.. STRUVE D.P. KALISTOV

STARA GRKA

EGEJSKI SVET U III-II MILENIJUMU PRE . E.

Pre 70-tih godina XIX veka obino se smatralo da istorija stare Grke poinje od tzv. homerskog perioda, tj. od perioda koji je svoj odraz naao u Ilijadi" i Odiseji". Tada se smatralo da ove dve poeme daju potpunu sliku grkog drutva XI-VIII veka pre n. e. Meutim, ve kod samih starih Grka sauvale su se uspomene na mnogo raniji period istorije njihove zemlje. To su bile uspornene zabeleene u nizu predanja i mitova koje nalazimo u literarnoj zaostavtini antikih pisaca kasnijeg doba. Neki od spomenika iz najstarijeg doba kakve susreemo u balkanskoj Grkoj i na ostrvima ruevine i ostaci starih graevina pravljenih od grubo klesanog kamena takoe su podseali na prolost. tom kiklopskom" graevinarstvu nita odreeno nisu mogli da kau ni sami stari Grci; prema predanju graditelji tih drevnih objekata bili su

mitoloki jednooki dinovi kiklopi. Preko tih oskudnih podataka tradicije buroaska nauka XIX veka prelazila je ne poklanjajuci im nimalo panje, to se u znatnoj meri objanjava (hiperkritikim) pravcem koji je u to doba vladao meu strunjacima. Njegove pristalice uzimale su sebi u zadatak da prave strogo, esto sasvim neopravdano razgranienje izmeu materijala istorijskog" i neistorijskog", tj. legendarnog. Oni nisu ili za analizom mitolokog materijala sa ciljem da u njemu pronau odraze istorijske stvamosti. Rezultat toga bilo je skoro potpuno ignorisanje predstava starih Grka davnoj prolosti njihove zemlje. Do preloma u tom pogledu dolo je tek 70-90-tih godina prolog veka kad se u direktnoj vezi s velikim arheolokim nalazima ispostaviio da su homerovskom" periodu grke istorije u bazenu Egejskog mora prethodili mnogi vekovi razvijene kulture iji su glavni centri bili Krit, Helada i grad Troja. Istraivanja obavljena tokom XX veka pokazala su da su u milenijumu pre n. e. tamo cvetale civilizacije razvijene skoro do istog stepena do kog su u to doba bile razvijene egipatska, vavilonska i hetska civilizacija. Prouavanje istorije naroda koji su tu kulturu stvarali stavilo je pred savremenu nauku itav niz principijelno vanih problema: problem periodizacije; problem etnike pripadnosti egejskih plemena koji je usko povezan s problemom kritskog i mikenskog jezika i pisma; problem socijalno-ekonomskog karaktera starog Krita i starih gradova na Peloponezu; problem osvajanja ahejskih kraljevstava od strane Dorana i drugi.

U reavanju svih tih problema tek je u najnovije vreme postignut znatan napredak. Taj napredak je bio uslovljen kako znaajnim prikupljanjem materijala iz arheolokih nalaza, tako i neumornim radom itavog niza naunika na deifrovanju kritsko-mikenskih slova. Kad su dva engleska naunika, M. Ventris i D. edvik, 1953. g. objavili svoja otkria novoni nainu deifrovanja mikenskih natpisa njihov rad je urodio plodom. Iako su ta njihova otkria jo daleko od toga da se mogu smatrati konanim, jer jo predstoji savlaivanje velikih tekoa na putu daljeg prouavanja mikenskih natpisa, ipak naini za deifrovanje koje su predloili M. Ventris i D. edvik stiu sve vee priznanje meu naunicima u svetu. U svetlu dosad proitanih natpisa ukazuju se potpimo nove i izuzetno iroke perspektive za prouavanje najstarijeg perioda grke istorije kome se nae znanje do nedavno zasnivalo skoro iskljuivo na spomenicima raaterijalne kulture.

* * *

Plemena nastanjena na Balkanskom poluostrvu, po ostrvima egejskog arMpelaga i du obala Male Azije jo od najstarijih vremena odravala su iesan meusobni kontakt; tome je doprinosila injenica to su sve ove zenflje bile povezane morem,"

Zahvaljujui tim vezama ne samo da su nastala zajednika obeleja u razvoju tamonjeg stanovnitva, nego je dolo i do toga da su zemlje egejskog bazena ve relativno rano formirale poseban kulturni centar koji je iveo paralelno s dragim najstarijim aritima civilizacije starim Vavilonom, Egiptom, Indijom, Kinom.

Do ireg naseljavanja zemalja egejskog bazena, prema postojeim naunim podacima, dolo je poetkom epohe neolita, tj. otprilike u VIIVI milenijumu pre n. e.

Tokom iskopavanja na Balkanskom poluostrvu, u Maloj Aziji, na ostrvima egejskog arhipelaga i, izmeu ostalih, na Kritu pronaeni su ostaci rnnogobrojnih naseobina i grobova iz epohe neolita koji na teritoriji mediteranskih zemalja stiu do prelaza izmeu IV i milenijuma pre n. e.

Prouavanje spomenika pokazuje da je u to doba privrednu osnovu rodovskih zajednica predstavljala motika zemljoradnja i stocarstvo. Prouavanje arheolokih spomenika Bakanskog poluostrva na teritoriji juno od Dunava pokazuje da je cela ta teritorija bila nastanjena plemenima koja su bila na priblino jednakom stepenu

razvitka. Kultura neolitskih naseobina budue Trakije, Makedonije, Tesalije i Grke bila je bliska kulturi naseobina na ostrvima Egejskog mora. Mnogobrojni ostaci neolitske epohe na Kritu omoguavaju da se stvori izvesna predstava ivotu stanovnitva tog ostrva. Prema arheolokim nalazima, rodovske naseobine toga doba sastojale su se od koliba koje su pravljene neobraenim kamenim krenjakom; kolibe su bile kvadratnog oblika. Za kritsku keramiku iz tog vremena karakteristine su posude koje svojim oblikom podseaju na lae i koje su imale urezane ili utisnute ukrase. Primitivna umetnost je takoe zastupljena malim grubo izraenim figurama ptica, ivotinja i Ijudi. Ove statuete najvecirn delom predstavljaju ensku figuru koja je svojstvena umetnosti svili naroda u doba matrijarhata.

Poetkom milenijuma pre n. e. egejska plemena su upoznala upotrebu nietala, najpre bakra, a atirii bronze. To je /.natiio doprmelo razvoju proizvodnih snaga stanovnitva egejskog bazena.

Pojavu metala buroaska nauka vezuje za dolazak novih plemena iz Anadolije (Male Azije) u egejski'bazen. Ovakvo svoje shvatanje ona zasniva na postavci vodeim, nadarenim narodima" koji toboe ine pokretaku snagu istorije; takva postavka tipina je za mnoge predstavnike buroaske nauke. Ne negirajui znaaj seobe plemena, moramo primetiti da uvoenje metala u upotrebu nije moralo biti rezultaf migracije. Istraivanja obavljena tokom poslednjih decenija pokazuju da se upotreba metala javljala skoro istovremeno u raznim mestima egejskog bazena na Kipru, na obalama Male Azije i u Makedoniji, tj. svuda gde su se nalazila leita bakra. Zahvaljujui nivou proizvodnje koji su dostigla egejska plemena i vezama koje su odavno postojale meu njima, vetina spravljanja metalnog orua irila se meu stanovnitvom okolnih teritorija relativno brzo. Najstariji proizvodi od bakra vode poreklo otprilike s kraja IV do poetka i prve polovine milenijuma pre n. e.

Jedinstvo kulture plemena koja su stanovala u bazenu Egejskog mora u bronzano doba omoguuje da je podvedemo pod opti naziv egejska.

Hronoloka klasifikacija egejske kulture razraena je prilino iscrpno. A, Evans je razradio hronologiju Kdta. Ugledavi se na tu hronologiju dragi naunici su i/radili hronologijn Grke bronzanog doba: najstarija kultura Grke podeljena je na tri heladska perioda (stari od 2600. do 2000. g., srednji od 2000. do 1600. g., kasni od 1600. do 1100. g. pre n. e., kao i kultura Kikladskih ostrva (starokikladski od 3000. do 2200, srenjokikladski od 2200. do 1600. g. i poznokikladski period od 1600. do 1200. g. pre n. e.). Takav sistem periodizacije u znatnoj meri ima formalistiki karakter, jer se ne zasniva na promenama u privrednom ivotu egejskih plemena; ova peiiodizacija uglavnom se zasniva samo na razvoju keramike. Pa ipak, ta periodizacija moe da ima pomocni znaaj.

1. KONTINENTALNA GRKA U XXV-XVII VEKU PRE. . E.

U prvoj polovini milenijuma pre n. e. stanovnitvo Balkanskog polupstrva poinje da se slui predmetiraa od bakia. Teritorija Grke relativno je siromana ruama bakra. Iako su nam sada poznata neka nalazita ruda koja su bila eksploatisana ve krajem niilenijuma pre n. e., ipak

izgleda da je bakar u poetku dopreman morskim putem sa Kipra i sa Kikladskih ostrva (Siros, Psira). U irenju proizvoda od bakra po raznim teritorijama opaa se izvesna sukcesivnost. One se najpre javljaju u junim delovi Grke na Peloponezu i postepeno prodiru u seveme oblasti zemlje. Upoznavanje tog metala izgleda da se postepeno irilo od ostrvljana ili od stanovnika sa obala Male Azije u dubinu kopna.

U rano bronzano doba nastala su ninogobrojna naselja u dotle nenastanjenim delovima Peloponeza i srednje Grke. Upravo u to doba javljaju se prva naselja u kasnije poznatim mestima kao to su Tirint, Mikena, Orhomenos, Delfi. U isto vreme niu manja naselja kraj dananjih Zigurije, Korakua, Asine, Hagija-Marine, na ostrvu Itaki itd.

Karakteristinu osobinu tili ranih naseobina predstavlja njihov srnetaj na breuljcima ime se obezbeivala odbrambena sposobnost. Arhitektura stambenih zgrada u tim naseljima razliita je. U Orhomenosu (Beotija) pronaene su, na primer, nepokrivene kue krane osnove sa terrieljima od karaena i zidovima od erpia. Meutim, poznati su i drugi tipovi graevina sa ovaliiim ili pravouglim osnovama, ija je jedna strana zaobljena. Svaka kua je imala dve prostorije spojene vratima, a nasred velike prostorije nalazilo se ognjite. Uz zidove prostorija stajale su velike zemljane posude u kojima su uvane razne rezerve hrane.

U drugu polovinu milenijuma pre n. e. spada podizanje veih graevina koje su se mnogo razlikovale od stambenih zgrada obimh lanova zajednice. Takva jedna graevina okruglog oblika sa prenikom od 28 metara otkrivena je na akropolju Tirinta. Njeni zidovi od erpia stajali su na temelju od kamena, a bila je pokrivena crepom. Opkoljena sa dva reda jakih bedema koji su je opasivali kao dva obnia, ta zgrada je predstavljala jaku tvravu. Po svemu sudei to je bilo sedite najstarijih vladara Tirinta. U drugora starom naselju, u Lerni (Argolida), bila je u istom periodu podignuta zgrada iji se dvorski" karakter istie jo vie. Ta graevina otkrivena je 1954. g. Jedan njen deo predstavlja prostoriju pravougle osnove, dugu preko 25 metara. Jaki zidovi od erpia (debeli oko 90 cm) bili su podignuti na temelju od kamena i oblepljeni sa dva sloja glinenog maltera. U toj graevini iz prizemlja je vodilo na sprat nekoliko stepenita. U'prizemlju je otkopano vie od deset prostorija razne namene prostrane sobe i male ostave. Stanovnici Helade u milenijumu pre n. e. uglavnom su se bavili stoarstvom i zemljoradnjom. Na primer, stanovnici Zigurije gajili su velik broj stoke: krave, svinje, koze i ovce. Grnarstvo jo nije bilo prekorailo stadijum domae radinosti posue je pravljeno rukom. Oblici posua su vrlo izvetaeni. Teko je odrediti namenu mnogih od tih posuda. Iako je posue pravljeno bez upotrebe grnarskog toka, kvalitet grnarskih proizvoda bio je srazmerno visok. Treba primetiti da je vec u to doba u Grkoj izraivan crep kojim su pokrivane ne samo zgrade bogataa (Tirint, Lerna) vec i stambene zgrade srednjih slojeva stanovnitva (Asina). Po-

sle XX veka pre n. e. vetina pravljenja crepa je iezla a obnovljena je tek u VII veku pre n. e. Do kraja HI milenijuma metaiurgija je bila slabo razvijena. Bakar je upotrebljavan samo za pfe"eta noevi, igle, itd. Zanimljivo je da se ve u toj ranoj epohi javljaju peatiirazniotisci na posuu. Crtei na tim peatima donekle su slini crteima na peatima sa ostrva Krita iz istog vremenskog perioda. Plemena koja su u milenijumu pre n.e. sainjavala stanovnitvo Helade stalno su odravala veze sa stanovnitvom susednih zemalja Makedonije, Trakije, Male Azije. Njihovi odnosi nisu se ograniavali na jednostavnu _ razmenu proizvoda, ve je pri tome dolazilo i do uzajamnog kulturnog uticaja koji se najoitije ispoljava u proizvodnji keramike. Naroito su bile razvijene veze sa stanovnitvom ostrva u Egejskom moru, na prvom raestu Kikladskih. Stanovnici Helade dobijali su otuda opsidijan, keramiko posue, figurice od mermera. Naselja na Peloponezu odravala su najintenzivnije veze sa Kritom koji je od kopna bio udaljen samo 150-160 kilometara i odakle su dolazili kameni peati i posude, privesci amajlije od steatita i keramike. Kontakt izmeu Helade i Egipta nesumnjivo je u to doba ostvarivan posredstvom Kriana.

Pitanje socijalne istorije tog perioda veoma je sloeno. Poetak tog perioda pada u doba u kome su unutar rodovskih zajednica vladali matrijarhalni odnosi koji su kasnije zamenjeni patrijarhalnim. Procvat ureenja prvobitnog drutva u Heladi ve krajem milenijuma pre n.e. karakterie pojava imovinskog raslojavanja unutar zajednica. Jo u to doba zapaa se bogaenje pojedinaca, na primer, plemenskih prvaka u Tirintu i Lerni, to svedoi stvaranju uslova za kasniju klasnu

podelu drutva. Oko 2000. g. pre n.e. u Heladi su se odigrali vani dogaaji. Joje Tukidid pominjao velike seobe stanovnitva u staroj Heladi. Ti podaci antike istoriografije nalaze potvrdu u rialazima najnovijih iskopavanja. Izgleda da su se krajem i poetkom milenijuma pre n.e. digla plemena koja su naseljavala severne delove Helade i krenula na jug u Beotiju i na Peloponez. Prema grkoj tradiciji, ta novodola plemena bili su Ahajci._

Neki buroaski naunici, na primer, Gloc i Bleden, smatraju da je dolaskom Ahajaca Helada raskinula sa svojom prolou, a pojava snane, razumne rase, sposobne za asimilaciju izazvala je procvat kulture na poluostrvu. Bleden govori Ahajcima kao novom rasnom elementu". Ali ni jedna od ovih karakteristika ne daje pravu sliku etnikih pomeranja do kakvih je u Heladi dolo krajem niilenijuma pre n.e.

Ahajci koji su se doselili u srednju i junu Grku verovatno su predstavljali plemena srodna onima koja su u to doba naseljavala Heladu. Poznato je da se u kulturi plemena na Balkanskom poluostrvu u drugoj polovini railenijuma pre n. e. opaaju zajednike crte koje se tumae ne samo jednakim nivoom njihovog socijalno-ekonomskog razvoja ve i etnikora srodnou tih plemena. Seoba plemena tokom razdoblja koje predstavlja granicu izmeu i milenijuma pre n.e. moe se tumaiti onim promenama koje su nastajale u prvobitnim drutvenim zajednicama zbog porasta broja stanovnitva i pomanjkanja teritorija uz optu nisku produktivnost rada i koje su dovodile do meuplemenskih borbi i potiskivanja jedriih plemena od strane dmgih. Dolazak plemena iz Tesalije ili Makedonije (njihovo prvobitno prebivalite jo nije poznato) u Heladu predstavljao je jednu od epozoda meuplemenskih borbi. Njihova je najezda naila na vrlo jak otpor domaeg stanovnitva. Zbog dugotrajnosti borbe zemlja je bila jako opustoena. Niz naselja i gradova kao to su, na primer, Zigurija, Tirint, Koraku, Asina, naselja na Hagios-Kozmi, nedaleko od sela Vafilo u Lakoniji i druga bila su razorena. Neka od ovih naselja, kao, na primer, Zigurija, sasvim su naputena a druga su obnavljana, ali u manjim razmerama.

Ahajci su se postepeno asimilari s domaim stanovnitvom. Ipak, kultura Helade u narednom periodu XX-XVII veka pre n.e. nije bila jednoobrazna. U oblasti arhitekture, na primer, i dalje se odravala, ak je dobila i veliku rasprostranjenost apsidalna osnova kuc'e, ali se isto tako esto nailazi na pravougaone kue megaronskog tipa: pravougaona graevina sa sredinjom prostorijom i unutranjim dvoritem. U isto vreme javljaju se i utvrenja oko izvesnih nastanjenih mesta, kakva su, na prinier, Tirint, Malti (Mesenija) i druga mesta. Drutvena proizvodnja postaje sve sloenija. Pored stoarstva razvija se zemljoradnja: stanovnici kontinentalne Grke ve su u to doba gajili penicu, jeam, graak, bob. Razvijalo se i zanatstvo. Vetinu u proizvodnji bronze predstavljala je veliko dostignue tadanje metalurgije. Nain izrade bronze brzo je prihvaen na irem podruju. Naroito velik broj proizvba od bronze nalazimo iz doba XVffi-XVirveka pre n.e. 0 to vreme, zahvaljujuci gmarskom toku, i grnarstvo postaje samostalan zanat.

Drutveni odnosi te epohe doiveli su znatne promene. Razvojem stoarstva i zemljoradnje dolazi do znaajne koncentracije sredstava, bogaenja pojedinih porodica i do daljeg izdvajanja i jaanja privatne svojine kao protivtee rodovskoj svojini.

Opravdano je pomiljati na to da se imovinsko raslojavanje unutar rodovskih zajednica jo vie komplikovalo neravnopravnou izmeu domaeg stanovitva i osvajaa Ahajaca. Meu pojedinim plemenima dolazilo je do sukoba vojnog karaktera, ime se takoe razvijala neravnopravnost izmeu rodova unutar njih

samih kao i izdvajanje voe i njegove draine u posebnu grupu rodovske aristokratije.

Tokom prve treine milenijuma produilo se irenje spoljnih veza plemena koja su nastanjivala Heladu. Postoje nepobitna svedoanstva direktnim vezama balkanske Grke s Trojom. Veze sa Kritom razvijale su s& neravnomerno. Po dolasku Ahajaca one su, izgleda, osetno oslabile i obnovljene su tek posle 100-200 godina. tome, na primer, svedoe sudovi omae proizvodnje iz Korakua i Tirinta izraeni prema obrascima kritske keramike XVH[-XVI veka pre n. e., reljef s bikom iz Mikene raen po uzoru na kritske reljefe tog doba, i dragi proizvodi. Pojaan je kontakt s Kikladskim ostrvima ije je stanovnitvo bilo pod istovremenim uticajem kulture s kopna i sa Krita.

Pitanje veza sa severnim oblastima Balkanskog poluostrva jo je nedovoljno istraeno, Cinjenica da su u Makedoniji pronaeni primerci tzv. minojske keramike koja je bila poznata u celoj Grkoj doputa pretpostavku stalnom kontaktu stanovnitva obe zemlje. Ahajsko drutvo dostiglo je vrhunac svog razvoja u XVI-XII veku pre n. e., a osnovnu karakteristiku daje mu uspon Mikene, Pilosa i drugih centara Peloponeza.

2. OSTRVA EGEJSKOG MORA V I POETKU MILENUUMA PRE . E.

Istorijski razvoj severne grupe ostrva Egejskog mora Lezbosa, Lemnosa, Imbrosa, Tasosa donekle se razlikovao od razvoja junih ostrva Kiklada.

Mala udaljenost Lezbosa, Lemnosa i dmgih ostrva od obale Male Azije gde se sredinom milenijuma opaao snaan napredak kulture doprinela da njihov razvitak bude bri. Meutim, dananje poznavanja te oblasti ne dozvoljava nam da darno iscrpniju sliku razvoja severne grupe ostrva. Juna ostrva Andos, Tenos, Paros, Keos, Sifnos, Melos i druga, koja ine grupu Kikladskih ostrva, mnogo su bolje istraena i prouena. I ovde je u to doba vladalo rodovsko ureenje u kojem su, kako izgle-

da, ostaci matrijarhata sauvali izvestan znaaj. U najstarijem periodu stanovnici Kikladskih ostrva iveli su u rodovskim

naseljima koja su predstavljala grape kuica tesno zbijenih jedna uz drugu. Raspored i planovi ovih naselja govore tome da su osnovna sredstva proizvodnje

predstavljala svojinu itave rodovske zajednice. Odvajanju pojedinih porodica iz roda odgovara postanak izolovane stambene zgrade megaronskog tipa. Naselja tog tipa naena su na rnnogim ostrvima. Najstarije se nalazilo na ostrvu Melosu, pored dananjeg Filakopija. Tu je pronaeno nekoliko takvih naselja koja su se redom smenjivala. Nalazi u slojevima iz milenijuma pre n. e. pokazuju da je stanovnicima Filakopija bilo poznato olovo; posue su premazivali bojom sjajnom poput laka, ukraavali ga spiralnim ornamentima, itd. Filakopi su u to doba nesumnjivo predstavljali veliki kulturni centar koji je svoj znaaj sauvao i u kasnijim periodima. Krajem milenijuma stanovnici Kikladskih ostrva su poeli da grade utvrenja kojima su opasivali svoja naselja zbog ratova voenih izmeu rodovskih zajednica.

Prirodni uslovi Kikladskih ostrva koja su planinskog karaktera nisu mogli potencijalno uticati na razvijanje zemljoradnje i stoarstva kao to

Kikladski idol od mermera. Bronzuno doba. 3400-2800. g. pre n.e.

je, na primer, sluaj u Tesaliji. Ali zato je poetkom milenijuma na Kikladima ve bio poznat bakar. Pored upotrebe bakra bila je i vanredno razvijena obrada kamena: na ostrvima su pronaene ogromne rezerve mermera, opsidijana i drugih vrsta tvrdog kamena. Najstariji stanovnici Kikladskih ostrva svojim opsidijanom i dmgim vrstama tvrdog kamena snabdevali su sve oblinje zemlje, a ljudske statuete koje su izraivali od

Svira liri. Mermerna statua sa Kikladskih ostrva. 2400 -2200 g. pre n.e

mermera i drugih minerala dopirale su u sve lcrajeve egejskog bazena (pronaene su u Grkoj, Makedoniji, na Kritu i u drugim mestirna). Bez obzira na jo veoma primitivna tehnika sredstva kikladskih raajstora, te grubo izraene statuete iinaju vrednost. Svojim umetnikira kvalitetima naroito se istiu male mermeme glave sa ostrva Amorgosa. Ceo kompleks arheolokih spomenika svedoi tome da je kikladsko stanovnitvo na granici - milenijuma pre n. e., u poreenju sa stanovnitvom kopnene Grke, dostiglo znatno vii nivo.

U ivotu ostrvljana znaajno mesto zauzimali su ribolov i moreplovstvo. More im je davalo hranu i vezalo ih s dmgira narodima. Ve u prvoj polovim milenijuma pre n, e. stanovnici Kikladskih ostrva izraivali su modele amaca od olova, a slikama amaca i riba ukraavali su svoje posue. Trgovina sa susednim zemljama naroito je doprinela napretku moreplovstva, a zajedno s tim, kako na primer pie Tukidid, i razvijanju piraterije.

U XVHI-XVn veku Kikladi su se nalazili pod vlau Krita i, po reima Tukidida, na njima su bile osnovane kolonije Kricana. Istorija Kiklada je od tog vremena usko povezana sa sudbinom Krita.

3. KRIT U - VEKU PRE . E.

Procvat rane kritske drave u milenijumu pre n. e. ostavio je duboke tragove u seanju kasnijih pokolenja. Stara predanja kralju Mmoju koji je od Krita napravio monu pomorsku dravu, zabeleena su u delima Herodota i Tukidida. U niitovima se Krit prikazuje kao kulturni centar odakle su u Grku preneti mnogi tehniki pronalasci i izvesni kultovi. Vrlo su vane i kratke napomene Krianima koje nalazimo u egipatskim izvo-

Krit u - veku pre n.e.

km.5Q U> 3020 W 0 50 km.

rima. Meutim, ovim izvoriraa dugo vremena nije pridavan znaaj koji oni zasluuju.

Istorija ranog Krita postala je poznata tek posle iskopavanja koja je u vremenu od 1893-1931. g. obavio Artur Evans (1851-1941). Ovaj istraiva je predloio i periodizaciju najstarije istorije Krita pre dolaska Grka. Evans ju je podelio na tri perioda i nazvao ih prema imenu mitolokog kralja Minoja minojskira periodima. Hronoloke granice tih perioda Evans je odredio prema predmetima iz Mesopotamije i Egipta koji su naem na Kritu i ije je datovanje tano utvreno.

S kasnijim ispravkaraa Evansova hronoloka shema izgleda ovako: Ranominojski period I 3000-2800. g. pre n.e.

2800-2500. g. pre n.e. 2500-2200. g. pre n.e.

Srednjominojski period I 2200-1750. g. pre n.e. (Za celo ostrvo; u Knososu i Festosu on se zavrava oko 2000. g.).

2000-1750. g. pre n.e. (samo za Knosos i Festos) 1750-1600. g. pre n.e.

Kasnominojski period I 1600-1400. g. pre n.e. (Poetak mu se poklapa s poetkom Novog carstva u Egiptu.)

II 1450-1400. g. pre n.e. (samo u Knososu) 1400-oko 1250. g. pre n.e.

Nedavno izvrene izmene u hronologiji starog Egipta izazvale su pomeranje apsolutnih granica nadole, tako da se kao poetak ranominojskog perioda danas rauna otprilike sa 2600. godinom pre n.e.

Krit u III mileKritsko drutvo u III milenijumu pre n.e. nalazilo nijumu pre n.e. se na viem nivou razvitka nego to je bilo drutvo

kopnerie Grke i ostrva Egejskog mora. To se mora tumaiti onim izuzetno povoljnim okolnostima koje su vladale na ostrvu Kritu i podsticale razvoj njegovih proizvodnih snaga. Ve od najstarijih vremena Krit je bio uven po plodnosti svoje zemlje i bogatstvu. Zahvaljujui bogatim umama, njegovo je zemljite zadravalo vlanost to je poveavalo plodnost tla. Kritske visoravni, opkoljene planinama, predstavljale su idealne terene za napredak zemljoradnje i stoarstva. Stanovnici Krita koristili su se i preimustvima koja im je prualo more bavili su se ribolovom i vodili ivu trgovinu s drugim zemljama.

Kritsko drutvo milenijuma karakteriu znaci razvijenog rodovskog ureenja. Pri vladavini patrijarhaliiih odnosa tamo su jo postojali izvesni ostaci matrijarhata. Izdvajanje privatne svojine pojedinaca izazvalo je socijalno-imovinsko raslojavaiije. Ve sredinom milenijuma na Kritu su postojale bogate porodice koje su posedovale ne samo sredstva za proizvodnju vec i izvesne predmete koji su predstavljali luksuz, na primer, zlatne ukrase. Ti najbogatiji rodovi iveli su u istonom delu Krita. Eko^ nomski razvitak stanovnitva istonog dela ostrva verovatno je bio bri nego u zapadnom delu.

Stanovnitvo Krita bilo je dosta brojno. Najgue je bila nastanjena plodna ravnica oko dananje Mesare, na junoj obali. Tamo su vekovima postojala rodovska naselja. Oko njih su se nalazile mnogobrojne rodovske kostumice krune osnove, pokrivene kupastim krovom od drveta i slame. U tim okruglim grobnicama sahranjivani su tokom vremena lanovi pojedinih rodova. Broj sahranjenih u pojedinini grobovima rodovskih kosturnica iznosio je i po nekoliko stotina.

Materijalna kultura kritskog drutva tog doba svedoi znatnom razvitku proizvodnih snaga. U svakodnevnom ivotii Kriana iroku primenu imala su oraa od bakra noevi, testere itd. Grnarstvo je takoe bilo veoma razvijeno. Primeuje se da je sredinom III milenijuma naroito cvetala izrada posua od kamena. Za izradu minijatura upotrebljavane su lokalne vrste kamena koji je ponekad bio jako tvrd, a oblik posuda uziman je po uzom na keramiko posue.

Krajem perioda uli su u upotrebu mnogobrojni igovi (peati) koji su izraivani od slonovae ili steatita u boji. Cinjenica da je njihova upotreba najpre bila razvijena na jugu ostrva doputa pretpostavku tome da su pozajmljeni od Egipana; sama upotreba peata ukazuje na razvijenost privatno-vlasnikih odnosa u kritskom drutvu.

U dragoj polovini milenijuma Krit je iraao dosta ive odnose sa spoljnim svetom: na Kritu su naeni predmeti poreklom iz Egipta, sa Kikladskih ostrva i, verovatno, iz Sirije. Stanovnitvo Kiita imalo je velike koristi od upotrebe bronze u zemljama koje nisu iraale sopstvenu bakarnu rudu. Krit je postao posrednik u trgovini Kipra bakrom i bronzom sa ostrvima i kopnenom Grkom. Nije iskljueno da je ve u to doba kritska flota uestvovala u dopremanju kalaja iz Male Azije i, kako misle neki naunici, iz panije.

Krajem milenijuma na Kritu je dolo do izvesnog pomeranja stanovnitva iz naselja koja su se nalazila na istoku ostrva (Mohlos, Psira, Palaikastro) u njegove centralne delove gde su se sada naroito razvili Knosos, Malija, Festos, Hagija-Trijada i drugi gradovi.

Postanak i razvitak Ve poetkom II milenijuma pre n.e. na Kritu su drave na Kritu procesi raspadanja prvobitae zajednice i obrazovanja klasa

dostigli znaajan razvoj. rastuoj socijalnoj diferencijaciji kritskog drutva jasno svedoe kraljevske palate koje su tada izgraene u Knososu, Festosu, Maliji i u dragim gradovima. Razlika izmeu ivota i raskoi vlasnika palata u Knososu i Festosu i uslova pod kojima su iveli stanovnici drugih naselja na Kritu, pokazuje da se oko - veka pre n.e. ve zavrio proces obrazovanja nasledne kraljevske vlasti. Imovinska nejednakost stanovnitva ostrva jasno se ispoljava i u pogrebnim obredima. Tokom niilenijuma pre n.e. Kriani su sahranjivali svoje pokojnike u manjim grobovima raznolikog oblika koji siFbffi namenjeni pojediiiim porodicama.1 Inventar naden u grobovima svedoi tome da je kritsko plemstvo raspolagalo ogrorrmim bogatstvom, dok su iroke mase stanovnitva ivele skromno. S istom jasnoom istiu se socijalni kontrasti pri poreenju stambenih zgrada raznih slojeva kritskog stanovnitva. Na fajans ploicaraa koje potiu iz XVIII veka pre n.e. ouvane su slike velikih zgrada od dva do tri sprata. Ove zgrade su zidane velikim kamenim blokovima. Nasred ravuih krovova dizale su se omanje kule. Celokupan izgled ovih kua ukazuje na to da su njihovi stanovnici bili bogati.

Proste kue siromanog stanovnitva bile su rnale. Nasuprot kuama bogatih vlasnika, koje su bile udaljene jedna od druge, sirotinjske kue su stajale tesno zbijene jedna uz drugu, formirajui na taj nain potpuno zazidane graevinske etvrti. Plan manjeg naselja Gurnije pokazuje skuenost koja je vladala u siromanim kvartovima.

U XX-XVni veku pre n.e. Krit jo nije predstavljao jedinstvenu dravu. Na teritoriji ostrva bilo je nekoliko samostalnih oblasti koje su se, kako izgleda, nalazile pod upravom pojedinih vladara. Poloaj tih vladara, naroito na poetku ovog

1 Najee se nalaze komorni grobovi - etvorougli i useeni u stene, ili okrugle grobnice u koje su pokojnike stavljali u zgrenom stavu. Mnogi pokojnici iz tog perioda naeni su u pitosima ili u kovezima od peene zemlje takoe okruglog oblika,

perioda, verovatno je bio slian poloaju Homerovih vasileusa. bogatstvu kritskih vladara tog doba svedoi raskono oraje iz Malije. To su rna i no od bronze ukraeni zlatom, slonovaom i kristalom koji su po svemu sudei pripadali vasileusu kralju vojskovoi.

Ratovi koje su meusobno vodili vladari pojedinih oblasti zahtevali su podizanje odbrambenih utvrenja. Mnoga kritska naselja bila su u to doba okruena masivnim zidovima. Na prelazu izmeu u milenijuma pre n. e. najmoniji su bili kritski vladari Knososa i Festosa, dok su vladari Malije i drugih gradova bili manje znaajni.

U XVni veku na Kritu je dolo do nekih dogaaja koji su prouzrokovali razaranje kraljevskih palata i niza naselja. Prema miljenju nekih naunika (D. Pendlberi i A. Evans), to su uinili zemljotresi koji su na Kritu esti; prema miljenju drugih (E. Majer), dvorci su propali zbog spoljnopoMkih dogaaja: najezda azijskih Hiksa. Odsustvo tragova poara u ruevinama graevina tog doba govori protiv Majerove pretpostavke; protiv nje govori i to to je dvorac u Festosu, koji se nalazio na junoj obali, bio razoren znatno manje od dvorca u Knososu, dok bi najezdom Hiksa iz Egipta upravo juna obala morala da strada mnogo vie.

Veliki radovi obnove koji su na Kritu zapoeli sredinom XVHI veka pre n. e. izvoeni su prema starim planovima. Ta injenica pokazuje da je stanovnitvo ostrva sauvalo svoje kulturne i socijalne forme i posle katastrofe, a takoe meusobnim ratovima na Kritu i postepenim jaanjem knososkog kraljevstva na raun drugih oblasti pobija teoriju najezdi Hiksa. Po svemu sudei, poetkom XVI veka pre n. e. knososkoj dinastiji je polo za rukom da pod svojom vlau ujedini ceo Krit.

Potpuna obnova svih naselja na Kritu pada otprilike u XVI vek pre n. e. kad zapoinje period drugog procvata Krita koji je trajao dva veka. To je bilo doba najvece moi Krita kako u unutranjem tako i u spoljn'opolitikom pogledu. Moemo pretpostaviti da je ba taj period naao odraza u predanjima Grka i u Homerovim epovima.

Ve poetkom milenijuma pre n. e. kritsko drutvo je dostiglo znatan stepen ekonomskog i socijalnog razvoja: porast proizvodnih naga izazvao je odvajanje zanata od poljoprivrede, doprineo unapreenju razmene dobara i znatnom proirenju pomorske trgovine. Promene u proizvodnji pracene su vanim promenama u socijalnoj strukturi drutva: izdvajanje realtivno malobrojne aristokratije koja je eksploatisala iroke mase slobodnog zemljoradnikog i zanatskog stanovnitva. Dolo je do podele drutva na klase.

Bilo je to mlado klasno dratvo u kome su jo postojale ranoge karakteristike prvobitne zajednice. Moe se pretpostaviti da se socijalna diferencijacija u smislu jaanja neravnopravnosti odvijala intenzivnije meu stanovnitvom istonog dela ostrva gde su tada nastali mnogi gradovi i naselja gradskog tipa.

Produbljavanje diferencijacije meu slobodnim Ijudima praeno je daljim razvijanjem ropstva. Ropski rad sredinom milenijuma nesumnjivo je mnogo vie primenjivan nego ranije, ali obim njegove primene ne dozvoljava da se govori njegovoj prevlasti u proizvodnji tog doba.

Naalost, izuzetna oskudica izvora ne dozvoljava da se utvrde konkretne osobenosti robovlasnikih odnosa na Kritu. Izgleda da su robovi Kriana uglavnom bili ljudi zarobljeni u borbama ili izrueni kao oblik dabine u ljudstvu. Na to ukazuju neke napomene sauvane u grkim legendama iz doba kritske moi. Danas poznati pisani izvori koji su ostali iza Kriana upucuju na primenu ropskog rada u dvorcima krupnih i sitnih vladara. Jedino u knososkoj palati za rad na velikim kraljevim dobrima upotrebljavano je mnotvo robova. Radovi kao to su, na primer, spremanje, uvanje i briga ogromnim koliinama namirnica i zanatskilf proizvoda

po dvorskim ostavama i riznicama traili su stalnu primenii veKkog broja ruku. Te radove su bez sumnje obavljali robovi.

Mogue je da se robovski rad u izvesnoj meri koristio uporedo sa radom slobodnih ljudi i na velikim dravnim gradnjama na podizanju dvoraca, izgradnji puteva itd.

Meutim, bilo bi pogreno smatrati da je robovski rad na Kritu potisnuo rad slobodnih proizvoaa. Finoa proizvoda sa Krita koji potiu iz tog doba svedoi tome da je u kritskom zanatstvu preovladao rad slobodnih zanatlija, a ne robova. Specifine osobine poljoprivrede Krita odsustvo irigacionih sistema za ije podizanje se uveliko upotrebljavala robovska radna snaga, relativno male povrine oranica dovele su verovatno do toga da je preovladao rad sitnih, slobodnih zemljoradnika. Po svemu sudei robovski rad u poljoprivredi primenjivan je u manjem obimu, i verovatno ne u svim oblastiina Krita. U zaostalijirn oblastiraa ostrva odnosi zajednice jo su imali veliku snagu, a ropstvo je u tom periodu irnao patrijarhalni karakter.

Prema tome, na Kritu sredinom milenijuma pre n. e. rad sitnih slobodnih proizvoaa zanatlija i zamljoradnika vezanih za zajednicu nije gubio svoj znaaj u drutvenoj proizvodnji, mada se razvijalo i ropstvo.

Promene u socijalnoj strukturi kritskog drutva dovele su do uvrenja dravnosti, jaanja centralne vlasti. U XVI-XV veku pre n. e. celo ostrvo je sainjavalo jedinstvenu monarhiju. Takvo objedinjenje postigli su vladari Knososa. Herodotovo saoptenje (I, 173) borbi za kraljevsku vlast na Kritu koja se vodila izraeu dvojice sinova Zusa i Evrope Minoja i Sarpedona predstavlja posredan odraz dugotrajnog spora oko prvenstva izmeu vladara Knososa i Festosa. Obrazovanje jedinstvene drave sa naslednom kraljevskom vlau stavilo je Krit u isti red sa takvim ranoklasnim dravama kakve su egipatska, hetska i vavilonska.

Treba ukazati i na to da je definisanje kiitskog dmtva kao klasnog, koje se po svom tipu pribliava ranorobovlasnikim drutvima Istoka, istaknuto od strane sovjetske istorijske nauke. Evans, prenosei norme kapitalistikog drutva u milenijum pre n. e., gleda u kritskoj dravi snanu pomorsku monarhiju koja je kolonizovala i podredila svojoj hegemoniji obale Sredozemnog mora sve do panije. Poklanjajui svu svoju panju ostacima rodovsko-plemenskog ureenja na Kritu, B, L. Bogajevski je definisao kritsko drutvo kao predklasno, prvobitno. Takvo gledite odluno je odbaeno od strane vecine sovjetskih istoriara. Deifrovanje kritskih dokumenata iz sredine XV veka pre n. e. koje je nedavno izvreno potvrdilo je tanost date karakteristike da je Krit ranoklasna drava.

Tokom XVH-XV veka pre n. e. drava na Kritu uvrivala se i dalje razvijala. Kraljevska dvorska svita, sudei prema njenoj veliini u knososkom dvorcu, bila je veoma brojna, sastojala se od linih kraljevskih sluga i dravnih inovnika. Kraljevski pisari vodili su detaljne zapisnike. U konsoskom dvorcu i u drugim mestima naene su mnogobrojne beleke na glinenim ploama koje predstavljaju spiskove inventara i Ijudstva. Mogue je da je zbog potreba dravne uprave dolo do zapisivanja nepisanih obiaja i zakona koji su postojali kod Kriana. Legendarni kritski kralj Minoj javlja se u grkim predanjima kao mudar zakonodavac. U starim grkim mitovima pria se kako Minoj u podzemnom carstvu sudi umrlira, drei zlatni skiptar u ruci.

Kritska drava irila se i na raun prekomorskih teritorija. Kritski kraIjevi osvojili su Kikladska ostrva i preselili su na njih jedan dio Kriana; mogue je da im je polo za rukom i osvajanje Atike, ali, sudei po legendama, pokuaj Kriana da se uvrste u Megaridi nije bio krunisan uspehom. Antika tradicija ouvala je vesti bezuspenim ratovima Kriana na Siciliji.

irenje kritske drave ostavilo je vidljiv trag u kasnijoj grkoj tradiciji i Herodot i Tukidid prikazuju kralja iMinoja kao gospodara mora kome se pokoravaju ostrva u Egejskom mora. Grci su nesumnjivo imali razloga kad su kritsku dravu nazvali talasokratijom, tj. vladavinora morima.

Proces formkanja kritske drave oigledno je trajao nekoliko vekova. Teko bi se moglo reci kako je kritska drava postupala s pokorenim narodima.

Grka predanja govore tome da je kritski kralj vodio borbu protiv gusarenja. Na taj nain je sigurno nastojao da obezbedi nesmetane veze s podreenim oblastima, slobodnu plovidbu vlastitih trgovakih brodova i sticanje prihoda. Tukidid smatra da je ovo poslednje predstavljalo glavni razlog za borbu protiv gusara. Kraljevski prihodi verovatno su se sastojali i od dabina koje su podanici placali u naturi. Dopremljeno blago uvano je u ogroranini knososkim riznicama. Dabine su placane i u Ijudstvu: neka plemena, na primer, Karijci ili Lelegi, snabdevali su kralja brodskom posadora, a dosta siromana Atika placala je danak u Ijudima (prema legendi, to su bili mladii i devojke) koji su, izgleda, postajali roblje kritskog kralja.

Mnogobrojni su tragovi boravka Kriana na ostrvima Egejskog mora. Osirn predmeta kritskog porekla, naeni su i spomenici kritskog pisma (na primer, na ostrvima Melosu i Teri).

Teko je doi do zakljuaka unutranjoj organizaciji kritske drave sredinom milenijuma pre n. e. Tukididovo svedoanstvo tome da je Minoj imenovao svoje sinove za upravljae pojedinih ostrva doputa pretpostavku da su lanovi kraljevske porodice igrali vodecu ulogu u upravljanju dravom, naroito u osvojenim oblastima. Mogue je da je legendarni Androgej, sin Minoja, bio jedan od kritskih upravljaa koji su vladali Atikom sredinom milenijuma pre n. e.

Posedovanje jake flote omoguilo je Kritu da uspostavi svoju dominaciju na rnoru. Treba napomenuti da su Kriani bili prvi narod od svih naroda Sredozemlja koji je stvorio monu flotu. Ovu flotu su, kako pokazuju slike na posuu, peatima itd., sainjavali jedrenjaci i brodovi na vesla.

Glavnu vojnu snagu na samom ostrvu predstavljala je peadija naoruana dugim kopljima, lukovima, noevima i maevima. Njihova odbrambena oprema sastojala se od lemova i velikih titova. Veliku ulogu u kritskoj vojsci igrala su borna kola u kojima su se za vreme borbe vozili kraljevi i vojne stareine. U riznicama knososkog dvorca uvana su ratna kola koja su, kako izgleda, predstavljala znatan deo kraljevske imovine. U vojnim jedinicama Krita nalazili su se ponekad i doseljenici iz udaljenih zemalja: na jednoj od kritskih fresaka prikazan je odred crnaca.

Osnovu kritske ekonomije inila je poljoprivreda. Zemljoradnici Krita plodnoga", kako ga u svojim epovima naziva Homer, poeli su vrlo rano, jo poetkom milenijuma pre n. e., da se slue plugom, to je uveliko doprinosilo plodnosti tla. Gajili su penicu, jeam, bob, soivo, a poznate su im bile i takve kulture kao to su lan, afran itd. Batenske kulture kao to su masline, groe, smokve i urme gajene su na irokim podrujima.

Stoarstvo je takoe bilo razvijeno. Gajili su krupnu i sitnu rogatu stoku, svinje i razne vrste ivine patke, guske itd. Pojedinci su, kako izgleda, posedovali brojna stada. U slikama na vazama s poetka II milenijuma pre n. e. nalaze se predstave itavili stada. Svakako je od najveeg znaaja bilo gajenje krupne rogate stoke, jer ona nije davala samo mlene i mesne proizvode ve je sluila i za rad orali su bikovima.

Veliku ulogu na Kritu imao je ribolov. tome svedoe mnogobrojne predstave riba i morskih ivotinja na kritskim umetnikim proizvodima. Ribolov, veoma usko vezan za moreplovstvo, od davnina je predstavljao zanimanje znatnog dela

stanovnitva primorskih oblasti Krita. Sredinom milenijuma pre n. e. nastala su mnogobrojna obalska naselja ije se sta~ novnitvo bavilo preteno ribolovom.

U to doba je na Kritu zanatstvo dostiglo visok stepen razvoja. Odvajanje zanatstva od poljoprivrede primeuje se tii jo krajem milenijuma pre n. e. U milenijumu pre n. e. vec su postojali brojni zanati. Kritski proizvodi iz tog doba, naroito od kamena, bronze, slonovae, gline, fajansa i drveta, zadivljuju svojora finocom.

Na Kritu su dostigli savrenstvo zanati za obradu metala. U razvijenom bronzanom dobu (od XX do veka pre n. e.) kritski majstori pravili su od bronze oruje: otrice maeva, noeve, porube za titove, vrhove kopalja i strela, itd., razne predmete za kune potrebe i alat za potrebe zanatlija: sekire, tesarske alatke, testere, kleta, eki itd. Naroito su fino izraivane bronzane posude (veliki kotlovi, pehari, ae, svetiljke i drago) u ijim se oblicima esto zapaa podraavanje keramikih predmeta. Izrada svih tih predmeta zahtevala je mnogo vetine i znanja u tehnikim procesiraa livenja, kovanja, graviranja. Luksuzni predmeti za potrebe kraljeva i plemia, a takoe i kultni predmeti, raeni su od zlata i srebra. Tako se meu votivnim sekiricama sa dva seiva iz svetilita peine Arkalohori nalazi nekoliko primeraka zlatnih i srebrnih sekira raskono omamentisanih (XVI-XV vek pre n. e.). Procvat metalurgije na Kritu bio je olakan i time to su se tu, nedaleko od Gurnije, nalazili rudnici bakra. Grnarsko zanatstvo na Kritu zauzimalo je vano mesto u proizvodnji. Ono se naroito razvilo uvoenjem grnarskog toka krajem milenijuma. Kvalitet glinenog testa i vetina gmara osobito su doli do izraaja u tzv. ljuskama od jaja malim oljicama veoma tankih zidova koje su mnogo izraivane tokom prve etvrtine milenijuma kao i u izradi vaza stila kamares". Oblici kritskog posua vrlo su raznoliki. Pored velikih pitosa, upova za uvanje tenosti i zrnaste hrane, visokih do 2,5 metra, nalazi se mnotvo posuda tipa pehara, vaza za voe", posuda u obliku figura, kljunastih vaza, eaa itd.

Obrada drveta bila je takoe veoma razvijena. Drvo je uveliko korieno u brodogradnji, za graevinski materijal, u proizvodnji nametaja i drugih predmeta za kune potrebe. Kricani su verovatno drvo izvoziHi u drage zemlje, jer je ostrvo obilovalo empresom i drugim vrednim vrstaii)a drveta. " ""Kafnehorezaki zanat dostigao je na Kritu svoj procvat sredinom H milenijuma kad su mnogo koricene kamene ploe i stubovi.

Meu kritskim zanatima poznat je i tkaki zanat. Tkanine su bojene raznim bojama emu svedoe arena enska odea naslikana na freskama. iroka primena slika na zidovima u pericx!u drugog procvata Krita zahtevala je upotrebu naroito ivih i sonih boja. Kricani su ih dobijali od biljaka i morskih koljki.

Radovi kritskih juvelira bili su neobino fini. Tu spadaju razni zlatni privesci, ogrlice i amajlije od amestista, karneola i dragih vrsta kamena, zlatni povezi, peati, prstenovi.

Za juvelirski zanat vezana je vetina rezbarenja u kamenu i izrada minijatura od slonove kosti. Kritski rezbari su ukraavali peate dekoracijama vrlo visokog umetnikog kvaliteta koje su interesantne ne samo kao umetniki rad ve i po tome to se mogu koristiti kao ilustrativni materijal za prouavanje kritskog zanatstva, poljoprivrede, raoreplovstva, religije itd. Pravo divljenje izazivaju hriselet'antinske i obine elefantinske skulpture Kriana, tj. skulptura od slonovae i zlata ili samo od slonovae.

Za razvoj zaiiata i trgovirie velik znaaj imao je suvozemni i pomorski transport Kriana. Jo poetkom milenijuma na Kritu je sagraen put od Knososa do Festosa kojim su bile povezane severna i juna obala. Osim toga puta izgraeni su

rnnogi putevi u srednjem i istonom delu ostrva. Kriani su se sluili kolima sa etiri toka, a poetkom XVII veka pre n. e. pojavile su se lake dvokolice za konjsku zapregu.

Meutim, ne moe biti sumnje u to da u kritskoj dravi glavna uloga nije pripadala suvozemnom, ve pomorskom transportu, ukoliko se moemo osloniti na mnogobrojne slike brodova. Prednji deo brodova, naroito ratnih, graen je tako da je bilo omogueno kormilarenje. Kormilarenje brodovima Kriani su najpre ostvarivali uvrenim kormilom, kasnije su preli na sistem dva kormilarska vesla. Na palubi su esto graene kabine, to ukazuje na dugotrajan boravak brodova na putu. Izgradnja pomorskog broda i flote predstavlja jednu od manifestacija stvaralakog duha Kriana u oblasti kulture i tehnike. Moguce je da je egejska brodogradnja posluila kao osnova za feniansku i grku brodogradnju.

Razvitak kritskog moreplovstva usko je povezan s trgovinom i gusarenjem. Kao to smo vec5 pomenuli, kritska trgovina vue svoje poreklo iz davnih vremena. U poetku je radijus razmene bio mali i nije prelazio teritoriju Kiklada. Kritska trgovina stie veci znaaj uspostavljanjem knososke talasokratije.

Krit je bio veoma rano povezan s Balkanskim poluostrvom. Proizvodi kritskih zanatlija naeni su ak u Tesaliji i u severnim oblastima Balkanskog poluostrva. Plemenske voe sluile su se ninogim vrstaraa skupocene robeoKricana: umetnikim orujem, posuem, proizvodima zlatara.

Mogue je da je kultura Krita u prvoj etvrtini mileriijuma pre n. e. ve iriiala velik uticaj na kulturu Helade. Taj uticaj se na prvom mestu odraava na ivot aristokratije; u mnogo manjoj meri na ivot stanovnitva manjih zemljoradnikih centara, kakvi su Koraku, Zigurija i drugi. Evans i Pendlberi su smatrali da je jak uticaj kritske kulture na aliajsku u XVII-XV veku pre n. e. bio posledica politike prevlasti Krita nad Heladom. Oni su ahajske vladare smatrali vazalima kritskog kralja ili su ili smatrali kritskim upraviteljima koji su iveli u utvrenim dvorcima na teritoriji pokorenih piemena Helade. Meutim, pretpostavku prevlasti Krita nad Peloponezom opovrgava itav niz izvora, a na prvom mestu nedavno deifrovani mikenski natpisi od kojili ni jedan ne prua osnovu za mogunost da je i Peloponez bio u zavisnosti od Krita. Paljivim prouavanjem kulture peloponeskih Ahajaca u poslednje vreme sve se jasnije uoava razlika izmeu te kulture i kritske, bez obzira na pojedine momente koji govore pozajmicama uzajamnim uticajima (tehnika fresaka, kroj enske odee itd.).

Podaci antike tradicije kasnijeg doba takoe ne daju nikakve osnove za pretpostavku prevlasti Kriana nad celom Heladom. I Herodot i Tukidid govore samo prevlasti Krita nad Kikladiina i Atikom.

Poslednje dve decenije u buroaskoj nauci sve vie dolazi do izraaja drago gledite. Ues i drugi naunici negiraju politiku zavisnost kontinentalne Grke od Krita u - veku pre n. e. Oni ukazuju na znaajne razlike izmeu mikenske i kritske kulture i prate velik uticaj same Helade na Krit tokom te epohe. Kao jedan od dokaza istiu sada vec utvrenu injenicu potiskivanju kritske robe od strane niikenske iz onih zemalja koje su ranije ivo trgovale s Kritom.

Buroaski naunici su napravili jo smelije zakljuke iz injenice da su spomenici grke pismenosti koji datiraju iz sredine milenijuma pre n. e. (dokumenti pisani tzv. linearnim pismom B") pronaeni na Kritu samo u Knososu u slojevima koji se odnose priblino na vreme 1450-1400. g. pre aeju injenicu da dokumenti, pisani linearnim pismom B", nisu pronaeni u ostalim gradovima i naseljima Krita ovi naunici objanjavaju iskljuivo potinjenou Knososa mikenskim vladarima i

samo to ne pretvaraju Knosos u koloniju ahajskog Peloponeza. Prema naem railjenju, takvo shvatanje ne moe biti opravdano.

Okolnost da su dokumenti pisani linearnim pismom B" naeni samo u Knososu moe se objasniti koncentracijom svih trgovakih veza s Peloponezom u rukama knososkih kraljeva, koncentracijom koja je trajala

nekoliko decenija. Ako se uzme u obzir koliko je bila jaka centralizacija Krita pod vlau Knososa u XVI-XV veku pre n. e., onda se moe shvatiti takav monopolistiki poloaj knososkog dvorca u odnosima sa Ahajcima na kopnu. Pretpostavljati potinjenost Knososa Ahajcima sredinom XV veka pre n. e. bilo bi teko vec i zato to arheoloki izvori ne pruaju nikakve dokaze osvajanju dvorca u to doba. Ahajski period u istoriji Krita, kako je s pravom primetio akademik V. V. Struve, poinje tek krajem XV veka pre n. e., kad su bili razoreni dvorci Knososa i Festosa. Intenzivne trgovake veze izmeu zemalja ne smeju se smatrati dokazom politike dominacije i uticaja jedne kulture nad drugom.

Veze Krita s kontinentalnom Grkom nisu se ograniavale samo na izvoz luksuzne robe. Kritske zanatlije bile su zainteresovane za pojedine vrste sirovina iz Grke. Na primer, Kriani su iz Lakonije uvozili prvoklasni bazalt koji su zatim obraivali u knososkim kamenorezakim radionicama. Kritski trgovci nisu trgovali samo svojom robom, ve su se bavili i posrednikom trgovinom. Njihovim brodovima verovatno su prenoeni mnogi predmeti iz Egipta i Sirije u Grku. U trgovini Helade s jugoistonim Sredozemljem Kiiani su igrali veliku ulogu sanio do XV veka pre n. e. kada su poeli da ih potiskuju Ahajci.

postojanju trgovakih veza Krita sa zemljama zapadnog Sredozeralja postoje svedoanstva za neto kasniji period ve sredinom milenijuma pre n. e. Kritski trgovci su verovatno stizali do panije, bogate srebrom i kalajem.

Iskopavanja vrena u Maloj Aziji i Siriji svedoe dugotrajnim vezama stanovnitva tih zemalja s Egejskim bazenom s Kritom, a kasnije i s Peloponezom. Intenzivni odnosi izmeu Krita i Kipra potvruju se velikim brojem kritskih i mikenskih proizvoda koji su naeni na Kipru. Takoe je voena trgovina sa Malom Azijom s Trojom, dravom Heta i sa drugim oblastima. Najintenzivniji su bili odnosi tokom prve polovine milenijuma pre n. e.

Veoma su zanimljivi podaci vezama Krita sa carstvom Ugarit, koje je postojalo na obali severne Sirije krajem i do sredine milenijuma pre n. e. U zemlji Ugarit naeni su mnogobrojni predmeti izraeni rukama kritskih raajstora. Uz to analiza dela ugaritskih umetnika iz milenijuma pre n. e. jasno govori tome da su oni kao uzore uzimali motive kritske umetnosti na zidnom slikarstvu, na posuu itd.

Cak se u sepulkralnoj arhitekturi XVIII-XVII veka pre n. e. primeuju tragovi kritskog uticaja. Tako dubok uticaj kritske kulture ne moe se objanjavati samo trgovakim vezama. U Siriji, a prema miljenju nekih i u Egiptu, verovatno su postojala naselja kritskih zanatlija i majstora koja su nikla u periodu najveeg procvata trgovine Krita.

Proizvodi kritskih majstora dopremani su duboko u unutranjost zemlje i doprle su ak do srednjeg Eufrata emu svedoi motiv spiralnog ornamenta na zidovima dvorca u Mari. Na samom Kritu naeni su va- 24

J

vilonski cilindri epohe cara Hamurabija (XVIII vek pre n. e.). Sve to predstavlja nesumnjiv rezultat dugotrajnih veza Krita sa zemljama prednje Azije.

Meutim, u periodu opadanja moi Krita u XVIII veku do prve polovine XVI veka pre n. e. prestaju njegove trgovinske veze sa Sirijom.

U spoljnoj politici Krita tokom milenijuma pre n. e. mora da je vrlo vanu ulogu imao njegov mocni sused na jugu Egipat. Ekonomske i kulturne veze izmeu ove dve drave utvrene su na osnovu mnogobrojnih izvora: nalazima predmeta egipatskog porekla na Kritu i kritskih proizvoda u Egiptu. Ti uzajamni odnosi bili su naroito znaajni poevi od epohe vladavine XII dinastije (oko 2000-1740. godine pre n. e.). Za vreme faraona te dinastije Egipani su uvozili velike koliine kritske robe umetniki izraeno posue stila kamares" naeno je u slojevima iz tog doba u Fajumskoj oazi (Srednji Egipat), a za vrijeme Amenemheta (18491801. godine pre n. e.) u Gornjem Egiptu, nedaleko od Luksora, bio je zakopan depo koji se sastojao od skupocenih kritskih predmeta meu kojima su se nalazile 1 zlatna i 150 komada srebrnih posuda itd. (depo iz Toda).

Jaanje kritske moi sredinom II milenijuma pre n. e. nalo je svoj odraz i u odnosima Krita s Egiptom. Za vreme faraona Tumtosa (15031491. godine pre n. e.) Egipani su se naroito ponosili svojim mirnim odnosima s kneevima u zemlji Kefti (tako se zvao Krit kod Egipana). Dolazak izaslanika Krita zabeleen je na freskama koje su ukraavale grobnicu Rehmira, jednog visokog inovnika za vreme Tutmosa , a sam Tutmos u jednoj pobednikoj himni milosti boga Amona prema njemu kae: Kefti i Kipar su u strahu". Kritski kraljevi izgleda nisu bili uvek dobro raspoloeni prema Egiptu i uspostavljanje to mirnijih odnosa smatrano je u Egiptu znaajnom pobedom egipatske diplomatije. Treba obratiti panju na to da se Tutmos ne usuuje da govori pokomosti zemlje Kefti. On samo kae da su oni ,,u strahu".

Neki buroaski naunici na osnovu ovih tekstova po grobnicama tvrde da je poetkom XV veka pre n. e. Krit bio politiki potinjen Egiptu. Ali za takvu tvrdnju nisu dovoljni ovi podaci. Uporeenje egipatskih vojnih snaga sa snagama kritske pomorske drave ini ovu pretpostavku jo manje verovatnom: Egipat nije raspolagao znaajnom pomorskom flotom.

Dugotrajne ekonomske i politike veze Krita s Egiptom dovele su do uzajamnih kulturnih uticaja. U kritskoj umetnosti pojavio se itav niz novih naina rada pozajmljenih iz egipatske umetnosti. Kritski uticaj u dolini Nila naroito se jasno ispoljava na nekim umetnikim spomenicima naenim u nekadanjoj rezidenciji faraona Ehnatona (1424-1388. godine pre n. e.) koja se nalazila na mestu dananje Tel-Amarne.

Svi ti odnosi bili su, besumnje, uslovljeni obostranom ekonomskom zainteresovnou Krita i Egipta za ivu trgovinsku razmenu. Kriani su donosili svoje zanatske proizvode, a u zamenu za njih iz Egipta su uzimali poljoprivredne proizvode i razne vrste sirovina, slonovau, nojeva pera, jaja itd. Kritski irgovci prevozili su iz Sirije u Egipat libanski kedar i, verovatno, drugu iobu.

Krajem XV veka pre n. e. trgovina Krita s Egiptom znatno je opala. Kao zamena za kritske proizvode u Egipat su doprernane velike koliine robe iz kopnene Helade, dok se na samora Kritu ta roba ne nalazi. Trgoviiiske veze te epohe izgleda da nisu obuhvatale Krit.

Takva je opta slika kritskih trgovinskih veza u prvoj polovini milenijuma pre n. e.

Razvijene veze Krita sa spoljnim svetom i znaajna trgovinska razmena doveli su do stvaranja sistema mera za teinu, a kasnije i novanih jedinica. Najveu jedinicu mere za teinu u kritskom sistemu predstavljao je teg od 29 kilograma. Tegovi su

pravljeni od kamena i bakra i bili su pljosnatog ili piramidalnog oblika. Na povrini kamenih tegova esto su u reljefima prikazane figure hobotnica iji se krakovi pruaju celom povrinom tega. To je predstavljalo izvesnu meru protiv svakog oteenja tega koji bi se odmah mogao primetiti. Sitnije jedinice mere raene su u obliku debljih kamenih diskova sa zaobljenim rubovima ili u vidu minijaturne buradi. Naen je i teg od bronze u obliku glave bika, koji je bio ispunjen olovom.

Teina tegova ukazuje na bliskost kritskog sistema mera za teine egipatskom i mesopotamskom sistemu. Egipatski laki" talent takoe je bio teak 29 kilograma, a priblino ista bila je i teina vavilonskog talenta. Sitna kritska jedinica mere za teinu iznosila je 6-6,5 g i odgovarala je polovini egipatske zlatne jedinice od 13 g. Ostali sitni tegovi od oko 3,5 g potpuno su odgovarali jedinicama vavilonskog sistema. Jednakost mera teine na Kritu, u Egiptu i Vavilonu predstavljala je normalan rezultat intenzivnih trgovinskih veza meu tim zemljama.

Iskopavanja kritskih gradova pruaju veoma vane podatke za prouavanje istorije klasnog dratva Krita. Prouavanje naselja rninojske epohe zasad se ograniava na iskopavanja veih i srednjih gradova. manjim naseljima za sada je poznato relativno malo.

Zanimljivo je napomenuti da su se svi vei kritski gradovi nalazili ne na samoj obali mora ve na izvesnoj udaljenosti od obale. Takav poloaj gradova bio je uslovljen veoma rairenom pojavom piraterije.

Glavni grad Krita u milenijumu pre n. e. bio je Knosos. U poetku, pre - veka pre n. e., stambene zgrade stanovnika Knososa tesno su se naslanjale uz zidove ranog dvorca. Sredinom XVI veka prestonica Minoja ponovno je sagraena, tako da su kue najsiromanijeg stanovnitva pomerene ka perifemim delovima Knososa. U centru grada, u neposrednoj blizini dvorca, pa ak i na jednom delu njegovog ranijeg areala, sagraene su stambene kue plemia i dvorskih inovnika.

Nedavno su u Knososu otkopani mnogi ostaci kua podignutih tokom prve polovine milenijuma pre n. e. Njihovo prouavanje pokazuje da je knososko plemstvo gradilo kue sa nekoliko spratova, ponekad i sa podrumskim prostorijama. Neke zgrade su imale svetlarnike. Prozori se obino ugraivani na gornjim spratovima, a na donjim veoma retko. Kue su bile od krupnog ili sitnog kamena koji je vezan rastvorom gline. Unutranji zidovi oblagani su malterom u bojama; naeni su lepi primerci takvog maltera u crvenoj boji. Kue siromanih stanovnika bile su raale, prizemne, jednostavne po konstrukciji i planu.

Dragi kritski gradovi Tilis, Gumija, Festos imaju zajednike crte sa Knososom. I u njima su bogatake stambene kue graene prema slinom planu: ulaz kroz svetlosni otvor, u prizemlju sobe za primanje i kuno svetilite, na gomjim spratovima stambene prostorije. Gradske ulice su kaldrmisane kamenom; ulice niih i viih delova grada esto su vezivane stepenicama. Kao u Knososu, tako i u centrima drugih kritskih gradova podizane su visoke zgrade koje su dominirale nad ostalima i u kojima su, verovatno, bile smetene rezidencije gradskih stareina: uz njih se nalazila platforma pravougaone osnove do koje se ilo stepenitem. Postojala su i manja naselja koja su bila naroito mnogobrojna u XVI i XV veku.

Sredinom milenijumaj>re n. e. sanitarne prilike u kritskim gradovima bile su vrlo dobre. Sistem odvodnih kanala obezbeivao je istou gradova. Voda iz rezervoara, bunara ili izvora dovoena je direktno u stanove kroz zemljane cevi.

Vanredan sporaenik kritske kulture predstavlja dvorac u Knososu koji su Grci zvali Lavirint".

Generalni plan kritskih dvoraca veoma-podseca na hetske dvorce Bogazkeje koji spadaju u prvu polovinu milenijuma pre n. e. Dvorci hetskih kraljeva kao i kritskih zauzimali su veliku povrinu i sluili su istoj svrsi: u njima su se, kao i na Kritu,

nalazila skladita hrane i zanatskih proizvoda, carska riznica i arhive u kojima su uvane glinene tablice.

Knososki dvorac sagraen je i proiren zahvaljujuci graevinskoj delatnosti Kriana tokom vie vekova. Nastanak dvorca datira se otprilike u XXI vek pre n. e. Tokom svoje duge istorije vie puta je razaran i obnavljan. Posle razaranja do koga je dolo na prelazu iz XV u XIV vek dvorac vie nikad nije obnovljen u potpunosti; bili su nastanjeni samo neki njegovi delovi.

Od najveeg dela dvorca danas je itavo samo prizemlje. U vezi s tim treba ukazati na relativnost i konvencionalnost svih vrsta smelih rekonstrukcija arhitekture i zidnog slikarstva knososkog dvorca: oni se ni izdaleka ne bi mogli smatrati tanim obnavljanjem poruenih spomenika.

Knososki dvorac sastojao se od prostorija za sveanosti, stambenih soba, ekonomata i radionica.

Planiranje prostorija knososkog dvorca kao i dvoraca otkopanih na Kritu odlikuje se neverovatnom jednostavnocu uz obilje odeljenja. Na primer: 18 ostava u zapadnom delu knososkog dvorca smeteno je du jednog hodnika. Tirae je omogueno da se na jednom mestu uvaju ogrorane rezerve zanatskih i poljoprivrednih proizvoda.

itav ogrorani kopleks dvorca zauzimao je teritoriju od blizu 16.000 m2. Centar knososkog dvorca predstavljalo je glavno dvorite; pravouga-

one osnove, ono je zauzimalo skoro polovinu arhitektonskog kompleksa po duini i treinu po irini. Tim dvoritem vezivane su u jednu celinu velike i male dvorske prostorije, a istovxemeno za sve njih dvorite je sluilo kao svetlarnik. Ista uloga bila je namenjena i drugim dvoritima. U knososkom dvorcu preovlauje pravougla osnova prostorija, to je inae karakteristino za sve kritske graevinske objekte. U salama kritskih dvoraca naveliko je primenjivan sistem podupiraa u obliku stubova koji se suavaju nadole i na kojima su leale tavanice i stubine platforme.

Prestona dvorana u Knososu.

Knososki dvorac imao je dva, a prema miljenju nekih naunika ak i tri sprata. U prizemlju su se nalazile radionice i velika skladita hrane, namenjena za potronju, a moda i za prodaju. koliini dvorskih rezervi moe se zakljuiti na osnovu ogromnih zemljanih upova (pitosi) koji su u velikom broju pronaeni u dvorskim podrumskim prostorijama, a svojom veliinom premauju prosean ljudski rast. Samo u skladitima zapadnog dela dvorca moglo se uvati oko 78.000 litara masnoe ili vina. Pored skladita hrane nalazili su se magacini za uvanje oruja, ratnih kola i kraljevske riznice. Posebno su bile izdvojene prostorije namenjene dvorskoj posluzi i radnicima u dvorskim radionicama, kao i prostorije za vrenje ritualnih obreda.

Sveane dvorske sale najee su se nalazile na gornjim spratovima koji su s donjim bili vezani itavim sistemom stepenita. Iz omanje prestone sale u prizemlju ilo se irokim stepenitem u velike sale ijoj govore fragmenti zidnog slikarstva i keramikih ploica sa reljefnim ukrasima kojima su oblagani zidovi. Od svih ouvanih prostorija najvea je tzv. sala dvojne sekire, koja se nalazi u istonom delu dvorca. To je, verovatno, bila velika prestona sala namenjena ceremonijama dravnog i religioznog karaktera.

Pored sale dvojne sekire verovatno su se nalazile kraljiine odaje, jer je ona imala svoje posebne apartmane salon za prijeme, riznicu itd. U dvorcu je postojala, kao i u svim ostalim vecim kritskim dvorcima, posebna prostorija za kupanje u kojoj se nalazila kada. Za oticanje kinice i svih neistoca bio je ureen kanalizacioni sistem. U kade, kupatila i bazene za kupanje voda je sistemom zemljanih vodovodnih cevi dovoena iz izvora koji su se nalazili van palate.

U dvorac se ulazilo na vie ulaza i kraj svakog su se nalazile prostorije za dvorsku strau. U doba talasokratije dvorac nije bio zatien utvrenjima. Mo kritskih kraljeva bila je tako velika da im tvrave i bedemi nisu bili potrebni.

Palata u Knososu nalazila se u vrlo lepom predelu. Iz nje se pruao ivopisan pogled na reku, okolne vonjake, polja, njive i vrtove, a u daljini su se videli vrhovi planina Ide i Juktasa.

Palata u Knososu: kraljiin megaron.

Nedaleko od glavne, velike paiate otkrivene su jo dve graevine koje su spadale u dvorski kompleks i koje su dobile nazive raala palata i kraljevska vila. Te su zgrade bile vezane za veliku palatu vrlo lepim i irokim poploanim ulicama. Glavna sala kraljevske vile, koja je bila podeljena na tri dela, imala je tavanicu na stubovima.

Tehnika konstrakcija palate je drukija nego to je konstrukcija kua obinih graana. Poetkom milenijuma dvorski zidovi su graeni od otesanih kamenih blokova. Kasnije, u XVI-XV veku, zidovi su pravljeni od lomljenog kamena vezanog glinom i oblagani kamenim ploicama ili malterom. Zidovi na gornjim spratovima raeni su od erpia.

Osim knososke, na ostrvu su pronaene i druge palate: u Festosu, Maliji, Hagija-Triadi; prve dve su uglavnom planirane po principu knososke palate.

U Vatipetru, 15 km od Knososa, zapoeti su 1949. g. radovi na otkopavanju jo jedne palate koja je, po svemu sudei, podignuta oko 1600. godine pre n.e. i koja je postojala samo oko sto godina. Otkopavanje ove palate u kojoj je vec otkriven niz prostorija (meu njima sala s tragovima stubova, velika ostava sa 16 pitosa, 1953. g. otkriveni su temelji dvorskog svetilita i dr.) jo nije zavreno

Krit u XIV-XIII Razvitak kritske drave pod vlau kraljeva iz veku pre n.e. mitoloke dinastije Minoja (mogua je pretpostavka da je ime Minoj na Kritu bilo

tradicionalno poput imena Ramzes u Egiptu - veku pre n. e.) bio je oko 1400. g. iznenada prekinut.

Uzrok tome ranije je pripisivan katastrofalnom zemljotresu. Meutim, otkopavanjima u Rnososu, Festosu, Hagija-Trijadi, Gurniji, Maliji, Zakrosu i u Mohlosu pokazalo se da su palate i naselja bili porueni i spaljeni. To svedoi nekom neprijateljskom napadu spolja. Pitanje ko je sruio kritsku dravu dosad nije razjanjeno. Pristalice teorije usponu Mikene polaze od postavke potmjenosti Krita Mikeni u periodu 14501400. g. pre n.e. i misle da je katastrofa dola kao rezultat ustanka mesnog kritskog stanovnitva protiv inostranih mikenskih vlastodraca. Takvo tumaenje pri postojeem stanju izvora teko bi se moglo prihvatiti kao dovoljno ubedljivo. Neto je verovatnija druga rekonstrukcija dogaaja na Kritu prema kojoj su kritsku mo krajem XV veka pre n.e. slomili Ahajci koji su se preselili na Krit sa Peloponeza. Po svemu sudei, cilj njihovog glavnog udara bili su glavni gradovi Krita. Cela akcija nije se ograniila samo na pljaku materijalnih dobara, ve je, verovatno, i deo stanovnitva ostrva bio odveden u ropstvo. U mnogim mestima ivot je potpuno zamro (Palaikastro, Niru-Hani, Plati, Tilis). Nije iskljueno da se u mitu boravku Argonauta na Kritu u kome se pria kako je Medeja unitila diva koji je branio ostrvo sauvala uspomena na pohode Ahajaca protiv Krita.

Posle razaranja kritskih gradova preivelo stanovnitvo je pokualo da obnovi svoje stanove i postradale zgrade. U XIV veku palata u Knososu je bila delimino raiena i nastanjena. Tada se javlja izvesno pomeranje stanovnitva ostrva na njegov zapadni deo. Verovatno je u isto doba dolo i do migracije stanovnitva sa kontinenta, jer se na nekim mestima javljaju kue graene u megaronskom tipu kakve su karakteristine za kontinentalnu Grku milenijuma pre n.e. U Hagija-Teodori otkrivena je grobnica tipina za kontinent tzv. tolos.

Od sredine veka pre n.e. Krit oito gubi svoju samostalnost i ulazi u uticajnu sferu kontinentalne Grke. U to doba njegovo stanovnitvo nije bilo mnogobrojno i moe se smatrati da Homerovo kazivanje 80 kritskih laa koje su uestvovale u opsadi Troje predstavlja samo uspomenu na nekadanju mo Krita. Ahajsku vlast na Kritu svakako su sruili Dorani. U kasnije doba na Kritu je preovladalo dorsko

stanovnitvo. Meutim, i u istorijsko doba, prema Herodotovom svedoanstvu, na Kritu su iveli Eteokriani (iskonski Kriani") koji nisu znali grki jezik.

Kritsko pismo U mnogim kritskim gradovima naeni su pisani spomenici. Njihovo obilje omoguava da se prati sukcesivni razvoj pismenosti na Kritu.

Kriani su ve oko veka pre n.e. poznavali piktografsko pismo, tj. pojedine pojmove (rei) izraavali su slikama, poput Egipcana koji su to isto inili pomocu hijeroglifa. Razne piktograme (ljudske figure, drvo, strelu, duplu sekiru, alatke itd.) Kriani su urezivali na svojim peatima ili su ih zaparali na posuu. itali su sleva udesno; ponekad su se sluili krstiima radi odvajanja grapa znakova.

Oko XVHI veka pre n.e. Kriani su stvorili novo pismo-sistem tzv. linearnog pisma u kojem je svaki znak oznaavao slog.2 Spomenici prastarog linearnog pisma nisu naroito brojni. To su uglavnom natpisi na peatima, na raznim predmetima, plombama, itd. Linearno pismo poznato celom Kritu imalo je 137 znakova. Treina tih znakova potie iz najstarijeg piktografskog pisma, ostali znaci uvedeni su po prvi put. To ranije slogovno pismo dananja nauka konvencionalno oznaava slovom A" Pitanje jezika kojim su pisani tekstovi linearnog pisma ,,A" zasad se ne moe smatrati reenim. Na samom poetku naeg veka u Knososu, a kasnije, prilikom iskopavanja vrenih 1939. i 1952. g., u Pilosu otkrivene su arhive glinenih ploica sa linearnim pismom tipa ,,B" koje su, prema itanju koje su predloili A. Ventri i D. Cedvik, napisane jednom arhaikom vrstom grkog jezika, dosta bliskom dijalektu Homera.

Osim kritskih spomenika sa piktografskim i lineamim pismom u Festosu je naen disk od peene gline u koji su se s jedne i s druge strane utinuti slovni znaci. Znaci na tom disku drukiji su nego znaci ve' pomenutih sistema kritskog pisma. Redovi teksta idu spiralno od ivica prema centru. Taj uveni festoski disk" nije o sada deifrovan. Jedini zakljuak do koga su doli naunici jeste da je to dokument stranog porekla i da je na Krit dospeo iz neke maloazijske oblasti.

Pored pisma, Kriani su imali dobro razraen brojani sistem. Raunanje na'Kritu zasnivalo se na dekadnom sistemu. Kricani ne samo da su poznavali sve etiri aritmetike radnje (sabiranje, oduzimanje, mnoenje i delenje) ve i razlomke. Brojeve su pisali ovako: jedinice -1, desetice stotine i hiljade X; razlomke su oznaavali znakom L. Vano je pomenuti da su se pri oznaavanju brojeva Kriani uvek pridravali strogog reda u rasporedu znakova. Na primer, broj 7 pisali su ovako a nikadj'|'|!|, 5 samo 'j' j' itd. Isto tako i desetice su oznaavali prema odreenoj emi, na primer, 40 ==, 70 itd.

Umetnost Epoha postanka i procvata kritske drave pra- ena je izuzetnim napretkom iimetnosti, koja se pokazuje

u mnogobrojnim delima graevinarstva i dekorativne umetnosti. Kritska umetnost bila je samosvojna i originalna; ona se razlikovala od umetnosti

drugih naroda starog sveta. Kriani nisu gradili velike hramove i piramide, kao to su to inili Egipani.

Glavne tvorevine njihovog neimarstva bile su palate i stambene kue, to potvruje da je celokupna kritska kutura imala vie svetovnr karakter. Kriani nisu podizali kolosalne statue mnogobrojnih bogova i vladara

2 Pitanje karaktera kritskog piktografskog ili hijeroglifskog pisma jo nije konano reeno. Neki naunici misle da je hijeroglifsko pismo na Kritu u stvari slogovno pismo, a da li- nearno pismo predstavlja kasniji kurzivni oblik tog slogovnog pisma.

podignutih na stepen boanstva. Njihova likovna umetnost uglavnom je sluila ulepavanju stanova i raznih, esto vrlo raskonih predmeta za kune potrebe. To je nesumnjivo moralo da se odrazi u najpovoljnijem smislu na ravoj celokupne umetnosti. Kriiska umetnost u nmogo manjoj meri stavljala se u slubu kulta nego to je to bio sluaj, recimo, sa umetnou Vavilona i Egipta. Kritski umetnik bio je u mnogo manjoj meri zavisan od krutih kanona koji su drali na uzdi emocije njegovog egipatskog kolege; njegova stvaralaka fantazija mogla je da se izrazi sa veom slobodom. On je lake i neposrednije prenosio svoje utiske stvarnosti u kojoj je iveo. U kritskoj kulturi uopte se ne opaa onakav uticaj svetenike kaste kakav je bio u Egiptu. -

Umetnici prve polovine milenijuma pre n.e. stvarali su ne samo lepe dekorativne uzore ve i predstave scena iz domaeg ivota i religioznih eeremonija koje su se odlikovale svojora realnou, otrinom zapaanja i za to doba izvanrednom tehiiikora virtiidnofu.

U kritskoj umetnosti XVI-XV veka, tj. u poslednjim vekovima kritske drave, mogu se zapaziti izvesne crte koje se izgleda javljaju kao odraz daleko odmaklog raslojavanja kritskog drutva. Tu imamo u vidu pojavu naroite tzv. dvorske kulture.

Njenu karakteristku predstavlja prefinjena stilizacija, prenoenje ornamentainih rnanira u obradu ive prirode.

U doba procvata svoje umetnosti Kricani su veliku panju poklanjali izradi zidova. U XIX-XVIil veku dvorski zidovi i zidovi u kuama bogatih Kriana ukraavani su fajans ploicama sa reljefnim predstavama i bojenim reljefima u tukaturi. Kao primer ovog posljednjeg moe posluiti poznati reljef kralj-svetenik" iz Knososa. On predstavlja vitkog raladia tankog struka i lepo razvijene muskulature, koji nosi ukraenu pregau, a na glavi ima neku vrstu ukrasne kape s perjanicom ivih boja ije se penike sputaju niz lea.

Q4_XVII veka pre n.e. zidno slikarstvo potiskuje reljefe. Siei fresaka, kako ritualriog tako i svetovnog karaktera, veoma su raznoliki. Velika vetina kritskih umetnika naroito se ispoljava u prikazivanju ive prirode. Meutim, tokom vremena kod njih je oslabila otrina zapaanja u posmatranju spoljanjeg sveta, pojavio se umetniki ablon i prikazi u dobili apstraktniji dekorativni karakter. Taj prelaz od realnog ka konvencionalnora najvise se osea u Knososu. Kao obrazac freske epohe dvorske" umetnosti, tzv. freske stolica na sklapanje" javljaju se dekoracije ne zidovima u knososkim svetilitiraa. Freske se sastoje od

dva pojasa dekoracija izraenih u plavim, utim i cigla-crvenim tonovima. Figure su naslikane prema odreenom stilizovanom ablonu: mladii i devojke u parovima sede na stolicama na sklapanje i jedni drugima dodaju posude. Taj in je verovatno imao ritualno znaenje. Deo ove kompozicije predstavlja popularna slika devojke (,,Pa-

rianka") sa vrlo veto oeljanom kosom, koja je obuena u haljinu plave i tamno crvene boje s otvorenim okovratnikom.

Tokora poslednjeg stoleca pred propast Knososa po zidovima njegovih palata izraen je veliki broj novih dekoracija koje su vrio esto piikazivale igre s bikovima. Kritski umetnici zabeleili su mnogo raznih momenata iz tih igara koje su iziskivale veliku spretnost i smelost.

Dvorski" stil XV veka uglavnom se ispoljio u Knososu. Inae u drugim gradovima Krita u umetnosti prikazivanja ivota prirode sauvale su se stare tradicije. Zanimljivo je to to zidno slikarstvo kritskih centara drugostepene vanosti predstavlja samo slike ivotinja; ljudskih figura u njiraa ne nalazimo. Kao primer za to mogu da poslue poznate freske iz palate u Hagija-Trijadi.

Monumentalna skulptura, kako izgleda, nije igrala veu ulogu u kritskoj umetnosti. Vei znaaj imala je sitna skulptura. U epohu prevrata kritske drave spadaju statuete od fajansa koje predstavljaju boginje sa zmijama u rukama, obuene u raskone dekoltovane haljine. Od fajansa su takoe pravljene reljefne predstave koje su prikazivale ive scene, na primer, kravu s teletom ili kozu s jaretom.

U kritskoj primenjenoj umetnosti naroito mesto pripada dekorisanju keramike. U milenijumu pre n.e. dekoracije na vazama ograniavale su se na bogate geometrijske ornamente, u milenijumu ti ornamenti postaju mnogo raznovrsniji. Oni se izvode krivim i talasastim linijama, sonim i raznobojnim motivima (spirale, lie, rozete,

itd.); sa ovakvim omamentima esto su se preplitali motivi iz biljnog i ivotinjskog carstva,

prvenstveno morske ivotinje (hobotnice, alge, ribe).

Keramiko slikarstvo perioda razvijeBoginja sa zmijama. XVIII-XVI vek. Fajans. Knosos. nog dvorskog"

stila nosi

tragove prefinjene stilizacije. Oko 1600-1400. g. pre n.e. na Kritu se upadljivo razvija umetniko rezbarstvo u kamenu emu svedoe mnogobrojni peati, a takoe i kameno posue s reljefnim predstavama scena iz seoskog ivota, lova, dvorskog ivota, itd.

Iako se porodini ivot plemstva veoma razlikovao od ivota prostog naroda, moe se pomiljati da su kritski majstori u svim svojim radovima sledili narodne tradicije kritske umetnosti. Rezultat toga bio je visok stepen razvoja kritskih umetnikih zanata. Posle propasti kritske drave i znatnog dela njenog stanovnitva umetnike forme izgraene tokom prethodnih vekova deliniino su nastale odmah, a delimino su se postepeno menjale i gubile svoj prvobitni sadraj.

Religija Religiozna shvatanja Kriana tokom ovog peri- Kriana oda doivljavala su znatne promene. U mi-

lenijumu pre n.e. religiozne predstave stanovnika Krita jo su bile veoma primitivne. Totemizam (oboavanje ivotinja i bilja) i kult enskog boanstva koji je poticao od kulta rodovskih stareina enskog pola iz prethodne epohe' materijarhata predstavljali su osnovu njihove religije.

I tokom milenijuma pre n.e. kult enskog boanstva Kriana ostao je na prvom mestu. Velika boginja (dok ne budu konano proitani kritski pisani spomenici, njeno ime ostace nepoznato) uivala je potovanje Kriana javljajui se u raznim oblicima. Najee je to bila boginja prirode kojoj su bila posveena mnogobrojna svetilita u planinskim peinama (na planinama Juktas, Ida i drugim). Neke peine (na primer, peina Psihto) sluile su kao mesta verskih obreda tokom itavog , i I milenijuma pre n.e. Sveta stabla ili pojedine grane predstavljale su atribute boginje. Izgleda da su se u selima mnoga mesta za verske obrede sastojala od rtvenika i grupe svetih stabala. U spomenicima kritske umetnosti sauvani su prikazi zalivanja i saenja tih stabala. Za kult boginje prirode vezane su ptice, najee golubovi. Adoracija te boginje izraavala se ritualnim plesovima i pevanjem sa plesom, to je sve imalo orgijastiki karakter.

U dvorskim i domaim svetilitima esto se susreu predstave enskog boanstva iji su glavni atribut bile zmije. Slobodno se moe izraziti pretpostavka da je kult te boginje (tzv. boginje zmija) u poslednjem veku postojanja kritske drave bio naroito rairen u krugovima kritskog plemstva. Vrlo lepe minijaturne figure boginje zmija od fajansa ili slonovae sa zlatnim ukrasinia, koje su naene u palatama veoma se razlikuju od grubih zvonolikih figura izraenih od gline u vidu minijatura koje se nalaze u svetilitima sirotinjskih kua.

Velika boginje potovana je kao gospodarica zveri. Ona je esto prikazivana u vidu vitke i lepo odevene ene razgolienih gmdi. Kraj njenih nogu nalazila su se dva lava sa pogledom uperenim u svoju gospodaricu. Na knososkim gemama ona nastupa kao boginja lova koja ubija vepra i tako predstavlja neki prvobitan lik grke Artemide. Velika boginja koja je potovana kao boginja prirode i zemlje izgleda da je bila i boginja podzemnog sveta.

Pored nje u kritskom panteonu postojalo je i rauko boanstvo koje je takoe potovano kao olienje prirodnih sila. Prika/.e labrisa (sekire sa dve otrice) simbola tog boga nebesa, boga gromovnika nalazimo na Kritu veoma esto. Njih susreemo u dekoracijama na posuu, urezivali su ih i na stubovima palata. U kucama i palataraa na Kritu naeni su mnogobrojni labrisi od metala i kamena. ak su i uz pokojnika u grob stavljani labrisi.

Izgleda da je sredinorn milenijuma pre n.e. na Kritu izvestan znaaj dobilo i oboavanje boanstva u obliku oveka-bika. Kasnije su ga Grci nazvali Minotaurom. Verovatno je da pojavom pluga u zemljoradnji drevni totemni kult poprima nov

znaaj i vezuje se za muko boanstvo. U kult boga-bika ulazile su igre s bikovima iji su prikazi u kritskoj umetnosti takoe veoma esti.

Manje znaajna, dmgostepena boanstva Kricani su potovali kao pokrovitelje raznih grana zanatske proizvodnje. B. L. Bogajevski je pokazao kako se verske predstave kritskih grnara vezuju sa njihovom profesijom: niu kultovi posebnili bogova, pokrovitelja grnarskog zanata.

Kod Kriana boanstvo uvek nastupa kao antropomorfno bie; na Kritu se skoro nikako ne nalaze polubogovi, poluivotinje, kao to je to sluaj u Egiptu ili u Prednjoj Aziji. Zooraorfni su na Kritu samo demoni koji u poreenju s bogovima imaju nii rang i kojima pripada drugostepena uloga u kritskoj religiji II milenijuma pre n.e.

Predstave Kriana zagrobnom svetu bile su vezane za ideju zagrobnom ivotu. Pokojnike su snabdevali orujem, posuem i podizali su sepulkralna zdanja. Radi sticanja milosti bogova klali su stoku bikove i koze; pored pokojnika stavljali su male figure bikova. Pogrebni ritual Kriana veoma iscrpno je prikazan na zemljanom sarkofagu iz Hagija-Trijade koji potie iz XIV veka pre n.e. Scene koje su na njemu prikazane predstavljaju sahranu, prinoenje rtava i obavljanje libacije u slavu bogova, ispraaj pokojnika u grob. Taj spomenik kao i arhitektura nekih grobnica na Kritu (grob svetenika-kralja u Kamou, kraljevska grobnica u Isopati) ukazuju na izvesnu slinost posmitnog kulta kod Kriana i Egipana.

Religiozne ceremonije Kriana, sudeci po sauvanim prikazima, odlikovale su se velikom raznolikou. Moe se pretpostaviti da su se sastojale od plesova, pevanja prigodnih pesama, sveanih povorki, slinih povorci sakupljaa maslina koju predstavlja vaza od steatita iz HagijaTrijade, prinoenja rtava u javnim i privatnim svetilitima. Sudei po natpisima iz Knososa, za vreme nekih praznika rtvovalo se po nekoliko desetina ivotinja.

U religioznim obredima Kriana karakteristina je vodea uloga ena koje su bile glavni izvoai svih obreda; slike mukaraca retko se javljaju u scenama kulta, i to samo u veoma kasno doba.

Ve smo govorili odsustvu monumentalnih hramova na Kritu. Jedino je u Gurniji otkopan jedan omanji hram. Kritska svetilita obino su se nalazila u malim prostorijama sraunatim na obavljanje obreda jednog ili dva lica. U Knososu pored skladita, radionica i stambenih prostorija, niz soba bio je namenjen ritualnim obredima. U kuama stanovnitva iz srednjeg sloja, sudeci po iskopinama, bilo je domaih svetilita u kojima su se nalazile male figure boginje, mali rtvenici, sveto posue, sakralni rogovi, labrisi itd.

Miriojsku religiju obeleava izvesna slinost s religijom Heta, Mesopotamije i Egipta, to se tumai kako slinou razvoja tih naroda, tako i kulturnim vezama koje su odavno postojale meu njima.

* * *

Kritska kultura i religiozne predstave nesumnjivo su delovale na kulturu kasnijih stanovnika Grke. Seanja na epohu procvata Krita nala su odraz u mnogim grkim mitovima, u Homerovim epovima i u grkoj istorijskoj tradiciji. U kulturi Grka I milenijuma pre n.e. nalazimo niz elemenata nasleenih iz bogate minojske civilizacije. Na samom Kritu sve do zimskog perioda potovane su peine koje su sluile kao kultna mesta minojskih boanstava.

U religiji Helena bili su u upotrebi sakralni predmeti koji su imali znaaj i u kritskim kultovima prethodnog doba, na primer, sakralni rogovi, sekire. Takoe se

opaa slinost izmeu minojskih zemljoradnikih obreda i eleusinskih misterija u Atici tokom klasine epohe. Veza izmeu helenskih i minojskih kultova odrazila se u nizu legendi i mitova u kojima se pria da se na Kritu rodio Zevs (Diktejska peina) i da je na Kritu i umro (peina Jukta); na istom ostrvu proveli su svoje detinjstvo Apolon, Dionis, Herakle. ~ -

Meutim, ove pojave izvesnog naslea ne daju osnove za to da grku mitologiju izvodimo iskljuivo iz kritskih izvora. Takoe se ne sme preuveliavati rasprostranjenost kritskih religioznih shvatanja, kao to je to inio A. Evans koji je svetilite u Niru-Hani smatrao religioznim centrom odakle su kultovi minojskih boanstava prodirali u udaljene krajeve Mediterana sve do panije. Mnogi elementi slinosti mogu se objasniti ne samo uvanjem minojskih tradicija nego i slinou predstava prirodnim silama i njihovom delovanju na ivot oveka u kritskom i ranogrkom drutvu.

4. TROJA

U i milenijumu pre n.e. vano arite kulture predstavljala je Troja. Grad Troja nalazio se na severozapadnoj obali Male Azije, 25-30 kilometara daleko od trakog Bosfora. Breg (dananji Hisarlik) na kome se nalazila Troja () dominirao je ravnicom oko reke Skamander koja je opkoljena planinama s juga i istoka.

Istorija Troje tesno je povezana sa istoiijom susednih maloazijskih naroda. Priblino u veku pre n.e. veoma napredno naselje Trojanaca bilo je razoreno; grcka tradicija pripisivala je njegovo razaranje Ahajcima: basileusi Mikene i drugih grkih centara tog doba fingiraju u starogrkim predanjima trojanskom pohodu kao stareine vojske koja je opsedala Troju. Podaci tom dogaaju sauvani su u homerskim epovima Ilijadi" i Odiseji". Sredinom XIX veka predstavnici tzv. kritikog pravca u izuavanju homerskih epova izraavali su sumnju ak i u sarno postojanje Troje. Tek arheoloka iskopavanja arheologa-diletanta Henriha limana izvrena u Troji dokazala su njeno postojanje. Koristeci se podacima horaerskih epova, lirnan je otpoeo iskopavanje brda Hisarlika i tako je otkrio mesto gde se nalazila Troja. Istina, liman se prevario u odreivanju sloja korae pripada homerska Troja, jer je kopao ne pridravajui se osnovnih zahteva arheoloke metode. Zbog toga je predmete iz ranijih epoha svrstao u doba kojem se govori u Homerovim epovima, pa je tako pomean materijal naselja iz raznog doba, a zidine homerske Troje bile su ak zbrisane. Kasnijim iskopavanjem utvreno je prisustvo rnnogih slojeva grada, najmanje njih devet, koji se odnose na period poevi od milenijuma pre n.e. pa sve do prvih vekova nae ere.

Najstarije naselje Najstarije naselje na brdu Hisarliku datira od na mestu Troje poetka milenijuma pre n.e. Njegovi stanovnici jo su se nalazili u stadijumu rodovskog ureenja. Bavili su se zemljoradnjom i stoarstvom emu je naroito doprinosila plodnost okolnih teritorija. Oma za rad pravili su od kamena i dobro su ih glaali. Za upotrebu bakra mogu se samo izraavati pretpostavke. Oko 2800. g. pre n.e. tu se javlja posue koje je dopremano sa Kikladskih ostrva. U dnigoj polovini milenijuma na raevinama tog prvog naselja koje je, kako izgleda, stradalo od poara, niklo je novo, bogatije naselje zatieno jakim zidovima Troja . Staiiovnici ovog grada sluili su se bronzom i plemenitim metalinia srebrom i zlatom. To je bila epoha raspada poretka prvobitne zajednice. Bogatstva plemia dostigla su znaajne razraere. Kao dokaz za to moe posluiti uveni depo naen u Troji koji je Sliman neopravdano nazvao Prijamovim blagom. To blago se sastoji od livenog srebra, bakarnog, srebrnog i zlatnog posua, bronzanog i

karaenog oruja, od vanredno finog zlatnog nakita (dijademe, narukvice, minue, itd.), zdela itd. Broj sitnih predmeta od zlata preraaio je osam hiljada. Naroito padaju u oi velike uglaane sekire od jaspisa i nefrita, koje su vrlo lepog oblika i imaju neobino fine ukrase.

I u drugim depoima ove epohe ima ninogo predmeta od zlata, srebra i bronze koji predstavljaju proizvode visoke umetnike vrednpsti. Obilje ovih nalaza svedoi tome da su zanati vezani za obradu metala ve bili izdvojeni kao samostalna proizvodna grana. Brzi razvoj metalurgije postignut je zahvaljujui bogatstvu ruda kojima je obilovala Mala Azija (od najstarijih vremena tamo se dobijao bakar, olovo, srebro i zlato). Razvijena proizvodnja stvarala je uslove za ivu razmenu. Sudei prema postojeim podacima, trgovalo se ne samo s najbliim susedima, vec i sa stanovnitvom istonog dela Egejskog bazena. Pojedinani nalazi trojanskih predmeta na Kipru i u Egiptu dozvoljavaju pretpostavku da su vec u to doba postojale veze izmeu Troje i ovih zemalja. Iskopavanja posljednjih decenija u Trakiji, Makedoniji i kontinentalnoj Grkoj (u Argolidi) pokazuju da su veze stanovnitva Troade sa tim oblastima bile ve prilino intenzivne. Veze nisu bile samo trgovinske ve i kulturne slinost se ogleda i u keramicf i u nekim ritualnim obredima (na priraer, u pogrebnim). Materijali koji se odnose na spoljanje veze Troje u dmgoj polovini III milenijuma pre n.e. najodlunije pobijaju teoriju E. Majera tome da je krajem milenijuma Troja predstavljala centar jedinstvene bronzane kulture" rasprostranjene na teritoriji cele Male Azije. Moe biti rei samo bliskim i srodnim kulturama plemena koja su bila tu nastanjena i koja su se nalazila na slinim stupnjevima drutvenog razvoja.

Brojni depoi naeni u Troji takoe svedoe opasnostima kojima je Troja bila izloena u drugoj polovini milenijuma. Imovinsko raslojavanje i koncentracija bogatstava predstavljali su glavni uzrok izbijanja estokih ratova meu plemenima. Za narode koji se nalaze u stadijumu raspadanja rodovskih ureenja sticanje bogatstva, kako kae Engels, ve predstavlja jedan od najvanijih ivotnih ciljeva. Pljakanje tueg bogatstva njima izgleda lake i asnije od napornog rada.

U to doba Troja je bila opasana debelim bedemima koji su bili visoki i do 3 metra i imali nekoliko kula i kapija. Cela ta tvrava ije je prostranstvo bilo relativno malo,

Zlatna dijadema iz depoa. Troja.

(od 175 do 190 metara u preniku) predstavljala je, kako izgleda, rezidenciju basileusa i raesnih plemia. Kako potvruju iskopavanja, najvrednije stvari uvane su upravo u tom, vrlo dobro zatienom i utvrenom delu Troade.

Naselje koje smo ovde opisali stradalo je i nestalo u plamenu poara koji je izbio krajem milenijuma pre n.e. Interesantno je napomenuti da se vreme propasti tog bogatog centra poklapa sa vremenom jaanja moi Heta koji su iveli u centralnom delu Male Azije.

U razdoblju izmeu XXI i XVIII veka pre n.e. na ruevinama tvrave smenila su se tri naselja koja su nicala jedno iza drugog i koja su, kako izgleda, razarana od strane neprijatelja. Najstarije meu njima (Troja ) imalo je jake bedeme ija je irina dostizala 12 metara. etvrto naselje propalo je u poaru. Kultura stanovnika tih naselja bila je slabija od kulture stanovnika Troje . Meutim, ekonomske veze sa susedima, posebno sa stanovnicima ostrva u Egejskom moru, postepeno su se i dalje razvijale.

Homerska" Od XVDI veka opaa se nov napredak Troje. U Troja to doba na brdu nie naselje koje je bilo mnogo

vee od svih prethodnih (Troja VI). Ovo naselje je postojalo sve do sredine XIV veka kad je razoreno zemljotresom. Ponovo obnovljeno naselje (Troja Vn A) bilo je neto siromanije. Kultura oba ova naselja skoro je ista. Stanovnici Troje VII koristili su odbranibena utvrenja i druge graevine iz prethodne epohe. Moe se pretpostaviti da su oba ova naselja predstavljala onu staru Troju koja zauzima tako istaknuto mesto u grkim predanjima.

Razvitak proizvodnih snaga i porast ekonomskih rezervi omoguili su Trojancima podizanje mone tvrave kojom su opasali svoj grad otprilike u XVH veku pre n.e. Neophodnost podizanja takvih visokih bedema s kulama, kako izgleda, bila je izazvana neprekidnim ratovima. Prilikom podizanja bedema gradska teritorija je bila proirena izgradnjom vetakih terasa podignutih oko brda.

Vrlo lepa izgradnja bedema i stambenih zgrada od klesanog kamena, obilje zanatskih proizvoda od metala, gline itd. sve to svedoi visokom razvoju privrede trojanskog drutva sredinom milenijuma pre n.e. Spomenici materijalne kulture govore znatnom imovinskom raslojavanju stanovnitva Troje u ovo doba. Oni se potpuno slau sa slikom trojanskog drutva koju daje Ilijada": narodom koji je jo iveo u zajednicama upravljali su basileusi vlasnici ogromnih stada stoke. Ropstvo je imalo patrijarhalan karakter i predstavljalo je dopunski izvor bogatstva basileusa u ta je spadalo razno skupoceno posue, oruje, drago kamenje, itd.

Stanovnitvo Troje - veka pre n.e. odravalo je veoma ive veze s narodima egejskog sveta. U sloju koji arheolozi nazivaju Troja VI naeni su predmeti sa Peloponeza i sa ostrva Egejskog mora. Posue kakvim su se sluili Trojanci, tzv. minojsk