GrGrčka mitologijačka mitologija

Andrija Živković T11

Bogovi i boginje Postanak  bogova

U mitu o postanku sveta i bogova kaže se da su grčki bogovi nastali iz poštovanja nebeskih tela i prirodnih sila. Tako je u početku postojao samo Haos, što znači nered, opšte ništavilo. Iz Haosa su potekli Gea (zemlja) i Uran (nebo). To su ujedno bila dva božanstva zamišljena u ljudskom obliku. Iz njihovog braka rodili su se gorostasni Kiklopi i Giganti. Najmlađi među njima Hronos (vreme) zbacio je svoga oca s vlasti i, da ne bi doživeo očevu sudbinu, proždirao je svoju decu onako kako su se rađala. Ali, majka Rea je uspela da sakrije njihovog sina Zevsa. A kad je Zevs porastao, savladao je oca i primorao ga da vrati svu pojedenu decu. Na kraju je njega i njegove saveznike Titane okovao u paklu. Tada je Zevs postao gospodar sveta, bogova i ljudi. Ostali bogovi bili su njegova braća ili deca.

Porodično stablo bogova

12 Olimpljana

• Zevs• Hera• Atina• Posejdon• Apolon • Artemida

• Ares • Hermes • Afrodita• Hefest• Demetra • Hestija

12 Olimpljana• Zevs - gospodar neba i zemlje, otac bogova i

ljudiZevs, najveći od svih besmrtnih bogova sa Olimpa, rodio se u

jednoj pećini na planini Dikta, na Kritu, a rastao je, u nekoj drugoj pećini na planini Ida, gde ga je sakrila majka Rea, hraneći se mlekom kozije nimfe Amalteje, dok su ga Nimfe negovale. Zagospodarivši i učvrstivši vlast nad svojom braćom i ostalim bogovima, zadobio je, od svih, zasluženo poštovanje i divljenje, pa je, nakon Titanmahije i Gigantomahije, sa pravom, prihvaćen kao gospodar i otac bogova i ljudi. Njegovo oružje je bio grom, dok se njegova vlast prostirala i na nebu i na zemlji. Za Zevsa, njegova zakonita i jedina supruga bila je Hera, koja mu je uvek bila stalna i verna pratilja, kako u životu, tako i u svim njegovim delima. Sa njom je dobio Aresa, Hebu, Ejletiju i Hefesa. Bezbrojne su, međutim bile, njegove ljubavne avanture sa boginjama i običnim smrtnicama, koje su povremeno izazivale Herinu ljubomoru. Iz ovih avantura, Zevs je dobio mnogo druge dece, bogove, polubogove i heroje. Da bi pomenuli neke od mnogobrojnih avantura, može se izdvojiti njegova veza sa Majom iz koje se rodio Hermes, sa Semelom je dobio Dionisa, od Lete, Apolona i Artemidu, iz veze sa Temidom, Suđaje i Hore, a od Mnemosine devet Muza. Iz nebrojenih veza sa smrtnicama koje se pominju, na svet su došli mnogi bogovi i heroji. Svu svoju decu, voleo je i štitio, pa su više puta i ona bila povod Herinom besu.

12 Olimpljana

• Hera - zaštitnica porodice i udatih žena

Hera, kćerka Hronosa i Ree, Zevsova supruga i sestra, majka Aresa, Hebe, Ejlejtije i Hefesta, bila je zaštitnica braka i udatih žena. Njena vaza sa Zevsom započela je mnogo pre njihovog braka, pa su se sastajali krijući se od svojih roditelja. Kasnije, kada su se uskladili odnosi bogova sa Olimpa i Zevsa, i nakon Zevsovog ustoličenja, sklopljen je brak. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje, podiže i mnogo druge dece, kažnjava neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama svoga muža. Letu,kada je ona nosila Apolona i Artemidu, jurila je sve do ostrva Del, koje je do tad bilo pokretno ostrvo. Iju, koju je Zevs veoma voleo, pretvorila je u kravu. Heru su posebno obožavali u Argu, pa je zbog toga ova boginja bila zaštitnica tog grada. Za vreme trojanskog rata štitila je Grke i uzimala je učešća u mnogim događajima, koji su uticali na ishod rata. Hera je obožavana i slavljena u celoj Grčkoj, a najvažnija procesija koja je organizovana u njenu čast, predstavljala je sećanje na njeno i Zevsovo venčanje.

12 Olimpljana

• Atina - boginja mudrosti

Nakon pobede, koju su odneli bogovi sa Olimpa u Titanomahiji, Zevs je obljubio Metidu, kćerku Okeana i Tetide. Tada su mu Uran i Gea saopštili da će se iz te veze, prvo roditi Atina, koja će mu biti slična po hrabrosti i mudrosti, a kasnije, i sin, koji će ga nadmašiti po sposobnostima, tako da je postojala opasnost da ga, jednog dana, svrgne sa prestola. Da bi izbegao takav događaj, Zevs je progutao Metidu. Međutim, približavao se čas Atininog rođenja, pa je Zevs naredio Prometeju, da mu svojom sekirom otvori lobanju. Tada su, svi, zaprepašćeni i izneneđeni, ugledali kako iz Zevsove glave iskače naoružana Atina, mašući svojim kopljem. Nova boginja je, pridruživši se ocu tokom Gigamahije, uspela da pobedi Enhelada, koga je oborila na zemlju, a zatim bacila na njega celu Siciliju, koja ga je prekrila. Iako je bila boginja rata, ona nije bila ratnički raspoložena. Bila je mudra, pametna, i oduvek je pomagala heroje, Perseja, Ahila, Odiseja i mnoge druge. Atina ja, isto kao i Artemida, odlučila da u brak ne stupi čak ni sa bogom, već da zauvek ostane devica.

12 Olimpljana• Posejdon - bog mora

Posejdon, grčki bog mora, sin Kronosa i Ree, brat Zevsa i Hada, s kojima je podelio vlast sveta, smatra se jednim od najpoštovanijh bogova Olimpa, jer je pored Zevsa i Here, jedan od najstarijih bogova. Duboko u talasima stoji njegova kristalna palata Ega. Zlatnim kočijama krstari po svom kraljevstvu, odnosno okeanima i morima, između talasa koji ga ni ne pokvase. Svojim trozubcem udara u talase, potresa zemlju i cepa stene. On je razdražljiv i veoma ljut bog. Žena mu je Amfitratita, jedna od kćeri Nerejevih. Iako se u Ilijadi opisuje kao zaštitnik Grka, u Odiseji stalno proganja Odiseja, svim sredstvima, pogotovu od trenutka kad mu je on oslepeo sina, Kiklopa Polifema. Pored toga, i ostale heroje je namučio prilikom njihovog povratka iz Troje, bez obzira što ih je tokom samog rata podržavao, jer ga je veoma pogodilo uništavanje grada, kojeg je on sam, svojim rukama sagradio. Posejdon je uživao u ljubavi sa raznim boginjama, kao i sa poznatim smrtnicama, i iz tih veza je imao mnogo dece.

12 Olimpljana• Apolon - bog svetlosti, muzike i proricanja

Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa, jer je Zevsov sin od Lete, kao i njegova sestra Artemida. Apolon je učinio mnoga hrabra dela, kao što je bilo oslobađanje Delfa od strašnog zmaja Pitona koga je ubio svojim strelama. Bio je prelepi bog, visok, skladno građen i bujne kose, i zbog toga je imao mnogo ljubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa običnim smrtnicama. Jednom je zavoleo i ćerku boga Peneja, Dafnu. Međutim ona mu nikako nije ljubav uzvraćala, već je, pošto je bog stalno proganjo, zamolila oca da je u nešto pretvori kako bi se spasila. Nimfa je pretvorena u biljku lovor koja je onda posvećena Apolonu. Iz svojih ljubavnih avantura, bog je dobio mnogo dece. Apolon je bio i bog ratnik, veoma vešt strelac, koji je mogao svoje strele da dobaci jako daleko. Ljudi su ga prekomerno obožavali, po raznim hramovima i proročištima, takmičenjima, žrtvovanjima. Postao je religijski simbol, kako u umetnosti, tako i u radu. Šta više, neki ga smatraju Pitagorinim ocem.

12 Olimpljana• Artemida - boginja meseca i lova

Artemida, ćerka Zevsa i Lete, rođena istog dana kad i njen brat Apolon, bila je boginja lova i meseca. Od malena, zatražila je od svog oca Zevsa da ostane neudata, pa je naoružana lukom i strelom, obilazila šume u društvu svojih omiljenih srna i jelena. Ona je bila osvetoljubiva boginja koja bi kažnjavala sve one koji bi pokazali nepoštovanje. Istovremeno, štitila je lovce i neiskvarene ljude. Poznata je priča o njenoj osveti Niobi koju je sprovela uz pomoć svog brata Apolona. Nioba se stalno hvalisala kako je rodila četrnaestero dece, za razliku od Lete, koja je rodila samo njih dvoje. Kada su za to čuli Apolon i Artemida, odlučili su da se osvete za uvredu koja je naneta njihovoj majci, te su strelama poubijali svu njenu decu. Još jedna žrtva osvete ove boginje bio je i Akteon. Boginja je na njega bila besna jer ju je jednom video kako se na nekom izvoru kupala naga. Njena osveta je bila surova. Njega je pretvorila u jelena, a besnilom je zarazila pedeset njegovih pasa, koji su ga na kraju i rastrgli.

12 Olimpljana

• Ares - bog rata

Ares, bog koji je voleo borbu, uvek se prikazuje sa šlemom, u ratnoj opremi, spreman za borbu. Gde god je rat, krvoproliće, ili neki oružani sukob, Ares je prisutan. To je bio razlog što ga ljudi nisu slavili i obožavali kao ostale bogove, pa se i gradovi koji bi ga smatrali svojim zaštitnikom, nigde ne spominju. Sin Zevsa i Here, često bi dolazio u sukob sa ostalim bogovima pa čak i sa sopstvenim ocem. U Tebi je bio slavljen, kao predak kraljevske loze jer je njegova ćerka, koju je imao sa Afroditom, Harmonija, bila žena Tebanskog kralja Kadma. I zaista, ovaj strašni bog imao je vezu sa Afroditom, sa kojom, je pored Harmonije imao i još Erosa, Foba i Dejma. Osim njih Ares je imao i drugu decu. Neka od njih su Kiknio, Diomed i Liakon.

12 Olimpljana

• Hermes - bog trgovine i proricanja, pismonoša bogova i pratilac duša

Hermes je bio sin Zevsa i Maje, jedne od Plejada, koju je krasila izuzetna lepota. Još od malih nogu, videlo se da će biti lukav i dovitljiv bog, jer iako je još bio u pelenama, uspeo je da svom bratu Apolonu ukrade stado bikova, koje je uspeo tako vešto da sakrije da je Apolon morao da iskoristi sve svoje proročanske sposobnosti, i svoja poznanstva, da bi ih našao. Hermes se smata bogom trgovine, lopovluka i glasnikom bogova. Na sandalama i šlemu, koje je nosio, imao je krila, i uvek je držao skiptar. Pored toga što je prvenstveno bio Zevsov glasnik, odnoseći i donoseći poruke po Zevsovom nalogu, bio je i pratilac duša koje je odvodio u Had. Hermes je imao mnogo dece, a neka od njih su: Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile i Autolik (Odisejev deda), od Filonide. Kao njegovi sinovi spominju se i Pan, Arpalik, Abder i dr.

12 Olimpljana

• Afrodita - boginja lepote i ljubavi

O Afroditi, boginji ljubavi i lepote, postoje dve različite verzije vezane ze njeno rođenje. Prva verzija je da je ona ćerka Zevsa i Dione, dok je prema drugoj rođena iz sperme boga Urana, kada su njegove genitalije, pošto ga je Hronos kastrirao, pale u more. Tako je iz morske pene izronila Afrodita. Ona je štitila ljubav i sve zaljubljene, dok joj je najdraža zabava bila da natera bogove da se zaljube u smrtne žene. Volela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje, naročito Zevsa, koji je svaki čas bio umešan u neku ljubavnu peripetiju. Međutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala u svojim avanturama. Iako je bila udata za hromog boga Hefesa, bila je je i u ljubavnoj vezi sa Aresom. Iz Afroditine ljubavi sa Aresom rodili su se Eros, Dejimo, Fob i Harmonija. Afrodita je imala ljubavne veze sa Dionisom i sa Anhisom. Njen omiljeni cvet bila je ruža, dok je njene kočije vukao par golubova, ptice koje je najviše volela.

12 Olimpljana

• Hefest - bog vatre i nauke

Hefest, bog vatre, metalurgije i umetnosti, bio je sin Zevsa i Here. Njegova radionica nalazila se na Lemnu, ali i gde god su postojali vulkani i vatra. Njegova ramena i ruke bile su veoma snažne, dok su mu noge bile slabe. Hefest je bio i hrom i o tome kako se povredio postoje dve verzije: po prvoj, prilikom jedne svađe između Zevsa i Here, pošto je Hefest, učestvujući u raspravi držao stranu svoje majke, Zevs se naljutio, zgrabio ga za nogu i bacio ga sa Olimpa. Hefest je pao na ostrvo Lemno gde su ga stanovnici odnegovali, ali je ostao hrom. Po drugoj verziji, Hefest se rodio hrom, Hera je odlučila, stideći ga se, da prikrije njegovo rođenje, pa ga bacila sa Olimpa. Hefest je pao u okean odakle su ga izvadile Tetida i Eurinoma. Kasnije je poslao majci, da bi joj se osvetio zlatni presto koji je sam napravio. Međutim, samo što je Hera sela na presto, našla se vezana i samo ju je Hefest mogao osloboditi. Hefest je vraćen na Olimp, a Zevs mu je u želji da se iskupi dao Afroditu za ženu.

12 Olimpljana

• Demetra - boginja žitnih polja

Demetra je bila boginja plodnosti, majka zaštitnica polja, koja je štitila sve obrađene površine, a pogotovo žitnih polja. Pored toga smatra se i boginjom koja je učestvovala u stvaranju sveta, pa sve što na zemlji živi, cveta i donosi plod, svoje postojanje duguje Demetri i njenoj brižljivosti. Demetra je bila veoma privržena svojoj ćerki Persefoni, koju je dobila sa Zevsom, i za koju je bila toliko vezana. Persefona je srećno rasla pored majke i ostalih boginja, sve dok se u nju nije zaljubio Had, koji ju je oteo. Demetra je, čim je saznala za nestanak voljene kćeri, krenula u potragu za njom. Kada joj je Helios otkrio istinu, boginja se toliko naljutila da je napustila Olimp, zapostavila sve svoje dužnosti, i prerušivši se u staricu, otišla u službu kod Keleje. Za to vreme, zemlja je ostala neobrađena, poljoprivreda unazađena, ništa iz zemlje nije izniklo, niti donosilo plodove. Videvši sve to, Zevs je naredio Hadu da Demetri vrati Persefonu. Had je pristao da svoju ženu dovede u Gornji svet, i vrati je majci, ali je pre toga lukavstvom naterao da pojede zrno nara. To jedno zrno, bilo je dovoljno, da Persefonu veže za Podzemni svet. Sklopljen je sporazum sa Hadom: Persefona je osam meseci godišnje provodila sa majkom, a ostala četiri sa Hadom.

12 Olimpljana

• Hestija - boginja porodičnog mira

Ova boginja je bila oličenje porodičnog doma. Prvorođena ćerka Krona i Ree, zatražila je od svog brata Zevsa da zauvek ostane devica, iako su je Posejdon i Apolon tražili za suprugu. Njen smireni život i stabilan položaj u kući na Olimpu, razlog je, što se ne pominje ni u kakvom događaju, za razliku od ostalih bogova, a njeno prisustvo je mnogo značajnije u svetu mašte.

Ostali bogovi i manja božanstva

• Had, • Dionis, • Ostala božanstva

Ostali bogovi i manja božanstva

• Had - bog podzemnog sveta

Had ili Pluton, sin Hrona i Ree, gospodar je carstva mrtvih, koje se nalazilo duboko pod zemljom. Bio je strog, neumoljiv bog, neprijatelj svakoga života i zato mrzak bogovima i ljudima; iz njegove jezive pustoši nema povratka. Posedovao je šlem nevidljivosti, koji mu je napravio Kiklop. Uz njega stoji njegova časna žena Persefona, kći Zevsa i Demetre, ozbiljna i stroga kao i njen muž s kojim deli vlast nad carstvom mrtvih.

Podzemnom svetu pripadaju još i : • Thanatos (Smrt) i njegov brat blizanac Hipno (San); • Erinije, grozne kćeri Noći (Alekta,Tizifona i Megera),

koje su kažnjavale pokojnike; • Kerber, troglavi pas, sa zmijskom kosom, čuvar

podzemnog sveta; • Pastir Menetij, čuva stada Hadova;• Haron, stari bradati skeledžija koji prevozi duše

pokojnika preko jezera ili reke Aheront (Reka uzdisaja);

• Minos i Radamant, sudije pokojnika.

Ostali bogovi i manja božanstva

Mapa Podzemlja

Mapa Podzemlja

Ostali bogovi i manja božanstva

Dionis - bog vina i dobrog raspoloženja

Dionis (Bakho), sin Zevsa i Kadmove kćeri Selene, koji svojim darom, vinovom lozom, razveseljuje srca ljudska. Poštovali su ga u divljim zanosnim svetkovinama i zamišljali ga okruženog pijanom družinom žena (Menade, sveštenice boga vina i ljubavi) i obesnim Satirima sa šiljatim ušima i kozjim repićem.

Ostala božanstvaOstala božanstva:

•ASKLEPIJE, bog medicine •HELIOS, bog svetlosti •IRIDA (IRIS), ženski glasnik bogova •AMFITRITA, Posejdonova žena, bivša boginja mora •PRIJAP, bog plodnosti •EROS, Afroditin sin, bog ljubavi •ERIS ili ERIDA, boginja svađe (Aresova sestra)•HEBA, boginja mladosti (kćerka Zevsa i Here)•NEMEZIS, boginja odmazde•NIKE, boginja pobede•TEMIDA, boginja pravde •GANIMED, Zevsov lep, mlad peharnik•LETO, jedna od Zevsovih žena, boginja ratara i stočara

Asklepije

Nike

• MUZE, pokroviteljice nauke i umetnosti

• PAN, bog šuma i stočarstva • NIMFE:

- NAJADE (rečne), - NEREIDE (morske), - HAMADRIJADE (nimfe hrastova), - MELIJADE (nimfe jasenova)

• TRI GRACIJE, boginje lepote i šarma (ćerke Zevsa i Euronime)

• TRI SUĐAJE (Mojre), boginje životne sudbine

ProročištaProročišta

Najvažnija propročišta stare Grčke bila su Zevsovo proročište u Dondi i Apolonovo proročište u Delfima.

U Dondi sveštenice su osluškivale šum lišća prosvećenog hrasta ili neobične zvukove, gugutanja golubova koji bi na njega sleteli i tako proricale božiju volju.

U Delfima su proročice proricale sudbinu na mestu gde je bila pukotina u zemlji, koja bi i onoga koji je sedeo u njenoj blizini inspirisao na proricanje, ili na svetom izvoru Kastaliji, koji je bio okružen lovorovim žbunjem za koje se smatralo da daje moć proricanja.

Delfi

Heroji

• Herakle • Persej • Tezej • Jason• Orfej• Faeton

Među mnogim predanjima starih Grka izdvajaju se mitovi o polubogovima, koje su Grci nazivali herojima. Njima je pripisivana natčovečanska fizička snaga, ili naročiti um i okretnost. Oni su ubijali čudovišta, divlje zveri i razbojnike koji su ometali normalan i miran život ljudi.

Heroji• HerakleGrci su najviše pričali o neobičnim podvizima Herakla, sina

Zevsa i Alkmene, tebanske princeze, koji je bio pravi grčki narodni heroj. Poznat je po svojim delima, koje je morao da obavi po naređenju Euristeja, kralja Grčke, u roku od 99 meseci.

Heraklova dela: • Ubio je Nemejskog lava, ubio je monstruoznu Hidru u

močvarama Lerne, uhvatio je četiri divlje kobile trakijskog kralja Diomeda, uzeo je čuveni zlatni pojas od Hipolite, kraljice Amazonki, doneo je zlatne jabuke Hesperida, kćeri Titana Atlanta, sa Dalekog zapada i uhvatio je psa Kerbera i dovukao ga iz Podzemlja.

Herakle je obavio zadana dela i Euristej ga je oslobodio dužnosti.

U doba svojih lutanja od Kavkaza do Španije srušio je pregradu koja je odvajala Sredozemno more od Atlantskog okeana; jedan deo kamenja bacio je na špansku stranu, a drugi na afričku. Tako je postao današnji Gibraltarski moreuz, koji su Grci nazvali "Heraklovi stubovi". Posle mnogih podviga, Zevs je Herakla odneo na nebo i uvrstio ga u red bogova. Postavio ga je za vratara na Olimpu i oženio svojom kćerkom Hebom.

Heroji• Persej

Persej je bio sin Zevsa i Danaje. Odsekao je glavu Meduzi od čije je krvi nastao Pegaz. U Etiopiji je oslobodio Andromedu koja je bila privezana za stenu i prepuštena na milost i ne milost morskom čudovištu zatim ju je uzeo za ženu.

• TezejGlavni junak Atike i Atine bio je Tezej, sin kralja Egeja. Bio je

slavan kao Herakle, jer je izvršio mnoga junačka dela. Najznačajnije Tezejevo delo bilo je oslobođenje njegove zemlje od teškog danka koji se morao slati kritskom vladaru Minosu. Atina je svake devete godine morala da šalje Minosu sedam devojaka i sedam momaka koje je on predavao Minotauru da ih pojede. To je bilo čudovište s čovečijim telom i glavom bika, koje je živelo u lavirintu, iz koga je bilo veoma teško izaći. Tezej je ipak uspeo da ubije Minotaura i da izađe iz lavirinta. U tome mu je pomogla Ariadna, kći kralja Minosa koja je zavolela Tezeja i dala mu klube konca. Na ulazu u lavirint, vezao je jedan kraj konca, ušao u njegove odaje, pronašao i ubio Minotaura, a zatim pomoću konca izašao iz lavirinta.

Heroji

• Jason i ArgonautiU davno doba, tesalski heroj Jason, u službi kralja Pelaja, uputio

se lađom "Argo" sa svojim drugovima Argonautima u daleku zemlju Kolhidu na Kavkazu da odande donese zlatno runo. To je bilo runo čarobnog ovna. Visilo je o jednom drvetu, a čuvao ga je strašan zmaj. Argonauti su morali da savladaju razne prepreke na putu do Kolhide i pri povratku u svoju zemlju. U ovom mitu na legendaran način su prikazane teškoće prvih grčkih moreplovaca, koji su išli u daleke zemlje tražeći zlato i drugu skupocenu robu.

• OrfejOrfej je bio pesnik i muzičar u legendama antičke Grčke.

Pesmom je gospodario svim bićima, pripitomljavao je životinje zadivljujući ih, očaravao biljke i kamenje. Pošto nije mogao da podnese smrt svoje žene Euridike, izmolio ju je od bogova iz podzemnog sveta Hada. Međutim, on se osvrnuo dok je izlazio iz podzemnog sveta, ne poštujući tako zabranu koja je bila uslov boga. Tada mu je Euridika oteta zauvek. Orfeja je Zevs ubio gromom ili, po nekom drugom predanju Orfeja su raskomadale Menade, a njegova glava preko vode prenesena do ostrva Lezbos, gdje je davala proročanstva i prenosila odgovor bogova.

Heroji

• FaetonFaeton je bio sin Heliosa, boga Sunca. Vozio

je četvoropreg očevih vatrenih konja po nebu toliko nisko, iz neiskustva, da je spalio sve useve na zemlji. To je toliko razbesnelo Zevsa da ga je ubio gromom.

• Ostali

Odisej Ahil Belerofont Orion

Ostale ličnosti i bića

• Edip • Kralj Mida • Dedal i Ikar• Sizif • Tantal  • Mitološka bića

Ostale ličnosti i bića• EdipNa Atici se rado prepričava mit o Edipu, sinu beotijskog kralja Laja.

Edip je odrastao u tuđini i nije znao ko su mu roditelji. Jednom, na putu za Tebu, sretne nekog starca, koji nije htio da mu se skloni sa puta. Edip se sa njim posvađa i ubije i njega i njegove sluge. Samo se jedan sluga spase bekstvom. Ubijeni starac bio je Edipov otac. Kad je Edip dospeo u Tebu, u gradu je na jednoj steni živelo strašno čudovište - Sfinga - pola lav, pola žena. Ona je od svakog prolaznika zahtevala da reši zagonetku, i ko to ne bi uspeo, ubila bi ga. Edip je odlučio da Tebance oslobodi tog čudovišta. Znalo se da će Sfinga izgubiti život ako neko odgonetne njenu zagonetku. Kad joj je Edip prišao, ona ga upita: "Ko to ujutru ide na četiri, danju na dve, a uveče na tri noge?" Edip reši zagonetku odgovorom da je to čovek: u ranom detinjstvu on puzi, kad odraste ide na dve noge, a u starosti se služi štapom. Kad je Sfinga čula odgovor, strmoglavila se sa stene. U znak priznanja i zahvalnosti, Tebanci proglasiše Edipa za kralja umesto Laja, koga su, kako su oni smatrali, ubili razbojnici. Tada su Edipu dali za ženu Lajovu udovicu Jokastu, tj. Edipovu majku. Zatim je u Tebi pod Edipovom vlašću otpočela da se širi jedna opaka zarazna bolest, od koje je mnogo ljudi pomrlo. Tad bogovi poručiše Tebancima da će sve njihove nevolje i nesreće prestati kad oteraju onoga čije su ruke uprljane Lajovom krvlju. Rob, koji se spasio prilikom napada na Laja, prepoznao je u Edipu Lajovog ubicu. Kad je Edip to saznao, sam je sebe oslepeo i otišao u dobrovoljno progonstvo, a nesrećna Jokasta se ubila.

Ostale ličnosti i bića

• Kralj Mida 

Mida je bio bogati frigijski kralj kome su, za kaznu što je zamerao sudiji Tmolosu što je u muzičkom takmičenju između Apolona i Pana dosudio pobedu Apolonovoj liri, izrasle magareće uši, jer mu je više godila Panova svirka. Mida je uši krio kapom, mada je na nesreću njegov berberin morao saznati tajnu. Mida mu je pripretio da će ga ubiti ako ikome kaže. Berberin nije izdržao, već je iskopao rupu i u nju šapnuo: " Kralj Mida ima magareće uši." Odmah je zatrpao rupu, ali je na tom mestu iznikla trska koja je došapnula to drugoj trsci. Uskoro su i ptice čule novost i prenele je čovjeku po imenu Melamp, koji je razumeo njihov jezik. Melamp je rekao prijatelju i ubrzo je Mida čuo svoje ljude kako mu viču da skine kapu, da mu vide uši. Mida je odrubio glavu berberinu, a onda se ubio od sramote.

Ostale ličnosti i bića

• Dedal i Ikar

Dedal, Atinjanin, neverovatno vešt kovač, naučen od Atine i Hefesta, morao je pobeći iz Atine jer je ubio svoga nećaka Tala. Pobegao je na ostrvo Krit, gde se zaposlio kod kralja Minosa. Tamo se oženio i dobio sina Ikara. Pravio je Minosu sve vrste kipova, nameštaja, mašina, oružja, oklopa i igračaka za decu iz dvorca. Posle nekoliko godina zatražio je mesec dana odmora, i kada mu je Minos to odbio, odlučio je da pobegne. Znao je da bi bilo beskorisno ukrasti brod i otploviti, jer bi ga Minosovi brzi brodovi ubrzo sustigli. Stoga je sebi i Ikaru napravio po jedan par krila da zavežu na ruke. Perje je spojio za okvir pčelinjim voskom. Pre nego što su krenuli Dedal je upozorio sina da ne leti previše nisko, da ga ne bi more poprskalo, niti previše visoko, zbog sunca. Dedal poleti, Ikar za njim; ali se uskoro uzvinuo toliko blizu sunca da se vosak otopio, a krila počela da se odlepljuju. Ikar je počeo da propada, pao u more i udavio se. Dedal ga je sahranio na malom ostrvu, gde ga je more izbacilo, koje je posle nazvano Ikarija.

Ostale ličnosti i bića• Sizif

Sizif, kralj korintski, odao je Zevsovu tajnu rečnom bogu Azopu, da se Azopova kćerka i Zevs zabavljaju. Zato ga je Zevs poslao u Had, a sudije su ga osudile da uz visoku strmu padinu kotrlja ogroman kamen do vrha brda. Kad god se približi skoro do vrha, kamen se uvek skotrlja, snažno odskakujući, i on mora sve ispočetka, iako je iscrpljen od napora.

• Tantal

Tantal je zbog mnogih grehova (među kojima su krađa ambrozije i odavanje tajni sa savetovanja bogova) bačen u podzemni svet. Had ga je kaznio da žedan stoji u bistrom jezeru, čija bi se voda povukla čim bi pokušao da se napije, a voće koje je visilo iznad glave odmaklo bi se čim bi pokušao da ga ubere. Trpeio je beskrajne muke od gladi i žeđi poznate u narodu kao "Tantalove muke".

Mitološka bića • Kentauri su bili mitski narod polu ljudi polu konji,

koji je živio u Tesaliji. Sa malim izuzecima bila su to stvorenja surova, divlja i neprijateljski raspoložena prema ljudima. Većinom se javljaju u grupi, a po imenu ih znamo jedva dvadeset. Najstariji mitovi ništa ne govore o njihovom poreklu. Pesnik Pindar pripisao im je za oca čoveka po imenu Kentaur, koji je navodno bio sin Lapitskog kralja Iksiona i Nefele, utelovljenja oblaka. Mlada generacija kentaura izgubila je svoju surovost i divljinu i pridružila se Satirima u pratnji boga Dionisa. Iz mase divljih kentaura izdvajala su se samo dvojica: Hiron, sin titana Hronosa i Okeanide Filire, i Fol navodno sin Silena i ninfe Melie.

• Satiri su bili šumski bogovi, pratioci Bahovi, bića sa kozjim nogama, malim rogovima, konjskim ili kozjim repom i čupavom kosom.

Mitološka bića• Minotaur je čudovište iz Knososkog lavirinta s ljudskim telom

i glavom bika. Minotaurova majka bila je Pasifaja, žena kritskog kralja Minosa. Otac mu je bio sveti beli bik u kojeg se Pasifaja zaljubila. Svetog belog bika stvorio je Posejdon, a nakon što mu ga Minos nije prineo za žrtvu pretvorio ga je u zloglasnog Kritskoga bika. Minotaur je boravio u lavirintu na Kritu koji je napravio Dedal. Minos je u lavirint bacao mladiće i djevojke iz Atine, koje je svakih devet godina na Krit slao atinski kralj Egej kao odštetu za Minosovog sina koji je ubijen na Atinskim igrama. Od toga danka u krvi Atinu je oslobodio Egejev sin Tezej koji je ubio Minotaura i vratio se kući.

• Kerber je bio troglavi pas koji je čuvao ulaz u podzemni svet. Oko vrata su mu vijugale zmije, a rep mu je završavao zmajskom glavom. Njegov zastrašujući izgled odlično je pristajao njegovoj dužnosti. Bio je strog stražar na ulazu u podzemni svet, a još stroži na izlazu. Braća su mu bili Nemejski lav i dvoglavi pas Ort, a sestre Lernejska hidra, Tebanska sfinga i Himera. Kerber se nalazi na svakoj slici Hadova podzemnog carstva.

Mitološka bića• Hidra je imala ogromno pseće telo i osam zmijskih

glava na dugačkom vratu. Živela je u močvarama Lerne. Herakle je imao zadatak da je ubije, ali to je bilo teško izvesti, jer kako god je on odsecao glave Hidri, na njihovim mestima su nicale nove. Pozvao je u pomoć Jolaja koji je nakon što bi Herakle odrubio svaku glavu, spaljivao bakljom vrat da ne iznikne nova glava. Tako su uspeli da je ubiju.

• Meduza je bila lepa žena koju je Atina pretvorila u gorgonu, zato što ju je uhvatila kako ljubi Posejdona u njenom hramu. Ko god bi je pogledao pretvorio bi se u kamen. Meduzu je ubio Persej koristeći se uglačanim štitom koji mu je dala Atina, kao ogledalom, dok joj je odsecao glavu. Kasnije je Meduzinu glavu Atina prčvrstila na svoj oklop. Meduzinu glavu nosio je na svom neprobojnom štitu i najviši bog Zevs. Ugledajući se na njega, slikom Meduzine glave ukrašavali su svoje štitove i oklope mnogi mitski i istorijski junaci stare Grčke i Rima.

Mitološka bića• Gorgone, krilata čudovišta sa blještavim očima,

ogromnim zubima i zmijama umesto kose. Nakazne kćeri morskog boga Forkija i njegove žene Kete.

• Himera je bila kćerka čudovišta Tifona i njegove žene Ehidne. Bila je kombinacija divlje koze, lava i zmije sa zmajskom glavom. Imala je divovsku snagu i iz sva tri svoja ždrela rigala je vatru. Prema grčkom mitu živela je u Likiji (u vulkanskom grotlu Kragu koji se danas zove Kulehimera) i čim bi osetila čoveka, izašla bi iz svoje jazbine i spržila ga vatrom. Pojedinosti o njenim žrtvama ne znamo ali poznato nam je da je Himeru ubio junak Belerofont. Prema rimskim pesnicima, posebno Vergiliju živela je u podzemnom svetu i sa svojim bratom Kerberom čuvala ulaz u Hadovo carstvo. U grčke mitove Himera je došla s istoka gde su slične fantastične nemani bile vrlo raširene. Spominje ih već Hesiod.

Mitološka bića• Pegaz je bio divlji krilati konj koji je prema mitu iskočio iz

Meduzinog vrata kada joj je Persej odsekao glavu. Živeo je na brdu Helikon, a Muze su ga hranile zimi kad bi sneg prekrio travu. Belerofont je uspeo da ga ukroti uz pomoć zlatnih uzdi koje mu je dala Atina, ali pošto ga nije vratio kad je ubio Himeru, već je čak ponosan pokušao da poseti Olimpljane u njihovoj palati, Zevs ga je prokleo, a Pegaza je uhvatio i koristio kao teretnog konja da mu nosi munje.

• Kiklopi su bili divovi s jednim okom. O tome kako su kiklopi izgledali svedoče mnogi mitovi, ali ne i o tome koliko ih je bilo i kojeg su porekla. Prema Homeru bili su narod. Živili su u zemlji Hisperiji i na obližnjim ostrvima, boravili su u pećinama i bili su surovi i necivilizovani. Nisu znali ni za pismo ni za državu, nisu obrađivali zemlju, nisu poštovali bogove, a nisu bili ni gostoljubivi. Najpoznatiji je bio Polifem sin boga Posejdona. Prema Hesiodu, bila su trojica, a zvali su se Sterop, Bront i Arg, otac im je bio Uran, i majka boginja zemlje Geja. Pridružili su se Zevsu kad je podigao ustanak protiv Hronosa, i iskovali mu gromove i munje uz pomoć kojih je pobedio.

Mitološka bića• Harpije su bile kćeri morskog boga Taumanta i Okeanide

Elektre. Prema Homeru bilo ih je nekoliko, ali on poimence spominje samo Podagru ("Brzonogu"). Dokaz istine da rođaci često nisu slični jedni drugima njihova je lepa sestra, boginja duge i glasnica bogova, Irida. Prvobitno harpije su bile boginje oštrog vetra, a posao im je bio odnositi duše mrtvih u podzemni sviet. Vrlo retko uplitale bi se u život bogova i ljudi. Najistaknutija uloga pripala im je u mitu o kralju i vraču Fineju. Bogovi su im, naime, poverili kažnjavanje Fineja večnom glađu zbog zločina koji je počinio nad svojim sinovima iz prvog braka. Kad god bi Finej seo za sto, odmah bi doletele harpije, pojele mu jelo, a ono što ne bi pojele zagadile bi izmetom. Mučile su ga dugo, sve dok tome nisu učinili kraj Kalais i Zet, koji su u Trakiju doplovili s Argonautima na lađi Argo. Ta dva junaka, koja su od svog oca Boreja dobila krila, vrebala su na harpije u vazduhu i čim su se pojavile, snažnim su ih naletom proterali sve do Strofadskih ostrva u (Jonskom moru). Bili bi ih i poubijali, ali ih je u poslednjem trenutku zaustavila boginja Irida, prenevši im obećanje bogova da ubuduće neće dopustiti mučenje Fineja.

Mitološka bića• Sirene - Iako je najrasprostranjenije shvatanje da su sirene

mitska bića, stanovnice morskih dubina, do struka vilinski lepe devojke koje umesto nogu imaju riblji rep, izvorno, prema grčkoj mitologiji, one su čudovišta sa ženskom glavom i ptičjim telom. Sirene su bile kćeri rečnog boga Aheloja, a isticale su se divnim glasovima po kojima su dobile i imena: Aglajofona - Jasnoglasna, Telksepeja - Očaravajuća, Pesinoja - Umiljata i Molpa - Raspevana. Toliko su se ponosile svojim glasovnim mogućnostima, da su se usudile da izazovu na takmičenje i same zaštitnice umetnosti - Muze. Naravno, izgubile su, a njihova sujeta kažnjena je tako što su napola pretvorene u ptice. Prema drugoj, kasnijoj verziji, ove po rođenju lepe devojke postale su krilate nakaze, ali su zadržale lepo lice i divne glasove, jer su uvredile boginju ljubavi i ljepote Afroditu. Naime, ona ih je pretvorila u krilata čudovišta pošto se nisu lako predavale ljubavnom zanosu. Kako god da su zadobile svoj izgled, one su ga se jako stidele, pa su utočište potražile daleko od sveta i pronašle ga na stenovitom ostrvu nedaleko od Scile i Haribde. Tamo su svojim zanosnim pevanjem mamile mornare na obalu, gde bi ih davile i iz njihovog tela isisavale krv.