jovan Ćirilov - reč nedelje.pdf

8/17/2019 Jovan Ćirilov - Reč nedelje.pdf

1/94


2/94

JOBAH ЋИРИЛОВ

РЕЧ НЕДЕЉЕ

Избор колумни из НИН-а

2

www.balkandownload.org

НИН

Београд

2014.


3/94

Илустрације и фотографије коришћене у овој публикацији:

Југослав Влаховић (корице), Зоран Лончаревић (полеђина корице)

3



4/94

Ја

20. 11. 2014.

Последња Реч недеље,

написана са жељом

да се објави у НИН-унакон смрти

Jедног ја мање је на свету. И то мога ја. To сви други знају,

осим мене који више не постојим. Лакше је не постојати, него

постојати. Тело је једино станиште сваког ја, али телу није лако

што у њему пребива једно ја. Ја мучи тело, а и тело мучи - ја. Они

су у грчевитом загрљају док постоје. Ја је свесно да не може безтела, а тело не знa ништа. Оно просто постоји не због ја, али као

да је ту због ја.

Откако је људског рода, било је безброј непоновљивих ја. Свет

постоји док га једно ја самосазнаје. И кад њега нема, као да нема

ни света. А има га. Колико је за нашег живљења отишло разних ја

из живота, и свет је наставио да постоји без тих ја. To је довољан

доказ. Ево, мене више нема, а свет постоји.

Аз буки вједи је почетак црквенословенске азбуке. А Б В... "Азбуки вједи", нису то само слова, него имају значење: "Ја слова

знам".

Ја је сродно са хеленским и латинским ego, готским iкк,

немачким ich, литванским as и хетитским uккa. Није случајно да је

реч која означава сопство тако кратка. Као да је у тој краткоћи

4



5/94

усредсређена сва суштина самопостојања, тврдо језгро непорециве

егзистенције. Јер животно постојање док траје је апсолутно. He

може човек истовремено и да јесте и да није. Круни се његова

грађа, али живљење као живљење је у једном тренутку дато у свој

својој пуноћи и јединственој непоновљивости, без колебањаизмеђу бића и ништавила.

5



6/94

Динар

19. 4. 1987.

Бранко Микулић, председник СИВ-а, изјавио је на Ријеци да ће

влада "економским мерама покушати да заустави обезвређивање

динара".Новац који се у историји човечанства назива динаром доживео

е низ падова и узлета, мењао националност, па чак и континенте,

па ипак и данас постоји као монета Југославије, Алжира,

Бахреина, Јордана, Ирака, НДР Јемена, Кувајта и Туниса, а ситна

е јединица Ирана.

Већ у земљи у којој је настало његово име (denarius, десетни, на

латинском) у древном Риму почео је као сребрни новац који има

вредност десет аса (отуда име); после 217. године пре нове еревредео је већ 16 аса. Динар је прихватила Византија као своју

монету, коју Арапи узимају под називом динар за свој златни

новац који су ковали за владавине калифа Абдулмелика у седмом

веку нове ере.

Захваљујући ковању динара, српски краљ Драгутина (1276-

1316) ушао је у Дантеову "Божанствену комедију" као грешник

који је ковао лажни новац. Наиме, српски владар ковао је сребрни

динар по угледу на византијски матапан. Млеци су оштро дизалиглас против ковања новца који је сувише личио на њихов, па је

слава Драгутинова доспела до великог песника који је био краљев

десет година старији савременик. Опевао га је за вечита времена у

XIX певању "Paja". Био је довољно дискретан да га не именује,

него само назове рашким краљем.

6



7/94

Данас читамо да динар ових дана у истим тим Млецима, сада

под називом Венеција, и у суседном Трсту, више вреди него ове

немирне зиме. Али као да неповерење траје још из доба Дантеа и

Драгутина, судећи по томе што се наше новине радују чим наш

динар тамо мало боље стоји.У новинама такође читамо да се за наш динар и дугове брине

Европска економска заједница са Кувајтом заједно. Кувајћани нам,

преко монете истог имена, дођу као рођаци по новцу и несврстани

пријатељи у фискалним невољама.

7



8/94

Косово

5. 7. 1987.

Када би се бирала реч године међу речима недеље,

највероватније да би била изабрана властита именица - Косово.

Она данима, недељама, а сада се већ може рећи годинама несилази са страница наше, па и иностране штампе. А на насловним

страницама давно нису осванула крупнија слова - КОСОВО.

Ово лепо поље на једном од централних положаја на Балкану

назива се Косовом још од владавине српског владара Немање у 12.

столећу. Добило је име по птици из реда певачица curdus merula,

косу, црнкастом мужјаку и женки са жутим кљуном. Једно издање

Брема, прилагођено нашим потребама, пише да се "кос не држи

само шума, него све више прелази воћњаке и гајеве и престаје дабуде селица, јер многе остају и преко зиме код нас".

И тако је птица која "све више остаје код нас" и која "престаје

да буде селица" постала симбол наших злосрећних сеоба које ево

трају вековима. Научник светског глас Јован Цвијић (1865-1927)

наводи кошмар сеоба као дубоко усађену опсесију нашег живља у

тим крајевима: "Ми и у сну бежимо испред Турака и Арбанаса."

Несумњиво да је Косово најпознатије по Косовској бици 1389.

године, у којој су погинула два владара тадашњих великихцарстава света, српског и турског, а убијен је од руке рођеног

брата и престолонаследник на турској страни. Била је то

судбоносна битка са вековним последицама, у којој су братски

суседи, Хрвати и Босанци, помагали Србе у невољи, свесни

опасности и за себе саме.

8



9/94

To је битка која је дуго одјекивала у светској јавности, па је

Шекспиров савременик Томас Гоф написао трагедију "Храбри

Турчин" у којој је Милош Кобилић једна од главних личности.

Мађарски краљевски намесник Јанош Хуњади, у нашој песми

Сибињанин Јанко, направио је репризу косовског пораза 1448.године и у нашем народу њему у част остала је синтагма "прошао

као Јанко на Косову".

9



10/94

Балкан

7. 2. 1988.

Када је реч о Балкану, Европа готово редовно испољава своје

заблуде. Чак и само име Балкан плод је заблуда. Корени су

дубоки...Још је славни астроном и географ Птоломеј у 2. веку наше ере

нацртао мапу Балкана на којој је био обележен непостојећи

континуирани планински ланац који се тобож простире од Црног

мора и у правцу исток-запад долази до Алпа. У доба ренесансе

звао се Catena mundi, a у 19. веку Centralкette - Централно било.

По сведочанству Јована Цвијића, за источни део, који се у

античких писаца и Византинаца звао Хемус, европски

истраживачи су на терену чули да се зове Балкан. Заправо, чули сутурску реч којом се као генерички појам именује свака планина.

Под утицајем идеја Хумболта и Ритера на почетку 19. века да се

политичке и историјске целине назову географским појмовима,

инспиришући се погрешним схватањем о Централном билу,

географ А. Цојне (Zeune) дао је целом полуострву име Балканско

полуострво. Тај појам убрзо је заменио друге, између којих су се

научници до тада колеоали - Грчко, Римско, Илирско полуострво

или Европско отоманско царство, па и Европска Турска.Отада је Балкан постао синоним за балкански менталитет,

балкански начин живота, балкански стил. Најпопуларније дело

класичне бугарске књижевности, хумористични роман "Баја Гања"

од Алека Константинова из 1895. године, та "невероватна

приповест о једном савременом Бугарину", у ком је описан

10



11/94

неотесани, лукави, бескрупулозни, вешти скоројевић, приказује се

данас на сцени, са доста разлога, под именом "Господин

Балкански". Као да сами признајемо своје негативне стране, које је

Нушић такође фиксирао у својим комедијама.

У политичком жаргону Европе створен је термин"балканизација" који ауторитативни Вебстеров енглески речник

тумачи као "распарчавање једног географског подручја на мале,

међусобно непријатељске политичке јединице, попут балканских

држава после Првог светског рата".

Конференција министара иностраних послова балкански

земаља у Београду, на којој се први пут у историји овог

полуострва сакупљају на једну међународну конференцију

представници свих држава, ако већ не избаци из ауторитативних речника реч балканизација, може да утиче да се из дефиниције

изостави да је реч о међусобно непријатељским политичким

единицама".

11



12/94

Европа

25. 12. 1988.

Вест о могућности да Југославија приступи Европској

заједници, у прво време као придружени члан, била је вест дана

прошле недеље. Посета Будимира Лончара Бриселу била је знак дае та идеја озбиљна.

Постоји теорија да се Европа тако зове по асирској речи Ереб -

Запад, зa разлику од Истока кога су звали Асу. To је још један

доказ да је Европа одувек била синоним за Запад.

За име Европе везана је једна од најлепших хеленских

митолошких прича, која се може наћи у "Илијади" и Овидијевим

"Метаморфозама". Кћи феничанског краља Агенора и Телефасе -

Еуропа, често се играла на обали мора. "Једнога дана, док је бралацвеће", препричавају Срејовић и А. Цермановић у свом

"Митолошком речнику", привукла је на себе Зевсову пажњу. Отац

богова се страсно заљубио у Еуропу и, да би јој се приближио,

преобразио се у белог бика, који је одисао мирисом руже и

шафрана. Девојка је без страха приступила лепој животињи и

почела нежно да је милује, а затим се, са котарицом цвећа у

рукама, попела на леђа кротке животиње. Тада је бик јурнуо у

море са својим пленом и удаљио се од феничанске обале. Упратњи Посејдона, Амфитрите и Афродите, као и Нереиде, које су

певале сватовске песме, Зевс је пренео Еуропу на острво Крит. У

Диктејској пећини Зевс се под платанима сјединио са својом

миљеницом... Да би овековечио своју љубав, отац богова је

наредио да критски платани никад не губе своје лишће и да део

12



13/94

света коме припада Крит носи име његове миљенице Еуропе.

Овај митски мотив, миљенице Еуропе на леђима бика често се

налази на античком новцу. У Вараждинским Топлицама и у

Шампетру налазе се рељефи са представом Еуропе. A y модерно

доба Еуропу на бику сликали су Тицијан, Веронезе, Клод Лорен,Тијеполо и Рембрант.

Најмање вероватна је теорија да појам Европе долази од Грчке

речи euros - ширина, црница и ops - лице, као део света који је

плодан.

Тенденција да се Европа уједини демантује мишљење трећег

председника САД Томаса Џеферсона: "Човек је једина животиња

која уништава припаднике своје врсте, а ја ништа блаже не могу

да кажем за припаднике европских влада."

13



14/94

Демократија

4. 2. 1990.

Данас и основци знају порекло речи демократија. Знају да је

реч грчког порекла и да се састоји од именице демос - народ и

глагола кратеин - владати, те да значи владавину народа. Па ипакданас половина човечанства поново сриче значење тe речи

тражећи демократију у пракси. Читави народи као да поново иду у

основну школу демократије и наилазе на хиљаду препрека у њеној

примени.

Поједине нације хтеле би демократију само за себе. Делови

партија пристају на гласање, а када исход гласања није по њиховој

вољи, као деца напуштају скуп који је гласао. Неке светске

демократије већ деценијама извозе своју демократију, а притомуче свет демократским принципима.

У доскора једнопартијским земљама оснивају се странке које

веома често имају у називу варирану реч - демократија. И то је

доказ колико је свима стало до демократије или колико је тим

странкама стало да привуку присталице и гласаче.

Још је Тацит рекао да је лакше пљескати демократском облику

владавине него га остварити. А други антички писац Полибије

касније је додао да "владавина може имати најлепше име, анајгору стварност - владавину гомиле". Француски мислилац

Монтес Кије је у свом чувеном делу "Владавина закона" рекао да

"тиранија принца олигархије је мање опасна за опште добро од

апатије грађана у демократији".

Модерни мислиоци, људи нашег доба, изразили су духовитије

14



15/94

али и оштрије мисли о демократији. Тако немачки писац Гинтер

Грас каже: "Посао грађана је да држе уста отворена." Доследан

својој пракси, чилеански диктатор Ayгусто Пиноче је једном

изјавио да "каткада демократија мора да буде окупана у крви .

Покојни Џавахарлал Нехру, cа великом праксом државника, био јепомало циник када је једном изјавио: "Демократија је добра. Ја то

кажем јер су остали системи владавине гори."

Реч демократија је добро знана, али људи ређе знају порекло

едне друге грчке речи из исте породице - демагогија. Демагог је

такође реч грчког порекла, и састоји се из именица демос, народ и

глагола аго, водим; у древних Хелена демагози су били

представници пука. Тек у модерно доба реч демагог добила је

негативно значење - обмањивача народа. Ваља имати на уму дадемократа и демагог имају опасно заједнички корен.

15



16/94

Санкције

15. 11. 1991.

Прошле недеље на састанку у Риму Европска заједница је

прогласила економске санкције према Југославији. Мере треба да

ступе на снагу за десет дана од дана проглашења, када се установико крши договоре о миру и ко не показује добру вољу за решење

ратне кризе. Трајање изречених мера ограничено је роком од пола

године.

У најширем смислу речи санкције значе реакцију једне

одређене друштвене групе која одређује начин понашања и служе

да се установе стандарди понашања те групе. Постоје негативне

санкције (казне) и позитивне санкције (награде).

Реч санкција (sanctio) је латинског порекла и спада у породицу речи чији је корен sac (sane, sacr, seer), међу којима је најпознатији

придев sanctus - свети. Интернационалне речи у истој породици

између осталих су сакрамент, санктификација и сакрификација.

Sanctio је света наредба. Именица је настала од латинског

глагола sancire, прогласити светим, на пример закон или забранити

нешто под претњом казне.

У родовском или феудалном друштву санкције социјалне групе

могле су бити веома произвољне, као исмевање, двобој, рањавање,убиство... Дирљиве су санкције Ескима против онога који некоме

преотме жену. Преварени супруг има право да напише врло оштру

песму против свог супарника.

Међународне санкције су знатно строже. Тако је Лига народа

против Италије због упада у Абисинију октобра 1935. године

16



17/94

прогласила економске санкције, али из њих су били искључени

нафта, железо и челик. Уједињене нације су против Родезије због

едностраног проглашења независности новембра 1965. подржале

Велику Британију у њеним санкцијама - ембаргу на увоз нафте.

Како се ми ових месеци стално нешто тешимо, за утеху онимакоји се лако теше, нудим исход ова два ембарга.

Међународне санкције против Мусолинија су укинуте јула

1936. јер ембарго, наравно, нису поштовале нечланице Лиге

народа, а и компромис са нафтом, гвожђем и челиком био је

довољан да мере буду неефикасне.

Санкције против Родезије биле су опет неефикасне јер је Јан

Смит, када су Британци блокирали луке Мозамбика, увозио нафту

преко Јужноафричке Републике.Уосталом, санкције и јесу нека врста опомене несташним

деранима да ускладе своје понашање са општеприхваћеним

нормама, и унапред су предвиђене за укидање.

17



18/94

Рекет

или

Мали речник нашег бешчашћа

19. 3. 1993.

АФЕРА - од француске речи affaire, из породице речи настале

од глагола faire, који потиче од латинског глагола facere.

ГАЗДА - реч коју су наши суседи Мађари позајмили из

словенских језика, па је нама вратили, мењајући до

непрепознатљивости свесловенску реч господар, или данашњим

езиком речено - бос.

ДИЛЕР енглески dealer, од глагола to deal, имати учешће унечему. Према Колинсовом речнику: i) особа или организација

чији је бизнис да купује и продаје, 2) особа која илегално продаје

законом забрањену дрогу. Код нас, у доба садашње "нове

првобитне акумулације капитала", улични препродавац валуте

("Девизе! Девизе!"), најнижа и доскора најпрогоњенија личност у

ланцу великих финансијских афера које потресају нашу јавност.

МАФИЈА - по етимолошким речницима најчешће се може

прочитати да је реч мафија мутног порекла, сем у најновијемпетотомном "Заникелијевом" Етимолошком речнику италијанског

езика, где је цела прича много јаснија. Реч је настала као

неологизам негде раних шездесетих година прошлог века на

Сицилији. Била је то реч која је значила нешто што се данас

означава речју шик, шармантан и слично, дакле, нешто мило и

18



19/94

драго. Већ 1863. године неки Г. Ризото пише драму "Мафјузи из

Викарије", где реч има већ мали негативни призвук, да би се

наредних година мафијом почеле означавати "мале сицилијанске

групе које се организују ради заштите својих интереса". Године

1882. неко је изнео тезу да реч мафија потиче од арапске речимахјаш, која значи хвастање, пувакање.

РЕКЕТ - из енглеског језика свет је позајмио два хомонима,

еднакозвучне речи различитог значења: рекет, онај тениски, реч

која води порекло од тевтонске речи за длан и истогласицу рекет,

која значи ларму, буку и ономатопејског је порекла. У 17. веку

ситни џепароши када су хтели да ступе у дејство на улици или на

тргу, направили би страховиту буку - racкet. Када је власт то

уочила, указом из 1697. забранила је паљење жабица и ракета, алие реч рекет остала у употреби све до нашег века. Данас означава

специфичан облик пљачке, уцену оних који нешто поседују или

раде. Доскоро је рекет била сума коју су, рецимо, власници кафића

плаћали насилницима да им не поломе радњу, а данас преко газда-

Језде сазнали смо и за "државни рекет", чију ћемо тачну

дефиницију знати, и то можда, тек после суђења похапшеним

министрима.

МИНИСТАР - По латинском minister. Реч настала од латинске

речи minis, minus, minor, дакле нешто ниже у друштвеној

хијерархији, службеник, чак слуга, дакле, "слуга народа". Неки

наши министри, а читамо и италијански, нису баш тако схватили

свој положај.

19



20/94

Gay

6. 1. 1995.

Недавно je у Новом Саду изашао први број часописа "Gay",

ревије за хомо-бисекс популацију. To је први магазин ове врсте

издат у Србији. Несумњиво да је ова публикација могла изаћи затошто је из најновијег Кривичног закона Србије, изгласаног 14. јула

1994. изостављен дотадашњи члан који је предвиђао кажњавање за

сексуални однос између одраслих мушкараца (жене су биле

изузете и до сада). Тако je у Европи остала само Румунија која

криминализује хомосексуални чин (од грчког homoios, исти, а не

латинског homo, човек).

Аргумент да се у Црној Гори још осамдесетих година изостави

тај члан, а у Србији до овог јуна остави у закону, био је исти - "уЦрној Гори и у Србији нема хомосексуалаца, те је свједно да ли на

папиру тај члан постоји или не". На жалост наше јужњачке мачо-

популације, број мушкараца склоних мушкарцима је мање-више

исти у свим срединама и креће се, према научним истраживањима,

ту негде око пет посто. Амерички научник Алфред Чарлс Кинзи

(кinsey) изазвао је 1948. године сензацију открићем, на основу

18.500 интервјуа, да је у САД 37 посто мушкараца, бар једном у

животу, имало хомоеротско искуство.Научници нису открили тачан узрок појаве овог еротског

каприса природе, али је данас готово несумњиво да није реч о

болести већ о генетској игри, у оквиру Фројдове тезе да чистог

пола нема, те да у сваком мушкарцу постоји женски принцип, а

самим тим и склоности. И обрнуто.

20



21/94

Као свака мањина, и хомосексуалци су током историје били

истребљивани, прогоњени или бар исмевани. Тако се из

новоизашле "Gay" ревије може сазнати да су и у Дубровачкој

републици тубашима (како их Дубровчани данас зову), који су

силовали мушке, одсецали главе и затим их спаљивали на ломачи,као уосталом и у целој Европи. Са просветитељством мења се

однос. Волтер (1694-1778), иако сам није био un pederaste (реч која

у француском постоји од 1580. г. од грчког pais, paidos дете и eran,

волети) излази са мишљењем да добровољне хомосексуалне радње

између двојице одраслих мушкараца не оштећују никога, а

нарочито не државу, те да нема потребе за даљим примењивањем

смртне казне.

Што се тиче подсмеха, он је садржан у именима која сеиздевају хомосексуалцима, а скала је обилна и разнолика. Између

свих назива амерички хомосексуалци су дошли до сазнања да

израз gay није за њих увредљив, те је тај термин широко

прихваћен. Gay је придев који на енглеском значи весео, а као

сленг-израз значио је још од средњег века курвински, да би се у

Америци од двадесетих година нашег столећа почео везивати за

хомосексуалце, с тим да у широку употребу улази тек шездесетих

година. Најпознатији немачки израз je Schwule (није погрдан, а

изгледа да потиче од придева који означава извештаченост),

француски pede, pedale а шпански maricon.

Према Драгославу Андрићу, ни ми много не заостајемо по

броју израза у тој области. Наведимо само неке најпознатије из

његовог "Речника жаргона" (1976): педер, пешко, пешкир, педал,

топли брат, тетка, бузерант, гузичар, хомић (реч загребачког

порекла). Неко је забележио да се та "пракса" код нас у прошлом

веку звала "турска љубав".

21



22/94

Прогнаници

18. 8.1995.

Са егзодусом крајишких Срба у Србију не само да је стигло на

десетине хиљада несрећника већ и једна нова реч - изгнаник, која

српском уху уопште не делује туђа. Реч изгнаник је реч којуХрвати употребљавају као иначицу за српску реч избеглица.

Ето апсурда! У тренутку велике несреће српска публицистика

уводи реч хрватске варијанте изгнаник, која далеко боље описује

судбину крајишких мајки, стараца и нејачи него стандардна српска

реч избеглице. Семантички, избеглица је носилац радње, а

изгнаник је објекат радње. Крајишки изгнаници су трагични

објекти глагола изгнати, а гонитељи су знани.

За тај изгон и оно што је непосредно уследило, америчкидржавни секретар Ворен Кристофер каже да није етничко

чишћење, што је провидан прагматични цинизам политичара.

Можда је ипак у праву, али само зато што није довршио реченицу

- то је нешто више и горе од тога - то је геноцид.

Фрањо Туђман је усред опустошеног Книна тријумфално рекао

да Срби више никада неће у Хрватској играти ону улогу коју су

имали. Предлажем и овој констатацији допуну Срби неће више у

хрватској повести играти улогу жртава испљуваних, изударанихили пререзаних гркљана, јер их у тој држави неће бити.

Од трагедије крајишких Срба је све и почело - када су се без

своје воље обрели у држави у којој нису рођени и када су избачени

из Устава републике у оквиру које су живели, и када су почеле

усташоидне претње, које нису обећавале ништа друго него

22



23/94

репризу Другог светског рата. Дакле, почело је од страха за

будућност на основу искуства прошлости.

Догађаји за време "Олује" доказали су свету да су трагично

били у праву. Десила се реприза ендехазијских ликвидација и

прогона Срба на тим теренима.Да ли су крајишки Срби и њихово руководство и Срби у

Србији и њихово руководство урадили све како ваља у вези са

крајишким питањем, о томе ће се расправљати још најмање сто

година. Јер, за четири дана измењено је нешто што је трајало више

од четири века.

Оно што сада не ваља то је избацивање Хрвата, држављана one

државе, из њихових кућа на српској земљи. Цинизам је кад тим

поводом Загреб упућује званични протест Београду. Постојинесразмера у броју неправди (највише 800 према најмање 150.000).

Али је обавеза наше власти да то спречи, нe само да би Југославија

сачувала право на протест већ да би била и истински морална.

23



24/94

Опозиција : позиција

8. 11. 1996.

Ни у једном светском језику опозицији се не противставља

позиција, већ владајућа партија. Реч позиција у смислу власти

појавила се код нас са обновом странака после одласкаеднопартијског самоуправног социјализма са историјске сцене у

трећој Југославији.

Најпре се реч позиција почела појављивати у политичком

жаргону у некој врсти шаљиве игре речи (нпр. "опозиција се

колеба y својим изборним програмима, али ни позиција није

ништа боља"). Данас, иако није ушла у званичну терминологију,

публицисти већ озбиљно пишу о позицији, мада редовно у тандему

са речи опозиција.Наравно, то је зато што је поље значења речи опозиција сасвим

асно. Употребљава се још само у логици и у астрономији. А реч

позиција има веома широко значење, те ван контекста, бар за сада,

не значи аутоматски термин из страначког живота.

Истини за вољу, скидањем префикса са речи опозиција није

направљена никаква грешка, па би позиција могла да значи

партију на власти. За сада можемо сматрати да је реч о грешци

или произвољности. Али озбиљни лингвисти сматрају да се језикзаправо и развија кроз грешке које народ прихвати.

Реч опозиција је латинског порекла и састоји се од префикса

ob - који значи супротстављање, претвореног у op испред речи

positio, положај, најчешће, Месеца и Сунца, када се нађу у истом

правцу са две супротне стране Земље. Затим се појавила у 15. веку

24



25/94

у реторици за противуречење, што је био само корак до новог

значења речи наредног века, најпре за сваку супротну акцију, а

затим за супротну политичку акцију.

Енглези реч opposition у 18. веку први почињу да

употребљавају за политичку партију у парламенту. Та реч се брзошири по Европи, јер се у политичком животу појавила потреба за

тим појмом као реалношћу једног времена. Појам опозиције се

током 19. века искристалисао да би означио политичко деловање

које има организован карактер и које се својим теоријским и

практичним програмом супротставља партији на власти.

Као и у већини појава савремене цивилизације, тако и елемент

страначке опозиције можемо наћи још у античко доба. Међутим,

биле су то неформалне групе патриција које су се супротстављалевладајућем мишљењу, а не класична парламентарна опозиција.

Прича се да је један од лидера српске опозиције питао сељака:

- Када ћете, бре, ви, сељаци, да гласате за опозицију?

- Хоћемо, господине, кад дођете на власт.

25



26/94

Шовинизам - национализам -

патриотизам

10. 1. 1997.

Светска штампа са симпатијама прати студентски протест.Међутим, извештач "Њујорк тајмса" Крис Хеџис, када студенти

нису дозволили Џеку Лингу да говори на њиховој трибини,

представио их је као националисте.

Уследио је протест у облику писама читалаца, а у

новогодишњем броју истог дневника писац светског хита "У

потпалубљу" (на енглеском In the Hold) Владимир Арсенијевић је

добио простор (други пут узастопце) да још лепше и опширније

образложи како београдски студенти нису никакви националисти.О разлици између појмова из наслова данашње колумне могу

се писати волуминозне студије, а може се докторирати и на неком

славном универзитету.

Ипак, кратко и јасно формулисано, за патриотизам се може

рећи да је љубав према својој нацији, која не искључује поштовање

других нација. Национализам је љубав према својој нацији лишена

поштовања према другим нацијама. А шовинизам је слепа љубав

према својој нацији, уз мржњу према другим нацијама. Енглези зaшовинизам употребљавају од Руско-турског рата 1877- 78. и израз

џингоизам (jingoism). У рефрену једне антируске националистичке

песме спомињао се Jingo, еуфемизам за Исуса, а они који су је

певали прозвани су џингоистима.

Све би то било још релативно једноставно да нема и других

26



27/94

комбинација. Рецимо, комунистички покрет се хвалио

интернационалистичким тежњама. Па ипак, многи су међу њима

заиграли на карту национализма, кад је ваљало сачувати власт.

Тада је скован поспрдни појам националкомунизам, a кад је реч о

Русији и националбољшевизам.Фашисти су, међутим, у Немачкој створили термин

националсоцијализам или нацизам, кога се нису стидели, већ су се,

напротив, њиме хвалили и освајали масе.

Приликом распада Југославије и преласка самоуправног

социјализма на разне облике друштва нејасних обриса, власт су

добијали играчи који су, бар у првом тренутку, играли на карту

национализма. Због преплетених националних интереса потекла је

крв у рату који је за неке био ослободилачки, за неке одбрамбени,сецесионистички, грађански или чак верски рат. На почетку

свакако националисти, очеви нације су, према приликама, мењали

боје и бојице, али на власти су остајали.

Патриотизам потиче од латинске речи patria - отаџбина, што је

директна преведеница. Зна се, pater је на латинском отац.

Национализам се у крајњој линији везује за латински глагол

родити се - nascere, као уосталом и свесловенска реч народ.

Шовинизам је најмлађа међу речима које анализирамо. Настала

е у Француској тридесетих година прошлог века. Сликар

литографија насликао је и умножио лик војника Николаса Шовена

(Nicolas Chauvin), одушевљеног поклоника Наполеона. Нарочито је

постао популаран када су париски комедиографи почели да га

приказују у својим комадима, браћа Коњијар 1831. године у

комедији "Кокарда-тробојка", а Скриб у "Војнику-сељачини".

Шовен је тада приказиван као оличење "напаљеног и наивног

патриоте".

Данашњи шовинисти јесу напаљени, али нимало наивни.

27



28/94

Клептократија

23. 4. 1997.

Последњи афрички крез, Мобуту, напустио је власт. Сачувао је

титулу председника Заира, бившег Белгијског Конга, и резултате

своје клептократије (на старогрчком: владавина крађе), огроманновац по банкама (цени се на око четири милијарде долара) и

двадесетак вила по свету.

Рођен је пре 66 година као Џозеф Дезире Мобуту, а умреће са

именом комбинованим са титулом, коју је сам себи доделио -

Мобуту Сесе Секо Куку Нгбенда Ваза Банга, што значи

"неустрашиви ратник који ће се кретати од снаге до снаге и

оставити за собом ватру". У ствари, био је човек потребан Западу

за време Хладног рата. После ликвидације 1961. године ПатрисаЛумумбе, лево оријентисаног политичара окренутог Истоку,

Мобуту је дошао на власт, након година нестабилности, 1965. и

тек се ове 1997. године показао непотребним.

Последњих дана своје владавине Мобуту се кретао, уместо од

снаге до снаге, од слабости до слабости, и због карцинома, од

болница по Швајцарској до туђих крстарица, да би се сретао са

својим крвним непријатељем Лораном Кабилом, афричким и

америчким посредницима, без наде да ишта од власти спасе. Засобом је, после ватре грађанског рата, оставио пепео своје

диктатуре, глад и смрт најближих сарадника.

Причама о плодовима његове клептократске владавине нема

краја. Рецимо да Мобуту поседује троспратни луксузни брод, у

Паризу апартман недалеко од Тријумфалне капије и још

28



29/94

двадесетак других. У Португалији има вилу са подрумом, где чува

14.000 флаша свог омиљеног вина из 1930. године, кад се родио.

Швајцарске банке су му мало скресале право на извезени

капитал по тајним трезорима, али довољно да се Мобуту и даље

може поредити са Крезом, последњим лидијским краљем, трулимбогаташем, из 6. века пре нове ере.

Ово је прилика да поновимо изразе који се завршавају грчком

речи - кратија (кratein, владати), то јест, разне облике владавине.

Аристократија значи владавина аристократије, демократија

владавина богаташа, теократија владавина свештенства,

технократија владавина административних технократа, а

фалократија је свет у коме владају они који поседују фалос, то јест

мушкарци. To су облици владавине које мање-више свако зна.Добри лексикони или речници разних бизарности наводе

облике владавине, који су ретко у употреби, као што су:

какистократија - владавина најгорих (звучи познато) албократија -

владавина белаца, неократија - владавина аматера, дулократија -

владавина робова, мезократија - владавина средње класе,

птохократија - владавина сиромашних, стратократија - владавина

војске, гинократија - владавина жена...

29



30/94

Роми

6. 11. 1997.

Претпрошла недеља уписана је у црну хронику Београда. Из

расних разлога "бели" Београђани први пут су у својој повести

убили једног "црнпурастог" Београђанина. Жртва је био 13-годишњи Душан Јовановић, из центра града, још из Београдске

улице.

Убиство није била случајност, већ елемент монструозне

идеологије и помодног поступка "скинхеда", младих припадника

наше градске супкултуре.

И наши скинхеди, као и свуда у свету, део су друштвене кризе,

што не умањује њихову индивидуалну одговорност. Тим поводом

прозвани су и поједини бендови и отказани њихови концерти уСтудентском културном центру, на чијем степеништу глуваре

"скинхеди". За суптилнију друштвену анализу питање је да ли

могу бити криви музичари што делинквенти воле њихову музику.

За Раскољниковљев злочин не може да буде кажњен Ниче, већ

само Раскољников.

Први запис о Ромима потиче из 1068. године. Један грузијски

калуђер записује да су неки Атсигани стигли на гору Атос.

Већина народа Роме зову Циганима, што ромска елита сматрапогрдним. Они себе зову Ромима, a rom значи човек, муж. Порекло

речи Циганин и даје разлоге за такав став. Цигани (на грчком

athinganos по Теофану Хомологету, 9. век) били су јеретичко племе

у Ригији, које се бавило магијом, на обали Мраморног мора у

Малој Азији, чијом територијом је овај народ пролазио, селећи се

30



31/94

давно пре тога најпре из пакистанске покрајине Синд ниже у

долину Пенџап (Петоречје, панџ на ромском је такође пет) у

Индији у богатије крајеве, или, пак, бежећи пред освајачким

хордама султана Махмуда, Џингис-кана и Тамерлана. Нажалост,

нису знали да се до данас неће обогатити нити стећи своју земљу.Успут им је неко закачио проказано име Цигана-јеретика, са

којима су ступили у везу, бавећи се и сами гатањем.

У прадомовини били су најчешће ковачи или путујући

забављачи, музичари, кротитељи животиња, играчи - акробате,

дакле номади са привременим стаништем, што је и данас

карактеристика једног дела овог злосрећног, али веселог народа

без отаџбине.

У мањем броју европских језика и наречја за Роме постоји речдругог порекла. Шпанци их зову gitanos (у почетку "египтанос"),

Албанци Evgit, а Англосаксонци gipsies, што има да се захвали

предрасуди да су Роми пореклом из Египта (а у ствари, само је

едан крак миграције ишао преко Египта). И Дубровчани су их у

прошлости звали Јеђупцима. Ко још не зна за ренесансну

петраркистичку маскерату у шест песама "Јеђупка" Дубровчанина

Андрије Чубрановића. У Дубровнику је забележено прво

помињање Цигана 1362. године, док се сматра да су у Србију већ

стигли 1348. године. Крајем истог века већ их има у земљама

средње Европе.

Тек је немачки научник Хајрих Гелман крајем 18. века

отклионио сваку сумњу у то да су Роми из Индије.

"Учини љубав несрећном Циганину. Нека цео свет помре, а ти,

Боже, поживи, па памет у главу кад га поново ствараш!", каже

стара ромска јадиковка.

31



32/94

Киоск

8. 1. 1998.

У Београду влада пошаст киоска, Киоск је симбол наше нове

првобитне акумулације. Како нема велике, дешава се ова уситњена

приватизација, ништа мање сурова него нека класична. Нестајузелене површине, сужавају се тротоари, сударају се надлежности,

препуцавају власници и чак бојевим мецима пуцају освајачи нових

површина.

Град постаје џунгла ћепенака, радњица, тезги и киоска. Један

недељник је чак "објавио" конкурс за најружнији киоск и прву

награду је "освојио" киоск усред града, на Тргу Николе Пашића.

На другом и трећем месту су земунски киосци. И поред општег

мишљења да у креирање и постављање киоска треба унетестетске и урбанистичке критеријуме, чланица ad hoc жирија

"Времена" антропосоциолог Жарана Папић овако коментарише

тему: "И чланови овог жирија морају скрушено да признају како и

сами понекад виде корист од киоска који раде целу ноћ."

Реч киоск спада међу оне речи које су настале погрешним

читањем неке стране речи. А Французи су мајстори погрешног

читања речи туђег језика. Овога пута је реч о турском језику.

Турци киоск пишу кosк са две тачке на самогласнику о. Французии Италијани су у 18. веку у копродукцији прочитали кеск као

кiosque и chiosco. Етимолози обавештавају да је опет крајње

порекло речи персијско gose, што је у турском дало кoshe, а код

нас турцизам ћоше.

За Турке je кosк био ћоше у стаклу на згради, отворено на све

32



33/94

стране, као и баштенски павиљон, значи такође ћоше за мали

предах или ашиковање. Тај павиљон је постао узор за европске

киоске у којима се продају новине и друге потрепштине.

Вењаци су источњачка традиција. Нема кинеске или јапанске

баште без павиљона са крововима као у пагода. У 5. веку КјангЦунг је певао у песми "Тугованка из вајата" у преводу Драгослава

Андрића:

"У тишини крајцарског друма, модрикасти павиљон. Под

свиленим прозором, снега у изобиљу. Изнад рибњака, дивље се

патке никада не растају.

Подно завеса, миришљаве кесице затекле су се празне. Док се

параван труди да се одупре месечини, бестидна светиљка обасјава

самотну спавачицу.Западно од Леаоа, вода се леди, пролеће је нејако...

О, кад би могао, брзо, прескачући планине и теснаце, да се

присетиш које краткотрајне лепоте, лепоте брескве у цвату!";

Преводилац је за павиљон употребио још један турцизам пун

оријенталне атмосфере - вајат. Долази од турске речи хајат који

значи одвојену кућицу за младенце или трем, доксат у сеоској

кући.

33



34/94

Секс

5. 2. 1998.

Нисам ни у сновима могао претпоставити да ће реч секс доћи

на ред у овој рубрици поводом становника оралног, опростите,

"овалног кабинета". Да, о сексуалном животу 42. председниканајмоћније земље света расправља цела Земљина кугла већ дуже

од месец дана. Наравно, то је због тога што о Клинтоновим

ванбрачним, а дворским доживљајима (можда су се догодили, а

можда нису), распреда цела америчка нација од Атлантика до

Пацифика. Уверен сам да ћемо за коју годину гледати филмску

верзију Оливера Стоуна ("JFк", "Никсон") на тему овог порно-епа.

Протестантски пуританизам Америке запенушио се до

усијања. Томе се чудом чуде припадници нација мање осетљивихна пороке ове врсте, као што су, рецимо, Италијани и Срби.

Јужњачки колумнисти су писали како би сексуални искораци у

нашем делу света донели неком страсном државнку поен, а не

казнени бод.

Последњих дана, када се мала председничка порнографија

нашла у сенци тамних ратних облака који су се наднели над Ирак,

Американци су се мало тргли и за одлучно каубојско понашање

наградили свог председника поново високим рејтингом у анкетамао популарности.

Реч секс је латинског порекла. Може се наћи у латинских

писаца као што су Плаут и Тацит. Потиче највероватније од

глагола secare - сећи, комадати, располутити, разделити. Дакле, у

појму секса садржана је чињеница о подељености већине

34



35/94

животиња и нешто биљака на мушки и женски пол. И у

словенском преводу тог појма - пол, полност, садржан је глагол

преполовити.

Да није секса не би било љубави. Да није љубави не би било

продужења врсте и стотине ремек-дела о срећним и несрећнимљубавницима.

Америчка филмска суперзвезда Бет Дејвис једном је рекла да је

секс "највећа шала коју је бог приредио човеку".

Енглески писац и лекар из 17. века Томас Браун је још

циничнији: "Био бих задовољан када бисмо се ми, људи,

размножавали као дрвеће, без спајања, то јест када би постојао

начин да се продужи врста без тих вулгарних покрета који се зову

коитирање... To је најглупљи чин који један паметан човек можеда учини у свом животу".

Холивудски филмски стар Џек Николсон је рекао да се већина

људи стиди својих осећања у области сексуалности, a онда цитира

Рајха и додаје да ми обликујемо наше личности, нашу породицу и

нашу владу под утицајем те неуротичне самоодбране.

Дакле, Николсон сматра да је народ одговоран за сексуално

понашање својих државника. Памет у главу, народе!

35



36/94

Хиландар

14. 5. 1998.

Поводом наступајућег трећег миленијума, у свету су прављене

анкете о најзначајнијим догађајима од 1001. до 2001. године.

Највише одјека имала је анкета америчког часописа "Лајф".Између многих догађаја изабрано је сто, од оних који су

несумњиво епохални, до каткада и веома бизарних; од

Грегоријанског календара (1582) до производње кока-коле (1886),

од спасавања Аристотела у Кордови (1189) до проналаска лифта

(1854), од дешифровања хијероглифа (1799) до појаве рокенрола

(1954).

Када би Срби правили анкету о најзначајнијим догађајима у

својој историји током миленија који је на измаку, сигурно бинајвише место заузело оснивање (1198-99) пре осам векова нашег

манастира Хиландара на Светој гори заузимањем Светог Саве и

његовог оца Немање, у монаштву св. Симеона.

Вековна историја овог манастирског комплекса толико је

богата да је немогућно у неколико речи истаћи чак и оно

најзначајније.

Рецимо само да је Хиландар једино место где се могу пратити

кроз векове све фазе српског иконописања, и то не само врхунскогу средњем веку, већ и оног јединственог за историју наше

уметности, што је стварано у доба вишевековне турске окупације.

Рецимо и то да су српски владари градили Хиландар кад год и

докле год су могли, све до дирљиве чињенице да је кнез Лазар у

години Косовске битке 1389. још успео да изгради спољну

36



37/94

припрату главног храма.

Хиландар је место континуитета духовности српског народа, у

доба највећих историјских криза његова једина школа и расадник

високих црквених великодостојника.

Хиландар располаже једном од најбогатијих збиркиправославних средњовековних рукописних књига и повеља, пре

свега српских.

О пореклу имена манастира Хиландара има више теорија. По

некима, Хиландар потиче од синтагме hilies antares (хиљаду магли)

или hilio andres (хиљаду људи), што звучи поетично, али није

тачно.

Манастир се првобитно звао Хелендаре (Срби су га назвали

Хиландар), како се у доба Византије називала једна врста теретногброда helandion. Један од утемељивача првобитног манастира у 10.

веку, на месту српског Хилапдара, који је доцније срушен, био је

морнар или чак капетан истоименог брода, те су му дали надимак

Хеландар. Тако је у једном спису из 1015. године забележено име

"Јевстетија, монаха и игумана Хеланда".

У 12. веку када је Хиландар припао Србима, само су још два

манастира на Светој гори била негрчка - грузијски Ивирон и један

италијански.

37



38/94

Путин

12. 8. 1999.

Светски електронски медији су почетком ове недеље упутили

непредвидивом председнику Борису Јељцину примедбу да баш

није у реду да готово сваког понедељка смењује премијера Русије.Сергеј Степашин се таман вратио у четири ујутро са новог

кризног дагестанског подручја на северним обронцима Кавказа, да

би истог јутра сазнао од свог шефа - да је смењен са дужности

премијера на којој је остао једва три месеца.

Новоименовани пети премијер за последњих 18 месеци 47-

годишњи Владимир Путин припада КГБ-кадровима, као и

некадашњи совјетски прваци Андропов и Горбачов и досадашњи

руски премијер Степашин. Светска штампа и политички круговиЗапада увек су више волели да виде на челу СССР-а и Русије

високе обавештајне кадрове од партијских апаратчика типа

безбојног Черњенка, јер "они боље познају живот".

Правни факултет Санкт Петербурга поноси се што је Путин

трећи руски премијер у овом веку. Прва два су били Керенски и

Лењин.

После веома успешних студија права Владимир Путин ступа у

службу КГБ-а и једно време се налази у тајној мисији у Немачкој.Био је и веома оперативни заменик градоначелника Анатолија

Собчака у свом родном Петрограду.

Након тога напредује у хијерархији Федералне службе

безбедности, а именовање за вршиоца дужности премијера до

коначног избора у Думи затиче га на дужности секретара

38



39/94

председниковог Савета за безбедност Русије и шефа Федералне

службе за безбедност. Америка га зна као ауторитативног

преговарача у билатералним преговорима о безбедности, a Русија

као човека блиског реформисти Анатолију Чубајсу. Хоби му је

рвање, а профил типична "сива еминенција".Са презименом Путин сигурација није сасвим јасна. He

анализира се у ауторитативној оксфордској студији руских

презимена Б. О. Анбигона (Unbegaun). Руси га изговарају Пућин,

али наши правописци су се определили, приликом транскрипције,

да не форсирају умекшавање.

Могућна су два тумачења презимена Путин новог в. д.

премијера. Прво, да потиче од ретке руске речи путина - време

риболова. Друга, вероватнија могућност, јесте сродство, каоантонима, са по злу познатим презименом Распућин, или, по

новом правопису, Распутин, како се уобичајило да се код нас пише

презиме савременог сибирског прозаика. Како Распућин по

етимолозима несумњиво значи распусник, што је онај мистик на

двору последњег руског цара Николаја и био, онда Путин, преко

придева путми (сталожен, разуман), значи миран, сталожен човек,

све супротно пустахији.

Иако Јељцин није навео ниједан разлог за смену Сергеја

Степашина, руски аналитичари веле да се он "сувише истицао", а

уз то да није убедио губернаторе да се приклоне Јељцину

приликом избора кандидата за Јељциновог наследника, него су се

сврстали са опозицијом.

Путин је за сада и Јељцинов фаворит на председничким

изборима, јер од њега највише очекује да ће га по одласку са

власти верно штитити. Али, далеко је 19. децембар, дан ванредних

председничких избора.

39



40/94

Пендрек

25. 11. 1999.

Опет су почели да раде пендреци по леђима студената.

Чудне ли речи! Немачког је порекла, али тако да је ни рођени

оци (Немци) не би препознали. Да не постоје језичари, никада небисмо сазнали да пендрек потиче од бизарне немачке речи,

познате у Аустрији, Baerendrecк, медвеђи измет. Наравно, није реч

ни о каквом дреку него о називу за шећерне шипке направљене од

очврслог сока слатког дрвца. Потом је реч латинизована: научни

назив за пенд-шећер, пречишћени шећер у облику шипки, гласи

saccharum penidium.

Како су пендреци прављени у сличном облику као и шећерне

шипке, духовити Аустријанци дали су полицијској палици овајпопуларни надимак.

Наравно да ударци пендреком нису нимало слатки. Добро

бриде, а могу да оставе и трајне последице.

Французи употребљавају за пендрек matraque, арапску реч за

палицу, тојагу. Најпре је значила диригентску палицу (1669) затим

полицијску палицу од каучука. Глагол матракирати нестао је 1923.

године, а матракажа 1948. године, онда када је почела полицијска

макљажа пендрецима.Руси кажу дубинка (додају да је још полицијска), а реч потиче

од речи дуб, храст.

Британци за пендрек кажу trunchon, а Американци night-sticк,

ноћна палица. Код нас пендрече и дању.

Талијани су сковали 1935. године за пендрек реч sfollagente од

40



41/94

sfollare, евакуисати, ратосиљати се и gente људи, дакле пендрек би

био "ратосиљач људи".

Службени назив у нашој полицији за пендрек је палица.

Палица је мање-више исто што и батина. А у нашем народу

постоји, по мом мишљењу, одвратна пословица: "Батина је из рајаизашла"!

У нас је позната изрека:

"Нико не сме да вас бије", која је опет добила у облику графита

следећу допуну:

"Осим наше и ваше милиције!"

41



42/94

Отпор

25. 5. 2000.

Студентски покрет "Отпор" настао је октобра 1998. године из

протеста студената Филолошког и Електротехничког факултета.

Уследио је после репресивног Закона о универзитету. Професорикоји нису потписали своју лојалност слову и духу закона,

уклоњени су са катедри.

У to време настао je данас свима добро знани амблем -

стиснута песница. Нацртао га је и изрезао као шаблон за спреј

млади графички дизајнер, члан покрета. Шаблон је омогућавао да

се брзо по зидовима исписује знак отпора. Појавио се на осмој

страни листа са пратећим паролама у "Дневном телегр�

jovan Ćirilov - reč nedelje.pdf

Documents