde te Ga čuvahu.

27.37 I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.

27.38 Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane.

27.39 A koji prolažahu huljahu na Nj mašući glavama svojim.

27.40 I govoreći: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, siđi s krsta.

27.41 A tako i glavari sveštenički s književnicima i starešinama podsmevajući se govorahu:

27.42 Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo ga verovati.

27.43 On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govoraše: Ja sam sin Božji.

27.44 Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se.

MARKO: 15.20 I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega skerletnu kabanicu, i obukoše Ga u Njegove haljine i izvedoše Ga da Ga razapnu.

15.21 I nateraše nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji iđaše iz polja, da Mu ponese krst.

15.22 I dovedoše Ga na mesto Golgotu, koje će reći: Kosturnica.

15.23 I davahu Mu da pije vino sa smirnom, a On ne uze.

15.24 I kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti.

15.25 A beše sat treći kad Ga razapeše.

15.26 I beše natpis Njegove krivice napisan: Car judejski.

15.27 I s Njim raspeše dva hajduka, jednog s desne, a jednog s leve strane Njemu.

15.28 I izvrši se pismo koje govori: i metnuše Ga među zločince.

15.29 I koji prolažahu, huljahu na Nj mašući glavama svojim i govoreći: Aha! Ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš,

15.30 Pomozi sam sebi i siđi s krsta.

15.31 Tako i glavari sveštenički s književnicima

LUKA: 23.26 I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji iđaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.

23.27 A za Njim iđaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.

23.28 A Isus obazrevši se na njih reče: Kćeri jerusalimske! Ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom.

23.29 Jer gle, idu dani u koje će se reći: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.

23.30 Tada će početi govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.

23.31 Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta će biti od suvog?

23.32 Vođahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.

23.33 I kad dođoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.

23.34 A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.

23.35 I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.

23.36 A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,

23.37 I govorahu: Ako si ti car

JOVAN: 19.17 I noseći krst svoj iziđe na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota.

19.18 Onde Ga razapeše, i s Njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi.

19.19 Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i beše napisano: Isus Nazarećanin, car judejski.

19.20 I onaj natpis čitaše mnogi od Jevreja; jer mesto beše blizu grada gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, grčki, latinski.

19.21 A jevrejski glavari sveštenički govorahu Pilatu: Ne piši: Car judejski, nego da sam reče: Ja sam car judejski.

19.22 Pilat odgovori: Šta pisah pisah.

19.23 A vojnici kad razapeše Isusa uzeše Njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna.

19.24 Onda rekoše među sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome će dopasti. Da se zbude pismo koje govori: Razdeliše haljine moje među sobom, a za dolamu moju baciše kocke. Vojnici, dakle, tako učiniše.

19.25 A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija

27.45 A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog.

27.46 A oko devetog sata povika Isus iza glasa govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?

27.47 A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju.

27.48 I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te Ga pojaše.

27.49 A ostali govorahu: Stani da vidimo hoće li doći Ilija da mu pomogne.

27.50 A Isus opet povika iza glasa i ispusti dušu.

27.51 I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;

27.52 I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;

27.53 I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.

27.54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji.

27.55 I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile Mu.

27.56 Među kojima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih.

rugahu se govoreći jedan drugom: Drugima pomože, a sebi ne može pomoći.

15.32 Hristos car Izrailjev neka siđe sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu verovati. I oni što behu s Njim razapeti rugahu Mu se.

15.33 A u šestom satu bi tama po svoj zemlji do sata devetog.

15.34 I u devetom satu povika Isus iz glasa govoreći: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znači: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?

15.35 I neko od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Eno zove Iliju.

15.36 A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše Ga govoreći: Stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.

15.37 A Isus povika iz glasa, i izdahnu.

15.38 I zavesa crkvena razdre se na dvoje s vrha do na dno.

15.39 A kad vide kapetan koji stajaše prema Njemu da s takvom vikom izdahnu, reče: Zaista čovek ovaj Sin Božji beše.

15.40 A behu i žene koje gledahu izdaleka, među kojima beše i Marija Magdalina i Marija Jakova malog i Josije mati, i Solomija,

15.40 Koje iđahu za Njim i kad beše u Galileji, i služahu Mu; i druge mnoge koje behu došle s Njim u Jerusalim.

judejski pomozi sam sebi.23.38 A beše nad Njim i natpis

napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.

23.39 A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.

23.40 A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako?

23.41 I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.

23.42 I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje.

23.43 I reče mu Isus: Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju.

23.44 A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.

23.45 I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.

23.46 I povikavši Isus iza glasa reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.

23.47 A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.

23.48 I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijući se u prsi svoje.

23.49 A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.

Kleopova, i Marija Magdalina.19.26 A Isus videvši mater i

učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina!

19.27 Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.

19.28 Potom, znajući Isus da se već sve svrši, da se zbude pismo reče: Žedan sam.

19.29 Onde stajaše sud pun octa; i oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima Njegovim.

19.30 A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh.

19.31 A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.

19.32 Onda dođoše vojnici, i prvom dakle prebiše noge, i drugom raspetome s Njim.

19.33 A došavši na Isusa, kad Ga videše da je već umro, ne prebiše Mu noge;

19.34 Nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.

19.35 I onaj što vide posvedoči, i svedočanstvo je Njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete.

19.36 Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost Njegova da se ne prelomi.

19.37 I opet drugo pismo govori: Pogledaće Onog koga probodoše.

PogrebMATEJ: 27.57 A kad bi

uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov.

27.58 Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.

27.59 I uzevši Josif telo zavi Ga u platno čisto;

27.60 I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.

27.61 A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i seđahu prema grobu.

MARKO: 15.41 I kad bi uveče (jer beše petak, to jest uoči subote),

15.43 Dođe Josif iz Arimateje, pošten savetnik, koji i sam carstvo Božje čekaše, i usudi se te uđe k Pilatu i zaiska telo Isusovo.

15.44 A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana zapita ga: Je li davno umro?

15.45 I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.

15.46 I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.

15.47 A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde Ga metahu.

LUKA: 23.50 I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan,

23.51 (On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstva Božijeg,

23.52 On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.

23.53 I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.

23.54 I dan beše petak, i subota osvitaše.

23.55 A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.

23.56 Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.

JOVAN: 19.38 A potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dođe i uze telo Isusovo.

19.39 A dođe i Nikodim, koji pre dolazi Isusu noću, i donese pomešane smirne i aloja oko sto litara.

19.40 I uzeše telo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima, kao što je običaj u Jevreja da ukopavaju.

19.41 A beše blizu onog mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut.

19.42 Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer beše blizu grob, metnuše Isusa.

StražaMATEJ: 27.62 Sutradan pak po petku sabraše se glavari

sveštenički i fariseji kod Pilata,27.63 I rekoše: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laža

kaza još za života: Posle tri dana ustaću.

narodu: Usta iz mrtvih; i biće poslednja prevara gora od prve.27.65 Reče im Pilat: Evo vam straže, pa idite te utvrdite kako

znate.27.66 A oni otišavši sa stražom utvrdiše grob, i zapečatiše

27.64 Zato zapovedi da se utvrdi grob do trećeg dana da ne dođu kako učenici njegovi noću i da ga ne ukradu i ne kažu

kamen.

VaskrsenjeMATEJ: 28.1 A po večeru

subotnom na osvitak prvog dana nedelje dođe Marija Magdalina i druga Marija da ogledaju grob.

28.2 I gle, zemlja se zatrese vrlo; jer anđeo Gospodnji siđe s neba, i pristupivši odvali vrata od vrata grobnih i seđaše na njemu.

28.3 A lice njegovo beše kao munja, i odelo njegovo kao sneg.

28.4 I od straha njegovog uzdrhtaše se stražari, i postadoše kao mrtvi.

28.5 A anđeo odgovarajući reče ženama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetog tražite.

28.6 Nije ovde: jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mesto gde je ležao Gospod.

28.7 Pa idite brže te kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih. I gle, On će pred vama otići u Galileju; tamo ćete Ga videti. Eto ja vam kazah.

28.8 I izišavši brzo iz groba sa strahom i radosti velikom, potekoše da jave učenicima Njegovim.

28.9 A kad iđahu da jave učenicima Njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Zdravo! A one pristupivši uhvatiše se za noge Njegove i pokloniše Mu se.

28.10 Tada reče im Isus: Ne bojte se; idite te javite braći mojoj neka idu u Galileju; i tamo će me videti.

28.11 A kad iđahu, gle, neki od stražara dođoše u grad i javiše glavarima svešteničkim sve što se dogodilo.

28.12 I oni sastavši se sa starešinama učiniše veće, i dadoše vojnicima dovoljno novaca

28.13 Govoreći: Kažite: Učenici njegovi dođoše noću i ukradoše ga kad smo mi spavali.

28.14 I ako to čuje sudija, mi ćemo njega umiriti, i učiniti da vama ništa ne bude.

28.15 A oni uzevši novce učiniše kao što su naučeni bili. I razglasi se ova reč po Jevrejima i do danas.

MARKO: 16.1 I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Solomija kupiše mirisa da dođu i da pomažu Isusa.

16.2 I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanog rođaja.

16.3 I govorahu među sobom: Ko će nam odvaliti kamen od vrata grobnih?

16.4 I pogledavši videše da kamen beše odvaljen: jer beše vrlo veliki.

16.5 I ušavši u grob videše mladića obučenog u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se.

16.6 A on im reče: Ne plašite se, Isusa tražite Nazarećanina raspetog; usta, nije ovde, evo mesto gde Ga metnuše.

16.7 Nego idite kažite učenicima Njegovim i Petru da pred vama ode u Galileju: tamo ćete Ga videti, kao što vam reče.

16.8 I izašavši pobegoše od groba; jer ih uhvati drhat i strah; i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu.

16.9 A Isus ustavši rano u prvi dan nedelje javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje je isterao sedam đavola.

16.10 A ona ode te javi onima što su bili s Njim, koji plakahu i ridahu.

16.11 I oni čuvši da je živ i da Ga je ona videla ne verovaše.

LUKA: 24.1 A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;

24.2 Ali nađoše kamen odvaljen od groba.

24.3 I ušavši ne nađoše telo Gospoda Isusa.

24.4 I kad se one čuđahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama;

24.5 A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga među mrtvima?

24.6 Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,

24.7 Govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane.

24.8 I opomenuše se reči Njegovih.

24.9 I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.

24.10 A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.

24.11 I njima se učiniše njihove reči kao laž, i ne verovaše im.

24.12 A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vide same haljine gde leže, i otide čudeći se u sebi šta bi.

JOVAN: 20.1 A u prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.

20.2 Onda otrča, i dođe k Simonu Petru i k drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše.

20.3 A Petar iziđe i drugi učenik, i pođoše ka grobu.

20.4 Trčahu, pak, oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra, i dođe pre ka grobu.

20.5 I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne uđe.

20.6 Dođe, pak, Simon Petar za njim, i uđe u grob, i vide haljine same gde leže,

20.7 I ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu.

20.8 Tada, dakle, uđe i drugi učenik koji najpre dođe ka grobu, i vide i verova.

20.9 Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.

20.10 Onda otidoše opet učenici kućama.

20.11 A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob,

20.12 I vide dva anđela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo.

20.13 I rekoše joj oni: Ženo! Što plačeš? Reče im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše.

20.14 I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus.

20.15 Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti.

20.16 Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče Mu: Ravuni! Koje znači učitelju.

20.17 Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.

20.18 A Marija Magdalina otide, i javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.

Na putu za EmausMARK

O: 16.12 A potom javi se na putu dvojici od njih u drugom obličju, kad su išli u selo.

LUKA: 24.13 I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.

24.14 A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima.24.15 I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima.24.16 A oči im se držahu da Ga ne poznaše.24.17 A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli?24.18 A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u

njemu bilo ovih dana?24.19 I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred

svim narodom;24.20 Kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?24.21 A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.24.22 A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,24.23 I ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ.24.24 I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.24.25 I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!

24.26 Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju?24.27 I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.24.28 I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide.24.29 I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći.24.30 I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.24.31 Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade.24.32 I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše

pismo?24.33 I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim...

Prvo javljanje u gornjoj sobiMARKO:

16.13 I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne verovaše.

LUKA: 24.33 I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,

24.34 Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.24.35 I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.24.36 A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: Mir vam.24.37 A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.24.38 I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?24.39 Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i

kostiju nema kao što vidite da ja imam.24.40 I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.24.41 A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za

jelo?24.42 A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću.24.43 I uzevši izjede pred njima24.44 I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve

treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.

24.45 Tada im otvori um da razumeju pismo.24.46 I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz

mrtvih treći dan;24.47 I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim

narodima počevši od Jerusalima.24.48 A vi ste svedoci ovome.24.49 I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom

dok se ne obučete u silu s visine.

JOVAN: 20.19 A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dođe Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam.

20.20 I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.

20.21 A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.

20.22 I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti.

20.23 Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.

Drugo javljanje u gornjoj sobiMARKO: 16.14 A najposle, javi se

kad njih jedanaestorica behu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverje i tvrđu srca što ne verovaše onima koji su Ga videli da je ustao;

JOVAN: 20.24 A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dođe Isus.

20.25 A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati.

20.26 I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam.

20.27 Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran.

20.28 I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.20.29 Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.

Javljanje kod Galilejskog jezeraJOVAN: 21.1 Posle toga opet se javi Isus učenicima svojim na moru tiverijadskom. A javi se ovako:21.2 Behu zajedno Simon Petar i Toma, koji se zvaše blizanac, i Natanailo iz Kane galilejske, i sinovi Zevedejevi, i druga dvojica od

učenika Njegovih.21.3 Reče im Simon Petar: Idem da lovim ribu. Rekoše mu: Idemo i mi s tobom. Onda iziđoše i odmah sedoše u lađu, i onu noć ne

uhvatiše ništa.21.4 A kad bi jutro, stade Isus na bregu; ali učenici ne poznaše da je Isus.21.5 A Isus im reče: Deco! Eda li šta imate za jelo? Odgovoriše Mu: Nemamo.21.6 A On im reče: Bacite mrežu s desne strane lađe, i naći ćete. Onda baciše, i već ne mogahu izvući je od mnoštva ribe.21.7 Onda učenik onaj koga ljubljaše Isus reče Petru: To je Gospod. A Simon Petar kad ču da je Gospod, zapreže se košuljom, jer

beše go, i skoči u more.21.8 A drugi učenici dođoše na lađi, jer ne beše daleko od zemlje nego oko dvesta lakata, vukući mrežu sa ribom.21.9 Kad, dakle, iziđoše na zemlju, videše oganj naložen, i na njemu metnutu ribu i hleb.21.10 Isus im reče: Prinesite od ribe što sad uhvatiste.21.11 A Simon Petar uđe i izvuče mrežu na zemlju punu velikih riba sto i pedeset i tri; i od tolikog mnoštva ne prodre se mreža.21.12 Isus im reče: Hodite obedujte. A nijedan od učenika nije smeo da Ga pita: Ko si ti? Videći da je Gospod.21.13 A dođe i Isus, i uze hleb, i dade im, tako i ribu.21.14 Ovo se već treći put javi Isus učenicima svojim pošto ustade iz mrtvih.21.15 A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin! Ljubiš li me većma nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da

Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi jaganjce moje.21.16 Reče mu opet drugom: Simone Jonin! Ljubiš li me? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce

moje.21.17 Reče mu trećom: Simone Jonin! Ljubiš li me? A Petar posta žalostan što mu reče trećom: Ljubiš li me? I reče Mu: Gospode!

Ti sve znaš, Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.21.18 Zaista, zaista ti kažem: Kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio si kud si hteo; a kad ostariš, širićeš ruke svoje i drugi će

te opasati i odvesti kuda nećeš.21.19 A ovo reče pokazujući kakvom će smrti proslaviti Boga. I rekavši ovo reče mu: Hajde za mnom.21.20 A Petar obazrevši se vide gde za njim ide onaj učenik kog Isus ljubljaše, koji i na večeri leže na prsi Njegove i reče: Gospode!

Ko je taj koji će Te izdati?21.21 Videvši Petar ovog reče Isusu: Gospode! A šta će ovaj?21.22 Isus mu reče: Ako hoću da on ostane dokle ja ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom.21.23 Onda iziđe ova reč među braćom da onaj učenik neće umreti: ali Isus ne reče njemu da neće umreti, nego: Ako hoću da

ostane dok ja ne dođem, šta je tebi do toga?Javljanje na gori u Galileji

MATEJ: 28.16 A jedanaest učenika otidoše u Galileju u goru kuda im je kazao Isus.

28.17 I kad Ga videše, pokloniše Mu se; a jedni posumnjaše.28.18 I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast

na nebu i na zemlji.28.19 Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i

Sina i Svetog Duha,28.20 Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam

s vama u sve dane do svršetka veka. Amin.

MARKO: 16.15 I reče im: Idite po svemu svetu i propovedite jevanđelje svakom stvorenju.

16.16 Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne veruje osudiće se.

16.17 A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće đavole; govoriće novim jezicima;

16.18 Uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno šta popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.

VaznesenjeMARKO: 16.19 A Gospod, pošto im izgovori, uze se

na nebo, i sede Bogu s desne strane.16.20 A oni izađoše i propovedaše svuda, i Gospod ih

potpomaga, i reč potvrđiva znacima koji su se potom pokazivali. Amin.

LUKA: 24.50 I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.

24.51 I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.24.52 I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.24.53 I behu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.

Dela Apostolska: 1.1b Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poče Isus tvoriti i učiti 1.2 Do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,

1.3 Pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.

1.4 I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Očevo, koje čuste, reče, od mene;

1.5 Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.

1.6 A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?

1.7 A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;

1.8 Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.

1.9 I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih.

1.10 I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,

1.11 Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.

1.12 Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.

1.13 I kad uđoše popeše se u sobu gde stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.

1.14 Ovi svi jednodušno behu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braćom Njegovom.

1.15 I u dane one ustavši Petar između učenika reče (a beše naroda zajedno oko sto dvadeset imena):

1.16 Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa;

1.17 Jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe.1.18 On dakle steče njivu od plate nepravedne, i obesivši se

puče po sredi, i izasu se sva utroba njegova.1.19 I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da će se ta

njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znači njiva krvna.1.20 Jer se piše u knjizi psaltiru: Da bude dvor njegov pust, i da

ne bude nikoga ko bi živeo u njemu, i: Vladičanstvo njegovo da primi drugi.

1.21 Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako među nas uđe i iziđe Gospod Isus,

1.22 Počevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.

EpilogJOVAN: 20.30 A i mnoga druga čudesa učini Isus pred

učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj.20.31 A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin

Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.

21.24 Ovo je onaj učenik koji svedoči ovo, koji i napisa ovo: i znamo da je svedočanstvo njegovo istinito.

21.25 A ima i drugo mnogo što učini Isus, koje kad bi se redom popisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige. Amin.

ČUDA ISUSA HRISTANASLOV MATEJ MARKO LUKA JOVAN

Pretvara vodu u vino na svadbi - - - 2.1-11Izlečio plemićevog sina - - - 4.46-54Isterao nečistog duha - 1.23-28 4.33-37 -Izlečio Petrovu taštu 8.14-15 1.29-31 4.38-39 -Izlečio mnoge besne i bolesne 8.16-17 1.32-34 4.40-41 -Izlečenje u Galileji 4.23-24 1.39 - -Prvi ulov riba - - 5.4-9 -Izlečio gubavca 8.2-4 1.40-45 5.12-15 -Izlečio paralizovanog 9.2-8 2.1-12 5.17-26 -Izlečio nemoćnog u banji Vitezdi - - - 5.2-16Izlečio čoveka sa oduzetom rukom u subotu

12.9-14 3.1-6 6.6-11 -

Izlečio mnoge - 3.10 - -Izlečenje od nečistih duhova i bolesti - - 6.17-19 -Izlečio centurionovog slugu 8.5-13 - 7.1-10 -Vaskrsao sina udovice iz mrtvih - - 7.11-17 -

Izlečio slepe, hrome, gluve... 11.2-5 - 7.19-22 -Utišao oluju 8.23-27 4.35-41 8.22-25 -Isterao Legion u svinje 8.28-34 5.1-20 8.26-39 -Izlečio ženu od tečenja krvi 9.20-22 5.25-34 8.43-48 -Vaskrsao Jairovu ćerku 9.18-19, 23-

265.22-24,

35-438.41-42, 49-

56-

Dva slepa čoveka izlečio 9.27-31 - - -Isterao Đavola iz besnog, nemog 9.32-34 - - -Izlečio od svake bolesti i nemoći 9.35 - - -Izlečio veliko mnoštvo 12.15-16 - - -Izlečio slepog, nemog, besnog 12.22-23 - - -Izlečio "njihove bolesnike" 14.14 - - -Nahranio 5000 14.14-21 6.34-44 9.11-17 6.1-14Hodao po vodi 14.24-33 6.47-51 - 6.16-21Izlečenje u Genizaretu 14.34-36 6.53-56 - -Izlečio gluvog i besnog - 7.31-37 - -Izlečio ćerku Hananke 15.21-28 7.24-30 - -Izlečenje hrome, slepe, i besne 15.29-31 - - -Nahranio 4000 15.32-38 8.1-9 - -Izlečio slepog - 8.22-26 - -Izlečenje besnog mladića 17.14-21 9.14-30 9.37-43 -Novac (statir) u ustima ribe 17.24-27 - - -Izlečio slepog od rođenja - - - 9.1-41Izlečio ženu bolesnu od duha 18g. - - 13.10-17 -Izlečio od teške bolesti - - 14.1-6 -Vaskrsao Lazara iz mrtvih - - - 11.1-46Očišćenje 10 gubavaca - - 17.12-19 -Izlečenje mnogih ljudi 19.2 - - -Izlečenje slepog Vartimeja i dr. 20.29-34 10.46-52 18.35-43 -Izlečenje u hramu 21.14 - - -Proklinjanje smokve 21.18-22 11.12-14,

20-24 - -

Izlečenje Malhovog uha 26.51 14.47 22.49-51 18.10Poslednji ulov riba - - - 21.1-11

Isusove parabolePriča Matej Marko Luka Jovan

Šta je Isus rekao oparabolama

13.10-17,13.34-35

4.10-12 8.9-10 -

Sejač 13.3-9,18-23 4.3-9,14-20 8.4-8,11-15 -Sveća - 4.21-22 8.16-17 -Seme koje samo raste - 4.26-29 - -Pšenica i kukolj 13.24-30,36-43 - - -Dobri Samarjanin - - 10.25-37 -Bogataš - - 12.13-21 -Gorušičino zrno 13.31-32 4.30-32 13.18-19Nerodna smokva - - 13.6-9 -Kvasac 13.33 - 13.20-21 -Parabole za učenike - 4.33-34 - -Blago u polju 13.44 - - -Skupoceni biser 13.45-46 - - -Mreža 13.47-50 - - -Domaćin 13.52 - - -Svadba - - 14.7-11 -Velika večera - - 14.12-24 -Izgubljena ovca - - 15.1-7 -Izgubljeni dinar - - 15.8-10 -Izgubljeni sin - - 15.11-32 -Nepošteni pristav - - 16.1-8 -Lazar i bogataš - - 16.19-31 -Nepravedni sudija - - 18.1-8 -Carinik i farisej - - 18.9-14 -Radnici u vinogradu 20.1-16 - 19.11-27 -Kese - - - -Dva sina 21.28-32 - - -Zli vinogradari 21.33-46 12.1-12 20.9-19 -Ženidba carevog sina 22.1-14 - - -

Smokva 24.32-36 13.28-32 21.29-33 -Čovek na dalekom putovanju - 13.34-37 - -

10 devica 25.1-13 - - -Talenti 25.14-30 - - -Ovce i jarci 25.31-46 - - -Dobri Pastir - - - 10.1-21

SADRŽAJNASLOV MATEJ MARKO LUKA JOVAN

Stvaranje, plan spasenja - - - 1.1-18Uvod - - 1.1-4 -Rodoslov 1.1-17 - 3.23-38 -Nagoveštenje rođenja Jovana - - 1.5-25 -Objavljivanje Mariji - - 1.26-38 -Susret Marije i Jelisavete - - 1.39-56 -Rođenje Jovana Krstitelja - - 1.57-80 -Objavljivanje Josifu 1. 18-25 - - -Rođenje - - 2.1-7 -Pastiri - - 2.8-20 -Obrezanje i posvećenje Isusa 1.25 - 2.21-38 -Mudraci 2.1-12 - - -Bekstvo u Egipat 2.13-18 - - -Povratak u Nazaret, detinjstvo 2.19-23 - 2.39,40 -Isus sa 12 godina u hramu - - 2.41-52 -Rad Jovana Krstitelja 3.1-12 1.1-8 3.1-18 -Krštenje 3.13-17 1.9-11 3.21-22 -Kušanje u pustinji 4.1-11 1.12-13 4.1-13 -Svedočanstvo JovanaKrstitelja - - - 1.19-34Pozivanje prvih učenika - - - 1.35-51Svadba u Kani - - - 2.1-12Prvo čišćenje hrama (Prva Pasha) - - - 2.13-25Nikodim - - - 3.1-21Jovan Krstitelj o Isusu - - - 3.22-36Samarjanka - - - 4.1-42Isceljenje carevog čoveka - - - 4.43-54Jovan Krstitelj zatvoren 14.3-5 - 3.19,20 -2. Pasha, isceljenje kraj jezera - - - 5.1-47Odlazak iz Judeje u Galileju 4.12 1.14,15 4.14-15 -Prvo odbacivanje u Nazaretu - - 4.16-30 -Odlazak u Kapernaum 4.13-17 - 4.31 -Poziv kod mora 4.18-22 1.16-20 5.1-11 -Opsednuti u sinagogi - 1.21-28 4.32-37 -Isceljenje Petrove tašte 8.14-17 1.29-34 4.38-41 -Prvo putovanje po Galileji 4.23-25 1.35-39 4.42-44 -Prvi gubavac 8.1-4 1.40-45 5.12-16 -Bolesnik spušten kroz krov 9.1-8 2.1-12 5.17-26 -Pozivanje Mateja 9.9 2.13,14 5.27,28 -Trganje klasja subotom 12.1-8 2.23-28 6.1-5 -Čovek sa suvom rukom 12.9-21 3.1-12 6.6-11 -Pozivanje dvanaestorice 10.1-4 3.13-19 6.12-16 -Propoved na Maslinskoj gori 5.1-7.29 - 6.17-48 -Kapetanov sluga 8.5-13 - 7.1-10 -Dva slepanem i opsednut 9.27-34 - - -Drugo putovanje po Galileji 9.35 - 8.1-3 -Sin udovice iz Naina - - 7.11-17 -Slep, nem, opsednut 12.22-45 3.20-30 11.14-32 -Poseta Marije i Isusove braće 12.46-49 3.31-35 9.19-21 -Propoved uz more - uvod 13.44,45 - - -Gorušičino zrno 13.31-32 4.30-34 - -Kukolj 13.24-43 - - -Sakriveno blago 13.44 - - -Sejač i seme 13.1-23 4.1-29 9.4-18 -Kvasac 13.33-36 - - -Mreža 13.47-53 - - -Cena učeništva 8.19-22 - - -Bura 8.18-27 4.35-41 8.22-25 -Opsednuti iz Gergesenske 8.28-34 5.1-20 8.26-39 -Matejeva gozba 9.10-13 2.15-17 5.29-32 -

Post 9.14-17 2.18-22 5.33-39 -Vaskrsenje Jairove ćerke 9.18-26 5.21-43 8.40-56 -Učenici o Jovanu Krstitelju 11.2-6 - 7.18-23 -Isus o Jovanu Krstitelju 11.7-30 - 7.24-35Slanje učenika 9.36-11.1 6.7-13 9.1-6 -Drugo odbacivanje u Nazaretu 13.54-58 6.1-6 - -Smrt Jovana Krstitelja 14.1-12 6.14-29 9.7-9 -Treća Pasha - hrana za 5000 14.13-21 6.30-44 9.10-17 6.1-14Isus hoda po moru 14.22-36 6.45-56 - 6.15-21Hleb života - Petar o I.H. - - - 6.22-7.1Tradicija i ceremonije 15.1-20 7.1-23 - -Odlazak u Fenikiju 15.21-28 7.24-30 - -Gluvonemi i druga čuda 15.29-31 7.31-37 - -Hrana za 4000 15.32-39 8.1-10 - -Znak 16.1-12 8.11-21 - -Slepac iz Vitsaide - 8.22-26 - -Odlazak u Cezareju, Petar o Isusu 16.13-28 8.27-9.1 9.18-27 -Tajno putovanje po Galileji 17.22-23 9.30-32 9.43-45 -Poniznost – pomirenje - oproštenje 18.1-35 9.33-50 9.46-50 -Preobraženje 17.1-13 9.2-13 9.28-36 -Opsednuti dečak 17.14-21 9.14-29 9.37-42 -Porez 17.24-27 - - -Senice - - - 7.2-53Preljubočinica - - - 8.1-11Isusov govor o svojoj službi - - - 8.12-59Isceljenje slepog od rođenja - - - 9.1-41Dobri pastir - - - 10.1-21Služba u Samariji i Pereji 19.1-2 10.1 9.51-56 -Ispit učeništva - - 9.57-62 -70-orica - - 10.1-24 -Samarjanin - - 10.25-37 -Marija i Marta - - 10.38-42 -Praznik posvećenja hrama - - - 10.22-42Isus uči ljude da se mole 6.5-15 - 11.1-13 -Videlo čoveku - - 11.33-36 -Obed s farisejima - - 11.37-54 -Kvasac fariseja - - 12.1-12 -Lakomstvo - - 12.13-34 -Očekivanje gospodara - - 12.35-59 -Božja pravda i milost - - 13.1-9 -Opsednuta žena - - 13.10-17 -Napredovanje carstva - - 13.18-30 -Božji sud - - 13.31-35 -Obed s farisejskim knezom - - 14.1-24 -Cena učeništva - - 14.25-35 -Izgubljena ovca, dinar i sin - - 15.1-32 -Nepošteni pristav - - 16.1-18 -Bogataš i Lazar - - 16.19-31 -Oproštenje, vera, služba - - 17.1-10 -Vaskrsenje Lazara - - - 11.1-53aOdlazak u Jefrem - - - 11.53b-5610 gubavaca - - 17.11-19 -Kada i kako dolazi Božje carstvo - - 17.20-37 -Nepravedni sudija - - 18.1-8 -Farisej i carinik - - 18.9-14 -Brak i razvod 19.3-12 10.2-12 - -Blagosiljanje dece 19.13-15 10.13-16 18.15-17 -Mladi bogati knez 19.16-30 10.17-31 18.18-30 -Radnici u vinogradu 20.1-16 - - -Isus proriče svoju smrt 20.17-19 10.32-34 18.31-34 -Jovan i Jakov 20.20-28 10.35-45 - -Slepi Vartimej 20.29-34 10.46-52 18.35-43 -Zakhej - - 19.1-10 -Ugledni čovek i kese - - 19.11-28 -Simonova gozba, pomazanje 26.6-13 14.3-9 7.36-50 12.1-8Dogovor o izdaji 26.1-16 14.1-11 22.1-6 12.9-114. Pasha - Trijumfalni ulazak u Jerusalim 21.1-11 11.1-11 19.29-44 12.12-19Nerodna smokva 21.18-22 11.12-26 - -Čišćenje hrama (drugi put) 21.12-17 11.15-19 19.45-48 -Otkud Isusu vlast 21.23-27 11.27-33 20.1-8 -

Dva sina 21.28-32 - - -Zli vinogradari 21.33-46 12.1-12 20.9-19 -Čovek bez svadbenog odela 22.1-14 - - -Porez - danak caru 22.15-22 12.13-17 20.20-26 -Brak i vaskrsenje 22.23-33 12.18-27 20.27-40 -Velika zapovest 22.34-40 12.28-34 - -Isus i kritičari 22.41-46 12.35-37 20.40b-44 -Ukor farisejima 23.1-39 12.38-40 20.45-47 -Dar siromašne udovice - 12.41-44 21.1-4 -Razgovor s Grcima - - - 12.20-36Konačno odbacivanje - - - 12.37-50Znaci drugog dolaska 24.1-51 13.1-37 21.5-38 -10 devica, talanti, ovce i jarci 25.1-46 - - -Priprema za Pashu, Pasha 26.17-19 14.12-16 22.7-13 -Praznovanje Pashe 2.20 14.17 22.14-16Prepiranje ko je najveći - - 22.24-30 -Isus pere noge učenicima - - - 13.1-20Poslednja večera 26.26-29 14.22-25 22.17-20Otkrivanje izdajnika 26.21-25 14.18-21 22.21-23 13.21-30Saveti pred rastanak - - - 13.31-14.31Opomene pred hapšenje 26.30-35 14.26-31 22.31-38 13.36-38Pravi čokot - - - 15.1-17Opomena o progonu - - - 15.18-16.4Utešitelj - - - 16.5-33Isusova posrednička molitva - - - 17.1-26Getsimanija 26.36-56 14.32-52 22.39-53 18.1-11Saslušanje - - - 18.12-24Noćno saslušanje 26.57-75 14.53-72 22.54-65 18.25-27Pred Sinedrionom - dan 27.1 15.1 22.66-71 -Judino priznanje 27.3-10 - - -Pred Pilatom prvi put 27.2,11-14 15.2-5 23.1-5 18.28-38Irod Antipa saslušava Isusa - - 23.6-12 -Pred Pilatom drugi put 27.15-31 15.6-19 23.13-25 18.39-19.16Raspeće 27.32-56 15.20-40 23.26-49 19.17-37Pogreb 27.57-61 15.41-47 23.50-56 19.38-42Straža 27.62-66 - - -Vaskrsenje 27.52,53;

28.1-1516.1-11 24.1-12 20.1-18

Na putu za Emaus - 16.12 24.13-33 -Prvo javljanje u gornjoj sobi - 16.13 24.33-49 20.19-23Drugo javljanje u gornjoj sobi - 16.14 - 20.24-29Javljanje kod Galilejskog jezera - - - 21.1-23Javljanje na gori u Galileji 28.16-20 16.15-18 - -Vaznesenje (Dela 1.1-22) - 16.19-20 24.50-53 -Epilog - - - 20.30,31,24,

25