statika 25042013.pdf

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

1/69

TEKSTUALNI DEO

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

2/69

TEHNIKI OPISUZ GLAVNI PROJEKAT KONSTRUKCIJEOpis objanjava statiki tretman konstrukcije kao i konstruktivne elemente pojedinano,

vrste i nain delovanja razliitih optereenja na konstrukciju i elemente pojedinano.

OPIS KONSTRUKCIJE

Objekat je spratnosti Sut + P + 3S, nad treim spratom postoji armirao betonska ploaploa tavana. Konstrukcija objekta je skeletna ukruena sa AB zidnim platnima.

Objekat je fundiran na temeljnoj AB ploi dimenzija u osnovi 10.9m x 19.59m, debljine45cm. Vertikalni nosei elementi su AB stubovi i AB zidna platna, razmeteni u ortogonalnomrasporedu formirajui prostorno stabilnu konstrukciju. Meuspratna konstrukcije je polumontanatipa fert, debljine 20cm.

Krovna konstrukcija je klasina drvena pokrivena sa crepom. Venanice su postavljene naplou tavana, dok su srednje ronjae na na drvenim stubovima poduprte pajantama.

Vertikalan komunikacija po nivoima objekta ostvarena je liftom i stepenitem. Stepenite jeizvedeno kao kolenasta ploa, oslonjena na glavni konstruktivni sistem objekta AB platna odnosnoAB grede.

Analiza uticaja izvedena je na 3D modelu u programskom paketu Tower 6.0 - 3D ModelBulder 6.0, Radimpex, Beograd koji slui za analizu konstrukcija metodom konanih elemenata idimenzionisanje. Geometrijski model sadri uneene sve konstruktivne elemente objekta (grede iploe) sa svojim realnim dimenzijama, fizikim osobinama materijala i meusobnim vezamaprilagoenim usvojenom statikom i dinamikom ponaanju konstrukcije. Elementi konstrukcijekoje ne doprinose globalnom modelu pri statikim i dinamikim uticajima su uneeni kaooptereenja da bi svojim masama doprineli odgovarajuim uticajima. Model je upotrebljen zaproraun konstrukcije, grednih elemenata, stubova, za dinamiki proraun dejstva seizmikih sila iza proraun temeljenja konstrukcije.

TEMELJ

Parcela je sa blagim padom. Izvesti iskop na kotu fundiranja. Izvriti valjanje podtla dopostizanja modula stiljivosti Ms=20MPa.

Nasipa se tucanik 0-63m uz zbijanje do postizanje zbijenosti od Ms=30MPa, debljine 30cm,Zbog nedostatka odgovarajueg geotehnikog elaborata na datoj lokaciji, za ovaj proraun

je predpostavljena dozvoljena nosivost tla d=200 kN/m2 za plou dimenzija 10.9m x 19.59m. Pre

poetka radova proveriti nosivost tla za datu lokaciju i ukoliko se radi o slabo nosivom tlu potrebno

je tlo sanirati, i temelje uskladiti na sa novo dobijenim rezultatatima ispitivanja. Minimalna dubinafundiranja iznosi 80cm, od kote terena. Za proraun je uzet pretpostavljeni koeficijent posteljice10.000kN/m2. Proraunom je dobijen max kontaktni napon od p=185.52 kN/m2.Za sve vremeiskopa neophodno je da izvoaradova obezbedi geotehniku kontrolu uslova fundiranja objekta.

STUBOVI

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

3/69

GREDE

Stubovi su pravougaonog poprenog preseka od 20x0cm do 25x45, u zavisnoti od uticajakoji nose. Betoniraju se betonom MB30. Armatura greda: poduna RA400/500-2, poprena je GA240/360. Armatura je odreena prema PBAB i pravilniku za seizmiku.

MEDJUSPRATNA KONSTRUKCIJA

Meuspratnu konstrukciju sainjavaju tavanice od gotovih FERT gredica sa blok ispunomi naknadno izbetoniranom ploom dp=4cm, ime se izbegava oplata tavanice. Do trenutkaovravanja betona, potrebno je izvriti odgovarajue podupiranje gredica. Obavezno jepodupiranje podvlakama na razmaku od 1,5m. Kod raspona veih od 3,00m potrebno je izraditirebro za ukruenje na sredini raspona, armirano sa 312 (vidi sliku dole). U standardnoj ploiFERT gredice su na osovinskom rastojanju od 40 cm. Betonska ploa, debljine 4.0cm, izlivenana licu mesta je armirana konstruktivno sa mreastom armaturom MA Q131, dok je armatura urebrima data u proraunu. Ukupna visina fert tavanice iznosi 20cm.

STANDARDNOPOSTAVLJANJEFERT GREDICA IBLOKOVAISPUNE

D=

dr+dp

28

40 4040 40

2812 12 12

ZIDOVI

Nosei zidovi objekta izvedeni su od nosivih giter blokova 250x190x190mm (marke 200,saglasno JUS B.D1.015) u produnom malteru M 5. Fasadni zidovi su raeni kao sendvizidovi(unutranji sloj + blok 19cm + termoizolacija 5cm + spoljanji sloj). Debljina konstruktivnih zidovaiznosi d=25cm, i d=19 cm. Zidanje je izvreno u skladu sa propisima za zidane konstrukcije.Spoljanji - fasadni zidovi objekta sendvizidovi, dok su unutranji zidovi objekta od bloka 25cm i

19cm. Za zidanje u seizmikim podrujima dozvoljena je upotreba samo produnog cementnogmaltera nije dozvoljena upotreba istog cementnog maltera. Za izvoenje zidanih konstrukcija upodrujima svih stepena intenziteta seizminosti upotrebljava se malter vrstoe M 5. Zie odopeke ili blokova zida se po pravilima dobrog zidarskog zanata koja se ukratko navode:

pre zidanja, opeka ili blokovi navlae se vodom ime se spreava brzo suenje maltera.Optimalno vreme kvaenja vodom mora se pre zidanja utvrditi opitom,

zidni elementi slau se tako da su elementi gornjeg reda bar za jednu etvrtinu duinepomaknuti u odnosu na elemente donjeg reda, ime se izbegava preklapanje vertikalnihspojnica spojnica iymeu elemenata po visini zida, zid se zida u tzv. zidarskom vezu,

debljina maltera izmeuopeke ili blokova ne sme, po pravilu, biti vea od 15mm, a ni manjaod 10mm. za zidanje konstruktivnih zidova u istoj etai zgrade upotrebljava se ista vrsta opeke ili

blokova, vertikalni serklai OBAVEZNO se izvode: kod svih noseih zidova na uglovima objekta,

mestima sueljavanja noseih zidova, kod zidova veih duina na rastojanju 5.0m armiraju se sa 4R14 i uzengijama 6/25cm

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

4/69

MATERIJALI

Kompletna armirano betonska konstrukcija je projektovana od betona MB 30. Koristiti aditive zaspravnjanje vodonepropusnih betona.Armatura je RA 400/500, GA 240/360 i MA 500/560.Svi materijali moraju posedovati ateste o kvalitetu.

OPTEREENJA

Analizirano je dejstvo sledeih optereenja:Stalna optereenja: Sopstvena teina elemenata konstrukcije, nekonstruktivnih elemenata,

podova, plafona,fasadnih i pregradnih zidova. Korisna optereenja: Saglasno JUS.U.C7.122/1988, zavisno od namene pojedinih povrina

meuspratnih konstrukcija, naneto je korisno optereenje odgovarajueg intenziteta.Prilikom prorauna meuspratnih ploa razmatrane su i najnepovoljniji poloaji ovogoptereenja.

Optereenje snegom je uzeto kao zamenjujue ekvivalentno optereenje, saglasnoPrivremenim tehnikim propisima za optereenje zgrada, a za podruja bez snega.

Optereenje vetrom je analizirano saglasno JUS.U.C7.111-113. Analiza uticaja u elementimakonstrukcije je pokazala njihove znatno nie vrednosti usled dejstva optereenja vetrom uodnosu na uticaje izazvane seizmikim optereenjem.

Seizmiko optereenje je analizirano saglasno Pravilniku o tehnikim normativima zaizgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima. Seizmiko optereenje jeaplicirano u obliku ekvivalentnog statikog optereenja.

PRILIKOM IZVOENJA OBJEKTA NEOPHODNO JE POTOVATI ZAKONE I PROPISE, KAO IPRAVILA STRUKE KOJA VAE ZA OVU VRSTU OBJEKATA.

IZVOA JE DUAN DA PRIBAVI ODGOVARAJUE ATESTE ZA MATERIJALE I OPREMU KOJEUGRAUJE.

IZVOA JE DUAN DA PRE POETKA IZVOENJA RADOVA DOBRO PROUI TEHNIKU

DOKUMENTACIJU, I DA U SLUAJU NEJASNOA POTRAI OBJANJENJE OD PROJEKTANTA ILINADZORNOG ORGANA.U SLUAJU DA IZVOA RADOVA ILI NADZORNI ORGAN UOI GREKE U PROJEKTNO

TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI DUAN JE O TOME OBAVESTITI PROJEKTANTA ILI NADZORNOGORGANA; KAKO BI PROBLEM BIO PRAVOVREMENO RAZREEN.

NIJE DOZVOLJENO MENJATI PROJEKAT, NI U CELINI NITI U DELOVIMA, BEZ PISMENESAGLASNOSTI PROJEKTANTA.

Novi Sad, april, 2013. Odgovorni projektant konstrukcije:

Radomir Stupar d.i.g.

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

5/69

SSTTUUPPAARRIINNGGBBiirroozzaapprrjjeekkttoovvaannjjeeiiiinneennjjeerriinngg

OPTI I TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE

GRAEVINSKIH RADOVAOPTI USLOVI ZA IZVOENJE GRAEVINSKIH RADOVA

Izvoa je duan da radove izvodi u svemu prema vaeim propisima iz oblasti graevinarstva i prema Tehnikimuslovima izvoenja, koji su sastavni deo investiciono tehnike dokumentacije. Pre poetka radova odgovorno liceizvoaa (rukovodilac gradilita) obavezan je da detaljno pregleda tehniku dokumentaciju i istrane elaborate i da sedetaljno upozna sa geolokim i hidrogeolokim uslovima na lokaciji izgradnje objekta. Prilikom pregleda dokumentacije,izvoaje duan da skrene panju nadzornom organu na sve nepravilnosti uoene u projektu.

Obaveza izvoaa je da napravi detaljni dinamiki i mreni plan izgradnje objekta, i da ga uskladi sa izvoenjem svih

radova. Uz dinamiki plan dostaviti pismeni dokaz da je obezbeen sav potreban materijal sa rokovima isporuke premadinamici izgradnje.

Izvoa je duan da organizuje upravu gradnje na gradilitu, obezbedi potrebne prostorije i skladita i odrediodgovornog rukovodioca sa ovlaenjem za izvoenje predmetne vrste radova. Rukovodilac radova mora biti stalnoprisutan na gradilitu u vreme izvoenja radova, mora da izvri prijavljivanje poetka radova optinskoj i sanitarnojinspekciji, kao i da pribavi sve neophodne dozvole i saglasnosti u skladu sa zakonskom regulativom o graenju,potrebne za otpoinjanje izvoenja radova.

Pre poetka radova izvoa mora da geodetski snimi i obelei: lokaciju izgradnje objekta, sve trase postojeih ibuduih infrastrukturnih instalacija, poloaj postojeih objekata, kao i da postavi mreu privremenih repera pomoukojih e u toku gradnje vriti stalnu kontrolu kota i pravaca. Radovi se moraju izvoditi u svemu prema ovim uslovima idugim propisima za ovu vrstu radova. Ukoliko u toku izvoenja neki od tih propisa pretrpi izmene, dopune ili se usvoji

novi, izvoaje duan da po njima postupi.Svi stavovi predrauna radova podrazumevaju izvoenje svake pozicije radova u svemu prema planovoma,

tehnikom opisu, statikom proraunu, detaljima, kao i naknadnim detaljima projektanta, vaeim tehnikim propisima,JUS-u i upustvu nadzornog organa i projektanta, bezuslovno struno i precizno.

Svi radovi i materijali navedeni u opisima pojedinih pozicija predrauna moraju biti obuhvaeni ponuenom cenomizvoaa. Cene upisane u predraunu radova su prodajne cene izvoaa i one obuhvataju sve izdatke za rad i materijalsa uobiajenim rasturom, spoljni i unutranji transport, skelu za izvoenje radova ukoliko ona za pojedine pozicijeradova ona nije posebno obuhvaena, voda, osvetljenje, pogonski materijal i energija za maine, reiju izvoenja,drutveni doprinos, sve dravne i optinske dabine, zaradu izvoaa, i sve izdatke koji potiu iz posebnih uslova rada,koji predviaju vaee prosene norme u graevinarstvu.

Opti opis dat za jednu vrstu rada i materujala, obavezuje izvoaa da sve takve vrste radova izvodi u pojedinim

pozicijama po tom opisu, bez obzira da li se u totinoj poziciji poziva na opti opis, osim ukoliko to nije posebnopredvieno u toj poziciji.

Kod svih graevinskih i graevinsko-zanatskih radova uslovljava se upotreba kvalitetnog materijala I klase. Materijalza izvoenje ugovorenih radova mora da odgovara JUS-u ili drugim priznatim propisima i standardima za tu vrstumaterijala i opisu odgovarajuih poziciji radova. Uz svaku isporuku materijala mora se dostavljati sertifikat izdat odstrane isporuioca. Materijal koji ne odobri predstavnik investitora, jer nije prvoklasan i predviene vrste, osim ukolikopozicijom predrauna nije preciziran njegov kvalitet manje vrednosti , ne sme se ugraivati. Sav materijal koji neodgovara predraunu i uslovima, izvoaje duan da ukloni sa gradilita, a predstavnik investitora e obustaviti radoveukoliko izvoapokua da ga upotrebi. U spornim sluajevima materijal se mora slati zavodu za ispitivanje matrijala, ijije nalaz merodavan i za investitora i za izvoaa. Izvoaodgovara za sav ugraeni i neugraeni materijal i izvedeneradove do konane predaje odnosno do dobijanja upotrebne dozvole.

Kod svih graevinskih i graevinsko-zanatskih radova uslovljava se upotreba odgovarajue strune i kvalifikovaneradne snage, prema vaeim prosenim normama u graevinarstvu. Izvoaje duan da na zahtev investitora uklonisa gradilita svakog nesavesnog i nestrunog radnika.

Radovi se moraju izvoditi u svemu prema projektu, ugovoru i ovim uslovima. Ukoliko postoji neka neusaglaenostizvoa je duan da na vreme trai reenje od nadzornog organa ili odgovornog projektanta. Za svaku eventualnuizmenu mora da postoji pismena saglasnost projektanta, nadzornog organa i investitora.

Tokom izgradnje objekta potrebno je vriti osmatranje objekta i tla prema ''Pravilniku o sadrini i nainu osmatranjatla i objekta u toku graenja i upotrebe''.

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

6/69


Osiguranje temeljne jame, razupiranje i osiguravanje iskopanih rovova i stranica otkopa, izvriti prema ''Projektutemelja i zatite temeljne jame'' i prema vaeem ''Pravilniku o tehnikim normativima za temeljenje graevinskihobjekata''.

Izvoaje duan da tokom izrade temeljne konstrukcije vri osmatranje nivoa podzemnih voda. Pre ili u toku iskopapredvideti mere za odstranjivanje vode od atmosferilija ili od pojave podzemnih voda.

Pre poetka zemljanih radova zemljite, na kome se postavlja objekat tj konstrukciju, o istiti od korovaiblja. Zatim u prisustvu nadzornog organa izvriti razmeravanje terena za postavljanje objekta tj konstrukcije.Objekat vezati za teren horizontalno i vertikalno, kao i izvriti snimanje poprenih profila, radi obraunaizvrenog iskopa zemlje.

Sve ove radove uraunati u cenu iskopa, poto se nee posebno plaati.Kopanje izvriti tano po planu sa vertikalnim ili kosim otsecanjem bonih strana iskopa, dok dno iskopa fino

isplanirati na projektom predvienu kotu.Ukoliko se radi o slabijem zemljitu, otkopavanje poslednjeg sloja od oko 20 cm. vri se neposredno pre po etka

izvoenja temelja.

Rad se pri iskopu podrazumeva u prirodno vlanom zemljitu, pod normalnim uslovima rada.Izvoa je duan da organizuje sinhronizaciju izvoenja iskopa i nasipa. Ukoliko iz bilo kojih razloga ne moe to

postii, izvoaje duan da zemlju iz iskopa privremeno deponuje na odreeno mesto i da je ugradi ponovo, kad se zato ukae mogunost. U konanom bilansu izvoau e se priznati za iskop iz pozajmita samo onaj deo nasipa, koji nijemogao da obezbedi iz ovih iskopa za koje se gradi objekt. O svemu daje saglasnost nadzorni organ Investitora.

Iskopanu zemlju prvenstveno upotrebiti za nasipanje oko temelja i zidova, a viak odneti sa gradilita na mestoodreeno od strane nadlenog graevinskog organa SO, dotine optini ili nadzornog organa Investitora.

Osiguranje razupiranje bonih iskopa kao i osiguranje susednih objekata . Ovaj rad na osiguranju predvideti u ceniskopa, poto se nee posebno plaati. Isto tako predvideti u cenu i obeleavanja temeljaobjektai opreme, koji su uprojektu predvieni.

Crpljenje stalne podzemne vode, kao i rad pod vodom, platie se posebnom takom radova, ukoliko to bude bilo

potrebno, dok se meutim, crpljenje atmosferske - padavinske - vode i povremeni dotok vode u temelje nee posebnopriznavati i plaati.

Po zavrenom iskopu izvoa je duan da zahteva od Investitora - nadzornog organa pregled i prijemizvrenog iskopa - odnosno kontrolu da e se fundiranje objekta izvriti na kotama predvienim projektom.

Izvoau radova nee se priznavati nikakvi prekopi temelja, veje izvoaradova duan da sve nastale prekope osvome troku popuni do predvienih kota iskopa mravim betonom sa 100 kg cementa na 1 m3 betona.

Odreivanje kategorije zemljita izvrie zajedniki nadzorni organ i izvoa i istu upisati u graevinski dnevnik.Obraun zemljanih radova izvrie se na licu mesta po prosenim normama u graevinarstvu, optim uslovima zaizvoenje radova a na osnovu podunih i poprenih profila snimljenih pre i posle otkopavanja.

Plaa se sve gotovo po 1 m3 iskopane samonikle zemlje ili m1 izvrenog posla u svemu prema Optim uslovima.Pod irokim iskopom smatraju se svi iskopi, ija je osnova preko 20 m2, a veliina manje strane preko 2,00 m1,

ukljuujui i iskope na temeljima i osamljenim temeljima kao iskope u usecima i zasecima.Pri svim iskopima cenom je predvien i transport zemlje do mesta ugraivanja ili do deponije za odlaganje vikovaiskopa. Ovakvu deponiju odreuje nadzorni organ.

Deponije i pozajmita se obrauju po privremenim tehnikim propisima.Kategorizacija iskopane zemlje vri se po sledeim kriterijumima:

a) U I i II kategoriju pripadaju svi iskopi koji se obavljaju runo ili mainski plodnoj zemlji, zdravici i peskui,zbijenom pesku i sitnijem nevezanom ljunku.

b) U III i IV kategoriju pripadaju svi iskopi koji se obavljaju pijukom, svim vrstama buldoera s noem i rijaem,svim vrstama bagera s kaikom ili rijaem, ukljuujui slojeve konglomerata maksimalne debljine do 50 cm.Pobrojane vrste iskopa pod takom a ne mogu se uvrstiti u III i IV kategoriju i kada se kopaju pijukom,buldoerom ili bagerom.

c) U V i VI kategoriju pripadaju svi iskopi koji se obavljaju rastresanjem pneumatskim i elektrinim builicama iliminiranjem, a po kriterijumima ne spadaju pod take a i b.

Kategorizaciju za sve iskope veeg obima vri komisija tokom iskopa i nakon njihovog buenja, a pre betoniranja izidanja elemenata koji bi onemoguili kasniji uvid u strukturu iskopa.

Komisija je sastavljena od stalnih predstavnika izvoaa i Investitora eventualno neutralnog strunog lica, usluajevima kada predstavnici izvoaa i Investitora ne postignu saglasnost u kategorizaciji iskopa.

Sve predstavnike i njihove zamenike u komisiji za kategorizaciju iskopa imenuju reenjem izvoai Investitor.Trokove angaovanja neutralnog strunog lica solidarno snose izvoa i Investitor u svim sluajevima

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

7/69


Za oplatu armiranobetonske konstrukcije tamo gde nije izriito napomenuto da se koristi metalna oplata, nedozvoljava se upotreba dasaka tanjih od 24 mm.

Unutranje strane oplate moraju biti iste i premazane zatitnim sredstvom. Premaz ne sme biti tetan za beton, nesme delovati na promenu boje povrine vidnog betona i na vezu izmeu armature i betona.

Pre betoniranja izvriti pregled skele oplate i podupiraa u pogledu oblika i stabilnosti, i vriti njihovu kontrolu u toku

betoniranja.Beton se mora trnsportovati na nain koji spreava segregaciju i promenu u sastavu i svojstvu. Transport betona ne

sme trajati due od polovine vremena potrebnog za poetak vezivanja cementa ukoliko se transportuje svea masa. Utoku transporta betonskoj masi se ne smeju dodavati nikakvi dodatci. Mikseri koji voze suvu meavinu, za dodavanjevode moraju biti snabdeveni vodomerima.

Betoniranje se ne sme otpoeti dok nadzorni organ ne pregleda armaturu i pismeno odobri betoniranje.Beton se ugrauje prema projektu betona. Pre betoniranja treba odrediti mesta prekida betoniranja i dati ih na

saglasnost odgovornom projektantu konstrukcije i nadzornom organu. Povrina na koju se nastavlja betoniranje morabiti paljivo oiena, orapavljena, uklonjene sve ljuske maltera i agregata, i dobro nakvaena.

Temperatura sveeg betona u fazi ugraivanja mora biti izmeu +5 0C i +30 0C.Ako je srednja temperatura vazduha nia od +5 0C ili via od +30 0C potrebno je preduzeti posebne mere za

normalno ovravanje betona predviene prema ''Pravilniku o tehnikim normativima za beton i armirani beton''.Beton koji se ugrauje u konstrukciju mora biti takve konzistencije da se moe kvalitetno ugraditi predvienim

mehanikim sredstvima. Konzistencija betona se meri prema vaeim standardima (JUS. M8.054, JUS. M8.052, JUS.M8.050, JUS. M8.056). Sveem betonu ne sme se naknadno dodavati voda.

Ugraivanje betona mora se obavezno vriti mainskim putem. Runo meanje i ugraivanje betona moe sedopustiti samo izuzetno, kada se radi o malim koliinama slabije napregnutih konstrukcijskih elemenata, ali uz izriitudozvolu nadzornog organa.

Runo ugraivanje betona vriti dobrim nabijanjem i kucanjem po oplati, a mainsko ugraivanje vriti pervibratorom ivibratorom. Gde je dubina sipanja betona vea od 1 m, sputanje betona vriti obavezno levkom ili nekim drugimnainom za kontinualno betoniranje.

Beton se unosi u slojevima ne viim od 70 cm. Naredni sloj mora se ugraditi za vreme koje osigurava spajanje betona

sa predhodnim slojem.Pri betoniranju strogo voditi rauna da armatura ostane u postavljenom poloaju, i da bude obavijena betonom sasvih strana kako je to projektom predvieno.

Izvedenu betonsku konstrukciju treba tititi od prebrzog isuivanja, brze izmene toplote izmeu betona i vazduha,padavina i tekue vode, visokih i niskih temperatura, vibracija koje mogu promeniti unutranju strukturu betona iprionljivost betona i armature. Negovanje betona mora trajati najmanje sedam dana ili ne manje od vremena potrebnogda beton postigne 60% od predviene marke.

Uklanjanje skela i skidanje oplata dozvoljava se prema propisima i zahtevima datim kroz napomene na planovimaoplate, a po odobrenju nadzornog organa.

Posle skidanja oplate zabranjuje se ma kakva popravka oteenih delova konstrukcije bez predhodnog odobrenjanadzornog organa. Ovo se naroito odnosi na malterisanje segregiranih mesta.

Marka betona naznaena je u planovima oplate i mora se postii pravilnom meavinom cementa, vode i agregataodgovarajue granulacije, kvalitetom ovih sastojaka, i pravilnim ugraivanjem. Marka betona i kvalitet upotrebljenogmaterijala utvrdie se ispitivanjem probnih normiranih kocki, za koje je izvoaduan da u prisustvu nadzornog organaizradi na svakih 50 m3, ili za svaki dan kada se beton proizvodi. Rezultati ispitivanja vrstoe betona ocenjuju seprema standardu JUS U.M1.051.

Ukoliko se pri izvoenju betonskih i armirano betonskih radova postigne slabiji kvalitet od uslovljenog opisom radova,ali ipak u granicama tolerancija doputenih vaeim tehnikim propisima za izradu betonskih konstrukcija takavugraeni beton moe se primiti ukoliko smanjeni kvalitet betona ne dovodi u pitanje stabilnost izvedene konstrukcije, alisamo uz smanjenje pogoenih cena dotine take predrauna u procentualnom odnosu vrednosti dobijene markebetona uslovljenu marku betona predraunom.

U sluaju da se ukae potreba da se vre probna optereenja pojedinih konstrukcija, trokove za ovo snosi izvoa

ako su sva ispitivanja neophodna zbog nepostignute marke ugra

enog betona, bez obzira kakvee rezultati dati ovoispitivanje. Ako se probna optereenja vre na zahtev investitora odnosno nadzornog organa, a rezultati probnih,

odnosno kontrolnih tela su bili zadovoljavajui, trokove snosi investitor, U sluaju negativnih rezultata dobijenihprobnim optereenjem trokovi padaju na teret izvoaa,

Izvoaje duan da podnese dokaze o kvalitetu materijala i to cement, voda i agregate.

Vodonepropustljiv betonOvaj beton izraditi od agregata prema tehnikim propisima, 70cementa sa dodatkom 30opalske bree 5od

koliine cementa uvoznog preparata Frioflast ( ili slian preparat odgovarajuih karakteristika drugog proizvoaa) a

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

8/69


Agregat:Za spravljanje betona upotrebiti agregat koji ispunjava uslove kvaliteta prema jugoslovenskim standardima JUS

B.B3.100 i JUS B.B2.010. Agregat ne sme sadrati zamljane ni organske sastojke, niti druge primese tetne za beton iarmaturu. Ako muljeviti sastojci preu propisanu granicu od 2% teine izvriti pranje agregata. Prirodna meavinaljunka moe se upotrebiti samo za nearmirane konstrukcije MB10 i MB15, a za sve ostale konstrukcije mora se

upotrebiti agregat u frakcijama. Frakcije agregata su od 0-4 mm, 4-8 mm, 8-16 mm, i 16-31.5 mm. Ukoliko frakcija 0-4mm u smislu homogenosti ne odgovara treba zahtevati separisanje bar u jo dve frakcije od 0-1 mm i 1-4 mm. Zaspravljanje natur betona upotrebiti agregat koji sadri najvie 1% estica sitnijih od 0.02 mm. Izvoa je duan dapodnese na uvid ateste o kvalitetu agregata stare ne vie od 6 meseci i da proverava povrinsku vlanost agregata.

Za sve betonske radove, za koje izvoa ne izvri granuliranje agregata po laboratorijskim dozama premagraevinskim normama, meavina za beton e se primeniti tek kada je

Cement:Za spravljanje betona upotebiti cement koji ispunjava uslove kvaliteta utvrene prema jugoslovenskim standardima

JUS B.C1.009, JUS B.C1.011, JUS B.C1.013, JUS B.C1.014. Nadzorni organ ima pravo da u fabrici betona kontrolieuslove lagerovanja cementa.

Cement za gradilite donositi u originalnim vreama,. U prostorijama u kojima se uva cement treba vidno obeleitivrste cementa i datume proizvodnje, zatiti ga od vlage, promaje i preteranog zagrevanja. Na gradilitu ga dratisloenog na daanoj podlozi (iznad zemlje min. 20-30 cm), premetati ga svakih 15 dana, tako da cementna vreazauzme drugi poloaj od prvobitnog. Ako je cement leao due od tri meseca obavezno je njegovo ispitivanje preupotrebe. Cement se moe drati i u si losima, ukoliko ih ima na gradilitu.

Prilikom izvoenja jedne betonske konstrukcije ne smeju se upotrebiti dve razliite vrste cementa.

Voda:Za spravljanje betona upotrebiti vodu koja ispunjava uslove prema jugoslovenskom standardu JUS U.M1.058.Tehniki standardi kojih se mora pridravati izvoashodno vaeoj zakonskoj regulativi:

Agregat: JUS B.B2.009/86; JUS B.B2.010/86; JUS U.M1.057/84.

Voda: JUS U.M1.058/85.Cement: JUS B.C1.001/76; JUS B.C1.009/82; JUS B.C1.011/82;JUS B.C1.012/79; JUS B.C1.014/82.

Dodaci betonu: JUS U.M1.034/81; JUS U.M1.035/82; JUS U.M1.036/81.Armatura: JUS C.K6.020/87; JUS C.K6.120/86; JUS U.M1.091/86.

Armiraki radoviArmatura mora biti oiena od slojeva grube re i masnoa, pravilno savijena, postavljena i meusobno povezana

prema detaljima iz planova armature.Za armiranobetonske konstrukcije upotrebie se armatura od glatkog elika, rebrastog elika, ili gotova mrea, a sve

prema vaeem ''Pravilniku o tehnikim normativima za beton i armirani beton'' (Sl. List SRJ br. 11/87). Glavna

armatura vezuje se za svaku uzengiju ili podeono gvoe paljenom icom D=1.4 mm i na podmeta

ima. Nastavljanjepojedinih komada armature mora biti propisno i prema detaljima iz planova armature. Postavljena i povezana armatura

mora biti obavezno pregledana i primljena od strane nadzornog organa to e biti ubeleeno u graevinski dnevnik.Prilikom pregleda obavezno kontrolisati i usaglasiti veliinu profila gvoa, broj i razmak profila kao i debljinu

zatitnog sloja i statiku visinu konstruktivnih elemenata, sa detaljima iz planova armature. Pri ugraivanju betona voditirauna da se ne poremeti poloaj armature.

ZIDARSKI RADOVI

ZIDANJE OPEKOM

Materijal za zidanje mora biti kvalitetan, da odgovara vaeim propisima i standardima, a izrada stru

na. Opekamarke po statikom proraunu, dobro peena, bez krea i alitre. Ukoliko nije posebno oznaena, uzima se duplo

presovana opeka giter - marke 150, visokokvalitetna. Opeka se pri zidanju mora kvasiti.Kredobro peen, propisno ugaen u koritu i odlean. Ukoliko se upotrebljava hidratisani krekoji se isporuuje u

dakovima, potrebno je da se na gradilitu skladiti na suvom mestu.Pesak reni, otar, bez organskih primesa i mulja.Cement portlan mora odgovarati Normama za portland cement. Cement se donosi na gradilite u originalnim

fabrikim vreama, a radi zatite od vlage, promaje i prekomernog zagrevanja, drati ga u zatvorenom prostoru sauzdignutim drvenim podom U sluaju dueg leanja u magacinu cement se mora premetati svakih 15 dana tako da

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

9/69


Isto tako, istovremeno sa zidanjem postaviti i uzidati drvene paknice za sve vrste zanatskih radova, kao i postavljanjemree od betonskog gvoa na spojevima zidova, kao i po celom obimu nadzidka na krovu, i postavljanje raznih ankerai spojeva od ugaonika, pljoteg voa i drugih profila u svemu prema detaljima. Vrednost ovih profila i armatureobraunava se posebnom pozicijom predrauna.

Za pregradne zidove od pola opeke, iz masivnih zidova ispustiti za vezu u svakom etvrtom redu pola opeke, a za

pregradne zidove od opeke nasatice zidovi na kant ostaviti ljebove dubine 1/4 opeke po celoj visini zida. Otvori zavrata, prozore, pregrade od drveta i elika, odbijaju se od kubature zidanja po merama upisanim u planu.

Za zidanje upljim telima od opeke, betona, ljak betona, lakih montanih elemenata i dr. Mogu se upotrebiti upljatela ploe iskljuivo fabrike proizvodnje, iji je kvalitet ispitan u Zavodu za ispitivanje materijala, to trebadokumentovati uverenjem Zavoda atestom.

Spojni materijal mora biti odgovarajui kvalitetan, a izrada struna, u svemu prema opisu za izradu zidova od opeke.Kresanje ovih tela kod zidanja svesti na najmanju meru, a na uglovima, pored otvora za ventilacione kanale i dr.

Primenjivati i ugraivati iskljuivo gotove fazonske delove i elemente.Nain obrauna izvrenih radova i plaanja u svemu prema optim uslovima za izvoenje graevinskih i graevinsko-

zanatskih radova. Prosenim normama u graevinarstvu, kao i opisa odgovarajue take predrauna radova po 1 m3,odnos 1 m2, izvedenog zida, ukoliko to po opisu kod pojedinih pozicija radova nije drukije naznaeno.

MALTERISANjEMaterijal za malterisanje mora biti kvalitetan, a izrada struna. Ugaeni kremora biti odlean u kreani, ispod vode,

ili pokriven vlanim peskom najmanje 4-5 nedelja pre upotrebe. Pesak reni, otar, bez mulja i organskih primesa.Cement portland.

Malterisanje vriti strunom radnom snagom, pri pogodnoj temperaturi, preko osuenih zidova. Spojnice - fuge nastrani zidova koje se malteriu, moraju biti iene i udubljene, kako bi malter bolje prijanjao na zidnu podlogu. Premalterisanja zidove pokvasiti, naroito pri malterisanju cementnim malteorm, dok se betonske povrine moraju orapavitii isprskati retkim cementnim malterom. Pri izradi drugog zavrnog sloja - perdaenja - malter mora biti proce en krozgusto iano sito. Za ostali nain rada, obraun izvrenih radova i plaanje vae u svemu Opti uslovi za izvoenjegraevinskih radova, kao i opis za zidanje opekom. Otvori se odbijaju na nain propisan u Prosenim normama u

graevinarstvu". Odbijaju se i povrine obraene drugim materijalom. U jedinine cene malterisanja uraunava sekrpljenje malterom oko ugraene stolarije i bravarije. Ugraivanje stolarije i bravarije uraunava se u cenu nabavke ovihelemenata. U cenu malterisanja uraunati su, pored malterisanja i postavljanje potrebnih pokretnih skela za rad, bezobzira na visinu i vreme korienja, krpljenje liceva posle izrade instalacije elektrike, centralnog grejanja, vodovoda,kanalizacije i drugih, tako da povrine moraju biti ravne, kao i ienje od maltera prozora, vrata, pregrada od drveta,elika, betona, ienje okana. Svi ovi radovi nee se posebno plaati.

RAZNI ZIDARSKI RADOVIIzvoenje radova ima se izvriti prema opisu za pojedine take predrauna. U cenu za svaku taku ovih radova

uraunati su sav materijal, rad, alat, spoljni i unutranji transport, skele, temovanje i uziivanje, pomone usluge i sviostali trokovi za formiranje jedinane cene za potpuno zavren posao pod normalnim uslovima rada. Plaa se sve

gotovo po m3, m2, m1 ili komadu izvrenog posla, u svemu prema Optim uslovima za zidarske radove.

IZOLATERSKI RADOVIZa izvoenje i obraun ovih radova vae u svemu Opti uslovi za izvoenje graevinskih i graevinsko zanatskih

radova. Podloga za vezivanje mora biti ravna, kako bi pokrivanalegao na istu celom svojom povrinom. Izvoenjeradova ima se izvriti strunom radnom snagom i prvoklasnlim materijalom, koji po kvalitetu odgovara postojeimpropisima i standardima.

Kvalitet materijala dokumentovati, pre upotrebe, atestima Zavoda za ispitivanje materijala, a u svemu premapojedinim takama predrauna. Izvoasnosi punu odgovornost za kvalitet izvedenih radova i upotrebljenog materijala.

Plaa se sve gotovo po m2 izvedene povrine krova mereno po nagibu. Otvori ispod 3,00 m2 ne e se odbijati od

povrine pokrivanja, meutim, pokrivanje grbina, slemena i uvala ne

e se zasebno pla

ati i obra

unava

e se ukvadraturi izolacije.

RAZNI RADOVI

Za izvoenje ovih radova u svemu vae Opti uslovi za izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova.Izvoenje radova mora se vriti strunom radnom snagom specijalizovanih preduzea u svemu prema opisu pojedinihtaaka predrauna Izvoa snosi punu odgovornost za kvalitet primljenog materijala iju podobnost na zahtev

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

10/69


SRPS B.C1.014 - Sulfatnootporni cementi, Portland cement, Metalurki cement. Tehniki usloviSRPS U.M1.058 - Voda za spravljanje betona. Tehniki uslovi i metoda ispitivanjaSRPS U.M1.034 - Dodaci betonu. Kvalitet i proveravanje kvalitetaSRPS U.M1.037 - Predhodna ispitivanja radi izbora dodataka betonu sa odreenim agregatom i

cementom

SRPS U.M1.020 - Odreivanje vrstoe betonskih tela pri pritisku izraenih od sveeg betonaSRPS U.M1.051 - Kontrola proizvodnje betona za beton kategorije BIISRPS U.M1.050 - Kontrola proizvodne sposobnosti fabrike betonaSRPS U.M1.052 - Minimalna oprema za laboratorije pri fabrikama betona

Novi Sad, 2011. Projektant konstrukcije:

Radomir Stupar d.i.g.Licenca br. 311 E855 07

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

11/69


PRILOG O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

Na osnovu lana 36 Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, Sl. glasnik republike Srbije,

br 42/91, 53/93, 67/93, i 48/94, potrebno je predvideti i primeniti mere bezbednosti i zdravlja naradu u cilju spreavanja opasnosti koje se mogu javiti u toku graenja i eksploatacije.

I - Regulativa

Zakon o izgradnji objekata, Sl. glasnik RS, br. 72/09.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS, br. 101/05.

II Opte napomene i obaveze

a) Obaveze Investitora

- Izrada normativnih akata iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i to:

pravilnik o bezbednosti i zdravlja na radu na osnovu zakonskih odredbi.

program za obuavanje i vaspitanje radnika iz oblasti bezbednosti i zdravlja naradu.

- pravilnik o pregledima, ispitivanjima i odranju orua, ureaja i alata.- druga potrebna dokumenta vezana za specifinost preduzea, a sa aspektima primene

najnovijih naunih i tehnikih dostignua iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.- Obuavanje radnika iz materije bezbednosti i zdravlja na radu i upoznavanje radnika sa

uslovima rada.- Upoznavanje radnika sa opasnostima i tetnostima u vezi sa radom vezanim za sve

predmetne instalacije i opremu predvienom da se ugrade u objekat.- Provera znanja radnika i sposobnosti za samostalan i bezbedan rad u vremenskim

razmacima propisanim zakonom.- b) Obaveze Izvoaa radova- Izvoa je duan da uradi poseban elaborat o ureenju gradilita, radu na gradilitu i

radu na visini.- Izvoaje obavezan da od proizvoaa orua na mehanizovan pogon pribavi uputstva

za bezbedan rad.- Izvoaje duan da pre poetka rada obavesti nadlenu inspekciju rada najmanje osam

dana pre poetka, o poetku izvoenja radova.- Izvoaje obavezan da izradi normativna akta iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Program za obuavanje i vaspitanje radnika iz oblasti zatite, Pravilnik o pregledima, oispitivanjima i odravanju orua, ureaja i alata. Program mera i unapreenjabezbednosti i zdravlja na radu i drugo.

- Izvoa je duan da izvri obuavanje radnika iz materije o bezbednosti i zdravlja naradu i da upozna radnike sa uslovima rada opasnostima i tetnostima u vezi sa radom i

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

12/69


stanja ukljuenosti iskljuenosti.

zabrana.

drugih vanih obavetenja za rukovaoce.

III - Opasnosti u toku izvoenja radova

Kod izvoenja radova opasnosti su sledee:

- Opasnosti od elektrinih struja u podzemnim i nadzemnim instalacijama

- Opasnosti i tete od oteenja drugih instalacija i vodovoda (vodovod, kanalizacija, TTmrea i drugo)

- Opasnost od saobraaja- Opasnost od poara- Opasnost zbog rada na mehanikim alatkama i mainama.- Ostale mehanike opasnosti pri radu sa graevinskim. materijalom koji mogu dovesti do

povrede i ozleda lica koje uestvuju u izvoenju radova.- Opasnosti od oteenja drugih objekata.

IV Mere za otklanjanje opasnosti u toku graenja

Za spreavanje opasnsoti u toku izvoenja radova potrebno je da se za izvoenje radovaangauje organizacija koja je registrovana za vrstu delatnosti koja je predmet ove tehnikedokumentacije. Ista mora imati na gradilitu ovlaena lica koja rukovode izvoenjem radova i data lica imaju poloen struni ispit za odgovarajue poslove i da se u svemu pridravaju propisa zatu vrstu delatnosti.

Investitor je duan da obezbedi nadzor nad izvoenjem radova.

Pre poetka radova mora se utvrditi poloaj svih instalacija i preuzeti odgovarjaue mere kakone bi dolo do njihovog oteenja i teta, kao i povrede radnika i lica koja se nalaze na gradilitu.

Gradilite treba da bude dobro obezbeeno i ureeno i izvoaradova je obavezan da uradiposeban elaborat o ureenju gradilita, radu na gradilitu i primeniti odgovarajue mere linezatite.

Takoe je potrebno da Investitor u toku izvoenja radova, preko nadlenih institucija, obezbedi

bezbedno odvijanje saobraaja na okolnim saobraajnicama.

Mesto izgradnje saobraajnica ne ugroava druge objekte.

U predmetnoj tehnikoj dokumentaciji primenjeni su vaei tehniki uslovi, propisi i standardi.

Predvieni su standardni materijali ili materijali koji se pre ugradnje moraju ispitati, a kvalitetugraenog materijala ispitati prema odgovarajuim tehnikim propisima.

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

13/69

ANALIZA OPTEREENJAUZ GLAVNI PROJEKAT KONSTRUKCIJE

ANALIZA OPTERECENJA tavanski prostor

STALNO OPTERECENJE _[kN/m3]Sopstvena teina medjuspratne uzeta u obzir programom za proracun kN/m2cementna kouljica 5.00 cm 22.00 1.1 kN/m2presovani stiropor 5.00 cm 0.17 0.0085 kN/m2produni malter 1.50 cm 18.00 0.27 kN/m2

g= 1.38 kN/m2KORISNO OPTERECENJE p= 0.70 kN/m2

ANALIZA OPTERECENJA soba, dn. boravak, trpezarija, ulaz, degaman ...

STALNO OPTERECENJE _[kN/m3]Sopstvena teina medjuspratne uzeta u obzir programom za proracun kN/m2klasican parket 2.00 cm 9.00 0.18 kN/m2cementna kouljica 4.00 cm 22.00 0.88 kN/m2presovani stiropor 1.00 cm 5.00 0.05 kN/m2produni malter 1.50 cm 18.00 0.27 kN/m2


ANALIZA OPTERECENJA kupatilo, kuhinja, ostava ...STALNO OPTERECENJE _[kN/m3]Sopstvena teina medjuspratne uzeta u obzir programom za proracun kN/m2keramicke plocice 1.00 cm 24.00 0.24 kN/m2cementna kouljica 4.00 cm 22.00 0.88 kN/m2presovani stiropor 1.00 cm 5.00 0.05 kN/m2cementni malter 1.50 cm 21.00 0.32 kN/m2


ANALIZA OPTERECENJA balkon, loda ...STALNO OPTERECENJE _[kN/m3]Sopstvena teina AB konstrukcijekeramicke plocice 1.00 cm 24.00 0.24 kN/m2cementna kouljica 4.00 cm 22.00 0.88 kN/m2hidroizolacija 0.50 cm 16.00 0.08 kN/m2cementni malter 1.50 cm 21.00 0.32 kN/m2

g= 1.52 kN/m2

KORISNO OPTERECENJE p= 2.00 kN/m2

ANALIZA OPTERECENJA stepenite, hodnik ...STALNO OPTERECENJE _[kN/m3]Sopstvena teina AB konstrukcije uzeta u obzir programom za proracunkeramicke plocice 1.00 cm 24.00 0.24 kN/m2cementna kouljica 4 00 cm 22 00 0 88 kN/m2

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

14/69

NUMERIKA DOKUMENTACIJA

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

15/69

Statiki proraun

p

p

g

Ploa prizemljag p G P x L0 1,05L0 Mg Mp Mu Rag Rbg Rap Rbp

kN/m2 kN/m2 kN kN m m m kNm kNm kNm kN/m kN/m kN/m kN/m

F1-100 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 4,15 4,36 11,39 3,56 24,64 9,96 9,96 3,11 3,11

=7,51kN/m'

=1,5kN/m

Analiza optereenja:stalno optereenje:

cementna kouljica + pod (6cm) =1,2kN/m

sopstvena teina fert tavanice =3,2kN/m

POS

Proraun meuspratne konstrukcije tipa Fert

Statiki tretman:

od zida 25cm: 4,6kN/m2*2,86m G=13,9kN/m'

po stanovima

stepenice i

hodnici =3,0kN/m

korisno optereenje

plafonski malter (2cm) =0,4kN/m

=4,8kN/m

od zida 12cm: 2,6kN/m2*2,86m G

- , , , , , , , , , , , , , ,

F3-100 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 4,20 4,41 11,67 3,65 25,23 10,08 10,08 3,15 3,15

F4-100 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 2,41 2,53 3,84 1,20 8,31 5,78 5,78 1,81 1,81

F5-100 4,80 2,00 0,00 0,00 0,00 1,20 1,26 0,95 0,40 2,24 2,88 2,88 1,20 1,20

F6-100 4,80 1,50 11,50 0,00 2,58 4,53 4,76 27,15 4,24 51,08 15,82 17,42 3,40 3,40

F7-100 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 4,15 4,36 11,39 3,56 24,64 9,96 9,96 3,11 3,11

F8-100 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 4,56 4,79 13,75 4,30 29,75 10,94 10,94 3,42 3,42

F9-100 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 2,56 2,69 4,34 1,35 9,37 6,14 6,14 1,92 1,92

Spratovi

g p G P x L0 1,05L0 Mg Mp Mu Rag Rbg Rap Rbp

kN/m2 kN/m2 kN kN m m m kNm kNm kNm kN/m kN/m kN/m kN/m

F1-200 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 4,89 5,13 15,82 4,94 34,21 11,74 11,74 3,67 3,67

F1'-200 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 5,84 6,13 22,56 7,05 48,79 14,02 14,02 4,38 4,38

F2-200 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 3,07 3,22 6,23 1,95 13,48 7,37 7,37 2,30 2,30

F3-200 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 2,40 2,52 3,81 1,19 8,24 5,76 5,76 1,80 1,80

F4-200 4,80 2,00 7,51 0,00 1,70 4,20 4,41 19,51 4,86 39,97 14,55 13,12 4,20 4,20

F5-200 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 3,38 3,55 7,56 2,36 16,34 8,11 8,11 2,54 2,54

F6-200 4,80 1,50 7,51 0,00 3,16 4,53 4,76 21,54 4,24 42,10 13,14 16,11 3,40 3,40

F7-200 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 3,38 3,55 7,56 2,36 16,34 8,11 8,11 2,54 2,54

F8-200 4,80 1,50 7,51 0,00 3,10 4,65 4,88 22,80 4,47 44,53 13,66 16,17 3,49 3,49

F9-200 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 1,38 1,45 1,26 0,39 2,72 3,31 3,31 1,04 1,04

F10-200 4,80 1,50 0,00 0,00 0,00 2,75 2,89 5,00 1,56 10,82 6,60 6,60 2,06 2,06

POS

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

16/69

Statiki proraun

NAPOMENA:

NA MESTU ISPOD PREGRADNIH ZIDOVA UDVOJITI FERT GREDICE

duina reetkastog nosaa d=

statika visina: irina pritisnute zone: b=fb=

0,9 fb=

Mu k b a 1m s x Aa potr Aa post

kNm % cm cm2

cm2

F1-100 9,85 4,789 1,125 10,00 4,622 0,101 1,770 1,49 0,81

18,45MPaRA 400/500 400MPa

2R8

Dimenzionisanje:

h= d - 2,5 = 17,5cm 40,0cm

Aa dod

cm2

POS

NA POLOVINI RASPONA UPRAVNO NA GREDICE IZVESTI REBRO UKRUTE b/d=15/20cm

ARMIRANO SA 2R 10 i U 6/20cm

U PLOCU POSTAVITI MGA 500/560 tip Q131, MREZE NASTAVLJATI SA PREKLOPIMA

45cm.

NA MESTU ISPOD JASTUKA STUBOVA KROVNE KONSTRUKCIJE postaviti 3 FERT

GREDICE I dodatnu mreu Q131 u irini od 1m

NA MESTU ISPOD ZIDOVA d=25 cm postaviti 3 FERT GREDICE I dodatnu mreu Q131 u irini

od 1m

20,0cm

Aa ukupno

cm2

1,81

rebro za ukruenje

kom

MB30 20,5MPa vri se redukcija raunske vrstoe jer je debljina ploe < 12 cm

1

Proraun meuspratne konstrukcije tipa Fert

=v

- , , , , , , , , ,

F3-100 10,09 4,732 1,150 10,00 4,794 0,103 1,805 1,55 0,81

F4-100 3,32 8,247 0,600 10,00 1,528 0,057 0,991 0,49 0,81

F5-100 0,90 15,888 0,300 10,00 0,415 0,029 0,510 0,13 0,81

F6-100 20,43 3,326 1,800 10,00 9,610 0,153 2,669 3,10 0,81

F7-100 9,85 4,789 1,125 10,00 4,622 0,101 1,770 1,49 0,81

F8-100 11,90 4,358 1,250 10,00 5,498 0,111 1,944 1,78 0,81F9-100 3,75 7,763 0,650 10,00 1,769 0,061 1,068 0,57 0,81

Mu k b a 1m s x Aa potr Aa post

kNm % cm cm2

cm2

F1-200 13,68 4,064 1,375 10,00 6,406 0,121 2,115 2,07 0,81

F1'-200 19,52 3,403 1,750 10,00 9,231 0,149 2,606 2,98 0,81

F2-200 5,39 6,474 0,800 10,00 2,568 0,074 1,296 0,83 0,81

F3-200 3,30 8,281 0,600 10,00 1,528 0,057 0,991 0,49 0,81

F4-200 15,99 3,760 1,525 10,00 7,525 0,132 2,316 2,43 0,81

F5-200 6,54 5,880 0,875 10,00 3,007 0,080 1,408 0,97 0,81

F6-200 16,84 3,664 1,575 10,00 7,903 0,136 2,381 2,55 0,81

F7-200 6,54 5,880 0,875 10,00 3,007 0,080 1,408 0,97 0,81

F8-200 17,81 3,562 1,650 10,00 8,471 0,142 2,479 2,74 0,81

F9-200 1,09 14,402 0,350 10,00 0,557 0,034 0,592 0,18 0,81

F10-200 4,33 7,227 0,700 10,00 2,023 0,065 1,145 0,65 0,81

1

2R8 1,81

,

3,07 1

2R8 1,81

2R8 1,81

2,39 1

2R12

2R8 1,81

2R8 1,81 1

2R10

POS Aa dod Aa ukupno rebro za ukruenje

cm2

cm2 kom

2R10 2,39 12R10 2,39 22R10 2,39 1

- - - - - - - - 0,81

2R10 2,39 11R8 1,31

2R12 3,07 21R8 1,31 12R12 3,07 2

- - - - - - - - 0,81

- - - - - - - - 0,81

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

17/69

8/9/2019 STATIKA 25042013.pdf

18/69

Statiki proraun

Graa etinari II klase (monolitno drvo)

Dimenzionisanje:

-2.63

Uticaji u gredi: max T2= 2.59 / min T2= -2.63 kN

-1.51

Uticaji u gredi: max N1= 1.51 / min N1= -1.51 kN

b/d=

12/14

b/d=

12/14

1.75

1.48

Opt. 1: g (g)

Reakcije oslonaca

b/d=

12/14

b/d=

12/14

1.79

1.52

Opt. 2: s

Reakcije oslonaca

md= tIId= cIId= II=

b= h=

A= W= I= i=

l= M= N=

1,01

< cIId=

T=

statika 25042013.pdf

Documents