Nun

NunNun (ili Nu) predstavlja haos ili praiskonsko vodenao prostranstvo u kome je bio sav svet,a cuvale su ga cetiri dvopolne zabe i sedam zmijoglavih bozanstava. Atum se rodio iz Nuna, kojeg su jos zvali i ocem bogova, iako je njegov sin bio veci od njega. U Hermopolisu su Nuna zvali beskrajnost, nistavilo, nista i mrak. Prikazivali su ga kao bradatog muskarca, ponekad sa zabljom glavom, ili kao zmiju koja do pasa ustaje iz vode i dize ruke da bi pridrzala suncev camac. Prema prvobitnim mitovima, Nun nema povrsine, i ispunjavao je celi kosmos, sve dok se nebo nije odvojilo od zemlje podsredovanjem Shua, zraka. Smatralo se, kasnije, da Nun jos uvek postoji, jer je on voda koja se nadje kada se kopa duboko, na primer za bunar,a takodje je predstavljao i burne,nabujale vode reke Nila. Takodje se verovalo da vode Nuna okruzuju svet koji pluta po njemu i da ce ga on jednog dana ponovo obaviti i sve ce se vratiti u prvobitno stanje. Nunet kasnije je postala zena Nunova, i predstavlja je gore i planine na bodu zemlje koje pridrzavaju nebeski svod.

frkadela

19-07-07, 13:36

Atum Atum (ili Tem ili Tum) bio je drevni bog Heliopolisa, i preddinasticko bozanstvo Sunca (kasnije poistoveceno sa Ra). Bio je sin Nuna, a njegovo ime znaci dovrseni sto upucuje da je on samog sebe stvorio iz voda Nuna naporom sopstvene volje ili snagom izgovorene reci - izgovarajuci sopstveno ime. Jos su ga zvali i Neb-er-djer - Gospodar granica, Sveopsti bog i Bog On-Ona sto upucuje da je bio dvopolan bog. Najcesce su ga prikazivali kao bradatog coveka, starijeg, koji se tetura ka zapadnom obzorju kao sunce koje zalazi. Kao tvorca bogova i ljudi, i kao tvorca bozanskog poretka na nebu i zemlji zvali su ga gospodar dve zemalje i prikazivali ga kako nosi pshent dvostruku krunu Gornjeg i Donjeg Egipta. Atum je rodio (sam) dvoje dece sina Shua (tako sto ga je izpljuvao) i kcerku Tefnut (tako sto ju je izbljuvao). Postoji interesantna legenda koja se tice nastanka ljudi. Dok su bili deca, Shu i Tefnut su se jedared izgubili. Atum je poslao svoje oko (imao je jedno oko koje je vodilo nezavisan zivot od njega) da ih trazi. Naravno oko ih je naslo, i kada se Atun ponovo sreo sa svojom decom, plakao je od srece. Od njegovih suza nastali su ljudi.

frkadela

19-07-07, 13:37

Shu Shu i njegova sestra bliznakinja Tefnut cinilu su prvi bozanski par heliopoliske eneade, a stvorio ih je Atum (kasnije Ra). Shu je bio olicenje zraka, a njegovo ime dizati zapravo predstavlja i njegovo ulogu u stvaranju sveta jer je on postavivsi se izmedju svoje dece Geba (zemlja) i Nut (neba) omogucio stvaranje sveta kakvim ga ljudi znaju. Obicno su ga prikazivali kao bradatog coveka koji stoji ili kleci na Gebu, uzdignutih ruku da bi podupro Nut. Na glavi je imao nojevo pero (hijeroglif svog imena) ili cetiri velika pticija pera koja su simbolizovala cetiri stuba neba koja su podupirala Nut. Njegovo ime takodje znaci i biti prazan, a kasniji mitovi su mu dodelili znacajniju ulogu, proglasivsi ga olicenjem bozanskog uma, tako da je on postao time neposredni izvrsitelj Atumovog stvaranja sveta i otelotvorenje Atumove najvece moci. Shu je takodje bio naslednik svog oca na zemlji, sagradio je mnogo hramova, od kojih je svaki bio okrenut prema cetiri nebeska stuba, njegovj plati na istoku. Ta palata je nosila ime Het Nebes, bila je mocno i nedostupno svetiliste, koje Apepini sinovi (Apep je zmija iz mita o Ra, koja zeli da proguta suncev camac dok plovi podzemnim svetom), kada su napali Egipat, nisu mogli osvojiti,te su ih bogovi brzo i lako pobedili i prognali u pustinju. Nakon toga Shu je oboleo i izgubio vid. U njegovoj palati je buknuo razdor,a na njegovo kraljevstvo se obrusile mnoge nesrece. U isto vreme, njegov sin Geb se zaljubio u svoju majku,Tefnut, silovao je, i prigrabio ocev presto.

frkadela

19-07-07, 13:38

Tefnut Tefnut, Shuova sestra i zena, bila je olicenje zivotvorne rose i vlage. Njene suze, koje su na zemlju padale, dok je svom suprugu pomagala da podigne nebo od zemlje, pretvorile su se u mirisne biljke koje daju tamjan. Ponekad su je poistovecivali sa Majet, olicenjem svetskog poretka i bozanske pravde. Smatralo se daje pre svoje udaje za Shua, Tefnut pobegla u pustinju u obliku lavice, te je Ra (tj. Atum) morao poslati Shua u obliku lava da je dovede natrag. Zato su je najcesce slikali kao lavicu ili sa lavljim telom, koja nosi suncani kolut i ureus. Bila je zastitnica Ozirisa.

frkadela

19-07-07, 13:39

Geb Geb (ili Keb), zemlja, bio je po sveopstem misljenju sin Shua i Tefnut, i sa svojom sestrom Nut je predstavljao drugi bozanski par. Smatrali su ga ocem Ra(mada o rodjenju Ra postoje i druga misljenja) koji predstavlja sunce i Tota-meseca, takodje su ga zvali ocem bogova. Pre stvaranja sveta, bio je u cvrstom zagrljaju sa Nut, ali se to Ra nije nimalo svidjalo, pa je naredio Shuu da ih razdvoji (ili je to Shu uradio po sopstvrnom nahodjnju zbog rodoskrvne ljubomore, tako ceste kod Egipcana). Kada su oni odvojeni stvoreni su prostor i svetlost. Geb je bio zemlja, i prikazivali su ga kako lezi ispod Nut, poduprt na laktove i kolena koja su na povrsini Zemlje stvarali gore i doline. Zelene mrlje sto se na papirusima vide na njegovm telu su presonifikacija biljaka Geb je bio i bog rastinja. Bio je treci po redu Kralj Zemlje, a sa svojom zenom Nut bio je otac Ozirisa, Seta, Izide i Neftis. Oluje i tama koje su se spustile na zemlju posto je Geb silovao svoju majku i zbacio svog oca sa prestola su trajale devet godina, ali tada se razvedrilo i Geb je priznat za kralja. Pa, ipak, morila ga je krivica zbog nacina na koji je to postao. Tokom putovanja po zemlji, cuo je da je njegov otac ojacao i postao snazan kada je na glavu stavio ureus. Geb je odlucio da i sam na svoju glavu stavi svetu zmiju, medjutim kada je otvorio skrinju u kojoj je ureus cuvan, kobra je izdahnula smrtonosni otrov. Svi u Gebovoj pratnji su izdahnuli, a on sam se razboleo. Posto mu nijedan lek nije mogao pomoci, bogovi su ga savetovali da se obrati na Raov aart. Aart je u kamenoj skrinji stavljen na njegovu glavu, i groznica je popustila. Nekoliko godina kasnije kada su aart oprali u svetom jezeru blizu Het Nebesa, on se pretvorio u krokodila Sebeka i nestao u vodi. Geb je 1773 godina vladao zemljom, po bozanskom poredku, kako su vladali njegov otac i deda, o onda je odlucio da se povuce u korist Seta i Horusa.

frkadela

19-07-07, 13:40

Nut Nut, boginja neba, i najcesce su je prikazivali kao zenu vitkog tela, savijenog u luku iznad zemlje. Podupirao ju je Shuu, tako da se ona samo vrhovima prstiju oslanjala na zemlju. Iako je danju bila odvojena od Geba, nocu je silazila k njemu i tako je nastajao mrak. Ako bi danju nastala oluja, smatralo se da je Nut skliznula sa svojih cetiri potporna stuba. Ponekad se smatralo da je ona majka sunca, ali prihvaceni mit je bio da je Ra, njen deda, naredio Shuu da su umesa u vezu izmedju nje i Geba, i zabranio joj je da se uda za njega. Kada je to ona ucinila protiv njegove volje, prorekao joj je da ne moze da rodi dete nijednog meseca. Tot se sazalio na nju, i skovavsi plan sa mesecom, dobio je od njega sedamdeset i drugi deo njegove svetlosti, sto je iznosilo pet dana umetnutih pre Nove godine u egipatskom kalendaru. Svakog od tih dana Nut je mogla roditi uzastopce svoju decu: Ozirisa, Set,Izidu, Neftis i Horusa. Prikazivali su je kao lepu kravu koja je preuzela Ra (sunce) kada se umorio od vladanja zemljom. Njen trbuh je bio nebeska reka kojom sunce plovi preko dana, a takodje su verovali da ona radja mlado sunce svakog jutra, tako da je ona istovremeno bila i njegova majka i kcerka/unuka. Hijeroglif na njenoj glavi bila je materica ili raspuknuti vrc za vodu, i smatrali su je majkom mnogih bogova, jer je na pocetku bila boginja majka.

frkadela

21-07-07, 12:29

SetSet je brat Ozirisov, Horusov (Horus Ur, stariji Horus), Izidin, te suprug i brat Neftide prelijepe. U poetku Set je samostalno boanstvo Gornjeg Egipta i tijesno je vezan za kult vladara (faraona) Gornjeg Egipta. Kada se Egipat ujedinjuje, dakle prvim nastankom drave, bog Set uklopljen je i u Heliopoljsku kosmogoniju gdje njegova uloga nije negativna, ali e s vremenom postati simbol zla, opasan za ljude, pa i same bogove. Kultno sredite Seta u poetku je u gradu Nubt (Ombos), Athumanunh ovaj grad naziva ponekad i Nagada, mada je priznat i poznat irom Egipta. U tekstovima piramida Set i njegov brat Horus Ur pomau bratu Ozirisu da se popne na Nebo i prijestolje. No, kasnije, poklonici Horusa Ura sebe smatraju zaslunim za ujedinjenje Egipta, pa Set mora dobiti negativnu ulogu. Taj tijek dogaaja kasnije je prenesen i u mitologiju koja nesporazume i sukobe drevnih vladara (faraona) opisuje kao sukobe izmeu bogova. Zavretkom arhajskog doba i poetkom starog kraljevstva jaa kult Raa, a poklonici Seta potisnuti su natrag na jug, bez obzira to su odigrali znaajnu ulogu tijekom stvaranja i postavljanja prvih dinastija vladara ujedinjenog Egipta. Malo po malo Horus postaje jedini simbol vladara (faraona) ujedinjenog Egipta. Upravo ovdje nastaje spor o pravo na prijestolje, ali je teko prepoznati da li se radi o Horusu Uru ili Horusu mlaem (sinu Izidinom). Kasnije je taj drevni spor lake raspoznati i doista se radi o sporu Horusa mlaeg i Seta. No, tijekom prve dinastije Horus Ur i Set nazivani su nebui (to oznaava dva vladara, dva faraona). Tako je tijekom krunidbe faraona na mnogim zapisima (reljefima) zapisano (zabiljeeno) kako dva boga (Horus Ur i Set) polau zajedniki krunu na glavu faraona. to jasno govori da su kao takvi prikazivani kao ujedinitelji Egipta i tim inom oni simbolino povezuju Gornji i Donji Egipat. U jednom opisu gdje je opisana borba Hurusa Ura i Seta moe se pronai slijedee: tijekom estoke borbe Horus Ur kastrirao je Seta, ali mu je Set izbio jedno oko. (Athumanunhu se sve vie ini da ta kastracija Seta, zapravo simbolizira istrebljenje ili zatiranje loze faraona s juga (Gornji Egipat). Opet stariji oblici mitova u drevnoj egipatskoj mitologiji govore da je Ra jako teko odluio izmeu Seta i Horusa Ura, pa Set mu je bio sin, ali i veliki ratnik koji je uspjeno vodio bitke sa Ra - ovim protivnicima. Napokon, pretjerano hvalisanje i svaa sa svima kotalo je Seta mjesta u Sunevoj barki od 'milijun godina'. Ovakav postupak Raa jasno ocrtava da u drevnom Egiptu nema nezamjenljivih, pa makar to bili i bogovi velianstveni ratnici kao to je bio Set. Ozirijanski mitovi jasno govore da je Set ubio svog brata Ozirisa, ali teko je dokuiti zato je to on uradio. Prema jednom zapisu Set to ini jer je Geb svu vlast predao Ozirisu, ali po drugoj to je neto drugaije opisano. Geb je najprije Donji Egipat povjerio Ozirisu, a Gornji Egipat Setu, ali kako se Set pokazao kao lo vladar Geb mu oduzima titulu i cijeli Egipat povjerava samo Ozirisu. No, iz oba zapisa jasno je vidljivo da je Set ubojica i uzurpator, a kamo je nestala njegova hrabrost i potenje velikog ratnika s pramca Suneve barke od milijun godina, Athumanunh nije mogao nigdje pronai. Izgubivi poasno mjesto u Sunevoj barci od milijun godina, Set gubi i status kraljevskog boga, postepeno gubi svoje uporite i u Gornjem Egiptu, pa odjednom postaje strani i zli bog pustinje i stranaca koji iz nje dolaze. Odatle mu i onaj nezahvalan status zatitnika divljih Hiksa, dugogodinjih okupatora Donjeg Egipta. No, jo jednom Set je tijekom 19. dinastije, u doba faraona Setia I. Ponovno zauzeo mjesto znaajnog kraljevskog boga. Kasnije Set opet gubi status, a njegovi prikazi na reljefima prepravljeni su u boga Tota. Najveu degradaciju Set je doivio u doba 26. dinastije kada je Set personifikacija svih zala i praktiki je izjednaen s Apofisom (zakleti i iskonski neprijatelj boga Ra koji ga iz zasjede vreba svakog jutra, a ba protiv Apofisa Set se borio hrabro i velianstveno u doba kada je bio u Sunevoj barci od milijun godina). Kasnije Set dolazi u sukob i s Horusom p khartom, mlaim Horusom, sinom Izidinom i neakom svojim. U tim bitkama Set je opet snaan i hrabar ratnik, ali ratnik zla, noni lovac koji vreba svoju sestru Izidu i zagorava joj ivot nakon smrti (ubojstva) njezinog supruga boga Ozirisa. No, ni ovdje Set nema sree, jer velika je veina bogova iz Sunane barke od milijun godina na strani malog Horusa i samo je pitanje vremena kada e doivjeti jo jedan poraz.

frkadela

21-07-07, 12:29

Nefertiti Puno ime ove lijepe ene drevnog Egipta je Neferti iti nefer - neferu Iten, to bi po drevnom egipatskom dijalektu moglo znaiti (Atonova najljepa ili Lijepa je Atonova ljepota, a neki to prevode i kao Dolazi lijepa ena Atonova). Ipak, Athumanunh je vie voli jednostavno zvati Nefertiti. Nefertiti je ena faraona Aknatona (Amenofis IV. Aknaton) i kraljica Egipta. Nefretiti, vjerojatno nije bila kraljevskog podrijetla, ali je imala nevjerojatnu mo kao faraonova omiljena ena. Ona je prikazana na jednoj kamenoj bisti kao ena izduena lica, dugog vrata, pravilnog nosa i velikih oiju. Ova prelijepa kraljica ivjela je u vrlo tekom dobu prevrata u drevnom Egiptu, gdje u to doba vlada i opa kriza. Nefertiti je povremeno vladala Egiptom. Rodila je faraonu tri keri i pomajka je faraona Tutankhamona. Njezino ime, zajedno s Aknatonovim, izbrisano je sa svih spomenika, kako bi se to prije zaboravio pokuaj reforme s bogom Atonom. U esnaestoj godini vladavine faraona Aknatona, Nefertiti jednostavno nestaje s pozornice zbivanja oko faraona Aknatona. U slijedee dvije godine uz faraona pojavljuje se njegova majka Tija, a nakon nje Nefertitina ker Meritaten, a potom i faraonova druga ena Kija. Ionako je mnogo toga oko vladavine faraona Aknatona ostalo nerazjanjeno, pa izgleda da je Nefertiti napustila grad prijestolnicu Akhetaton i negdje se povukla. Nakon smrti Aknatona vladaju faraoni Aj, Semenkare i Tutankhamon. Athumanunhu se sve vie ini da ovaj faraon lijepog lica i malo zaobljenih bokova, Semenkare, nije uope ni postojao, ve je to bila preruena Nefertiti. Njezina grobnica pronaena je u blizini grobnice faraona Tutankhamona koji je Egiptom vladao u 14. stoljeu pr. K. Meu mnoge indicije koje ukazuju na identitet lijepe kraljice, ije je lice unakaeno udarcima u lice nakon smrti, spadaju i labui vrat kojim se kraljica isticala, dvije naunice koje je nosila u svakom uhu, obrijana glava, nakit te karakteristini ukras na glavi. Nefertiti je bila jedna od dvije egipatske kraljice za koje se sa sigurnou zna da su nosile dvije naunice u svakom uhu.

frkadela

21-07-07, 12:30

PtahPtah kojega su drevni Egipani u zapisima ponekad opisivali kao boanskog zanatliju kojemu nije bilo premca meu bogovima. Egipatska kozmogonija Men Nefer (Memfis) u kojoj se spominje kult boga Ptaha koji je mnogo stariji od povijesnog doba i bog Ptah je bio znaajan bog u gradu Men-Neferu mnogo prije nego je taj grad postao prijestolnica ujedinjenog Egipta. Ptah pripada krugu solarnih (sunanih) boanstava i personifikacija je mladog izlazeeg Sunca, a i znaenje hijeroglifa koji se nalaze u imenu njegovom o tomu jasno govore. Korijen drevne egipatske rijei koja oznaava boga Ptaha je p t h (biti otvoren, onaj koji zapoinje neto) ili jednostavno otvara dakle Ptah je taj koji otvara ili zapoinje dan. No, Ptah nikada nije plovio Sunevom barkom u kojoj su se nalazili Amun, Ra i Khepera. Ptah ima svoju barku u kojoj on plovi sam u nekoliko oblija. Najpoznatije oblije je oblije Ptah Seker. Kako je Seker drevni egipatski bog tame (stanovnik tame) tako sada lako moemo prepoznati drevni naum Egipana koji su jednostavno spojili boanskog zanatliju i boanskog stanovnika zagrobnog svijeta. Dakle imamo boga koji je zapravo boanski zanatlija i klesar svega to postoji, a u spoju sa Sekerom on oblikuje i tijela u kojima e pokojnici dosegnuti vjenost. Ponekad drevni bi Egipani Men-Nefer nazivali i Het Ka Ptah (Kua Ptahovog Ka), a veliki pogrebni kompleks nedaleko Memfisa nazvan je Saakara. Kao najvjerniji pomaga Ptaha pojavljuje se Khnum bog koji je stvorio ljude i ivotinje na svom grnarskom (lonarskom) kolu. Izgled Sekerove barke ili kako su je drevni Egipani nazivali Hennu bio je slijedei: na pramcu se nalazila glava nekevrste gazele ili divokoze, a ponekad glava bika, ili pak samo rogovi. Na sredini barke postavljen je zatvoreni sarkofag na kojem je sokol sa zatitniki rairenim krilima. U sarkofagu je mrtvo tijelo Sunca Auf. Postoji jo jedna veza Ptaha s jo jednim drevnim boanstvom koje se naziva Tenen. Ptahova druica i pratilja je strana boica Sekhet koja mu je rodila sina Nefertuma koji pak ima sve osobine mladog Atuma. Eto, tu se krug zatvara i drevni su kultovi opet povezani znalaki onako kako su to inili samo drevni Egipani. Kada bi trebali prijei na novi oblik boanstva, stari ne bi posve odbacili ve bi ga povezali s novim i tek onda bi sveenici mogli pristupiti obnaanju svakodnevnog obreda.

frkadela

21-07-07, 12:30

Apep Apep, zakleti neprijatelj boga Ra, imao je mnoga oblija, a samim time i mnoga imena. Evo nekih od tih imena: Tutu dvostruki zlikovac, Hau-hra lice okrenuto unatrag, Hemhemti rika, Ketu zloinac, Amam guta, Saatet-ta mraitelj Zemlje, Iubani, Hermuti, Karuememti, Unti, Hesef-hra, Sehem-hra, Hak-ab, Nai, Uai, Beteshu, Harebutu i jo mnoga, mnoga druga strana imena kojima su drevni Egipani nazivali nevolju, zlo, bolest, nesreu Ovoga avola koji se krio u gromu, oluji, kii, magli, oblaku i koji je podmuklo vrebao 'barku od milijun godina' odluno bi napala i borila se s njim etiri snana mornara iz Raove boanske posade. Na slici gledano s lijeva na desno to su: Mahaf vjeti boanski kormilar koji je znalaki upravljao Raovom barkom, Sia um (aneo percepcije, aneo koji opaa i shvaa), Shay sudbina (aneo sudbine) i najopasniji i najsnaniji meu njima, Mehen - boanski ratnik i istinski branitelj (zamijenio je Seta na pramcu barke) Sunanog broda barke od milijun godina.

frkadela

21-07-07, 12:30

Khepera Ra Atum U ponekim drevnim tekstovima koje su ispisali drevni egipatski pisari spominje se paut eneada ili zajednica od devet bogova koji su u Anuu. Athumanunh Vam je ve prije objasnio da se radi o Heliopolskoj kozmogoniji, ali ponekad u nekim drevnim zapisima pojavljuje se ta zajednica bogova iz Anuua kao veliki paut od jedanaest boanstava. Ovo se vrlo lako da objasniti ako se prisjetimo da su drevni Egipani ponekad znali proglasiti boanstvom razliito oblije jednoga te istoga boga, ili pak razliite faze u njegovu ivotu. To se upravo dogodilo kada su oni Sunce na izlasku nazvali bogom Kheperom praiskonskim bogom koji je u sebi nosio klicu ivota i koji samo to nije izronio iz kaosa nepregledne vodene mase nazvane Nun, snano i mono Sunce u podne nazvali su oni bogom Ra bog koji dolazi iz tako dalekog doba da mu je znaenje nepoznato i na kraju Sunce na zalasku nazivali su Atum onaj koji dovrava dan, da bi se ujutro probudio kao Ptah onaj koji zapoinje dan. Dakle, ako se vratimo drevnoj prii Egipana jasno je vidljivo da se Atum razvio iz oblija boga Khepera koji je nosio u tamnim vodama Nuna klicu ivota, te da je Atum stvoritelj bogova i ljudi. Na kraju kada se u 'barki od milijun godina' pojavi jedan od ovih oblija bogova nitko ne nedostaje, jer drevni su Egipani pojavom jednog od oblija nareenih bogova smatrali da su s njim nazona i ona druga dva oblija. Na slici Athumanunh Vam je prikazao sva tri oblija drevnog egipatskog sunanog boanstva koje je zapravo jedan bog u tri oblija, ili u tri faze svog ivota.

frkadela

21-07-07, 12:30

Oziris i Anubis (Anpu) Kad je, velianstveni ratnik s pramca 'barke od milijun godina' zastranio i postao strani noni lovac, Set pronaao skriveni Ozirisov sarkofag, on ga otvori i rastrga tijelo bratovo na etrnaest dijelova koje razbaca na sve strane drevnog Egipta. Kad je Izida to saznala ona krene u potragu za razbacanim dijelovima tijela svojega mua, te ih je pronala trinaest. Nedostajao je samo falus kojeg je Set bacio u rijeku, a tamo ga je pojela riba Abt. (Egipani jo i danas izbjegavaju jesti meso ove vrste ribe) Izda je znala magiju kojom je mogla oivjeti Ozirisa, ali to nije mogla dok njegovo tijelo nije bilo ponovno sastavljeno i na dostojan nain balzamirano. Bio joj je potrebit bog Anubis, sin njezine sestre Neftide koja je cijelo vrijeme dijelila tugu i bol Izidinu. Naravno da je Anubis pristao da to uini, makar se tim postupkom svrstao na stranu skupine bogova koji su otvoreno bili protiv Seta. Kada je Anubis besprijekorno sastavio tijelo Ozirisa, a falus je nadomjeten zlatnom zamjenom, Izida je mogla svoj naum provesti u djelo. Meutim, Rau se nije dopalo da Oziris bude zauvijek mrtav, pa ga on poziva k sebi. (U ovom dijelu egipatska mitologija poklapa s drevnom egipatskom Knjigom mrtvih) Koliko je Oziris bio moan bog dokazuje i to da se on jedini od bogova susreo 'oi u oi' s monim Ra, a koliko je bio u tijesnom srodstvu s ovjekom dokazuje da se pred Raom pojavio u svom ljudskom obliku s bijelom krunom Egipta. Himna Ozirisu ila je nekako ovako: 'Neka ti je slava, o, Ozirise veliki boe Abidosa, kralju neprolaznosti, gospodaru vjenosti koji u postojanju svome prolazi kroz milijune godina. Ti najstariji sin utrobe Nutine, gospodaru dine bijele krune, prine bogova i ljudi primi hekau i bi i dostojanstvo svojih boanskih otaca. Neka ti bude zadovoljno srce koje u brdima Amenteta (Skriveni svijet kamo odlaze due mrtvih koje ekaju da se pojavi Barka zalazeeg Sunca Ra Amuna, pa oni koji znaju potrebite magijske rijei hekau i sahranjeni su uz odgovarajue obrede, mogu se ukrcati na Amunovu barku i moi e uskrsnuti krenuti na put preobraaja i vjenog postojanja.) boravi jer sin ti je Horus na prijestolju tvome utvren. Izida te u miru grli i tjera zloduhe s ua staza tvojih. Ti lice svoje Amentetu okree, a mrtvi ustaju da te vide, zrak udiu i u lice te gledaju kad sunce na obzoru svome izlazi. Srca su im mirna jer u tebe gledaju, o, ti koji si vjenost i neprolaznost.' Ovo jasno daje do znanja da su ideje o besmrtnosti i uskrsnuu drevnih Egipana utjelovljene u jednom bogu, bogu Ozirisu.

frkadela

21-07-07, 12:31

Oziris i Izida Izida i Oziris beskrajno su ljubili jedno drugoga, ba poput njihovih roditelja Nut i Geba. Neftida je mrzila Seta i ona je ljubila potajno Ozirisa. Set, velianstven ratnik s pramaca 'barke od milijun godina', svake bi noi odluno i hrabro napao neprijatelja Raovog, monog Apepa (Apofisa) i do jutra bi ga pobijedio. Svi su slavili monog nonog ratnika Seta, ali ga Neftida nije voljela ve je potajno ljubila Ozirisa. Set je postajao sve ljubomorniji na brata svoga Ozirisa, pa kad otac njihov, moni Geb, vlast svoju preda Ozirisu sinu svom starijem, Set je bio shrvan i povrijeen do bola. Dok je pravedni Oziris, a nakon to je postao kralj Egipta, vladao mudro s Izidom, enom svojom, te se svojski trudio da ljude poui zakonima, uzgoju biljaka i ivotinja, te tovanja bogova, Set brat njegov u potaji pripremao je ubojstvo Ozirisovo. Set u potaji izmjeri tijelo Ozirisovo i dade nainiti prekrasni pogrebni sarkofag. Priredi Set tako gozbu bogatu i pozove na nju sve bogove i boice. Pohvali se Set predivnim sarkofagom i obea da e ga pokloniti onome kojemu e najbolje pristajati. Redom su bogovi lijegali u sarkofag, ali nikome on nije odgovarao. Na kraju red je doao na Ozirisa pravednog. On legne u sarkofag i sarkofag mu tono bi po mjeri. No, ratnici strani Setovi brzo zabiju avlima sarkofag i bace ga u Nil. Kad je Izdida saznala to se dogodilo njezinom voljenom suprugu, ona odree prelijepe duge kose svoje i odjene ruho alobno, pa krene traiti sarkofag Nilom. Nitko Izidi nije znao rei gdje je sarkofag s mrtvim tijelom Ozirisovim, sve dok ona nije naila na skupinu djece koja su se igrala pored rijeke. Djeca Izidu upute na mjesto na kojem je bio sarkofag. Izida prenese sarkofag s mrtvim Ozirisovim tijelom, a pomogne joj sestra njezina Neftida. Neftida pozove sina svojega Anubisa i zatrai od njega da balzamira tijelo Ozirisovo. Prije nego je Anubis zapoeo obred balzamiranja, Izida gospodarica magije pretvori se u kopca ptiara i udahne na trenutak ivot Ozirisu, upravo toliko koliko je bilo potrebito da s njim zane dijete, sina osvetnika njihovog, malenog Horusa.

TheTrooper

06-09-07, 12:41

Evo malo dopune.Bogovi i ljudiBogovi su prva stvorenja demijurga, koji je u stvari tek jedan od njih. Oni su stvoreni po slici oveka, svakako jai i moniji ali ipak nemoni da se bore protiv starenja, te ponekad i umiru ako svoju ivotnnu tenost SA ne obnove kod drugog boga koji je bolje snadbeven od njih.Egipatska mitologija razvila je dosta sloenu teoriju o sastavu bia, ljudi i bogova. SA pripada samo bogovima i daje im neku vrstu besmrtnosti. Ali drugi elementi ulaze u koncepciju i jednih i drugih, kao to Grci u ovjeku razlikuju duu i telo. Rije je o 3 elementaAH je boanska snaga, Raov duh, svetlosna iskra.U poetku AH su posedovali samo bogovi i faraoni, a kasnije i obini smrtnici.KA nastao iz tvorevog duha, predstavlja dvojnik osobe, njegovu svest, linost, temperament. KA je prikazan u vidu dve ruke podignute ka nebu koje prave kvadrat ija je gornja strana otvorena. KA prilikom smrti ne nestaje. "Prei na svoj KA" - znai umreti. Rije je o postojanom elementu. Izgleda da KA tokom ivota ima svojevrsno nezavisno postojanje. Meutim on se odrava uvek u nekom zemaljskom podupirau, statui, slici, leu koji je mumifikovanjem nainjen netrulenim. Darovi se prinose pokojnikovom KA, a svetenici tog rituala zovu se slugama KA. KA pripada i bogovima i ljudima, ali ih bogovi imaju vie od jednog. Ra ima 14.BA je duhovni princip, energija premetanja. To je nevidljiva sila. Moe da ivi nezavisno od tijela, kao i da putuje u druge svjetove. On pokojnicima omoguava prelaz u zagrobni svjet. Njegova materilizacija je soko sa ljudskom glavom.U tvorevo vrijeme nije postojalo ni zlo ni nered meutim kada je Ra ostario to su drugi bogovi htjeli da iskoriste. I sami ljudi se pobunie, izgubivi vezu sa boanstvom. Tada je Ra pobesnio i htjede da uniti ovjeanstvo. Mit o nebeskoj kravi pripoveda o velikim sukobima. Umoran odsvih Ra se povukao iz sveta. Od tada ljudi su odvojeni od bogova kao to je nebo odvojeno od zemlje.

TheTrooper

06-09-07, 13:19

Hermopolitanska ogdoadaRije ogdoada znai 8 (osmorku), osam bogova ili osam prvobitnih moi, osam elemenata koji ine haos i koji postoje pre stvarannja sveta. Nun i Naunet su prvobitna voda, Het i Hehet su prvobitni beskraj, Kek i Keket su tama, Amon i Amaunet su sve to je skriveno (nitavilo, praznina ili prostorna neodreenost). To su parovi mujaka i enki zamiljenih kao zmije i abe. Iz ovih elemenata izranja prvi brjeg, a sunce se na njemu raa iz lotosa ili iz kosmikog jajeta kojeg su svi skupa sainili. Zato se Hermopolis naziva i Hemenu (grad Osmorke). Od postojanja su ovi prvobitni bogovi prepustili vlast mlaim bogovima proteklim iz njih, i odmaraju se u podzemnom svetu ispod brjega u Demi ili pod brjegom Esne gjde pored njih poivaju personifikovane Sedam tvoriteljskih rijei.Heliopoljska eneadaPo tom shvatanju bogova ima 9 koji su odgovorni za stvaranje sveta i sklop Univerzuma. Atum-Ra izranjajui sopstvenom voljom iz Nuna, prvobitnog tenog haosa odluuje da e postati raznovrsna bia. On stvara razliku izmeu mujaka i enke. Ispljuvkom ili masturbacijom potom raa u (vazduh) i Tefnut (vlanost atmosfere) koji poele da istrae Nun, pa se izgube. Atum-Ra ih pronalazi. Ljudi su roeni iz suza radosnica koje je Ra prolio pronaavi svoju djecu. Iz seksualnog spoja ua i Tefnut raaju se Geb (bog Zemlje) i Nut (boginja Neba). Oni se vole i dre toliko bliu jedan drugoga. u se provlai izmeu njih i razdvaja ih. Brda i planine odravaju Gebove napore da se priblii svojoj eni Nut. Geb i Nut su izrodili Ozirisa (prvog kralja na Zemlji), negovu enu Izidu, brata Seta (simbolizuje sve neprijateljske sile), Neftidu Setovu jalovu enu.

TheTrooper

06-09-07, 13:46

Sehmet Ime joj znai monica. Obitava u Memfisu. Ona je Ptahova ena, Nefertumova majka. Njen brak sa bogom stvoriteljem (Ptah) ne ini je njemu slinom, ve se njena mo priznaje i od nje se strepi. Sehmet je strana i krvolona boginja, koja iri poasti i glasnica je smrti. Sva zla dolaze od nje. Ona uliva veliki strah. Ali njena srdba se moe usmjeriti protiv neprijatelja. Tako se ona koristi protiv zmije Apopisa koja se protivi hodu sunca, protiv onih koji se bore sa Ozirisom i Horusom, pa i protiv bolesti u ljudskom tijelu. Onaj ko ubija zna i da lei pa je zato vren obred u ast Sehmet da bi se prizvala u pomo i podarila isceljenje. Ona je takoe zatitnica kralja i njegovim podanika.Prema mitu Ra je Sehmeti dao zadatak da kazni pobunjene ljude meutim na kraju je morao da napije Sehmet kako bi zaustavio pokolj. Sehmet je umirio tako naredivi da se spravi onoliko kraga napitka koliko ima svetenica Sunca.

TheTrooper

06-09-07, 14:31

Apis sveti bikBika Apisa rodila je krava koju je u vidu nebeske munje oplodio Ptah. Krava koja je majka bika se tokom cijelog njenog ivota tuje da ne raa vie, a sahranjuje u Izeumu u Sakari. Bik se bira po strogo odreenim pravilima kojih ima ukupno 29.(snaga, izgled, a najvanije je izgled i broj fleka na tijelu). Treba da bude crn sa bijelom flekom na elu, bijelim polumjesecom na vratu i bokovima, te slikom skarabeja na jeziku. Ovaj bik predstavlja reinkarnaciju boga. U toku svetkovina sveano se uvodi u SEKOS, hram ivog Apisa.(tor u kome poput vladara negovan i hranjen i okruen svitom). Apis je simbol plodnosti, seksualne moi i fizike snage. Svaki od njegovih pokreta smatran je porukom iz onostranog svjeta. Apis je najee putan da umre od starosti. Ali ako bi poiveo odve dugu starost deavalo se da ga ubiju. Odmah po smrti organizuje se povorka koja prenosi tijelo ivotinje u UABET (odaju u kojoj je vren ritual balsamovanja) Vernici su u alosti i poinje post. Potpuni post tokom 4 dana. Posmrtno bdenje odvija se tokom prve veeri. Kada je tijelo mumificirano, nova povorka odnosi ga do atora proienja. Na tome mjestu vjernici prinose rtvene darove. Odmah po svojo smrti Apis se ponovo raa u novom obliju te svetenstvo pretrauje zemlju kako bi pronaao tele odgovarajueg oblika. Serapeum je podzemna grobnica duboka 12m gdje se sa svake strane nalaze grobovi Apisa. Prilozi u ovim grobovima ne razlikuju se od onih koji prate mumije ljudi.

TheTrooper

07-09-07, 12:45

Hathor, boginja NebaKao ena sa suncem na glavi, izmeu dva kravlja roga. Hathor je olienje majke. Predstavlja ulni zanos, ljubav, plodnost. U doba Raove vladavine Hathor je ivela u Nubiji. Hathor je bila krvolona lavica. Ponekad su je zvali Nejt (zastraujua) jer je nosila strjele i tit. Ra alje ua i Tota da je potrae i dovedu u Egipat zemlju vina i veselja, gdje e se od boginje divlje prirode preobraziti u boginju ljupkosti i osmjeha. Predstavljena je kao krava ili pak kao ena s rogovima i kravljim uima i dugakim pletenicama koje uokviruju lice. Tekstovi je opisuju kao enu koja je stvorila Sunce. Kao boginja ivih Hathor ih hrani svojim mlijekom. Ona nadgleda kupanje i ulepavanje ena. Nairoko je potovana kao boginja veselja i ljubavi. Njen hram je boravite opijenosti i mesto prijatnog ivota. Njen atribut je sistrum, muziki instrument koji odagnava zle duhove. Hathor bdi nad ivima ali i nad mrtvima. Pod imenom Kraljica Zapada ona uva tebansku nekropolu. Polovinom tjela izlazi iz planine, granice obitavalita ivih, i doekuje pokojnike na ulasku u zagrobni svjet. Hathor se katkad skriva u kronji drvea, na granici pustinje, nudei mrtvima za dobrodolicu hleb i vodu. Nosi dugake merdevine pomou kojih se pravednici penju na nebo.Mit o Raovom okuRaovo oko se identifikuje sa Hathor. Poto je Ra ostario ljudi su poeli da kuju zavere protiv njega. Ra bjesan alje boansko oko, zastaujuu silu sunevog plamena da uniti ljudski rod. Oko prima oblik Hathor koja u vidu lavice Sehmet napada ljude i ubija ih. Kada je Ra odluio da je pokolj dovoljno dugo trajao, natapa polja hiljadama kraga mjeavine piva i soka od ipka. Krvolona Sehmet sve ovo pie guta mislei da je krv. Pijana nije u stanju da se bori te iznova poprima izgled lepe Hathor. Za svetkovinu Hathor su svake godine u seanje na ovo toeni krazi piva i soka od ipka.

TheTrooper

07-09-07, 13:00

Maat, ravnoteaMaat je erka boga sunca Ra i supruga boanskog sudije Tota. Bogovi je vole, jer je ona osnov njihovog postojanja i njihovih funkcija. Prikazana je kao ena koja stoji ili sjedi na petama, a na glavi nosi nojevo pero. Prisutna je od samog postanka vasione, brinui o ravnotei svega postojeeg, o harmoninom odnosu bia, njihovom neophodnom skladu. Ona odrava nebeski i zemaljski poredak. Odgovorna je za godinja doba, dan i no, kretanje nebeskih tjela, kao i za kiu. Maat je poredak. Odreuje tok pojedinanih ivota, rukovodi drutvenim odnosima i daje pravosnanost delima vladalaca. Prisutna je svuda izvrava ono to je predodreeno. Ona je olienje filozofije egipatskog drutva. Maat je rtveni dar koji kraljevi prinose bogovima u vidu statuete koja se postavlja na dlan ruke. Ona je prvorazredni dar jer u sebi sadri sve druge darove. Ona je pravda, istina, redosled religijskih rituala, etika drutvenog ivota. Sudije na grudima nose njen lik. Ona je tana mjera kojom se sudi srcu pokojnika.

TheTrooper

07-09-07, 13:16

Tot, pisarKao sekretar bogova, Tot uva djelotvornu rije i vlada njome. uva pismenost i zato je temelj svjeta i dri njegovu sudbinu u svojim rukama. Tot je bog sa glavom ibisa. Iskusan je u raunanju, on je Mjesec ija sloena nebeska putanja zavisi od uzviene nauke o brojevima. Tot djeli vrjeme, uspostavlja kalendar, rukovodi pisanjem istorije. On daje pravosnanost odlukama, potvruje ime faraona ispisujui ga na drvetu istorije u hram Heliopolisu, prouava mjesta odreena za hramove i brine da budu izgraeni kako pravila nalau, ana dan mjerenja dua proverava tanost vage. Tot je sudija. On je vrhovni pisar i zastitnik pisara meu ljudima. Daruje mu se pisarski pribor, a njegov grad Hermopolis ima najljepu biblioteku u carstvu. Sastavlja zakone, raune, istorijske zapise i knjigu ivota. Gospodar je jezika i govora. Tot je i demijurg jer on poznaje hijeroglife. Zovu ga Jezikom Ptaha, jezikom onoga koji vasionu dovodi u stanje postojanja, ili Raovim Srcem, srcem tvoriteljske misli. Tot je takoe bio i arobnjak. On pozanje magine formule za isceljenje i prua pomo Izidi u oivljavanju Ozirisa, lei Horusa kojeg je kao djete ujeo skorpion, oivljava oko koje je Set iupao Horusu. Upuuju mu se molitve za bolesne.

TheTrooper

07-09-07, 13:35

Izida, Ozirisova arobnicaKao velika arobnica, Izida svoje magijske moi ukradene na prevaru od boga Ra stavlja u slubu ivota, ivota svih ljudi, a posebno Ozirisa koga je na prevaru ubio njegov brat Set. Izida na glavi nosi sunev disk i kravlje rogove. Ona je majka, zatitnica ljubavi i gospodarica sudbine. Ui ene kako da melju ito i predu lan. Vlada Egiptom sa svojim muem Ozirisom i zamenjuje ga kad on ide u pohode. Njen ime znai presto. Svoje moi stekla je pomou lukavstva. Stvorivi najpre zmiju stavlja je Rau na put i zmija ujeda boga Sunca. Tada ona Rau nudi pomo pod uslovom da joj izgovori svoje tajno ime znajui da e tako prisvojiti deo moi. Ra e biti primoran da joj kae i tako Izida poseduje deo njegovih moi.Izidino traga za tjelom svoga mua koje je Set zatvorio u koveg. Pronalazi ga u Biblosu i skriva. Ali Set uspe da se doepa tela i da ga raskomada na 14 djelova. Izida e sakupiti 13 djelova i bie oploena. Djete koje rodi je Horus (kralj neba). Kao arobnica izleie svog sina kog je ujela zmija i stoga je prizivaju kod leenja od ujeda zmija i paukova. Izida predstavlja plodnu zemlju Egipta. Njeni atributi su magini vor Tot i sistrum(koji je takoe obeleje bogine Hathor). Izidi su naklonjeni bili i rimski kraljevi posebno Kaligula koji je sazidao hram u njenu ast.

TheTrooper

08-09-07, 14:10

Horus, kralj nebaPrimoran na teku borbu protiv svoga strica Seta kako bi povratio oevo naslee, Horus postaje branilac svjetlosti protiv sila tame, a konano i gospodar cijelog Egipta. Horus je najpre smatran sinom boga Ra. On je suprug boginje Hathor i predak faraona. Horus ima dva lica. as je veliki Haroeris, a as mladi Harpokrat(djeak koji sisa prst). Kao bog sa glavom sokola vlada nad vazdunim prostorima. Njegova dva oka su Sunce i Mjesec. Rije Hor znai soko. Egipani su nebo vezivali za sokola koga vide kako lebdi visoko nad njihovim glavama. Horus nadgleda primjenu zakona. On je pastir naroda(tako je prikazan u Knjizi kapija). Kasnije Horus postaje sin Izide i Ozirisa. Horus odluuje da povrati oevo naslee i progoni oevu ubicu (Seta). Legenda pripovjeda o djetinjstvu u movarama Delte, gdje se skrivao kako bi izbjegao susret sa neprijateljem, a potom i o otvorenom sukobu kada je Horus porastao. Borba je teka i u njoj Horus gubi jedno oko(Mjesec), koje e mu Tot povratiti. Horus uspjeva da odsjee genitalije svoga neprijatelja. Kako bi se okonao rat kome kraja nije bilo bogovi pozivaju Seta i Horusa. Set ostaje gospodar gornjeg Egipta, a Horusu se priznaje vlast nad Deltom. Ubrzo Horus postaje univerzalni kralj Egipta, a Set ostaje samo bog varvara. Horus od tada prestavlja svjetlost.

TheTrooper

08-09-07, 14:21

Bastet, boginja makaKao boginja muzike, veselja, gospodarica ognjita i zatitnica raanja. Bastet predstavlja enskost. Poseduje blagost, spokoj ali i potencijalnu borbenost. Katkad se u njoj naspram neprijatelja probudi lavica. Smatrana je okom ili erkom boga Sunca i deo je sunevog zraenja. Njena je misija dvostruka. Dunost joj je da ostane pored njega kako bi ga hranila, ali da i iri svoja dobroinstva do najudaljenih djelova svjeta. Njena linost je takoe dvojaka. Istovremeno je i opasna i dobronamjerna. Bastet ima tjelo ene sa glavom, najpre lavice koja u ruci dri ank a u drugoj ezlo. Kasnije ona postaje ena sa glavom make koja dri sistrum i korpicu. Bastet je zatitnica ognjita, majinstva, plodnosti i enskih vrlina.

TheTrooper

08-09-07, 14:31

Samo mala dopuna za boginju Bastet Make je omiljena ivotinja Egipana, koji se dive njenoj vjetini u lovu. Smatrana je svetom ivotinjom. Vjeruje se da ima sposobnost da razgovara sa bogovima i da izgovara njihovo tajno ime. Mnogi misle da im je predak maka. ene se minkaju tako da dobiju izgled make, izvlaei crnim krejonom liniju u produetku oka. Djeca se posveuju boginji Bastet tako to im svetenik napravi mali rez na ruci u koji se kane nekoliko kapi maije krvi. Svetenstvo je u blizini boginjinog hrama ustanovilo gajenje maaka. Kada make napune 10 mjeseci, ubijaju ih i od njih prave mumije koje potom prodaju hodoasnicima. Na nekropolj u Bubastisu pronaeno je na hiljade maijih mumija.

TheTrooper

10-09-07, 13:31

Am mit (Guta mrtvih)Am mit je zver s tri lika. Glava krokodila, tijelo lava i zadnji dio nilskoga konja. Sjedi pored boga Tota koji zapisuje ishod mjerenja pokojnikova srca koje obavlja Anubis i pomaga mu psoglavi majmun. Am mit eka da pojede (podere) srce pokojnika ako bi ono bilo lake ili tee od pera boginje Maat. Jeziak na vagi naime mora ostati tano na sredini kako bi Tot zapisao da je pokojnikovo srce ma - heru (estito). Ako je tako Am mit nee progutati pokojnikovo srce i on je spreman nastaviti ivjeti u zagrobnom svijetu. Ovo mjerenje odvija se u podzemnoj dvorani nazvanoj Maati.

TheTrooper

13-12-07, 22:33

NeftisNeftis je bila druga Nutina ki, a rodila se petog umetnutog dana; iako je bilaudata za Seta, bila je odana Ozirisu, a njeno ime Nebhet zapravo znaikuegospodarica, pa se misli da se to odnosi na Ozirisovu palatu. Kao ena bogasue i oluja Neftis nije imala dece. Njena je najvea elja bila da ima dete s Ozirisom tega je opila ili se preruila u Izidu da bi ga zavela. Plod njihove veze bio je Anubis, ali izstraha od Setove osvete Neftis je izloila dete im se rodilo. Ubrzo nakon toga Set jeubio Ozirisa, a Neftis je utekla od svoga mua. Pridruila se Izidi koja je trailaOzirisovo telo i poverila svojoj sestri tajnu o Anubisu. Izida je nala dete traeiOzirisa u barutinama Delte te ga je prisvojila.Neftis je nakon toga pratila Izidu u svim njenim nevoljama; Izida ju je titila, a idruge koji su pobegli iz straha od Seta, primenjujui svoje arobnjake moipreobraavanja tako da su se mogli sakriti u oblike razliitih ivotinja. Kad su dvesestre nale Ozirisovo telo, zajedno su ga balzamirale; zatim su Izida i Neftis, kaolunje, alovale nad mrtvim telom. Na isti je nain Neftis, kad je preminuli biopoistoveen s Ozirisom, u pogrebnim obredima alovala pri uzglavlju sarkofaga, dok jeIzida stajala ili uala uz podnoje. Poput Izide ona je prekrila i titila preminulogsvojim krilima s dugim perjem; u tom obliku esto su je prikazivali na sarkofazima.Za nju se govorilo da je u Ozirisovoj sudnici prijatelj mrtvih.

TheTrooper

13-12-07, 22:35

UpuautUpuaut (ili Vepvavet), boanstvo vuk, bio je prvobitno lokalni bog Asyuta iliLikopolisa u Srednjem Egiptu. Budui da su ga poistoveivali s Khenti-Amentiuom izAbida, bio je tesno povezan s Anubisom, a nekada su ga i zamenjivali s njim. Njegovoime je znailo otvara putova, a kao bog rata ini se da je bio u ratu predvodnikkraljevih prvih bojnih redova. Kad se zdruio s Ozirisom, mislilo se da ga je pratio nanjegovu osvajanju mirnim putem, a kasnije su ga zvali Ozirisov osvetnik i govorili daje Ozirisov sin. Meutim se ini da je u druga vremena bio jedan Ozirisov oblik i u tomizrazu bio je poznat kao Sekhemtaui, Snaga dveju zemalja.Govorilo se da Upuaut stoji na pramcu Auf-Raove lae kad ona plovi po recipodzemnog sveta, a slikali su ga u istom poloaju i u Ozirisovoj lai. Meutim,uglavnom su ga potovali zbog njegove uloge kao otvaraa putova prema Zapadu,podzemnom svetu, kako mrtvim duama pokazuje put kroz to mrano carstvo.Upuauta su prikazivali kao vuka koji uspravno stoji ili kao oveka s vujomglavom koji se ponekad vidi kako na sebi ima oklop i kako nosi oruje

TheTrooper

13-12-07, 22:41

Bogovi - zatitnici faraona i kraljevstvaLokalni bogovi imaju u stanovitom smislu politiku ili baremvojnu ulogu jer je svaki bio voa svoga naroda kao socijalne ili politike grupe.Takoe smo videli da su bogovi onoga naroda koji je stekao prevlast u Egiptuzadobili naroito znaenje. Voe toga naroda, koji su bili glavni svetenici boanstva,tvorili su kraljevski dom kraljevstva. Najugledniji meu takvim boanstvima bili sudakako Horus i Ra, koji su oba bili nerazreivo povezani s kraljevskim domom krozsve sree i nesree duge egipatske istorije. Njihova ujedinjena snaga kao Ra-Harakhte utisnula je sunanu sliku tako vrsto na pojam dravnog boga da su i svadruga zatitna boanstva kraljevstva poprimila sunanu boju. Takva su boanstvamogla imati dugu istoriju u drugome liku, a mogla su imati i razliite mitologije. Nokad su stekla vano nacionalno znaenje, poistovetili su ih sa sunanim kultomfaraona. Tako je bilo ak i u vreme rane i kasnije egipatske istorije kad su Ozirisanajoduevljenije i uopteno potovali vie od svih bogova. Pa ak kad se Ozirisovamitologija donekle prilagodila dravnoj religiji, Oziris se na ovome svetu nije mogaotakmiiti s kultovima sunca koji su moralna osnova vlade, boanskog poretka iliravnotee koju faraon dri izmeu dvojnih polova - to je karakteristika egipatskogmiljenja.To se dvojstvo isticalo u razlici koja je uvek postojala izmeu Gornjeg i DonjegEgipta - ak u vreme kad ujedinjenje Dveju zemalja nije bilo u pitanju: faraonova sejakost merila njegovim uspehom u njihovu ujedinjenju. Iako su Nekhebet i Buto, zatitneboginje dvaju kraljevstva, bile ujedinjene u kraljevskim insignijama, uvek susmatrali da su odvojene.

TheTrooper

13-12-07, 22:42

NekhebetNekhebet je bila boginja-sup gornjeg Egipta, a njen je grad bio Nekheb koji senalazio na drugoj obali Nila nasuprot Nekhenu ili Hierakonpolisu, kultnom sredituHorusa, boga sokola. Oba grada bila su u predistorijsko doba spojena kao glavni gradGornjeg Egipta. Nekhebetina vanost rasla je s vanou Horusa, ujedinitelja Dvejuzemalja, ali kad se Nekhebet vrsto povezala i s Donjim Egiptom, ostala je samoboanska zatitnica Juga. Glavni bog njena kraljevstva bio je u rano doba Set, ali potoje pao u nemilost te ga je zamenio Tot, Nekhebet je ponovno postala vana. Dok supre Horus i Set vrili simbolike geste samtaui, Nekhebet i Buto sve su viesimbolizovale ujedinjenje Dveju zemalja.Nekhebet je bila potpuno ukljuena u sunanu mitologiju te se zvala Raova ki injegovo desno oko. Ona je bila uvuena i u Ozirisovu sferu kao ena Khenti-Amentiua,Prvoga od zapadnjaka; nema sumnje da je ideju sugerisala injenica to su obinemrtvace bacili u pustinju gde su im tela izjeli strvinari. Nekhebet je bila povezana i sOzirisovim vidovima plodnosti jer su smatrali da je ena Hapija, Nila, koja otvarabrane omoguujui Nilu da tee iz praiskonskog okeana. Stoga se mislilo da jeboginja majka, zatitnica raanja dece, pa su je kao veliku divlju kravupoistoveivali s Hator.Kad su Nekhebet poznavali kao Gospou strave, obino su je prikazivali kaoenu ili kao supa koji nosi belu krunu Gornjeg Egipta. Ona je naroito bila kraljevazatitnica koju su slikali kako nad njim iri krila, a u tom poloaju u svojim kandamadri kraljevski prsten ili tuak.

TheTrooper

13-12-07, 22:43

ButoButo, ispravnije poznata kao Udjat ili Edjo, bila je boginja kobra kojoj je prvobitnadomovina i glavno kultno sredite bilo u barutinama Delte. Kao to je Nekhebet bilamajinska zatitnica faraona tako je Buto bila njegova nasrtljiva hraniteljica.Prikazivali su je kao kobru ureus koju je isprva na elu nosio Ra, a zatim svi faraoni, ikoja pretei iri kukuljicu spremna da na faraonove neprijatelje ispljuje otrov ili da ihspri svojim plamenim pogledom. Ponekad se mislilo da se u rano doba njena momogla okrenuti protiv samoga faraona jer je njen ugriz bio smrtno sredstvo kojim jerukovao Anubis da bi u odreeno vreme usmrtio faraona.Kako smo videli, ureus je bio levo Raovo oko, to gaje, poto je uvrstio svojunezavisnost, bog sunca smestio u poasni poloaj na svome elu. Buto je stogapersonifikovala sunevu arku toplinu i bila poznata kao Gospoa neba i kraljica svihbogova. Bila je tesno povezana s Horusom starijim kad se dizao do prevlasti u DonjemEgiptu, a bila je povezana i s Horusom mlaim jer je pomagala Izidi te detetu postalapomajka. Nali su se i drugi naini kojima su je uvrstili u Ozirisov sustav: zvali su jeAnubisovom keri i dali joj ime Zelena ili ona koja opskrbljuje hladnomvodom pa su je tako usporedili s Nekhebet koja je bila povezana s Nilom. Sboginjinog hrama u Butu moglo se videti Veliko zelenilo ili Sredozemno more.Buto su prikazivali kao enu koja nosi ureus ili crvenu krunu Donjeg Egipta. Takruna, poznata kao Gospoa arolija, takoe ju je povezivala s Izidom, Velikomarobnicom; u njenu hramu u Butu bilo je uveno proroite. Prikazivali su je kakodri stabljiku papirusa oko koje se ovijala kobra, a katkada samo kao kobru smotanuu kotarici i koju podupiru biljke papirusi dok nosi krunu Donjeg Egipta. U drugodoba umesto Buto bila je samo kruna - uopteno kao sastavni deo dvostruke krune ilipent, te su je zvali Gospoa moi ili Gospoa plamena, koja je simbolizovala vrhovnufaraonovu vlast nad Dvema zemljama.

TheTrooper

14-12-07, 20:42

HarsafesHarsafes (ili Herief), lokalni bog Herakleopolis Magne u Faiyumu, postao jenacionalno boanstvo za vreme Prvog meurazdoblja kad su njegovi sledbenicisavladali azijske osvajae u Delti i ujedinili pod svojom vlau Srednji i Donji Egipat.Njihova vladavina nad Gornjim Egiptom bila je samo nominalna, a konano su ihistisnuli Tebanci i Mont. Harsafes bio je boanstvo ovan koje su prikazivali kaooveka s ovnovom glavom. Bio je bog plodnosti i povezan s vodom jer mu ime znaionaj koji je u svom jezeru. Kad je bio nacionalno boanstvo, smatrali su da jejedan Horusov oblik.

TheTrooper

14-12-07, 20:43

MontMont (ili Montu) bio je lokalni bog Hermonthisa, grada koji je desetak kilometarajuno od Tebe i glavni grad tebanske nome. Za Jedanaeste dinastije postigao jenacionalno znaenje jer su tada faraoni dolazili iz Hermonthisa. Neizbeivopovezivanje kralja s Raom dovelo je do toga da je i Mont povezan sa suncem, aHermonthis je postao velikim sreditem sunanog kulta, poznatim kao HeliopolisJuga.Mont je bio poznat kao jedan oblik Ra-Harakhtea, pa su ga zvali iva Raovadua. Budui da je njegova sveta ivotinja od davnine bio bik, zvali su ga Bik planinasuneva izlaska i zalaska, meutim, on je personifikovao i razornu silu sunca, pa su gazvali i Bik mone ruke. U Novoj dravi njegova je posebna funkcija bila funkcijafaraonova ratnikog boga. Slikali su ga kako pred faraona dovodi poraeneneprijatelje i kako mu uruuje khepe, svoj srpoliki ma.Monta su prikazivali kao vologlava oveka koji nosi luk i strele, toljagu i no. Ukasnije doba govorilo se da se otelotvorio u bika Bukisa. U njegovu sunanom viduMonta su prikazivali kao oveka sa sokolovom glavom koji na glavi izmeu dvaduga pera nosi suna vi kolut i ureus. Mislilo se da stoji na pramcu suneva nonogamca i da kopljem ubija suneve neprijatelje. U toj prilici kao branitelj faraona i suncaMont je definitivno postao dinastikim likom, ali ne i popularnim boanstvom.

TheTrooper

14-12-07, 20:44

SebekSebek (ili Sukos ili Sobk) bio je boanstvo krokodil, drevni gradski bogKrokodilopolisa u Faiyumu, podruju jezera i barutina u Donjem Egiptu. Bio je bogvode ije ime znai onaj koji ini da se bude trudan ili plodan, a govorilo se da je sinNeit iz Saisa.Isprva je bio dosta nevano boanstvo, to je po Raovoj zapovedi vrilo nekezadatke kao to je na primer hvatanje etiri Horusovih sinova u mreu kad su ulotosovu cvetu izranjali iz vode. Za Dvanaeste dinastije Sebek se uzdizao te je postaobogom faraona - nakon prvog Amonova uspona, ali pre svoje prave premoi zaOsamnaeste dinastije. U tom su razdoblju faraoni preneli svoj glavni grad na ulaz uFaiyum koji su kultivirali izgradnjom mrea navodnjavanja i drenae. Sebekovoglavno sedite ostalo je Faiyum, ali nakom Dvanaeste dinastije posvuda su gapotovali te je dobio drugo vano svetilite u Gornjem Egiptu u Ombosu (Kom Ombo).To je kasnije bio razlog da su ga poistovetili sa Setom: kad je Set bio u nemilosti, imaoje oblik krokodila. Sebeka su potovali i u Tebi i na jezeru Moeris.U Tekstovima sarkofaga u Srednjoj dravi Sebeka su kadikad poistoveivali sazmijom Maka, dugom pedeset stopa, koja je imala kremeni oklop i koja zamahujenoem te se suprotstavlja sunevu amcu dok ulazi u podzemni svet; zato je bioolienje neastivog. Za vreme dok je bio dravni bog, poistoveivali su ga sa suncem,pa mu je ime bilo Sebek-Ra. Videli smo kako se aart, koji je leio Geba, pretvorio uSebeka. Jedna verzija toga mita govori da je, dok se Ra-Harmakhis borio sneprijateljima pokraj svetog jezera blizu Het Nebesa, dolo do borbe protiv njega pa se sklonio u jezero. Tamo se pretvorio u krokodila sa sokolovom glavom te jeuspeo savladati svoje neprijatelje. (Uistinu je bog nome, u kojoj je nastalo Sebekovokultno sredite, bio boanstvo soko.) Nakon toga je Sebek bio kraljevski, sunani bogkoga su esto poistoveivali s boanskim kraljem Gebom. U oziriskom verovanju govorilose da je oblik koji je uzeo Horus da bi naao delove Ozirisova tela to ih jeSet pobacao u Nil. On je dugo ostao strano, iako uopteno dobrotvorno boanstvosve do Kasnog doba kad su u jezeru Moeris drali svetog krokodila ukraenogdraguljima i zlatom.Sebeka su prikazivali kao mumificiranog krokodila ili kao oveka s krokodilskomglavom na kojoj su rogovi poput Amon-Raovih rogova, sunani kolut i dve zmijeureus, a obe nose sunani kolut.

TheTrooper

14-12-07, 20:49

AtenAten je u najranijim vremenima bio lik boga sunca koji predstavlja sunce u zenitu,jasno i jako. Slikali su ga kao crveni kolut sa zracima koje dopiru do zemlje. Ureligiju uveo ga je Akhenaten, ali je bio odvojen od drugih vidova sunca pa ak i od svih bogova i teolokih sustava, budui da su smatrali da je on vrhovna sila ivota I kombinacija Ra-Harakhtea i ua. Zbog jasnoe kojom sam sebe otkriva ljudima, Aten se razlikovao od Amon-Raa, ali zbog tvrdnje da su svi ljudi - Egipani i stranci - Atenova deca novi kult bio je nalik na Amon-Raov zahtev za univerzalnou; no atenizam je nadmaio Amon-Raov kult tvrdei da njegov bog nije tek vrhovno boanstvo i izvor svih drugih nego da je zapravo jedini bog vredan potovanja. Meutim je Akhenaten ipak u svojoj uvenoj himni tvrdio da jejedini boji posrednik i da je boanstvom jednak Atenu. ini se takoe da se atenizam obratio starom pojmu da je samo faraon besmrtan; za obine ljude postoji samo stvaran ivot na ovome svetu. Govorilo se da je jedan od Akhenatenovih motiva da uspostavi i iri svoju novu religiju bio taj to je hteo nai boga koga bi svi ljudi u njegovu carstvu mogli potovati kao apstraktno ali ipak uvek prisutno bie, bez specifino egipatskih veza. Meutim, kako smo vie puta spomenuli, sami Egipani nisu bili skloni ekskluzivnim kultovima: vie su voleli sinkretistiku veru izgraenu na starim tradicijama. Takva apstraktna pa ipak materijalistika vera nije se mogla odrati - te se poela raspadati ak pre smrtisvoga osnivaa. Pokret, koji su podravali samo dvorjani skorojevii, poremetio je staru strukturu moi. Akhenaten se sam prozvao kralj koji ivi u istini, ali su njegovi kasniji napadai mogli govoriti da je za njegova vladanja Maat u kraljevstvu bila naputena. Obian svet moda je posluno napustio Amon-Raa, ali se ubrzo obratio starim narodnim bogovima kao to su Bes i Taueret.Za sedamnaestogodinjeg Akhenatenova vladanja nije bilo vremena da bi se okoAtena izgradila mitologija - a moda se nije ni mogla razviti zbog naravi boanstva. No bogatstvo oteto Amon-Rau dobro je bilo iskorieno za gradnju hramova i palata u novom severnom glavnom gradu Akhetatenu (Atenovo obzorje), gde je sada Tel el Amarna. Tu su na bareljefima esto prikazani Akhenaten, njegova ena kraljica Nefertiti, njihove keri i faraonovi roditelji Amenhotep III i kraljica Tij, kako se klanjaju Atenu; zrake koje izbijaju iz velikoga sunanoga koluta zavravaju u ljudskim rukama koje dre simbol ivota, skupljaju sa rtvenika darove i ljudima predaju materijalna dobra. Za Tutankamona i Haremhaba imena Aten i Akhenaten bila su na spomenicima tako temeljito izbrisana kao to je krivoverni faraon brisao imena Amon-Raa i drugih bogova, ali se ipak sauvalo nekoliko primeraka realistike umetnosti toga doba ukljuivi one u drugim Atenovim hramovima u Tebi I Heliopolisu gde su Atena izjednaili s Raom.

TheTrooper

14-12-07, 20:50

KhonsKhons (ili Khonsu) doao je dosta kasno na istaknuto mesto kao bog mesec Tebe.Kako je Amon pripadao hermopoliskoj oktadi te je ve bio zdruen s bogom mesecaTotom, bilo je naravno da e za sina svoje trijade u Tebi izabrati Khonsa, susednogboga meseca. Prema tome se govorilo da su Amon i Nut Khonsovi roditelji. ini se daje Khons prvotno predstavljao kraljevu placentu. Budui da je kralj boanskogporekla, boansko je bilo i sve to se odnosilo na njegovo roenje. Kako su kraljapoistoveivali sa suncem, to su placentu poistovetili s mesecom. Mumificiranu placentunosili su prigodom dravnih sveanosti na motki kao deo kraljevskog znamenja.Budui da je Khons bio mesec, opisivali su ga kao trkaa koji juri nebom jer sutumaili da mu ime znai prelaziti popreko. U Tebi su ga poistovetili s Totom kaoonog ko rauna vremena i sa uom kao bogom nebesa ili vazduha. Khonsa su zvaliGospodarom istine i tvorcem sudbine, pa je stoga bio i prorok. Potovali su ga i kaoonoga koji razbija ari jer je imao vlast nad zlim dusima. Konano je poput svojihroditelja bio izvor plodnosti i rasta, davalac daha ivota. Khonsa su prikazivali kaomumificiranog mladia obrijane glave osim mladenakog uvojka, a nosio je menat,simbol muevnosti, te utap i polumesec. Katkada su ga poistoveivali s Horusom islikali sa sokolovom glavom.

TheTrooper

14-12-07, 20:51

MutMut, Gospodu Aerua u Tebi, smatrali su za najveu i najmoniju boansku majku.U preddinastino doba njeno je ime jednostavno znailo sup; prvobitno je bilatebanska boginja te su je zamenjivali s Nekhebet, zatitnicom Gornjeg Egipta. Poto jeza Osamnaeste dinastije Amon doao na istaknuto mesto, bila je udata za njega, pa suje poistovetili s njegovom preanjom enom Amaunet. Venanje Mut i Amona bilo jeza vreme Nove drave velika godinja svetkovina. Amona su nosili iz njegova hrama uKarnaku, a velika sveana povorka ukrcala bi se u lae na Nilu da poseti Mut u njenuhramu u Luxoru. Taj obred bila je prilika da Amon izrie proroanstva.Uprkos tome to su Mut smatrali za Amonovu enu, govorilo se da je dvopolna,ime su potkrepili njen poloaj kao majke svega to ivi. Poistoveivali su je s drugimvanim boginjama i zvali Velika arobnica, vladarica neba i Raovo oko, pored togato je bila kraljica svih bogova. Uopteno su je prikazivali kao enu, ponekad sasupovom glavom na kojoj nosi ureus i dvostruku krunu Gornjeg i Donjeg Egipta kojuje posudila od faraona koji su poticali iz njena grada.

TheTrooper

14-12-07, 20:53

NeitNeit je bila drevna boginja lova: u Saisu u Delti potovali su je jo odpreddinastikog doba. Njeno kultno znamenje, tit i ukrtene strele, upuuje na to daje moda bila ratnika boginja. Mislilo se da je moda bila boanstvo ranogujedinjenja Donjeg Egipta jer je nosila crvenu krunu Donjeg Egipta. Jo u rano dobastekla je naslove Velika boginja i majka bogova; iako su je esto zvali Raovom keri,govorilo se daje rodila Raa pre no to se sama stvorila iz Nuna, a povremeno se mislilodaje personifikacija voda haosa. U kasnije doba govorilo se da je majka Sebeka, Izie,Horusa i Ozirisa koji je, kako se tvrdilo, bio pokopan u Saisu. Potom, u vreme njenenajvee moi u saitskom razdoblju, faraon Nektaneb II tvrdio je da mu je majka.Ukratko, Neit su smatrali za sveopu majku i zatitnicu ljudi i bogova. Govorilo se daje kao stvaralako boanstvo ena Knuma iz Elefantine.Neit se brinula i za mrtvace te je s Neftis stajala pri uzglavlju sarkofaga, a bila je ijedna od boginja koje su uvale Kanopske posude. Kao otvara putova bila je enskiAnubis. Za Osamnaeste dinastije poistoveivali su je s Hator kao zatitnicom ena. Zasaitskog razdoblja, kad su uvelike obraivali vunu, postala je pokroviteljicom kunihvetina te se uzimalo da je njen znamen, strelica, tkalaki unak. Kasnije je dolo doveze s Izidinim vorom, pa su Neit pripisivali mo vraanja. Zbog njene mudrostipozvali su je da bude sudac posrednik za vreme velike svae izmeu Horusa i Seta.Neit se do svoje najvie slave uzdigla kroz stolee i pol u saitskom razdoblju ili zaDvadeset este dinastije kad su kraljevi koji su poticali iz Saisa nakon asirske najezdeujedinili Donji, Srednji, a zatim i Gornji Egipat. Za vreme toga razdoblja u umetnosti ireligiji postojala je tendencija arhaizmu, te je zbog tenje za slavljenjem nekadanjihveliina dolo do potovanja drevne boginje. U Saisu bili su izgraeni veliki novihramovi, a Herodot je potanko opisao monolitske rtvenike, obeliske i sveta jezera tegrobove kraljeva koje su sada sahranjivali u Saisu.Neit su slikali kao enu koja nosi crvenu krunu Donjeg Egipta u kome je, kako segovorilo, njeno trajno boravite, a koja dri luk i ukrtene strelice. Zgodimice su jeprikazivali kao veliku kravu majku koja svakodnevno raa Raa.

TheTrooper

18-12-07, 16:20

Ljudi proglaeni bogovima i boanski faraonImhotepImhotep je bio oserov vezir, prvog ili moda drugog faraona Tree dinastije, ijije glavni grad bio Memfis. Poput brojnih potonjih vezira, Imhotep je bio vet upravniinovnik i to u svim podrujima kraljevih poduhvata. Meutim, njegov dobar glas nijese osnivao samo na njegovoj nadarenosti nego i na injenici da je bio najraniji, prviovek, izuzev faraona, koji je utisnuo peat istorije egipatske civilizacije. Bio je naglasu kao svetenik koji je dobro poznavao heliopolisku doktrinu, kao pisar i kaolekar, a pre svega kao uenjak koji je pridoneo osnivanju struka kao to su astronomijai graditeljstvo. Egipanima svih vremena bio je poznat kao graditelj stepenastepiramide ili Djoserove mastabe u Sakkari, blizu Memfisa. Taj spomenik, pred kojim je uograenom prostoru bilo vie manjih zgrada koje su sluile za obrede to ih vri kralj,bio je izgraen od blokova kamena krenjaka, a obloen belim kamenom iz Ture, nazapadnoj obali Nila. To je bilo prvo zdanje to je ikada u celini izgraeno od kamenate je s njime egipatska civilizacija postigla zrelost.Gradnja hramova i pogrebnih spomenika bila je dakako sveti poduhvat, ali suisprva Imhotepa potovali kao mudraca i pisara. U Novoj dravi smatrali su ga zazatitnika pisara, koji su pre no to bi zapoeli pisati izlivali nekoliko kapi rtve livenicenjemu u ast. ini se da su Imhotepa poevi od Nove drave pa nadalje neslubenopotovali u obliku kulta predaka koji je bio slian kultu mrtvih. U to vreme poistovetilisu ga s Nefertumom.Za saitskog razdoblja postao je pravim bogom te su ga zvali sin Ptaha koji ga je imaos jednom gospoom imenom Khrotionkh, ili s Nut, ili sa Sekmet; u memfiskoj trijadinadomestio je Nefertuma, a u Memfisu su mu podigli hram. Naroito je bio povezan sPtahom i Totom, a kako je postao zatitnikom znanja, napose medicinskog u oblikumaginog isterivanja duhova, pripisivali su mu udesna izleenja. Grci su ga poistovetilis Eskulapom, a pod Ptolemejeviima, navlastito Euergetom II, bio je popularan bog.Prikazivali su ga bez boanskih znamenja kao svetenika obrijane glave koji sedi, a nakolenima dri otvoreni svitak papirusa. Katkada je bio odeven u arhaino svetenikoodelo.

TheTrooper

18-12-07, 16:21

AmenhotepAmenhotep, Hapuov sin, bio je vezir na dvoru Amenhotepa III za Osamnaestedinastije. Slubeno se uglavnom bavio vojnikim poslovima, ali je bio graditelj mnogihvelikih spomenika. Amenhotep III utroio je u gradnje najvei deo svoje vladavine.Poput Imhotepa, Amenhotepa su potovali jer je predstavljao bit tradicije. Bio jepoznat kao uen ovek koji je vodio sve svete knjige i video Totove odlike. Bio jemudar savetnik, pa se govorilo da je napisao knjigu o magiji te je tako prikazao svojesudelovanje u Totovoj boanskoj naravi.Njegov kult ustanovljen je odlukom Amenhotepa III, koji mu je u svom hramu uKarnaku posvetio jedan kip i za vena vremena priskrbio pogrebne prihode u svomvlastitom grobu na zapadnoj obali Nila u Tebi. Ptolemej IV sagradio je hram u Deir el-Medini oko Amenhotepova groba koji su ve smatrali svetim. U tom su hramupotovali i Amenhotepa i Imhotepa u drutvu bogova. Amenhotepa, koji je posle biopovezan s Ozirisom i Amon-Raom, potovali su i u Karnaku. Prikazivali su ga kaobradata oveka koji dri svitak papirusa.

TheTrooper

18-12-07, 16:26

Vec ranije sam pomenuo neke od njih kao sto su Apis (sveti bik) i Bastet (boginja macki). Ali sad ce te imati potpun uvod u sve egipatske svete zivotinje.Svete ivotinjeIako su plemenski fetii u preddinastiko doba esto imali oblik ivotinja, tistvorovi nisu bili pravi bogovi. ivotinje uopteno nisu smatrali za bogove sve dokasnijeg doba, a tada samo ako su bile personifikovane i to obino kao otelotvorenjedue nekoga boga. Pa i tada su potovali samo pojedinu ivotinju, iako su zasigurnopreterano potovali sve lanove njene vrste.to je vie slabio kult boga otelotvorenog u kralju, to su sve vie potovali ivotinje:narodna mata trebala je stvarnog predstavnika boanstva. Obian svet stekao jezasluge uvajui ivotinje ba kao to su pre smatrali isprav nim da ispunjavaju svojeobveze prema zakonu otelotvorenom u kralju pa da tako podravaju Maatin boanskiporedak. Potovanje ivotinja raslo je i razmerno tome kako se poveavao straniuticaj, jer su ga poticali svetenici priznavajui da je povezivanje ivotinje sboanstvima najznaajnija crta stare egipatske religije.Govorilo se da je jedan rani kralj odredio da se potuju ivotinje ili da je Izidaustanovila da se tuju ivotinje koje su pomogle Ozirisu - a da se zazire od onih kojesu ga napadale, ili da su se bogovi onda, kad su ljudi postali nepokorni, od straha prednjima sklonili u ivotinjske oblike.Kultovi ivotinja, to ih je nekada neslubeno potovao obian svet, postali susada posebno pravo same drave koja se brinula za dirljive pogrebne obrede Apisa iliMnevisa, najvanijeg ivotinjskog boanstva. Taj primer podstaknuo je pomnodoterivanje neslubenih pobonih postupaka.Uobiajilo se da se nastojalo pokapati sve ivotinje iste vrste u gradu u kojem sunaroito potovali izabranog predstavnika te vrste. Na primer make, koje su katkadabriljivo balzamirali, pokapali su u specijalnom majem groblju u Bubastisu, dok sumrtvog ibisa pokapali u Hermopolisu. Bikove su pokapali na mestu gde su umrli, arogove su ostavljali da stre iz zemlje: poboni stanovnici Atarbekisa u Delti lutali bikraljevstvom traei te rogove te bi ih iupali i doneli kui da ih ponovno pokopaju.Krave su bacali u sveti Nil i tako osiguravali da postanu bogovi (poistoveenjem sOzirisom i stoga to je Apis bio jedan oblik Nila).Kao to ni poneki bog nije bio dobrotvoran, bilo je i zlih ivotinjskih duhova. Takvisu bili zmije u nekim likovima, ivotinje povezane sa Setom kao na primer crna svinja,krokodil i nilski konj, a od nilskih stvorenja i oxyrhyncus - nilski rak koji je pojeoOzirisov penis. No te ivotinje uopteno nisu bile ogavne: u nekim su ih gradovimapotovali - naroito nilskog konja i krokodila. Ta je situacija vodila do estokih borbiizmeu gradova jer je namerno ubijanje svetih ivotinja postalo smrtni prestup, asluajno se ubijanje kanjavalo velikim novanim globama. Ubijanje ibisa ili sokola usvakom se sluaju kanjavalo smru.

TheTrooper

18-12-07, 16:31

Sveti bikovi:M ne visMnevis (na egipatskom Nemur) bio je bik koga su u Heliopolisu potovali kaoivog Raa, boga sunce. Govorilo se da njegov ivot ponavlja Raov ivot, a kasnije iOzirisov, i to na svakom stupnju ciklusa. Bik je, naravno, opi simbol plodnosti, a usunanoj mitologiji esto se susreemo s Kamefisom koji je Bik svoje majke ipovezan s dnevnim raanjem, umiranjem i ponovnim raanjem nebeskog teleta,sunca, svoga potomka. inilo se da je ime Kamefis povezano s ka, ivotnim naelomljudi ili bogova; govorilo se da Kamefis, bik, otelotvoruje duu ili stvaralaku energijuvelikih bogova. Na isti su nain faraona, davaoca plodnosti njegovu kraljevstvu, estodovodili u vezu s bikom. Bika Mnevisa su verovatno u preddinastiko doba potovali uHeliopolisu, iako je prema tradiciji njegov kult uvela Druga dinastija. Potovali su gasvi faraoni, ukljuivi i Akhenatena.Bik Mnevis ivio je u jednom hramu u Meliopolisu, a bio je crna, a katkad i arenaivotinja krupnih lea - drugaije pasmine nego to je Apisova. Na umetnikimprikazima videlo se kako nosi sunani kolut i ureus.

TheTrooper

18-12-07, 16:32

ApisApis (na egipatskom Hapi) bio je jedan oblik boga Nila, drugim reima bio je jojedno boanstvo plodnosti. Pretpostavljalo se daje njegov kult kao bika Heliopolisaustanovio Menes ili prvi kralj Druge dinastije. Zapravo je postojao i u preddinastinodoba te se dalje odrao u razliitim oblicima kroz celo faraonsko razdoblje. UMemfisu Apisa su potovali kao obnovljeni Ptahov ivot ili kao Ptahova dvojnikaili izaslanika. Govorilo se da boravi u Ptahovoj dui.Kasnije je bio poznat kao otelotvorenje Ozirisova sina, pa su ga zvali Ozirisovivot koji daje ivot, zdravlje i snagu kraljevim nosnicama. Oziris je zapravo biopovezan s Apisom u preddinastiko doba kad je Oziris bio srodan s narodima bikovimau Delti; tada je dobio naziv Bik Amenta (podzemnog sveta). Kasnije povezivanjeApisa i Ozirisa potie posebno od stvaranja, smrti i uskrsnua trijade Ptah-Seker-Oziris. Oziris-Apis postao je poznat kao Serapis ili Sarapis. Nastojei da popularniOzirisov kult poveu s Raovim kultom, heliopoliski su svetenici istaknuli shvatanje dase dua bika Apisa nakon njegove smrti vinula na nebo da se ujedini s Ozirisovom;Serapis je stoga bio neka vrsta boga neba. Uza sve to bio je poznat i kao bog podzemnogsveta, a napose bogatstava koja se kriju pod zemljom. Grci su ga stoga lako poistovetilis Hadom. Meutim su ga udruili s Atumom i razliitim bogovima meseca.Govorilo se da je bik Apis zaet po zraci svetla koja je sila na jednu kravu te juje oplodila, a koja vie nije mogla imati jo koje tele. U svemu je imao dvadeset i devetzasebnih karakteristinih obieleja te je bio odreen poseban svetenik da u zemljipotrai bika koji ima sva ta obeleja. Bik je morao biti crn, a najpoznatija njegovaobeleja bila su trokutna pega na elu (Herodot je mislio da je etverokutna), orao naleima, dvostruke dlake u repu i skarabej na jeziku. Prema Herodotu sav se Egipatveselio kad su nali novog Apisa i svi su odenuli sveano ruho.Kad su nali novoga bika, staroga su ubili utopivi ga u Nilu. Moda su mesopojeli, dok su kou, kosti i druge delove tela balzamirali i uz kraljevske pogrebneobrede, ukljuivi i ljudski uabtis, s velikom pompom sahranili u Sakkari. Grobnicaili Serapeum bila je podzemna graevina u kojoj su pomno zabeleili podatke oivotu svih bikova. Poev od vladavine Ramsesa II i prvoga Ptolemejevia bilo jedvadeset i etiri Apisa, a u svemu ih je ezdeset sahranjeno u Sakkari.Nakon veselja zbog otkria novoga bika sledilo je ezdeset dana duboke alosti zastarim (dok su za faraonom alili sedamdeset dana). Pretpostavljalo se da e pobonisvet kroz to vreme jesti samo povre i piti samo vodu. Bika su balzamovalinajskupocenijim uljima i stavili u sarkofag od najbiranijeg drva. Amazis, faraon izDvadeset este dinastije, izradio je 547. pr.n.e. granitni sarkofag za preminulogApisa, koji je bio velianstveniji od bilo kojega kraljevskog sarkofaga. Balzamovanogbika okitili su zlatom i draguljima. To je bio prvi od velikih sarkofaga za bikove uSakkari.ivog bika Apisa drali su u dvoritu uz juni ulaz u Ptahovo svetilite u Memfisu.Tamo su ga ustoliili i njemu u ast odravali mnoge sveanosti; od njega su trailisavet za brojne stvari jer su mislili da ima proroke moi. U umetnikim prikazimapojavljivao se kao bik koji nosi sunani kolut ili ureus ili kao ovek s bikovom glavomkoji stoji raskreenih nogu i koji unutar polumeseca i dva duga pera nosi meseevkolut. Imao je pektoral na kome su bile dve kobre, a nosio je Ozirisova kraljevskaznamenja.Apisovo glavno kultno sredite prelo je u Aleksandriju za Ptolemeja I Sotera kojije, kad je razmiljao kojega bi boga proglasio za nacionalno boanstvo, u snu video kipboga bika. Pre toga nikada nije video takvoga boga, ali su mu savetnici savetovali dase u Sinopeu nalazi slian bik. Ptolemej je odredio da ga donesu u Aleksandriju, ali suSinopljani odbili da se od njega odvoje; nakon trogodinje rasprave kip je sam krenuo uAleksandriju putujui tri dana. Tu je Ptolemej za njega sagradio novi Serapeum. Kult seproirio do Atene i na druge grke krajeve, a konano je stigao i do Rima.

TheTrooper

18-12-07, 16:33

BukisBukis (poznat i kao Baci i Bkha) bio je tree uveno boanstvo bik. Njegovokultno sredite bilo je u Hermonthisu gde je, kako se govorilo, bio otelotvorenjegospodara grada, boga ratnika Monta, koga su zvali snaan bik. Bukis je bio naglasu zbog svoje jaine, estine i borbenosti. Poistoveivali su ga i s Ozirisom i zvaliRaova iva dua i Bik planina suneva izlaska i zalaska. Bio je crni bik, ali se bojanjegove dlake svakoga sata menjala. Na njegovim leima mogao se videti lik supa.Prikazivali su ga kako na glavi izmeu dva pera nosi sunani kolut i ureus, a esto kakonjui lotosov cvet. Kasno se javio; prvi se put spominje za vreme vladavineNektaneba II iz Tridesete dinastije, poslednjeg domaeg faraona.Druga boanstva bikovi bili su Zlatni bik Kanopusa, blizu Aleksandrije, Minov bik,bik neba, sin i mu Nutin, i Maatin bik. I krave su bile svete jer su ih poistoveivali sHator, Nut i Izidom.

TheTrooper

18-12-07, 16:34

Sveti ovnoviNe uzimajui u obzir boanstva ovnove Knuma, Harsafesa i Amona, praveovnove potovali su u mnogim gradovima zbog njihove jaine, polne snage i energije, aposle u Hermopolisu, Likopolisu i Mendesu ili Busirisu. Banebdetet, Mendesov ovanbio je najuveniji, a bio je i sudija posrednik u velikoj svai Horusa i Seta. Dok subikovi bili povezani s ka, taj je ovan bio u vezi s ba. Njegovo je ime znailo dua,gospodar Busirisa. Uzimali su da to znai i Ozirisova dua. Kasnije su ovnu Mendesadali etiri glave, koje predstavljaju due Raa, ua, Geba i Ozirisa. Dovodili su ga uvezu i s Ptahom koji je uzeo njegovo obeleje da bi stvorio Ramsesa II Njegovaena bila je Hatmehit, boginja delfin.Mendesov ovan bio je sahranjen na dravni troak vrlo sveano i uz velikoalovanje. Naroito ga je potovao Ptolemej II koji je ponovno izgradio njegov hramte je u njemu ustoliio dva ovna. Prikazivali su ga kao ovna vodoravnih valovitihrogova; ponekad je na glavi nosio ureus, a ponekad je sedeo na prestolju.

TheTrooper

18-12-07, 16:35

Sveti krokodiliNajuveniji meu svetim krokodilima bio je onaj u kome se prikazivao sam Sebek,a drali su ga u jezeru Moeris u Faiyumu. Svetenici su mu prednje noge i ui ukrasiliskupocenim nakitom i draguljima, a hodoasnici, koji su se jatili oko svetilita, hranilisu ga odabranim jelima. Kad je prihvatio hranu, bio je to za hodoasnika znak da muje dobrohotan. Za oveka je bila najvea ast da padne u Nil i da ga podere krokodil.

TheTrooper

18-12-07, 16:35

Svete pticeMeu njima je najuvenija bila ptica Bennu, koja je pre izmiljena ptica nego apljakojoj je bila nalik. Bila je otelotvorenje sunca kad se pojavilo u asu stvaranja sletevina kamen Benben; bila je stvorena iz vatre koja je zorom gorela na svetom drvu perseau Heliopolisu; po drugoj verziji iskoila je iz Ozirisova srca. Prikazivali su je kaogolemoga zlatnog jastreba s apljinom glavom, pa su Grci pticu Bennu poistovetili sfeniksom, nekom vrsti orla crvenih i zlatnih krila. Prema Herodotu, ptica Bennu rodilase na hramskim panjacima, ali se pojavljuje svakih petsto godina nosei u hram telosvoga nedavno preminulog oca u jajetu napravljenom od mirhe.Od stvarnih ptica najsvetiji je bio jastreb koga su poistovetili s Horusom, sinomAtumovim ili Raovim, i udruili s ba u obliku jastreba sa ovejom glavom. Kopceptiare drali su u ograenom prostoru ispred sunevih hramova. Ibisa, Totovu pticu,potovali su u Ibeumu, severno od Hermopolisa. Za neke guske govorilo se da suotelotvorenje Gebovo ili Amon-Raovo, dok su lastavice bile posveene Izidi jer je onau obliku lastavice obletala oko drva tamarisa to je u Biblosu obraslo Ozirisovsarkofag.

TheTrooper

21-12-07, 22:44

UENJE O VENOM IVOTUIdeje i verovanja Egipana u odnosu na budui ivot nije mogue lako odrediti,zbog mnogih tekoa u prevodu religijskih tekstova i usklaivanja navoda iz delarazliitih razdoblja. Izgleda da je i u svesti samih Egipana postojala neka zbrkapojedinosti koja se ne moe razjasniti dok se ova knjievnost dalje ne proui i vietekstova ne objavi. Sigurno je da su Egipani verovali u neku vrstu budueg ivota, iuenje o venom postojanju je glavna odlika njihove religije, to je izraavano snajveom jasnoom u svim razdobljima. Da li ovo verovanje potie iz Annua, glavnoggrada kulta boga-sunca, nije sigurno, ali je vrlo verovatno, jer ve u tekstovima piramidanailazimo na ideju o venom ivotu povezanu s postojanjem sunca, a za Pepija I se kaeda je "Davalac ivota, postojanosti, moi, zdravlja i sve radosti srca, koji, poput Sunca,veno ivi". Sunce se raa svakoga dana s obnovljenom snagom i krepkou, iobnavljanje mladosti u buduem ivotu bila je namera i cilj svakog egipatskogvernika. S ovim ciljem je sastavljena celokupna egipatska religijska knjievnost.Na Anijevom papirusu pokojnik je predstavljen kako dolazi na neko udaljeno mestogde nema ni vazduha za disanje ni vode za pie, ali tamo on razgovara s Tmuom. Uodgovoru na njegovo pitanje: "Koliko u iveti?", veliki bog Annua odgovara:Postojae milione miliona godina, tokom razdoblja miliona godina.U Poglavlju LXXXIV, kako je ono dato na istom papirusu, beskrajno trajanjeprolog i budueg ivota due, kao i njene boanske prirode, Ani proglaava reima:Ja sam u [bog] bezobline tvari. Moja dua je Bog moja dua je venost.Kada se pokojnik poistoveuje sa uom, on izjednauje razdoblje svoga postojanjas razdobljem Tmu-Raa, tj. on je postojao pre Ozirisa i irugih bogova njegovezajednice. Ova dva odlomka dokazuju istovetnost verovanja u veni ivot u XVIIIdinastiji s onim u V i VI dinastiji.Ali, iako imamo ovaj dokaz o egipatskom verovanju u veni ivot, nigde se ne kaeda e ovekovo propadljivo telo ponovo ustati; sledei odlomci zapravo pokazuju daje preovladala ideja da telo lei u zemlji dok dua ili duh ivi na nebesima.Dua nebesima, telo zemlji.Tvoja sutina je na nebu tvoje telo na zemlji.Nebesa imaju duu tvoju, zemlja ima telo tvoje.Nema, meutim, nikakve sumnje da su, od prvog do poslednjeg, Egipani vrstoverovali da pored due postoji i neki drugi ovekov deo koji e vaskrsnuti. Ouvanjepropadljivog tela je, takoe, na neki nain bilo povezano sa ivotom u svetu koji edoi, i njegovo ouvanje je bilo neophodno da bi se obezbedio veni ivot; usuprotnom, molitve izgovorene s tim ciljem bile bi beskorisne, a vremenom osvetaniobiaj balsamovanja mrtvih ne bi imao nikakvo znaenje. Na beskrajno postojanjedue ukazuje se u gore navedenom odlomku u kome se ne pominje Oziris; ali estospominjanje sastavljanja njegovih kostiju, spajanja njegovih udova i uklanjanja svegtrulea s njegovog tela izgleda da pokazuje da je poboni Egipanin povezivao ovestvari s vaskrsnuem svog vlastitog tela u nekom obliku, i smatrao da ono to je bilouinjeno za onoga koji je proglaen davaocem i izvorom ivota mora biti neophodnoi za smrtnika.Fiziko telo oveka gledano kao celina zvalo se hat. Ova re je, izgleda,povezana s idejom o neemu to je podlono truljenju. Re je, takoe, primenjena nabalsamovano telo u grobnici, to znamo po reima: "Moje telo (hat) je sahranjeno."Takvo telo je pripisivano bogu Ozirisu; u Poglavlju CLXII Knjige mrtvih "njegovoveliko boansko telo poivalo je u Annuu". U tom smislu su bog i pokojnikbili jednaki. Kao to smo ranije videli, telo ne naputa grobnicu niti se ponovopojavljuje na zemlji, a ipak je njegovo ouvanje bilo neophodno. Tako se pokojnikobraa Tmuu:"Zdravo da si, o, moj oe Ozirise, ja dooh i balsamovah ovo svoje mesotako da mi se telo ne moe raspasti. Ja sam ceo, isto kao to ceo bee i moj otacHepera, koji je za mene uzor onoga to ne prolazi. Doi onda, o, Oblije, i dajmi dah, o, gospodaru daha, o, ti koji si vei od sebi ravnih. Utvrdi me i uobliime, o, ti koji si gospodar groba. Daj da trajem zanavek kao to dade da trajeotac tvoj Trnu; i telo njegovo ne nestade niti se raspade. Ja ne inih ono to ti jemrsko, ne, ja govorih ono to tvoj ka voli; nemoj me odbiti, nemoj me baciti izasebe, o, Trnu, da propadnem, kao to uini svakom bogu, i svakoj boginji, isvakoj zveri i gmizavcu koji se raspada kad dua posle smrti iz njega izae, ikoji se posle truljenja na komade drobi. Klanjam ti se, o, moj oe Ozirise, tvojemeso nije iskusilo truljenje, nije bilo crva u tebi, ti se nisi izdrobio, nisi uvenuo,nisi gnjile postao i nisi se u crve pretvorio; i ja sam jesam Hepera, posedovauzauvek meso svoje i neu istruleti, neu se smrviti, neu uvenuti i neu trulepostati."Ali, telo ne lei u grobnici ne delajui, jer ono je uz pomo molitvi i obreda na dansahrane obdareno moi da se pretvori u sahu, ili duhovno telo. Tako nalazimo fraze kaoto su: "Ja klijam kao biljke", "Moje meso klija", "Ja postojim, ja postojim, ja ivim, jaivim, ja klijam, ja klijam", "tvoja dua ivi, tvoje telo klija na zapovest Raovu bezsmanjivanja, bez oteenja, kao Ra, zauvek." Re sahu iako je ponekad pisana sdeterminativom mumije koja lei na odru kao hat, "telo", oznaava telo koje je steklostepen znanja, moi i slave uz pomo kojih od tada postaje trajno i ne moe istruleti.Telo koje je postalo sahu ima mo zdruivanja s duom i voenja razgovora s njom. Uovom obliju ono se moe uspeti na nebesa i boraviti s bogovima, sa sahu-ima bogovai duama pravednika. U tekstovima piramida nalazimo sledee odlomke:Uzdigni se Teta ovaj. Ustani, ti monice snaan. Sedi s bogovima, ini ono to jeinio Oziris u velikoj kui u Annuu. Ti primi svoj sah, nee biti okovano tvojestopalo na nebu niti e biti vraen na zemlju.Zdravo da si, Teto, na ovaj dan [kad] stoji pred Raom [dok] on dolazi s istoka,[kad] si obdaren ovim svojim sah-om medu duama.Trajanje ivota je venost, njegova granica ivota je neprolaznost u sah-u.Ja sam sah s duom njegovom.U poznoj redakciji Knjige mrtvih koju je objavio Lepsius, za pokojnika se kae da"gleda na svoje telo i poiva na svom sahu-u", a za due "da ulaze u svoj sahu"; uodeljku koji postoji i u ovoj i u starijoj tebanskoj redakciji kae se da pokojnik primasahu od boga Ozirisa. Da su ponekad egipatski pisci meali hat sa sahu jasno je poodeljku iz Knjige udisaja, gde se kae: "Zdravo, Ozirise, tvoje ime traje, tvoje telo jeutvreno, tvoj sahu klija"; u drugim tekstovima re "klijanje" se koristi samo zaprirodno telo.U bliskoj vezi s prirodnim i duhovnim telima stajalo je srce, ili pre onaj njegovdeo koji je sedite ivotne sile i izvor dobrih i ravih misli. Kao dodatak prirodnom iduhovnom telu ovek je, takode, imao apstraktnu individualnost ili linost obdarenusvim svojim karakteristinim atributima. Postojanje ove apstraktne linosti je bilopotpuno nezavisno. Ona se slobodno mogla kretati s mesta na mesto, odvajajui ilisjedinjujui se s telom po volji, kao i uivati u nebeskom ivotu s bogovima na nebu.To je bio ka, lik, duh, dvojnik, karakter, narav i mentalni atributi. Pogrebni darovi -meso, kolai, pivo, vino, miro itd. - bili su namenjeni ka-u; miris zapaljenog tamjanabio mu je prijatan. Ka je boravio u kipu ovekovom kao to je boji ka nastanjivao kipboga. U tom smislu, izgleda da je ka istovetan sa sehem-om, ili likom. U pradavnimvremenima grobnice su imale posebne odaje u kojima je ka bio oboavan i gde jeprimao darove. Medu svetenstvom je postojao red ljudi koji su nosili ime "ka-ovisvetenici". Oni su vrili slube u ka-ovu ast u "ka-ovoj kapeli"U Unasovom tekstu za pokojnika se kae da je "srean sa svojim ka-om" na onomsvetu, a njegov ka je sjedinjen s njegovim telom u "velikom boravitu"; poto je njegovotelo spaljeno u najnioj odaji, "njegov ka izlazi k njemu". O Pepiju I se kae:Opran je tvoj ka, sedi tvoj ka i jede hleb sa tobom neprestano za uvek. Ti si ist,tvoj ka je ist, tvoja dua je ista, tvoje oblije je isto.Ka je, kao to smo videli, mogao da jede, pa je zbog toga bilo neophodno snabdetiga hranom. U XII dinastiji i kasnijim razdobljima bogovi su preklinjani da daju mesoi pie pokojnikovom ka-u. Izgleda da su Egipani smatrali da je budue blagostanjeduhovnog tela zavisilo od stalnog dobavljanja pogrebnih darova. Kada nije bilomogue da se nastavi snabdevanje materijalnom hranom, ka se hranio darovimanaslikanim po zidovima grobnice, koji su pretvarani u odgovarajuu hranu uz pomomolitvi ivih ljudi. Kada nije bilo ni materijalnih darova ni odgovarajuih slika da bise njima hranio, izgleda da je ka morao propasti, ali tekstovi nisu odreeni u vezi stim.Sledi primer ka-ove molbe za hranu napisan u XVIII dinastiji:"Neka bogovi daju da ulazim i izlazim iz grobnice svoje, da Visoanstvoosvei senku svoju, da pijem vodu iz spremita svoga svakoga dana, da mi sviudovi rastu, da mi Hapi da hleba i cvea svih vrsta u dobu njihovom, daprolazim preko imanja svoga svakodnevno bez prestanka, da se dua mojaspusti na grane rastinja koje sam zasadio, da se osveim u podnoju svojihsikomora, da jedem hleb koji one obezbeuju. Neka imam usta svoja dagovorim njima kao sledbenici Horovi, neka izaem na nebo, neka se spustimna zemlju, neka mi nikada put ne prepree, neka mi tamo nikada ne uine onoto je mrsko dui mojoj, neka mi nikad duu ne zatvore, ve da budem meupotovanima i omiljenima, da obraujem zemlju svoju u Polju Aaru, dadoem na Polje mira, da mi neko doe s krazima piva, kolaima i hlebomgospodara venosti, da dobijem meso s oltara velikih, ja, ka proroka Amsua".

TheTrooper

21-12-07, 22:58

Nastavak. Onom ovekovom delu za koji se, van svake sumnje, verovalo da uiva venopostojanje na nebesima u proslavljenom stanju, Egipani su dali ime ba . To je re kojaznai neto kao "uzvien", "plemenit" i koja je uvek do sada prevoena kao "dua". Banije bestelesna, jer iako boravi u ka-u i u nekom smislu je, kao i srce, princip ivota uoveku, ona jo uvek poseduje sr i oblik: predstavljana je u obliju sokola s ljudskomglavom; to se tie njene prirode i sutine, oznaena je kao veoma profinjena ilieterska. Ona je ponovo poseivala telo u grobnici, ponovo ga oivljavala i razgovaralas njim; mogla je uzeti bilo koje oblije po svojoj elji, imala je mo da ode na nebesa itamo ivi s usavrenim duama. Bila je vena. Poto je ba bila blisko povezana s kaom,ona se sluila pogrebnim darovima, i najmanje u jednom vidu svog postojanjabila je podlona raspadanju ako se nije dovoljno ili odgovarajue hranila. U tekstovimapiramida stalno prebivalite ba ili due su nebesa s bogovima, ijim nainom ivotaona ivi:Gle, Unas izlazi dana ovoga u obliju pravom due ive.Njihova dua (Tj. dua bogova) je u Unasu.Stoji tvoja dua meu bogovima.Zdravo, Pepi ovaj! Dolazi tebi okoHorovo, ono govori s tobom. Dolazi tebi tvojadua koja je meu bogovima.ista je tvoja dua meu bogovima.Kao to ivi Oziris, i kao to ivi dua u Netatu, tako ivi Pepi ovaj.Ono (Tj. Oko Horovo) postavlja tvoju duu Pepi ovaj meu manje i vee krugovebogova u obliju ureusa [koji] su na elu tvome.Gle, Pepi, ovaj, tvoja dua je dua Annua; gle, tvoja dua je dua Nehena; gle,tvoja dua je dua Pea; gle, tvoja dua je zvezda iva, gle, meu braom svojom.U vezi s ka i ba mora se pomenuti haibit ili ovekova senka, koju su Egipanismatrali delom ljudskog tela. Ona se moe porediti sa i umbra kod Grka i Rimljana.Smatralo se da ima potpuno nezavisno postojanje i da je u stanju da se odvoji od tela;mogla se kretati gde god poeli i, kao i ka i ba, sluila se pogrebnim darovima ugrobnici, koju je po volji poseivala. Pominjanje senke, bilo boga ili oveka, u tekstovimapiramida nije esto, i teko je dokuiti kakva su bila gledita u vezi s njom.Ali, iz odlomka u Unasovom tekstu, gde se ona pominje zajedno s duama, duhovima ikostima bogova, jasno je da je ve i tako rano njen poloaj u odnosu na oveka biodobro odreen. Iz zbirke ilustracija koju je dr Bir dodao svom lanku O seni ili sencimrtvih {On the shade or Shadow of the Dead}, sasvim je jasno da je makar u kasnijimvremenima senka bila uvek povezana s duom i da se verovalo da je uvek blizu nje.Ovo gledite je podrano odlomkom iz XCII poglavlja Knjige mrtvih, gde se kae:Neka ne bude zatvorena dua moja, neka ne bude okovana senka moja, neka budeotvoren put za duu moju i za senku moju, neka vidi velikog boga.Neka pogleda dusu svoju i senku svoju.Jo jedan vaan i oigledno vean deo oveka je bio hu, koji, sudei po znaenjurei, moe biti definisan kao "blistav" ili prozraan, neopipljiv omota ili pokrivatela, koji je esto prikazivan u obliku mumije. U nedostatku bolje rei hu je esto bioprevoen sa "blistavi", "proslavljen", "razum" i slino, ali u izvesnim sluajevima moese dovoljno dobro prevesti sa "duh". Tekstovi piramida nam pokazuju da su hu-ovibogova iveli na nebesima i tamo upuivali hu oveka im bi molitve izgovorene nadmrtvim telom to omoguile. Tako se kae: "Unas stoji s hu-ovima", i jedan od bogovaje zamoljen "da mu da njegovo ezlo meu hu-ovima"; kada su due bogova ule uUnasa, njihovi hu-ovi su bili s njim i oko njega.Kralju Teti se kae:On (Hor) iupa oko svoje iz sebe, dade ga tebi da te ojaa njime, da bi mogao daprevlada njime meu Hu-ovima.I opet, kad je bog Hent-mennut-f preneo kralja na nebesa, kae se da mu bog Seb,koji se raduje to ga je sreo, daje obe ruke, pozdravlja ga kao brata, hrani ga i postavljameu nepropadljive hu-ove. U Poglavlju XCII pokojnik se moli za osloboenje svojedue, senke i hu-a iz ropstva grobnice, i za spasenje od onih "ija su boravitaskrivena, koji okivaju due, koji okivaju due i hu-ove i koji zatvaraju senkemrtvih"; a u Poglavlju XCI se nalazi formula posebno pripremljena da omogui hu-u dapree iz grobnice u oblasti gde borave Ra i Hator.Za jo jedan ovekov deo se smatralo da postoji na nebesima; njemu su Egipanidali ime sehem . Re je prevoena kao "mo", "oblije" i slino, ali je vrlo tekopronai bilo koji izraz koji bi predstavio egipatski pojam sehem. On se pominje u vezis duom i hu-om, to e se videti iz sledeih delova tekstova piramida:Dolazi tebi tvoj sehem medu hu-ove.ist je tvoj sehem meu hu-ovima.Ti si ist, ist je tvoj ka, ista je tvoja dua, tvoj sehem.Raovo ime je bilo sehem ur, "Veliki Sehem", a Unas je poistoveen s njim inazvan:Veliki sehem,sehem meu sehemu.Konano, ovekovo ime, ren, za koje se verovalo da postoji na nebesima,pominje se u tekstovima piramida:Srean je Pepi ovaj s imenom svojim, ivi Pepi ovaj s ka-om svojim.Tako se, kao to smo videli, potpun ovek sastojao od prirodnog tela, duhovnogtela, srca, dvojnika, due, senke, neopipljivog eterskog omotaa ili duha, oblija iimena. Svi oni su, meutim, bili nerazdvojno povezani, i blagostanje svakog pojedinogticalo se blagostanja svih. Za dobrobit duhovnih delova bilo je neophodno sauvatiprirodno telo od truljenja, i izvesni odlomci u tekstovima piramida izgleda pokazuju daje verovanje u vaskrsenje prirodnog tela postojalo u najranijim dinastijama .Tekstovi ne pominju vreme kada besmrtni deo poinje svoje blaeno postojanje,ali je verovatno da je ovekov Oziris (Oziris se sastojao od svih ovekovih duhovnihdelova sastavljenih zajedno u oblije koje mu je bilo istovetno. Svu poast koja je odavanamumificiranom telu primao je njegov Oziris, darove njemu darivane pri hvatao je njegovOziris, a amajlije koje su postavljane na njega, njegov Oziris je koristio radi svoje sopstvene zatite. Sahu, ka, ba, hu, haibit, sehem i ren su bili u prvobitnim vremenima odvojeni inezavisni delovi ovekove besmrtne prirode, ali u tekstovima piramida oni su sakupljenizajedno, i mrtvi kralj Pepi se oslovljava kao "Oziris Pepi". Obiaj nazivanja pokojnikaOzirisom nastavio se do rimskog razdoblja) dospevao do potpunog uivanja duhovnesree jedino kada su pogrebni obredi ispravno izvreni i ritual izgovoren. Srazmernomalo pojedinosti je poznato u vezi s nainom ivota due na nebesima i, iako bi seneke zanimljive injenice mogle sakupiti iz tekstova svih razdoblja, vrlo je tekousaglasiti ih. Ovaj ishod je posledica delimino razliitih gledita koja su imalerazliite kole miljenja u starom Egiptu, a delimino injenice da o nekim pitanjimasami Egipani nisu imali jasna miljenja. Nae znanje o njihovom najstarijempoimanju budueg ivota zasniva se na tekstovima piramida.

TheTrooper

21-12-07, 23:01

ivot ovekovog Oz