srpska baština

ИздавачИнститут за српску културуЗа издавачаДоц. др Будимир АлексићУређивачки одборДоц. др Будимир Алексић, НикшићАкадемик Зоран Лакић, ПодгорицаПроф. др Генадиј Филипович Ковалев, Воронеж, РусијаПроф. др Ашот Галстјан, Јереван, ЈерменијаДоц. др Александр Николаевич Сквозников, Самара, РусијаДр Катина Димитрова, Велико Трново, Република БугарскаПроф. др Љубомир Милутиновић, Бања ЛукаПроф. др Александар Стаматовић, Источно Сарајево Проф. др Драга Мастиловић, Источно Сарајево Проф. др Михаило Шћепановић, БеоградПроф. др Дејан Микавица, Нови СадПроф. др Горан Васин, Нови СадПроф. др Далибор Елезовић, Косовска Митровица Доц. др Дмитриј А. Шевченко, Ростов на Дону, РусијаДр Душан Игњатовић, Никшић Др Миодраг Чизмовић, НикшићДр Радисав Маројевић, НикшићГлавни уредникДр Никола МаројевићГостујући уредникДоц. др Наталија Муравјева, Ростов на Дону, РусијаШтампаАрт–Графика, НикшићТираж500Адреса издавачаБулевар 13. јула 21/3, 81400 Никшић, Црна Гора

Часопис је индексиран у:

Штампање овог броја омогућила је Влада Републике Србије.

година V, 1Никшић

2020

Упутство ауторимаРукописе (до 60 000 знакова) и приказе (до 12 000 знакова) треба слати у електронској форми (са коришћеним фонтовима) на CD-y на поштанску адресу: Институт за српску културу, Булевар 13. јула 21/3, 81400 Никшић, Црна Гора, или на e-mail: [email protected]. Комплетан рукопис садржи: пуно име и презиме аутора, пуни наслов рукописа, комплетан списак коришћене литературе, контакт адресе аутора, сажетак (до 150 ријечи) и 5–10 кључних ријечи на језику аутора и једном од свјетских језика.Цитате који имају три и више редова треба издвојити у тексту увлачењем са лијеве маргине и за једну величину мањим словима. Наслови наведених књига и периодике треба да буду итализовани, а текстове из периодике и зборника треба означавати двоструким наводницима („“), осим у случају да се ради о наводу унутар навода («).При упућивању на литературу и при цитирању треба користити харвардски начин: упути се налазе у самом тексту, у (облим) заградама, гдје треба навести презиме аутора, годину издања текста и број странице (годину и број странице треба раздвојити двотачком), а затим, у списку литературе навести све податке за библиографску јединицу.Приложени рукописи не смију бити претходно објављивани у цјелини.Рукописе рецензирају два анонимна рецензента.

Instructions for the authorsManuscripts (to 60 000 characters) and reviews (to 12 000 characters) should be sent in electronic form (together with the used fonts), on a CD, to the following mailing address: Institut za srpsku kulturu, Bulevar 13 jula 21/3, 81400 Niksic, Crna Gora, or by e-mail to [email protected] complete manuscript should contain the author’s full name, the full title of the manuscript, a complete list of references, the author’s contact details, an abstract (up to 150 words) and 5-10 key words in the author’s native language as well as in one of the world languages.The quotations of or exceeding three lines should be separated form the rest of the text by pulling the left margin in and by a font one size smaller from the rest of the text. The titles of the cited books and periodicals should be italicised and the articles from the periodicals and collections should be placed under double quotations („“), unless in those cases in which there is a quotation within a quotation («).While referring to the literature and citing sources the authors should apply Harvard referencing style: referencing should be done in the text itself, inside the (round) brackets in which case one should quote the author’s surname, publication year and page number (the year and the page number should not be separated by column). When composing a list of references one should quote all the details for each bibliographical unit.The submitted manuscripts must not be previously published in full.The manuscripts are read by two anonymous reviewers.

Садржај

Књижевност

Никола Маројевић, Човјек у Гогољевом „Шињелу“алексије ГрГур, Слике колективног идентитета у спјевовима Смрт Самил-аге Ченгића, Горски вијенац и Крштења на Савици

БојаН струњаш, Манастир Свете Тројице код Пљеваља и његови писари

Историја и историографија

БудиМир алексић, Лазо М. Костић о српском језику и српским писцима

Dragan raDoman, Reformer of the Ecclesial life and Enlightener Metropolitan of Montenegro and the Hills, Ilarion Roganovic (1863–1882)

НеМања ПоПовић, Петар Карађорђевић на трону Србије – одјеци у Црној Гори, преговори о савезу, и устав 1905.

ратко р. Марковић риђаНиН, Етички мотиви за Добровољачки покрет Срба у Америци

сМиља влаовић, Манастир Светог Апостола Марка у Подгорици

Политикологија, економија, философија, умјетност

ЦереН Болдышев / екатериНа БожеНко, Особености управления финансами предприятия

алиНа алексеевНа МеНяйлова / Наталия НиколаевНа Муравьева, Особенности перехода экономик к циклическому типу

ириНа ГраНовская, Интегрированные маркетинговые коммуника-ции: сущность и особенности их функционирования при реали-зации компанией стратегии повышения конкурентоспособности на рынке

аНастасия устюжаНиНа / алексаНдра НовиЦкая, Риск-менеджмент в системе управления финансами предприятия

катиНа диМитрова, Външният фактор и ескалацията на планираното разпадане на Югославия

радисав Маројевић, Кјеркегорово схватање човјекаЗвеЗдаНа елеЗовић, Прилог истраживању феномена Косовског боја у српској ликовној уметности

9–19

20–28

63–77

29–40

43–62

78–84

85–91

92–108

111–119

120–124

148–166

167–172

173–180

125–137

138–147

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу V/1 (2020) 1–254 ISSN 2337–0939

https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.3676548

Путописи

ЗораН Матић / МилаНка тешовић, Земља срца

Библиологија

васиљ јововић, План и програм уређења библиотеке Митрополије црногорско-приморске

Научна критика

драГаН јаковљевић, Неутемељени анти-традиционализамжарко Б. вељковић, О Глагољском натпису Жупе дубровачке

Прикази

БудиМир алексић, Занимљива и вишеструко корисна књига Мирослав додеровић, Прва монографија о Огледалу српскомжарко лековић, Вриједна монографија о Орахову

In memoriam

БудиМир алексић, In memoriam: Др Веселин Ђуретић (Мојановићи, Зета, 17. III 1933 – Београд, 18. II 2020)

алексаНдар ћуковић, In memoriam: Ранко Јововић (1941–2020) или Пјесник античке снаге у доба кукавна

Информације

ђорђије алексић, Научни скуп: Улога знаменитих личности из српских земаља у историји Црне Горе

Архива

Српска патријаршијаНовиЦа ракочевић, Прослава Савин дана у Црној Гори

183–197

201–204

222–224

219–221

225–230

251–254

249–250

243–245

238–239

233–237

210–215

207–209

Књижевност

Никола МаројевићАлексије Гргур

Бојан Струњаш

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, V/1 (2020), 9–19

УДК 821.161.1.09-32

Др Никола Маројевић

Човјек у Гогољевом „Шињелу“

Сажетак: У овом раду ћемо се бавити кратком Гогољевом приповијешћу „Шињел“, а нарочито имајући у виду специфично виђење човјека. Нагласак ћемо ставити на критици бирократског поробљавања човјека, као и начину на који Гогољ види „малог“ и „обичног“ човјека у руском друштву у ХIХ стољећу.

Кључне ријечи: Петроград, титуларни савјетник, Акакије, шињел, бирократија.

У овој краткој приповијетци могу се уочити обриси Гогољевих идеја, које је доследно разрадио у већим дјелима.1 Поред хумористичне-смијешне стране „Шињела“, у њему можемо открити и специфично поимање љубави.

Опште је познато да се Гогољ и Пушкин сматрају за предводнике реализма у руској књижевности, од њиховог времена руска књижевност постаје одраз на-ционалног живота Русије XIX стољећа. Гогољу прије свега припада важна улога у развоју руске књижевне мисли због истанчаног поимања човјековог душе-вног живота, кога је поетски приказао у својим дјели-ма. Његово карактеристично усмјерење којим се од-носио према реалности у својим остварењима, може се сликовито изразити крилатицом „видљивим смије-хом кроз невидљиве сузе“. То је главна особина ху-мориста – смијући се човјековим недостацима, они не остају хладни и неосјетљиви на њих, као сатири-чари, него често испитују дубоку тугу, која је у ос-нови осјетљивог односа према средини у којој живи [Шаровольскiй 1911, 20].

Петроград2, као мјесто гдје се одвија живот чи-новника Акакија Акакијевича Башмачкина3, има

1 Већ овдје аутор даје назнаке будуће критике бирократије формирајући лик „малог“ човјека. Доследно ће развити ту идеју у каснијим дјелима, нарочито у Ревизору и Мртвим душама, о чему ће бити ријечи у посебном раду.

2 Подсјетимо, „Шињел“ је прво дјело које је Н. В. Гогољ написао пошто је преселио у руску престоницу.

3 Одабир имена Акакија Акакијевича, много говори. У преводу са грчког означава незлобивог, доброг чиме Гогољ жели још једном да подвуче ту диспропорцију између спољашњег

[email protected]

Институт за српску културу,Никшић

никола маројевић10

значајну улогу не само у његовом животу него и у овој приповијести. Пе-троградска средина, у којој обитава Башмачкин, у ствари је „лавиринт“, „хаос“, „неосјетљивост“, тако да је главни атрибут његовог постојања – његова усамљеност, „остављеност“ и од Бога и од човјека. Нико, па ни Црква, не пројављује према њему ни мрвицу пажње. Ту функцију на себе узима једино приповиједач – поменимо само познато „хумано мјесто“ („ја брат твој“, љубав према шињелу…), као и друга лиричка одступања. Једном ријечју, „Шињел“ се показује као „парабола“ човјекове остављености [Am-berg 1986, 100].Функција Петрограда је да донекле прати стање у коме се чиновник налази, као и да душевно стање јунака увијек поткрепљује одговарајући изглед града.

Судбина главног јунака Акакија постаје у извјесном смислу „универзална“ за све петроградске гогољеве јунаке [Виноградов 2000, 17]. Обраћајући свој поглед на трагичну судбину „обичног“, „малог“ човјека, самим тим придаје „петроградској теми“ још шири, свеобухватајући карак-тер [исто, 240]. Акакијев лош изглед… рошав, ћелав, риђ, ћорав, неугледан – заправо је последица тешке петроградске климе [Гогољ 1991, 111]. Та-кав изглед прати и његов положај у надлештву, гдје ради, лишен сваког, па и елементарног, поштовања [Гогољ 1991, 112]. Према њему се надређени односе хладно и деспотски [Гогољ 1991, 113], док његов глас код другог човјека буди сажаљење. Овдје Гогољ показује како је лако прећи границу лијепог, дозвољеног, уобичајеног понашања и увријеженог владања. У ту сврху писац уводи случајног младића, не дајући му чак ни име, кроз чија размишљања започиње исцртавање контура малог, обичног човјека.

„Тако да је неки младић који је непосредно пре тога примљен и који је, по угледу на друге, узео слободу да се шали на његов рачун, одједном застао као громом поражен и од тада је на све почео да гледа другим очима. Нека обична сила удаљила га је од другова с којима се упознао и које је сматрао пристојним и културним људима. Дуго затим, чак и у највеселијим тренуцима, привиђао му се омалени чиновник с ћелом на глави како дирљиво говори: ‘Пустите ме, зашто ме вређате?’ и у тим дирљивим речима одзвањале су друге речи: ‘Ја сам брат твој’. И јадни младић се заклањао ру-ком и много пута у животу згражавао, откривајући колико је човек нечовечан, коли-ко је свирепе грубости сакривено у профињеним, образованим људима, па чак и у онима за које свет мисли да су племенити и поштени…“ [113]4

Титуларни савјетник, лишен свих амбиција, непримијетан, тих као сјенка, образац је човјека какав треба да буде у бирократском друштву. Гогољ међу првима у књижевности разјашњава да бирократија тражи послушни-ке, а не људе који мисле. Још више, овдје показује и како хијерархија, ма како банално звучало у неком безименом надлештву, и не само да подваја људе већ и поробљава оне на дну љествице, укидајући им слободу. Незло-биви и кротки Акакије с таквом љубављу и преданошћу гледа на свој посао, као да је то најважније на свијету. Кључно питање му је шта ће му то Бог по-

изгледа и унутарњег човјека. Послије њега ће ово многи у руској књижевности понављати, нарочито Ф. М. Достојевски.

4 Николај Васиљевич Гогољ, Сабрана дела, „Шињел и друге приповетке“, књига трећа, Југославијапублик, Београд 1991. Бројеви у угластим заградама означавају страну у цитираном тексту.

Човјек у ГоГољевом „Шињелу“ 11

слати да сјутра преписује… Овдје се виде праве особине ауторовог хумора. Гогољевски смијех је препун љубави и састрадавања са братом – човјеком уопште, иако је тај човјек неко тако мали и обичан, незанимљив и непотре-бан, неко са дна друштвене љествице.

Текст Гогољевог „Шињела“ обилује бројним наговјештајима о Акакијевом присном односу са словима. Његови иницијали, А. Б., скрећу пажњу на његове алфабетске коријене: наиме, као у грчком и у другим западњачким ријечима које се односе на алфабет. Руски израз азбука је сачињен од следећа два прва слова (Аз и Буки)… Акакијеви иницијали су-геришу: „Аз-Буки“ или: „Ја сам слово“… [Scollins 2012, 194].

Принцип психолошке анализе типова, чија је објашњења откривао у спољашњим условима и окружењу самих јунака, као и унутарњем свијету који се одвијао у њиховим душама – Гогоља је довео до дубоког понирања у животне појаве, одакле је изводио најширу лепезу типова личности са адек-ватним описом спољашњег живота. Мало је који стваралац успио да у свом стваралаштву прикаже тако дубоко и темељно типове личности у свакод-невном животу као што је учинио Н. В. Гогољ [Дорофеевъ 1902, 28].

Прилично је сложен лик Акакија Акакијевича, иако је „Шињел“ рела-тивно кратка повијест за формирање комплетног књижевног лика. С једне стране, он служи као вјечни писар, и у преписивању се завршава читав свијет за њега. Друга страна његовог карактера је његова необична препла-шеност. Видјели смо да на њега нико не обраћа ни најмању пажњу, свијет хладноће у којем пребива и те како оставља трага на његовој изранављеној души. Све подноси ћутке, и покоре и шале. Трећа црта би могла бити нео-бична расијаност. Она није проузрокована неком заљубљеношћу или сен-тименталним заносом, већ прије свега од малоумности. Потврда за то нам је његов нарочити начин изражавања, крајње одсуство амбиције, било как-ве жеље… приближавајући његов духовни склоп све више некој машини, све мање довршеном човјеку. Плашљивост и расијаност тако постају глав-не особине Акакија Акакијевича [Водовозовь 1908, 346].

Николај Васиљевич се први у руској књижевности загледао истин-ски у друштвену стварност, и дубоким хумором и бескрајном иронијом [Бјелински 1964, 106] описао стање у ком се друштво налази. Зато је дуго остао и неразумљив, а друштву је увијек лакше вољети него схватити оне писце који виде више и прије, нарочито ако одудара од опште слике и ета-блираног мишљења. Са појавом „Шињела“ је већ примјетно да Гогољ започиње повезивање моралног патоса човјековог владања са крајњим и прилично сведеним утилитаризмом. Он никад није био задовољан савре-меним стањем, најмање се задовољавао постојећим друштвеним уређењем [Флоровски 1997, 290]. Обнову човјека и друштва у цјелини он овдје зачиње, а доследно развија тек у каснијим дјелима.5

У „Шињелу“ готово да нема никакве фабуле, то је својеврсна, извјештачена канонада канцеларијског материјала – скученог живота писара и осталих чиновника. Јадни Акакије Акакијевич, погружен у осјећања соп-

5 „Мртве душе“ (1842), а нарочито у „Преписци са пријатељима“ (1847). Подсјетимо „Шињел“ је објављен 1842.


ствене недостојности и ништавности, доживљава обесвећење, рашчовјечење својих идеала, сјетимо се његова вјечна идеја шињела наликује Платоновој идеји [Белый 1934, 19], и управо у опозицији тој нечовјечној идеји Гогољ супротставља идеју шињела. Акакије постаје само аутентична мимикрија артикулације, „звучни сигнал“ лишен било чега индивидуалног и особеног, у крајњем ослобођен и растерећен од независног мишљења [Eikhenbaum 1963, 386]. Имамо прилично наивног чиновника, који бјежећи од стварног живота прибјегава машти, налазећи излаз у промјени друштвеног статуса. Макар привидно. Аутор овдје непосредним увидом расвјетљава сву таму и неправду, потлаченост и ускост бирократских односа, на којима је почивало ондашње руско друштво. Склон стилизацији, ипак остаје динамичан у приказивању антиномичности човјековог живота. Премда близак појединим романтичарима, дубоком оригиналношћу се приближавао разним руским писцима и мислиоцима [Зењковски 1995, 44].

Овдје налазимо потврду става да смијешно и лијепо имају исти из-вор у човјековој души [Малиновский 2004, 468]. Прилично смјело и стил-ски слободно писац даје карактерне црте свог јунака, сливајући смијешно и гротескно, једно с другим. Увијек су у пишчевом стваралаштву хумор и размишљање, па и дубока дискурзивна анализа имали неку своју природну повезаност [Федченков 2004, 200]. Смијехом Гогољ прекоријева постојећи друштвени поредак у којем нема мјеста за малог, обичног човјека [Рачин 2009, 34]. Такав смијех се граничи са сатиром, а сатира онда прераста у ош-тру критику устаљених друштвених односа. Управо у „Шињелу“ Гогољев хумор долази до пуног изражаја [Водовозовь 1908, 344].

Сâм Гогољ је неко вријеме провео као канцеларијски службеник нижег ранга, ниских примања, али та служба му није одговарала и он је напусти-о.6 Управо је то кратко искуство било довољно да упозна тешки и сиромаш-ни живот петроградског чиновника које је описао у „Шињелу“, „Носу“… [Бубликовъ 1913, 6]. Саможртвена љубав Башмачкина према својој дуж-ности, чиновничком послу, по ауторовој замисли, свједочи о његовом не-искориштеном таланту7, таланту умјетника [Виноградов 2000, 242]. Упра-во саосјећању према изгубљеном умјетничком таланту је упућено, пре-ма пишчевој идеји, познато „хумано мјесто“ – она епизода када Акакије пројављује коначно свијест о свом положају вапијући: ја сам твој брат, за-што ме гониш?! Овдје није само смисао у томе да се човјек обраћа ближњем да не угрожава беспомоћног, слабог човјека – не, ово је директан позив да се помогне таланту који пропада.8 Свједочанство овоме је и однос аутора према своме јунаку не као безнадежном „идиоту“ и „изроду“, него према много вриједном и чак генијално обдареном човјеку [исто, 244].

6 Из Гогољеве биографије је познато да је и он једно вријеме провео као писар у канцеларији. Отуда је и те како упознао све варијетете и ускост живота једног чиновника. Ср. Воскресенскiй 1902, 31.

7 Ср. Мт. 25, 14–30; Лк. 19, 12–27.8 У смислу ритма, мелодијског такта, условно и пренесено казано, Гогољ је овдје

подсвјесно преузео Христове ријечи упућене апостолу Павлу на путу за Дамаск. Савле, Савле, зашто Ме гониш? (Дап, 9, 4). И Павлово просвјетљење и Башмачкиново освјешћење имају исти циљ – спасење човјека…


Самосвојност личности, то да у сваком човјеку има нешто само његово, неки таленат, нарочити дар, овдје је наглашен јунаковим особитим начи-ном писања појединих слова, њиховим слагањем укосо… У „Шињелу“ су препознали, тачније у лику Акакија Акакијевича, рођеног брата – зато што се и он креће у свјетлу исте вишње љубави, о којој сви сањамо [Три пись-ма… 1861, 145]. Акакије има своје Ја. Како-тако. Иако неуредног изгледа, запрљан, изгужван… он и те како има унутарњу равнотежу. Његов свијет су исписани редови. У свему види ту игру слова, чаробни плес, само њему знан. Готово да му то причињава једину радост у животу. Није срећан, на-равно. Тужан, потиштен, без погледа у будућност. Његов живот заробљен је у вјечном сада, без осврта у прошлост и наде у будуће…

„… укратко, чак ни тада, када сви настоје да се забаве, Акакиј Акакијевич није знао за забаву. Нико није могао да се похвали да га је некад видео на неком вечерњем пријему. Тако је у тишини протицао живот човека који је са четиристо рубаља плате умео да се задовољи својом судбином и који би можда дочекао дубоку старост да није било разних искушења која на животном путу очекују не само титуларне, него и тајне, више и све друге саветнике, па ǀ9 чак и оне који никоме не дају савете и ни од кога их не траже“. [115–116]Аутор ни овдје не пропушта прилику да истакне негативну улогу коју

има да одигра Петроград. Након небеског сивила које означава крај радног дана и за нашег чиновника почетак безнађа и ход ка реалном животу, бијед-ном и монотоном, писац уводи највећег непријатеља – зимски мраз, при-премајући поље за појаву јунака из другог плана – шињел!

Савјетник живот проводи у дубокој тишини, ослобођен чак и жеље за било каквом забавом. Тако њему бива сасвим природно, да након што рије-ши да сашије нови шињел – све своје потребе сведе на најмању могућу мје-ру, и иначе штедљив исцрпи све своје људске снаге. Упознавање читаоца са кројачем и посебно однос Башмачкинов према њему имају за циљ не само да покажу лошу језичку изражајност нашег јунака већ и да спајањем два човјека тешких људских судбина још једном нагласи тегобан живот рад-ничке класе у тадашњем руском друштву. Зближавање ова два биједника (Петровича и Башмачкина), два у суштини несрећна човјека, не наводи на смијех колико изазива тугу, готово очајање [Водовозовь 1908, 347]. Шињел је у ствари символ његовог живота – стари – досадашњег, без поштовања и уважавања околине, непризнат од друштва и ближњих – и нови – слика но-вог живота, последња прилика да нешто доживи као човјек. Стога тај пут који он пролази у стицању шињела, у ствари представља пут ослобађања и раскидања стега у којима је сав дотадашњи живот протекао.

„Пре извесног времена Акакиј Акакијевич почео је да осећа јаке пробаде у леђима и рамену, и поред тога што се трудио да што брже пређе свој уобичајени пут. Најзад се упитао да није кривица до шињела. Осмотривши га пажљиво код куће, утврдио је да је на два-три места, и то баш на леђима и раменима, као решето: сукно се толико излизало да је постало провидно, а постава се распала.“ [116]

9 Са знаком / обиљежавамо почетак новог пасуса, а ǀ означава нову страну у цитираном тексту.


Значајно је примијетити да Гогољ чиновнику поред осталих мана при-писује и тежак начин изражавања. Језик увијек прати и друштвени положај. Статус који он има у друштву, од свих ниподаштаван, најбоље описује ње-гов начин говорења, тим прије ако је којим случајем узбуњен, као онда када се опраштајући од старог шињела спрема да дâ мјере за нови. Понављамо, шињел је овдје првенствено одлика живота – стари човјек/шињел мора да умре/нестане, да би дошао нови.

„Ваља знати да се Акакиј Акакијевич изражавао, углавном, предлозима, прилозима и речицама без икаквог значења. А кад би ствар била посебно тешка, имао је обичај да не завршава реченице, тако да би често започињао говор реченицом: ‘То је, заиста, савршено, овај…’ – а даље туц-муц, да би на крају заборавио да доврши мисао, сматрајући да је све рекао“. [118]На овом примјеру Гогољ показује да када човјек постави себи неки ја-

сан циљ, ма како изгледало немогуће, увијек се у његовој души нађе до-вољно снаге да се он и постигне. У материјалном смислу чиновник се мора одрећи ионако скромних трошкова… Много је важнија духовна димензија његових одрицања.

„Ваља рећи истину, у почетку му је било тешко да се привикне на ова ограничења, али касније се некако навикао и кренуло је набоље, навикао се да увече гладује, заузврат се хранио духовно, живећи у мислима са својим будућим шињелом. Од тог часа као да му је и сам живот постао некако пунији, као да се оженио, као да је неки други човек био стално с њим, као да више није био сам, као да је нека пријатна сапутница пристала да с њим дели добро и зло <…> Постао је некако живахнији, па чак чвршћи и истрајнији, као човек који је већ одабрао и поставио себи циљ“. [122]Старе слабости нестају услед духовне окријепљености. Сабранији ум,

пажња фокусирана на конкретну ствар, осјећања сведена и усмјерена на унутрашње биће, потврда су пишчевог наума да јунака оплемени и осна-жи пред оним што ће имати да се деси с њим. Са старим шињелом одлази и стари живот са свим својим недостацима. Непризнавање околине, пони-жавање у друштву, одсуство елементарне комуникације, егоистичка учау-реност – све нестаје са појавом новог шињела. Само човјек отворене душе може имати наде да ће доживјети промјену у животу, овим показује Гогољ.

Шињел је за Акакија оно што је за другог човјека сан о срећи, маш-тање о бољем животу… Из средине у којој је живио, оскудне у свему, он и није могао извући бољи идеал. Увиђајући какав идеал живот нуди човјеку, закључујемо и о сâмом животу. Имајући све то у виду Гогољ до краја сли-ка тип Акакија Акакијевича с његовом вјечном идејом – шињелом [Водово-зовь 1908, 347].

Која је то стварност у којој живи титуларни савјетник? Он живи искљу-чиво унутарњи живот, готово негирајући спољашњи свијет. Његова околина као да није ова свјетлосна, он је окупиран „шињелном“ васељеном [Белый 1934, 45]. Шињел је његова душа свијета, која га грли и грије. То је та ње-гова животна сапутница. Не шињел сам по себи, него сама идеја шињела, идеја једног љепшег, бољег, свеобухватнијег свијета и живота, у којем своје мјесто може наћи и мали, обични човјек, прости канцеларијски писар, упр-кос одсуству сваке амбиције и жеље за напредовањем.


Позив на вечерњи пријем, по први пут у животу (и последњи, како ће показати повијест), Акакије има да захвали управо новом шињелу. Он постаје живахан, одлучан, окретан… Петроградске улице прате његово рас-положење. Сад су освијетљене, препуне пролазника… Ипак. Гогољ сада ју-нака спрема за фијаско. По завршеном пријему, чиновник пијан, шокиран новим статусом, неспреман за промјену живота, враћа се у брлог из кога је дошао. Радња кулминира када га на улици, сада мрачној и пустој, пресрећу пропалице и одузимају нови шињел – јединог свједока и гаранта новог жи-вота. Он остаје избезумљен, као човјек без наде. Нема више живота за њега. Писац показује како је живот суров и да правде нема за обичног, малог чо-вјека, роба бирократских односа.

„Читав тај дан био је ван себе (једини пут у свом животу). Сутрадан се појавио избледела лица и у свом старом капуту који је сад изгледао још бедније“. [129]Малом човјеку, Гогољ не даје наду да може да преживи у свијету бога-

тих, у друштву које се оштро поларизовало и дубоко расцијепило на слоје-ве по богатству. Прихваћен намах, још брже бива гурнут и одбачен, упра-во од онога од кога је очекивао избављење. „Важна личност“ баш на јадном Акакију оштри мач свог ауторитета и наш јунак завршава у бунилу, које га коначно одводи у смрт, као коначницу његовог убогог живота.

Писац не помиње никакве крупне недостатке Акакија Акакијевича. Акакије је несумњиво добар, поштен – његова несрећа се приписује неосје-тљивости, злоби, грубости људи од којих зависи његова судбина. Како су само подли и одвратни његови надређени, када се иживљавају знајући ње-гове слабости и немоћ пред ауторитетом. Он прије свега страда од људске окрутности! Зато он њега тјеши новим шињелом и надом да овај живот може бити прихватљив и за човјека његових квалитета [Чернышевский 1893, 361].

Гогољ сматра да човјек без неке нарочите потребе и дубљег смисла постаје нечовјечан, тлачи, подјармљује и угњетава свога брата, ближњег, што је овдје једна од тема [Малининъ 1911, 33]. Када се покрене питање угњетавања, понижавања, вријеђања… човјека од стране његових ближњих, и уопште од другог човјека – ту се Гогољ јавља као филантроп, постаје истински заштитник људских права [Воскресенскiй 1902, 30]. Акакијево страдање последица је његове двоструке заблуде. Најприје, шињел од циља над циљевима прераста у узрочника његове смрти. Огледало раскоши, нови шињел, није плод жеље за украшавањем, већ искључива потреба, будући да је стари дотрајао и безмало труо. Као друго, његов аскетизам сасвим је проблематичан. Он се додуше свега одриче, али због недостатка средста-ва. Његова аскеза је на линији његове материјалне немаштине, а не духовне борбе за виши циљ. Башмачкин сâм не бира аскетизам, он му је као катего-рички подвиг „наметнут“ од стране писца [Манн 2012, 9].

Акакије не за живота, већ након смрти у обличју утваре пресреће про-лазнике и скида с њих шињеле… Личност се овдје свети за своју негативну реалност – одбацује реалност, постаје утвара, фантом, фантастична појава, плод маште. Човјек неће да буде оно што јесте, зато што неће, не може, не жели да буде ништа. И у мртвом лицу Акакија Акакијевича кроз лаж,


безумље и смрт, исијава нешто истинито, бесмртно, изнад разума и сваког ума, што је у свакој људској личности – оно Ја [Мережковскiй 1906, 8–9], које живот значи…

Да није краја са оносвјетском позадином, тајанственом динами-ком краја, „Шињел“ би остао један успио покушај критике бирократског уређења друштва, с једне стране, и резонантан начин увида како слобода човјекова зависи не само од другог човјека већ и од начина на који се човјек односи према самом себи. Душевно стање Акакија Акакијевича, у ствари је кључна тема ове приповијести. На крају изазива самилост и буди сажаљење у човјеку, нарочито што постаје јасно да убоги живот одводи у убогу смрт. Његова нада нема будућност. У смрти се гаси.

Темом „Шињела“ су се бавили бројни научници и умјетници. Уп-ркос томе нису успјели да исцрпе све богатство идеја и тумачења које ова приповијест покреће и отвара. Гогољева блискост са Аристофаном10 је нема сумње била повезана са дјелом „Птице“ и са његовом фасцинантном фигу-ром јунака Ореста. Није претјерана тврдња да, када посматрамо последњи дио „Шињела“ кажемо да је тај лет његове уобразиље био вођен дјелом „Птице“ [Felix 1976, 32]. У „Шињелу“ живи и креће се, не у тродимен-зионалном, већ у фантастичном простору, живи живот онога гротескног, смијешног, потресног, недовршеног… Ту можемо уочити и Хофманове чаролије, страх Едгара Поа, Балзаков реализам и фантастику, Дикенсов и Текеријев хумор, борбу с тривијалношћу, суровошћу живота и нешто без-умно-тужно [Плетнев 1964, 420]. И то зато што то и јесте живот. У осно-ви гогољевске умјетничке васељене скрива се извјесна неправилност, нееу-клидовски принцип који моралисти нису имали у виду, која се пак на свом врхунцу показује њеним неодвојивом и сасвим природном особином [Манн 2012, 11].

Акакијев осјећај за правду у човјеку буди самилост и састрадање. Он у своју корист не може ништа да уради, радије се склања у страну и препушта другима да буду срећни и успјешни. Ипак. О њему се може говорити само са осјећањем бриге и састрадањем са његовим слабостима. О његовим ма-нама, слабостима и недостацима треба ћутати [Чернышевский 1893, 362]. У лику Акакијевом писац је приказао последњу границу Божије творевине опличалу до тог ступња, да твар, и сама ништавна, за човјека постаје изво-ром неописиве радости, уништавајуће пламтећи – тако да шињел постаје трагични fatum у животу бића, створеног по образу и подобију Вјечног… [Григорьев 1982, 113–114].

С једне стране Гогољ је беспоштедни разобличитељ људске неправде, хладан судија човјекових моралних поступака, понекад чак окрутан анатом људских слабости, а с друге, прави романтичар, неутољиво жедан идеала, енергичан сањар о обнови човјекове природе и живота уопште [Зеньков-ский 2004, 202]. Као такав он је био кључни човјек у руском умјетничком

10 Пишчево интересовање за Аристофана је очигледно било дуговјечно, као што свједочи и једна од његових бројних обожаватељки у свом дневничком запису, извјесна Катарина Алдровна, 6. јануара 1851, годину дана након његове смрти. Ср. Gippius 1931, 419.


реализму, прецизни и објективни приказивач духовне биједе и оскудности, па је тим прије и јасније откуда толико туге и тјескобе у његовим дјелима. Стварност је у Гогољевом дјелу постала апсурдна или деградирајућа, а од отменијих ствари остао је једино сан о недостижном и злобни гњев пре-зреног универзума. Али, Гогољева визија свијета је бескрајно занимљива. То је визија неприродног, безобразног – бруталног и најдубљег људског разумијевања [Juran 1961, 333].

Себељубље, нарочито новим шињелом пробуђено славољубље, као и нека врста жеље за допадањем, постају још драстичнији и погубнији за човјекову душу након дубоког пада јадног Акакија Акакјиевича, додирујући границе смијешног, хумористичког, безмало гротескног. Упркос томе, писац у души не оставља горка и тешка осјећања, ни код себе ни код читаоца, растерећујући и разрешавајући сложену ситуацију моралним задовољењем, казнивши чиновника нестанком шињела и преживљавањем страхота у ноћи када страда на улици. У границама реалног живота Гогољ не налази излаз из ове тешке ситуације, морални осјећај за правду и испуњавање закона немају начина да се испуне и остваре, и он прибјегава мистичким принципима живота, у оном унутрашњем гласу који назива савјешћу. Управо ово тражење мира, моралног задовољења – једна је од најособенијих црта Гогољевог стваралаштва, која је примјетна у већини његових дјела [Дорофеевъ 1902, 67].

Гогољ је у умјетничку сферу унио живу стварност са свим њеним задацима, страдањима, неправдама и безакоњем. Каснији романописци њему дугују не само романескну форму него прије свега психологију „сажаљења“, која је задуго постала лозинка свих писаца у борби за гладне и обесправљене, понижене и увријеђене [Войтоловскiй 1909, 34].

Николај Васиљевич утире пут философији сањалаштва, свјестан да сањар није биће лишено емоција, само човјек који занесен гледа у живот који пролази, с надом да његов остаје недирнут стихијом пролазности. Ту је варка и заблуда свих сањара. Као онда када човјек ни о чему не размишља, а мисли саме навиру [Гогољ 1991, 136]. А живот што је тежи, све га више има. За сањара је најгоре што одлаже живот. То свакога кошта… Крај је немино-ван, а најгори је онај иза кога нема шта да остане. Гогољ, дубоко свјестан те чињенице, након смрти главног јунака, продужава живот његовом, ус-ловно казано, алтер егу – шињелу. Вјера у нови живот коју је имао и видио у новом шињелу, наставља да живи. Обични човјек, мали, зауздан друшт-веним стегама, поробљен класном раслојеношћу, добија прилику да се на-кон смрти у реалном животу буни против неслободе. „Шињел“ је цјеловита, потресна историја бирократије николајевских времена, са свим његовим несрећним пролетеријатом, који је био у тешком материјалном и духов-ном положају [Воскресенскiй 1901, 91]. Након смрти чиновника Акакија Акакијевича Башмачкина још дуго времена се појављивало привиђење у виду чиновника – мртваца чиме је писац увео нови појам, поред бунта, а то је одмазда, нека врста освете за претрпљену неправду. Велику. Човјек који зна, види и осјећа боље и више, мора више и да страда. То је закон живота и остаје једна од поенти ове кратке Гогољеве приповијести.


Литература

Извори:Гогољ, Николај Васиљевич, Сабрана дела, „Шињел и друге приповетке“, књига

трећа, Југославијапублик, Београд 1991.

Библиографија:Amberg 1986: L. Amberg, Kirche, Liturgie und Froemmigkeit im Schaffen von N. V.

Gogol’, Bern; Frankfurt am Main; New York; Paris. Белый 1934: Андрей Белый, Мастерство Гоголя, ОГИЗ–ГИХЛ, Москва –

Ленинград.Бјелински 1964: В. Г. Бјелински, Критички чланци, Издавачко предузеће „Рад“,

Београд.Бубликовъ 1913: М. Бубликовъ, Н. Гольденбергъ, Бiографiи русскихъ образцовыхъ писателей, С.-Петербургъ.

Виноградов 2000: И. А. Виноградов, Гоголь – художник и мыслитель: Христианские основы миросозерцания, „Наследие“, Москва.

Водовозовь 1908: В. И. Водовозовь, Новая русская литература, С-Петербургь – Кiевъ.

Воскресенскiй 1901: Е. Воскресенскiй, Литературныя чтения, Пушкинъ – Гоголь – Бѣлнскiй, Москва.

Воскресенскiй 1902: А. И. Воскресенскiй, Три ръчи въ память Карамзина, Гоголя и Жуковскаго (1901 и 1902 г.г.), Вышнiй – Волочекъ.

Войтоловскiй 1909: Л. Войтоловскiй, Литературное значенiе и творчество Н. В. Гоголя, Кiевъ.

Григорьев 1982: А. А. Григорьев, Гоголь и его последняя книга // Русская эстетика и критика 40-50-х годов XIX века, Москва.

Gippius 1931: Vasilij Gippius, N. V. Gogol’, M.: Federacija.Дорофеевъ 1902: Георгiй Дорофеевъ, Характеристика творчества Н. В. Гоголя,

Тифлисъ.Eikhenbaum 1963: Boris Eikhenbaum et al., „The Structure of Gogol’s ‘The

Overcoat’“, Russian Review, 22 (October), 377–399.Зењковски 1995: В. В. Зењковски, Руски мислиоци и Европа, ЦИД, Подгорица.Зеньковский 2004: Василий Зеньковский, протопресвитер, „Памяты Н. В. Гоголя“,

Н. В. Гоголь и Православие, Сборник статей о творчестве Н. В. Гоголя, Москва, 201–204.

Juran 1961: „Zapiski Sumasšedšego: Some Insights into Gogol’s World“, The Slavic and East European Journal, Vol. 5, No. 4 (Winter), 331–333.

Малининъ 1911: В. Н. Малининъ, „задачи художественнаго творчества Н. В. Гоголя“, Памяти Н. В. Гоголя, Кiевъ, 27–35.

Малиновский 2004: Дмитрий Малиновский, „О том, как надо разуметь смешное в произведениях Гоголя“, Н. В. Гоголь и Православие, Сборник статей о творчестве Н. В. Гоголя, Москва, 430–478.

Манн 2012: Ю. В. Манн, „Из гоголевской мозаики“, Н. В. Гоголь, Материалы и исследования, Выпуск 3, ИМЛИ РАН, Москва, 7–30.

Мережковскiй 1906: Д. С. Мережковскiй, Гоголь и чортъ, Москва.


Плетнев 1964: Р. В. Плетнев, Лекции по истории русской литературы XVIII–XIX вв., Монреаль.

Рачин 2009: Е. И. Рачин, „Духовный свет Н. В. Гоголя“, Философия Н. В. Гоголя, Сборник научных статей, Москва, 5–108.

Scollins 2012: Kathleen Scollins, „Как сделан Акакий: Letter as Hero in ‘The Overcoat’“, The Russian Review, Vol. 71, No. 2 (April), 187–208.

Три письма… 1861: Три письма къ Н. В. Гоголю, писанныя вь 1848 году, Санктпетербургь.

Флоровски 1997: Г. В. Флоровски, Путеви руског богословља, ЦИД, Подгорица.Федченков 2004: Вениамин Федченков, митрополит, „Взгляд Н. В. Гоголя на

литературное творчество“, Н. В. Гоголь и Православие, Сборник статей о творчестве Н. В. Гоголя, Москва, 198–200.

Felix 1976: Oinas j. Felix, „Akakij Akakijevič’s Ghost and the Hero Orestes“, The Slavic and Est European Journal, Vol. 20, No 1 (Spring), 27–33.

Чернышевский 1893: М. Н. Чернышевский, „Критическiя статы“, Современникъ 1854–1861 гг., С-Петербургъ.

Шаровольскiй 1911: И. В. Шаровольскiй, „Гоголь среди великихъ юмористовъ новаго времени“, Памяти Н. В. Гоголя, Кiевъ, 16–26.

Nikola Marojević

L’homme dans Le manteau de GoGoL

RésuméDans ce texte, on parlera de la nouvelle de Gogol, Le Manteau, mais surtout de sa vision de l’homme. On mettra l’accent sur l’esclavage bureaucratique de l’homme, mais aussi sur la manière dont Gogol voit un petit et simple homme dans la société russe du XIX siècle.Les mots clés: Pétersbourg, un conseiller titulaire, Akaki, le manteau, la bureaucratie


УДК 821.163.4.09

MA Алексије Гргур

Слике колективног идентитета у спјевовима Смрт Самил-аге Ченгића,

Горски вијенац и Крштења на СавициСажетак: Овај рад бави се перцепцијом колекти-вног идентитета у јужнословенским романтичарским спјевовима Смрт Смаил-аге Ченгића, Горски вијенац и Крштење на Савици. Циљ рада је да укаже на неке од могућих интерпретација конструкције идентитета заједнице, као и да покуша да разјасни однос индиви-дуалне (личне) и колективне (народне или племенске) свијести у ова три спјева.

Кључне ријечи: јужнословенске књижевности, ро-мантизам, Његош, Мажуранић, Прешерн, личност и заједница

IНа јужнословенском простору појава романтизма уско је повезана са развојем националних покрета. Ова ће повезаност умногоме одредити карактер раз-воја романтичарске књижевности код јужнословен-ских народа. Тако у овдашњим књижевностима неће бити прихваћено много од индивидуалистичке фило-зофије и естетике западног романтизма, али ће, зауз-врат, Хердерово учење о народном духу овдје наићи на свој пуни пријем. Идеја „народног духа“ предста-вља један од најзначајнијих генератора романтичар-ских идеја на јужнословенском простору, па је народ-на посебност прихватана као суштина карактера јед-ног народа, скуп свих оних особина које један народ чине засебним у односу на друге. Јован Деретић каже да су наши романтичари у народу видјели „специ-фичну природну заједницу чије се јединство темељи на крвном сродству, то јест на заједничком пореклу, или роду, и на језику“. Отуда би се наслов програмс-ке пјесме Петра Прерадовића – Роду о језику могао узети и као кредо романтичарског покрета у земља-ма словенског југа. Истовремено, с култом народног језика романтичари његују и култ поезије, прво наро-дне, а затим и других облика поезије настале на вла-ститом језику.

Средњошколски центар „Перо Слијепчевић“Гацко

Слике колективног идентитета у Спјевовима Смрт Самил-аге Ченгића, горСки вијенац... 21

IIУ овом раду, перцепцију колективног идентитета посматраћемо на примје-ру три јужнословенска спјева настала у епохи романтизма – Смрт Смаил-аге Ченгића од Ивана Мажуранића, Горски вијенац Петра Петровића Њего-ша и Крштење на Савици Францеа Прешерна. Сва три спјева могу се пос-матрати као „песничке творевине које, рикеровски казано, заиста предста-вљају онај сасвим карактеристични крајњи облик фикционализовања ис-торије, што се бави епохалним догађајима из прошлости народа, а то зна-чи догађајима који, начелно казано, откривају или појачавају свест заједни-це о њеном сопственом идентитету (...) а исто тако и о идентитету њених чланова“.1 Унутар таквог поретка ствари, најприје је нужно дефинисати ис-торијски контекст тренутка у коме су oви спјевови настајали.

Његош и Мажуранић историјску мотивацију за своје спјевове пронала-зе у догађајима из црногорске историје 18. и 19. вијека. Средином 19. вије-ка, Црна Гора је међу јужнословенским народима доживљавана као ратни-чки и државни идеал настао на вишевјековној борби против окупатора. О њеним се подвизима писало, говорило и пјевало. О Црној Гори навелико се писало и у илирској штампи, па је тако са посебном пажњом испраћена и вијест о погибији Смаил-аге Ченгића, турског племића и силника из Херце-говине. Сам догађај убиства зулумћара, Иван Мажуранић је искористио да на њему изгради параболу епске пропасти силништва, а сукоб Црногораца и Турака постао је позорница на којој се одиграва коначни обрачун добра и зла. Представу хришћанске заједнице Мажуранић је у свом спјеву изградио на двије слике – раје и осветничке чете.

Међутим, само средиште конфронтације пјесник је измјестио изван ок-вира вјерског сукоба. Отуда је у праву Божидар Пејовић када каже да је овдје „верски фанатизам замењен фанатизмом деспотије, мухамеданство силништвом, хришћанство осветништвом“.2 Борба двије супротности у спјеву је подигнута на виши ниво метафизичког сукоба добра и зла. Унутар тог сукоба јунаци бивају оштро подијељени на етичкој линији сопствених вриједносних система. Отуда је јасно зашто тек истребљење једних пред-ставља коначно разрешење егзистенцијалне драме Мажуранићевог спјева. Зато и стоји оцјена да „Мажуранић образлаже епски сукоб психологијом пропасти непријатеља“.

Унутар карактеризације ликова у Смрти Смаил-аге Ченгића јасно се из-двајају три групе: Турци, раја и Брђани. Турци су у највећој мјери прика-зани кроз индивидуализоване ликове, док слике Црногораца (раје и Брђа-на) представљају тип колективног јунака. Раја је симбол народа приказаног кроз вјековне муке ропства, обезличеног и до краја дехуманизованог.

Главни носилац колективног идентитета црногорских и херцеговачких племена у овом спјеву је Чета, а главни мотив због кога се она покреће је освета силништву, овдје приказана као оружје божанског гњева. За разли-ку од турског колективитета, у коме је сваки од ликова дат за себе, на

1 Тихомир Брајовић, Идентично различито, Геопоетика, Београд, 2007, стр. 74.2 Божидар Пејовић, „Пјесник патње и идиле“, предговор у: Иван Мажуранић, Смрт

Смаил-аге Ченгића, Веселин Маслеша,Сарајево, 1982, стр. 10.

алексије гргур22

овом пољу ствари пак стоје кудикамо другачије. Чета је представљена као колективизовани јунак из народне епске поезије. Она је персонификација пастирско-ратничког етоса Црногораца и Брђана и рефлексија хероизова-не племенске свијести Брђана. Нико од припадника чете се посебно не ис-тиче, они су саткани од вјере и јунаштва, ослобођени гријеха и сједињени у Христу. Милорад Живанчевић је примијетио како и у том стварању идеал-ног и идиличног свијета реализам уступа мјесто персонификацији изведе-ној до краја, па је поред „персонификоване чете, богиње освете“3 персони-фикована и сама смрт која попут сабласти кружи бојиштем.

Најзначајније одступање од историјског оквира приче Мажуранић је на-правио у трећем пјевању спјева. На самом почетку пјевања пјесник смјешта чету у временско-просторни оквир унутар кога се очекује њено дјеловање.

„Подиже се чета малаНа Цетињу Горе Црне...“(Мажуранић, 1963: 80) Међутим, већ након неколико стихова Мажуранић прави одстyпање

од историјског одређења повести:„Чудна чета! НекупљенаКо се ина купи чета...“ (Мажуранић 1963: 80)Па тако сазнајемо да је Чета сазвана гласом што личи „тајном гласу ду-

хова“. Њено дјеловање условљено је, дакле, метафизичком мотивацијом. Она се окупља на глас чије поријекло није људско и одлази на пут са циљем испуњења вјечне метафизичке правде. Мотив који покреће Брђане на акцију није тек сурова мржња и њихова освета није обична, људска. Они се крећу на испуњење божанске мисије, саопштене им „шапатом тамним“. Чета је оружје у рукама Бога. Сам пјесник ће овдје казати да циљ чете „само он зна-де, кој је гори“. Обавијена ноћном тамом она ка циљу иде тако „као да дес-ници подоба се вишњој“. Посебну метафизичку димензију дјеловању Чете даје и пантеистички елемент сједињавања са природом кроз коју пролази. Природни амбијент који прати Чету као да је она станка пред крајњу еска-лацију предстојећег драмског сукоба: „Доба је глухо тамне ноћи...“

Унутар самог спјева, посебан печат црногорском колективитету оста-вља лик старца-свештеника, кога Мажуранић на сцену уводи у другом дије-лу трећег пјевања. Унутар ове личности пјесник сједињује два принципа – хришћански и пантеистички. Његова улога, иако епизодна, у сукобу добра и зла, постављена је као противтежа личности Смаил-аге Ченгића. Он је тај који Чети даје коначни облик, проводи је кроз симболичну иницијацију на води и даје благослов за њено дјеловање.

3 Милорад Живанчевић, „Иван Мажуранић“, предговор у: Иван Мажуранић, Изабрана дела, Народна књига, Београд, 1963, стр. 11.


IIIСлично Мажуранићу, и Његош је искористио један недовољно истражен историјски догађај да би кроз њега дао визију читаве историје Црне Горе, њеног становништва, патријархалног морала и обичаја. Отуда је слика цр-ногорског друштва у Горском вијенцу дата на прилично суженом простору. Кроз прожимање историјских и актуелних догађаја, пјесник је, међутим, пред читаоцем отворио једну велику позорницу, на којој се иза саме радње „историческог собитија“, догађа читав један ход историје који одређујуће дјелује на драмску радњу и води је у правцу коначног разрјешења. Унутар таквог поретка ствари, Коло представља својеврсну пјесничку филозофију историјских кретања.

На плану садржине и структуре Горског вијенца Његош је одлучио да централни догађај свог спјева измјести у други план, па би се могло рећи да се на позорници Горског вијенца истовремено одвијају три радње. Напоре-до са епском, тече филозофска и историјска драма Горског вијенца. Фило-зофско опредјељење спјева проистиче из мисли Владике Данила и Игума-на Стефана. Са друге стране у представљању историјског контекста Црне Горе најважнију улогу има Коло, којим је Његош на драмску позорницу вра-тио грчке хорове, притом им дајући сва она обиљежја која су имали у ан-тичкој драми. Наиме, још од својих почетака хор је носилац идеје етичког оправдања епских збивања унутар књижевног дјела. У Горском вијенцу у шест Кола дата је читава историја Црне Горе. Код Његоша Коло предста-вља савјест црногорског патријархалног друштва, подсјећа на историју и национални завјет, кори главаре и охрабрује их. Идеја Кола је мисао рођена „из главе цијела народа“ и она представља темељ мисаоног развоја Горског вијенца. Коло представља живу везу између прошлог и садашњег време-на. Свако од шест Кола прожето је високим разумијевањем духовне и етич-ке вертикале црногорског друштва. Сви ликови црногорских јунака и глава-ра изграђени су на рефлексији мисаoних домета Кола из „историјске идеје чији је непосредни израз дат у песмама кола“4.

Суштинска веза између ликова Горског вијенца лежи управо у њиховој оданости заједници, па би се могло рећи да херојски свијет спјева почива управо на темељима јасне опредијељености за припадност колективу, који је носилац централне радње спјева. Коло је ту да подсјети на велико јунаш-тво народа, али и на усуд издаје који га сустопице прати. На овај начин, ус-постављен је чврст историјски континуитет са догађајима везаним за мит-ску представу о настанку Црне Горе, па све до периода који непосредно претходи одлуци о истрази.

Главари су представници те историјске идеје садржане у пјесмама Кола. Они су од кола бирани, али су и у сталном страху пред њим. Коло је судија. Оно прославља, али и проклиње. Његова мисао је и савјет, али и опомена онима који доносе одлуке, па се може рећи да је Коло у непрестаном дија-логу са главним личностима Горског вијенца. Сумња Владике Данила миса-они је покретач радње, али Коло усмјерава радњу и доводи је у шири исто-

4 Јован Деретић, Историја српске књижевности, Требник, Београд, 1996, стр. 196.


ријски оквир. У том контексту, било би занимљиво истраживати и однос између Кола и Игумана Стефана, чија мисао долази као крајња афир-мација онога што се кроз читав спјев навјешћује Колом, које историју Црне Горе представља као историју српског збјега насталог након ко-совског полома, повест прожету непрестаним бојевима и вишевјековном жртвом за слободу. Уколико бисмо пошли од претпоставке да је у Гор-ском вијенцу Његош до краја остварио идеју по којој је „живот мудрији од филозофије“5, онда је појава Игумана Стефана у потпуности на трагу такве идеје. Свештеник у свејединству са божанским, он је филозоф чија мудрост проистиче из искуства, личног и колективног.

С друге стране, Његош своју слику народне заједнице унутар Горског вијенца гради на успостављању заједничког свијета хришћана и мусли-мана. Тај заједнички свијет почива на истом племену, обичајности, јези-ку и географској упућености једних на друге. Посебну и најчвршћу везу између двије супротности Горског вијенца сачињавала је, ипак, заједнич-ка прошлост. Међутим, највећи проблем у односу Црногораца према њихо-вој исламизованој браћи лежи управо у том нарушавању сакралног једин-ства заједнице засноване на истом језику и предању, истој историји и истој вјери. А у црногорском патријархалном друштву вјера представља „родов-ско религиозно осећање“6. Прихватајући тврдњу да „у родовском обичај-ном хришћанству, човек ипак изнад свега цени своју крв и своје тело – лич-но, породично, национално, државно или обичајно“7, долазимо до одговора на питање зашто проблем ренегатства унутар црногорског друштва и пред-ставља ону водедјелницу са које нема повратка, трагични линију на којој се одвија архетипски сукоб дојучерашње браће. Одатле код обје стране (код Црногораца, али и код Турака) преовладава свијест о историјској нужности истраге, као угаоног камена религијског и политичког идентитета. Отуда је сасвим исправно тврдити да истрага потурица представља „митску тачку колективне егзистенције“8.

Управо на овој тачки долази до можда највећег размимоилажења из-међу Његошевог и Мажуранићевог погледа на историјску нужност епске радње. Отуда и слике финалног сукоба дате на потпуно различит начин, код Мажуранића кроз реалистичну и опширну слику боја која долази као фи-нале драмске приповијести, а која је дата у најдужем пјевању. Код Његоша само мјесто на коме се одвија тренутна радња спјева је до краја скучено, па вијести о истрази читаоцу долазе тек кроз штуре извјештаје гласника пос-латих Владици Данилу. Још једна значајна разлика између Његоша и Мажу-ранића налази се и њиховом начину конструисања херојског свијета унутар дјела. Код Мажуранића дио црногорског колективитета је и раја, поробље-ни и измучени народ. Код Његоша – раје нема. Постоји само народ у коме

5 Перо Слијепчевић „Неколико мисли о Његошу као уметнику“, предговор у: Петар Петровић Његош, Горски вијенац, Веселин Маслеша, Сарајево,1982, стр. 27.

6 Мило Ломпар, Његошево песништво, СКЗ, Београд, 2017, стр. 249. 7 Николај Берђајев, Филозофија слободног духа, Дерета, Београд, 2007, стр. 78. 8 Мило Ломпар, Његошево песништво, СКЗ, Београд, 2017, стр. 263.


владају „сурови закони збјега“ спремног на непрестану борбу – „до истра-ге наше али турске“.

IVЗа разлику од српског и хрватског, словеначки романтизам се концепцијски надовезује на старију или јенску романтичарску школу, чији су најизрази-тији представници браћа Фридрих и Аугуст Шлегел, Лудвик Тик и Фридрих Новалис. По овом схватању, извориште „лепоте и савршенства“ имало се тражити у умјетности античког и ренесансног доба – „спајајући то преткла-сицистичко искуство са модерним укусом и сензибилитетом“9. У овом пе-риоду водећа имена словеначке културе представљају Матија Чоп и Франце Прешерн. Први би се могао назвати идеологом, други реализатором идеје по којој само „аутентична и аутохтона, естетски вредна поезија има снагу ослобођења“10. Своју перцепцију живота, Прешерн форматира на крајњем сукобу личног и општег, индивидуе са заједницом, појединца са свијетом коме припада.

У свом спјеву Крштење на Савици – епски заснованом на конфронта-цији личности и заједнице Франце Прешерн радњу смјешта у 8. вијек, у пе-риод покрштавања Словенаца, и у тај оквир поставља љубавно-егзистен-цијалну драму између двоје главних ликова – Богомиле и Чртомира. Отуда је разумљиво што је у овом спјеву питање односа колективног и индивиду-алног постављено на потпуно другачијим основама, него што је то случај код Његоша или Мажуранића. Слика племена доведеног на ивицу пропасти овдје је дата у „Уводу“. У наставку ће се она углавном пројектовати кроз Чртомиров однос према заједници. Унутрашња структура овог спјева по-стављена је на темељу егзистенцијалног погледа на живот, кроз који се пре-ламају поимање национално-колективног и љубавно-еротског доживљаја свијета. Са љубавном причом о Чртомиру и Богомили, испреплетена је по-вијест о покоравању крањске области и покрштавању Словенаца. Сам увод у спјев је, како то примјећује Јан Кос, у потпуности посвећен „национално-социјалној и патриотској теми“11. Слика пропасти мале словеначке државе овдје је дата кроз једну готово апокалиптичку пјесничку визију у којој нес-таје све оно што је представљало темељне вриједности на којима је доско-ра почивала заједница. Уводна сцена битке у којој Чртомир са малим одре-дом покушава да пружи отпор освајачу, тек је последња у низу епских сли-ка пропасти које претходе радњи спјева. Након увода Прешернове „повес-ти у стиховима“, долази до еволуције егзистенцијалне парадигме главног јунака, а са епске позорнице наратор читаоца уводи у један дубљи, „лир-ски план, уносећи током дела и одређене драмске фрагменте, чак и дијалог међу ликовима“.12 На том трагу, централно питање односа између индиви-дуалног и колективног постављено је у свјетлу односа главног јунака пре-

9 Марија Митровић, Преглед словеначке књижевности, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 1995.

10 Исто.11 Јанко Кос, Прешернов песнички развој, СКЗ, Београд, 1968, стр. 150. 12 Марија Митровић, Нав. дјело.


ма ишчезлом колективном идентитету. Чртомир, једини преживјели у од-судној бици, суочен је са изазовом сопственог опстанка и питањем сврсис-ходности даљег вјеровања у заједницу која је поражена силом. Али, питање је да ли се Чртомирава сумња у опстојност заједнице јавља тек са њеним ратним поразом. Његова беспоговорна припадност колективном у питање долази тек из спознаје о конфронтацији реалног и идеалног свијета, чије је властите оквире овај јунак изградио на темељу сопственог етичког пои-мања заједнице. Свијест о томе да ове двије стварности остају све даље и непомирљивије, чини да у једном тренутку Чртомир свој једини излаз поку-шава да открије кроз мисао о самоубиству. Један од разлога за овакво сагле-давање стварности лежи у наглашеном присуству херојске самосвијести унутар Чртомирове личности. Сазнање да ће награде за исказано јунаштво од сада припасти туђину, који их „гордељиво“ носи – представља један од главних покретача дефетистичке мисли код овог Прешерновог јунака.

Међутим, сумња у заједницу наговијештена је и за раније вријеме, па тако суочен са покрштеном Богомилом и њеним захтјевом да и сам прихва-ти хришћанство, Чртомир каже:

„Знам да су идоле и обреде многеЊихових жречева главе измислиле;Завјете предака кроз њих штовах строгеАли и њих ратне саломише силе.“(Прешерн, 1985: 173) Након оваквих ријечи, сасвим се оправданим чини питање због чега

Чртомир остаје одан вјери предака, све до њеног коначног слома. Легити-ман одговор свакако би гласио да унутар личности главног јунака превла-дава свијест о вјерном служењу заједници, а унутар те заједнице стара вје-ра представљала је најчвршћу повезницу. Као што смо већ рекли у уводу спјева се Чртомир јавља као предводник чете која покушава да пружи по-следњи отпор непријатељу, али већ тада његова појава више личи на пер-сонификацију једног начела „чији спомен и сад живи“, него на конкретну личност. Он је херојска фигура која је израсла на безусловној припадности заједници. У новој стварности – он је последњи остатак херојског свијета коме је припадао.

Након пропасти заједнице и напуштања мисли о спасоносном самоу-биству, Чртомир свој једини излаз проналази у коначној промјени своје ег-зистенцијалне парадигме. Реалан оквир унутар кога би заједница даље оп-стајала више не постоји, а мисао о самоубиству сада изгледа као потврда сопственог пораза („Немој сљедовати утичког Катона...“), и главни јунак се окреће свом унутрашњем, љубавно-еротском осјећају, према коме љубав вољене жене стоји као једини преостали смисао. Отуда потреба да се по-раз у борби за слободу племена замијени својом личном срећом у љубав-ној вези са Богомилом. Као завршна фаза идентитетског лома унутар лич-ности овог јунака, долази крај илузија о љубавној срећи са Богомилом и Чртомирово прихватање хришћанства. Као најважније питање с краја по-вијести остаје питање личне мотивације за овакав чин. Са једне стране, ту


је разумијевање Богомилине љубави и жртве за њега, са друге – јунакова свијест о некој врсти нужне припадности заједници. Отуда се овакав пос-тупак и може посматрати као „резигнирани пристанак на једино могућ об-лик постојања у сасвим измењеној историјској ситуацији.“13 Међутим, оно што остаје као дилема јесте то да ли је Чртомирово прихватање хришћан-ства само његов егзистенцијални избор, или се, пак, ради о нечему другом, већ наговијештеном кроз развојну линију Прешернове повијести – Чртоми-ровој одлуци да „на тај начин преда свој живот без смисла, дакле апсурдно бивствовање у руке једине особе којој још верује“14.

У Горском вијенцу и Смрти Смаил-аге Ченгића индивидуалност је у ве-ликој мјери подређена осјећају за колективно. У Крштењу на Савици, пак, претпостављени услов за остварење личне среће представља пропаст пле-менског, херојског свијета чију етичку вертикалу у првом реду представља оданост заједници. Рекло би се да је овако различит однос према личном и колективном идентитету условљен, како различитом рецепцијом идеја европског романтизма у књижевностима јужнословенских народа, тако и укупном различитошћу друштвено-историјског контекста засебних култур-но-националних кругова унутар којих су стварала тројица пјесника.

Извори и литератураБерђајев 2007: Николај Берђајев, Филозофија слободног духа, Дерета, Београд,

2007.Брајовић 2007: Тихомир Брајовић, Идентично различито, Геопоетика, Београд,

2007.Деретић 1996: Јован Деретић, Историја српске књижевности, Требник, Београд,

1996.Живанчевић 1963: Милорад Живанчевић, „Иван Мажуранић“, предговор у: Иван

Мажуранић, Изабрана дела, Народна књига, Београд, 1963, 5–24. Кос 1968: Јанко Кос, Прешернов песнички развој, СКЗ, Београд, 1968.Ломпар 2017: Мило Ломпар, Његошево песништво, СКЗ, Београд, 2017.Мажуранић 1963: Иван Мажуранић, Изабрана дела, Народна књига, Београд,

1963.Мажуранић 1982: Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића, Веселин Маслеша,

Сарајево, 1982.Митровић 1995: Марија Митровић, Преглед словеначке књижевности, Издавачка

књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 1995.Његош 1982: Петар Петровић Његош, Горски вијенац, Веселин Маслеша,

Сарајево, 1982.Пејовић 1982: Божидар Пејовић, „Пјесник патње и идиле“, предговор у: Иван

Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгића, Веселин Маслеша, Сарајево, 1982, 5–23. Прешерн, 1985: Франце Прешерн, Сонетни вијенац и друге пјесме, Веселин

Маслеша, Сарајево, 1985.

13 Марија Митровић, Нав. дјело.14 Бојана Стојановић Пантовић, О мотивацији ликова Чртомира и Богомиле у Прешер-

новом „Крсту при Савици“, Romantična pesnitev (ob 200. letnici rojstva F. Prešerna), Љубљана (2000), 2002, стр. 6–7.


Слијепчевић 1982: Перо Слијепчевић, „Неколико мисли о Његошу као уметнику“, предговор у: Петар Петровић Његош, Горски вијенац, Веселин Маслеша, Сарајево, 1982, 5–35.

Стојановић-Пантовић 2002: Бојана Стојановић-Пантовић, „О мотивацији ликова Чртомира и Богомиле у Прешерновом „Крсту при Савици“, Romantična pesnitev (ob 200. letnici rojstva F. Prešerna), Љубљана (2000), 2002.

Aleksije Grgur

Portraits of collective identity in epic poems The Death of Smail-Aga Čengić”, “The Mountain Wreath” and “Baptism in Savica“

AbstractThis paper exploresperception of colective identity in Yugoslav romantic epic poems “The Death of Smail-aga Čengic”, “The MountainWreath” and “The Baptism on the Savica”. The aim of the paper is to point out some of the possible interpretations of community identity, as well as to try to clarify the relation between individual (personal) and colective (folk or tribal) consciousness in thesethree epic poems.Keywords: Yugoslav literature,Romanticism, Njegoš, Mažuranić, Prešern, Person and community


726.7(497.16Пљевља)“14“

Мр Бојан Струњаш

Манастир Свете Тројице код Пљеваља и његови писари

Сажетак: Манастир Свете Тројице заснован је у 13. вијеку. Данашња манастирска црква потиче из 16. вије-ка и грађена је у три фазе. Олтар и наос саграђени су 1537. трудом игумана Висариона и његовог брата ар-хијереја Никанора. Други дио манастирске цркве („ста-ра припрата“) грађен је крајем 16. вијека, тачније 1592. Из данас сачуваног ктиторског натписа види се да су стару тројичку припрату сазидали отац и син, монах Георгије и јеромонах Ананије. Својим прилозима из-градњу су помогли спахија Војин из Поблаћа и златар Јована из Фоче. Трећи дио данашње манастирске цркве дозидан је у 19. вијеку (у науци познат као „нова при-прата“) трудом манастирског братства и Српске право-славне црквено-школске општине.

У манастиру Свете Тројице пљеваљске је током 16. и 17. вијека радио манастирски скрипторијум. Познати писари овог скрипторијума су: јеромонах Сава, дијак Јован, инок Гаврило Тројичанин, поп Никола, расо-дер Висарион, црноризац Венијамин, као и дијак Раст-ко Ранковић. У тројичкој лаври вјековима је с великом пажњом његована књига. Овај манастир данас чува вриједну збирку од сто седамнаест рукописа. По богат-ству књижног фонда библиотека Свете Тројице пље-ваљске заузима треће мјесто у Српској православној цркви, одмах иза библиотека манастира Хиландара и Дечана.

Кључне ријечи: Манастир Свете Тројице, монах Геор-гије, јеромонах Ананије, спахија Војин, манастирски скрипторијум, преписивачи, писари, Гаврило Тројича-нин.

IМанастир Свете Тројице удаљен је непуна два кило-метра од градског језгра Пљеваља. Смјештен је у јед-ној скровитој удолини између два брда, на мјесту зва-ном Врхобрезница. Пут до манастира из Пљеваља води узбрдо. Сами манастирски комплекс је немогуће видјети све док се не дође у његову непосредну бли-зину.

[email protected]

Самостални истраживач,Пљевља

бојан струњаш30

До сада су у научним круговима вођене бројне полемике о настанку ма-настира Свете Тројице. Све те полемике давале су различите резултате, али преовладавају оне које настанак манастира смјештају у прву половину 16. вијека. Скоро да је усамљено мишљење Ђурђа Бошковића који сматра да је манастир заснован у 13. вијеку.1 Бошковић тврди да архитектонска решења нартекса припадају 16. вијеку, али да су ти елементи могли да буду и нак-надно дозидани, а након тога извлачи закључак да је манастир ипак сази-дан у 13. вијеку, а да је у 16. вијеку само обновљен. Потврда за то да је ма-настир настао прије Косовске битке су и његова пространа имања која су се простирала од десне обале Ћехотине, па све до Прибоја. Манастири грађе-ни послије доласка Турака нису имали велика имања.

Сретен Петковић, аутор до сада једине монографије о манастиру Све-та Тројица, такође, архитектонска решења манастира Света Тројица искљу-чује из 16. вијека, јер је главни брод шири од бочних четири пута, што није био случај са црквеним градитељством тог времена. Петковић објашњава да овај податак упућује на чињеницу да је манастир у 16. вијеку само обно-вљен, а никако изнова грађен.2

Под покровитељством Милешевске епархије 26–30. августа 2005. го-дине одржан је међународни научни скуп на тему Цркве и манастири за-падног дијела Старе Рашке – пљеваљски крај3, на коме је др Гордана Томо-вић у раду под насловом О ктиторима Св. Тројице пљеваљске изнијела на-уци потпуно ново мишљење да је данашња црква Свете Тројице настала крајем 16. вијека, а да је ранија црква постојала на мјесту данашње подзем-не црквице посвећене Светом Архангелу Михаилу. Ова црквица је удаље-на свега неколико метара јужно од манастирске цркве и због нарушене ста-тике и влажног терена премјештена је на мјесто гдје се данас налази. Ово мишљење је занимљиво, али будући да није поткријепљено ваљаним дока-зима, за нас није релевантно. По нашем мишљењу, ова подземна црквица је саграђена током тешких времена која су узрокована ропством под Турци-ма, када су била забрањивана богослужења. Пошто нису могли да обављају службу у великој цркви, монаси су саградили под земљом ову црквицу у којој су служили Богу. Иначе, ово је једина подземна црква у овоме крају.

Манастирска црква Свете Тројице је до сада више пута дограђивана и прерађивана. Уз саму цркву протиче поток Бисерка, а тек почетком 20. вије-ка озидан је тунел кроз који сада протиче поток. И сами конаци су више пута преправљани и дограђивани. Све у свему, немогуће је чак и да нека бу-дућа археолошка истраживања дају поузданији одговор на питање настан-ка манастира Света Тројица.

Имајући у виду све оно што се до сада зна из научних истраживања о настанку манастира, ми смо склони тврдњи да је заснован прије турских ос-вајања, а постоји велика могућност да је настао баш у 13. вијеку, како твр-ди Бошковић. На овакав закључак наводи нас чињеница да су и остали ма-

1 Види: Ђурђе Бошковић, Манастир св. Тројице, Старинар, књ. VII, Београд 1932.2 Види: Сретен Петковић, Манастир Света Тројица у Пљевљима, Издање манастира

Свете Тројице, Пљевља, 2008, 10–13.3 Зборник са овог научног скупа није објављен.

Манастир свете тројице код Пљеваља и његови Писари 31

настири у пљеваљском крају и у његовој близини настали прије турских ос-вајања.

До почетка 21. вијека на територији пљеваљске општине постојала су два активна манастира, а то су манастири Света Тројица и Дубочица. По-четком овог вијека обављена су археолошка истраживања и обновљена у кањону Таре још два српска средњовјековна манастира – Довоља, у селу Пренћани, и Аранђелово, у мјесту званом Луке, на обали Таре. На осно-ву старих записа, археолошких истраживања и народног памћења, дефини-тивно је утврђено да су стари српски манастири Довоља и Аранђел основа-ни прије турских освајања пљеваљског краја. Настанак Довоље везује се за вријеме српског краља Милутина (1282–1321) који је вјероватно био и кти-тор овог знаменитог манастира. Манастир Аранђел је такође заснован не-гдје у 13. вијеку, у њему је радио скрипторијум, а био је познат по строгим монашким правилима и по калуђерима испосницима који су се подвизава-ли у пештерама у близини манастира.4 На локалитетима гдје су се, по на-родном памћењу, налазили манастири: Борчани и Мијаковићи (Маоче), Ор-лић (Козица), Готовуша, Доње Нанге, Елезовићи (Глисница), Немања (Љу-бишња) и Брвеница, још нису извршена археолошка истраживања, али све упућује на то да су се на тим мјестима заиста налазиле цркве. Прво што на то указује је положај главне грађевине исток – запад, као и помоћних зграда које се обично налазе са западне стране (примјер: остаци манастира званог Орлић у Козици). Све то упућује на чињеницу да је ријеч о манастирским комплексима.5 Народно памћење сеже у далеку прошлост, па чак памти и коме су поједини манастири били посвећени. Захваљујући народном пре-дању може се створити једна цјеловита слика о распореду манастира у ово-ме крају. Легенде везане за ова мјеста идеално се уклапају у спектар леген-ди о настанку бројних српских манастира. У близини скоро свих помену-тих локалитета налазе се извори питке воде, а знамо да су манастири већи-ном грађени на мјестима погодним за манастирско општежиће. Нажалост, сви поменути локалитети још увијек чекају на квалитетна археолошка ис-траживања која би дала коначан одговор на све ове дилеме.

Постоји још низ релевантних доказа којима можемо поткријепити нашу тврдњу да је већина манастира на територији пљеваљске општине настаја-ла годинама прије турских освајања – у вријеме када је српска држава до-живљавала процват на свим пољима. На територији сусједних општина као што су Пријепоље, Прибој и Бијело Поље, које су се

средњем вијеку такође налазиле у саставу Старе Рашке, постоје бројни манастири који су углавном настајали у вријеме владавине светородне лозе

4 Види опширније о манастирима Довољи и Аранђелу у: Владимир Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Српска академија наука, Београд, 1950, 103–104 и 11; Татјана Пејовић, Манастири на тлу Црне Горе, Пресмедиј и Републички завод за заштиту споменика културе, Нови Сад – Цетиње, 1995, 213–220; Љиљана Шакић, Манастири сведоци постојања Срба, Партенон, Београд, 2005, 517–533.

5 Види: Милета Војиновић, „Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва“, НИО Пљеваљске новине, Волвокс, Пљевља, Београд, 1993. и Ђуро Тошић, „Континуитет насељености пљеваљског краја од праисторије до успостављања турске власти“, у: Гласник завичајног музеја, књ. 1, Завичајни музеј – Пљевља, 1999, 39–53.


Немањића. На територијама ових општина обављана су бројна археолош-ка истраживања и то на локалитетима за које је у већини случајева само на-родно памћење тврдило да су се ту некада налазили стари манастири. Зани-мљиво је да су истраживања потврдила народна предања. Сви ови манасти-ри су разорени за вријеме турске окупације.

Није запамћено, нити записано, да је данашња црква манастира Свете Тројице рушена од стране Турака. Тројички игумани били су мудри и уче-ни људи који се нису либили чак ни од тога да се запуте у Цариград и да од турског султана затраже и добију заштиту светиње којој су служили. Цар-ски фермани који су штитили манастир свакако су остављали дугорочно по-штовање међу исламским становништвом Пљеваља и околине. Тако на при-мјер, у Ферману херцеговачком санџак-бегу и пријепољском кадији, из 1573. године, пише: „На жалбу калуђера манастира Св. Тројице да Плевљаци и сељаци из села Црљенице, Горња и Доња Рудница пасу своју стоку на њи-ховим земљама и секу њихове шуме, султан наређује да се то убудуће за-брани и спречи.“6

Предање говори да је мајка потурчењака Хусеин-паше Бољанића7 умр-ла као православна Српкиња и да је због тога и сам Хусеин-паша штитио и помагао манастир.8 И не само то. Поуздано се зна да је потурчењак Хусеин-паша потицао из једне имућне српске породице са Бољанића. У народу се чак чува предање да потиче из породице Газдић.

Ктитори старе припрате манастира Свете Тројице – монах Георгије, је-ромонах Ананије и спахија Војин потичу из села Поблаћа, које се налази близу Бољанића – пашине постојбине. О томе свједоче ктиторски натпис изнад врата, на западном зиду припрате, и натпис уз Георгијев ктиторски портрет. Црквена историја памти спахију Војина и по томе што је са углед-ним Србима ових крајева присуствовао састанку који је у манастиру Мора-чи одржао патријарх пећки Јован (1592–1614), у чије вријеме је живописана Света Тројица. Не може се искључити ни постојање родбинске везе између Хусеин-паше Бољанића и Војина спахије. Они су у најмању руку били са-временици. Хусеин-паша је извјесно вријеме провео на двору Мехмед-па-ше Соколовића од кога је могао да научи много тога о задужбинарству. Зна-мо да је Хусеин-паша у Пљевљима саградио џамију (градња почела 1569. године), каравансарај, шадрван и још неке објекте.

6 Види: Фехим Бајрактаревић, Турска документа манастира Св. Тројице код Пљеваља, Споменик Српске краљевске академије LXXIX, Београд, 1936, 8.

7 Хусеин-паша Бољанић био је син Бајрам-аге Бољанића. Он је имао велику породицу која се уздигла уз везира Мехмеда Соколовића, па је и Хусеин-паша Бољанић имао прили-ку да се васпита на двору. Хусеин-паша био је херцеговачки санџак-бег од марта 1567. до марта 1569, када је премјештен за босанског санџак-бега. Зна се да је 1573. био послат у Египат за везира и да је послије двије године смијењен и враћен у Цариград. Затим је 1583. био санџак-бег у Херцеговини, а 1594. босански беглер-бег и изгледа да је идуће године и умро. (Види опширније у: Љубомир Дурковић Јакшић, Пљевља и манастир Света Троји-ца – борба против расрбљавања до ослобођења од Турака 1912, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд, 2012, 63–64).

8 У овом крају живи и легенда да је Хусеин–паша у селу Поблаћу подигао цркву својој мајци: „Да би се имала гдје Богу молити“, говорио је паша.


Једна занимљива прича говори и о томе да је Хусеин-пашина џамија саграђена на манастирском имању9, да је паша тражио дозволу за градњу од игумана и да је вода за џамијски шадрван доведена управо са манастир-ског имања. Паша је тражио воду за „дан и ноћ“, игуман му то дозволио, мислећи да је у питању само један дан и једна ноћ, тако подлегао пашином лукавству. Паша се касније правдао да је воду тражио док је дана и ноћи – док је свијета и вијека. Наравно, ове легенде не морају априори бити исти-ните, али једно је сигурно, да је манастир старији од Пљеваља и да је са-грађен прије доласка Турака. „Народ памти и препричава оно што може да схвати и што успе да претвори у легенду. Све остало пролази мимо њега без дубљег трага, са немом равнодушношћу безимених природних појава, не дира његову машту и не остаје у његовом сећању.“10 Мјесто гдје је Хусе-ин-паша Бољанић саградио своју задужбину налази се у близини манастира Свете Тројице и врло је вјероватно да је заиста то било манастирско имање, имајући у виду чињеницу да су наши средњовјековни манастири имали ог-ромне посједе које су вјековима стицали. Монашка братства била су број-на и одржавала су изузетно богате манастирске економије. Доласком Тура-ка у овај крај, манастирска имања, погодна за развој града, су узурпирана. Легенде су, изгледа, остале као једини свједок ових тешких и смутних вре-мена.

Данашња црква Свете Тројице грађена је у три фазе. Настарији дио (олтар и наос) саграђен је, како тврди Сретен Петковић, у почетним го-динама четврте деценије 16. вијека, а најкасније 1537. Ктитор је био јеро-монах Висарион са братом Савом и сином архијерејем Никифором (или Никанором).11 Висарион је изабран и за првог игумана обновљеног мана-стира. Потврду за то да је Висарион био први ктитор Свете Тројице имамо и на ктиторској композицији која је приказана на јужном зиду наоса гдје се јасно види како јеромонах Висарион приноси цркву Исусу Христу. Своју тврдњу да је манастир у то вријеме само обновљен, Петковић поткрепљује чињеницом да су турске власти у то вријеме дозвољавале само обнову ста-рих манастира и цркава на постојећим темељима, а никако градњу нових црква и заснивања нових манастира.

До данас је сачувано и народно предање везано за настанак манастирс-ке цркве Свете Тројице. Народ прича да се, некад давно, у пећини, недале-ко од данашње манастирске цркве, настанио стари калуђер испосник. Жи-

9 Народ прича да је простор на коме је поникао будући град Пљевља било манастирско имање гдје су биле манастирске плеваре. По плеви и плеварама Плевље, тј. Пљевља су и добила име.

10 Иво Андрић, На Дрини ћуприја, ИРО „Веселин Маслеша“ / ОО Издавачка дјелатност, Сарајево, 1980, 44.

11 То се могло видјети из записа на зиду који је раније одвајао наос и припрату, а који је порушен приликом последње обнове манастирске цркве. О постојању овог натписа ми данас знамо само захваљујући херцеговачком митрополиту Сави (Косановићу) који у свом раду Српске старине у Босни, из 1871. године, говори о поменутом натпису: „Изнутра у препрати више врата на молерају пише, да је најпре као први ктитор ову цркву основао Висаријон са братом Савом и сином архијерејем Никифором (!), па доцније како је опет поновио игуман Јоаким.“ У: „Гласник Српског ученог друштва“, књига 12, 164.


вио је у тој пећини, подвргавајући се строгом посту и молитви. „Пре него што је манастирска црква сазидана била је мала црквица под једном ока-пином на северној страни од цркве, које се место и данас зове Пустиња. Вели се да је то била прва црква ђе је боравио неки монах пустињак који се туј испашто.“12 Народ га је сматрао светим човјеком и временом се почео окупљати око њега, слушајући његове мудре проповиједи. Једном прили-ком окупљеном народу на стијени поред пећине указа се лик Свете Троји-це. Овај несвакидашњи догађај навео је народ да на заравни испод литице сагради цркву коју ће посветити управо Светој Тројици. Црква је временом прерасла у манастир. Данашња „стара припрата“ саграђена је педесетак го-дина касније. Ктиторска композиција и натпис изнад врата на западној стра-ни јасно указује да су ктитори припрате монах Георгије са сином јеромона-хом Ананијем и синовцем спахијом Војином, 1592.

Године 1876. уз „стару припрату“ дозидана је „нова припрата“ и озида-на купола слична оној која се види на макети цркве коју Георгије приноси Пресветој Богородици. Најновије дозиђивање припрате и надзиђивање ку-поле измијенили су првобитну архитектуру тројичког храма.13

Занимљиво је напоменути да је у Светој Тројици, упркос турској забра-ни, зазвонило прво звоно у Херцеговини, 13. јуна 1861, као гласник слобо-де и новог времена које је неумитно долазило. О томе свједочи запис мана-стирског ђака из једне тројичке књиге. Звоно су Турци украли петнаестак дана касније, а озлојеђени манастирски ђак проклиње лопова: „Да Бога да га биесан на врату донио на исто мјесто.“14 Убрзо након овог немилог до-гађаја пљеваљски Срби су набавили ново звоно.

Манастир Свете Тројице је током 16. и 17. вијека био један од најзна-чајнијих националних и културних жаришта Старе Рашке. У овом мана-стиру је радио и најпознатији манастирски скрипторијум у овом периоду.15 Иако под турском окупацијом, овај древни српски манастир је вршио зна-чајну просветну и културну мисију међу поробљенима народом овога краја и много шире.

IIНе може се поуздано утврдити када је отпочело преписивање књига при манастиру Свете Тројице крај Пљеваља и чије је перо исписало прва слова у тројичком скрипторију. Више је него очигледно да су се и тројички пре-писивачи држали средњовјековних начела при преписивању богослужбене литературе, а прво и главно начело је било да се ауторство не истиче у први план, што је било у складу са монашком скрушеношћу. „Ауторство се при-знаје једино у одступањима, у погрешкама, у неистини; све што је добро

12 Архива манастира Свете Тројице: Игуман Серафим (Џарић), Летопис манастира Свете Тројице, 1.

13 Опширније о архитектури тројичке цркве у: С. Петковић: Нав. дј. 17–33.14 Стари српски записи и натписи, II, бр. 4159.15 Види опширније у: Дамњан Петровић, Преписивачке радионице и рукописне књиге

код Срба у првој половини 16. века, у: „Зборник Матице српске за ликовне уметности“, 29–30, Нови Сад, 229–240.


и тачно, све истинито је дејство Духа, утицај божанских енергија. У скла-ду са теолошким учењем о инспирацији, писац је, заправо, писар божан-ских речи, које му долазе ‹одозго› или посредством књижевног предања и наслеђа.“16 Тако смо остали без имена бројних аутора преписаних тројич-ких књига којих је сигурно било много више од оних имена која су нама да-нас позната. На основу сачуваних књига насталих у Светој Тројици, које се и данас чувају у манастирској библиотеци, али и у бројним другим библио-текама у земљи и иностранству, наилазимо само на имена следећих тројич-ких писара: јеромонаха Саве, дијака Јована, дијака Влатка, црнорисца Ве-нијамина и инока Гаврила Тројичанина.

Најстарија до сада позната тројичка књига написана је пером јеромо-наха Саве (1536–1545) који је био изузетно плодан писар, али је имао и бо-гат опус, маштовит и духовит стил и оригинална графичка решења преко којих је лако препознати његове рукописе.

А овај Минеј писа многогрешни и смерни јеромонах Сава.Но, оци свети и браћо вазљубљена, молим се, и колена приклањам, ако нађете да је што од ових речи погрешно, исправите, Христове љубави ради, а нас грешне, који смо се о овоме трудили, не куните, већ благословите, а вас ће Владика и Мати бо-жија, пречиста, у овај век и у будући. Амин... А о овим минејима трудио се старац игуман јеромонах Василије, са својим рођеним братом, монахом Савом, и са оста-лом братијом, која је била са њим у манастиру, званом Света Тројица, близу реке Врхобрезнице. Тих лета, царевао је Исмаилћанима султан Сулејман. И беше цело царство њихово. И велико су нам зло нанели. Све што имасмо имања, узимаху нам. Једни нам доходише, а други отходише, и све што стекосмо, све узимаху нам. За-иста, много се трудисмо, и завршисмо ове минеје, а Богу на славу и светим. И оп-ростите ми, ако вам много причах, амин. Тешка рука, а ум мутан од агаренских мисли.17 (Минеј за децембар, бр. 24).Треба напоменути да писар јеромонах Сава није иста личност са мона-

хом Савом који је био рођени брат игумана Василија, тј. Висариона. Виса-рион је при примању велике схиме добио ново име Василије, што није био риједак примјер у средњем вијеку. Зато уз Василијево име често иде епи-тет „блажени“ и на ктиторском портрету је приказан са светачким ореолом изнад главе. Значи, да је изузетно надарени тројички писар јеромонах Сава био сабрат бројног манастирског братства, управо у вријеме Висариона – првог познатог ктитора и игумана овог древног српског манастира.

Јеромонах Сава је преписао и Службени минеј за септембар, бр. 102, из 1535/45. године. Њему се приписују и следећи тројички рукописи: Минеј за април, број 26, из 1530/40. године, који поред осталих писара пише и он; Минеј за октобар манастира Дубоки Поток, број 2, из треће четвртине 16. вијека; Стиховани пролог за септембар – фебруар, бр. 3, из 1545; Пате-рик и поученија, бр. 65, из 1540/50; Стиховани пролог за март – август, бр. 22, из 1535/40. и Минеј за јануар Манастира Крке, бр. 15, из 16. вије-ка. Катарина Мано – Зиси овом знаменитом писару приписује и четири ми-

16 Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности, СКЗ, Београд, 1980, 39.17 Сви цитирани записи у овом раду дати су према преводу Надежде Синдик у књизи:

Издавачи, штампари, преписивачи, приредила: Надежда Р. Синдик, Обод, Цетиње, 1996.


неја из манастира Никољца код Бијелог Поља: Минеј за новембар, бр. 30, из 1537/38; Минеј за август, бр. 29, из 1535/40; Минеј за јануар, бр. 23, из 1537; Минеј за децембар, бр. 31, из 1537. и Минеј за март, бр. 1, из 1537. године, цркве Свете Тројице у Горњој Бистрици код Нове Вароши.18

Јеромонах Сава се упокојио 1545. То видимо из Стихованог пролога за септембар – фебруар, бр. 3. Његово перо је прихватио дијак Јован који је дописао овај рукопис и о свему томе оставио запис као свједочанство да смрт није могла зауставити просветитељски рад на умножавању богослуж-бених књига.19 Испуштено перо преузимали су млађи монаси и тако се пре-писивачка дјелатност настављала.

Дијак Јован (1545-1547) је био родом из Никољ-Пазара. Најисцрпније радове о преписивачкој дјелатности овог писара написале су Луција Цер-нић20 и Катарина Мано – Зиси21. На основу изучавања тројичких књига и из доступне литературе о писару дијаку Јовану приписујемо му следеће руко-писе: Типик јерусалимски, бр. 19, из 1545; Четворојеванђеље, бр. 95, из 1546; Четворојеванђеље, бр. 13, из 1537; „Фочанско“ јеванђеље Народне библиотеке Србије у Београду, бр. 663, из друге четвртине 16. вијека; Три-од цветни Народне библиотеке Србије у Београду, бр. 44, из прве четврти-не вијека; Четворојеванђеље, из 1538, Народне библиотеке „Кирил и Ме-тодиј“ из Софије; Апостол, бр. 1, из 1547. цркве у Стоцу и Четвороје-ванђеље, бр. 6, Цетињског манастира, из 1552. године. На рукописе дијака Јована наилазимо и у манастиру Никољац: Минеј за септембар, Никољац, бр. 61, из 1537. и Минеј за јуни, Никољац, бр. 27, из исте године.

Од свих преписивача који су радили у манастиру Свете Тројице крај Пљеваља, обимом и умјетничким квалитетима истиче се дјело инока Га-врила Тројичанина. Овај знаменити писар радио је у тројичком скрипто-рију у вријеме српског патријарха Пајсија Јањевца22 који је био велики књи-гољубац. Приликом својих бројних путовања и обиласка удаљених епар-хија, нарочиту пажњу је посвећивао нашим старим рукописним књигама. Старе и оштећене књиге је повезивао, а књиге из разрушених манастира носио у Пећку патријаршију, како би их сачувао од пропасти. „Његов однос према рукописном наслеђу мотивисан је свешћу да се у њему чува не само поуздана богословска мисао него и податак о историјском постојању наро-да, доказ идентитета и народних права у актуелној борби за духовни, кул-

18 Катарина Мано-Зиси, Још један рукопис јеромонаха Саве из 1537. године, „Архео-графски прилози“, књ. 19, Београд, 1997, 135–149.

19 Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 1, бр. 525, Српска краљев-ска академија, Београд, 1902.

20 Луција Цернић, Писари Сава и Јован, „Скрипторији и манастирске библиотеке у Црној Гори“, Зборник радова са научног скупа одржаног 26. и 27. октобра 1987. године, Цетиње, 1989, 255–295.

21 Катарина Мано-Зиси, Преписивачка дјелатност у полимљу прве половине XVI века, „Археографски прилози“, књ. 16, Београд 1994, 307–351; Рукописне књиге Цркве Светог Николе у Заступу, „Скрипторији и манастирске библиотеке у Црној Гори“, Зборник радова са научног скупа одржаног 26. 27. октобра 1987, Цетиње, 1989, 181–251.

22 Види: Сава (Вуковић), Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Евро – Унирекс – Каленић, Београд – Подгорица – Крагујевац, 1996, 388–390.


турни и политички опстанак.“23 Монахе је својим примјером подстицао на преписивачку дјелатност и будио у њима љубав према књизи и сазнања о значају књижевног блага. Сигурно да је и тројички монах Гаврило знао за ову склоност пећког патријарха Пајсија, који му је могао служити као узор и подстицај да истраје у свом мукотрпном послу преписивања књига.

Гаврило Тројичанин није био само преписивач богослужбене литера-туре већ се слободно за њега може рећи да је био књижевник са изузет-ним осјећајем за реченицу.24 Он је у преписивани материјал уносио и неке своје књижевне елементе. Писао је о историјским темама, егзотичним жи-вотињама, савременим догађајима, али је дао и оригинална књижевна ост-варења. Његове књиге спадају у ред најљепших тројичких књига. Да њего-ва дјела зраче особитом љепотом побринуо се и познати илуминатор Ан-дрија Раичевић25 који је богато украшавао Гаврилове књиге. Дјела писа-на руком Гаврила Тројичанина налазимо по библиотекама широм свијета. Он није књиге писао само за потребе тројичког братства, већ их је и прода-вао, добијајући за њих значајне суме новца којим је обогаћивао манастирс-ке приходе.

О Гаврилу Тројичанину се зна врло мало. Он о себи каже да је родом из Пиве, „где је Међуречје тарско и пивско“. Није риједак случај да је своје име остављао у загонеткама:

Ако хоћеш да знаш име писара, гледај: тројка и јединица дају одговор, затим, двојка, и још десет десетица (стотина) и осмица дају одговор, затим, три пута десетица (тридесет), и овоме даје одговор један господин, кога Грци немају, а Сло-вени га, пак, славе (Гаврил), бедан и грешан инок. (Минеј за новембар, бр. 28)Име Гаврила Тројичанина није само значајно у контексту тројичког скрип-

торија, већ је он један од најплоднијих и најдаровитијих наших средњовјеков-них преписивача. На основу записа које је оставио за собом може се закључи-ти да је Гаврило Тројичанин преписивао књиге у пљеваљском скрипторију од 1633. до 1651. У то вријеме се лагано гасио пламичак српске средњовјековне књижевности, али га је инок Гаврило распламсао својим богатим дјелом које стоји као чврста веза између старе и нове српске књижевности.

Најзначајније књижевно дјело Гаврила Тројичанина је Врхобрезнички љетопис који се чува у Народном музеју у Прагу, бр. G 6 (Š 29), из 1650, и Шестоднев Јована ексарха са Топографијом Козме Индикоплова, бр. 79, из 1649. Први његов запис налазимо у Службеном минеју за новембар, бр. 28, из 1633. Он је преписао и: Синаксар, бр. 68, из 1642; Псалтир с после-довањем, бр. 62, из 1646; Псалтир, бр. 83, из 1644, који се налази у Нацио-налној библиотеци у Бечу; Псалтир, бр. 2, из 1647. (чува се у Музеју Српске

23 Д. Богдановић, Нав. дј. 4.24 О језику Гаврила Тројичанина види у: Јелица Стојановић, Писар Гаврило Тројичанин

и правописно-језичке особености Врхобрезничког љетописа, у: „Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове“ (зборник радова са научног скупа), Свевиђе – Манастир Заграђе, Беране, 2010, 159–169.

25 Види опширније: Драгиша Милосављевић, Зограф Андрија Раичевић – епоха и дело, Београд, 2005. и Сретен Петковић, Делатност зографа попа Страхиње из Будимља, у: „Старине Црне Горе“, I, Годишњак завода за заштиту споменика културе, Цетиње, 1963, 113–127.


православне цркве у Београду), Псалтир, бр. РР II 19, из 1643, који се чува у Библиотеци Матице српске у Новом Саду; Псалтир, бр. IX G 7 (Š 5), из 1646. и Минеј, из 1651, који се чува у једној приватној колекцији у Дубровнику.

Мање позната, али свакако значајна су имена тројичких преписивача: попа Николе из Никољ-Пазара, расодера Висариона, црнорисца Ве-нијамина, као и дијака Растка Ранковића. Минеј за април, бр. 2, из 1603, који се чува Бистричкој цркви код Нове Вароши, такође је настао у тројич-ком скрипторију, а писао га је црноризац Венијамин:

Ја, смерни, који сам ово цртао, молим старе, одрасле и младе, заједно назване, браћом у Христу, ако нађете криво словце ил› реч, исправите вишом памећу, а нас смерне, који смо се овоме трудили, не куните, нама и светим црквама, агаренски си-нови, наношаху много неправде, а ко је православан, њега не напушташе жалост, гледајући оронулост и тешкоће цркве Христове, које се дешавају због насртаја про-тивника. Мене Господ тако остави, али још погледа на свој виноград, који је поса-дио раније (!) Смерни црноризац Венијамин, писа ово, опростите свети оци.Врло је вјероватно да је у манастиру радило више преписивача од ових

чија су имена нама данас позната, али су њихове књиге остале непотписа-не или несачуване. По нашем мишљењу тај број свакако није био превели-ки, али сасвим довољан да се преписивачка дјелатност преноси са генера-ције на генерацију монаха и да се пламен писмености и књижевности не угаси. „Сасвим је извесно да су и неке друге, још непрепознате, рукописне књиге дела тројичких дијака. У неким случајевима уништени су поговори, а у другим преписивач се није потписао или није оставио белешку да је из Свете Тројице... Мислило се да је и тројички јеромонах Теофил такође ум-ножавао рукописе... Међутим, како се види јасно из једног записа, Теофил је био само наручилац (Записи и натписи I, бр. 1466). Истина, на једној дру-гој књизи, коју је предао ђакону Леонтију, Теофил је уписао 1649 (Записи и натписи IV, бр. 6846), али се фаза очигледно односи на то да је он саста-вио белешку о продаји.“26

Да се о књигама у манастиру Света Тројица водило много рачуна откри-вамо и преко књиговезаца који су радили при овом манастиру, а који су дола-зили са стране како би коричили нове и поправљали дотрајале тројичке књи-ге које су свакодневно коришћене приликом службе у цркви. Позната су име-на повезивача тројичких књига: јеромонах Јевстатије из седме деценије 16. вијека, за кога се не зна да ли је био тројички монах; затим тројички монаси проигуман Јоаникије, поменут 1669. године, и јеромонах Симеон, повези-вач књига из 1729. Средином 18. вијека у манастиру је повезивао књиге мо-нах Јефтимије који је касније прешао у манастир Крку у коме се бавио ис-тим послом. Године 1787. оставио је тестамент у коме је аманетом наредио да се алат који је однио из манастира Свете Тројице врати овом манастиру.27

У Шестодневу Јована ексарха остао је занимљив запис из кога се види да је игуман Герасим наредио повезивање и конзервирање (обнављање) двадесет четири тројичке књиге:

26 С. Петковић, Нав. дј. стр. 89.27 Види: Рајко Л. Веселиновић, Уметност у Срба северне Далмације у XVIII столећу,

Зборник за ликовне уметности 18, Нови Сад 1982, 210.


Ова књига се обнови и повеза старим српским шавом, као што је и пре била урађе-на. По жељи, и трошком, кир Герасима, јеромонаха игумана Светотројичке оби-тељи, и по његовој заповести, обнових и преплетох, двадесет и четири књиге.Ово је само један од података који много говори о томе колико се води-

ло рачуна о књигама у Светој Тројици. Игумани су се будно старали о књи-жевном благу које им је као старјешинама манастира повјерено на чување. И право је чудо како су у томе били успјешни, јер су услови под којима су чували књиге били изузетно тешки.

ЛитератураАндрић 1980: Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Сарајево: ИРО „Веселин

Маслеша“. Барјактаревић 1936: Фехим Барјактаревић, „Турска документа манастира Св.

Тројице код Пљеваља“, Споменик Српске краљевске академије, LXXIX, Београд, 1936.

Богдановић 1980: Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд: Српска књижевна задруга.

Бошковић 1932: Ђурђе Бошковић, „Манастир Св. Тројице“, Старинар, књ. VII, Београд, 1932.

Веселиновић 1982: Рајко Л. Веселиновић, „Уметност код Срба Северне Далмације“, Зборник за ликовне уметности Матице српске, бр 18, Нови Сад, 1982, 199–214.

Војиновић 1993: Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, Београд: НИО „Пљеваљске новине“, Волвокс.

Вуковић 1996: Сава Вуковић, Српски јерарси: од деветог до двадесетог века, Београд, Подгорица, Крагујевац: Евро, Унирекс, Каленић.

Дурковић-Јакшић 2012: Љубомир Дурковић-Јакшић, Пљевља и манастир Света Тројица: (борба против расрбљавања до ослобођења од Турака 1912. године), Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Косановић 1871: Сава Косановић, „Српске старине у Босни: неколике биљешке“, Гласник Српског ученог друштва, књ. 12, св. 29, Београд, 1871, 158–188.

Мано-Зиси 1989: Катарина Мано-Зиси, „Рукописне књиге цркве Св. Николе у Заступу“, у: Скрипторији и манастирске библиотеке у Црној Гори (Зборник радова са научног скупа на Цетињу одржаног 26. и 27. октобра 1987. године), Цетиње: Централна народна библиотека СР Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, 181–253.

Мано-Зиси 1994: Катарина Мано-Зиси, „Преписивачка делатност у Полимљу прве половине XVI века“, Археографски прилози, књ. 16, Београд, 1994, 307–351.

Мано-Зиси 1997: Катарина Мано-Зиси, „Још један рукопис јеромонаха Саве из 1537. године“, Археографски прилози, књ. 19, Београд, 1997, 135–149.

Пејовић 1995: Татјана Пејовић, Манастири на тлу Црне Горе, Нови Сад, Цетиње: Пресмедиј, Републички завод за заштиту споменика културе, 213–220.

Петковић 1950: Владимир Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд: Српска академија наука.

Петковић 2008: Сретен Петковић, Манастир Света Тројица у Пљевљима, Пљевља: Издање манастира Света Тројица.


Петровић 1993: Дамњан Петровић, „Преписивачке радионице и рукописне књиге код Срба у првој половини 16. века“, Зборник за ликовне уметности Матице српске, бр. 29–30, Нови Сад, 1993, 229–240.

Синдик 1996: Надежда Р. Синдик (прир.), Издавачи, штампари, преписивачи, Цетиње: Обод.

Стојановић 1902: Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, Књ. 1, Београд: Српска Краљевска Академија.

Стојановић 2010: Јелица Стојановић, „Писар Гаврило Тројичанин и правописно-језичке особености Врхобрезичког љетописа“, у: Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове (Зборник радова са научног скупа Плужине, 24–25 септембар 2006), Беране: Свевиђе, Манастир Заграђе, 159–169.

Тошић 1999: Ђуро Тошић, „Континуитет насељености пљеваљског краја од праисторије до успостављања турске власти“, Гласник завичајног музеја, књ. 1, Пљевља: Завичајни музеј – Пљевља, 39–53.

Цернић 1989: Луција Цернић, „Писари Сава и Јован“, у: Скрипторији и манастирске библиотеке у Црној Гори (Зборник радова са научног скупа на Цетињу одржаног 26. и 27. октобра 1987. године), Цетиње: Централна народна библиотека СР Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, 255–295.

Шакић 2005: Љубица Шакић, Манастири – сведоци постојања Срба, Београд: Партенон.

Bojan Strunjaš

THE MONASTERY OF THE HOLY TRINITY NEAR PLJEVLJA AND ITS SCRIBES

AbstractMonastery of the Holy Trinity was built in the 13th century. Today’s monastery church dates from the 16th century and was built in three phases. The altar was built in 1537. by the efforts of prior Visarion and his brother the archbishop Nikanor. The second part of the monastery church was built in the late 16th century, more precisely in 1592. It can be seen from a preserved donor inscription that the old monastery’s entrance hall was built by the father and the son, monk Georgije and hieromonk Ananije. Spahija Vojin from Poblace and jeweller Jovan from Foca helped the construction with their donations. The third part of the monastery church was built in the 19th century by the efforts of the monastery’s fraternity and the Serbian Orthodox Church’s school district. A monastery scriptorium worked in the Monastery of the Holy Trinity during the 16th and the 17th century. The famous scribes of this scriptorium were: hieromonk Sava, priest Nikola, monk Gavrilo of Trojica, monk Visarion and monk Rastko Rankovic. The monastery today preserves a valuable collection of 117 manuscripts. It is the third largest monastery library of the Serbian Orthodox Church, right behind libraries of the Chilandar monastery and the Decani monastery. Key words: The Monastery of the Holy Trinity, monk Georgije, hieromonk Ananije, spahija Vojin, monastery’s scriptorium, scribes, Gavrilo of Trojica.

Историја и историографија

Будимир АлексићДраган РадоманНемања Поповић

Ратко Р. Марковић РиђанинСмиља Влаовић


УДК 821.163.41.09УДК 821.163.41:929Костић Л.

Доц. др Будимир Алексић

Лазо М. Костић о српском језику и српским писцима

Сажетак: У обимном и разноврсном научном и публицистичком стваралаштву Лаза М. Костића (1897-1979)1 истакнуто мјесто заузимају његови радови о српском језику, ћириличном писму и српским књижевницима. У тешким условима емигрантског живота он је написао велики број књига и радова посвећених овим темама. Бранио је интегритет српског језика, српске књижевности и историјске истине о српском народу. Посебно га је интересовало литерарно стваралаштво највећег српског пјесника – Његоша, о коме је објавио четири књиге и знатан број студија и краћих текстова. Темељно се бавио идентитетом дубровачке књижевности, као и књижевношћу насталој на тлу Босне и Херцеговине. Тај дио Костићевог научног опуса, предмет је рада који слиједи.Кључне ријечи: Лазо М. Костић, српски језик, ћирилица, Његош, српска књижевност, Дубровник, Босна и Херцеговина.

I У обимном и разноврсном научном и публици-стичком стваралаштву Лаза М. Костића (1897–1979) истакнуто мјесто заузимају његови радови о српском језику, ћириличном писму и српским књижевницима. Када је ријеч о српском језику,

1 Лазо М(арков) Костић (Врановићи, Доњи Грбаљ, Бока Которска 1897 – Цирих 1979), професор Универзитета и публициста. Гимназију завршио у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Београду. Докторирао економију у Франкфурту на Мајни 1923. Био је секретар Државне статистике, професор Јавног права на Правном факултету у Суботици и Економске политике и Статистике на Правном факултету у Љубљани. Један је од оснивача Економско-комерцијалне високе школе у Београду (1937) која ће касније прерасти у Економски факултет. У два наврата био је декан те школе. Током Другог свјетског рата био је припадник Равногорског покрета. Емигрирао је 1945. у Швајцарску. Објавио је уџбеник Административно право Краљевине Југославије, Коментар Устава Краљевине Југославије и 80 књига и преко 2000 радова из разних области друштвених и хуманистичких наука, највише из историографије, што га сврстава у ред најистакнутијих српских научних и културних дјелатника 20. вијека.

[email protected]

Факултет за културу и медије,Београд

будимир алексић44

најприје треба указати на чињеницу да је Лазо М. Костић тој теми посветио двије књиге. Прву књигу, насловљену О српском језику. Изјаве странаца, објавио је 1964. године у Хамилтону, у Канади, у издању Српс-ке народне одбране (најстарије и најзначајније српске националне ор-ганизације у тој земљи), поводом стогодишњице смрти Вука Стеф. Ка-раџића. У предговору Костић говори о Вуку као реформатору српског језика и правописа и указује на разлоге због којих је Вук узео херцего-вачки дијалекат за основицу модерног српског књижевног језика: због његове територијалне распрострањености (тим језиком говори највећи број Срба) и због народне књижевности настале на њему (на том дија-лекту је настао највећи дио пребогатог корпуса српског усменог ствара-лаштва).

У овој књизи Костић наводи мишљење страних писаца, историчара и филолога о српском језику који истичу његове „особине и лепоте“2. Најприје даје преглед ставова словенских филолога и писаца о историји и развоју српског језика, његовом мјесту у породици словенских језика и његовим изражајним могућностима. Предочени су ставови Јосифа Добровског („патријарха славистике“), Јернеја Копитара, Павла Јосифа Шафарика, Јана Колара, Адама Мицкијевича (највећег пољског пјесника), Људевита Гаја, Фрања Рачког и др. Костић потом излаже мишљење француских, њемачких, италијанских писаца, историчара и филолога о српском језику, као и осврте пар дубровачких и енглеских писаца о овој теми. Њихови позитивни ставови и висока мишљења о српском језику могли би се сажети у оцјени Јосифа Јиречека (оца познатог чешког и европског историчара Константина Јиречека) да је српски језик „најлепши начин говора међу свим живим словенским језицима“3. На крају ове књиге о изјавама странаца о српском језику додата је и Костићева расправа Вук и Немци, у којој аутор освјетља-ва, како сам каже, атмосферу и зависност Вуковог рада „од средине у којој је живео и делао“4, везујући Вуков филолошки подухват за чиње-ницу да је „Вук делао и своја дела објављивао у Бечу и осталим немач-ким градовима“5.

IIИ друга Костићева књига о српском језику, под насловом Крађа српског језика, објављена је 1964. године. Књигу је издао сам аутор, у Бадену, у Швајцарској. Костић у тој књизи заступа и аргументује мишљење да је савремени хрватски језик заправо Вуков српски штокавски језик који су Хрвати прихватили за свој књижевни језик. То мишљење су заступали и сви еминентни лингвисти 19. вијека, домаћи и страни. Они једноставно нијесу признавали хрватски књижевни језик на новоштокавској

2 Лазо М. Костић, О српском језику. Изјаве странаца, Издање Српске народне одбране у Канади, Хамилтон, 1964, стр. 10.

3 Исто, стр. 17. 4 Исто, стр. 45. 5 Исто.

Лазо М. Костић о српсКоМ језиКу и српсКиМ писциМа 45

основици. Костић се позива управо на њихове радове о хрватском присвајању и преименовању српског језика. Доносећи опширне цитате из тих радова, Костић показује да је илирски покрет био завршна фаза прихватања српског језика за хрватски, а да је превођење Хрвата у српски језик иницирала Конгрегација за пропаганду вјере у Риму, у чијем се архиву чува меморандум „о преводу Новога завјета на словенски језик, у коме се, поред осталог, каже да Срби имају дијалект од свих Јужних Словена најбољи“6. Циљ тог подухвата био је јасан и очигле-дан: да се узимањем српског језика Хрвати, и територијално и бројчано, прошире на рачун Срба и српскога језика. Хрвати, међутим, тај Вуков српски народни језик не прихватају под Вуковим српским именом, него том имену додају и своје, тако да језик постаје двоимен: српски или хрватски, односно српскохрватски, а касније, одстрањивањем српског имена, постаје само хрватски књижевни језик, који, у ствари, није ништа друго до загребачка варијанта српског књижевног језика.

Костић показује да су сва најзначајнија европска лингвистичка име-на 19. вијека сматрала да су српски и хрватски два различита језика: српски је – штокавски, а хрватски – чакавски. То јединствено мишљење европских језикословаца 19. вијека најбоље репрезентују ријечи Фран-ца Миклошића из 1852. године: „Овде бих хтео да истакнем још и то да су за мене српски и хрватски два језика и да израз ‘језик српски или хр-ватски’ држим погрешним“7. Тај Миклошићев став разрадио је највећи дубровачки филолог Милан Решетар, који је написао следеће: „Како се у старој Хрватској искључиво говорило чакавски, како масу станов-ништва старе Хрватске сачињаваху Чакавци и како у првим историјским вековима хрватско име долази само у споменицима писаним у чакавским пределима, да хрватски исто значи што и чакавски и обратно. И како нам на другој страни сведоче сви стари писани споменици, да се у свима пределима, који беху дуже или краће времена делови српске државе, говорило само штокавски и да се у овим пределима употребљавало српско име и за народ и за језик, такођер и у оно време, док није било државне заједнице са Србијом, то је опет оправдано с Миклошићем ка-зати, да су штокавски и српски два те иста појма“8. Вук Караџић је та-кође сматрао да су сви штокавци, без обзира којој вјери припадају, Срби, да су сви чакавци Хрвати, док је све Словенце сматрао „кекавцима“, тј. кајкавцима.

Лазо Костић указује и на чињеницу да је језик Босне и Херцегови-не код представника свих трију вјера одувијек био српски. Као потвр-ду тог става цитира дио писма босанског фрањевца, фра Грге Мартића

6 Светозар Борак, Срби католици, СД „Др Јован Рашковић“ – Нови Сад, СД „Зора“ – Бе-оград, 1998, стр. 86.

7 Франц Миклошић, „Српски и хрватски“, у: Срби и њихов језик: хрестоматија, прире-дио Петар Милосављевић, Народна и универзитетска библиотека – Приштина, Приштина, 1997, стр. 180.

8 Наведено према: Радослав М. Грујић, ,,Српски језик и српско племе“, у: Срби и њихов језик: хрестоматија, приредио Петар Милосављевић, Народна и универзитетска библиоте-ка – Приштина, Приштина, 1997, стр. 365.


(1822-1905), упућено Друштву српске словесности у Београду 1858. го-дине, у коме овај припадник фрањевачког реда тражи да му та установа штампа рукопис речника турског језика: „Имајући приготовљен један рјечник турскога језика нашим босанским илити српским изговором по основама других рјечника истолмачен и за службу како учевнијем тако и простом реду народа удешен, а оскудијевајући за издање потребитим средствима, узимам чест с пристојним почитањем вама високопочитана и благородна господо управитељи славног Друштва србске словесности пријавити се и понудити речени рјечник на расположење томе славноме Друштву“9. Ово писмо познатог босанског фрањевца родом из западне Херцеговине, упућено из Крешева, писано ћирилицом и Вуковим пра-вописом, свједочи како су босански фрањевци именовали језик станов-ништва Босне и Херцеговине, а свједочи и о њиховој сарадњи са инсти-туцијама Кнежевине Србије.

Овом књигом о крађи, односно о преименовању српског језика у хр-ватски, Лазо М. Костић је дефинитивно разобличио још једну хрватску „истину“ којој је циљ да историју српског језика, без обзира на проти-вљење историјских чињеница, представи у складу са пројектованим хр-ватским националним циљевима.

IIIИмајући у виду чињеницу да је ћирилица једна од најважнијих компоненти српског духовног, културног и историјског идентитета, Лазо М. Костић је истицао важност очувања тог српског националног писма, и томе је посветио двије књиге. Године 1960, у издању Америчког института за балканска питања, објавио је културно-политичку студију Ћирилица и српство (свеска II), а три године касније (1963) културно-историјску студију под истим насловом (Ћирилица и српство, свеска I). У првој свесци, са поднасловом Повезаност ћирилице и српства, Костић најприје даје историјат српске ћирилице као националног писма српског народа које представља залогу многовјековне српске културне историје и српског културног и националног идентитета. Ћирилица је, доказује Костић, знаковни израз српске културе: „Руси су је од нас примили, а не ми од Руса. Ћирилица је настала пре одвајања источне цркве од западне, ћирилица је настала давно пре Светог Саве и пре наше аутокефалне Српске цркве. Ћирилица је настала кад међу Србима тешко да је уопште било писмених људи. Ћирилица је настала пре иједног јединог српског културног споменика. Сва наша писменост и сва наша култура у њој је изражена. Ми немамо у целој својој културној историји ништа пре ње, као што немамо ни ма шта ван ње. Наша видна култура с њом започиње, она се у ћирилици огледа“10.

9 Лазо М. Костић, „Крађа српског језика. Културно-историјска студија“, у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, шести том, Српска национална традиција, ЗИПС/ Српска радикална странка, Београд, 2000, стр. 153.

10 Лазо М. Костић, Ћирилица и српство, Издање Америчког института за балканска пи-тања, Чикаго, 1963, стр. 21.


Почетке српског културног живота Костић веже за појаву ћирилич-ног писма и тврди да би отклоном од ћирилице био доведен у питање српски национални идентитет и културни интегритет: „Са појавом ћи-рилице Срби (су) културно настали, са њеним одрицањем они би кул-турно нестали, престали би да егзистирају као самостална нација, са-мосталан културни идентитет“11. За Костића, дакле, нема дилеме да би губљењем свог националног писма (ћирилице) Срби изгубили свој на-ционални идентитет. Он наглашава да је ћирилица посебно његована у оквиру Српске православне цркве, и респектабилно се односи према противљењу неких српских архијереја 19. вијека Вуковој реформи срп-ског језика и правописа: „Ми данас са потсмехом читамо како су се срп-ски архијереји у првој половини XIX века противили Вуковим реформа-ма. Могли су они и грешити, али су им интенције биле часне и нацио-налне. Они су стрепили од унијаћења, које се цео век пред тим на најраз-новрсније и најперфидније начине покушавало да уведе. Они су знали за начело princpis obsta (опри се у почетку) и просто су се бојали да то није неки нови увод у унијаћење. То им је била једна фиксна идеја, и у сваком акту су видели авет унијаћења. Нарочито су то видели у јоти, коју ниједан православни народ није имао. Откад сам проучио њихов став, ја им се више дивим него што им замерам“12. На крају ове књиге Костић указује на истискивање ћирилице из јавне употребе у комунистичкој Југославији.

IVДруга Костићева књига о ћирилици, чији је поднаслов Угрожавање ћирилице и њена одбрана, проблематизује питање перфидног протјери-вања ћириличног писма из државних институција Титове Југославије и потискивања из јавне свијести. Током читавог периода комунистич-ке владавине (1945–1990) ћирилица је истискивана различитим метода-ма: административним, пропагандним, идеолошко-репресивним. Кому-нистички режим је у јавности дискретно пропагирао став да је ћирили-ца симбол и израз „великосрпског хегемонизма, национализма и шови-низма“. Одрицање од ћирилице било је доказ идеолошке правовјернос-ти. Костић указује на перфидне комунистичке методе обрачуна са ћи-рилицом: „Најпрефињенијим методама, које би само језуити били ка-дри да изнађу, она се ипак одстрањује, одбацује, занемарује, замењује хрватском латиницом. То се све ради постепено, скоро неосетно: најпре у доменима периферним, где народ није заинтересован; онда предме-тима и односима који се тобоже на иностранство односе, које ћирили-цу не зна и не воли; онда у званичном сектору где се противречност не трпи; онда на пољу рекламе итд.“13. Лазо Костић инсистира на тези да су југословенски комунисти у том погледу само наставили дјелатност

11 Исто, стр. 58. 12 Исто, стр. 63. 13 Лазо М. Костић, Ћирилица и српство, Издање Америчког института за балканска пи-

тања, Чикаго, 1960, стр. 53–54.


српских непријатеља са запада започету још у средњем вијеку. Познато је, наиме, да је римокатоличка (западна) црква имала не само негативан, него и крајње непријатељски однос према ћирилици од самог њеног настанка. Каснија одбојност Хрвата према ћирилици (која траје све до данас) темељи се управо на том ставу римокатоличке цркве.

Костић пише да је систематски прогон ћирилице од стране Хрва-та отпочео њиховим прихватањем српскога језика за хрватски у врије-ме илирског покрета. „Тада су прокламовали начело да не може у једној земљи одн. ‹држави› бити два народа са истим језиком, да хрватски народ као староседеочки и газдински (...) има да апсорбује српски народ. А како ће се то најлакше извести? Одузимајући Србима све оно што је њихово особено, што их одваја од Хрвата, што их чини нацијом“14. Он подсјећа да је за владе бана Ивана Мажуранића у Хрватској ћирили-ца прогоњена, а српска застава – као национални симбол – забрањена. Од тада па до наших дана цјелокупна језичка политика у Хрватској не-раскидиво је везана за хрватске амбиције о стварању етнички чисте др-жаве, у којој би Срби били асимиловани и кроатизовани.

У току Првог свјетског рата ћирилица је била потпуно забрањена на читавом простору Хабзбуршке монархије. Осим тога, она је била укинута и у окупираним српским државама Србији и Црној Гори. Костић наглашава да су у томе одлучујућу ријеч имали хрватски политичари у структурама аустроугарске окупационе власти, надајући се да ће укидањем ћирилице отворити пут ка асимилацији Срба и њиховом превођењу у Хрвате. Стварањем Независне Државе Хрватске (НДХ) дошло је до законске забране ћирилице у усташкој држави, а мржња према ћирилици као једном од главних културних обиљежја Срба и према њима самима уродила је стравичним злочинима геноцида – незабиљеженим у свеколикој историји човјечанства.

О значају ћирилице за очување српског националног и културног идентитета Лазо М. Костић говори и у једном тексту објављеном у „Канад-ском србобрану“ 1995. године под насловом Шта значи за нас ћирилица? У том тексту су сажети његови ставови о овој теми, касније опширно изложени у књигама Ћирилица и српство (свеска I и II). Полазећи од тезе да је ћирилица „наша светиња“, без које „ми нисмо оно што морамо бити, ми без ње нисмо Срби“15, он децидно тврди да је ћирилица „символ Српства (...) и његов саставни део. (...) Знају то наши непријатељи. Зато су се толико и окомили на ћирилицу“16. Одрећи се ћирилице, по његовом мишљењу, значи не бити више припадник српског народа. „Ја сматрам да когод од нас пише латиницом чини смртни грех према Српству или даје доказа да га се одриче“17, изричит је Костић.

14 Исто, стр. 15–16. 15 Лазо Костић, „Шта значи за нас ћирилица“, у: Милош Ковачевић, У одбрану српске

ћирилице: хрестоматија, Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Пале, 2013, стр. 226.

16 Исто, стр. 229. 17 Исто.


У систему Костићеве аргументације потпуно је јасна српска култур-ноисторијска перспектива из које он сагледава ову изузетно важну тему – тему одбране и очувања писма на коме се већ скоро тринаест вјекова ствара једна од најбогатијих свјетских култура.

VПредмет проучавања Лаза М. Костића била је и српска књижевност. И у периоду између два свјетска рата, и после Другог свјетског рата у емигра-цији, посебно га је интересовало литерарно стваралаштво највећег срп-ског пјесника – Његоша, о коме је објавио четири књиге и знатан број студија и краћих текстова. У предговору своје књиге Његош и Црногорци Костић је, у неколико реченица, дефинисао основне структурне компоненте својих истраживања Његошевог књижевног опуса: „Може се писати о Његошу као човеку, као државнику, као патриоти (Србину) итд. Све је то корисно. Ипак је најкорисније дати нова тумачења његових дела, одн. појединих ставова у тим делима. То се ради већ сто година, и дуго ће се још радити. Његошева дела су тако велика да се исплати истраживати сваки детаљ и објашњавати сваку, ма и најбезначајнију, мисао у његовим песмама. А књижевна историја је показала да има код Његоша доста места којима је потребан коментар. Коментар се не мора давати увек екзегетично (уз сваки поједини стих на који се односи), већ још боље и ефикасније у систематском излагању појединих основних мисли и схватања писца и његових актера. Тако смо ми поступали у свим својим расправама о Његошу, па тако и сад поступамо“18.

Прву књигу о Његошу – Из Његошевих дела. Анализе и интерпретације Костић је објавио 1952. године у Чикагу поводом стогодишњице смрти највећег српског пјесника. У предговору те књиге Костић истиче да је ,,у земљи оставио у рукописима, мање-више завршеним, неколико овећих студија о Његошу (‹Државноправне мисли Његошеве›, ‹Публицитет Горског вијенца›, ‘Комично схватање појединих стихова Горског вијенца›, ‹Дванаеста строфа Посвете Лучи микрокозма›) и неколико омањих написа, чијих се наслова више не сећам. Бог зна шта ће бити с овим радовима и да ли ће они икад угледати светла“19. Књига Из Његошевих дела. Анализе и интерпретације садржи 24 расправе које су раније биле објављене у разним емигрантским новинама и часописима. У њима је Лазо М. Костић показао афинитет за многа питања којима се Његош бавио у својим дјелима. Он говори о појму слободе код Његоша, Његошевом односу према тиранији, разлозима истраге потурица, међусобним односима Његошевих јунака, проблемима морала, правде, законитости итд.

18 Лазо М. Костић, Његош и Црногорци (поводом стопедесетгодишњице песниковог рођења), Издање Српске народне одбране у Канади, Хамилтон, 1963, стр. 8.

19 Лазо М. Костић, „Из Његошевих дела. Анализе и интерпретације“, у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, четврти том, Његош и српство, ЗИПС/ Српска радикална стран-ка, Београд, 2000, стр. 4.


Друга Костићева књига о Његошу – Правни институти у Његошевим дјелима објављена је 1958. године у Мелбурну. У њој је, како аутор у предговору каже, ,,правно-теориска подлога етнолошкој грађи, и то грађи изнетој у песничкој форми“20. Тражећи у Његошевим дјелима ,,уг-лавном социолошки важне моменте“, као и ,,правно релевантне момен-те и правне елементе“21, Костић је у радовима обједињеним у тој књизи обрадио теме ,,чисто правног или претежно правног карактера“22. У тим радовима су разматрани елементи државног, међународног, кривичног и приватног права.

Трећа књига Костићевих радова о Његошу – Религиозно-фолклорни став песника Његоша изашла је 1963. године у издању чувене Библиотеке ,,Свечаник“ из Минхена. Ту Костић анализира симболику крста у Горском вијенцу, те свештена лица, правду и неправду, клетве и заклет-ве, молбе и молитве у Његошевим дјелима, као и феномен теократије у Црној Гори.

Четврта Костићева књига о црногорском владици и највећем српском пјеснику јесте поменута књига Његош и Црногорци, објављена у издању Српске народне одбране у Канади, такође 1963. године – поводом сто-педесетогодишњице Његошевог рођења. У овој невеликој студији Кос-тић разматра гледање Његошевих јунака на друге народе, начине моби-лизације у Црној Гори, одбијање свих облика понизности и покорности у традицији класичне Црне Горе, култ живе ријечи (разговора) код Цр-ногораца, улози жене у патријархалном црногорском друштву. На крају ове књиге о Његошу Костић доноси краћу расправу Његош и Српство у којој доказује да српска национална идеја нигдје није тако изражена као у Његошевом пјесничком дјелу. Костић у неколико реченица, већ на самом почетку расправе, сажима своје мишљење о овој теми: ,,Под највећим Србима људи су обично сматрали оне који су највећу славу Српству допринели. И онда је свакако Његош морао да дође на први план. Он је живео за Српство, чак само за Српство. Он је волео Српство више него ико. Сав његов резервоар љубави исцрпљиван је само према Српству, он није имао никог ни ближег ни милијег. Нико није ни пре ни после њега лепше и потресније описао српски национални положај, српске муке и патње. Нико није релефније истакао српске тежње, нико боље формулисао српске идеале. Његош је био сав Србин и Прасрбин. Ако се икад у једном човеку могао да инкорпорише цео народ, то се инкорпорисало Српство у Његошу“23. По Костићевом мишљењу, да-кле, доминантна Његошева перспектива је била српска перспектива. Је-дино она црногорској прошлости, садашњости и будућности даје сми-сао. Једино српска перспектива уистину надахњује великог пјесника

20 Лазо М. Костић, Правни институти у Његошевим песмама, фототипско издање, До-брица књига, Србиње – Нови Сад, 2000, стр. 5.

21 Исто, стр. 5. 22 Исто, стр. 7. 23 Лазо М. Костић, Његош и Црногорци (поводом стопедесетгодишњице песниковог

рођења), Издање Српске народне одбране у Канади, Хамилтон, 1963, стр. 64.


и прожима његово стваралаштво. Водити расправу о Његошевој (не)припадности српству, по Костићу, је бесмислено, и значило би давати легитимитет тежњама и директивама југокомунистичког режима да се Његош искључи из српске културе и литературе и да се појам српства у његовим дјелима тумачи као израз вјерске припадности православљу, а не етничке припадности српском народу. ,,Доказивати Владичино српство, то би исто било као доказивати да је Апостол Павле хришћанин, да је Лењин комуниста, да је Пије XII католик. Доказивати то, значило би ипак донекле одмеравати тезу оних који владају земљом, узети је у расматрање, поклонити јој пажњу коју она не заслужује“24, – закључује Костић кључно мјесто своје расправе Његош и Српство.

Костићева студија Његош и антика објављена је 1976. године као сепарат из летописа „Српска мисао“ за 1974-1975. годину, и обухвата шест прилога у којима је аутор, како сам у предговору каже, „изнео пронађену аналогију између Његошевих стихова и изјава старогрчких мислилаца“25. Костић образлаже став да између класичне Црне Горе, коју приказује Његош у својим дјелима, и античке Грчке постоје бројне сличности у погледу многих манифестација друштвеног живота, без об-зира што између те двије земље „нема никаквог ни географског ни вре-менског континуитета, нити се могу неки међусобни утицаји (у овом случају утицај Грка на Црногорце) установити“26. Указујући на стихо-ве Горског вијенца (које говори игуман Стефан) о сталном ратовању у природи, Костић истиче да они одговарају Хераклитовим мислима о теми рата („Рат је отац свега“). И у третирању масе (гомиле, пука) Костић проналази подударност ставова Његоша и Платона. Јунаци Горског вијенца и Лажног цара Шћепана Малог користе негативне изразе за гомилу, а Костић указује „да се скоро истоветан израз за масу налази код Платона“27.

VIДок је у главним српским научним и културним институцијама (САНУ, Матица Српска, СКЗ) практично било заборављено због чега су основа-не, – Лазо М. Костић је, у тешким условима емигрантског живота, радио управо оно што су те институције морале да раде: бранио је интегри-тет српског језика, српске књижевности и историјске истине о српском народу. Слиједећи став Вука Караџића: један народ, један језик и једна књижевност, Костић је сматрао да сви писци који стварају на српском језику припадају српској књижевности и култури. Након Другог свјетског рата, у Титовој Југославији, Црногорци су добили статус посебне нације, тако да се из корпуса српске књижевности издваја књижевност настала на простору авнојевске Републике Црне Горе. Највећи српски

24 Исто, стр. 65. 25 Лазо М. Костић, „Његош и антика“, у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Коситћа, четврти

том, Његош и српство, ЗИПС/Српска радикална странка, Београд, 2000, стр. 430.26 Исто, стр. 431. 27 Исто, стр. 443.


пјесник – Његош, Стефан Митров Љубиша, Марко Миљанов, Михаило Лалић и други књижевници, третирани су као „црногорски писци“, а свако инсистирање на научној истини у том погледу – проглашавано је за „непријатељску дјелатност“ и негирање црногорског „националног и културног индивидуалитета“.

Бранећи интегритет српске књижевности, Лазо М. Костић је у Мил-вокију 1973. године, у издању Српског народног универзитета објавио књигу Насилно преотимање српских писаца, у којој разматра изола-ционистичку концепцију црногорске културе, „друкчије и различније од српске“28, осмишљену од стране црногорских комуниста-сепарати-ста који су се „нарочито окомили на Његоша“, Марка Миљанова, Ми-хаила Лалића, па чак и Љубишу“29, а кулминација тог њиховог бес-крупулозног подухвата била је „у томе што су тражили судску потвр-ду, судску заштиту у отимању ових писаца“30. Костић овдје има у виду чињеницу да је један од водећих идеолога црногорског сепаратизма тога времена, др Радослав Ротковић, тужио Уставном суду Југославије Матицу Српску и Српску књижевну задругу које су у едицију „Српска књижевност у 100 књига“ уврстиле Његоша, Марка Миљанова, Стефана Митрова Љубишу и Михаила Лалића. Од та четири писца, наглашава Костић, „један је аутентичан Црногорац, други Брђанин, трећи Бокељ, из Српског приморја, а четврти Васојевић, опет Брђанин“31. Костић ука-зује на политичке и идеолошке мотиве покушаја доказивања да ови пи-сци нијесу српски, већ „црногорски“. Он се посебно бави комунистич-ко-сепаратистичким покушајима „десрбизације Његоша“, и констатује да та културоцидна активност представља јединствен случај у историји свјетске књижевности и културе; да се сто година послије смрти једног писца („који је за цело то време и од Срба и од несрба, и од домаћих и од страних писаца и стручњака, сматран као Србин“32) оспорава његова на-ционална припадност.

Костић у књизи Насилно преотимање српских писаца говори и о ,,крађи и прекрађи Стефана Митрова Љубише“, односно о покушајима Хрвата и националних Црногораца, и њихових институција, да овог великана српске књижевности и једног од најистакнутијих српских политичких првака у Аустроугарској прогласе хрватским, односно црногорским писцем. Проучивши богату литературу о Стефану Митрову Љубиши, Лазо М. Костић износи следећи закључак: ,,Сви писци одреда, сви књижевни историчари и критичари, истичу не само Љубишину припадност српству, већ његов ентузијазам за Српство, његову синовску љубав коју ништа не може да надомести. Никад он није казао да је Црногорац, никад се није ни дружио са Црногорцима, није стремио ни

28 Лазо М. Костић, „Насилно преотимање српских писаца“, у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, десети том, Српска историја и патриотизам, ЗИПС/Српска радикална странка, Београд, 2000, стр. 620.

29 Исто. 30 Исто. 31 Исто. 32 Исто, стр. 630.


ка Цетињу ни њима. (...) Поред насиља над мртвим Његошем, и још пре њега, овај атак црногорских комуниста показује не само њихову слепу мржњу на све што је српско већ и нагон да силом, фалсификатима, указима и судским пресудама натерају Србе да лаж приме као истину, фалсификат као правилно решење“33.

Костић излаже и како су црногорски комунисти-сепаратисти срп-ском писцу и кучком војводи Марку Миљанову Поповићу оспоравали припадност српском народу и српској књижевности. Анализом списа Марка Миљанова Костић показује како овај српски великан ,,испоља-ва своје Српство“, а потом подсјећа (наводећи њихове ставове) да нема озбиљнијег књижевног критичара и историчара, домаћег и страног, који није третирао Марка Миљанова као српског писца.

У последњем, петом дијелу књиге Насилно преотимање српских писаца Костић пише о ,,избацивању Михаила Лалића из српске књижевности“. Ријеч је о до тада незабиљеженом парадоксу и дрскости – да се једном писцу, још за његовог живота, оспори уставно право на слободно национално изјашњавање и опредјељење којој ће књижевности припадати. Костић истиче да је сам Лалић дао сагласност да се његова дјела уврсте у прво и друго издање едиције ,,Српска књижевност у 100 књига“. Осим тога, Лалић је био члан радног састава Српске академије наука и уметности. Али све то није имало никаквог значаја за Р. Ротковића, који је, ,,у име живог Лалића“, како каже Костић, тужио Матицу Српску и Српску књижевну задругу.

Предмет Костићеве анализе у овој књизи била је и полемика књи-жевног критичара Павла Зорића са апологетом комунистичког режима у Црној Гори Милорадом Стојовићем. Полемика је вођена у београд-ским ,,Књижевним новинама“ у јануару и фебруару 1969. године по-водом Стојовићеве књиге Надмоћ људскости у којој овај комуниста-сепаратиста, у складу са својим сепаратистичким схватањима (а у духу комунистичке доктрине), елаборира тезу о аутономном карактеру црногорске књижевности. У свом осврту на ту Стојовићеву књигу, Зорић је аргументовано показао да је та теза ,,лишена сваке рационалне научне основе“34, да су најбољи писци из Црне Горе имали ,,увек свест да припадају српској књижевности“35, те да су ,,књижевна дела великих Црногораца сматрали као саставни део српске литературе сви највећи књижевни критичари и писци ове земље“36. Због тога Костић одаје при-знање ,,Србину са југа, Павлу Зорићу“ чији је ,,мушки и храбри одго-вор (...) диван пример карактера који није устукнуо пред подметањима и претњама“37.

33 Исто, стр. 673. 34 Павле Зорић, Немоћ коњуктуре, Књижевне новине, бр. 346, Београд, 1. фебруар 1969.35 Исто.36 Исто.37 Лазо М. Костић, ,,Насилно преотимање српских писаца“, у: Сабрана дела проф. др

Лазе М. Костића, десети том, Српска историја и патриотизам, ЗИПС/Српска радикална странка, Београд, 2000, стр. 625.


VIIХрватским присвајањем дубровачке књижевности и културе Лазо М. Костић се позабавио у књизи Насилно присвајање дубровачке културе, објављеној у Мелбурну 1975. године. Ова, како ју је сам аутор назвао, ,,културно-историјска и етнополитичка студија“, подијељена је на два дијела: Језик старог Дубровника и Дубровачка књижевност. У ,,претхо-дним напоменама о садржају и задатку овог дела“, Костић наглашава да ће стварним и одрживим аргументима покушати да утврди ,,национал-ну припадност старе дубровачке књижевности, не бежећи од критике и противаргумената“38. Костић показује како су бројни домаћи и страни писци, филолози и историчари називали језик и народ старог Дубров-ника и шта су писали о националном карактеру дубровачке књижевнос-ти. Посебно анализира ставове највећег дубровачког лингвисте Мила-на Решетара који је 1940. године у својој академској бесједи (приликом пријема у Српску академију наука и уметности) насловљеној Најстарији дубровачки говор казао: ,,кому су Срби и Хрвати два народа, тај ће морати признати да је Дубровник по језику био увијек српски“. Костић наводи и тврдњу познатог професора загребачког свеучилишта, историчара и етнографа Натка Нодила да ,,у Дубровнику, ако не од првог почетка, а то од памтивека, говорило се српски, говорило се како од пучана, тако и од властеле, како код куће, тако и у јавном животу“39. Експлицитан став, који Костић такође наводи, о језику и народности Дубровчана има и познати британски интелектуалац и археолог – сер Артур Еванс, који у једном путопису из 1875. пише следеће: ,,Језик је овде – не рачунајући немачки који је говорни језик аустријске солдатеске – делимично италијански а делимично словенски, али већина народа говори једино словенски. Овде чујете најлепши српски језик. (...) Дубровник је првенствено састављен из два елемента: српског и романског и толико су измешани да образују нарочите дубровачке типове“40. Костић примјећује да Еванс ниједном ријечју нигдје није споменуо ,,Хрвате или њихов језик у Дубровнику 1875. године. Ни за прошлост ни за тадашњост Дубровника“41.

Ослањајући се на непобитне историјске изворе, Костић заступа становиште да је дубровачка књижевност саставни дио српске књижевности и културе. Тако су сматрали сви историчари српске књижевности до Другог свјетског рата. Припадност Дубровника и његове литературе српској култури до Другог свјетског рата мало је ко негирао. Дубровачки католички свештеник, и уредник часописа ,,Дубровник“, дум Иван Стојановић (1829-1900) у својој књизи Дубровачка књижевност (1900) аргументовано доказује да дубровачка књижевност није хрватска, јер је писана на више језика: на латинском, италијанском и на српском, и

38 Лазо М. Костић, ,,Насилно присвајање дубровачке културе“, у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, шести том, Српска национална традиција, ЗИПС/Српска радикална странка, Београд, 2000, стр. 302.

39 Исто, стр. 347.40 Исто, стр. 353.41 Исто.


да се она једино може сматрати дијелом српске књижевности. Доносећи цитате из те књиге, Костић сматра да је дум Иван Стојановић дао обиље убједљивих доказа о српском етничком поријеклу већине становника Дубровника и о оправданости сврставања дубровачке књижевности у корпус српске књижевности. Међутим, послије Другог свјетског рата, у Титовој Југославији, силом комунистичке власти наметана је теза да је дубровачка књижевност само хрватска. Тада је, пише Костић, ,,једноставно наређено да се стара Дубровачка књижевност има сматрати хрватском“42. Ту чињеницу потврђује и догађај с Филолошког факултета у Београду (о коме Костић говори на почетку књиге), када су српски комунистички функционери и филолози најоштрије осудили покушај да се на катедри за југословенску књижевност уврсти у програм уџбеник Павла Поповића Преглед српске књижевности, у којем се дубровач-ка књижевност третира као интегрални дио српске књижевности. Тада је научни став Павла Поповића о дубровачкој књижевности као дије-лу српске књижевности оквалификован као ,,шовинистички“, а извјес-ни Добросав Бјелетић је у име Централног комитета Савеза комуниста Србије саопштио закључак тог органа да је дубровачка књижевност ,,ау-тентично хрватска“43.

У поглављу насловљеном Национални карактер дубровачке литературе према њеној тематици, Лазо М. Костић доказује да је дубро-вачка књижевност и по својој тематици искључиво српска. На почетку тог поглавља, он саопштава следећу чињеницу: ,,Многи су дубровачки писци свих векова њихове писмености били инспирисани догађајима и личностима српске историје, али ниједан једини ма каквим догађајем из хрватске историје. Нити спомињу њихове лажне краљеве нити њихове историјске подвиге“44. Ту тврдњу поткрепљује ријечима Јована Дучића који је, осврћући се на хрватско присвајање Ива Војновића, као и на њи-хово присвајање цјелокупног корпуса дубровачке књижевности, напи-сао: ,,Никад, ни некад Гундулић ни доцније Војновић, нису певали о Хр-ватима, нити су ни себе ни свој град звали хрватским. Војновић је пе-вао Србе у својим најбољим драмама. Хрвати, међутим, својатају и Гун-дулића и Војновића, као што су покрали српске народне песме и издали као своје, чега се стидео један Јагић“45.

Говорећи о бројним дубровачким писцима који су налазили инспирацију у догађајима и личностима из српске историје, Костић – наравно – помиње и два најпознатија: Марина Држића и Ивана Гундулића. Међу ликовима Држићевих комедија има људи из Новог Брда на Косову и православних Херцеговаца, а Гундулићев еп Осман је велика глорификација српске историје. У том највећем дјелу дубровачке, српске и словенске књижевности барока, Гундулић настоји да у свијест читаоца призове некадашњу српску славу и величину, ослањајући се

42 Исто, стр. 362.43 Исто, стр. 298.44 Исто, стр. 392.45 Јован Дучић, Књижевне импресије, Слово љубве, Београд, 1982, стр. 130.


при том понајвише на српску народну епику. Он у Осману помиње све владаре ,,Немањића куће старе“, помиње Марка Краљевића, Обилићев подвиг на Косову, а један дио радње епа догађа се у Смедереву. Врхунац политичке мисли овог дубровачког властелина и Србина католика јесте позив пољском краљевићу Владиславу (једном од главних јунака Османа) да скокне коња до Косова и да се тамо крунише круном Не-мањића. За Гундулића је српска историја најславнија историја словен-ског свијета. Имајући у виду ове чињенице, Лазо М. Костић с правом тврди да је ,,цела поема испреплетана личностима и догађајима из српс-ке историје“46, и закључује да је Гундулић ,,Српство не само знао и при-познавао, већ просто величао: он га је проширио до неслућених грани-ца, више него иједан песник, иједан литерат Словенског југа, више него иједан народни певач“47.

Костић наводи и податке који свједоче да су многи дубровачки писци били инспирисани личношћу и дјелом Светог Саве, тако да су му посвећивали бројна дјела у стиху и прози. Иако католици, ови књижевници су са одушевљењем и заносом писали о првом српском архиепископу и најзначајнијем културноисторијском националном јунаку. Та чињеница, по Костићевом мишљењу, ,,доказује да им је национална страна била преча од верске“48.

Ослањајући се у својој анализи хрватског присвајања дубровачке културе и књижевности само на научне чињенице, Костић је доказао своју тезу да ,,нису Хрвати анектирали само књижевност старог Дубровника, већ цео његов културни и политички живот, све његове јавне манифестације, као и живот новог Дубровника, не дрзнувши се најсрамнијих фалсификата“49.

VIIIУ културно-историјској и културно-политичкој студији Културне прилике Босне и Херцеговине (Удео Срба у култури БиХ), коју је обја-вио 1971. у Швајцарској (а коју је посветио Јовану Дучићу поводом сто-годишњице пјесниковог рођења), Лазо М. Костић говори о српском кул-турном наслеђу насталом на тлу Босне и Херцеговине, па, наравно, и о српским писцима. У првом поглављу ове књиге, расправљајући о писму као основном средству и подлози културе, Костић аргументовано дока-зује да је ћирилица била доминантно писмо у Босни и Херцеговини то-ком читавог средњег вијека, као и за вријеме турске окупације. ,,Са ћи-рилицом Босна улази у културни круг, њом започиње своју цивилиза-

46 Лазо М. Костић, ,,Насилно присвајање дубровачке културе“, у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, шести том, Српска национална традиција, ЗИПС/Српска радикална странка, Београд, 2000, стр. 396.

47 Исто, стр. 397.48 Исто, стр. 393.49 Исто, стр. 299.


торску мисију, њом испуњава своју културно-стваралачку снагу“50, на-глашава Костић. Он се осврће на хрватско својатање ћирилице и на њој насталог споменичког наслеђа, указујући на бројне изворе који ћирили-цу означавају као српско писмо.

Костић наводи бројне примјере који показују да су ,,Стародревни словенски споменици у БиХ скоро искључиво ћирилицом били писани или вајани“51. Он најприје говори о написима уклесаним у камену, по-себно се задржавајући на стећцима – надгробним споменицима са епи-тафима, којих је у Босни и Херцеговини пронађено око педесет хиља-да. Ови српски средњовјековни културни споменици, исписани ћири-лицом, постали су предмет погрешних интерпретација, фалсификовања и присвајања, без обзира што је Бенедикт Курипешић још 1530. уствр-дио да је ријеч о српским споменицима. Костић цитира Курипешића који је описујући надгробни споменик босанског војводе Радослава Павло-вића (који се налази на једној узвишици у близини Рогатице) записао да је на том споменику истесан натпис ,,на српском језику и српским писменима“52, а да је близу тог споменика други надгробни камен на коме је ,,истесан крст и натпис на српском језику и српским словима“53.

Костић даље говори о средњовјековним рукописима насталим на тлу Босне и Херцеговине, исписаним на пергаменту и папиру. Ови ру-кописи су писани на српском језику и ћириличном писму, што је један од многобројних доказа да је средњовјековна Босна земља српског на-рода и српског језика. Костић се посебно осврће на чувену Повељу Ку-лина бана – први сачувани цјеловит писани документ на српском народ-ном језику. Тај документ који је босански бан Кулин 1189. године упу-тио дубровачком кнезу Крвашу (Гервасију) написан је на српском и ла-тинском језику. Костић се позива на став познатог хрватског историчара књижевности, Ватрослава Јагића, који у својој Хисторији књижевности народа хрватскога и српскога из 1867. пише да је Повеља Кулина бана тако лијепо писана да се мора вјеровати да су и давно прије ње тамо писали ћирилицом ,,а народнијем језиком српскијем“54. Но, без обзира што српска и славистичка наука овај драгуљ српске писмености већ два вијека према језику, писму и правопису безрезервно одређују као споме-ник српског језика и културе, данас га – после 830 година – својатају Хр-вати и босански муслимани.

Говорећи о повељама босанских банова (које и Франц Никлошић, и Медо Пуцић и Константин Јиречек третирају као српске), Костић по-себно апострофира повељу босанског бана Нинослава, издату између 1214. и 1217. године, у којој овај наследник Кулина бана своје подани-ке назива Србима. Костић доказује да су средњовјековни рукописи у

50 Лазо М. Костић, Културне прилике Босне и Херцеговине (Удео Срба у култури БиХ), Издање аутора, Швајцарска, 1971, стр. 19.

51 Исто, стр. 22.52 Исто, стр. 28. 53 Исто. 54 Исто, стр. 32.


Босни и Херцеговини писани ћирилицом и да су скоро сви ,,српски и православни“55. Из ове чињенице слиједи закључак да је континуитет српског језика у Босни и Херцеговини неспоран.

Костић пише да ,,на пољу културе БиХ нису изгубиле своје српско обележје ни под Турцима“56, и подсјећа на тврдњу хрватског историчара књижевности Антуна Барца да ,,у Босни фрањевци ћирилицу зову срп-ским писмом, а језик словенским“57. Иначе, босански фрањевци су пи-сали ћирилицом све до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине када почиње, како каже Костић, ,,систематско латинизирање Босне“58. Костић наводи и тврдњу Ватрослава Јагића да су се ,,не само муслима-ни, већ до половине прошлог века још и католици без изузетка служили ћирилицом“59.

Костић предочава читав низ доказа да је аустроугарски окупатор на-стојао да силом укине ћирилицу и замијени је латиницом. За вријеме Првог свјетског рата ћирилица је била укинута на цијелој територији Аустроугарске, па, наравно, и у Босни и Херцеговини. Но, главни удар на српски језик и ћирилично писмо услиједио је од стране усташке власти у НДХ (1941–1945) и југокомунистичке власти након Другог свјетског рата, о чему Костић веома аргументовано пише.

IXУ другом поглављу књиге Културне прилике Босне и Херцеговине Костић се бави усменим стваралаштвом насталим на простору ових покрајина. Највише говори о српској усменој поезији која, по оцјени и домаћих и страних историчара културе, представља најснажнији израз српског духа. Прије разматрања тог дијела нашег књижевног наслеђа Костић говори о језику на коме је оно настало, јер ,,да није било тако дивног језика БиХ не би било ни народне поезије такве красоте“60, пише Костић. Он указује на чињеницу да је сва европска наука језик у Босни и Херцеговини називала ,,одувек српским, нарочито у XIX веку кад је сла-вистика почела да се образује“61. По његовом мишљењу, ,,кад смо ушли у XIX век, и кад је наш језик стекао светску славу захваљујући Вуку и његовим песмама, изашла је на видело лепота и чистота српског језика у БиХ. Језик босанских Срба остао је можда најближи језику старих Срба од пре Велике Сеобе. У сваком случају он је једнако чист, колико и леп. Несумњиво је живи, говорни језик БиХ био најлепши и најчистији у ва-сцелом српском народу; био је најједрији, најнепокваренији, најнарод-нији, најмилозвучнији. Није му нигде било равна“62. Тај ,,прави српски

55 Исто, стр. 37.56 Исто, стр. 41.57 Исто, стр. 43.58 Исто, стр. 76.59 Исто, стр. 81.60 Исто, стр. 115.61 Исто, стр. 126.62 Исто, стр. 118.


језик“, пише Костић, је ,,негован и оплемењиван“63; на њему су писали ,,међу осталима, Шантић, Дучић, Кочић, Андрић, Ћопић и други“64. На-рочито је тај језик, сматра Костић, дошао до изражаја у књижевном ства-ралаштву Петра Кочића. Кочићевом језику су се, подсјећа Костић, диви-ли многи писци и критичари: Јован Скерлић, Исидора Секулић, Вељко Петровић и Иво Андрић.

Након разматрања језика у Босни и Херцеговини Костић у посеб-ном поглављу говори о Босни и Херцеговини као центрима српске наро-дне поезије. Апострофира мишљење чешког путописца Јосифа Холече-ка (1853–1929) који је казао да је ,,Херцеговина прави расадник српске народне песме“65. О значају тих пјесама за очување српског национал-ног и културног идентитета Костић пише: ,,Све народне песме Срба БиХ ‘одишу народним духом’ из свих избија национални карактер, из свих се одмах распознаје ко им је аутор. (...) Њих су народни идеали изазва-ли, њима се народна прошлост, српска прошлост, велича и не даје да пређе у заборав. Можда половина српског епског песништва проистиче из БиХ. А једва има нека боља песма и из другог краја Српства која није у овим областима репродукована и модификована. У народним песмама из Босне и, још више, из Херцеговине где се спомиње и истиче српство тих крајева или појединих лица из њих, ове песме добивају за Српство БиХ двоструки значај; оне манифестују етнички карактер области и пру-жају доказа о култури оних који су их саставили“66.

Треће поглавље ове Костићеве књиге посвећено је културним по-сленицима у Босни и Херцеговини, односно ,,носиоцима културе“ у тим покрајинама. Он најприје говори о најпознатијим пјесницима-пјевачима Вука Стеф. Караџића – Филипу Вишњићу и Тешану Подруговићу. За Филипа Вишњића каже да је у потпуности оригиналан: ,,Све је рекао на свој начин, непреузет ни од кога, неподржаван и неподржив. Опевао је догађаје непосредно, и верно као да их је гледао (био је увек у близини попришта). Међу свим српским гусларима, за њега једног се може тврдити да су све песме искључиво његове, без ичије примесе. Он није репродуковао већ стварао. И све су му песме такве уметничке вредности, да се данас читају као некад. Оне су класичне, оне су вечне“67. О Теша-ну Подруговићу Костић пише да је, за разлику од Вишњића, ,,репродук-тиван певач“ и констатује оно што је одавно утврдила наука о народ-ној књижевности – да овај Вуков пјевач не ствара нове пјесме већ само прави редакције постојећих: ,,Он није ‘изнедравао’ песме, већ чувене прекрајао, прерађивао, транспоновао и казао Вуку. Не зна се шта је ње-гово а шта туђе, мада се са пуним правом претпоставља да је велики део тих песама у пренетој форми плод његовог песничког генија. Да га није

63 Исто, стр. 123.64 Исто, стр. 124.65 Исто, стр. 139.66 Исто, стр. 144.67 Исто, стр. 153.


Вук нашао и саслушао, ко зна да ли би имали иједну од тих песама које спадају у највеће благо српске народне поезије“68.

Костић потом говори о Сими Милутиновићу Сарајлији – првом ис-такнутом српском романтичарском пјеснику, за кога каже да је био ,,дика српског Парнаса“ и да је ,,у свим српским пределима почетком XIX века сматран као најбољи српски песник (до појаве Његоша, чије су песме тек постепено и веома споро продирале у српску читалачку публику. Његош је постао славан тек више деценија иза своје смрти, док се Сима узносио и величао за живота као једва који живи српски песник икада)“69.

Костић надаље пише о двојици пјесника српске модерне – Алекси Шантићу и Јовану Дучићу. За ову двојицу Херцеговаца он каже да су два драгуља српске поезије. По његовом мишљењу, поезија Алексе Шантића, ,,који је у толикој мери песник наше расе, нашега доба и наше душе, врши над нама чудесан и исцелителни утицај“70. Костић указује на чиње-ницу да је југокомунистички режим настојао да у потпуности маргина-лизује Шантићево родољубиво пјесништво, које представља најпретеж-нији дио његовог стваралаштва. За Јована Дучића истиче да је најбољи српски лиричар, ,,наш први тзв. poeta doctus (учени песник), (...) богат у сликама, рафинирано алузиван у символима, опевао је љубав флуидним стиховима, славио је у гордим строфама славну прошлост рода (свога) и скорашње победе“71. Упркос својој књижевној величини, о чему свједо-че оцјене наших најистакнутијих писаца и критичара, које наводи Кос-тић, Дучић је у периоду након Другог свјетског рата у комунистичкој Ју-гославији, из идеолошких разлога, ,,био стављен на индекс“72.

Костић даје осврт и на неколико српских пјесника муслиманске вјероисповијести. Најистакнутији међу њима је био Мостарац Осман Ђикић - ,,најизразитија личност нашег муслиманства после Мехмед-паше Соколовића“73. Осим Ђикића, српском слободарском мишљу и српском интегралистичком идејом, као и утврђивањем братства између православних и муслимана били су опсесионирани и Авдо Карабего-вић, Омербег Сулејманпашић и Ћазим Ћатић. Костић представља и не-колико српских пјесника из периода прије Првог свјетског рата – Ис-аију Митровића, Милоша Видаковића и Владимира Гаћиновића, као и неколико пјесника између два рата – Михаила Мирона, Љубицу Гр-ковић и Разију Ханџић (која је била ,,први женски муслимански пес-ник из Босне“74). Од послератних пјесника Костић издваја Скендера Куленовића, Рајко Петрова Нога и Изета Сарајлића, а помиње и дру-ге. Великанима српске књижевне умјетности прије ослобођења и ује-дињења 1918. Костић сматра Петра Кочића и Светозара Ћоровића, и о

68 Исто, стр. 155–156.69 Исто, стр. 157.70 Исто, стр. 161.71 Исто, стр. 166–167.72 Исто, стр. 165.73 Исто, стр. 174.74 Исто, стр. 179.


њима опширније расправља. Осим њих, он каже да су значајну улогу у књижевности имали и Радован Тунгуз Перовић Невесињски, као и група младих писаца окупљена око националне организације ,,Млада Босна“. Костић указује и на стваралаштво српских приповиједача у Босни и Херцеговини између два свјетска рата – Исака Самоковлије, Боривоја Јефтића, Хамзе Хума, Марка Марковића и Емила Петровића.

Међу послератним српским прозаистима, Костић издваја три при-повиједача и романсијера – Ива Андрића, Бранка Ћопића и Мешу Сели-мовића, ,,који су српску прозну белетристику подигли на до сад недос-тигнут, можда и недослућен ниво, који су нас у лепој прозној књижев-ности ставили у први ред светске литературе данашњице“75. Костић даје кратак осврт и на литерарну продукцију католика и муслимана у Босни и Херцеговини, као и преглед дјелатности популарно-просвјетитељских писаца 19. вијека у тој покрајини. Нарочиту пажњу посвећује раду Васе Пелагића, националној организацији ,,Млада Босна“ и емигрантским писцима и публицистима из Босне и Херцеговине.

И да закључимо: овај значајни српски научник и истраживач српске прошлости фасцинира и својом свеобухватношћу и својом научномето-долошком доследношћу. Задужио је српску филологију увидима у проб-леме српског језика, ћириличног писма и српске књижевне прошлости. Нарочито је инсистирао на етичности науке и научника; сматрао је да на-учник треба да заступа и брани научну истину увијек и бескомпромис-но. Одбрани научне истине о српском језику и српској литератури и кул-тури посветио је велики број књига, расправа и чланака на које смо ука-зали у овом раду.

ЛитератураБорак 1998: Светозар Борак, Срби католици, Нови Сад – Београд: СД ,,Др Јован

Рашковић“ – СД ,,Зора“. Грујић 1997: Радослав М. Грујић, ,,Српски језик и српско племе“, у: Срби и њихов

језик: хрестоматија, приредио Петар Милосављевић, Приштина: Народна и универзитетска библиотека.

Дучић 1982: Јован Дучић, Књижевне импресије, Београд: Слово љубве. Зорић 1969: Павле Зорић, ,,Немоћ коњуктуре“, Књижевне новине, бр. 346, 1.

фебруар 1969, Београд. Костић 2000: Лазо М. Костић, ,,Из Његошевих дела. Анализе и интерпретације“,

у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, четврти том, Његош и српство, Београд: ЗИПС – Српска радикална странка.

Костић 2000: Лазо М. Костић, ,,Крађа српског језика. Културно-историјска студија“, у Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, шести том, Српска национална традиција, Београд: ЗИПС – Српска радикална странка.

Костић 1971: Лазо М. Костић, Културне прилике Босне и Херцеговине (Удео Срба у култури БиХ), Швајцарска: Издање аутора.

75 Исто, стр. 191.


Костић 2000: Лазо М. Костић, ,,Насилно преотимање српских писаца“, у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, десети том, Српска историја и патриотизам, Београд: ЗИПС – Српска радикална странка.

Костић 2000: Лазо М. Костић, ,,Насилно присвајање дубровачке културе“, у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, шести том, Српска национална традиција, Београд: ЗИПС – Српска радикална странка.

Костић 2000: Лазо М. Костић, ,,Његош и антика“, у: Сабрана дела проф. др Лазе М. Костића, четврти том, Његош и српство, Београд: ЗИПС – Српска радикална странка.

Костић 1963: Лазо М. Костић, Његош и Црногорци (поводом стопедесетогодишњице песниковог рођења), Хамилтон: Издање Српске народне одбране у Канади.

Костић 1964: Лазо М. Костић, О српском језику. Изјаве странаца, Хамилтон: Издање Српске народне одбране у Канади.

Костић 2000: Лазо М. Костић, Правни институти у Његошевим дјелима, фототипско издање, Србиње – Нови Сад: Добрица књига.

Костић 1963: Лазо М. Костић, Ћирилица и српство, Чикаго: Издање Америчког института за балканска питања.

Костић 2013: Лазо М. Костић, ,,Шта значи за нас ћирилица“, у: Милош Ковачевић, У одбрани српске ћирилице: хрестоматија, Пале: Српско просвјетно и културно друштво ,,Просвјета“.

Миклошић 1997: Франц Миклошић, ,,Српски и хрватски“, у: Срби и њихов језик: хрестоматија, приредио Петар Милосављевић, Приштина: Народна и универзитетска библиотека.

Budimir Aleksić

LAZO M. KOSTIC ABOUT SERBIAN LANGUAGE AND SERBIAN WRITERS

Abstract Summary: In extensive and diverse scientific and publicistic creation of Lazo M. Kostic his works about Serbian language, Cyrillic alphabet and Serbian writers take prominent place. In the harsh conditions of immigrant life he wrote a large number of books and works devoted to these topics. He defended the integrity of the Serbian language, the Serbian literature and historical truth about Serbian people. He was particulary interested in literatry creation of the greatest Serbian poet – Njegos, about whom he has published four books and a considerable number of studies and short texts. He was thoroughly concerned with the identity of Dubrovnik literature, as well as literature produced on the ground of Bosnia and Herzegovina. That part of Kostic’s scientific opus is the subject of following work.Key words: Lazo M. Kostić, Serbian language, Cyrillic alphabet, Njegoš, Serbian literature, Bosnia and Herzegovina.


UDK 271.2:929(497.16)

MA Dragan Radoman

Reformer of the Ecclesial life and Enlightener Metropolitan of Montenegro and the Hills, Ilarion Roganovic (1863-1882)

Abstract: In this paper, based on first-class historical documentation and testimonies, we provide a synthetic review of a process that was a turning point in the modern history of the Serbian people in Montenegro, and it was the restoration of Church life at the time of the Episcopal service of Ilarion Roganovic, the metropolitan of Montenegro and the Littoral (1863-1882). It was also the development of church and secular education in Montenegro during the stated period, as well as the contribution of the Metropolitan Ilarion to that process.

Keywords: Episcopal Service, Ilarion Roganovic, Metropolitanate of Montenegro and the Littoral, reformer of the Church life, educator.

In the nineteen year period of Metropolitan Ilarion Ro-ganovic’s rule over Metropolitanate of Montenegro and the Hills (1863-1882), many important events took place which had a decisive historical significance for Monte-negro and the Orthodox Church in these regions. The most important of all was the Montenegrin-Turkish War of 1876-781 and the fact that the Princedom of Montene-gro acquired independence at the Congress in Berlin in

1 The rebellion in the nearby Herzegovina caused a sequence of rebellions and uprisings against Ottoman Empire in Europe. Montenegro and Serbia agreed to declare a war against Turkey on June 28, 1876, thereby triggering the war. There were 6 great-er and 27 lesser battles waged during the war which ended with Montenegro’s victory. The decisive battle for Montenegro’s vic-tory was the Battle of Vucji Do, on July 28, 1876. Montenegrins, in the alliance with Herzegovinians won, waging heavy battles along the borders with Herzegovina and Albania. Prince Niko-la I Petrovic took over the initiative and attacked Turkish troops which were advancing from the North, South and West. He cap-tured Niksic (September 24, 1877), Bar (January 10, 1878), Ulcinj (January 20, 1878), Grmozur (January 26, 1878) and Vranjina and Lesendro (January 30, 1878). The war was ended when Turkey signed a cease-fire with Montenegro in Adrianople [Edirne] on January 13, 1878. Russian Imperial troop’s advancement toward Istanbul compelled the Ottoman Empire to sign the Treaty of San Stefano on March 3, 1878, thereby recognizing the independence of Montenegro, Serbia and Romania, while the Montenegro’s ter-ritory was expanded from 4.405 km² to 9.475 km².

[email protected]

Seminary of Saint Peter of Cetinje, Cetinje, Montenegro

Dragan raDoman64

1878.2 It must be said that the second half of 19th century was a very specific pe-riod of Church history, especially when it comes to the relations of the State to-wards the Church. Montenegro, from a theocratic state headed by the bishops of Metropolitanate of Montenegro, which had flourished under the Bishops (Vla-dikas) from the Petrovic-Njegos family ranks, was transformed after almost two centuries into a secular state during the reign of Danilo Petrovic (1852-1860). Danilo was proclaimed a hereditary Prince on March 7/19, 1852 by the Sen-ate3 thereby restricting earlier power of a bishop.4 Secular government in Mon-tenegro, which was after Prince Danilo ruled by Prince Nikola I Petrovic (1860-1910), consequently King (1910-1918), was also characterized by absolute su-premacy in relation to the Church. Aforementioned specific feature of this period was not relevant only to Montenegro, but also to the wider region. After the sta-bilization of Prince Nikola’s rule, the more peaceful relations reigned in the field of inside politics. The state apparatus was being further built upon and perfect-ed. Similar process was taking place in the Church organization: the affairs were being defined and advanced; more systematization and order were introduced into the Church administration. The supreme secular government was decreas-ingly less influencing the affairs of ecclesial life thereby empowering the Met-ropolitan Ilarion to have more initiative in introducing reforms and innovations into the organization of the Metropolitanate. This life-long and painstaking labor

2 The Congress of Berlin took place from June 13 to July 13, 1878. The representatives of Serbia and Montenegro were not allowed to take part in the work of the Congress. Among other terms/provisions which were passed at the Congress, the international independence of Monte-negro was recognized, which was accepted even by those countries which were earlier failed to approve it and recognize it. There was also a revision of territory which was primarily defined by the Peace of San Stefano. Although its territory was reduced, Montenegro received the towns Podgorica, Niksic, Kolasin, Spuz, Zabljak, Bar, Plav and Gusinje. Due to the Turkish resistance and Albanian League, Plav and Gusinje remained parts of the Turkish Empire, while in 1880 as a remuneration to Montenegro, Ulcinj and the coastal strip to the mouth of River Bojana were an-nexed. Henceforth, Montenegro acquired the access to Adriatic Sea although with limited sover-eignty because, by the provisions of the Congress of Berlin (Article 30) it was defined that [Mon-tenegro] must not have its own war fleet or the forts in this region. Austro-Hungary was entrusted with maritime, sanitary and police control of Montenegrin seacoast, thereby introducing Austrian maritime rights in this area. The territory of Montenegro was more than doubled by the provisions of the Congress of Berlin, and with this, its population was increased as well. The cities and towns of Niksic, Kolasin, Podogorica, Bar and Ulcinj became part of Montenegro’s territory. Besides Cetinje, which remained the state and ecclesial center, Montenegrin state fulfilled its social profile with the array of urban entities, within which the crafts and trades flourished.

3 Founded in 1831 during the reign of Metropolitan Petar II Petrovic Njegos, the Senate ini-tially had 16, and consequently 14 Senators. Senators were elected amongst the most prominent individuals, not taking into account their tribesmenship. The first president of the Senate was Ivan Vukotic, and his deputy was Мateja Vucicevic. Njegos kept this body under his own command. For extensive details, see Pejovic Dj., Montenegro during Petar I and Petar II, Belgrade, 1981.

4 Montenegrin law books, comp. by B. Pavicevic and P. Raspopovic, Podogorica, 1998, Bk. I, doc. no. 39, pp. 155-157. Statements of Senate and seniors on Proclamation of Montenegro a Princedom and Danilo Stankov a Prince. The first of six decisions of Senate speaks about Monte-negro becoming a secular and hereditary state. The second decision says that Prince Danilo was confirmed to be the Master and that the heirs were to be the first-born males. The third decision concerns the Bishop (Vladika) of Montenegro who will have limited rule over ecclesial matters and will be elected by the Prince and upper government.

RefoRmeR of the ecclesial life and enlighteneR metRopolitan of montenegRo... 65

was assuaged through the aid of his life-long friend, Protopresbyter Filip Radi-cevic5 who was for a full 50 years Metropolitan’s deacon and an excellent ad-ministrative clerk. Already, by early January 1865, Bishop Ilarion issued an or-der to his regional clergy to grow their beards which were a feature of their ser-vice, and to dedicate themselves more to their calling6. This order was a conse-quence of the efforts to de-secularize the priests since majority of them conduct-ed several services, i.e. they were bearers of military ranks and governing func-tions, which conflicted with the Canons of the Orthodox Church.7 Many priests did not want to succumb to this order but have denounced their up-to-then cler-ical rank, and maintained their military and civilian posts. A certain number of priests had embraced the order meanwhile keeping the posts in their secular ser-vice.8 It is interesting that this order refers to the wearing of a beard, i.e. de-sec-ularization and demilitarization of clergy, notwithstanding that one practice re-mained - in their everyday life, clergymen could wear folk clothes although it goes without saying that they had to wear their cassocks. 9 Soon after issuing this order, Metropolitan Ilarion wished to regulate the disposition of the parish-es as the basic ecclesial-administrative unites of the Metropolitanate. By 1864, it was settled that within a tribe there were two or three parishes. While divid-ing a tribe onto parishes, one took into account that the division was equalized [evened out] in the sense of their equal potential for income [revenues]. Also, a higher degree of clergy organization was introduced according to the system of Protopresbyterate.10 For this work his parish was expanded for twelve homes. The common number of homes in an average parish was at that time 120-150.11 The next step of bishop Ilarion throughout the ecclesial-administrative structure [organization, arrangement] was the introduction of protocols of all births, mar-riages and deaths in 1866. Through these registers, the permanence of certain parishes’ borders was reaffirmed as it was regulated two years prior. However, the majority clergymen’s low level of literacy at that time had prevented the im-

5 For the most extensive account of his life and works, see: D. Martinovic, Portraits I, Cetinje, 1987, pp. 69-90.

6 Montenegrin law books, comp. by B. Pavicevic and P. Raspopovic, Podogorica, 1998, Bk. I, doc. no.59, p.212.

7 For prohibition to clergymen to conduct secular services, see: Apostolic canon 6, 81, 83, in: The Rules of the Orthodox Church, Nikodim Milas, Book I, Novi Sad, 1895, pp.61, 157-158, 160-161; Canon 3 and Canon 7 of the Fourth Ecumenical Council, ibid. pp. 612-613; Canon 16 of the Council of Carthage, Ibid. Book II, pp. 147-149.

8 D. Mikovic, Ilarion Roganovic, Metropolitan of Montenegro and the Hills, Novi Sad, 1891, p. 22.

9 This tolerance of not wearing a cassock was justified by the poor economic state of priests even though the Canon 27 orders the opposite, see in The Rules of the Orthodox Church, Nikodim Milas, Book I, Novi Sad, 1895, p.507.

10 As a rule, Protopresbyterate encompassed one municipality [„Nahija“]. Protopriest was ap-pointed by the Bishop from amongst the most prominent priests and most experienced. All of oth-er priests were subjected to him and he himself overseed the state of the ecclesial life, supervised priests’ works and in general took care that the church regulations were regularly and attentively performed in his municipality [„Nahija“].

11 Dj. Slijepcevic, The History of Serbial Orthodox Church, Bk. II, Belgrade 2002, p. 277.

Dragan raDoman66

plementation of this very important order.12 Since the number of priests, in spite of these measures, was greater that the needs and means allowed, bishop Ilari-on addressed this problem. The priesthood ranks in Montenegro were most often inherited and its bearers were regularly performing many other secular services, too. Also, there were many old and feeble priests who were incapable to continue their ministry. In order to solve this problem, bishop Ilarion dismissed 60 priests from active service in 1868. In order to relieve their material position after their loss of revenues from parishes, he defined how much a certain parish, according to the number of homes, had to give to the priest in question as some kind of aid - a pension. This way, they were given 15-20 Fiorins, which itself was insuffi-cient for cost of living, but each of these priests already had some personal prop-erty and cattle as well as family, which were the basic sources of their incomes.13

Church property in Montenegro was not sizeable except for the monastery estates. Back in 1854, Prince Danilo implemented [conducted] a reform of mon-astery properties and administration. An inventory of all monastery estates was made as well as the general estimate of annual revenues for each and every mon-astery. From these revenues, a necessary part was put aside for maintenance of the monastery and monks’ salaries, proportionately to their rank. All other rev-enues were entered into the Peoples’ Treasury – into “the fund for unexpected public needs”.

In 1864, Prince Nikola ordered that all „poorly administrated” monastery land had to be reviewed and listed in an inventory. He determined that the land should be leased to the people and that the monks should receive their salary from those revenues.14 The remaining revenues were to be entered into the State Treasury for public needs. While preparing a financial reform which primarily had the intent to dip into the monastery estates, in 1867 Prince sent Senator Ris-to Boskovic and Protodeacon Filip Radicevic to the terrain to consider all of the church needs, to consolidate and list all of movable and movable Church prop-erty. Based on the data they had collected, a catalogue and estimates were com-posed, which were to be used as the basis of the reforms.15 By the beginning of April 1868, Prince Nikola had summoned the Assembly of peoples’ representa-tives in Cetinje. In this Assembly, in the midst of other important issues, the is-sue of Church property16 was resolved. At that time, it was established in detail what are the assets of Cetinje Monastery and Metropolitan Ilarion was entrust-ed to take care of this property. From the revenues, he was obliged to pay annual salaries to the monastic brethren, to the teacher of the Elementary school which worked in Cetinje Monastery and to take care of 20 students of that school while it was under the Monastery roof. Metropolitan was limited in any further han-

12 D. Mikovic, Ilarion Roganovic, Metropolitan of Montenegro and the Hills, Novi Sad, 1891, p. 23.

13 Dj. Slijepcevic, Op. cit. p. 277.14 P.Vukic, The multiple role and importance of the Cetinje Monastery throughout the history,

The Birth of the Virgin Mary Monastery, Cetinje, 1484-2014, edited by Jovan Markus, Cetinje 2014, 121.

15 D. Mikovic, Op. cit. p. 24.16 Montenegrin law books, comp. by B. Pavicevic and P. Raspopovic, Podogorica, 1998, Bk.

I, doc. no.64, p.221.


dling of monastery revenues by the regulation to „surrender any remaining reve-nues into the trustworthy hands“17 A financial committee was established with a task to review the monastery accounts every three months. Although Metropol-itan Ilarion according to his position was responsible for the entire ecclesial life of the Metropolitanate, as well as for its properties and revenues, the Assembly ordered that „without the government’s knowledge, [he] cannot buy, sell, change, or gift from that what belongs to the Church.“18A reform was conducted in the other monastery properties by the end of 1868 based on this model.19

Metropolitan Ilarion pursued to organize the Metropolitanate and clergy af-ter the break caused by the War of 1876-1878. In December 1877, in the newly annexed regions of Montenegro, Diocese of Zahumlje and Ras20 was established as the second diocese on the territory of the Princedom. Ostrog Monastery was assigned as the Diocese’s See, and for its first bishop, Prince Nikola, with a sug-gestion of Metropolitan Ilarion, appointed Archimandrite of Cetinje Monastery, Visarion Ljubisa21. Metropolitan Ilarion planned well this new division of juris-diction since this new Diocese encompassed the Hills’ tribes all the way to Zeta River and newly annexed areas around Niksic, Banjani, Piva, etc.22 Metropolitan Ilarion with concelebrating Bishop of Boka Kotorska, Gerasim Petranovic, con-secrated the new Bishop in September of 1878 in Cetinje.23 Following the end of the War of 1876-78 and expansion of Montenegro, the found number of priests on the territory of Montenegro surpassed the needs of spiritual-pastoral work in this region. The educational level of clergy was inappropriate considering the duties they were fulfilling, and a great number of them conducted administrative duties side by side with the clerical ones. A certain number of priests were in their late age, feeble from hard living conditions and warfare. These were the basic reasons

17 B. Pavicevic, History of Montenegro IV-2, Podgorica 2004, pp. 130-131.18 B. Pavicevic, History of Montenegro IV-2, Podgorica 2004, p. 132.19 A more extensive account of this reform would be necessary in order to show the pow-

erful influence of secular government, i.e. Prince Nikola in ecclesial issues and the unenvi-able position of Metropolitan Ilarion himself due to these facts.

20 To this Diocese belonged the parts of Diocese of Herzegovina which have been annexed in the past century to the Princedom of Montenegro. It is well known that the See of Diocese of Herzegovina was in Ostrog Monastery since the times of St. Basil and that all areas of the old Herzegovina all the way to Moraca Monastery belonged to it. Until its discontinuation and joining it to the Metropolitanate of Cetinje in 1931, The Diocese of Zahumlje and Ras consisted of three vicariates: Niksic, Spuz and Kolasin with ten monasteries (Ostrog, Moraca, Piva, Zupa, Bela, Podmalinsko, Dobrilovina, Celija Piperska and Duga).

21 For summarized data on Metropolitan Visarion Ljubisa, see, P. Kondic, Cetinje Seminary and its Spiritual-Educational Radiance, Cetinje, 2005, pp. 239-241.

22 Dj. Slijepcevic, The History of Serbial Orthodox Church, Bk. II, Belgrade 2002, pp. 277-278.

23 P. Puzovic, Contributions to the History of SOC, Nis 1997, pp. 138-141; First Bishop of Di-ocese of Boka Kotorska was Gerasim Petranovic who was enthroned in 1874 in Kotor. Dubrovnik belonged to this Diocese so its Bishop bore the title: Bishop of “Boka Kotorska and Dubrovnik”. It existed up till 1931, i.e. when the new Constitution of SOC of renewed Pec Patriarchate was passed, when it came to the arondation of many SOC Dioceses. The Diocese of Boka Kotorska covered Church area of the Seacoast from Sutomore via Kotor and Risan to Dubrovnik. It had four Protopresbyterates (Budva, Herzeg Novi, Kotor and Risan). Since 1931 all of its area, except for Dubrovnik, was included in the structure of the Diocese of Montenegro and the Littoral.

Dragan raDoman68

which required the change of the generations for the second time among Monte-negrin clergymen. The newer generations were required to respond to the needs of new living conditions which ensured peaceful and unhindered pastoral minis-try. Due to this in 1881 Metropolitan Ilarion tried to conduct the first organization of parishes in the country. Being that now he had at his disposal a greater num-ber of younger and a more capable priest force, he dismissed many old, semi-lit-erate priests from performing their parochial duties and assigned them pensions, which in proportion, were not lower that the income which they had enjoyed while they were still in active service. This reduction of clergymen which was put into force on January 2, 1882, is similar to the one at the beginning of his rule of Metropolitanate which was already mentioned earlier. The difference is that this time retired priests’ pensions were paid from the State Treasury.24 Through this organization, parishes had received a greater number of homes, and since the clergy of that time was paid in goods (or so called „bir“) directly by their parish-ioners, in this way the priests’ material condition was improved and parishes re-ceived priests who had theological training.25 During his long-term rule of Met-ropolitanate of Montenegro and the Hills, Metropolitan Ilarion had consecrated 45 new churches, several graveyards and Mirko’s Bridge in Danilovgrad. He or-dained 119 priests who had completed elementary school and almost half of them had graduated from Theological-Teaching school as well.26

Public and social work of Metropolitan Ilarion was very important. He had a great share of participation in establishing “The Committee for aid to suffering Herzegovinians” and he was elected its President. The Committee was founded in Cetinje on August 3/16 1875, and it developed a lively activity to help the af-flicted, wounded, exiled and refugees. Metropolitan sent numerous appeals to the various foreign newspapers and humanitarian societies, informing them about suffering of Serbian people and asking for help.27 From the received donations in 1878, the Committee headed by the Metropolitan reorganized the already built hospital “Danilo I” in order to receive the large number of the wounded. In the same manner, hospitals in Zupa Niksicka, Drobnjaci, Savnik, Andrijevica and on Grahovo were arranged or established. This Committee’s multifaceted activ-ity was under the supervision and a watchful eye of Metropolitan Ilarion. As its President, he signed all of the appeals to the international public for monetary and sanitary material aid, etc. Metropolitan’s authority had great effect on them so much that the Committee received from Imperial Russia more than a hundred thousand Rubles to be distributed to the Herzegovina’s and Montenegrin peoples who were on the edge of their existence due to the war which broke out between Turkey and Montenegro.28 This resulted in the foundation of the Red Cross So-ciety of Montenegro on January 17, 1876 in Cetinje. Archimandrite of Ostrog

24 D. Mikovic, Ilarion Roganovic, Metropolitan of Montenegro and the Hills, Novi Sad, 1891, pp. 28-29.

25 Ibid. pp.133-134. This was one of the most beneficial results of Cetinje Seminary which will be discussed later on in the presentation.

26 D. Mikovic, Ibid. p. 30.27

B. Pavicevic, History of Montenegro IV-2, Podgorica 2004, pp. 204-205.28 D. Mikovic, Ilarion Roganovic, Metropolitan of Montenegro and the Hills, Novi Sad, 1891,

pp. 26-28.


Monastery, Visarion Ljubisa, close coworker of Metropolitan Ilarion, was elect-ed for its first President. Both humanitarian organizations in Montenegro, from the onset of their activities, were headed by the highest ranked men of the cloth. All the way to the end of the Second World War, the President of Red Cross of Montenegro and Zeta Banovina was Montenegrin Metropolitan and his represen-tative respectively.29 He participated in public and cultural life as much as his po-sition had allowed him yet he was also obligated to do so. The most prominent example is his participation in foundation and works of the first cultural-educa-tional establishment in Montenegro, Cetinje’s Reading-room, which was found-ed in Cetinje on February 27, 1868.30

With the cooperation of Archimandrite Nicifor Ducic,31 caring for the edu-cation of the new generations of priests, he opened up the Temporary Seminary32 in Cetinje in 1863, which had up to 10 students. But by the first half of 1864, it stopped working due to lack of monetary means.33 Seminary school,34 which continued to operate until 1869, had in the first generation of students, 17 young men of ages 14-21.35 In 1873 -1874 this school was moved to Ostrog Monas-tery.36 Consequently it was returned back to Cetinje in 1874 and operated there

29 This humanitarian work of Metropolitan Ilarion was not a single engagement during his episcopal ministry, but certainly it is one of the more important ones. Also, during 1878 the Com-mittee pursued the work on taking care of the wounded and the refugees, until all of material means at his disposal were drained. His role was overtaken by the Red Cross Society of Monte-negro. Long-term rule of Metropolitan Ilarion over Metropolitanate of Montenegro and his public works have brought him high esteem both with the domastic population and foreigners which is evident by large number (eight) high awards that he had received from Prince Nikola, Russian Tzar and Serbian Prince. The highest medals that he won were: Danilo’s Star of First Order and Russian award of St. Anna with the ribbon of first order. These awards have been kept to the pres-ent day in Cetinje Monastery’s Treasury.

30 D. Martinovic, Cetinje’s Reading room – City Library Njegos, Cetinje 1998, pp. 49-50.31 For extensive account of personality and works of Archimandrite Nicifor Ducic, see: D.Ј.

Martinovic, Portraits II, Cetinje, 1987, pp. 33-61; Portraits IV, pp. 277-278; Portraits VII, pp.255-256.

32 In the past literature on the history of education in Montenegro in the XIX century there is but a few uneven mentions of Temporary Seminary. See: The Commemorative Medal – Fifty years on Montenegro’s Throne, Cetinje, 1910, p. 133; P.A. Rovinski, Montenegro – in past and present, Vol. IV, Cetinje 1994, p. 194; P. Petrovic, The Origin and Development of the First School in Mon-tenegro, Cetinje School 1834-1934, Belgrade 1934, pp. 102-103; D. Vuksan, On the Sevetnieth Anniversary of Cetinje Seminary, Records, Cetinje 1940, XIII, Bk. XXIV, 6, p. 339; R. Delibasic, The Development of Schooling and Pedagogic Thought in Montenegro 1830-1918, Bor 1980, p. 93; M. Martinovic, The Temporary Seminary in Cetinje – Following the Traces of Archive Data, Historical Records, year LXXII, Podgorica, 1999, 1-2, pp.301-305.

33 Kondic P., The Metroplitanate of Montenegro and the Littoral in the second half of the 19th and mid-20th century, (1851-1920), unpublished doctoral dissertation, copy of the book in the Metropolitanate Library, Cetinje, 221.

34 Montenegrin law books, comp. by B. Pavicevic and P. Raspopovic, Podogorica, 1998, Bk. I, doc. no. 66, p. 225. The Constitution of Theological School in Cetinje.

35 M. Kostic, The Schools in Montenegro Since the Oldest Times to Today, Pancevo, 1876, (Republished by Unireks, Podgorica, 1997.), p. 227.

36 For more details on Seminary’s transfer to Ostrog Monastery and its work, see: Montenegrin Senate – the Anthology of Documents, comp. by Nikola Rajkovic, Podgorica 1997, Doc. no. 202. p. 206; A Montenegrin’s Voice, yr. I, no. 13, Cetinje 1873, стр.4; D. Vuksan, On the Sevetnieth An-

Dragan raDoman70

until the onset of the War in 1876. On the same day that the Cetinje Seminary was opened, on the Feast of the Nativity of Mother of God in 1869, the Maiden Institute of Empress Maria37 began its work, receiving 13 girl cadets. They were housed under the same roof as the Seminary - in Biljadra.38 With Metropolitan Ilarion’s initiative, Prince Nikola, during his stay in Russia in 1868 in St. Peters-burg, had also a meeting with the Russian Empress, to whom he exposed the in-dependent state of education in Montenegro and especially the issue of education and upbringing of maidens and the necessity of establishing a special boarding school for this purpose. Empress Maria Alexandrovna promised that she would take such an institution in Cetinje under her auspices and assist it, and from then on, the institution functioned under her auspices and financial aid. Immediate-ly upon its opening, the Institute received 13 girls from Montenegro, while later, this number grew to 100, and these girls were from various regions, even from outside of Montenegro. Later on, in 1874 in Cetinje, the first women’s public school was opened (three grades, up to 40 classrooms).39 The process and struc-turing of the education system in Montenegro began in the latter half of 1830’s, with opening of the first elementary school in Cetinje Monastery in 1834. Until the startup of Cetinje Seminary in 1869, it had a role of a clerical school, where the candidates for priesthood and already ordained priests40 were preparing and being educated. Concerning the work of the elementary schools in Montenegro, the development of education with the opening of elementary schools was inter-rupted in 1862 by the war. Although in extreme unfavorable conditions, by the first year following the war, ten elementary schools operated in Montenegro, so that in the school year 1863/64, 11 schools had 417 pupils.41 Although all elemen-tary schools in Montenegro ceased to work with the onset of war actions, through the intercession and material aid of Russian Benevolent Committee, six elemen-tary schools worked for the children refugees from the war encompassed region. Schools worked in Cetinje (men’s and women’s), Niksic, Grahovo, Bijela Gora and Njegusi. The teaching duty was performed by the Cetinje Seminary’s grad-

niversary of Cetinje Seminary, Records, Cetinje 1940, pp. 346-347; P. Kondic, Cetinje Seminary and its Spiritual-Educational Radiance, Cetinje, 2005, pp.83-85.

37Montenegrin law books, comp. by B. Pavicevic and P. Raspopovic, Podogorica, 1998, Bk. I, doc. no. 65, p. 223. Book of Regulations of the Maidens’ Institute in Cetinje.

38P. A. Rovinski, “Empress Maria” Maidens’ Institute in Cetinje, translated and compiled by Marina Martinovic, Cetinje, 2000, p. 29; at that time, Biljarda was the only building in Cetinje which could be used for this purpose. It was constructed in the latter half of 1838 as living quarters of Bishop Rade. Except for the Bishop’s flat, since the first day under Biljarda’s roof also were housed the first government administrative bodies: Senate and Grenadiers [Perjanici], common treasury, printing press and also, later on, various Ministries by 1910, Gymnasium... It consisted from the ground floor with 11 sections. For more details, see, D. Martinovic, Cetinje, Cetinje, 1977, pp. 59-67.

39 Dj. Pejovic, The Development of Education and Culture in Montenegro 1852-1916, Cetinje 1971, p. 101.

40 The Elementary School worked in Cetinje Monastery from 1834 to 1879, when it was moved to the city. For extensive details on Cetinje’s Elementary School, see: M. Kostic, Schools in Montenegro, Podgorica 1997 (fascimile edition), pp. 24-28; P. Kondic, Cetinje Seminary and its Spiritual-Educational Radiance, Cetinje, 2005, pp. 35-39.

41 Dj. Pejovic, The Development of Education and Culture in Montenegro 1852-1916, Cetinje 1971, pp. 99-100.


uates.42 During the war 1876-1878, all of elementary schools in Montenegro (51 men’s and 1 women’s) stopped working. Their work was slowly and gradually restored after the war’s end. The slow course of school system restoration was caused by immense financial exhaustion of Montenegro in the course of the war and initial post-war years. The care for school development on the territory of newly formed state was expressed by passing laws concerning general schooling obligation in 1878, thereby defining that the school instruction was mandatory and free for all children in the Princedom, of each and all faiths [without discrim-ination based on their faith].43 The instruction in elementary schools was restored in school year 1878/79 only in 15 schools, which had 674 pupils and 18 teach-ers.44 In the following years, this process oscillated so that only in the school year 1897/98, i.e. 20 years later, the number of elementary schools from 1876 was reached but with considerably greater number of pupils and teachers.45 The first secondary school of general educational curriculum, which began its work in Montene-gro after the international recognition of Montenegro’s independence, was Prince’s Real Gymnasium which began its work in Cetinje in the fall of 1880. Its first school year was taught under the roof of Cetinje Monastery. It was a four-year school. It was founded with a goal to bridge the gap from elementary school to the secondary vocational train-ing schools. For several years (until the beginning of the school year 1885/86) “Cadets’ institution” [Pitomacki zavod] of Gymnasium students worked in the Monastery under the administration of Archimandrite – Monastery’s superior.46 Here, it is very clear how large Metropolitan Ilarion’s contribution was to the education in Montenegro. During the time of his rule as the Metropolitan, the process of edu-cational system development was extended throughout Montenegro’s territory. A large majority of teachers were priests or Cetinje Seminary’s graduates, and all of the schools were supervised by the Metropolitan himself as well as the Dean of Cetinje Seminary, who invested great efforts so that the schools would be put in order and advanced as best as possible.

Metropolitan Ilarion’s care for the education of future priests was not only performed under the auspices of Cetinje Monastery, but also in other theological schools throughout Orthodoxy. Because of this, he recommended to the Russian emissary in Cetinje, Jonin A., two students, Niko Kapicic and Milan Vojvodic, to attend the schools in Russia.47 At that point, Metropolitan Ilarion was interested in the opportunity for schooling a student in Karlovci Seminary. Because of this, he consulted with the administrator of Karlovci Metropolitanate, Bishop of Bac-

42 R. Delibasic, The Development of Schooling and Pedagogic Thought in Montenegro 1830-1918, Titograd 1983, pp. 82-84.

43 Montenegrin law books, comp. by B. Pavicevic and P. Raspopovic, Podogorica, 1998, Bk II, doc. no. 1, p. 1. With the further advancement of administrative arrangement of this issue, a Law on Elementary Schools in Kingdom of Montenegro was passed in 1884, which was in effect for a long period of time.

44 Dj. Pejovic, The Development of Education, pp. 102-103; 370-371.45 Dj. Pejovic, Ibid., pp. 372-373.46 Commemoration of fifty years on Montenegro’s Throne 1860-1910, Cetinje 1910, pp.133-134.47 М. no.155 dated on 19. VIII (August) 1880. Metropolitanate of Montenegro and the Littoral

Archives, Cetinje Metropolitanate, file no. 7.

Dragan raDoman72

ka, German Andjelic48 appealing to him to allow a place for a student who would be sent for schooling in Karlovci Seminary by Cetinje Metropolitan.49 Metropol-itan’s request was approved by the administrator Andjelic, with a note: “Here, there is no seminary next to the Theological school, in which the clergymen could enjoy free room and board and necessary service; therefore, the clergymen were referred to their own means for living and supplying their own needs.”50 It was impossible to access means for this use from the treasury of Metropolitanate of Cetinje, thereby thwarting the education of a Montenegrin student in the Sem-inary of Karlovci. Archbishop of Belgrade and Serbian Metropolitan Mihailo Jo-vanovic51 (1859-1881 and 1889-1898) opened at the Belgrade Seminary in 1873 another department for the “Foreigners’ Seminary” which was a special institu-tion in its own building, with its own independent administration and missionary purpose. The goal of its opening and purpose of this theological-teaching school were education of Church and national-educational workers in the regions of Serbian people under the Turkish rule. Education of these regions’ cadets was financed by the State. In 1881 Metropolitan Ilarion sent to this Seminary four young men (Ilija Arjovic, Marko Radulovic, Petar Bandic and Djuro Radunovic) with the recommendations addressed to Metropolitan Mihailo.52

For a long time, Montenegrin state government did not have a special body for education and culture, but Senate, besides all other affairs it was dealing with, also considered educational issues and according to the circumstances, decid-ed upon them. But, parallel to the expansion of school network, the conducting of these affairs was becoming increasingly complex, so there appeared a greater need for foundation of a body or a service which would with better organization and competence address these affairs - especially the supervision of the work of schools. The first such body was the Prefecture of Peoples’ Education, founded in 1860, which was entrusted with the care of opening the schools in the munici-palities [Nahijas] and preparing the curriculum for the future Gymnasium (which did not get opened, it seems, as early as it was foreseen at the time). This Prefec-ture was headed by Todor Ilic, a teacher from Trieste, a former secretary of the Prince. Two years later, in 1862, a position of school supervisor was established and Archimandrite Nicifor Ducic was appointed to it. When Ducic left Cetinje in 1867, these affairs were handed off to Metropolitan Ilarion, who could not al-ways directly address them due to his other obligations, but occasionally he en-trusted them to certain priests whose tasks were to be present at the end of the school year exams which were mandatory at that time. Through the reorganiza-tion of the state administration in 1868, a special department was established at the Senate lead by Bishop Ilarion. The following year, 1869, an institution for

48 He was Administrator 1879-1882, and nominated Patriarch 1882-1888. See, Bp. Sava, Ser-bian Hierarchs from the Ninth to Twentieth Centuries, Belgrade, 1997, pp.131-132.

49 М. no. 147 dated on 24. VII (July) 1880. Metropolitanate of Montenegro and the Littoral Archives, Cetinje Metropolitanate, file no..7.

50 М. no. 362 dated on 7. VIII (August) 1880 Metropolitanate of Montenegro and the Littoral Archives, Cetinje Metropolitanate, file no. 7.

51 For extensive account of his personality and his works, see: Dj. Slijepcevic, Mihailo, Arch-bishop of Belgrade and Serbian Metropolitan, Munich, 1980, [p.] 614.

52 P. Kondic, Cetinje Seminary and its Spiritual-Educational Radiance, Cetinje, 2005, p.105.


main school supervisors was established. As the temporary supervisor, Milan Kostic,53 first Dean of Cetinje Seminary was appointed. The main School Pre-fecture was at that time the greatest and only educational authority in the coun-try, and since the Supervisor was too busy with administrative affairs, the super-vision of elementary schools was performed at the end of each school year, fre-quently by the most diligent and most capable teachers.54 But, already by 1874 through the reorganization work of the Senate, the office of the Prince headed by Senator Stanko Radonjic, took charge of educational affairs, so that in the fol-lowing year within this office, special administrations for certain regions were established; amongst them was the Administration for Foreign Affairs and Edu-cation to which belonged the main school supervisor as the „greatest and only au-thority for teachers.“ However, the authorities of the Senate and this administra-tion were not precisely defined, so there were overlapping affairs and misunder-standings in solving some individual concrete issues.55

Following the Turkish-Montenegrin War and the Congress of Berlin 1876-1878, when the state territory had doubled, and the population structure changed substantially, it was inevitable that the state administration, which was supposed to work towards the realization of ambitious plans of economic, cultural-educa-tional, and social renaissance, had to be modernized. With the administration re-form executed in 1879, the Senate was dismissed, and instead the State Council was established, which had Ministry with five departments. The Department of Finances, headed by the Duke of Drobnjak, Djuro Cerovic,56 took charge of the educational state administration affairs. Finally, in 1882 Ministry of Education and Church affairs was formed lead by Metropolitan Visarion Ljubisa, but not with the title of a „minister“ but „representative“, i.e. administrator, because as it is presumed, this could not have been his only job, being a Metropolitan. Bish-op Visarion performed this duty until his death, in April 1884. There are differ-ent opinions about who came afterward to this office, being that one does not find very precise data concerning this. According to (D. Vuksan, Dj. Pejovic, R. Del-ibasic) he was succeeded by Jovan Pavlovic. However, the assertion of D. Mar-tinovic and R. Sukovic seems more reasonable saying that Jovan Pavlovic was appointed as the „administrator“ of the Ministry of Education in the mid-1885, while immediately after Ljubisa’s death, this duty was performed by Archiman-drite Mitrofan Ban, who was at that time the administrator of Metropolitanate of Cetinje, and later its Metropolitan.57

The goal of this paper is to explain and present in summary the process of Church life renewal in Montenegro, as well as the process of the educational sys-tem during the time of Metropolitan Ilarion Roganovic and his participation and

53 Originally from Stari Becej, Master of Theology. After his departure from Montenegro, the Dean’s office was taken by Archimandrite, future Metropolitan Visarion Ljubisa. Kostic’s bibli-ography was given by D. Martinovic, Portraits, Cetinje, 1983, pp.19-101.

54 L. Tomanovic, edit. Fifty Years on Montenegro’s Throne, Cetinje 1910, p. 125.55 V. Cvijovic, B. Kovacevic, Administration of Education in Montenegro – Ministries and

Ministers (1882-1996),Podgorica 1996, pp. 15-16.56 Ibid., p. 17; Dj. Cerovic was born in 1805 in Tusini. Minister of Finances from March 08,

1879-1882.57 V. Cvijovic, B. Kovacevic, Ibid., p. 18.

Dragan raDoman74

contribution to this process. The attempt to perceive his entire work in the field of Church life renewal, evolution of ecclesiastical and secular education and his participation in the political life required great effort in familiarization with his-torical sources and testimonies concerning the named topic. From the stated so-cial-political context, it is easy to understand that in our days there are but a few documents left in the Court, State and Metropolitanate’s archives in Cetinje. In regard to the fact that the State’s and Metropolitanate’s archives originated in 1880, the pursuit after those documents from the stated period remains without results for there are no preserved documents in the archives for the stated peri-od. In order to put together the mosaic of Church life renewal and evolution of education in Montenegro 1863-1882, one has to consider the works of scientists and researchers from this area to the present day, equally as the testimonies of contemporaries which were published in the expert period of this age that we are speaking of.

From the briefly stated evolutional path of church organization and educa-tion in Montenegro in the said period, one can draw several conclusions: The contribution of the Church and its hierarchy lead by Metropolitan in that pro-cess is very important and direct. The Orthodox Church, (i.e.) Metropolitanate of Montenegro and Littoral (at that time of the Hills), participated on several levels in the process of renewal, development and organization of ecclesial life and ed-ucation in Montenegro. It was a spiritual and intellectual initiator and it invested all available forces, human and material. It conducted and oversaw this process in the longer period of time and in the period when the state and administrative institutions were just being affirmed until receiving the international recognition of independence in 1878 and after that, when it was necessary to build a firm ad-ministrative apparatus. From the very beginning of Church life renewal and ed-ucational system structuring, material resources of the Metropolitanate were in-vested into them, especially from 1868 to 1915.

The role of Metropolitan Ilarion Roganovic in the process of the Church life renewal and structuring and development of ecclesial and secular education was very important. During his entire Archpastoral ministry, he was diligent-ly working to arrange the ecclesial-administrative organization in Montenegro. He cared actively that the ecclesial life and the work of regional clergy was built on the canonic foundations. For this goal he sent circular letters in which he in-structed the clergymen in what way to implement the Church regulations which was a difficult task anyway; Diocese of Zahumlje and Raska was founded with its See in Ostrog Monastery; Twice he reduced the number of priests by retiring the old semi-literate priests and replacing them with younger, educated priests; He organized parishes through introduction of Protopresbyterate; The education-al system development was expanded throughout Montenegrin territory. Within the Metropolitanate, a Temporary Seminary in Cetinje was founded in 1863 and the regular one in 1869-1915, which except for a couple of interruptions worked and educated the largest number of priests, teachers and clerks of the adminis-trative apparatus in Montenegro, and also through them the intellectual elite who was the leading class of Montenegrin education, culture and arts in the second half of the XIX and beginning of XX centuries. He did not isolate himself only


into the areas of his primary Christ-centered-Eucharistic and ecclesial-adminis-trative ministry although even in that field he had achieved prominent results, but he devotedly labored in the public and benevolent fields of work. From the stat-ed description of his multifaceted activity, undoubtedly one can conclude that his contribution to the Metropolitanate of Montenegro and Littoral gains even more weight, for he has worthily responded to his historical role in spite of the explic-itly difficult conditions: epidemics, poverty, wars, great influence of the secular government upon ecclesial issues and low degree of education. The presented re-sults of such work ensured him a prominent place in the history of Church, cul-ture and education of XIX century.

Sources: Archive of the Metropolitanate of Montenegro and the Littoral, Cetinje. (AMML) Published Sources:‘Montenegrin Codes’, books 1 and 2, ed. Pavicevic B., Raspopovic R., Historical

Institute, Podgorica, 1998. (MC)

Literature:Cvijovic, V., Kovacevic, B., Education managing in Montenegro- ministries and

ministers(1882-1996), Podgorica 1996.Delibasic, R., The Development of school and pedagogical thought in Montenegro 1830-

1918, Titograd 1980.Kondic P., Seminary of Cetinje and its spiritual enlightening 1863-1945, Cetinje 2005.Kondic P., The center for spiritual enlightenment of Montenegro, The Birth of the Virgin

Mary Monastery, Cetinje, 1484-2014, edited by Jovan Markus, Svetigora, Cetinje 2014, 220-226.

Kondic P., The Metroplitanate of Montenegro and the Littoral in the second half of the 19th and mid-20th century, (1851-1920), unpublished doctoral dissertation, copy of the book in the Metropolitanate Library, Cetinje.

Kostic, M., Schools in Montenegro from the earliest times till the present days, Pancevo 1876.

Kostic, M., Schools in Montenegro, Podgorica 1997. (phototype edition).Martinovic, D. J., Portraits, Cetinje 1983.Martinovic, D. J., Portraits II, Cetinje 1987.Martinovic, D. J., Portraits IV, Cetinje 1991.Martinovic, D. J., Portraits VII, Cetinje 2000.Martinovic, D. J., ‘Temporal Seminary of Cetinje by tracing archival data’, Historical

records, year LXXII, 1-2, Podgorica 1999.Mikovic, D. Ilarion Roganovic-Metropolitan of Montenegro and the Hills, Novi Sad

1891.Milas, N. The Rules of the Orthodox Church, Book I, Novi Sad, 1895.Rajkovic, N. Montenegrin Senate – the Anthology of Documents, Podgorica 1997.Pavicevic, B. History of Montenegro IV-2, Podgorica 2004.Pejovic, Dj., The development of education and culture in Montenegro 1852-1916,

Cetinje 1971.Pejovic, Dj., Montenegro in the time of Petar I and Petar II: The establishment of the

state and conditions of its development,Belgrade 1981.Petrovic, P.,The foundation and development of the first school in Montenegro, School of

Cetinje 1834-1934, Beograd 1934.

Dragan raDoman76

Puzovic,P. Contributions to the History of SOC, Nis 1997.Rovinski, P. A., Montenego in past and present , volume IV, Cetinje 1994.Rovinski, P. A., The girls’ institute of empress Marija at Cetinje, translated and edited by

M. Martinovic, Cetinje 2000.Sava, Bishop of Sumadija, Serbian Hierarchs from the ninth to the twentieth century,

Belgrade 1997. Slijepcevic, Dj., Mihailo: Archbishop of Belgradeand Metropolan of Serbia, Munich

1980.The Codes of Montenegro, books I and II, edited by B. Pavicevic and R. Raspopovic,

Podgorica 1998.The Senate of Montenegro- collection of documents, edited by N. Rajkovic, Podgorica

1997.The Voice of Montenegrin, year I, no. 13, Cetinje 1873.Tomanovic, L. Fifty years on the throne of Montenegro 1860-1910, Cetinje 1910.Vukic, P. The chronicles of primary schools in the Principality of Montenegro (1885-

1908), Manual, Cetinje: The State Archives of Montenegro 2003.Vukic, P., The multiple role and importance of the Cetinje Monastery throughout the

history, The Birth of the Virgin Mary Monastery, Cetinje, 1484-2014, edited by Jovan Markus, Svetigora, Cetinje 2014.

Vuksan, D., ‘About the seventieth anniversary of Seminary of Cetinje’, Records, XIII, book XXIV, 6, Cetinje1940.

Драган Радоман

Обновитељ црквеног живота и просветитељ:

митрополит Црногорски и брдски Иларион Рогановић (1863–1882)

Апстракт

У овом раду, на основу прворазредне историјске документације и свједочанстава, дајемо синтетички приказ једног процеса који је био прекретница у савременој историји српског народа у Црној Гори, а то је обнова црквеног живота за вријеме епископске службе митрополита Црногорског и брдског Илариона Рогановића (1863–1882), развој црквене и световне просвете у Црној Гори у наведеном периоду, као и сам допринос митрополита Илариона том процесу. Посматрајући развојну путању црквеног устројства и просвете у Црној Гори у наведеном периоду може се извући неколико закључака: Допринос Цркве и њене јерархије на челу са митрополитом Иларионом у том процесу је веома значајан и незаобилазан. Православна црква односно митрополија Црногорско-приморска тада брдска је у обнови, развоју и устројству црквеног живота и просвете у Црној Гори учествовала по више основа. Била је духовни и интелектуални покретач и уложила је у њега све расположиве снаге, људске и материјалне. Водила је и надзирала тај процес у дужем временском периоду и то оном периоду када су се тек учвршћивале државне и адми нистративне институције до добијања међународног признања независности 1878. и послије тога, када је требало


изградити чврсти административни апарат. Материјални ресурси Митрополије су од самога почетка обнове црквеног живота и изградње образовног система уложени у њега, поготово од 1868. до 1915. Улога митрополита Илариона Рогановића у процесу обнове и уређења црквеног живота и развоја црквене и световне просвете је веома значајна. Током читаве своје архипастирске службе, вриједно је радио на уређењу црквено-административног устројства у Црној Гори. Енергично се старао да на канонским те мељима уреди црквени живот и рад подручног свештенства. У том циљу често је слао окружнице којима је упућивао свештенство на који начин да спроведе црквене одредбе у живот што је и иначе било веома тешко; Основана је Захумско-рашка епархија са сједиштем у манастиру Острогу; Извршио је два пута редукцију свештенства, при чему је старе полу писмене свештенике послао у пензију, а на њихово мјесто је довео млађе образоване свештенике; Организовао је парохије увођењем протопрезвитерата; Развој образовног система је проширен на цјелокупну црногорску територију. У оквиру Митро полије је настала и Привремена богословија на Цетињу 1863. и редовна 1869–1915. која је са неколико прекида радила и ишколовала Црној Гори највећи број свештеника, учитеља и чиновника административног апарата, а кроз то и интелектуалну елиту која је била водећи слој црногорске просвете, културе и умjетности током друге половине XIX и почетком XX вијека. Није се изоловао само у просторе своје примарне, Христоцентрично-Евхаристијске и црквено-административне службе иако је и на том пољу постигао запажене резултате, већ се пожртвовано потрудио и на јавном и добротворном пољу рада. Из наведеног описа његове многоструке дјелатности, несу мњиво се може закључити да његов допринос Црногорско-приморској митрополији још више добија на тежини, јер је достојно одговорио својој историјској улози упркос изразито тешким условима: епидемијама, сиромаштву, ратовима, великим утицајем световне власти на црквена питања и ниском нивоу образовања. Изложени резултати тога рада осигурали су му истакнуто мјесто у историји Цркве, културе и просвете XIX вијека.Кључне ријечи: Епископска служба, Иларион Рогановић, Митрополија Црногорско-приморска, обновитељ црквеног живота, просветитељ


УДК 94(497.11:497.16)“ 1903/1905“

МА Немања Поповић

Петар Карађорђевић на трону Србије – одјеци у Црној Гори, преговори о савезу,

и устав 1905.Сажетак: Након „Мајског преврата“, те доласка краља Петра Карађорђевића на власт у Србији 1903, положај Књажевине Црне Горе је попримио једну другачију ноту. За разлику од династије Обреновића која се политички више ослањала на Аустро-Угарску, Карађорђевићи су попут Петровића били политички наслоњени на Русију. Овакве околности су отвориле могућност за Русију, да по логици ствари појача своју подршку према Србији као већој и јачој српској држави, која се свакако могла наметнути као држава која има првенство у српском националном питању. За каза Николу и његову династију је ово значило, да морају подићи углед себи и Црној Гори не би ли постигли што већу равноправност са Србијом када је у питању политика српског ослобођења и уједињена. Поред постојања међусобне суревњивости, дворови су ипак већ наредне 1904, готово утаначили уговор о заједничком политичком раду који је морао бити обустављен због спољнополитичког фактора великих сила. Нареде године 1905, у жељи да барем наративно подигне углед Књажевини Црној Гори и наметне је као релевантнијег политичког фактора, књаз Никола је народу „даровао“ устав.

Кључне ријечи: Мајски преврат, Краљевина Србија, Књажевина Црна Гора, краљ Петар, књаз Никола, Гавро Вуковић, Сава Грујић, споразум, Русија, Аустрија, устав 1905.

Незадовољство краљем Александром Обреновићем у Србији је било велико. Прва опомена су биле крваве демонстрације 23. марта 1903. Ово је краља само још више раздражило, те је он дан послије, извршио нови државни удар распустивши Скупштину и обуста-вивши устав. Само неколико сати, пошто је извршио измјене које је хтио, краљ је повратио уставно стање. У историји Србије није било владара који се више својевољно бацао са законима и уставима земље, што није могло завршити без тешких последица1.

1 Владимир Ћоровић, Историја српског народа, Максимовић-инфо, Београд, 1997, 531.

[email protected]

Самостални истраживачБеоград

Петар Карађорђевић на трону Србије... 79

У мају 1903. краљ Александар ће бити убијен са супругом у држав-ном удару, познатом као „Мајски преврат“. Преврат су извели завјерени-ци са официром Драгутином Димитријевићем – Аписом на челу, који ће се касније организовати у фамозну организацију из сјенке, познату као „Црна рука“. Поред краљевског пара, убијени су премијер Димитрије Цинцар Мар-ковића и министар одбране генерала Милован Павловић. Изјутра је форми-рана нова влада Јована Авакумовића. Народна скупштина је 4. јуна за но-вог краља Србије изабрала Петра Карађорђевића, предложеног од стране завјереника.2

Мајски преврат није био само смјена династија на трону Краљевине Србије, већ и једна нова етапа у њеној историји. Преврат је био прекрет-ница у животу Србије.3 Умјесто личног режима уводи се парламентаризам који отвара врата за развој грађанске демократије.

Враћен је устав из 1888. са мањим измјенама. Србија постаје европ-ска либерална буржоаска земља и једна од најнапреднијих грађанских зе-маља на Балкану. Овим превратом долази и до мијењања спољнополитичке оријентације Краљевине Србије. Сада се она почела чврсто ослањати на Ру-сију, а са Аустро-Угарском монархијом долази у непосредан сукоб. Оријен-тише се и према Француској и ради на остварењу савеза балканских земаља у циљу избацивања Турске империје са полуострва.4 Неке стране државе су биле згнушане чињеницом што у кругу око новог краља има и завјерени-ка против краља Александра, краљоубица. На примјер, Велика Британија је том приликом прекинула дипломатске односе са Србијом.

Што се тиче садашње слике двије независне српске државе, на њихо-вим троновима нашле су се двије сродничке владарске куће. Краљ Петар Карађорђевић је био зет књаза Николе, а краљеви синови, принчеви Ђорђе и Александар, били су унуци књажеви. Петар Карађорђевић је својевреме-но, код књаза Николе на Цетиње стигао 1883. Тамо се оженио Зорком, пр-вим дјететом књаза Николе, са којом је имао три сина и једну кћер. Зорка је умрла 1890, по рођењу трећег сина, који је недуго иза ње преминуо. Петар ће се са дјецом на Цетињу задржати још до 1894, када одлазе у Женеву. Лич-ни односи између таста и зета постајали су хладнији. Краљ Петар се сада, у већ поодмаклим годинама нашао на трону Србије.

Чини се да вијест о преврату у Београду није превише изненадила Це-тиње. Дугогодишњи савјетник књаза Николе и министар просвјете Симо Поповић у својим мемоарима је забиљежио: „Свако је знао да се у Србији очекује преврат“. На мјесец дана уочи преврата, Поповић је добио писмо са саопштењем: „У Београду се сваки дан очекује велики догађај“. Са таквим саопштењем Поповић је упознао књаза, а овај је то примио потпуно хлад-нокрвно и рекао: „Да, и ја имам такве извјештаје.“5

2 Новица Ракочевић, Политички односи Црне Горе и Србије од 1903. до 1918. Обод, Цетиње, 1981, 18.

3 Васа Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији XIX века, Просвета, Београд, 1952, 369.

4 Новица Ракочевић, Нав. дјело. 18.5 Исто.

немања поповић80

Према даљим казивањима Сима Поповића, у престоници је вијест о убиству краља Александра Обреновића подигла велико узбуђење када су шпекулације о новом владару у питању. Свуда се могло чути једно питање: Ко ће сада доћи на српски престо? И свуда одговор: Господар, нико други!6 Алудирајући на књаза Николу. Многи Црногорци, иначе склони набоју страсти, вјеровали су да је моменат за уједињење двију земаља на помолу. Као могући кандидати за престо у Србији били су помињани књаз Никола и његов син књажевић Мирко. Црногорци су били увјерења да ће оваквом од-луком аутоматски доћи до фактичког рјешавања питања уједињења, јер би се на врху обје државе нашла иста владарска кућа. Оваква размишљања по-казала су се као скроз наивна.

Књаз Никола, независно од интимних жеља, није се оглашавао пово-дом оваквих шпекулација. Он је прочитао поздравну депешу којом је упу-тио честитку Петру Карађорђевићу, „срећно ступање на пријесто“. Народне овације и пуцњи топова пратили су ову поздравну депешу. Послато је још много оваквих депеша од стране црногорских друштава, али и појединаца. Ипак, са друге стране, чинило се да су доласком краља Петра на власт у Ср-бији уништени и последњи реални изгледи да ће се уједињење Српства из-вршити под династијом Петровић-Његош.7

У новим околностима, позиција Књажевине Црне Горе у односу на Ср-бију је постајала још више сложена и деликатна. Краљевина Србија, као уставна и парламентарна монархија са прилично већом територијом, пуно бољом привредом и спољнополитичким положајем уз проруску политику Николе Пашића, имала је аутоматску перспективу да престижом надвиси Црну Гору у српском и јужнословенском питању.8

Било како било, два двора су имала свијест да морају сарађивати за до-бробит неослобођеног дијела српског народа. Са једне стране осјећали су се насртаји Аустро-Угарске која је покушавала да наметне све већи примат на Балкану и осујети утицај и циљеве руске политике, при чему је оцијени-ла да су јој двије српске државе сметња, у новим политичким околностима гдје се на оба српска трона налазе владарске куће које се ослањају на Русију.

Прве званичне приче о савезу између Србије и Црне Горе десиће се у септембру 1903, у разговору србијанског посланика у Цариграду Саве Грујића (који се спремао да преузме премијерску позицију у Србији) и цр-ногорског министра спољних послова Вуковића, који ће се десити управо у османској престоници. Њих двојица су дали оцјену да је ситуација „поги-бељна, како за српски народ у Турској царевини, тако и за обје српске држа-ве“. Тада су се усагласили да се хитно морају повести преговори и утврди-ти споразум.9 Стање српског народа у Македонији и Старој Србији заиста је било алармантно. Арнаутски зулуми су били све чешћи. Све велике силе су указивале на хитност рјешавања овог питања, али је Аустрији више ишло

6 Исто 20.7 Исто 20–21.8 Дејан Микавица, Горан Васин, Ненад Нинковић, Историја Срба у Црној Гори 1496–

1918, Прометеј, Нови Сад, 2013, 257.9 Новица Ракочевић, Нав. дјело, 22.


у рачун да овај простор и даље буде у рукама „болесника на босфору“, па да се реформама подиже ниво поштовања људских права, него да Србија под Карађорђевима оствари власт над овим простором. Све је резултира-ло Мирцштешким споразумом великих сила, који је гарантовао политички status quo, уз обавезу реформи на овом простору.

Из званичног Београда још увијек није стизала конкретна иницијати-ва, тако да је књаз Никола преузео иницијативу. Крајем децембра 1903. ми-нистар Вуковић шаље писмо предсједнику србијанске владе Грујићу у коме га подсјећа на ранији разговор у Цариграду. Вуковић је истакао очевидно пријетећу балканску ситуацију, при чему се Црна Гора и Србија налазе на прагу догађаја, „који пријете њиховом опстанку.“ У писму је апострофира-на опасност од Аустрије, као и мијешања Бугарске у Македонији, те да би одустајање од споразума било погубно за Србију и Црну Гору, „јер што буде са једном српском државом, мораће неизбјежно бити са другом“. Влада Ср-бије је тиме позвана да са црногорском владом ступи у споразум „у свим појединостима заједничког држања“. И књаз Никола је лично позвао краља Петра на склапање споразума, уз жељу да односи двије државе иду „једним политичким колосјеком.“10

Влада Црне Горе је фебруара 1904. прихватила начелни споразум који је предложила србијанска влада. Ова начела су полазила од постојеће ре-формске платформе великих сила за Стару Србију и Македонију. Спора-зум је почивао на следећим принципима: „1) Оба владара обавезују се да ће заједнички и споразумно радити на одбрани и унапређењу интереса срп-ског народа. 2) за основ рада узимају реформни програм великих сила, уз обавезу да свим средствима помажу да се он оствари уздржавајући се од свега што би могло омести његово извршење, 3) у случају неуспјеха ре-формне акције, из било којих разлога, владари ће за себе задржати право да своје држање подешавају према природи опасности које би угрожавале српске интересе, о чему ће следовати ближи споразум.“11

Тих дана министар Вуковић је саопштио књазу како су у Цариграду дознали о вјероватноћи аустријског продора у Санџак и даље. Ради тога, у нацрт је унијета и тачка која је гласила: „Обје државе обавезују се да ће се успротивити заједнички, свим силама и средствима, којима располажу, против сваке непријатељске акције и изолиране окупације, ма од које стра-не долазиле.“ Тенденција је јасно усмјерена против намјера Аусро-Угарске царевине.12 Нацрти споразума су претрпјели још неколико допуна и предло-га са обје стране, али до формалног потписивања уговора између Србије и Црне Горе није дошло. Било је неслагања око улоге коју је нацрт давао Ру-сији када је арбитража над евентуалним споровима у питању, као и несла-гања око убацивања територијалних питања у нацрт.

Према саопштењима црногорског министра Вуковића, Русија, која је била добро информисана о преговорима, инсистирала је да се они обуставе.

10 Исто.11 Радослав Распоповић, Историја дипломатије Црне Горе 1711–1918, Универзитет

Црне Горе, Подгорица, 2009, 453.12 Владимир Ћоровић, Нав. дјело, 536–537.


Русија је страховала да би могло доћи до знатно тежих компликација уколи-ко би Аустро-Угарска царевина дознала о овим преговорима.13

Очекивања да ће политички односи двију српских држава бити идилич-ни након смјене династија на трону Србије, показала су се као превелика и нереална. Питање престижа у српском народу само по себи увијек је мора-ло оптерећивати односе Црне Горе и Србије. Ривалство које је постојало из-међу званичних владајућих кругова двије земље није до те мјере постоја-ло и у народу. Свијест народа у обје земље, о истој народности и истом ис-торијском зaвјету приморавала је званичне владајуће кругове да превазила-зе уске династичке интересе и окрену се заједничким народним интереси-ма Српства, особито оном неослобођеном дијелу.

Генерално, ситуација Црне Горе у односу на Србију у српском нацио-налном питању, добила је нови облик. Русија ће у будуће своје политичке интересе више тражити кроз подршку Београда него Цетиња. Овакво руко-вођење Русије било је потпуно реално узевши у обзир да је Србија у сваком смислу политички капацитетнија српска земља, те се Петрограду свакако више исплати подржавати њу.

Иако је било мал’тене очигледно да су могућности за реализацију ам-биција књаза Николе срушене доласком Карађорђевића на трон Србије, он није у својој личној свијести желио напуштати виђење себе као релевантне фигуре за рјешавање српског питања. Његове жеље о свесрпском трону су биле реалније за вријеме династије Обреновића, омражених и искомпроми-тованих у Српству, што због дворских интрига, што због лоше национал-не политике и аустрофилства.14 У новим реалним околностима, црногорски књаз је знао да мора проширити и оснажити државу не би ли она била што равноправнији партнер са Србијом у општој националној ствари и сачува-ла ниво самобитности у евентуалној унији са Србијом, гдје би било мјеста за црногорског књаза. Јасно је да ко дуго година сједи на било каквом тро-ну, нема жељу да са њега лако сиђе.

С друге стране, Краљевина Србија, као једна знатно прогресивнија држава, са стабилним парламентарним системом, била је много привлач-нија од Црне Горе заглављене у књажевом апсолутизму. То су свакако при-мјећивали и Црногорци, особито они који су боравили у Србији због шко-ловања и рада. Књаз Никола је стимулисао младе надолазеће генерације да иду у Србију ради оспособљавања, те да се са стеченим знањима враћају у Црну Гору и оплемењавају је. Поред неспорног професионалног доприно-са, оваква политика се књазу са друге стране обијала о главу, у смислу да су се многи „београдски ђаци“ враћали са видљивим недостатком лојалности према њему и презиром према његовој аутократији.

Управо су овакви притисци и силе прилика новог времена натјерале цр-ногорског књаза да државу преуреди у уставну монархију. Тако је књаз Ни-кола 1905. одлучио да народу „дарује“ устав који ће у Црној Гори успоста-вити парламент који је начелно у неким дјеловима могао ограничити само-

13 Исто. 14Драгољуб Р. Живојиновић, Петар I Карађорђевић. Бигз, Београд, 1988, 420–446.


вољу књаза. И поред његових наратива, овај систем у Црнoј Гори ће у суш-тини бити фасадан, јер ће књажев апсолутизам и даљe остати нетакнут.

Устав и његова значајност су били енигма за тадашње патријархал-но црногорско друштво. Његов допринос највише се огледа у томе што је омогућио политизацију ширих друштвених слојева и едукацију на пољу грађанских права, створивши основу за све веће испољавање другачијег мишљења за политичка надметања. Међутим, догађаји који су услиједили су показали антагонизме црногорског друштва, слаб степен грађанске и по-литичке свијести, као и поданички однос према владару и институцијама.15

ЛитератураЖивојиновић 1988: Драгољуб Р. Живојиновић, Петар I Карађорђевић. Бигз,

Београд. 1988.Илинчић 2012: Вукић Илинчић, Бомбашка и Васојевићка афера, Матица српска –

Друштво чланова у Црној Гори, Никшић, 2012.Микавица, Васин, Нинковић 2013: Дејан Микавица, Горан Васин, Ненад Нинковић,

Историја Срба у Црној Гори 1496–1918, Прометеј, Нови Сад, 2013.Ракочевић 1981: Новица Ракочевић, Политички односи Црне Горе и Србије од

1903. до 1918. Обод, Цетиње, 1981. Распоповић 2009: Радослав Распоповић, Историја дипломатије Црне Горе 1711–

1918, Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2009.Ћоровић 1997: Владимир Ћоровић, Историја српског народа, Максимовић-инфо,

Београд, 1997.Чубриловић 1958: Васа Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији XIX

века, Просвета, Београд, 1958.

Nemanja Popović

Petar Karadjordjevic on the Throne of Serbia - Echoes in Montenegro, Alliance Negotiations, and the 1905 Constitution

AbstractAfter the ”May coup”, and the arrival of King Petar Karadjordjevic to the Serbian throne in Serbia in 1903, the position of the Principality of Montenegro took on a different note. Unlike the Obrenovic dynasty, which relied more politically on Austria-Hungary, Like Petrovic dynasty, the Karadjorevic dynasty relied more politically on Russia. Such circumstances have opened up the possibility for Russia to intensify its support for Serbia as a larger and stronger Serb land, which could certainly impose itself as a state that has precedence in th general Serb national issue. For Prince Nikola and his dynasty, this meant that they had to raise their reputation and image of Montenegro in order to achieve as much equality as possible with Serbia when it came to the policy of Serb liberation and unity Despite the existence of mutual mistrust, the courts almost almost defined the agreement on joint political work in the year 1904, which had to be suspended because of the foreign factor of the great

15 Вукић Илинчић, Бомбашка и Васојевићка афера, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Никшић, 2012, 259.


powers. In the year 1905, in order to, at least narratively raise the reputation of the Principality of Montenegro and impose it as a more relevant political factor, Prince Nikola «donated» the constitution to the people. Keywords: Kingdom of Serbia, Principality of Montenegro, King Petar. Prince Nikola, Gavro Vukovic, Sava Grujic, agreement, Russia, Austria, 1905 constitution.


УДК 355.087.2(=861)(73)

Ратко Р. Марковић Риђанин

Етички мотиви за Добровољачки покрет Срба у Америци

Сажетак: У овом раду размотрићемо етичке мотиве који су покретали америчке досељенике да узму учешћа у Добровољачком покрету у двадесетом веку у Америци. Добро је покренуло младе снаге у хиљадама појединаца да уђу у борбу на живот или крај. Живот је однео победу.

Кључне речи: Срби, Америка, досељеници, борба, покрет

Етика је основ човека и људскога друштва. То је принцип који човека издваја ка божанском у односу на други свет. Стари Грци су истицали врлину чове-ка као принцип етике, хришћани узимају божански принцип са којим се човек самерава, док филозофи истичу категорички императив, попут Канта.

У основи, сва ова појмовна различитост, има заједнички именитељ: добро. Етика налаже човеку да чином испуњава дужност у датом моменту, у супро-тном, пашће у срамоту. Моралним чином човек се уз-диже као светионик међу суграђанима. Обичан човек налази потпору у својим славним прецима за морално узвишен чин. Међу Србима попут светионика стоје Свети Сава, Милош Обилић, Бановић Страхиња, Те-сла и низ других личности.

У Америци почетком двадесетог века живи преко 40 000 Срба1. Велики број досељеника је из Аустро-угарске. Већим делом исељеници су ишли из економ-скога интереса и предугог војног рока у Аустроугар-ској. Српски досељеници у Америци су се окупља-ли око цркве, у соколска, добротворна и потпорна друштва.2 Тако настају и поједина гласила друшта-ва, листови и часописи. Значајну улогу међу српским исељеницима имао је научник и политички ангажо-ван, универзитетски професор Михајло Пупин. Он је морално и материјално подржавао српске исељени-ке спремне да као добровољци ступе у српску војску.

1 Милан Мицић, Американци: српски добровољци из САД: (1914–1918), Ново Милошево: Банатски културни центар, 2018, 1–9.

2 Исто, 25–[email protected]

Самостални истраживачБеоград

ратко р. марковић риђанин86

Већ 27. јула 1914. лист Политика доноси вест о путу добровољаца из Аме-рике у српску војску.3 Добровољци су се организовали самоиницијативно, потом, преко савеза и друштава и војних мисија. У почетку рата Црногор-ска мисија је доста организованије прикупљала добровољце и упућивала их у Црну Гору. Велике проблеме стварала је политика међу добровољачким одредима, једни су били црногорске локал патриоте, други су пристајали уз српску војску, трећи су били неодређени. Проблеми су резултирали вели-ким губицима и постепеним приближавањем српској команди.

Српску мисију за добровољце и слање у рат водио је официр Милан Прибићевић. Трошкови за прикупљање и пут до фронта били су значајна ставка, то је решавано у договору са савезницима, прикупљањем средстава кроз удружења, а већи део кроз позајмице и помоћ савезника. Значајну уло-гу у придобијању добровољаца у САД имао је Николај Велимировић, Ми-ленко Веснић, Чедомиљ Мијатовић и Матеја Бошковић, радећи у име Југо-словенског одбора. У циљу јачања српске мисије, а на инсистирање Боже Марковића и Југословенског одбора 1916. у САД стиже Перо Слијепчевић и Владимир Гаћиновић. Велики отпор раду на јачању добровољачког пок-рета у САД чини аустријска и хрватска пропаганда која оптужује српску владу за великосрпске тежње уместо југословенства. Тешка ситуација нас-тала је услед пораза и повлачења преко Албаније српске војске, као и ради неутралности САД. Важну улогу у придобијању добровољаца за српску војску имао је Југословенски соколски савез. На Хрвате и Словенце велики утицај имају вера и страх од губитка нације у савезу са Србима, што је про-паганда успешно користила. Неслога међу српским удружењима ометала је постизање јединства и слање већег броја добровољаца.

Мотив одласка на фронт из Америке деветорице браће Вајагића откри-ва национално утврђене, самосвесне младе људе који имају посао и слобо-ду, али, осећање правде, чежње за отаџбином и ослобађањем поробљеног српског народа, надвладава и води их тешким путем кога су они самосвес-ни. Ушли су у јединице на фронту и сви живи пребродили рат. Сви су свом животу нашли пут у новој држави након Првог великога рата. Један од њих је ишао и вратио се из САД пред почетак нове велике војне.

Никола Б. Поповић4 као разлог одласка у добровољачке јединице из Америке, наводи проблем многих исељеника који су остали без рада. Ср-бија је у почетку била незаинтересована за придошлице услед недостатка оружја и материјалних средстава. Добровољци су необучени за рат били из-ложени великим опасностима по живот, односно, великим губицима. Пре-ма неким сведочењима добровољачких бораца српске војске, добровољач-ки одреди су свесно стављани на најтеже положаје услед њихове политичке оријентације и блискости са политиком Драгутинa Димитријевића Аписа.

Када је председник САД Вудро Вилсон прихватио принцип самоопре-дељења народа у борби за слободу у оквиру Аустроугарске, а који је загова-

3 М. Мицић, Српско добровољачко питање у Великом рату (1914–1918), Београд – Ново Милошево, 2014, 150.

4 Nikola B. Popović, Dobrovoljački pokret kao pokazatelj raspoloženja za Jugoslaviju, Ju-goslovenski istorijski časopis, God. 24, br. 1/4 (1989), 109–112.

Етички мотиви за Добровољачки покрЕт Срба у амЕрици 87

рала влада Србије, дошло је до политичког подстицаја у Америци у правцу подршке земљама уједињеним у Антанту (савез Русије, Француске и Ен-глеске против Немачке и Аустроугарске).

У Лондону се преговарало Србији иза леђа у корист Италије, то је чи-нила и Русија са Бугарском. Најтеже што се могло десити десило се. Ср-бија је неспремна за рат. У време пред почетак рата, по речима једног ен-глеског дипломате, Србија је опкољена држава, а народ ухапшен. Рат је по-чео у циљу проширења утицаја Немачке ка Босфору. Велики погроми наро-да у Србији и Босни, као и у Црној Гори, изненадили су и застрашили све живо. Људи су живи спаљивани, брутално ликвидирани скоро узгред. Звер-ства су изазвала саосећања код нормалних људи, поготово код Срба, дакле, истог народа у Америци и другим државама. Многи су, како тврде сами до-бровољци, самоиницијативно долазили да се прикључе српској војсци. Ве-лику улогу у слању добровољаца на фронт имала су Соколска друштва у САД, међу младима ширена је истина о неправедном рату против голоруко-га народа. У Америци су на прикупљању новца за слање добровољаца, као и на њиховом охрабривању за учешће, једно време, радили Перо Слијепче-вић и Владимир Гаћиновић.5 Србија је неспремна, неорганизована, настаје застој у попуни јединица новим снагама. Ради се споро на јачању југосло-венског покрета у Америци преко Одбора за уједињење, но, резултати су слаби докраја. Срби су, унаточ томе, пристизали са свих страна. На крају, успостављена је Мисија за прикупљање добровољаца. Значајну улогу има договор у Министарском Савету српске владе из 1917, да сваки југословен-ски добровољац из Америке, после рата добије пет хектара плодне земље за насеље.6

Проблем Срба у Америци се увећава услед различитих струја око Сло-ге и Американског Србобрана. Све то, ипак, није омело бројне младиће да напусте, не тако лагодан живот рудара и других тешких занимања, као и младалачког заноса, и стигну на Солунски фронт. У почетку било је теш-коћа, млади људи из Америке нису навикли на крутост војничке дисципли-не, било је изгреда, али је то превазиђено схватањем и наредбом о забрани физичког кажњавања војника од стране официра и подофицира. Већи део добровољаца је изузетан у борбама, велики део њих дали су живот за отаџ-бину Србију и српски народ. Тај пут је мотивисан различитим околности-ма: узвишен циљ борбе за слободу свога народа и државе, потом, лични мотиви, излаз из тешкоћа у своме свакодневном животу, пропаганда и по-нос пред суграђанима који одважно попуњавају новоформиране јединице. У Америци досељеници из српских земаља нису били укорењени, посао су имали привремено и повремено, живели су попут номада, селећи се за по-слом диљем Северне и Јужне Америке. Како М. Мицић каже, српски сељак долази из статичне културне средине у веома динамичну, постаје моби-лан, жељан успеха и поправљања свога сиромашног живота. Како се тамо

5 Душан Берић, Херцеговци – српски ратни добровољци у ратовима Црне Горе и Србије 1912–1918. – Београд, 2014, 40–41. (Предговор).

6 Илија Петровић, Верници Отаџбине: Српски добровољци из прекоморских земаља у ратовима 1912–1918, Нови Сад, 1998, 167–168.


лако губио посао, Срби су формирали своја завичајна друштва која су има-ла улогу потпоре незапосленима, одржавање контакта са завичајем, осни-вање гласила и окупљања разним поводима. Касније су формирани и Саве-зи Слога и Србобран.7 Узалудан је био позив аустроугарске амбасаде да се исељеници Срби јаве под заставу Аустрије, они су имали осећање припад-ности српском народу и циљ им је да се ослободе и припоје у јединствену словенску заједницу.8 Многи су рачунали на успешан почетак након рата у новој, васкрслој држави. Заиста, један део њих је прошао рат храбро борећи се и стигао до колонизованих села у богатијем окружењу од онога у коме су рођени. Треба имати у виду да су црногорски држављани Срби и добро-вољци, већином, по распаду црногорске државе и капитулацији, пришли српским јединицама на повлачењу преко Албаније.

Сав тај процес у добровољачком покрету говори о слабој организацији српске државе, као и црногорске. Било је случајева да су поделе удаљиле добровољце на друге колосеке, у стране војске, нарочито из црногорских је-диница у француску војну силу. Политика Краља Николе је погодовала де-зоријентацији и губитку мотива да се поједине добровољачке чете по паду Црне Горе прикључе српској војсци.

Владика Николај Велимировић упоређује добровољце с првим хришћа-нима међу Србима, романтизује оба процеса, сврставајући христијанизова-не пагане Србе у добровољце. Тај процес христијанизације, свакако, није текао романтично, па ни чин Растка Немањића не може бити плод роман-тичарског осећања, у томе чину мора бити и удела родитеља, васпитања, образовања, и, на крају, поред слободне воље, и политике. Хришћани су бројним жртвама дошли до уздизања хришћанства међу званичне религије. Нимало није романтичан ход Срба од паганства ка хришћанству. Ево тога виђења владике Николаја:

Добровољство, пак, с којим су Срби примили веру у Христа, поста-ло је и остало главни мотив и неопходни услов за све што је свето, херој-ско, племенито, градилачко и хармонично кроз сву нашу крштену историју. Није ни чудо. Јер они који су се добровољно определили за највеће, про-дужили су да се добровољно опредељују и за мање. Ткиво српске историје нашарано је многим бојама, но кад се из далека гледа, види се једна пре-овлађујућа боја, боја Христова.9

Овакав став омамљује сујету и горди човека, али, какве су последице по српски народ када се романтизује живот пун суровости и трагичних ис-хода? Већ у овој тврдњи има нешто што доводи у питање тај начин којим путујемо. Наиме, може ли бити остављено судбоносно питање бивства чо-века и народа слободној вољи, процени појединца у датом историјском тре-нутку? Ако је нешто утврђено као опште добро, може ли бити у свакој си-туацији новој довођено у питање? Може ли утицај спољних фактора опре-

7 Милан Мицић, Американци: српски добровољци из САД: (1914–1918), Ново Милоше-во: Банатски културни центар, 2018, 236–237.

8 Исто, 237–238.9 Николај Велимировић, Српски завет, Цетиње: Светигора, 1996 (Требиње: Штампарија

Требиње), 7.


дељење појединца и народа довести у питање? Може ли се очекивати да ће сваки појединац у сваким околностима бити хришћанин достојан вере и етике хришћанина? И, није ли историја демантовала, управо, то опре-дељење по слободној вољи за узвишене идеале, у свакој новој ситуацији? Није ли тај учинак свакога новога искушења довео и сам опстанак српско-га народа у питање? Нису ли многи појединци поклекли и одрекли светост, одрекли отаџбину, народ и себе? Пут заједничког добра једном успоста-вљен треба да је уграђен у систем, у канон понашања, етички захтеви се не могу сваком приликом доводити у питање. Не може живот појединца у јед-ној прилици бити наше највеће богатство, у следећој безвредна трунка и згажен као травка. Не може се узимати за изговор свест народа и ментали-тет кривити када је у питању промашена политика. Када је трагедија заде-сила народ ради слабе процене струке, науке, политике, или, када је у пи-тању прикривање и злоупотреба народа од стране политикантскога режи-ма, дилетантства, односно, пада било које врсте, нема оправдања у слобод-ној вољи појединца. Добровољи се не сме остављати судбина ни појединца, а камоли народа, када је у питању озбиљан приступ, било у уметности, нау-ци, вери, а поготову не у политици. Код нас још увек, бар до сада, имамо то искуство, у најтежим тренуцима по народ, народ је пропадао кроз поцепано цедило невоље, а не воље. Добровоља није имала снагу заштите. Тек из ам-биса устајали смо пробуђеним снагама самосвесних жртава, али, цена тих тешких догађаја види се по жртвама које су поднели, не само добровољци у Балканским ратовима, у Првом светском и Другом светском рату, већ укуп-но становништво. Српски народ, поред огромног броја жртава, након рато-ва, трпи поделе које политика намеће и раскида руно народа на овце и ву-кове. Озбиљна политика обезбеђује пут народног утемељења у организова-ности освојених цивилизацијских вредности и не враћа се у свакој прили-ци на нови почетак изградње нечега што већ има. Дакле, не дозвољава себи луксуз да проспе пуну зделу приготовљену за народно весеље и радост жи-вљења. Владика Николај је свестан тих мањкавости, то се види из наведе-нога става, није случајно наша историја тако шарена. Он овом приликом ис-тиче бољу страну нашега бића и учинка како би био подстицајан за опре-дељење младих да сами схвате вредност и одбрану непорецивога, општега, свечовечанскога добра. Он иде и даље па тврди да су се добровољно диза-ли устанци у српском народу, наравно, тиме он не изоставља учинак тира-није и зла које је народ доводило до несноснога бола, до вапаја у невољи, до постављања питања вере у човека и Бога. Ако човек падне на милост, од-носно, немилост зла, он губи веру у оно што га је до јуче крепило надом. Отуда у српском народу толико шаренила и боја о којима с правом говори Николај, али, ми данас не треба да заборављамо да само свака организована институција има кодекс и задњу одбрану народа и државе. Ако се један на-род изнова, у свакој новој прилици тешких догађаја, проспе, запостави и ос-тави самом себи, а елита брине сама о себи, може ли се ту говорити о мора-лу те елите? Ту долазимо до онога што се узима као предност за Србе, да су се добровољно покрштавали, што је под знаком питања према историјским збивањима, а и што се учинка тиче, он би кудикамо био бољи да смо били


у стању да тај процес учинимо системским. Руски кнез је први стао у ред хришћана с велможама и увео кодекс понашања. Може ли бити бољега чина од тога да први у народу сам свој живот као први принесе на жртвеник, први узме свој крст и први пође испред народа служећи му примером сво-га живота? Наравно, то није ништа друго до оно што код Срба истичемо као добро: за мном јунаци! Само организована снага може расти и брани-ти се од организованих напада. Никако се не може систем градити на до-бровољству које из бројних примера знамо, прелази у својевољство и много шта друго. И, која је улога неорганизоване институције? Или, коме и чему служи елита у српском народу у кључним историјским моментима? Нарав-но, то питање и данас је неизбежно на столу свакога појединца и народа? Може ли институција државе бити остављена вољи појединца? Може. И то је оно за шта увек, изнова плаћамо превисоку цену. Са расулом институција долази безвољност народа, губитак морала и на крају, ропство. Наша држа-ва је расукана на државице, народ доведен у своме народу у потчињен поло-жај спрам мањинских народа. И, питамо се, ко влада институцијом државе и њених организованих снага? То шаренило је узрок расулу, трагици, ника-ко успешном, организованом путу у будућност. Свети Сава и Немања су то знали, зато су градили државу на основама правног и моралнога кодекса ус-постављајући систем државнога устројства изнад воље појединца.

Живимо у сложенијој ситуацији од оне из 1914–1918. Зато би треба-ло вратити значајне снаге науке, уметности и религије са маргине у центар који је празан, или, прашином замагљен. То може да уради озбиљна полити-ка, учешће свих народних снага у обнови цивилизацијских вредности како би се избегле погрешке у које западају бројне државе и народи. Васкрсење државе и народа ће доћи на овај или онај начин. Сврховито би било да дође до обнове на цивилизован начин, а не кроз погибије и патње које трпе наро-ди Сирије, Авганистана, Ирака, Либана, Либије, Јемена... Наша искуства у новијим збивањима нису без значаја за цео свет, дакле, велики светски сис-теми не презају од великих догађаја и бројних жртава да би постигли своје циљеве покривене плаштом слободе, демократије, напредне економије и других изговора. А небо над нама плаче. Наши прваши извирују из рупа, храбре народ успаванкама да издржи, пут је пред нама прави, само што се не раскриле рајска врата. Шта нас чека иза врата, о томе треба да нас уче добровољци који су, великим бројем, напустили обећану земљу и закорачи-ли у рат, у потпуну неизвесност. Шта их је водило? Осећање поноса, час-ти, истине, стида пред жртвама, сећање на јуначке подвиге из историјских збивања, потом, судар очи у очи с разапетом Отаџбином и поробљеним на-родом, а сведоци и сведочанства о зверствима су све тежа. Може ли човек мирно ћутати пред катастрофом? Наравно да не. И, насупрот томе позив Аустријског амбасадора да се као поданици те државе ставе у службу зла над народом из кога су рођени. Мотиви младих добровољаца нису илузије о лакој победи и романтичном путу на фронт. У основи, то је избор између добра и зла. Добро је покренуло младе снаге у хиљадама појединаца да уђу у борбу на живот или крај. Живот је однео победу. Данас зло је завојштило на Бога и Човека. Живот је наш пут.


ЛитератураВајагић, Предраг, Српски добровољци из САД у Првом светском рату – деветоро

браће, у: Зборник радова са округлог стола на тему Српски добровољачки покрет у Првом светском рату, [2014] / [уредник Драгољуб Вујовић]. - Сириг: Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца «Видовдан»; Темерин: Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца «Старо Ђурђево», 2015. 55–70.

Велимировић, Николај, Српски завет, Цетиње: Светигора, 1996 (Требиње: Штампарија Требиње).

Мицић, Милан, „Између српства и југословенства / Милан Мицић: "Српски добровољци у Првом светском рату“; у: Домети, год. 41, бр. 158/159 (јесен-зима 2014), 7–16.

Мицић, Милан, Американци: српски добровољци из САД: (1914- (Placeholder1) / Милан Мицић. - Ново Милошево: Банатски културни центар, 2018 (Београд: Гласник).

Петровић, Илија, Са свих страна српски добровољци: 1912–1918, 2005 (Нови Сад: Foto color 36).

Петровић, Илија, Српски добровољци из Српске Крајине и Хрватске: 1912–1918. A, Прекоморске земље, Нови Сад, 2018 (Београд: Донат граф).

Петровић, Илија, Српски добровољци из Херцеговине и Босне: 1912–1918. А, Прекоморске земље, Нови Сад, 2010.

ХЕРЦЕГОВЦИ – српски ратни добровољци у ратовима Црне Горе и Србије 1912–1918. : (монографија) / [главни и одговорни уредник Славко Т. Стијачић]. - 1. изд. - Београд: Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца, 2002 (Београд: Sanimex).

Ratko R. Marković Riđanin

ETHICAL MOTIVES FOR THE VOLUNTARY MOVEMENT OF SERBS IN AMERICA

AbstractIn this paper, we will look at the ethical motives that led American immigrants to take part in the 20th Century Voluntary Movement in America. It was well that triggered young forces in thousands of individuals to enter the battle for life or death. Life took the win.Keywords: Serbs, America, settlers, struggle, movement


УДК 726.7 (497.16Подгорица)“13“

Мр Смиља Влаовић

Манастир Светог Апостола Марка у Подгорици

Сажетак: Манастир Св. Апостола и јеванђелисте Марка налази се у најстаријем дијелу Подгорице – Старој вароши. Подигнут је трудом Светог Саве, првог архиепископа српског, након добијања аутокефалности српске цркве и у њему смјестио сједиште новоосноване зетске епископије, хиротонисавши владику Илариона Шишојевића као првог зетског епископа. Мијењањем господара града Подгорице, мијењала се и судбина и изглед манастира, да би у османском периоду скоро нестао, тако што су га присвојиле турске породице и на њему подигли своје куће и хареме. Судбина манастирских драгоцјености и покушаји обнове манастира током историје су неке од тема којима се рад бави. Однос према манастиру у времену након ослобођења од османске власти, његова девастација у времену социјализма, докази о постојању манастира и обичаји везани за њега током дугог историјског периода су, такође, важан сегмент реконструкције манастирског живота у датим историјским околностима, а на основу скромних архивских и других записа и свједочанстава.

Кључне ријечи: Св. Марко, св. Сава, манастир, Стара варош, Подгорица

УводМанастир Светог апостола и јеванђелисте Марка у Старој вароши, у Подгорици, мјесто гдје је смјештена новооснована зетска епископија, је неприродно ис-траживати без историјског контекста у којем се град налазио, јер је очекивано да су се дешавања у граду и држави директно одражавала на манастир, његово ус-тројство и постојање.

Од оснивања, манастира, највјероватније 1219/1220, у вријеме Немањића, господари и управи-тељи града су се мијењали. Управо због сталних ос-цилација, мијењања господара, писани документи, архивски и други списи су паљени. Најстарије пи-сане трагове налазимо у повељама од којих су неке још увијек под сумњом да су фалсификати. (1987, Дукљанско-зетске повеље)

[email protected]

Самостални истраживачПодгорица

Манастир светог апостола Марка у подгорици 93

Осим повеља, архивска грађа Митрополије Црногорско-приморске по-чиње тек од 1873. јер је старија грађа, на овај или онај начин, трајно из-губљена.

Старији трагови нас воде до млетачких (у Дубровнику и Котору) и ца-риградских архива, које су опет дјелимично доступне, што због пословне политике међудржавних односа, што због језичке баријере, јер су турски документи писани на арапском или старотурском језику.

Млетачким архивима се детаљно бавио Ристо Ковијанић тако да су ње-гова истраживања од непроцјењивог значаја за ово истраживање. Најста-рији млетачки списи су из 1326. Међутим, они се углавном баве трговачким уговорима док о сакралним објектима има јако мало ријечи.

Захваљујући Р. Ковијанићу (1974, Помени црногорских племена у ко-торским споменицима 14-ог вијека), као и Богумилу Храбаку (2000, Под-горица до почетка 19. вијека), освијетљен је период млетачке борбе око Подгорице, као и податак да је застава са крилатим лавом била поставље-на у Подгорици.

Прије доласка Турака, у првој половини 15. вијека, Подгорица је била сједиште деспотовог намјесника за Зету и њом управља Вук Бранковић (1468). Након првог пада деспотовине Ђурђа Бранковића (1439–44), Под-горица је припала херцеговачком војводи Стевану Вукчићу, који ће Подго-рицу вратити деспоту Бранковићу након обнове деспотовине. Године 1453. Подгорицом је управљао Стефан Црнојевић и представник Млетачке ре-публике. Након њега Подгорицом управља Иван Црнојевић, док 1474. до-лазе Турци, али то не значи да Млечани одустају од Подгорице већ ће кроз цијело вријеме турске владавине покушавати на све начине да се домогну Подгорице. Бранислав Ђурђев записује: „Турци су тврђави дали име Депе-доген, а хришћанској вароши остало је име Подгорица... Ускоро се то тур-ско име тврђаве сасвим изгубило, употребљаваће се у 16. вијеку и за тврђа-ву и за нахију и за кадилук само име Подгорица.“ (Историјски записи, 1962)

У 17. вијеку постоје само два описа Подгорице, Маријана Болице коју је објавио француски путописац Ленорман, Ф (2002) у књизи Турци и Црно-горци, Београд, и Евлије Чевлебије (1996, Sejahatnema)

За 400 година турског управљања изглед Подгорице се измијенио, као и састав становништва. Тако да је 1859. имала 6540 становника, односно 950 домова, „од којих 630 муслиманских а 270 православних.“ (Лаиновић,1995)

Црногорка периодика с краја 19. в. до данашњих дана даје скромне, али важне податке о манастиру посвећеном патрону града Подгорице – апосто-лу и јеванђелисти Марку.

Метод интервјуа са људима који чувају породично предање или су и сами били учесници у неком од важних догађаја у вези са судбином мана-стира, такође, је била од помоћи током одговора на питања постављеним, у насловима поглавља.

Стара варош у ПодгорициСтара варош је најстарије насеље на подручју подгоричке општине, чија се старост процјењује на преко двије хиљаде година. Нажалост, од вароши су

смиља влаовић94

остали само ружни фрагменти, па и они уништени зубом времена, људским немаром и неадекватном новоградњом. Андрија Лаиновић у дјелу Подго-рица закључује да је Подгорица старија него што се досад мислило: „Узи-мајући да је ту насеље било још у преисторијско вријеме, његова прошлост би обухватала неких двије хиљаде година.“ (1995, 9)

Када говоримо о историји Подгорице, требало би да је подијелимо на пет важних периода према извршеним археолошким истраживањима на чијем је челу био проф. Павле Мијовић и то: 1. период римске станице на трговачко-поштанском путу између Нароне и Скодре; 2. период средњовје-ковног насеља у коме је рођен Стефан Немања; 3. период послије пада гра-да у руке Турака у другој половини XIV вијека; 4. период послије Берлин-ског конгреса; 5. период ратова и социјалистички период. (Мијовић, 1985)

Стара варош се поистовјећује са Османлијама, међутим, то је само је-дан њен историјски период и представља осиромашивање насеља, јер је она постојала и прије доласка Турака 1474. Њена историјска слојевитост је њено највеће богатство које би требало да се испоштује и у архитектонском и сваком осталом погледу. Не може се поуздано утврдити тачна старост на-сеља, али је извјесно да је она кроз вјекове мијењала и господаре и имена, од Бирзиминиума, Алате, Рибнице, Подгорице, Титограда и опет Подгори-це. Помиње се краљ Тугомир као њен оснивач у 9. вијеку, међутим, историја није потврдила његово постојање на овом простору.

Извјесно је да су Османлије, на већ постојећим утврђењима, утврдиле свој град и новоизграђену тврђаву која је опасивала варош, и назвали је Де-педоген, што на турском значи – под брдом, под горицом.

Обала Немањића, објављено у новинама Зетски гласник 1940.год

О доласку Турака у Подгорицу сачувало се народно предање које за-писао Павле Ровински у Черногорији , том II. Наиме, Турци су дошли из


Спужа, али не са сјевера одакле им је било ближе. Прво су дошли у Бије-ло Поље, па у Колашин и, на крају, на Медун (у Кучима), гдје су се утврди-ли. Турке је, по народном предању, позвао отац Божидара Вуковића Подго-ричанина. Овако то објашњава Павле Ровински: „Њих је, кажу, у Подгори-цу позвао отац Божидара Вуковића, познатог штампара црквенословенских књига у Венецији, који је тада био први човјек Подгорице. Позивајући ове Турке са Медуна, он се вјероватно надао да ће уз њихову помоћ задржати турско надирање из правца Скадра, гдје су се ови још прије утврдили. Али, како је и вријеме показало, погријешио је у прорачуну, па је његов рођени син морао да напусти своју отаџбину и да заврши живот у туђини, да би се његови посмртни остаци тек касније пренијели на острвце Старчево у Ска-дарском језеру. (1994, 69)

Осим пет џамија које су постојале у Подгорици (Османагића, Стародо-гањска, Фатихова, Главатовића и Хадровића), на тлу Старе вароши током вјекова су постојале и: Латинска црква (гдје је крштен Стефан Немања по латинском обреду), манастир Светог Марка са двије цркве, црква Пресве-те Богородице на Чепурцима, црква на брдашцету Љубовић и црква Светог Георгија. Осим њих постојала је и католичка црква поред моста Жртава 5. маја. (Аговић, 2001, Џамије у Црној Гори).

Црква Светог Георгија, испод Горице и црква на Чепурцима постоје и данас, док остале три цркве нијесу обновљене ни послије низа покушаја.

О манастиру Светог Марка постоји литија која се одржавала вјековима у част сјећања на ову светињу, док о цркви на Љубовићу има само блиједо сјећање и ријетки записи.

Неке од ових цркава су направљене на темељима старијих као што је црква Св. Марка, црква Св. Георгија, црква на Љубовићу и црква на Чепур-цима, што потврђује чињеницу о мијењању господара и њеном слојевитом постојању.

Манастир Светог Марка

Фотографија јужне капије манастира Светог Марка из педесетих годи-на двадесетог вијека


Манастир Светог Марка, смјештен је у срцу старе Подгорице, изграђен у граду рођења Стефана Немање, потоњег Светог Симеона Мироточивог, основан трудом светога Саве. Доласком Турака манастир бива порушен и на његовом мјесту одмах замијењен муслиманским кућама, да не остане ни један доказ о постојању ове светиње. Оно што нијесу урадили Турци, довр-шиле су неке друге идеологије, али је сјећање на ту светињу остало иако је о њој бивало записано највише по неколико редова, ништа више. Занимљи-ва је информација да је у Подгорици 1582. „било десет попова“. (Радусино-вић, 1991) О броју попова у Подгорици говори и Богумил Храбак на основу истраживања у дубровачким и которским архивима и каже: „У Подгорици 1582. живјело је десет попова, међу којима и Вук Стјепанов који се бавио ковачким занатом. Хришћанин је био и један спахија, Димитрије на прела-зу из 16. у 17. вијек. Године 1588. у попису за џазију уписани су свештени-ци Ђуро, Иван, Ивко, Вук, Цветко, Радоје (са баштином), Радосав (са баш-тином) и Раде, дакле само осморица.“ (2000, 93)

О манастиру свједоче литије и фрагментарно и успутно поменута ста-ра црква у извјештајима путописаца, али све то тек послије ослобођења Подгорице, јер дотад није био могућ било какав приступ или истраживање. Храбак каже да је мермер од неке подгоричке цркве употријебљен за пра-вљење хамама у Љешу: „Из Цариграда стигао је налог да за градњу јавног купатила (хамама) у Љешу употријеби мермер у некој порушеној право-славној цркви у Подгорици“. (Храбак, 2000, 63)

Бављење овом темом, покушаји да се бар нешто открије, обједини, да се састави било каква скица било је отежано недостатком писаних записа, слика, мапа, као и недостатком воље за сарадњу становника саме Вароши, али и незнањем и незаинтересованошћу. Открити какав је био манастир, кад је саграђен, ко је био први игуман, како је манастир изгледао, од чега се састојао, које је светиње чувао је тежак, али и инспиративан задатак, посеб-но у контексту већ поменутих потешкоћа.

Положај манастира Светог МаркаУ Подгорици, на мјесту Дрпе, у Старој вароши, које у наше вријеме обух-вата простор од мегамаркета Гинташ до тамнице Јусовача, на углу између улице Ђечевића и Џан улице, по мишљењу историчара (Ровински, Храбак, Јастребов, Радусиновић, Шобајић, Јовићевић, Пилетић, Марко Драговић и др.) налазио се манастир Светог Марка. Постоје и неке индиције да је манастир заузимао и већи простор, од Побрежја гдје је било муслиманско гробље, преко Јусоваче до обале Рибнице, а на југу до хотела Никић. Ма-настирски зид није имао облик правилног круга због конфигурације тере-на. Због сазнања да је манастир имао само једну цркву он се поистовјећује са том црквом и самим тим и област коју је манастир заузимао се у свијес-ти истраживача сужава. По предању манастир је изграђен на темељима ста-ријег.

Како су Дрпе уопште добиле име? Постоји неколико тумачења, по неки-ма то је од ријечи дреп што значи црквиште; од грчке ријечи дрепанон што значи срп или од ријечи дрпа јер је то била одрпина ријеке Рибнице коју је


вода направила. Стеван Дучић у календару Зета из 1910. каже сљедеће: „Те подгоричке Дрпе су једно угласто парче ораће земље, које је некадањом во-додерином Рибнице раздрто и по томе стекло назив Дрпе.“ (стр. 46)

О положају манастира Св. Марка Максим Шобајић у Старинама каже да је био у Ђечевића махали: „Манастир св. Саве, вели се да је био у Ђе-чевића махали, а то је југоисточно од града и пијаце, и од махале Дрпа, до исте, и до ширине поља Ћемонска; кроз њу иде главни пут за Цијевну, на Тузе и Шипчаник (сада варошица) за Арбанију. Ту до пута баш на крају ма-хале, крај отвореног поља, постоје конаци знатне мухамеданске куће Ђече-вића.“ (1892, 98)

Мјесто гдје се налазио манастир је било бреговито, тако да се манастир налазио на благом узвишењу, што се и данас може наслутити, али не у тој мјери јер се насеље временом изградило и због различитих инфраструктур-них потреба, терен се временом заравњивао.

Свједочанства о постојању манастира

Јужна манастирска капија, Побједа, 1959.Вељко Ичевић, Староподгоричанин, у интервју за дневни лист Вијес-

ти из 2011. каже: „Имали смо башту уз рушевине старог манастира и гајили кромпир, црни лук, парадајз, мауне и краставце, што нам је у тим годинама помагало у прехрани.“ (прегледано 22.2.2020.)

О постојању манастира на том простору др Пилетић у дневном листу Побједа од 24.10.1980. године записује сљедеће: „Мисли се да је у тој ули-ци био манастир са конацима из XII и XIV стољећа. У једној монографији о Титограду има фотографија на којој се кроз једини сачувани портал, који представљао улаз у тај манастир, види панорама града, на порталу је био натпис, који је нажалост остао непрочитан. А бивши житељи те сада непо-стојеће куће, иако муслимани, казивали су да им је у кући био олтар, а по


зидовима префарбане фреске. Вјерује се да се у некој згради тамо на зидо-вима и сада такође скривају фреске.“

Нешо К. Станић у дјелу Збирка примјера и поука записује да је у Миће-ну постојала епископија и да су од манастирског камена направљене мусли-манске куће: „Подгорица као што је познато је колијевка Немањиног дома и многих племенскијех кућа, она је била некад и центар просвјете у доба Божидара Вуковића рођеног Подгоричанина, на који је подаље од вароши к Везирову мосту у мјесто звано Ђулићи, по доказу старијих налазила се и штампарија, у којем су се мјесту налазила оловна слова од штампарије. У средини Мијећена налазе се неки трагови зетске епископије засноване св. Савом-од каменог материјала тога манастира на којем су мјесту саграђени неки турски домови у такозваној Ђечевића махали“. (1907, 45)

Године 1926. у свом дјелу Зета и Љешкопоље, Андрија Јовићевић запи-сује да је у Старој вароши по причању старијих људи на Побрежју, код Ђе-чевића куле постојао манастир, да је то разлог болести појединих чланова породице, као и о осталим црквама на територији Старе вароши: „Подгори-ца је имала у своје вријеме повише цркава и манастира. Старији људи твр-де да је један манастир био на Побрежју код Ђечевића-Кућа. Остаци мана-стирске цркве видни су и данас, али мухамеданци нерадо гледају да се ис-питују њихове куће и дворишта. У кући Ђечевића, који живи на манасти-ришту, нема, по уверењу савременика, напретка и тврде да у тој породици има свагда по један или више лудих. Ова болест се сматра као последица греха, јер поседује црквено имање. Цркве су постојале још у Кривој Киш-Махали и Тећији изнад Рибнице. Назив Киш-Махала значи Црквена маха-ла и народно предање тиме добија потврду. ‘Тећија’ долази од турске речи ‘тећа’, што значи манастир.“ (1999, 33)

Проучавајући Подгорицу са истом пажњом као и остале дјелове Црне Горе, због чега је његово име и незаобилазно кад се говори о прошлости и садашњости, Павле Ровински у својој Черногорији том IV, записује да је Подгорица колијевка Немањића и да је узалудно тражити остатке ста-ре, славне епохе али да се: „На обали Рибнице, гдје нема грађевина, и сада су видљиве старе гробнице, а још више их је отишло под дворишта и саме куће, које припадају Турцима и због тога су неприступачне за истраживање. У граду је један дио под под кућама Турака Ђечевића и у једној од њих у доњој просторији сачувала се апсида мале цркве са дијелом зида. Мусли-мани, који су и сами некада били Срби- хришћани, схватили су да је то ос-татак цркве и сачували га од рушења. Испред те исте куће налази се велики комад земље на коме се и сади дуван и поврће. Али, по схватању домаћина, на њој се не смије градити и она се назива ливадица.“ (1994, 462)

У вези са истом темом, а на основу података из дубровачких и котор-ских архива Богумил Храбак у дјелу Подгорица до почетка 19. вијека, каже да је највећа махала била Дрпе: „које су пролазиле средином насеља до оба-ле Рибнице, поред чијих обала се налазило гробље.“ (2000, 90)


Шта о манастиру Св. Марка каже први љекар у ослобођеној Подгорици, др Петар Миљанић у свом чланку под називом Диоклиа-Подгорица-Мирко-ва варош, објављеном у Гласу Црногорца. (28.10.1886.)

Исјечак из Гласа Црногорца, 28. октобар, 1886.

Марковданске литијеОсим остатака манастира, који су постојали све до периода соција-

лизма, о постојању овог манастира свједочи и обичај да се сваке године 8. маја на дан Св. Марка, заштитника Подгорице, свечаном литијом обиљежа-ва овај празник. Литија почиње од цркве Св. Георгија, под Горицом и долази до мјеста некадашњег манастира, гдје је традиционално дочекују потомци породице Ђечевић и затим се наставља булеваром до Сат куле, поред хотела Никић, Скупштине, Позоришта док се опет не врати до цркве Св. Георгија.

Литије су се одржавале и у вријеме Турака, о чему свједочи Нешо Ста-нић у књизи Споменица Сјени знаменитих Срба, гдје каже да су постојале страже око учесника Литије јер су Турци били на свако зло спремни. Једном су куршумом гађали у литијски крст, али су погодили јабуку испод њега која је касније понесена на поправку. (1912)

Некада је Литија полазила од манастира Дајбабе, а од 1992. митропо-лит Амфилохије Радовић је обновио обичај слављења славе града и Литија почиње од цркве Св. Георгија, под Горицом. О обнови Литије на Марковдан налазимо свједочанство у Титоградској трибини гдје Халит Ђечевић каже да је уз залагање свештеника Драгана Митровића обновљена Литија коју они радо дочекују јер им она значи напредак и у пољу, и у штали и у кући.


Титоградска трибина, 15. 05. 1992, бр. 1569, 9Разлог због чега је Литија некада ишла од Дајбаба може се наћи у пре-

дању да су на Дајбабској гори постојали стари гробови и да је негдје међу њима био и гроб владикe Илариона Шишојевића, првог зетског еписко-па, првог игумана манастира Св. Марка, хиротонисаног руком светог Саве. (Српска баштина, 2019.) Током времена правац кретања Литије се мијењао.

У листу Пастир, у чланку под називом Братски састанак свештенства подгоричког намјесништва наилазимо на податак да се Марковдан славио Литијом до споменика великог војводе Мирка Петровића, гдје је било упри-личено резање колача и мало водоосвећење: „У славу и успомену на Еван-гелиста Марка, патрона града Подгорица, тога дана ношена је и Литија, у којој су учествовали и свештеници братства. На самом споменику војводе Мирка Петровића, обављено је мало водоосвећење и резање славског кола-ча. Ту на самом мјесту, одржао је пригодну проповијед свешт. Дракуловић Милисав, па је Литија продужила цркви Св. Георгија.“ (1937, 92)

Двадесетих и тридесетих година прошлог вијека је била пракса да се братска сабрања одржавају на празник апостола Марка, 8. маја и да Литија иде до поменутог споменика, одслужи се мало водоосвећење и ломљење ко-лача, након чега се поворка врати цркви Светог Георгија под Горицом.

8. мај 1941, припрема за Марковданску литију, која је одржана уз одо-брење италијанских власти


У документарном филму Моја Подгорица I, Гојко Мартиновић, рође-ни Староварошанин прича о литијама по Подгорици прије Другог свјетског рата. На основу својих сјећања Мартиновић каже да су Литију дочекивале све муслиманске жене, учеснике Литије окрепљивале водом и приганица-ма, а сви градски болесници би тог дана легли по улицама да би били испод крста кад Литија прође.

Theodor Norgeit је фотограф, а назив фотографије је Ријека. Фотогра-фија је позајмљена из Народног музеја Дворац краља Николе, на Цетињу. На фотографији је Литија са крстоносцем на челу, у позадини се види та-дашњи подгорички свештеник. Не зна се година када је настала фотогра-фија, као ни којем се свештенику ради, али претпоставка је да је то Душан Петровић, парох 1. подгоричке парохије и служашчи у цркви Св. Георгија, под Горицом.

Халит Ђечевић се сјећа и старих Литија гдје је њихова породица доче-кивала православце гостећи их ракијом и водом, као и божурима. Која је симболика божура, стари Ђечевић није знао да одговори, али је поменуо да су они јако везани с Кучима јер су они поријеклом из Врмоша, изнад Куча. На основу овога се може потврдити и оно што је Павле Ровински написао да су Ђечевићи некад били хришћани. (Ровински 2002)

У разговору са митрополитом црногорско-приморским господином Амфилохијем Радовићем (у марту, 2014), сазнали смо симболику божура. Наиме, у једном од разговора Халит Ђечевић је Митрополиту испричао да је његова породица са Косова, преко Албаније дошла у Црну Гору и да су се населили управо у зидине напуштеног манастира. Божур представља њихо-во косовско поријекло, а они сами су прије доласка у Подгорицу били пра-вославци што стари Ђечевић није скривао. Митрополит Амфилохије цити-ра његове ријечи: „Ми смо стара српска властелинска породица која се пре-ко Албаније доселила у Подгорицу и настанила у зграду напуштеног ма-настира Св. Марка. Због тога смо ми везани за Косово и косовско предање и зато смо на дан Литије доносили по три божура на кивот св. Петра Це-тињског.“ (Амфилохије Радовић, 2014)


Породица Ђечевић и њихова веза са манастиромДанашњи изглед куће Ђечевића, у средишњем дијелу је подрум, гдје се

налази олтарски дио цркве Св. Марка

У крајњем десном дијелу се налази кућа једног од Ђечевића за који се претпоставља да су били хареми или у манастирском времену – конаци

На мјесту некадашњег манастира, у периоду када је Варош пала у турс-ке руке, на његовом мјесту је изграђена кула Ђечевића.

Некада су у Подгорици улице добијале имена по значајним породица-ма које су у њој живјеле. Тако је и улица у којој су живјели Ђечевићи носи-ла њихово име јер је та породица била у Подгорици и прије доласка Тура-ка. Овако то описује Светозар Пилетић у књизи Сага о Подгорици: „Али је та улица и у предратном периоду и ко зна од када носила значајно име. Зва-ла се Ђечевића, по једној од угледнијих староградских породица, за коју се мисли да је ту била прије ислама. Добила је то име, највјероватније, и зато што су у њој у почетку живјели чланови ове бројне породице, а не мање и због тога што су се у породици рађали значајни појединци: Медо, Селман, Хасан, Ахмед и други. Њихови су поступци улазили у причу и предање, па их спомињу и Марко Миљанов у својим Примјерима чојства и јунаштва.“ (1995, 377)

Угледно староподгоричко братство Ђечевића имало је своју махалу и у њој бројне куће (са имањима око њих), а велике посједе имали су и у Зети, Диноши и Врању и испод Горице. Улици Ђечевића је, средином минуло-га вијека (из политичких разлога) „одузето“ име, а враћено 2002. И њихови насљедници, све до данашњих дана, имућни су и угледни грађани и послов-ни људи. Хроничари су записивали имена угледних Ђечевића, међу којима су: Ибрахим (који је био кадија), Сулејман-ага, Алија, Медо, Селман, Буто, Хасан, Ахмед и други. Неке Ђечевиће помиње и Његош у своме спјеву Ог-ледало српско, као и војвода Марко Миљанов у својим Примјерима чојства и јунаштва. Марко Миљанов је писао о томе како је Медо Ђечевић, побра-тим Јоша Станојева, из Фундине, са тридесетак својих наоружаних Ђече-вића, одбранио побратима од покушаја турских низама да Јоша (током бо-равка у Подгорици) ухвате и убију. И Селман-ага Ђечевић је посебно упа-мћен по томе што је спасио пушкара Стева Маркуша.

Богумил Храбак о вези породице Ђечевић и цркве записује сљедеће: „Стари дио вароши био је на нижем нивоу, у подрумима каснијих зграда. У кући муслимана Ђечевића налазила се апсида црквице и дио зида; те ос-татке сачувао је муслиман који је некада био православац Србин. На прос-тору испред куће сађени су поврће и дуван; на тој ливадици није се смјело


градити, те ливадице су представљале парцеле које су припадале цркви св. Ђорђа, и ту су Турци најприје разапели своје шаторе. (1995, 91)

О чардаку Ђечевића свједочи и позната староподгоричка народна пје-сма Пуче пушка леденица која је, иначе, инспирисана истинитом љубавном трагедијом која се ту десила.

Шта о свему томе мисли породица Ђечевић, каква су њихова предања и сазнања о мјесту на којем живе, методом интервјуа покушали смо да сазна-мо од деведесетпетогодишњег Халита Ђечевића 2013. који чува сјећање на остатке манастира и реликвије које су се ту чувале.

Стари Ђечевић каже да су на простор Дрпа, на основу предања које чува његова породица, дошли православци у XI вијеку. Доласком Турака они су саградили кућу на остацима манастира и да они нијесу отели мана-стир, већ да су се они уселили у напуштен манастир прије 350–400 годи-на. Осим куће имали су и 8 000 квадрата плаца. Године 1890. је изгорела кућа. Деценијама се чувала ограда која је била висока 4 метра и капије којих је било осам, висине шест метара. Западне капије су биле двије и биле су мањих димензија. У подруму куће налазиле су се фреске, а њихова породи-ца је чувала као аманет четири хришћанске реликвије: кандило, крст, зво-но и кивот од дреновине са нечијим моштима. Неколико пута је кућа због тога паљена јер је кров био од дрвета, а самим тим и светиње су биле угро-жене, па су Ђечевићи, бојећи се да се не огријеше о вјековни аманет и ре-ликвије, предали изасланику са Цетиња, оцу извјесног Блажа Белевића. Та примопредаја светиња се десила послије Берлинског конгреса када су све-тиње предате Ивану Белевићу који је био познат као изузетно поштен чо-вјек. Поменутог Ивана Белевића смо нашли на списку Свештеничког при-каза подгоричке капетаније, у Архиви Митрополије црногорско-приморске, гдје пише да је домаћин Иван Белевић плаћао 2 круне разреза као трећа кла-са јер није имао земље. (Архив Митрополије црногорско-приморске)

Исјечак из Свештеничког приказа подгоричке капетаније, 1901.


Осим поменутих светиња, у кући Ђечевића налазила се и једна камена плоча димензија 2x1м и имала је иницијале. Један од укућана је непажњом плочу сломио. Халит Ђечевић помиње и Литије које су биле организоване до 1941. када су учесници литије носили врбове грачице.

Године 1928. ту је долазио и патријарх Гаврило Дожић, као и хоџа који је тражио да узме те светиње, али му то није дозволила мајка Халита Ђе-чевића говорећи да може да погледа, али руком не смије додирнути. Гдје су сад те светиње, нажалост, нико не зна. Халит Ђечевић у документарном филму Момира Матовића под називом Моја Подгорица III, каже да су све-тиње предате послије Берлинског конгреса.

На основу увида у Зетски гласник, дошли смо до податка да је у турско вријеме постојала манастирска келија и школа при цркви Св. Георгија, под Горицом. У тој келији су живјели монаси и држали школу. (1935)

Ако је у то вријеме постојала монашка келија поред цркве Св. Георгија, то значи да су калуђери живјели у келијама, јер је манастир Св. Марка већ одавно био заузет и претворен у мухамеданске куће. Питање је зашто су светиње које су постојале у манастиру и које су чували мухамеданци биле у кући, а не код монаха при цркви и келији. Зашто монаси који су одлазили из манастира Св. Марка нијесу те светиње понијели са собом или их прос-то сакрили као што имамо безброј примјера кроз историју у сличним при-ликама? Под којим условима су монаси напустили манастир и да ли су били у могућности да то ураде...

Једини видљиви остатак манастира Светог Марка је била јужна капија манастира. Међутим, године 1958, за вријеме док су млађи Ђечевићи били одсутни, дошли су радници са мацама и срушили преосталу капију на којој су биле уклесане коне десет апостола, а двије са страна су већ биле униш-тене. На мјесту гдје је данас стамбена зграда Лепа Ката биле су доведене грађевинске машине. На захтјев тадашњег предсједника општине, чије име стари Ђечевић није желио да помене, машине су самљеле камен са капи-је и манастирског зида и уградиле у поменуту грађевину. Ђечевићи су тај акт доживјели као атак на њихов аманет. У архиви РТЦГ постоји видео за-пис гдје отац Халита Ђечевића говори својим синовима: „Ђе сте, не било ви ме, кад 300 година чувасмо ове светиње, а данас нам их срушише...“ (Ха-лит Ђечевић, 2013). До данашњег дана до овог архивског материјала није-смо успјели да дођемо.

Разлог рушења једине манастирске капије је, осим идеологије тог доба, директно везан и са доласком руског предсједника Хрушчова који је требао да прође путем поред манастирске капије који би тражио информације о тој старини, па је најлакши начин био њено уклањање. (Побједа, 1958)

У Општини Подгорица дошли смо до податка да је у периоду од 1954–7.10.1958. предсједник Општине био Ико Мирковић, а након њега од 7.10 1958–31.07.1962. био је Велизар Шкеровић. Још једна позиција и једна лич-ност која се не смије занемарити у вези са овим догађајем и поменутом го-дином јесте предсједник Скупштине Републике Црне Горе, Блажо Јовано-вић. Све у свему, Ђечевићи су тај акт доживјели као атак на њихов аманет.


Остаци цркве на којој је направљена кућа Ђечевића налазе се у подрум-ском дијелу и улази се кроз посебан отвор у ходнику.

Мирсад Ђечевић на улазу у цркву, подрумски дио куће

Садашњи изглед цркве гдје се види зид који је Халит Ђечевић озидао танком циглом ради евентуалних археолошких истраживања

Нажалост, послије упокојења Халита Ђечевића који је својом ширином и далеко познатом гостољубивошћу прихватао све који су имали жељу да сазнају нешто о овој светињи, његови насљедници нијесу спремни за са-радњу, па макар она била искључиво у научне сврхе. Од Мирсада Ђечевића добили смо информацију да постоје рукописи Халитови, али нијесу жеље-ли да их дају само на увид као важан материјал за проучавање ове пробле-матике. Халит Ђечевић је оставио рукописе као додатак ономе што није ус-пио да нам преда током живота, али ће и они морати сачекати нека боља времена...

Као потврду тези да је Халит Ђечевић био спреман да отворено прича о свом поријеклу, кући и манастиру налазимо и у свједочењу његових ком-шија који кажу да је међу подгоричким муслиманима важило вјеровање да су сви они хришћани од пола оке, једино је Халит Ђечевић хришћанин од четири оке.


Данашњи изглед зида који чека археолошка истраживања

Подрумски дио куће Ђечевића, највјероватније олтар цркве Светог Марка, видљиви су остаци фрескописа

Извори:1. ЈУ музеји и галерије Подгорице2. Министарство урбанизма и уређења простора: УП Стара Варош, Монтецеп,

2013.3. Нациoнални музеј града Цетиња, Цетиње4. Дворски музеј, Цетиње5. Историјски институт Црне Горе, Подгорица6. Маруби музеј, Скадар7. Мешихат исламске заједнице, Подгорица8. Скупштина града Подгорица

Архиве:1. Државни архив Црне Горе, Цетиње2. Државни архив Црне Горе, Подгорица3. Архива Митрополије Црногорско-приморске, Цетиње4. Архива Цетињског манастира, Цетиње5. Кинотека, Подгорица6. Архив Радио и Телевизије Црне Горе7. Документарни програми, аутора Момира Матовића8. Фотоархива, Цетиње

Периодика:(српски језик) Момир Матовић (режисер). (2014) Подгорица за незаборав 1 и 2,

[документарни филм].


Влаовић, С.(2019) Српска баштина, бр.1, 109-118, Дучић, С(1910) Зета календар, 45-49Златичанин, И(1922)Народна ријеч, 48Милошевић, И.(1992) Титоградска трибина Миљанић, П.(1886)Глас Црногорца,бр.43Непознат аутор (1894)Просвјета,236Непознат аутор (1937)Пастир, 92Непознат аутор(1959)Побједа Из албума нашег фоторепортера, 21

Литература(1985) Насеља старе Црне Горе, посебни дио, Београд, САНУ 1(1985) Трагом древних култура Црне Горе, Графички завод, Титоград. (1991) Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба,

друга књига, НИП, Универзитетска ријеч, Титоград(2001): Записи о Црној Гори, ЦИД, Подгорица, (2002) Етнологија I, II, ЦИД, Подгорица(2009) Кратак поглед на прошлост Подгорице, Београд-Подгорица15. Ленорман, Ф. (2002) Турци и Црногорци, Београд16. Мијовић, П. (1964–95), „Алата- Рибница-Подгорица“, Старинар, књ. XV:XVI,

Београд, Аговић, Б. (2001), Џамије у Црној Гори, Алманах, ПодгорицаДоментијан (1970), Житије светог Саве, Будућност, Нови Сад <https://

domentijanmyblog.wordpress.com/ >, преузето 22.02.2017.Дучић, Н. (1892), Књижевни радови, Штампарија Краљевине Србије, БеоградЂурђев, Б. (1962), Депедоген- Подгорица, Историјски записи XIX-I Златичанин, И. (1999), Хронике, Народна библиотека „Радосав Љумовић“,

Подгорица Иванчевић А., Подгоричка арена, Нови Сад, 1. јул, 1969. Јанковић, М. (1989): Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку,

Народна књига, Историјски институт, БеоградЈиричек (1979), Историја Срба, Слово љубве, Београд Јовићевић, А., (1999), Зета и Љешкопоље, ЦИД, ПодгорицаКовијанић, Р., (1974), Помени црногорских племена у которским споменицима (14.

вијека), књ.1, Историјски институт СР Црне Горе, ТитоградКуба, Л. (1996), У Црној Гори, ЦИД, ПодгорицаЛаиновић, А. (1995), Подгорица, НБ. Радосав Љумовић, ПодгорицаПилетић, С. (1990), Сага о Подгорици, ТитоградПрвовенчани, С., (1988), Сабрани списи, Београд Радусиновић, П(1983): Насеља старе Црне Горе, општи дио, САНУ, Београд Ровински, П. (1993), Црна Гора у прошлости и садашњости, I, II, III, IV, том, Обод,

Цетиње, Руварац, И. (1899), Прилошци историји Црне Горе, ЗемунСв. Сава (2005), Сабрана дела, Народна књига, БеоградСјени подгоричких Срба, Штампарија краљевског државног министарства војног,

ЦетињеСтанић, Н. (1907), Збирка примјера и Поука, Штампарија Светозара Грчића и сина,

ПодгорицаТеодосије (1984), Житије светог Саве, Српска књижевна задруга, БеоградТеодосије (2018), Житије светог Саве, Српска књижевна задруга, БеоградХрабак, Б. (2000), Подгорица до почетка 19. вијека, Београд


Чевлебија, Е. (1996), Sejahatnama, СарајевоШекуларац, Б. (1987), Дукљанско-зетске повеље, ТитоградШкеровић, Н. (1930), Подгорица и њена околина од најстаријих времена, ПодгорицаШобајић, М. (1896), Старине, Београд

Smilja Vlaović

Monastery Sv. Apostle Mark in Podgorica

AbstractAt the birth of his father Stefan Nemanja, the latter Simeon Mirotocivi, in Ribnica, St. Sava, after obtaining the autocephaly of the Serbian Church in 1219, founded the monastery of St. Marko in the same place with the efforts of the first bishop of Zeta, Ilarion Sisojevic. He also placed a new Episcopal chair in it, endowing it with a special position and sacred relics, which were kept in the monastery until the end of the 19th century.Apart from the folk tradition and the memory of the existence of the monastery, there are rare, but also valuable records, as well as the legacy preserved by the Djecevic family who moved to the monastery, turned the monastery cells into harems, and kept the relics there until its final surrender after the Berlin congress.The material remains in the basement of the house, the former monumental gate and photographs are valuable evidence of the existence of this monastery awaiting archaeological research to answer some unanswered questions and possibly confirm or deny the preserved tradition.Apart from the aforementioned church of Saint Marko, The stamps monastery cells, which were turned into harems, also mentions another church, monastery library and cemetery that were located in the same area of Drpe, which was written by Stefan Prvovjencani and Saint Sava.All this together, on the hillside, was the monastery complex of which the infamous fortress and Jusovača prison were later built.What remains of our time, as a testimony to the existence of this monastery, are the town Ortodox Procession, which were held until 1941, and were restored in 1992, on the feast of St. the Apostle and Evangelist Marko, May 8, the patron saint of the city of Podgorica.Keywords: Saint Marko, St. Sava, monastery, Stara Varoš, Podgorica

Политикологија, економија,

философија, умјетност

Церен Болдышев /Екатерина Сергеевна БоженкоАлина Алексеевна Меняйлова / Наталия Николаевна Муравьева

Ирина Грановская Катина ДимитроваРадисав МаројевићЗвездана Елезовић


УДК 336.1.07

Церен БолдышевЕкатерина Боженко

Особености управлениЯ финансами предприЯтиЯ

Аннотация: Финансовый менеджмент выражает весь процесс управления воспроизводством с помощью формирования и использования финансовых ресурсов, капитала и денежных потоков, и он крайне необходимых для осуществления предпринимательской деятельности в условиях риска с целью выполнения хозяйствующим субъектом своих функций. В настоящее время много предприятий с различными формами собственности имеют проблемы, как с применением, так и с управлением финансовыми ресурсами. От управления финансами будет зависеть эффективное и рациональное использование ресурсов предприятия. Для того чтобы обеспечить эффективный финансовый механизм, нужно определить систему показателей анализа эффективности финансового управления и систематически проделывать их оценку.Ключевые слова: финанси, финансовый менеджмент, предприятие, управление

Финансовый менеджмент - это управление финан-сами компании, которое направлено на достижение стратегических и тактических целей функционирова-ния предприятия на рынке». В роли субъекта финан-сового менеджмента выступают финансовые службы, или другие работники, в обязанности которых входит управление финансовыми ресурсами предприятия. 1

Как наука финансовый менеджмент появился в начале прошлого века в США. Считается, что это на-правление было опубликовано Г. Марковицем, в кон-це 1950-х гг. он работал над теорией портфеля, и че-рез некоторое время на основе этой теории экономи-сты: У. Шарп, Дж. Линтнер и Дж. Моссин, определи-ли модель оценки доходности финансовых активов, которые связывали риск и доходность портфеля фи-нансовых инструментов. И данная сфера в дальней-шем привела к разработке концепции эффективно-го рынка, созданию теории арбитражного ценообра-зования, теории ценообразования опционов и другие

1 Финансовый менеджмент: учебное пособие для вузов // А.И. Барабанов, А.Н. Гаврилова, О.В. Долгова. – 5-е изд., стер. – М.: КноРус, 2016. – с. 5-18.

[email protected]@yandex.ru

Јужни федералниуниверзитет, Ростов на Дону,Русија

Церен Болдышев . екатерина Боженко112

модели оценки рыночных инструментов. В тоже самое время зарождались интенсивные исследования в области структуры капитала и цены источни-ков финансирования.2

Рисунок 1 – Цели финансового менеджмента3

Исходя из этих целей финансовый менеджмент направлен на решение следующих задач:

1. Достижение финансовой устойчивости и стабильности компании в процессе ее развития. Данная задача реализуется путем формирования эф-фективной политики финансирования хозяйственной и инвестиционной деятельности компании.

2. Оптимизация денежных потоков компании. Данная задача достига-ется путем эффективного управления платежеспособностью и абсолютной ликвидностью.

3. Обеспечение максимизации прибыли компании. Она реализуется с помощью управления формированием финансовых результатов, оптимиза-ции размера и состава финансовых ресурсов внеоборотных и оборотных активов компании, сбалансированности денежных потоков.

4. Минимизация финансовых рисков. Эта задача основывается на раз-работку системы для определения финансовых рисков их оценку, а также решения по снижению данных рисков.4

2 Коваленко Оксана Григорьевна, Колачева Наталья Вениаминовна Теоретические основы финансового менеджмента // Вестник НГИЭИ. 2015. №1 с. 25



ОСОБЕНОСТИ УПРАВЛЕНИЯ ФИНАНСАМИ ПРЕДПРИЯТИЯ 113

Рисунок 2 – Принципы финансового менеджмента5

Мы считаемо, что повышенные требования к процессу бюджетирова-ния, становятся все более важными для повышения эффективности исполь-зования ресурсов предприятия. Поэтому в современных условиях развития экономики, значительно возрастает важность оперативного и стратегиче-ского планирования деятельности хозяйствующего субъекта.

Финансовый менеджмент представляет собой вид профессиональной деятельности, который направлен на управление финансово-хозяйствен-ным функционированием предприятия на основе использования современ-ных методов.

Он включает в себя:- разработку и реализацию финансовой политики предприятия с ис-

пользованием всевозможных финансовых инструментов;- принятие решений по финансовым вопросам и их конкретики и разра-

ботку методов по их реализации;- информационное обеспечение за счет составления и анализа финан-

совой отчетности предприятия;- оценку инвестиционных проектов и формирование портфеля инве-

стиций, оценку затрат на капитал, финансовое планирование и контроль;- организацию аппарата управления финансово-хозяйственной дея-

тельностью предприятия.6

5 Принципы финансового менеджмента. Электронный ресурс / Режим доступа: http://oplib.ru/random/view/469446

6 Лапей, Н.А., Финансы организаций (предприятий): Учебник // Н.А. Лупей. – М.: ИТК «Дашков и К», 2015. – 25 с. 101-103


Методы финансового менеджмента позволяют оценить риск и выгод-ность того или иного способа вложения денег, эффективность работы пред-приятия, скорость оборачиваемости капитала и его производительность.

Задачей финансового менеджмента предприятия является выработка и практическое применение методов, средств и инструментов для достиже-ния целей деятельности предприятия в целом. При этом достигаются сле-дующие цели: максимизация прибыли, достижение устойчивой нормы при-были в плановом периоде, увеличение доходов предприятия. В конечном итоге все эти цели ориентированы на повышение доходов владельцев пред-приятий.

В долгосрочном финансовом управлении, прежде всего, учитываются факторы риска и неопределенности. В конечном итоге, главное в финансо-вом менеджменте предприятия - принятие решений по обеспечению наи-более эффективного движения финансовых ресурсов между предприяти-ем и источниками его финансирования, как внешними, так и внутренними.

Для эффективного управления, необходимо проделывать долгосрочное планирование и выстраивать продуманную стратегию управления финан-сами, и предприятия в целом. При правильной и своевременно-построен-ной стратегии можно избежать кризиса и максимально эффективно управ-лять развитием предприятия.7

Управление потоком финансовых ресурсов, выраженных в денежных средствах, является центральным вопросом в финансовом менеджменте предприятия. Поток финансовых ресурсов составляют денежные средства:

- полученные в результате финансово-хозяйственной деятельности предприятия;

- приобретенные на финансовых рынках посредством получения кре-дитов;

- возвращенные предприятию в качестве платы за инвестированный ка-питал в виде процентов и дивидендов;

- инвестированные и реинвестированные в развитие хозяйственной де-ятельности предприятия;

- направленные на уплату налоговых платежей.8

Для предприятия очень важно рационально использовать свободные финансовые ресурсы, уметь находить наиболее эффективные направления инвестирования этих средств, чтобы они приносили предприятию допол-нительную прибыль. Главное, уметь спрогнозировать динамику экономи-ческих процессов, а также умело владеть техникой совершения финансо-вых операций. Эффективное управление финансами организации возмож-но лишь при планировании всех финансовых ресурсов, их источников от-ношений хозяйствующего субъекта. Планирование - это процесс выработ-ки и принятия целевых установок, как в количественном, так и в качествен-ном выражении, а также выявления путей их наиболее эффективного до-

7 Фейзулаев М. А. Системное управление финансами предприятия // Международный научно-исследовательский журнал. 2017. № 3 Часть 1 с. 35

8 Чемерилова Алла Викторовна Эффективность использования финансов предприятия // Вестник Экономика. 2015. №4 с. 13

ОсОбенОсти управлениЯ финансами предприЯтиЯ 115

стижения. Процесс управления финансами представляет собой несколько взаимосвязанных этапов. Также формирование устойчивых финансовых планов показывает о значимости системы планирования компании в целом. И финансовый план должен соответствовать стратегии компании.9

Определение сущности и содержания финансового планирования во-все не однозначно. В научной и методической литературе имеет место нео-пределенность в таких терминах как планирование, прогнозирование, бюд-жетирование, бизнес-планирование. Финансовое планирование в широком понятии подразумевает общее понятие, включающее все виды управленче-ской деятельности, которая направлена на определение будущего финансо-вого состояния компании. Понимание планирования позволяет рассматри-вать финансовое прогнозирование как управленческую и аналитическую деятельность, направленную на оценку возможных будущих финансовых последствий принимаемых сегодня решений. 10

В общем, финансовое планирование представляет собой вид управлен-ческой деятельности, определяющий будущую систему функционирования организации, связывая воедино целеполагание, выбор векторов движения, путей и способов достижения поставленных задач, при составлении планов задействования средств и ресурсов и их распределения. Кроме того, пла-нирование в первую очередь имеет своей целью создание постоянно повто-ряющегося процесса анализа информации, разработки и принятия реше-ний, имеющего ориентацию на краткосрочную или долгосрочную перспек-тиву, учитывающего как целостную систему организации (предприятия), так и составляющих ее частей (структурных подразделений, функциональ-ных подсистем, отдельных работников). Таким образом, финансовое пла-нирование занимает ведущее место в системе управления финансами. Гра-мотное планирование финансовой деятельности позволяет предприятию развиваться, быть конкурентоспособным в условиях рыночной экономики. Благодаря ему можно эффективно использовать свои ресурсы и тем самым, снизив издержки предприятия, что поспособствует увеличению прибыли.

Финансовый менеджмент для реализации своих определенных целей и задач, использует свои функции.

Данные функции можно разделить на две группы:1) функции финансового менеджмента как управляющей системы 2)функции финансового менеджмента как специальной области управ-

ления предприятием Наиболее подробно эти функции представлены на (рис.3)Некоторые авторы выделяют три функции финансов организации: обе-

спечивающая, распределительная и контрольная. А остальные авторы исхо-дят из существования только двух функций: распределительной и контроль-

9 Кокин Александр Семёнович, Яковлева Галина Николаевна. Значение финансового планирования для обеспечения стабильной деятельности организации // Вестник ННГУ. 2011. №5-1. с. 51

10 Кокин Александр Семёнович, Яковлева Галина Николаевна. Значение финансового планирования для обеспечения стабильной деятельности организации // Вестник ННГУ. 2011. №5-1. с. 53


ной. Каждый по-своему определяет функции финансового менеджмента. В данном же случае остановимся на варианте, представленном на рисунке.

Рисунок 3 – Функции финансового менеджмента11

Таким образом, по экономической сущности финансы предприятий представляют собой денежные отношения по формированию и использо-ванию денежных доходов и фондов предприятий. При организации управ-ления финансами нужно определять уровень его нынешнего состояния, вы-явить главную проблему финансового управления в период кризиса по ее финансовому оздоровлению. И чтобы добиться эффективных результатов, необходимо затрагивать не только финансовую сферу, но также маркетин-говые и организационные мероприятия, и процессы повышения производ-ственной эффективности.

Материальным носителем финансовых отношений являются финан-совые ресурсы, находящиеся в распоряжении предприятий и предназначе-ны для удовлетворения его производственных и социальных потребностей. Финансовые ресурсы представлены в форме прибыли, налогов, взносов на социальное страхование, резервных и страховых фондов. В современной совокупности фундаментальных научных установок финансового менед-жмента одной из наиболее важных и часто используемых является эконо-

11 11 Финансовый менеджмент: учебное пособие для вузов // А.И. Барабанов, А.Н. Гаврилова, О.В. Долгова. – 5-е изд., стер. – М.: КноРус, 2016. – 31 с.


мическая категория «финансовые ресурсы». Понятие финансовых ресурсов очень часто трактуется в экономической литературе, но не имеет единого и чёткого определения.12

Финансовые ресурсы – представляют собой валовой доход, используе-мый в процессе его распределения на фонд оплаты труда и денежные нако-пления; основным источником собственных финансовых ресурсов высту-пают валовой доход и амортизация. Финансовые ресурсы организации - это все ресурсы денежных средств, аккумулируемые хозяйствующим субъек-том для формирования необходимых ему активов в целях осуществления всех видов деятельности, как за счет собственных доходов, накоплений и капитала, так и за счёт различного рода поступлений.

Рисунок 4 – Структура финансовых ресурсов коммерческой организации13

Управление финансовыми ресурсами является важной подсистемой управления организацией. И что управление финансовыми ресурсами должно акцентировать свое внимание не только на классические финансо-вые инструменты, но и на инновационные финансовые инструменты, такие как производные ценные бумаги. Они способствуют эффективному функ-ционированию системы управления финансовыми ресурсами.14

12 Волкова А.Ю., Заборовская Е.Б. Об управлении финансами предприятий // Науковедение. 2015. Том 7. № 5 с. 69

13 Структура финансовых ресурсов коммерческой организации. Электронный ре-сурс/ Режим доступа: http://helpiks.org/6-79003.html

14 Виктория Викторовна Гомма, Наталия Николаевна Муравьева, Соотношение доходных и расходных статей региональных бюджетов: сравнительная характеристика и лучшие практики, Српска баштина 1-2 (2018), 170-172.


Основное предназначение финансовых ресурсов (рис.4) – это выпол-нение обязательств перед собственниками, бюджетом и внебюджетными учреждениями, банковской системой, страховыми компаниями и т.д.; по-крытие текущих затрат; инвестирование в капитальные вложения и ценные бумаги; удовлетворение социально-культурных потребностей работников; спонсорство и благотворительные цели; формирование и поддержание де-ловой репутации организации.15

Таким образом, финансовый менеджмент имеет огромное значение и влияние на финансовую устойчивость и эффективное использование фи-нансовых ресурсов, с целью максимизации прибыли, снижению рисков, распределению денежных потоков. Грамотное управление финансами, яв-ляется неотъемлемой частью в функционировании каждого предприятия. Наиболее четкое понимание об эффективности использования финансовых ресурсов, можно на основе проведения финансового анализа деятельности коммерческой организации.

СПИСОК ИСПОЛЬЗОВАННЫХ ИСТОЧНИКОВ

Законодательные актыО банках и банковской деятельности: Федеральный закон от 02.12.1990 № 395-1

(ред. от 27.07.2017) // Справочная правовая система. http://www.consultant.ruГражданский кодекс РФ (Ч. 1, 2): Федеральный закон Российской Федерации от

30.11.1994 № 51-ФЗ (ред. от 28.06.2017) // http://www.consultant.ruО Центральном Банке Российской Федерации (Банке России): Федеральный закон

от 10.07.2002 № 86-ФЗ (ред. от 21.08.2017) // http://www.consultant.ru

Научные, учебно-методические и учебные изданияФинансовый анализ предприятия. Учебное пособие. // Селезнева, Н.Н. М.:

ЮНИТИ, 2016 – 639 с.Финансовый менеджмент: учебное пособие для вузов // А.И. Барабанов, А.Н.

Гаврилова, О.В. Долгова. – 5-е изд., стер. – М.: КноРус, 2016. – 431 с. Лапей, Н.А., Финансы организаций (предприятий): Учебник // Н.А. Лупей. – М.:

ИТК «Дашков и К», 2015. – 258 с. Комплексный анализ финансовой деятельности банка. // А. Ю. Петров, В. И.

Петрова. М.: Финансы и статистика, 2017. - 560 с.

Периодические издания Алексеева О.А., Горбачев А.С. Финансовый анализ деятельности предприятия:

сущность, проблемы и перспективы // Kant. 2012. №2. Гомма Виктория Викторовна, Муравьева Наталия Николаевна, Соотношение

доходных и расходных статей региональных бюджетов: сравнительная характеристика и лучшие практики, Српска баштина 1-2 (2018), 170-179.

Коваленко О.Г., Колачева Н.В. Теоретические основы финансового менеджмента // Вестник НГИЭИ. 2015. №1

15 Чайковская Нина Владимировна, Панягина Ася Евгеньевна. Состав финансовых ресурсов организации и их современное состояние // СЭПТП. 2016. №5. с. 16


Волкова А.Ю., Заборовская Е.Б. Об управлении финансами предприятий // Науковедение. 2015. Том 7. № 5

Кокин Александр Семёнович, Яковлева Галина Николаевна Значение финансового планирования для обеспечения стабильной деятельности организации // Вестник ННГУ. 2011. №5-1.

Конгурова Д.А. Оценка финансового состояния в финансовом менеджменте // Управление современной организацией: опыт, проблемы и перспективы. 2016. № 1 (255-256)

Чайковская Нина Владимировна, Панягина Ася Евгеньевна. Состав финансовых ресурсов организации и их современное состояние // СЭПТП. 2016. №5.

Фейзулаев М. А. Системное управление финансами предприятия // Международный научно-исследовательский журнал. 2017. № 3 Часть 1

Чемерилова Алла Викторовна Эффективность использования финансов предприятия // Вестник Экономика. 2015. №4

Церен Болдишев / Јекатерина Боженко

Карактеристике управљања финансијама предузећа

СажетакФинансијско управљање изражава читав процес управљања репродукцијом, формирањем и коришћењем финансијских ресурса, капитала и новчаних токова, а неопходан је за обављање предузетничких активности у ризику, како би привредни субјект испунио своје функције. Тренутно многа предузећа са различитим облицима власништва имају проблема како са примјеном, тако и са управљањем финансијским ресурсима. Ефикасна и рационална употреба ресурса предузећа зависи од финансијског управљања. Да би се обезбиједио ефикасан финансијски механизам, потребно је утврдити систем индикатора за анализу ефикасности финансијског управљања и урадити систематске процјене.Кључне ријечи: финансије, финансијско управљање, предузеће, менаџмент


УДК 330.541(100)

Алина Алексеевна МеняйловаНаталия Николаевна Муравьева

Особенности перехода экономик к циклическому типу

Аннотация: В данной статье рассмотрены особенности перехода стран к циклическому типу экономики, или к «экономике будущего». Устойчивое развитие обще-ства возможно лишь при одновременном положитель-ном воздействии на социальную, экологическую и эко-номическую сферы. Автор показывает специфические различия процесса потребления товаров разных типов экономического развития. На основе анализа перехо-да экономики страны от линейного типа к циклическо-му определяются особенности трансформации бизнес-процессов предприятий и разработки стратегии к изме-нению потребления продукта.

Ключевые слова: циклическая экономика; экономика будущего; устойчивое развитие.

В настоящее время все большее внимание уделяется вопросам загрязнения окружающей среды и вариан-там решения данных проблем. Общество пришло к более глубокому пониманию проблемы – экономиче-ское развитие ориентируется на краткосрочные про-цессы, влияя на экологию и социальную сферу. Ин-терес к данной теме начал проявляться еще в 1992 году, когда проводилась Конференция Организации Объединённых Наций по окружающей среде и раз-витию в июне 1992 года в Рио-де-Жанейро. На ней были озвучены два важнейших принципа неразрыв-ности эколого – экономических связей.1

1) экономическое развитие в отрыве от экологии ведет к превращению планеты в пустыню;

2) упор на экологию без экономического развития закрепляет нищету и несправедливость.

Из этих принципов можно сделать вывод, что развитие экономических и экологических процессов должно происходить неразрывно друг от друга.

1 Декларация Рио-де-Жанейро по окружающей среде и развитию/ Режим доступа: http://docs.cntd.ru/document/8308082, с. 7 (дата обращения: 23.10.2017).

[email protected][email protected]


ОсОбеннОсти перехОда экОнОмик к циклическОму типу 121

Концепция устойчивого развития предполагает развитие экономики, экономический рост, без урона окружающей среде и направлена на дости-жение благосостояния граждан.2

Но современный процесс развития стран подразумевает экономиче-ский рост с неограниченным использованием природных ресурсов, кото-рые быстро превращаются в отходы производства и потребления, накапли-ваясь и нанося урон окружающей среде.3

Можно наблюдать весьма ограниченное видение происходящей ситу-ации – создание различных движений, отрядов, которые систематически проводят экологические акции по уборке мусора и древонасаждению; соз-даются экопоселения, где люди становятся «ближе к природе». Но на самом деле подобные действия не приводят к решению глобальной проблемы.4

В региональных масштабах практически отсутствует расчет влияния производств на природную среду – не учитывается количество выбросов, количество потребленных ресурсов. Безусловно, существуют нормы пре-дельно допустимой концентрации, нормы выбросов, но неизвестно их точ-ное содержание. Для обеспечения экологической устойчивости подобных норм недостаточно. В связи с чем поднимается вопрос о восстановлении природного капитала, так как при нынешнем потреблении постепенно ис-чезают экосистемные товары и услуги.5

Восстановление природного капитала с одновременным экономиче-ским ростом возможно лишь в долгосрочной перспективе. Приоритеты экономических субъектов нацелены на краткосрочные, быстрые по окупае-мости и близкие в пространстве возможности инвестиций в проекты, кото-рые несут экономическую выгоду «здесь и сейчас», придерживаясь прин-ципам так называемой линейной экономики.6

Линейная экономика предполагает простой тип использования ресур-сов и процесса потребления (рис. 1).

Рисунок 1. Линейная экономика

2 Ibid.3 Роман Александрович Крикунов, Екатерина Сергеевна Боженко, Инновационная

деятельность как драйвер развития промышленности в России, Српска баштина 2 (2019), 11-114.

4 Циклическая экономика – переосмысливая будущее/ Режим доступа: http://circulareconomy.ru (дата обращения 20.10.2017).

5 Виктория Викторовна Гомма, Наталия Николаевна Муравьева, Соотношение доходных и расходных статей региональных бюджетов: сравнительная характеристика и лучшие практики, Српска баштина 1-2 (2018), 170-179.

6 Мери Чобанян, Ирина Анатольевна Прядко, Проблемы международного бизнеса в России и перспективы его развития, Српска баштина 1-2 (2018), 163-169.

АлинА АлексеевнА МеняйловА . нАтАлия николАевнА МурАвьевА122

Так как удовлетворение потребностей относится к экономической кате-гории, необходимо решить следующую проблему – как сделать так, чтобы процесс удовлетворения потребностей проходил устойчивым образом-без выбросов и отрицательного влияния на окружающую среду.

Необходим механизм, при котором будет происходить восстановление природного капитала с ощутимым экономическим эффектом. В мире уже имеются подобные примеры. Рассмотрим один из них.

Восстановление тропического леса «Las Gaviotas» в Колумбии. На ме-сте поврежденной саваны появился капитал и средства производства. В ходе исследования, проводившегося в 1998 году выяснилось, что в этом ме-сте мог бы поглощаться углекислый газ. Японское правительство приняло решение инвестировать в покупку земли, в создание новых рабочих мест и новое производство. За несколько лет площадь в 8 тысяч га увеличилась до 2 млн га. Сейчас на этом месте функционирует несколько секторов эконо-мики, например, производство каучука и биотоплива, создано 120 тысяч ра-бочих мест. Изначально при покупке земли она стоила 1 доллар, сейчас сто-имость превышена в несколько раз.7

Это показательный пример восстановления капитала и развития эконо-мики. Созданы рабочий места – социальный фактор, восстановлен природ-ный капитал – экология, созданы сектора экономики – экономика. Развитие данной территории происходит устойчиво, что не только не вредит окружа-ющему миру, но и несет созидательный характер.

Концепция циклической экономики не предполагает оценивать влияние производств в цифровом выражении, например, сколько должно быть выбро-шено отходов, какое количество допустимо, а какое недопустимо, сколько от-ходов можно захоронить. Концепция предполагает следование определен-ным принципам, которые могут обеспечить безопасное социально простран-ство для жизни людей и удовлетворения потребностей общества.8

Особенности перехода от линейного типа к циклическому заключаются в изменении самой культуры потребления товаров и изменения их свойств (рис. 2).

Рисунок 2. Циклическая экономика7 Циклическая экономика – переосмысливая будущее/ Режим доступа: http://

circulareconomy.ru (дата обращения 20.10.2017).8 Ibid.

ОсОбеннОсти перехОда экОнОмик к циклическОму типу 123

Замкнутый цикл производства и потребления подразумевает не толь-ко совершенствование компаниями внешнего, видимого для глаз, уровня, но и изменение структуры товаров и программ по их переработке, полное реструктурирование бизнеса, как то: пересмотр топ-менеджментом дей-ствующей бизнес-модели и изменение организации цепочки поставок. В исследовании McKinsey «Циклическая экономика: от теории к практике» представлены успешные примеры компаний, взявших принципы цикличе-ской экономики за основу своего развития. Например, в компании Danone на каждом этапе производственного цикла реализуются инициативы по по-вышению эффективности используемых ресурсов — воды, молока и пла-стика.9

Еще одной особенностью перехода страны к модели циклической эко-номики является наличие законодательной «основы». Например, в нашей стране на законодательном уровне инициативы о внедрении такой модели экономики пока не обсуждались, несмотря на то, что концепция устойчиво-го развития является одной из концепций Организации Объединенных На-ций.10

Исходя из исследования можно сделать вывод о том, что циклическая экономика предлагает решение одной из важнейших проблем современно-сти– сохранение природного капитала и поддержание баланса — создание безотходного производства. Такая экономическая модель включает в себя постоянный круговорот материалов при производстве и потреблении— замкнутый и не истощающий природные ресурсы оборот веществ, которые возвращаются в производство, не попадая в окружающую среду. Для соз-дания нового товара компания должна заранее продумать способы его ути-лизации или переработки, а также способы вторичного использования ма-териалов (уход и продление срока службы, повторное использование, пере-распределение, восстановление и ремонт, переработка). Создание товаров с подобными свойствами и создание соответствующего сервиса – это шаг к новому типу экономической мысли, который возможен благодаря внедре-нию в производственные предприятия инструментов социально-этическо-го маркетинга.

На данный момент происходит процесс экономической деградации. Для остановки этого процесса необходимо правильное видение будущего и подготовка стран к переходу к новому экономическому укладу.

Список литературы:1. Декларация Рио-де-Жанейро по окружающей среде и развитию/ Режим доступа:

http://docs.cntd.ru/document/8308082 (дата обращения: 23.10.2017). 2. Циклическая экономика – переосмысливая будущее/ Режим доступа: http://

circulareconomy.ru (дата обращения 20.10.2017).3. The circular economy: Moving from theory to practice McKinsey Center for Business

and Environment Special edition, October 2016.

9 The circular economy: Moving from theory to practice McKinsey Center for Business and Environment Special edition, October 2016, с. 3.

10 Ibid.

АлинА АлексеевнА МеняйловА . нАтАлия николАевнА МурАвьевА124

4. Роман Александрович Крикунов, Екатерина Сергеевна Боженко, Инновацион-ная деятельность как драйвер развития промышленности в России, Српска баш-тина 2 (2019), 11-114.

5. Гомма Виктория Викторовна/Муравьева Наталия Николаевна, Соотношение до-ходных и расходных статей региональных бюджетов: сравнительная характери-стика и лучшие практики, Српска баштина 1-2 (2018), 170-179.

6. Мери Чобанян, Ирина Анатольевна Прядко, Проблемы международного биз-неса в России и перспективы его развития, Српска баштина 1-2 (2018), 163-169.

7. Попов, Р.А. Региональное управление и территориальное планирование [Текст]: Учебник / Р.А. Попов. – М.: НИЦ ИНФРА-М, 2014.

8. Анесянц Юрий Саркисович, Истомина Юлия Сергеевна Международный фи-нансовый центр как важнейший институт развития национальной экономики

в условиях глобализации // Новые технологии. 2012. No4.9. Кашин С.В. Международные финансовые центры: роль и значение для нацио-

нального экономического развития // Банковское дело. 2012. No1.10. Ковальчук Т. А. Проблемы развития международного бизнеса и пути их реше-

ния//SCI-ARTICLE. No45 (май) 2017.

Alina Menyaylova / Nataliya Muraveva

Features of transition of economies to a circular type

AbstractThis article examines the features for the countries to transition to a circular type of economy or to the «future economy». Sustainable development of society is possible only with a simultaneous positive impact on the social, environmental and economic spheres. The author shows the specific differences in the process of consumption of goods of different types of economic development. Based on the analysis of the transition of the country’s economy from linear to cyclical type, the specifics of the transformation of business processes of enterprises and the development of strategies for changing the consumption of the product are determined.Keywords: circular economy; economy of the future; sustainable development.


УДК 658.8(47)

Ирина Грановская

Интегрированные маркетинговые коммуникации: сущность и особенности их функционирования при реализации

компанией стратегии повышения конкурентоспособности на рынке

Аннотация: в статье представлена практика приме-нения методов интегрированных маркетинговых ком-муникаций. Статья содержит оценку состояния суще-ствующей коммуникационной политики действующего предприятия. Подготовлены рекомендации по оптими-зации применения инструментов ИМК, основанных на использовании сенсомоторных реакций человека. Ста-тья может быть полезной практикующим маркетологам при решении задач разработки коммуникационной по-литики компаний.

Ключевые слова: интегрированные маркетинговые ком-муникации (ИМК), инновационные маркетинговые технологии, нейромаркетинг, коммуникационная поли-тика компании, рынок строительных материалов, пове-дение потребителя.

ВведениеСовременные нормотворческие процессы в России приводят к необходимости переосмысления и ре-конструкции традиционных концепций и подходов к маркетинговой деятельности, чем создаются благо-приятные условия для развития инновационных про-цессов в данной области знаний. В этой связи заслу-живает внимание рассмотрение теории и методоло-гии интегрированных маркетинговых коммуникаций (ИМК), активно разрабатываемой сегодня инноваци-онной системы влияния на выбор покупателя и фор-мирование его потребительских предпочтений.

Неизбежность перехода методологии маркетинга на инновационные рельсы уверенно прогнозируется в сфере строительства и на рынке строительных ма-териалов в связи с проводимым в 2018-2019 годах ре-формированием строительной индустрии.

Значимость проблематики статьи определяется рядом факторов. В их числе следующие[email protected]


ИрИна Грановская126

Во-первых, рынок строительных товаров Российской федерации разви-вается в условиях очередного реформирования строительной отрасли, что определяется вступившими в силу с 1 июля 2018 года более жёсткими тре-бованиями к застройщикам.1 Уверено прогнозируется рост цен на строи-тельный материал в 2018-2019 году, в том числе за счет роста ставки НДС до 20%. Значительная часть стройматериалов направляется в сферу жи-лищного строительства, финансирование которого осуществляется за счет дольщиков с нестабильной покупательской способностью.

Во-вторых, сложившиеся обстоятельства неизбежно ведут к затовари-ванию рынка, росту конкуренции, обуславливают трудности реализации строительной продукции. В этой связи актуальна правильная организация рекламно-информационной работы, для привлечения внимания потребите-ля к своей продукции. Стратегия ИМК направлена: на исключение проти-воречий между отдельными маркетинговыми обращениями, интеграцию их в одну общую идею; на экономию средств, которые в рамках ИМК долж-ны использоваться строго в рамках проводимой коммуникационной кампа-нии; на достижение согласованности в деятельности отдельных подразде-лений компании, выполняющих маркетинговые функции. Инновационные методы в системе коммуникации, которые являются результатом разработ-ки самых последних научных изысканий, консолидируются в стратегии ин-тегрированных маркетинговых коммуникаций.

Нейромаркетинг как новая парадигма развития стимулирования потребительского спроса

Спектр современных маркетинговых технологий и инструментов отличает-ся чрезвычайным разнообразием технических и интрументальных средств. Интегрированные маркетинговые коммуникации (ИМК), англ. - Integrated Marketing Communication — взаимодействие форм комплекса маркетинго-вых коммуникаций, при котором каждая из них должна быть интегрирова-на с другими инструментами маркетинга и подкреплена ими для достиже-ния максимальной эффективности.2 Данная концепция существует более шестидесяти лет, но остаётся актуальной и требует дополнительного из-учения методологии внедрения и применения в конкретной отрасли про-изводственной деятельности. Главной целью интегрированных маркетин-говых коммуникаций является формирование согласованности между ин-струментами, их эффективное функционирование и высокая результатив-ность. Принцип создания ИМК - взаимодействие его составных элементов. Понятие интегрированных маркетинговых коммуникаций до сих пор отно-сится к категории малоизвестных широкой аудитории, несмотря на то, что соответствующая управленческая концепция развивается уже более шести-десяти лет. Основной задачей создания нового подхода являлась необходи-

1 URL: https://promdevelop.ru/7-vazhnejshih-izmenenij-na-rynke-proektirova niya-stroitelstva-v-2018/ (дата обращения 15.10.2019).

2 Барковская Н.А.// Интегрированные маркетинговые коммуникации: краткий курс лекций для магистров направления подготовки 38.04.01 «Экономика» / ФГБОУ ВО «Саратовский ГАУ». - Саратов, 2016.

ИнтегрИрованные маркетИнговые коммунИкацИИ... 127

мость системного управления функцией маркетинга в коммерческих ком-паниях.3

Интегрированные маркетинговые коммуникации – концепция, соглас-но которой компания тщательно продумывает и координирует работу своих многочисленных каналов коммуникации – рекламы в средствах массовой информации, личной продажи, стимулирования сбыта, пропаганды, прямо-го маркетинга, упаковки товара – с целью выработки четкого и последова-тельного представления о фирме и ее товарах. ИМК позволяет направлять целевой аудитории согласованные, убедительные маркетинговые обраще-ния, содействующие достижению целей компании.4

Анализируя доктрину ИМК, следует представить гипотезу, что одним из прикладных элементов интегрированных маркетинговых коммуника-ций выступает нейромаркетинг. Используя методы и инструменты нейро-маркетинга, можно улучшать коммуникационную деятельность предприя-тия и повышать лояльность потребителя. Современная парадигма нейро-маркетинга не ограничивает его возможности отраслевыми, методологиче-скими рамками либо масштабами предпринимательской деятельности. Это обеспечивает эффективность реализации современных способов маркетин-га как в условиях развитого бизнеса, так и в деятельности небольших пред-приятий, действующих в сфере строительства.5

Особенности современного состояния рынка стройматериалов в России

Индустрия производства строительных материалов относится к категории наиболее затратных производств по расходу топливно-энергетических ре-сурсов и составляет порядка 20% в объеме всех затрат. К тому же это одна из грузоемких отраслей экономики России. Объем грузоперевозок строи-тельных грузов (водным, железнодорожным, автомобильным транспортом) составляет примерно 25%.

Индустрии стройматериалов характерны сезонность, высокая степень конкуренции и влияния на формирование стоимости жилья (стройматериа-лы составляют до 70% стоимости готового дома). Российский рынок стро-ительных материалов отличается от многих других рынков своей сезонно-стью. Наибольший спрос на строительные материалы приходится на вес-ну-лето. К основным потребителям рынка строительных материалов отно-сятся крупные строительные корпорации, на чью долю приходится порядка 60% потребления. Остальная доля потребления примерно 40% приходит-ся на множество мелких строительно-ремонтных бригад и других частных потребителей. На жилищное строительство приходится свыше 80% рынка

3 Харламов О. И., Фицкая С. А. Реклама в системе маркетинговых коммуникаций как средство формирования спроса на товары и услуги // Молодой ученый. 2014. №6.2. С. 76-78. URL https://moluch.ru/archive/65/10862/ (дата обращения: 20.10.2019).

4 Благих Н.В. /Проблема оценки эффективности деятельности специалистов по интегрированным маркетинговым коммуникациям// Сервис в россии и за рубежом- 2017.- С. 38-40

5 Ibid.


потребления строительных материалов. 1 июля 2018 года вступили в силу новые, гораздо более жёсткие требования к застройщикам.6 Отныне стро-ительство зданий доверяется компаниям, имеющим опыт работы на рынке не менее трёх лет. При этом в портфеле застройщика должно быть уже не менее 10 тысяч квадратных метров сданного жилья в многоквартирных до-мах. Также вступил в силу принцип «один застройщик — одно разрешение на строительство», исключающий возможность привлекать средства одно-временно по нескольким разрешениям на строительство. Изменены требо-вания и к финансовой устойчивости застройщика, привлекающего средства дольщиков. Отменяется требование о величине уставного капитала. При этом собственные средств застройщика должны составлять не менее 10% от планируемой стоимости проекта. Денег дольщиков в проекте не может быть больше 30%.7

Всё финансирование строительства должно идти через единый расчёт-ный счёт, который можно открыть только в уполномоченном властями бан-ке. При этом на этом счету в любой момент не должно быть денег меньше, чем 10% от проектной стоимости строительства. Уполномоченный банк проверяет и контролирует каждый платёж застройщика, с возможностью привлечения надзорного органа.

Кроме того, с 1 июля 2019 года Россия полностью отказалась от долево-го строительства, заменив его проектным финансированием. То есть деньги под реализацию проектов застройщики могут брать только в банках. Сред-няя стоимость строительства многоквартирного высотного дома сейчас со-ставляет порядка 800 млн рублей. Это означает, что ещё 80 млн рублей за-стройщик должен держать в банке на спецсчёте, без начислений процен-тов, без права использовать их для финансирования строительства конкрет-ного дома. Если проект предполагает возведение 4-5 домов, то необходимо заморозить около 500 млн рублей, которые можно было бы вложить в раз-витие инфраструктуры – строительство школ, детских садов, магазинов и др. При рентабельности проекта для застройщика 18% - 12% из них полу-чит банк, 6% застройщик. То есть банк, который обеспечивает страхование строительства зарабатывает 12%, а компания, которая спроектировала, воз-вела, реализовала и обслуживает проект – в два раза меньше. Главным вы-годополучателем в этой ситуации остается банковский сектор.8

Прогнозируемое в 2019-2020 годы снижение курса национальной ва-люты вызовет пропорциональный рост стоимости импортных товаров. Од-новременно, товары российских производителей становятся более конку-рентными на иностранном рынке, с повышением мотивации экспорта рос-сийских строительных и отделочных материалов за рубеж и снижением объема предложений на внутреннем рынке. С 1 января 2019 года произво-дители вынуждены уплачивать повышенный налог на добавленную стои-мость, что отражается на цене стройматериалов. Уже сейчас, по данным

6 URL:https://www.l1-stroy.ru/PressDetail?id=1124 (дата обращения 18.10.2019).7 Ibid.8 URL: https://www.e-xecutive.ru/finance/novosti-ekonomiki/1990444-banki-budut-

kontrolirovat-zastroischikov-kto-vyigraet (дата обращения 20.10.2019).


экспертных сообществ за 2018 и начало 2019 года, цены строительных ма-териалов выросли более чем на 10%, а на некоторые позиции – до 15-18%.9

В этих условиях ожидается заморозка многих объектов строительства и уход крупных застройщиков, рост рисков снижения качества предлагаемо-го жилья, ограничения темпов строительства, рост сегмента малоэтажного жилья, что неизбежно скажется на рынке строительных материалов пере-распределением ассортимента с высокой долей дорогостоящих импортных стройматериалов, уменьшением доступного отечественного ассортимента, рисками колебания спроса в связи со снижением покупательной способ-ности населения. На фоне снижения спроса и свертывания кредитования обозначается падение продаж и обострение конкуренции на рынке строи-тельных материалов. Решение этой проблемы требует формирования ново-го маркетингового подхода, перехода к активной рекламной политике, вне-дрением инновационных методов по продвижению продукции.

Специфика методов коммуникации, применяемых на рынке строи-тельных материалов.

Производство стройматериалов – динамично развивающаяся в мировом масштабе отрасль, новые материалы и технологии создаются и выводятся на рынок непрерывно. Инновационные стройматериалы, которые не счита-ются новинками за границей, для отечественного потребителя пока явля-ются чем-то невиданным и непривычным. С этим связана необходимость проведения комплекса маркетинговых мероприятий по ознакомлению оп-товых и розничных потребителей с качественными характеристиками и особенностями новых для них стройматериалов. Некоторые импортеры, в свое время сэкономившие на инновационном маркетинге по принципу «по-требитель и сам разберется», столкнулись с проблемой неоправданного не-гативного отношения строителей-профессионалов к новым товарам. Про-рабы и дизайнеры, как правило, отговаривают заказчиков стелить ламини-рованные полы, предпочитая им натуральный паркет.10 Такое предубежде-ние объясняется насыщенностью рынка некачественным ламинатом, от-сутствием знаний о технологии укладки у профессионалов и недостатками маркетинга импортеров качественного ламината, которые несут основные потери, теряя свою долю рынка.

Аналитиками выделяются ряд традиционных способы информирова-ния и продвижения товаров на рынке стройматериалов, включая публика-ции, проведение обучающих семинаров, опрос или анкетирование в местах продаж, создание системы региональных дилеров, выставочная работа, раз-мещение информации на своих веб-сайтах, целевой маркетинг строймате-риалов для профессионалов и розничного потребителя, брэндинг, акции по стимулированию сбыта, прямой маркетинг, мерчендайзинг, спонсорство, реклама. Для рынка стройматериалов наиболее эффективными в соотноше-нии цена/результат признаны следующие виды рекламы:

9 URL: https://www.bibliofond.ru/view.aspx?id=817950 (дата обращения 15.10.2019).10 URL: https://scienceforum.ru/2015/article/2015016567 (дата обращения 16.10.2019).


• специализированные каталоги – 24,3%;• журналы – 20%;• газеты – 18,6%;• телевидение – 14,3%;• наружная реклама – 11,4%;• радио – 4,3%.По оценке специалистов телевидение и радио считаются совершенно

не подходящими рекламоносителями для такого товара, как стройматериа-лы. Эффективной для стройматериалов признана реклама на транспорте, в метро и маршрутных такси. Многие торговые марки продвигаются при по-мощи имиджевой наружной рекламы. Однако приверженность традицион-ным маркетинговым технологиям в условиях высокой конкуренции рынка стройматериалов становится недостаточной. Отмечено, что для целей вы-страивания коммуникации с покупателем на практике не используются ме-тоды нейромаркетинга, который сегодня рассматривается как элемент но-вого маркетингового подхода.11

Факторы, стимулирующие реализацию инновационных техноло-гий в области маркетинга

Выполненный ранее анализ позволяет уверенно прогнозировать рост кон-куренции в сегменте рынка строительных материалов. Неизбежность кри-зисных явлений в этой области рынка обусловлена воздействием преиму-щественно внешних факторов. К ним относятся реформы в сфере строи-тельства 2018-2019г., устанавливающие более жёсткие требования к за-стройщикам, с рисками сокращения объемов строительства. С увеличени-ем ставки НДС и снижением курса национальной валюты связан рост цен на импортные материалы и экспортоориентированность продукции оте-чественных производителей.12 Давление на ценовую политику в 2019 году продолжают оказывают угрозы роста цен на топливо, снижение объемов отечественного производства стройматериалов, низкая доходность населе-ния и падение спроса, связанного с недостаточной покупательной способ-ностью в условиях повышения цен.

Улавливаемые предпринимательским сообществом сигналы кризис-ных явлений требуют внесения корректировки в работу предприятий. К основными направлениям антикризисных решений в управленческой де-ятельности предприятия отнесена разработка комплекса маркетинговых мер, включая подготовку и реализацию инновационных решений по про-филирующим направлениям деятельности. Инновационный характер ре-шений предполагает ориентацию на использование преимущественно не-традиционных маркетинговых подходов, что требует готовности персона-ла к инновационной деятельности. Таким образом, успех реализации анти-кризисной программы в области маркетинга определяется своевременным

11 Ibid.12 https://www.indeks.ru/news/actualno/rost-tsen-na-stroymaterialy-v-2019-godu/ (дата

обращения 15.10.2019).


формированием кадрового потенциала, ориентированного на инновацион-ную деятельность и выработки приемов внедрения маркетинговых иннова-ций. Перспективным направлением развития маркетинговой деятельности является внедрение практики нейромаркетинга, которая активно изучается в настоящее время.13

В настоящее время применение инструментов нейромаркетинга огра-ничивается отсутствием разработанных частных методик и практических рекомендаций для их использования, как составляющей маркетинговой де-ятельности предприятия. Известны низкие возможности апробации прие-мов нейромаркетинга из-за недостатка методик и показателей по контролю рисков и оценке эффективности инновации.

В этой связи нами проработано и проведено опробование схемы вне-дрения практических приемов нейромаркетинга на базе предприятия, ос-новное направление деятельности которого осуществляется в сфере рын-ка строительных материалов. В целях универсализации предлагаемой схе-мы для ее опробования в указанном сегменте рынка было выбрано рядовое коммерческое предприятие, с незначительным опытом деятельности – до 2 лет, типовой организационно-правовой формы и обычным набором видов хозяйственной деятельности в области реализации строительных материа-лов.

Актуальные методы нейромаркетинга, выступающего в качестве инновационного инструмента влияния на потребительское поведе-

ниеПо мнению нейромаркетологов потребительский выбор зачастую опреде-ляется эмоциональной оценкой. Она является более значимым стимулом покупки, чем рациональный расчет. Цель нейромаркетинга — стимулиро-вать продажи за счет создания у потребителя эмоционального настроя на покупку, в состоянии которого покупателю ясно, что ему нужен этот товар и почему нужен именно этот. Мотивация покупки – задача фундаменталь-ного нейромаркетинга, который объясняет потребность в приобретении то-вара образованием у человека ассоциативных связей с данным продуктом - через категории комфорта, престижности, принадлежности к определен-ной социальной или профессиональной группе. Создание настроя на при-обретение данного товара - задача инструментального нейромаркетинга – в арсенале которого эмоциональный дизайн упаковки, модный логотип, 50%-ценник.14

Фундаментальный и инструментальный нейромаркетинг используют-ся комплексно. Поставлена задача оптимизации информационно-реклам-ной деятельности в организации путем внедрения элементов психологиче-ского воздействия на потребителя. Такая несложная апробация инструмен-

13 Льюис Д. Нейромаркетинг в действии. Как проникнуть в мозг покупателя / Пер. с англ. Мацковская М. М.: Издательство Манн, Иванов и Фербер, 2015; С 25-26.

14 URL: https://rusability.ru/creative/chetyre-novatorskih-podhoda-k-marketin gu/ (дата обращения 15.10.2019).


тов нейромаркетинга возможна практически в любой компании, благодаря существованию простых приемов нейромаркетинга.

Для целей апробации использован следующий методический материал:В нейромаркетинге используются основные каналы влияния на потре-

бительское поведение:- зрение – визуальные эффекты;- обоняние – запаховые эффекты;- слух – аудио-звуковые эффекты;- вкус – ароматические эффекты;- осязания – тактильно-контактные ощущения.2. В нейромаркетинге разработана система цветовых и световых эффек-

тов влияния на эмоциональный настрой потребителя.15

Красный – цвет страсти, возбуждения, взволнованности, побуждения к действию.

Синий – цвет спокойствия, сбалансированности. Жёлтый – цвет золота, процветания.Вощаный – цвет воска, защищенности, умиротворения.Зелёный – цвет натуральности, экологичности. Оранжевый – цвет теплоты, уюта, здоровья, гармонии и равновесия. Розовый – цвет нежности и приветливости, снижает внутреннюю и

внешнюю агрессию.Белый – цвет чистоты, свежести, легкости. У мужчин популярны следующие цвета – красный, синий, фиолетовый,

реже оранжевый, зелёный. У женщин — синий, голубой, зелёный, белый, оранжевый, сиреневый,

розовый.Люди с высоким достатком выбирают товары преимущественно серо-

го, синего, зелёного, серебряного цвета.Люди с малым достатком предпочитают яркие цвета — малиновый,

красный, жёлтый.16

Рекомендации по повышению эффективности рекламно-информа-ционной работы на примере ООО «Арометстрой»

Алгоритм выработки рекомендаций по оптимизации информационно-ре-кламной деятельности в компании предполагает проведение следующих оценок и согласований, включая инициацию ряда управленческих реше-ний, а именно:

провести анализ номенклатуры товаров, реализуемых ООО «Аромет-строй»;

изучить состояние рекламно-информационной деятельности предприя-тия, с учетом позиционирования компании на рынке товаров;

15 URL: https://www.worldinpack.com/design/ti-che-takoi-emotcionalniy-a/ (дата обращения 17.10.2019).

16 Ibid.


осуществить выборку из перечня товаров и рекламных продуктов, в от-ношении которых возможно применение методологии нейромаркетинга;

проанализировать состав применяемых на практике способов пред-ставления информации с целью определения эффективных приемов пози-ционирования, подачи информации о товаре для повышения лояльности и интереса потребителя;

при размещении заказов и изготовлении новых рекламно-информаци-онных продуктов ООО «Арометстрой» включить в состав проекта зада-ние подрядчику на применение методов нейромаркетинга к представлению объектов выбранных товарных групп;

выработать и передать подрядчику научно-методические рекоменда-ции в отношении применения элементов нейромаркетинга по конкретным видам товаров;

инициировать формирование эффективных рабочих групп для реализи-ции выработанных предложений и рекомендаций;

инициировать мероприятия по мониторингу деятельности рабочих групп, с периодической оценкой полученных результатов и созданием ус-ловий для своевременной корректировки указанных инновационных работ в области нейромаркетинга для получения практически значимого резуль-тата.

Эффективность решения поставленной управленческой задачи опреде-ляется правильным подбором специалистов и контроем выполнения пору-ченных работ. В этой связи предложение по оптимизации рекламно-инфор-мационной работы в ООО «Агрометстрой» включает требование по фор-мированию рабочих групп в составе работников следующей специализа-ции:

- специалист с профессиональной товароведческой специализацией по каждой товарной группе

- маркетолог- специалист в области программного обеспечения- дизайнер.Установлено требование назначить руководителя группы, обязать его

составить план работы с учётом полученных рекомендаций, обозначить сроки, назначить ответственных по исполнению каждого пункта плана.

Рекомендовано контролировать исполнение плана каждый 2 недели с участием заместителя главного инженера предприятия ООО «Агромет-строй».

Для оценки эффективности предложен метод экспертных оценок с при-влечением высококвалифицированных специалистов в рассматриваемой предметной области, с подготовкой ими заключения в виде оценок объекта в содержательной, качественной и количественной форме.

Рекомендации по повышению эффективности рекламно-информаци-онной работы в ООО «Арометстрой» посредством использования методов нейромаркетинга.


В целях оптимизации рекламно-информационной деятельности пред-приятия, занимающейся оптовой и розничной реализацией строительных материалов, необходимо развивать политику продвижения товаров ООО «Арометстрой». С учетом уже реализованных приемов деятельности в об-ласти маркетинга, представляется целесообразным и наименее затратным решением внедрить элементы нейромаркетинга в последующие рекламные продукты – при их разработке и изготовлении.

Результатом решения поставленной задачи является выборка изделий четырёх товарных групп из 12 позиций строительных и поганажных мате-риалов, реализуемых ООО «Арометстрой», в том числе:

Плинтусы (ГОСТ 19111-2001 Изделия погонажные профильные поли-винилхлоридные для внутренней отделки. Технические условия);

Обои (ГОСТ 6810-2002 Обои. Технические условия (с Поправкой, с Из-менением N 1);

Краски (ГОСТ 28196-89 Краски водно-дисперсионные. Технические условия (с Изменением N 1);

Кисти (ГОСТ 10597-87 Кисти и щетки малярные. Технические условия (с Изменением N 1).

В ООО «Агрометстрой» в настоящее время запланированы и при до-статочном финансировании реализуются следующие способы рекламно-информационный деятельности:

вербальная (холодные\горячие звонки, агентская работа, аудиореклама на радио, объявление в крупных специализированных торговых площадках и на рынке);

полиграфическая продукция (листовки, баннеры, текстовые буклеты в маршрутных такси);

видеоматериалы (представлены пятнадцати-секундные видеоролики в телеэфире);

информационно-сетевой контент (контекстная реклама, таргетирован-ная реклама,тематические сайты, профессионально-производственный ин-формационный ряд).

Результаты анализа применяемых в ООО «Агрометстрой» способов представления информации, с учетом возможности внедрения элементов нейромаркетинга, сведены в таблице 1

Таблица 1 – элементы бессознательного влияния, зафиксированные с использованием тестирования участников фокус-группы рекламно-инфор-мационного обеспечения в ООО «Агрометстрой»17

Элементы нейромаркетинга в практике компании

Плинтус Обои Краски Кисти

Учет влияния цветовых характеристик декораций, фона, основных элементов видеоконтента

- - - -

17 Составлено автором по результатом исследования деятельности компании ООО «Агрометстрой»


Учёт гендерных особенностей в рекламной продукции

- - + -

Симметричность расположения элементов видеоконтента

+ + + -

Полифония, звуковое сопровождение ролика

- - - +

С учетом указанных обстоятельств были выработаны следующие пред-ложения по внедрению элементов нейромаркетинга в рекламно-информа-ционную продукцию ООО «Агрометстрой» в отношении объектов указан-ных товарных групп:

Использовать красный спектр света. При выборе равноценного това-ра или при запоминании мозгом реламной информации, яркость упаковки продукта выступает на первый план, нежели личные предпочтения потре-бителя.

Дизайнер в состоянии повлиять на выбор потребителя, увеличив яр-кость изображения и дополнив его визуальными атрибутами (рамками, под-свечиванием), усиливающими заметность предлагаемого товара для прео-доления сложившихся предпочтений целевой аудитории. Вдобавок данный способ стимулирует целевую аудиторию выбрать незнакомый им продукт.

Произвести учет гендерной принадлежности, выявить целевого потре-бителя и его основные предпочтения. Использование в рекламно-инфор-мационном контексте лиц пожилого возраста, с условием возрастного цен-за, для демонстрации высокого уровня профессионализма людьми, которые используют в своей деятельности выпускаемую ООО «Агрометстрой» про-дукцию. Это позволит увеличить лояльность целевого потребителя.

Согласно проведенному исследованию и гипотезе Ньюмана, фотогра-фия ускоряет усвоение информации и процесс принятия решения, добав-ляя ощущение легкости когнитивной обработки и знакомства с предметом. Принятие решения о приобретении и доверии рекламируемого товара про-исходит на бессознательном уровне. Все публикуемые фотографии долж-ны быть гарантированно достоверными. Необходимо провести чередова-ние звукового ряда по тональности и интенсивности, ввести целенаправ-ленное использование смысловых пауз, для усиления внимания.

ЗаключениеСовместные коммуникативные действия, их комбинирование, достигают большего эффекта, чем простое их суммирование. Интегрированные мар-кетинговые коммуникации достигают должной эффективности благодаря применению закона синергии, который достигается грамотным комбиниро-вание всех составляющих коммуникационного процесса.

Исследование показало, что возможно применение системы ИМК и её составляющих в оптимизации деятельности даже небольших предприятий и организаций. Возможно внедрение инновационных методов с достижени-ем эффектов повышения конкурентоспособности на рынке, оптимизации


деятельности компании, развитие коммуникационных связей. Применение инновационных методов в маркетинге предполагает повышения инноваци-онной активности организаций, для этого необходимо развивать когнитив-ные функции и способности персонала предприятия. Формирование кадро-вого потенциала, ориентированного на инновационную деятельность, по-требует подбора сотрудников с опытом работы в этом направлении или об-учения персонала инновационной деятельности.

Список использованных источниковURL: https://promdevelop.ru/7-vazhnejshih-izmenenij-na-rynke-proektirova niya-

stroitelstva-v-2018/ (дата обращения 15.10.2019).Барковская Н.А.// Интегрированные маркетинговые коммуникации: краткий курс

лекций для магистров направления подготовки 38.04.01 «Экономика» / ФГБОУ ВО «Саратовский ГАУ». - Саратов, 2016.- 45с.

Харламов О. И., Фицкая С. А. Реклама в системе маркетинговых коммуникаций как средство формирования спроса на товары и услуги // Молодой ученый. 2014. №6.2. С. 76-78. URL https://moluch.ru/archive/65/10862/ (дата обращения: 20.10.2019).

Благих Н.В. /Проблема оценки эффективности деятельности специалистов по интегрированным маркетинговым коммуникациям// Сервис в россии и за рубежом- 2017.- С.38-40

URL:https://www.l1-stroy.ru/PressDetail?id=1124 (дата обращения 18.10.2019).URL: https://www.e-xecutive.ru/finance/novosti-ekonomiki/1990444-banki-budut-

kontrolirovat-zastroischikov-kto-vyigraet (дата обращения 20.10.2019). URL: https://www.bibliofond.ru/view.aspx?id=817950 (дата обращения 15.10.2019).URL: https://scienceforum.ru/2015/article/2015016567 (дата обращения 16.10.2019).https://www.indeks.ru/news/actualno/rost-tsen-na-stroymaterialy-v-2019-godu/ (дата

обращения 15.10.2019).Льюис Д. Нейромаркетинг в действии. Как проникнуть в мозг покупателя / Пер.

с англ. Мацковская М. М.: Издательство Манн, Иванов и Фербер, 2015; С 25-26URL: https://rusability.ru/creative/chetyre-novatorskih-podhoda-k-marketin gu/ (дата

обращения 15.10.2019).URL: https://www.worldinpack.com/design/ti-che-takoi-emotcionalniy-a/ (дата

обращения 17.10.2019).

Irina Granovskaya

Integrated marketing communications: the essence and features of their functioning at the company’s implementation of the strategy for

increasing competitiveness in the market

AbstractThe article presents the practice of using the methods of integrated marketing communications. The article contains an assessment of the state of the existing communication policy of the existing enterprise. Recommendations are prepared for optimizing the use of IMC tools based on the use of human sensorimotor reactions. The


article may be useful to practicing marketers in solving the problems of developing a company’s communication policy.Keywords: integrated marketing communications (IMC), innovative marketing technologies, neuromarketing, company communication policy, building materials market, consumer behavior.


УДК 336.1.07:005.334

Анастасия УстюжанинаАлександра Новицкая

Риск-менеджмент в системе управления финансами предприятия

Аннотация: в статье рассмотрена система управления финансовыми рисками предприятия, раскрыта сущность понятий риск, а также системы управления рисками. Рассмотрены существующие классификации финансовых рисков, обозначены методы и принципы управления финансовыми рисками.Ключевые слова: риск, ситуация риска, неопределенность, управление финансовыми рисками, страхование финансовых рисков, диверсификация, качественный анализ.

Для того, чтобы, глубже раскрыть заданную темати-ку, начнемо данную работу с определения таких по-нятий, как риск, ситуация риска, неопределенность, управление рисками. Существуют несколько опреде-лений понятия риск, рассмотримо некоторые из них. В первом определении понятие риск всегда рассма-тривается как вероятность того, что предприятие по-несет возможные угрозы и убытки.1 Так же риск рас-сматривают, как деяние, в ситуации выбора, когда су-ществует опасность, что при неправильном решении, ситуация после выбора может оказаться хуже, чем было до.2 В следующем определении риск связывают с вероятностью возникновения неблагоприятной си-туации или неудачного исхода деятельности предпри-ятия или какой-либо другой деятельности. 3

При этом ситуацию риска характеризуют как, ва-риант неопределенности, при котором наступление событий вероятно и может быть оценено. 4

1 Шакурова А М. Проблемы управления финансовыми рисками в банковской деятельности // Гуманитарные, социально-экономические и общественные науки. 2017. №3. С.201-203

2 Панькова М. К., Емелина С. А. Управление финансовыми рисками //Научный альманах. – 2016. – №. 3-1. – С. 259-260.

3 Ряскова Н. Финансовые риски:их сущность и классификация Электронный ресурс / Режим доступа: http://отрасли-права.рф/article/17043

4 Управление рисками в России Электронный ресурс / Режим доступа: http://economic-definition.com/Business/Risk_Risk__eto.html; Роман Крикунов, Екатерина Боженко, Инновационная деятельность как драйвер развития промышленности в России, Српска баштина, 2 (2019), 112.

[email protected]@sfedu.ru


Риск-менеджмент в системе упРавления финансами пРедпРиятия 139

При ситуации риска должны отражаться три главных признака: - наличие ситуации неопределенности;- наличие альтернативы и нужда выбора среди них, в том числе с воз-

можностью от выбора; - присутствие потенциальной возможности оценки вероятностного со-

вершения данных альтернатив 5. Тогда как понятие неопределенность рассматривается как ситуация,

при которой оценка вероятности наступления тех или иных событий не предоставляется возможным. 6

Для того, чтобы предостеречь предприятие от непредвиденных фи-нансовых обстоятельств и минимизировать негативные финансовые по-следствия, появляющиеся в результате деятельности компании необходимо ввести систему управления рисками. Управление финансовыми рисками – процесс, состоящий из разработки и реализации рекомендаций и меропри-ятий, целью которых будет являться минимизация степени риска финансо-вых операций, при этом компания может:

- выявлять ситуации, связанные с риском;- заблаговременно подготовиться к выбору финансовой операции, а

при необходимости принять меры по снижению финансовых рисков;- в анализе будущих финансовых решений брать в учет расходы, свя-

занные с предварительной оценкой и управлением риском. 7

Финансовые риски предприятия - ситуация, с угрозами наличия не-предвиденных финансовых потерь в условиях неопределенности финансо-вой деятельности компании. Финансовый риск считается сложной катего-рией, которой присущи конкретные характеристики (табл.1).

Таблица 1 Характеристики финансовых рисков.Характеристика риска Описание характеристики

Экономическая природа Является экономической категорией, так как связан с формированием прибыли

Объективность проявления Является объективным явлениемВероятность реализации Рисковое событие может произойти или нет

Неопределенность последствий

Недетерминируемость финансовых результатов

Ожидаемая неблагоприятность

последствий

Последствия риска могут быть как негативными, так и позитивными показателями

результативности.

5 Риск-понятие и виды. Общая классификация рисков Электронный ресурс / Режим доступа: http://www.grandars.ru/student/fin-m/vidy-riskov.html

6 Неопределенность и ситуация риска Электронный ресурс / Режим доступа: http://www.risk24.ru/neopred.htm

7 Неопределенность. Риск. Парадокс Бернулли. Парадокс Алле. Понятия. Электронный ресурс / Режим доступа: http://bibliotekar.ru/cena-cenoobrazovanie-3/29.htm

АнАстАсия УстюжАнинА . АлексАндрА новицкАя140

Вариабельность уровня Уровень риска не является постояннымСубъективность оценки Носит субъективный характер

Существующие разновидности финансовых рисков представлены ниже (табл. 2)

Кредитный риск считается одним из важнейших в деятельности фир-мы, возникает при деловом контакте предприятия с банками, акционерами, поставщиками и посредниками. Рассмотрим основные причины возникно-вения кредитных рисков:

Недобросовестность стороны, получившей кредит.Отрицательная экономическая конъюнктура.Некомпетентность руководителей предприятия.Ухудшение экономического положения фирмы-заемщика.8

Есть три разновидности валютных рисков:1. Экономический риск- когда из-за изменения валютного курса, стои-

мость активов и пассивов предприятия могут измениться как в меньшую, так и большую сторону.

2. Риск перевода характеризуется бухгалтерской природой и возникает из-за различия в учете активов и пассивов предприятия в иностранной ва-люте.

3. Риск сделок- угроза наличных валютных потерь по конкретным опе-рациям в иностранной валюте.

Таблица 2. Разновидности финансовых рисковР а з н о в и д н о с т ь финансового риска

Его определение

1. Кредитный риск Опасность нарушения обязательств предприятия, связанных с выплатой основного долга и процентов к нему.

2. Валютный риск Возможность недополучения ожидаемых доходов в связи с изменениями валютного курса иностранной валюты.

3. Риск упущенной выгоды

Опасность недополучения прибыли в итоге не удачного итога запланированной финансовой операции.

4. Ценовой риск Допустимость финансовых потерь предприятия, в итоге неблагоприятного изменения ценовых индексов на активы

8 Страхование и управление рисками: проблемы и перспективы / под ред. С.А.Белозерова, Н.П.Кузнецовой. – Москва : Проспект, 2017. – с. 245-246


5. Инвестиционный риск

Вероятность возможности финансовых потерь предприятия, в связи с наступлением риска реального инвестирования (осуществление финансовой деятельности)

6. Налоговый риск Угроза финансовых убытков налогоплательщика, в результате выплаты налогов.

7. Процентный риск Опасность потерь, возникающая при непредвиденном изменении ставки рефинансирования на финансовом рынке.

По характеризуемому объекту риски подразделяются на:1. Риск отдельной финансовой операции - тот риск, что характеризует

все возникающие финансовые риски характерные для конкретной финан-совой операции.

2. Риск различных видов финансовой деятельности (риск кредитной и налоговой деятельности компании)

3. Риск финансовой деятельности предприятия в целом, который за-ключается в охвате всех финансовых рисков, возникающих в данной ком-пании и характерных для финансовой деятельности компании.

По совокупности исследуемых инструментов финансовые риски делят-ся на индивидуальные (присущие отдельному финансовому инструменту) и портфельные (присущие комплексу однофункциональных финансовых ин-струментов. Исходя из комплексности исследования риски разделяются на простые и сложные. По источникам возникновения существуют внешние и внутренние риски. По финансовым последствиям все риски делятся на:

- риск, несущий в себе угрозу экономических потерь. Последствия дан-ного риска несут в себе негативный характер;

- риск, влекущий упущенную выгоду. Он характеризует ситуацию, в це-лом не опасную для предприятия, которая характеризуется комплексом сло-жившихся причин, благодаря которым у предприятия нет возможности для осуществления финансовых операций;

- риск, состоящий как из экономических потерь, так и дополнительных доходов.9

По временным характеристикам финансовые риски делятся на:- постоянные финансовые риски (длящиеся всей период финансовой

операции;- временный финансовый риск (возникающий на определенных этапах

финансовых операций) По уровню финансовых потерь риски бывают:- допустимыми- (финансовые потери по которых, не выходят за грани-

цы расчетной суммы прибыли по данной финансовой операции);- критическими- (финансовые потери данных рисков меньше расчет-

ной суммы валового дохода по осуществляемой финансовой операции);9 Бадалова А.Г., Пантелеев А.В. Управление рисками деятельности предприятия: учеб.

пособие – .Москва: Вузовская книга 2017.- с. 26.


- катастрофическими- (риск, равный частичной или полной утрате соб-ственного капитала.

По возможности предвидения финансовые риски бывают:- прогнозируемыми и непрогнозируемыми. - финансовые риски делятся на регулируемые и нерегулируемые в пре-

делах предприятия.Последняя классификация рисков, которую мы рассмотрим- по воз-

можности страхования:- страхуемые финансовые риски и не страхуемые финансовые риски. По частоте реализации риски бывают высокими, которым присуща вы-

сокая частота наступления ущерба; также по данной классификации риски бывают средними и малыми. Генеральная цель управления финансовыми рисками представляет собой предостережение вероятного падения рыноч-ной стоимости предприятия, а также обеспечение его финансовой безопас-ности. Осуществить данную цель помогают методы управления и принци-пы управления риском.10

Процесс управления финансовыми рисками состоит из таких этапов:Выявление всех рисков, влияющих на финансовую деятельность пред-

приятия.Нахождение факторов, от которых зависит уровень финансовых рисков

предприятия.Оценка, а также ранжирование возможных угроз предприятия.Следующим этапом будет выбор подходящих методов минимизации

либо нейтрализации финансовых рисков.Применение выбранных методов.Последним этапом процесса управления финансовыми рисками явля-

ется оценка результатов, с дальнейшей корректировкой.Методы управления финансовыми рисками должны базироваться на

следующих принципах (рис.1):

Рисунок 1. Принципы управления финансовыми рисками

10 Ibid.


Рассмотрим основные методы управления рисками: Основной метод управления рисками — это избежание рисков. Данный метод заключает-ся в:

-осуществлении тех финансовых операций, риск которых катастрофи-ческий;

- отказе от использования заемного капитала в больших объемах; - метод характерен отказом от использования низколиквидных оборот-

ных активов;- так же при данном методе не используются временно свободные де-

нежные активы в долгосрочных финансовых вложениях.Второй метод управления финансовыми рисками- принятие. При дан-

ном методе предприятие решает не принимать никаких мер, связанных с предотвращением риска, и продолжает свою деятельность в предыдущем режиме. Следующий метод управления рисками- его передача. Она может осуществляться путем страхования рисков либо с помощью факторинга.11

Страхование финансовых рисков – защита имущественных интере-сов предприятия в момент страхового случая страховыми компаниями, за счет специальных страховых фондов.12

Страхование финансовых рисков разделяется на:- страхование кредитов;-страхование косвенных рисков;- страхование биржевых рисков;- а также, страхование от рисков, связанных с неправомерными фи-

нансовыми санкциями, применяемыми государственными налоговыми ин-спекциями.

2.Факторинг рисков заключается в продаже краткосрочной дебитор-ской задолженности, специализированной факторинговой компании. Фак-торинг проводится путем заключения договора между предприятием и фак-торинговой компанией, по итогу которого, факторинговая фирма берет на себя обязательства выплаты 60-90% требований клиента, получая при этом комиссионные за проделанную работу.

Четвертый метод управления рисками, рассматриваемый нами, будет- предотвращение рисков. Предотвращение рисков заключается в минимиза-ции рисков, с помощью различных методов, таких как спонтанное финан-сирование, самострахование.

1.Спонтанное финансирование- предоставление покупателю системы скидок, в обмен на согласие с его стороны на оплату продукцию в опреде-ленный период времени. Спонтанное финансирование выгодно, как и кли-енту, так как ему предоставляется скидка за оплату в более ранний срок, а также предприятию, так как уменьшает период оборачиваемости.

2. Метод самострахования заключается в наличии у предприятия соб-ственного резерва, с помощью которого оно может покрыть будущие фи-нансовые убытки.

11 Ibid.12 Страхование финансовых рисков Электронный ресурс / Режим доступа: http://1-fin.

ru/?id=281&t=630


Важно рассчитать оптимальный размер резервного фонда, резерв боль-ше потребностей предприятия повлечет за собой риск потери прибыли, соз-дание резервного фонда меньшим, чем потребности фирмы приведет, к его нехватке, в момент финансовых рисков.

Пятый метод управления финансовыми рисками- их локализация. Ло-кализация финансовых рисков представляет выделение из предприятия наиболее рискованных проектов, а также активов в отдельное подразделе-ние. Локализация финансовых рисков может также заключаться в лимити-ровании — создании на предприятии системы лимитов. При использова-нии лимитирования предприятие устанавливает лимит краткосрочных за-емных средств, используемых в экономической деятельности предприя-тия. Что поможет предприятию снизить риски потери платежеспособно-сти. Максимальный объем заемных средств обычно рассчитывается выпол-нением двух условий:

- предельным уровнем финансового рычага;- наступлением необходимого уровня финансовой стабильности. Шестой метод управления рисками- их распределение.13

Распределение финансовых рисков характерно разделением факторов возможной угрозы на несколько более незначительных. Ярчайшим приме-ром распределения финансовых рисков является- диверсификация. Дивер-сификация представляет процесс, при котором происходит распределение рисков по различным видам активов. Цель диверсификации заключается в снижении концентрации данных рисков. Диверсификация заключается в:

- распределении видов деятельности или ассортимента;- в распределении сбыта продукции или сырья;- в распределении кредитов и инвестиции;- в раздроблении времени на отдельные этапы работы. Последняя группа методов, которые мы рассмотрим- методы миними-

зации управления финансовыми ресурсами:- стратегическое планирование деятельности предприятия;- создание системы компенсации будущих финансовых проблем;- минимизация форс - мажорных ситуаций при ведении бизнеса;- улучшение системы управления оборотных средств компании;- дополнительные исследования финансового рынка;- прогнозирование тенденций изменения внешней среды и конъюнкту-

ры финансового рынка. Итак, можем сделать вывод, что для получения эф-фективного результата, необходимо использовать совокупность методов управления рисками. Для того, чтобы определить величину и вероятность наступления рисков, необходимо провести их оценку. Оценка финансовых рисков осуществляется разнообразными методами, которые обобщаются в три группы:

1) качественный анализ;2) количественный анализ;3) комплексный анализ.

13 Ibid.


Целью качественного анализа является обнаружить существующие виды риска, найти факторы, влияющие на уровень риска, а также и потен-циальные области риска.

Основные области риска в деятельности любой фирмы, представлены в таблице 1.3.

Таблица 1.3. Основные области риска предприятия

Область риска Влияние на фирму1) безрисковая область В данной области фирма не подвержена

рискам и получает прибыль2) область минимального риска В данной области перед предприятием

появляется угроза потерять часть прибыли либо всю прибыль (при худшем исходе)

3) область повышенного риска В данной ситуации есть два исхода событий для предприятия:

- в лучшем исходе для фирмы ее прибыль будет намного меньше расчетной;

- в худшем- фирме придется произвести покрытие всех затрат

4) область критического риска В данной риск-области фирма недополучает предполагаемую выручку, в результате чего

она теряет оборотные средства, в исходе фирма влезает в долги

5) область катастрофического риска

Результат попадания в данную область риска- банкротство компании

Качественный анализ может производиться различными методами, важнейшими методы качественного анализа из являются:

1. метод использования аналогов; 2. метод экспертных оценок.14

Первый метод заключается в нахождении и использовании схожести явлений, предметов, систем. В частоте случаев применим тогда, когда ис-пользование других методов оценки риска невозможно. Следует обратить внимание на отсутствие объективизма данного метода. Метод экспертных оценок - метод, для реализации которого собираются и обрабатывается экс-пертное мнение, в качестве экспертов выступают предприниматели и спе-циалисты в данной области. В процессе экспертного метода приглашенные участники оценивают вероятность наступления того или иного риска, в ре-зультате экспертное мнение анализируется на противоречивость. В след-ствии данного метода получают экспертные оценки вероятностей допусти-

14 Когденко В.Г. Анализ финансовых рисков в рамках фундаментального анализа компании // Финансовая аналитика: проблемы и решения. 2015. №34 (268). С. 2


мого критического риска или оценки наиболее вероятных потерь. Важно особое внимание уделить выбору экспертов.15

При количественном анализе определяются размеры отдельных ри-сков. Методами количественного анализа являются:

- статистические;- оценки вероятности ожидаемого ущерба;- минимизации потерь;- математические;- использования дерева решений;- оценки риска на основе анализа финансовых показателей деятельно-

сти предприятия. Остановимся на некоторых из них. С помощью статисти-ческих методов оценок получают наиболее глубокое количественное пред-ставление о степени уровня риска, поэтому являются достаточно популяр-ными в практике финансового менеджмента;

- расчетно-аналитические методы оценок помогают предприятию коли-чественно оценить вероятности наступления финансовых рисков, с помо-щью анализа внутренней информационной базы компании;

- аналоговые методы оценок, которые позволяют определить уровень вероятности возникновения рисков по отдельным, наиболее часто повторя-ющимся операциям предприятия. Эти методы используются при оценке ва-лютного, инвестиционного и кредитного рисков.

Исходя из вышесказанного, можно сделать вывод о том, что, для того чтобы минимизировать негативные финансовые последствия, появляющи-еся в результате деятельности компании необходимо ввести систему управ-ления рисками. Управление финансовыми рисками создано для минимиза-ции падения рыночной стоимости предприятия, а также обеспечение его финансовой безопасности.

Список литературы:1. Шакурова А М. Проблемы управления финансовыми рисками в банковской

деятельности // Гуманитарные, социально-экономические и общественные науки. 2017. №3.

2. Панькова М. К., Емелина С. А. Управление финансовыми рисками //Научный альманах. – 2016. – №. 3-1.

3. Ряскова Н. Финансовые риски:их сущность и классификация Электронный ресурс / Режим доступа: http://отрасли-права.рф/article/17043 (дата обращения: 20.10.2019).

4. Управление рисками в России Электронный ресурс / Режим доступа: http://economic-definition.com/Business/Risk_Risk__eto.html (дата обращения: 3.9.2019).

5. Крикунов Роман, Боженко Екатерина, Инновационная деятельность как драйвер развития промышленности в России, Српска баштина, 2 (2019), 111-114. https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.3676548 (дата обращения: 3.9.2019).

6. Риск-понятие и виды. Общая классификация рисков Электронный ресурс / Режим доступа: http://www.grandars.ru/student/fin-m/vidy-riskov.html (дата обращения: 15.9.2019).

15 Ibid.


7. Неопределенность и ситуация риска Электронный ресурс / Режим доступа: http://www.risk24.ru/neopred.htm

8. Неопределенность. Риск. Парадокс Бернулли. Парадокс Алле. Понятия. Электронный ресурс / Режим доступа: http://bibliotekar.ru/cena-cenoobrazovanie-3/29.htm (дата обращения: 26.9.2019).

9. Страхование и управление рисками: проблемы и перспективы / под ред. С.А.Белозерова, Н.П.Кузнецовой. – Москва : Проспект, 2017.

10. Бадалова А.Г., Пантелеев А.В. Управление рисками деятельности предприятия: учеб.пособие – .Москва: Вузовская книга 2017.

11. Страхование финансовых рисков Электронный ресурс / Режим доступа: http://1-fin.ru/?id=281&t=630 (дата обращения: 6.10.2019).

12. Когденко В.Г. Анализ финансовых рисков в рамках фундаментального анализа компании // Финансовая аналитика: проблемы и решения. 2015. №34 (268).

Анастасија Устјужанина / Александра Новицкаја

Управљање ризиком у систему финансијског управљања предузећем

РезимеУ чланку се разматра питање управљања ризиком у систему финансијског управљања предузећем. Систем управљања финансијским ризиком предузећа, открива суштину концепата ризика, као и систем управљања ризиком. Разматрају се постојеће класификације финансијских ризика, наводе се методе и принципи управљања финансијским ризиком. Аутори закључују да је за минимализацију негативних финансијских посљедица које произилазе из активности компаније, неопходно увести систем управљања ризиком. Управљање финансијским ризиком је осмишљено да сведе на минимум пад тржишне вредности предузећа, као и да обезбиједи његову финансијску сигурност.Кључне ријечи: ризик, неизвесност, управљање финансијским ризиком, осигурање финансијског ризика, диверзификација, квалитативна анализа


УДК 94(497.1)УДК 323(497.1)“1991/1995“

Катина Димитрова

Външният фактор и ескалацията на планираното разпадане на Югославия

Абстракт: Избраната от мен тема има за цел проучването на събитията, както и на тяхната история, свързани с кризата на територията на бивша Югославия. Ролята на Русия, САЩ и ЕС в този процес е значителна. Участието на Европейската общност (ЕО) и на (ЕС) в поддържането на мира в бивша Югославия преминава през всички етапи на еднолично политическо ръководство.С времето значението на ЕС несъмнено намалява, но това не означава, че е той трябва да се изключи от бъдещите операции за управлението на кризи в бивша Югославия и на Балканите. Въпреки провала на дейността на неговите институции, той не е загубил потенциала си да развие ефективен мироопазващ механизъм, който да бъде в основата на самостоятелна европейска система за сигурност. Безспорна е необходимостта от нейното съществуване за стабилизирането и засилването на сътрудничеството между заинтересованите страни.

Ключови думи: войни в Югославия, дезинтеграция, Европейски съюз, Русия, САЩ.

След края на Втората световна война редица евро-пейски политици възприемат идеята за наднациона-лен съюз. Първоначалният замисъл на политиците, основали Европейската общност за въглища и сто-мана (ЕОВС), е да гарантират контрола на военната промишленост в Европа, а въглищата и стоманата са главни суровини за военната промишленост. ЕОВС включва Западна Германия, Франция, Италия и стра-ните от Бенелюкс. Общността се основава с подпис-ването на Парижкия договор през 1951 г., а влиза в сила на следващата година. Впоследствие се създа-ват още две общности − Европейската икономиче-ска общност (ЕИО) и Европейската общност за атом-на енергия (ЕВРАТОМ), основани с Римския договор от 1957 г. Европейският съюз е резултат от договора в Маастрихт и официално остава в историята, като До-говор за Европейския съюз през 1992 г. Той се осно-вава на вече съществуващите общности. Сред основ-ните цели на Договора за Европейски съюз са стреме-жът към балансиран растеж; посредничество за съз-

ka t ina . zvezde l [email protected]

Великотрновски универзитет „Св. Ћирило и Методије“Велико Трново, Република Бугарска

Външният фактор и ескалацията на планираното разпадане на ЮгослаВия 149

даване на паричен и икономически съюз, като кулминацията да е единната валута „евро“; осъществяване на Обща външна политика и политика за си-гурност; борба с престъпността и други.1

Съгласно Договора от Маастрихт от 1992 г. ЕС не е самостоятелно юри-дическо лице, което му дава възможност да действа самостоятелно, незави-симо от влизащите в него държави. Новият договор предполага сътрудни-чество на междуправителствено ниво. От друга страна обаче, всяка от евро-пейските общности представлява самостоятелно юридическо лице и може да има договорни отношения с трети страни, субекти или международни организации. Това означава, че страните членки на Съюза доброволно огра-ничават собствения си суверенитет и прехвърлят част от правомощията си на ЕС. По този начин той започва да прилича на федерация или конфедера-ция. Договорът от Маастрихт е един своеобразен успех в процеса на евро-интеграция. Чрез него Европейските общности заявяват своето намерение да се реализира модел за устойчиво развитие и сътрудничество. Резултати-те от това трябва да са: успехи в засилване на институционалната ефектив-ност, добра политика в отношенията със страните извън рамките на съюза, както привличането на възможно най-много граждани към идеите на евро-пейската интеграция. От друга страна, този договор поставя много високи цели пред процеса на интегриране. В последствие, най-голямото предизви-кателство във външнополитически план, се оказа справянето с кризата на територията на Югославия. В началото на конфликта европейските инсти-туции търсят подкрепа в две процедури, приети през 1991 г. По инициати-ва на Австрия и Италия, съседни на бивша Югославия страни, се създава Център за предотвратяване на конфликти2 със седалище във Виена. Въз-никването му е на базата на договореност, постигната на среща на високо равнище на СССЕ през ноември 1990 г. в Париж. Центърът може да орга-низира среща на всички страни, участници в СССЕ, ако една от тях заяви, че се извършват необичайни военни действия в близост до нейните грани-ци. Австрия и Италия твърдят, че опитите на югославските федерални вла-сти да успокоят словенската и хърватската страна представляват именно та-кива действия. Паралелно в югославската криза се включва още един меха-низъм, за който е постигнато съгласие на среща в Берлин на външните ми-нистри на страните участнички в СССЕ от 19 юни 1991г., Той се основава на механизма за свикването на среща на всичките 35 държави, в случай че в една от тях възникне извънредна обстановка.

Германия застава на страната на младите републики. Прокрадват се твърдения от Белград, че Германия подкрепя независимостта на Хърватия и Словения, заради географската близост със Словения и заради силното хър-ватско лоби в немския парламент. Италия, Холандия, Белгия, Люксембург, Португалия, Унгария, Австрия3 и Ватикана също застават на тяхна страна.

1 Основна информация за ЕС. Източник: http://europa.eu/about-eu/index_bg.htm, активен към 14. 02.2020г.

2 Хинкова, С. Югославският случай. Етнически конфликти в Югоизточна Европа. Критика и Хуманизъм, София, 1998, с. 44.

3 Австрия е упреквана, че защитава позициите на Словения и Хърватия, заради историческата си връзка с Хабсбургската империя. Виж: Лалков, М. Югославия (1918-

Катина Димитрова150

Германия има изключително важна роля в развитието на югославската кри-за. Тази роля се обуславя от факта, че Германия заема централно място в международните структури, които претендират за водещи в разрешаването на кризата на територията на Балканите. През 1991 г. Германия председа-телства СССЕ. Ролята на страната е значима в международните отношения и в световните икономически връзки. От името на ЕО тя получава мандат за официален преговарящ и представител в процеса за разрешаване на кри-зата. През 1991 г. Германия председателства и Западноевропейския съюз (ЗЕС), а през 1992 г. – Г-7. Външнополитическата линия на Германия в на-чалото е неутрална и еволюира до активна намеса и подкрепа на независи-мостта на младите републики. В своите спомени германският външен ми-нистър Х. Геншер заявява, че първоначално политиката на Германия се ръ-ководи от два принципа: да не се поощряват центробежните тенденции и да се засили стремежът към изграждането на един общ европейски подход спрямо кризата на територията на Югославия, а не да се предприемат са-мостоятелни действия от всяко от правителствата.4

Югославия има дълго и успешно общуване със създадената през 1958 г. Европейска икономическа общност. Породилата се трудова миграция е ос-новната причина Югославия да се ориентира към добри контакти със За-падна Европа. През 1962 г. нейното правителството приема закон, позволя-ващ на всеки югославянин да напуска страната без изходна виза5. Югосла-вия установява дипломатически отношения с ЕИО през 1968 г. и има свое представителство в Брюксел. По този начин без да встъпва в някой от два-та блока Съюзът за икономическа взаимопомощ (СИВ) и ЕИО, Югославия поддържа контакти и до голяма степен получава редица облаги от това съ-трудничество. Своите преференции тя получава на база първото сключе-но търговско споразумение в Брюксел през 19706, което изтича на 30 април 1973 г., но след това е последвано от друго петгодишно Споразумение за развитие на икономическо сътрудничество и търговия в области с общ ин-терес. Контактите след 1974 г. между Югославия и ЕИО стават по-интен-зивни и преминават на министерско ниво. За периода 1970 – 1980 г. ЕИО остава водещ икономически партньор на Югославия като заема между 39 и 46% от югославския внос и 27 до 56% от износа7.

На 25 февруари 1980 г. е сключено Споразумение за сътрудничество между ЕИО и Югославия, в което се отбелязва, че Югославия запазва ста-тута си в списъка с бенефициенти на Общата система на преференции на Общността (ОСП). До 1980 г. Югославия е основен бенефициент по ОСП.

1992). Драматичният път на една държавна идея. София: Даниела Убенова, 2000, с. 249.4 Костадинова, Т. Външна политика на Обединена Германия 1990-1998. София:

Парадигма, 2012, с. 170.5 Банчев, Б. Европейският път на Югославия. В: − Международни отношения, XXXVII,

2008, № 5–6, с.134.6 The European Community and Yugoslavia. Europe Information. Commision of the Europe-

an Communities Directorat-General Information, Communication, Culture, July 1988. 280/X/88-EN, B-1049 Brussels. Rue de la Loi,200.

7 Банчев, Б. Европейският път на Югославия. В: Международни отношения-XXXVII,5-6 (2008),с.136.


През 1979 г. и през 1980 г. по изработената и приета схема тя получава съ-ответно 563 905 000 ECU и 466 788 000 ECU. От декември 1976 г. комисар Гюнделах дава достъп на Югославия до Европейската инвестиционна бан-ка8. В параграф 1 от документ NL 41/2 от 14 февруари 1983 г. Общността за-явява, че ще участва с финансово сътрудничество в проекти за икономиче-ско развитие на Югославия с 200 млн. EUA9 под формата на заем от Евро-пейската инвестиционна банка10.

През ноември 1987 г. на посещение в Югославия идва председателят на комисията Жак Делор. През същата година са подписани, четири нови търговски и финансови протоколи11. От 1988 г. страната започва да участва в програмата за научно-техническо сътрудничество „Еврика“. През следва-щата година Югославия заявява своите намерения да стане асоцииран член на Общността. През февруари 1990 г. тя подава заявление за членство в Съ-вета на Европа12, което неофициално се приема като задължително условие за тръгване по пътя на интегриране в ЕИО. Още през ноември 1990 г. САЩ поставя на обсъждане в Северноатлантическия съвет13 въпроса за междуна-родната намеса. Част от европейските страни не одобряват подобни идеи, като най-непоколебима е Франция. Взема се решение, че интернационали-зирането на конфликта само ще разпали вътрешните спорове и ще дове-де до ескалация на напрежението, вместо да спомогне за успокояване. ЕО представя условията на които СФРЮ трябва да отговори, за да се присъе-дини към европейското семейство14. Тогава ЕО все още застава зад идеята югославската федерация да запази своята цялост.

8 Commission of the European Communities, Directorate-General Information, Communica-tion, Culture/ Europe Information. 280/X/88-EN, B-1049 Brussels. Rue de la Loi,200.

9 European Unit of Account (EUA) е парична единица използвана от Европейската Общ-ност, наследена от еврото.

10 Cooperation EEC-Yugoslavia, Compilation of Texts 1.01.1983-31.12.1984. Council of the European Communities, NoL 41/2, 14.02.1983.

11 Commission of the European Communities, Directorate-General Information, Communica-tion, Culture/ Europe Information. 280/X/88-EN, B-1049 Brussels. Rue de la Loi,200.

12 Банчев, Б. Европейският път на Югославия. В: − Международни отношения, XXXVII, 2008, № 5 – 6, с.139.

13 Ръководен орган на НАТО е Северноатлантическият съвет − единственият орган, чиито правомощия са изрично определени в договора от 1949 г. Той разполага с ефективни политически пълномощия и права за вземане на решения, състои се от постоянните представители на всички страни-членки, които заседават най-малко веднъж в седмицата. Съветът провежда и заседания на по-високо равнище – министри на външните работи, министри на отбраната или правителствени, но неговите пълномощия за вземане на решения, техните статут и сила са еднакви, независимо от равнището, на което заседава. Съюзниците имат равни права при излагане на мнения, а решенията се взимат на основата на общото съгласие между тях. Северноатлантическият съвет е преди всичко политически орган. Осъществяваните от него консултации дават възможност на националните правителства да излагат своите виждания по въпроси от общ интерес или такива, изискващи колективни решения. Страните-членки могат да имат позиции, доближаващи се да мнението на мнозинството, но в други случаи тяхната политика може да се различава от тази на съюзниците. Усилията на Съвета са насочени именно към търсене на допирните точки и за вземане на консенсусни решения. Виж: North Atlantic Council, NATO A-Z, May 2012.

14 Goodby, J. E. Regional Conflicts: The Challenge to US - Russia Co-operation, 1995, p.161.


През пролетта на 1991 г. по-голямата част от европейските страни за-стъпват мнението, че Югославия трябва да се запази. На 29 май 1991 г. Жак Делор, председателят на Европейската комисия, на посещение в Белград заявява тази позиция. Последен опит за мирното урегулиране на спорове-те в рамките на конституционните реформи е направен на 3 юни 1991 г., ко-гато президентът на Македония − Киро Глигоров и А. Изетбегович предла-гат „Платформа за бъдещата югославска общност“15. Предложението е за Югославия като общност на суверенни държави. Основните фактори, нуж-ни за функционирането на новата Югославия, са опазването на човешки-те права, обща външна политика и отбрана и икономическа взаимопомощ. Препоръчва се подновяване на споразуменията за сътрудничество и вза-имопомощ между отелените републики. „Платформата за бъдещата юго-славска общност“се представя пред Председатели на Съвета на министри-те на ЕО Жак Сантер и Председателя на Европейската комисия Жак Делор. Ж. Сантер и Ж. Делор обещават финансова помощ и асоциирано16 член-ство на Югославия, ако се решат конституционните спорове в нея. Пред-ложението на двамата президенти е изпратено до всички президенти на ре-публиките, като е постигнато споразумение за трансформирането на Юго-славия във Федерация на суверенни югославски републики17. Тя запазва ва-жни елементи за функциониране на обща държавност, чрез представител-ство в общи федерални институции. Това споразумение е резултат на нати-ска на ЕО, чрез предупреждението, че ако не се тушира напрежението, това може да бъде причина за преустановяване на чуждестранните инвестиции и кредити.

На 30 юни 1991 г. в Белград пристига „европейската тройка“, външни-те министри на Италия, Холандия и Люксембург и делегати от Европей-ската общност (ЕО). Представени са исканията на ЕО, свързани със сключ-ване на примирие, замразяване на обявените декларации за независимост за срок от три месеца, възстановяване на реда, установен от Конституция-та на СФРЮ за избиране на председател на Председателството. Постигна-тото примирие се оказва временно. След като става ясно, че ЕО не съумя-ва да предотврати разпадането на федерация, тя съсредоточава усилията си върху спирането на огъня и мирното разрешаване на конфликта. На 5 юли ЕО излиза с Декларация18, приета в Хага, в която подчертава, че само наро-дите в Югославия могат да решават бъдещето на своята страна и се обявява

15 Бояджиева, Н. САЩ и конфликтът в Босна и Херцеговина (1989-1995)…с.103.16 През 1993 г. Европейският съвет в Копенхаген ЕС осъществява решителна крачка

към ново разширяване, съгласявайки се, че „асоциираните страни от Централна и Източна Европа, които желаят, могат да станат членове на Европейския съюз“. Така, въпросът за разширяването вече става не „дали“, а „кога“. Относно графика за разширяване Европейският съвет декларира: „Присъединяването ще се състои веднага щом асоциираната страна бъде способна да изпълнява задълженията на членството като изпълни икономическите и политическите условия за това.“ Виж: Разширяване на ЕС. Европейска Комисия. Представителство в България. Официален уеб сайт: http://ec.europa.eu/bulgaria/abc/eu_works/enlargement/index_bg.htm Активен към 05.02.2016г.

17 Andrejevich, M. Republican Leaders Reach Compromise Accord on the Country’s Future. REE, vol. 2, 1991, p. 33.

18 Бояджиева, Н. САЩ и конфликтът в Босна и Херцеговина (1989-1995)…с.112.


против употребата на всякаква сила. Официално краят на войната със Сло-вения настъпва на 6 юли 1991 г., когато ЮНА прибира всички свои части в казармите. Словенската граница с Италия и Австрия остава под контро-ла на Любляна.

В началния етап на кризата, Франция, Великобритания и Испания не подкрепят отделянето на Словения и Хърватия, тъй като и те самите имат проблеми на своите територии със сеператисти, което ги кара да се обяват против промяната на границите.19 Германия, Италия и Австрия, които имат традиционни геополитически и икономически интереси в региона, застават на противоположния полюс.20

На 7 юли е приета Брионската декларация21, налагаща прекратяване на огъня в Словения и Хърватия, изтеглянето на частите на ЮНА от Слове-ния и започването на преговори. На остров Бриони представители на ЕС се срещат с членове на Президиума на СФРЮ, представен от С. Месич и пре-миер-министъра А. Маркович, както и с ръководителите на всички репу-блики. Сръбската страна не е поканена на срещата. Сърбия се представля-ва от Б. Йович. В хода на многочасовите преговори представителите на ЕС нееднократно изказват мнение на възможност за отделянето на тези репу-блики, които желаят да напуснат федерацията. Разговорите имат своя ре-зултат отразен в Декларацията за мирно разрешение на югославската кри-за. В нея се подчертава единството на Югославия, като се предлага от 1 ав-густ да се започнат преговорите между словенската страна и представите-лите на СФРЮ. По този начин Словения се превръща в субект на преговор-ния процес и тя си запазва правото да постави въпроса за своето отделяне. Страните се договарят за поставянето на контрол по словенската граница, като летището се контролира от съюзни диспечери. Словенската страна се задължава да деблокира казармите, както и да освободи всички пленници и заложници. Прието е изпращането на международни наблюдатели, както в Словения, така и в Хърватия. Двете републики приемат да обявят морато-риум от три месеца върху декларациите за независимост22.

Вземане на решението за напускане територията на Словения от ЮНА се повлиява от няколко фактора: вмешателството на ЕС в урегулирането на конфликта, възможно споразумение между Сл. Милошевич и М. Кучан за съгласие на Сърбия с отделянето на Словения, както и масовото враждеб-но настроение на словенците към ЮНА. На заседание на Президиума на СФРЮ Бранко Костич заявява, че трябва да се убеди словенският народ, който живее в пълно информационно затъмнение, както и международна-та общност, „че у нас няма желание частите на ЮНА да решават пробле-мите на териториалната цялост и задържането на Словения в състава на Югославия“23.

19 Костадинова, Т. Външна политика на Обединена Германия 1990-1998. София: Парадигма, 2012, с. 174.

20 Пак там.21 Гуськова, Е. Ю. (отв. ред.) Словения. Путь к самостоятельности. Документы…, с. 245.22 Brioni declaration. Yugoslav survey, Belgrade, 1991, Vol.2, p. 45–48.23 Гуськова, Е. Ю. (отв. ред.) История югославского кризиса (1990-2000)…с. 117.


Сравнявайки събитията в Словения с последващите войни в Хърватия и в Босна и Херцеговина, Словения сравнително леко постига своята неза-висимост. За нея това е победа в трудна борба, в която тя за първия път се сблъсква с голяма и добре изградена държавна машина, за което са необхо-дими огромни усилия и специална подготовка. Войната с другата отцепила се република продължава. На 23 август 1991 г. външният министър на Гер-мания изпраща протестна нота на югославския посланик в която се заявя-ва, че Германия ще признае Словения и Хърватия в сегашните им граници, ако военните действия не спрат24. За Словения тази война става катализатор за нейното международно признаване. Още от самото начало на конфликта става ясно, че, независимо от изхода му, по предложение на Германия, ЕО ще признае двете републики. На 27 август 1991 г. ЕО приема Декларация за Югославия, в която се поставят искания като прекратяване на „нелегална-та употреба“ на намиращите се под подчинението на Белград военни сили, както и необходимост от готовност за участие в предстоящата, организира-на от ЕО мирна конференция. ЕО заявява, че при неизпълнение на поставе-ните условия, ще се прибегне до допълнителни мерки, включително и меж-дународна намеса25. С тази декларация Европа за пръв път назовава агресо-ра в югославския конфликт.

На практика неспособността на ЕО да спре войната в Хърватия е пока-зателна за разнобоя в Общността. Германия подкрепя младите републики и настоява за разширяване на мироопазващата мисия на ЕО, докато Фран-ция и Великобритания са за съществуването на единна Югославия и за по-ограничени действия на ЕО на Балканите. Поради тази причина страни-те членки на Общността търсят съдействие за разрешаване на югоконфли-кта в международните организации. Първоначалната позиция на НАТО е, че бурята, разразяваща се в Югославия, е извън сферата на задълженията на Алианса. В един от първите препоръчителни доклада на НАТО по тема-та Югославия се казва, че „единствено в ръцете на хората в Югославия е решаването на бъдещето на тяхната страна“26. Западноевропейският съюз (ЗЕС)27, който е военната организация на ЕО, няма опит в участието в ми-

24 Енчев, В. Югославия последната балканска империя. София: Изд. къща Ренесанс, 2005, с. 490.

25 Declaration on Yugoslavia. Brussels, 27 August 1991, Rev. of intern. Affairs, Belgrade, 1991, № 995/997, p.23-24.

26 Мой превод. Оригинален текст: It is only for the peoples of Yugoslavia themselves to decide on their country‘s future. IN: The Situation in Yugoslavia. Press Release S-1 (98) 88. Is-sued on 8 Nov.1991.

27 Сключеният през 1948 година за 50-годишен срок Брюкселски пакт (Западен съюз) между Франция, Великобритания, Белгия, Холандия и Люксембург е договор за колективна отбрана и за икономическо, социално и културно сътрудничество. С основаването на НАТО пактът загуби своето значение като централна инстанция за координация в областта на политиката за сигурност. След провала на Европейската отбранителна общност (ЕОО), през октомври 1954 година в съответствие с решенията на Лондонската конференция на деветте сили Брюкселският пакт бе разширен и преобразуван в Западноевропейски съюз (ЗЕС). Декларацията от Петерсберг от 19.06.1992 година е един етап от трансформацията на Западноевропейския съюз (ЗЕС) в отбранителен компонент на Европейския съюз и в европейски стълб на Северноатлантическия съюз (НАТО). Декларацията на Съвета на


роопазващи мисии. За Съвещанието на сигурност и сътрудничество в Евро-па28 основната пречка е липсата на въоръжени сили и механизмът за взема-не на решение в организацията основано на консенсус.

Преди провеждането на мирната конференция в Хага се наблюдават първите различия в позициите на западните държави. САЩ се противопос-тавят на всяка промяна в установеното статукво и настояват за „съживява-не“ на Югославия. В началото на 90-те години САЩ застават зад тезата, че кризата в Югославия е проблем на Европа и остават в страни от търсенето на решения. Германия, Австрия и Унгария са готови да признаят независи-мостта на Словения и Хърватия. Италия и Испания не са склонни да прием-ат позицията на Германия подкрепяща разкъсването на Югославия.

Германия успява да наложи своята позиция, като изтъква като аргумент сръбския агресор неподдаващ се на преговори. ЕО от своя страна е на такъв етап от развитието си в който е недопустимо наличието на проблеми, кои-то да разклатят основите на „новия стар“ Европейски съюз. Печеливши се оказват Словения и Хърватия.

На 7 септември 1991 г. в Хага започва мирната конференция за Юго-славия, председателствана от лорд Карингтън. Конференцията включва ръ-ководителите на шестте югославски републики, осемчленното колективно председателство на Югославия и министрите на външните работи на ЕО. Общата цел на участниците в конференцията е постигането на мира в цяла Югославия и намирането на трайно и справедливо решение на възникна-лите въпроси: за едностранното изменение на границите, защитата на чо-вешките права и най-вече уважението на исканията на всяка от страните. Сърбия и Черна гора се борят за единна Югославия. Македония и Босна и Херцеговина държат на „суверенитета на републиките“29, но не изключват

министрите на ЗЕС между другото предвижда, че в бъдеще ЗЕС ще провежда не само операции на „сини каски“ по поръчение на ООН или на СССЕ/ОССЕ (Съвещание за сигурност и сътрудничество в Европа/Организация за сигурност и сътрудничество в Европа), но при определени условия може да предприема и бойни операции за «налагане на мира». Виж: Дилемата на европейската отбрана е в конфликта между НАТО и ЗЕС. В: Капитал от 14 август 1995, Преводна статия По The Economist.

28 Съвещанието за сигурност и сътрудничество в Европа (СССЕ), преименувано през 1994 г. в Организация за сигурност и сътрудничество в Европа (ОССЕ), призната по сми-съла на глава VIII на Устава на ООН като регионално споразумение, представлява основен инструмент за ранно предупреждение, избягване на конфликти, урегулиране на кризи и постконфликтно възстановяване в работния му регион. ОССЕ се отбелязва с присъщия само за него подход за осигуряване на сигурност, който е едновременно всестранен и основан върху сътрудничеството. Той обхваща трите измерения на сигурността – военно-политическо, икономическо/екологическо и хуманно. ОССЕ се занимава с широк кръг проблеми, свързани със затвърждаването на сигурността, включващи противодействието на тероризма, контрола над въоръжението, мерките за укрепването на доверието и безопасността, икономическите и екологичните въпроси, правата на човека, демократизацията и други. Всички 56 държави от ОССЕ имат равен статут, тъй като решенията се приемат с консенсус. При това те носят не юридически, а политически характер. Виж: Рачев. В. Възможните алтернативи за българската национална сигурност. В: Капитал от 28 август 1995г.

29 Енчев, В. Югославия последната балканска империя. София: Изд. къща Ренесанс, 2005, с. 492.


участието си в Трета Югославия, а Словения и Хърватия жадуват за дър-жавна независимост.

Конференцията създава Арбитражна комисия, в която участват пред-ставители на конституционните съдилища на Белгия, Испания, Италия, Германия и Франция, а председател е французинът Робер Бадентер. На 4 октомври 1991 г. в Хага лорд Карингтън кани Слободан Милошевич, Велко Кадиевич и Франьо Туджман. Лордът презентира спасителен план за Юго-славия, като съюз от суверенни държави, гарантиращ човешките права и предвиждащ възможност за специален статут за отделни територии30 . Хър-ватската страна е склонна на съгласие, словенската е резервирана, докато сръбската страна отказва да допусне независимите републики в рамките на конфедерацията. На 16 октомври 1991 г. лорд Карингтън предлага нов про-ект, който гарантира широки права на сърбите извън Сърбия, включващ сръбски парламент, сръбска полиция, образование на сръбски език, право на двойно гражданство и др. Два дни по-късно Милошевич отхвърля този план. Първоначално планът е приет от черногорския президент Момир Бу-латович, който последвали разговори, оттегля своето решение. Лорд Ка-рингтън прави пореден опит за решаването на проблемите с предложение-то за по-големи права и гаранции за административната и политическа ав-тономия на сръбското население извън Сърбия. За сръбската страна и тази идея е недопустима, тъй като тя се отнася за всички югославски републики, което означава, че албанците в Косово ще получат същите права като тези на сърбите в Хърватия и Босна и Херцеговина. След като планът на лорд Карингтън е отхвърлен, сръбското ръководство повежда политика по отно-шение на Македония и Босна и Херцеговина, съобразена с бъдещото при-знаване на Словения и Хърватия. По отношение на Македония, опасност от междунационални конфликти няма. Отцепването ѝ трябва само да се дого-вори. По отношение на Босна и Херцеговина това не е така. Конфликтите там вече са факт. Неуспехът на мирната конференция в Хага кара ЕО да пре-мине от дипломатически усилия за решаването на кризата към икономи-чески санкции спрямо Югославия. Те са пълно петролно ембарго, отказ от търговско-икономическо сътрудничество, блокиране на банкови сметки в чужбина. ЕО заявява, че тези санкции няма да засегнат републиките, които съдействат и полагат усилия за мирното урегулиране. САЩ се присъединя-ват към санкциите, но освен на Сърбия и Черна гора, те ги прилагат и върху останалите 4 републики. Това е едно от първите разминавания в политика-та на САЩ и западноевропейските държави. Междувременно тримесечни-ят мораториум върху обявената от Словения и Хърватия независимост вече изтича. За изминалото време нито войната е спряна, нито пък дипломатиче-ските инициативи са дали резултат. Неясен остава и статутът на обявилите независимост бивши югославски републики. Очертаващото се недоволство сред международната общност от липсата на напредък в преговорите, води до нови дипломатически инициативи и предложения за решаване на криза-та. Все по-активна започва да става ролята на ООН.

30 Пак там, с. 507.


След неуспеха на лорд Карингтън, участие в урегулирането на кризата взема Сайръс Ванс – държавен секретар на САЩ в кабинета на Джими Кар-тър, назначен от генералния секретар на ООН – Хавиер Перес де Куеляр, за представител в Югославия. Първоначално той заявява, че ще действа в унисон с предложенията на лорд Карингтън. На практика той разполага с възможности, липсващи на лорда, свързани с изпращането на умиротвори-телни сили на ООН. Предложението на Ванс е да се разположат сини каски в Хърватия, които да са гарант за мирното решение на конфликта. Хърва-тия приема това решение, но настоява те да се разположат по сръбско-хър-ватската граница, а ЮНА да се оттегли, което ще означава край на същест-вуването на сръбската автономна област Крайна. Ф. Туджман предлага, по цялата територия на Хърватия, по време на присъствието на сините каски, да действа Конституцията на Хърватия, като се създаде временен Съвет от представители на хървати, сърби и ООН, които да ръководят живота в ня-колкото общини в продължение на три месеца. Това събитие може да се счита като първото, което показва „поемането на отговорността за умирот-воряването на региона“ от ООН.

На 12 февруари Сайръс Ванс заявява, че умиротворителните сили на ООН трябва да бъдат изпратени в Хърватия възможно най-скоро31. Генерал-ният секретар на ООН също обявява готовност за тяхното бързо изпраща-не, въпреки предупрежденията, че поради неподготвеност, техните части могат да дадат много жертви. Готвената мисия е най-голямата в историята на ООН. Тридесет и една държави са поканени да изпратят войници, като част от тях са: Чехословакия, Франция, Полша, Русия, Великобритания и др. Съседните на Югославия държави не са поканени за участие в мисията. Бутрос Бутрос-Гали предлага частите на ООН да останат на територията на Хърватия докато се стигне до окончателно политическо решение на криза-та. Това е мярка не само срещу евентуална ескалация на напрежението и на-силие от сръбска страна, но и препятстване на Хърватия да овладее терито-риите със сръбско население, след оттеглянето на ЮНА.

От 31 януари до 2 февруари 1992 г. се провежда разширено заседание на Президиума на СФРЮ, на което се обсъжда въпросът за подкрепата на плана Сайръс Ванс. Тогава ръководството на страната е убедено, че мирът им предлага военна и политическа защита. Членовете на Президиума на СФРЮ считат, че Югославия ще стане гарант на сръбските територии, в случай че Хърватия ги нападне. На 19 декември 1991 г. в Книн е провъзгла-сена Република Сръбска Крайна (РСК), а нейната делегация не се съгласява с предложения план. Скупщините на Западна Славония и Сръбската област Славония, Баран и Западен Срем вземат решение за влизане в състава на РСК. Съгласно приетата Конституция, тя е „национална държава на сръб-ския народ и всички граждани, които живеят в нея“32. Новата държава се състои от три територии и 22 общини. Определени са държавните символи на РСК − герб, флаг, химн. От мининистър-председател Милан Бабич става президент на Републиката. Когато сърбите в Крайна заявяват своя държава,

31 Бояджиева, Н. САЩ и конфликтът в Босна и Херцеговина (1989-1995)… с. 137.32 Устав Републике Српске Kpajине. Книн, 1991.


те се надяват да използват международното право за създаването на самос-тоятелна република или за присъединяване на своята територия към Юго-славия. Стремежът на сърбите към независимост определя и тяхното отно-шение към плана за настаняване на сините каски. Правителството на Край-на взема решение, че без съгласието на Книн изпращането на сили на ООН на територията на Крайна ще се счита за агресия и нарушение на територи-алния и политически суверенитет на Крайна.

През януари 1995 г. в Книн е предложен план за политическото урегу-лиране на отношенията с Хърватия, т.нар. план „Загреб-4“, съгласно който Книнската област получава автономия, а Западна и Източна Славония – ще са интегрирани към Хърватия. Този план е неприемлив Хърватия. Тя акти-визира подготовката на армията си за решение за интеграция на Крайна по военен път. Република Сръбска Крайна съществува в продължение на поч-ти, четири години. В резултат на операция „Буря“, извършена от хърватска-та армия, обучена от американските офицери и натрупала опит в боевете в Босна, Сръбска Крайна престава да съществува33. До 16 август 1995 г. по-следните сто хиляди сърби са прогонени от територията на Хърватия. На 25 септември 1991 г. първата Резолюция на ООН, засягаща насилственото разпадане на СФРЮ е налице, като тя налага ембарго на всички оръжия и военно оборудване за нея. Резолюцията34 изразява пълна подкрепа към ко-лективните усилия за мир и диалог на ЕО, но в нея ООН заявява, че няма да се намесва във вътрешните работи на СФРЮ и няма да държи отговорен за гражданския конфликт само Белград. На 27 ноември 1991 г. Съветът за сигурност на ООН приема Резолюция 72135, в която се определят три зони, които ще се защитават от ООН, а именно − Източна Славония, Западна Сла-вония и Крайна36. Това автоматично означава, че всички военни сили на те-риторията на тези области трябва да се разпуснат.

Междувременно под покровителството на ООН, Хърватия и Сърбия подписват споразумение за прекратяване на огъня37. Генералният секретар на ООН38, по това време Хавиер Перес де Куеляр настоява Съветът за си-гурност на ООН да обезпечи спазването на споразумението за прекратява-не на огъня чрез незабавното разгръщане на УНПРОФОР39 в бивша Юго-

33 Чуксич, Н. Косово. Глазами постороннего. Москва, 2002, с. 68.34 Security Council Resolution 713 (1991),S/RES/713, 25 September 1991.35 Security Council Resolution 721 (1991),S/RES/721, 27 November 1991, Pirjevec, J. Ju-

goslovenske vojne 1991-2001. Cankarjeva Zalozba, Ljubljana, 2003, s. 98.36 Plan mirovne operacije UN za Yugoslaviju. Beograd, 1992, G.43, № 1001, s. 9-1137 Joensson, H. J. Understanding Collective Security in the 21st century . A Critical Study of

UN Peacekeeping in the Former Yugoslavia. Department of Political and Social Sciences, Flor-ence, September 2010, p. 162.

38 Трима дипломати заемат поста Генерален Секретар на ООН за разглеждания период: 1 януари 1972 - 31 декември 1991г. − Хавиер Перес де Куеляр; 1 януари 1992 - 31 декември 1996г. - Бутрос Бутрос-Гали и от 1 януари 1997г. − 31 декември 2006г. - Кофи Анан.

39 UNPROFOR − United Nation Protection Force, Сили на ООН по охрана. Представлява миротворческа мисия на ООН на територията на страните от бивша Югославия, действали в периода 1992-1995г. Мисията е учредена на 21 февруари 1992г. с Резолюция на Съвета за сигурност на ООН 743. Първоначалната задача на мисията е контрол за мир между враждуващите страни Хърватия и Югославия. След началото на бойните действия в Босна,


славия. Мисията трябва да е стриктно хуманитарна и с основна цел защита на суверенитета на индивидите, а не на суверенитета на Хърватия или тази на СФРЮ. На 21 февруари 1992 г. Съветът за сигурност на ООН упълномо-щава незабавно настаняване на УНПРОФОР за период от 12 месеца с „вре-менен ангажимент да създаде условия за мир и сигурност, нужни за прего-вори за разрешаване на югославската криза“40.

На 8 март 1992 г. силите на ООН започват да се разполагат на терито-рията на Хърватия, където ще останат до август 1995 г. Сайръс Ванс пола-га много дипломатически усилия да прекрати военния конфликт. По негова инициатива са подписани редица споразумения, които обаче не решават ге-нерално, а само временно проблема. Важна роля в опитите за решаване на югославската криза има оглавяваната от Бадентер Арбитражна комисия41. Арбитражната комисия се сформира за да установи общи критерии за неза-висимост на републиките от СФРЮ. Комисията представлява важен обрат в разбирането за конфликти на ЕО, както и за нейната външна политика. От този момент нататък вътрешното насилие в СФРЮ, в очите на ЕО, е запла-ха не само за живеещите там националности, но и за международния мир и сигурност. Приемането на хърватската независимост с условието, че тя ще е съобразена и ще уважи определени правила и права е очаквано решение, което да задоволи страните и да спре конфликтите. За да подкрепи нейна-та международна легитимност като суверенна държави, от Сърбия се очак-ва да уважи хърватския суверенитет, а от Хърватия се очаква да реинтегри-ра сръбското население. Както бе посочено, позицията на Сърбия е твърда и въпреки че предвижда самоопределение, не допуска нарушаване на грани-ците без съгласието на останалите републики. Хърватската страна не желае да признае правото на самоопределение на сръбското население, тъй като то не е конституционна нация, а защитава своята независимост като цити-ра югославската конституция от 1974 г. На 10 декември 1991 г. Арбитраж-ната комисия дава своето становище в което заявява, че СФРЮ е в процес на разпадане и възникналите проблеми трябва да се решат от републики-те, като те се съобразят с човешките права на народите и малцинствата42 .

Признаването на Хърватия и Словения предизвиква разногласия както между засегнатите страни, така и между западните държави. Германия на-стоява за незабавното признаване на независимостта на двете републики, за разлика от Франция и Великобритания, които смятат, че избързването е не-

мандатът на мисията е разширен и включва в себе си защита на международното летище в Сараево. Виж Joensson, H. J. Understanding Collective Security in the 21st century . A Critical Study of UN Peacekeeping in the Former Yugoslavia. Department of Political and Social Scienc-es, Florence, September 2010.

40 Мой превод. Виж. Report of the Secretary-General to Security Council Resolution 721 (1991), S/23280,11 December 1991, Security Council Resolution 743 (1992), S/RES/743, 21 February 1992.

41 Jакшић, Д. Политичке прилике и распад Jугославиje почетком деведесетих година. Република Српска. Простор, стоновништво, ресурси. Народна и университетска библиотека „Петар КочиЋ“, Бања Лука, 1995, с. 9.

42 European Community: Declaration on Yugoslavia and on the Guidelines on the Recognition of New States [December 16, 1991], 1485. Брюкселска декларация на Европейската Общност за Югославия.


обмислено. Американския дипломат Ричард Холбрук определя като греш-ка първоначалната позицията на САЩ за ненамеса и счита, че прибързано-то признаване на Хърватия ще ескалира във война в Босна43.

Канцлерът на Германия Хелмут Кол и външния министър Ханс-Дитрих Геншер се стремят да утвърдят водещата роля на Германия в европейска-та система за сигурност. Те започват действия за признаването на Хърва-тия. Като основна причина за признаване на Словения и Хърватия, Берлин изтъква превенцията за ограничаване на миграцията от територията на би-вша Югославия към Германия44. Според Ханс Снеркен, бивш Председател на комитета за външни работи в Бундестага, това е определящ фактор в ре-шението на Германия да признае републиките. През 1992 г. Стеркен отбе-лязва, че немците имат най-добрите причини за нормализирането на отно-шенията между Германия от една страна и Словения и Хърватия, от друга, тъй като близо половин милион души от тези страни живеят с тях45. Реал-ността показва друго. Ранното признаване на двете републики не помага за контролиране на потока от мигранти. В Словения положението се подобря-ва, но мигрантите от Хърватия все още продължават да напускат страната.

Германия успява да наложи своята позиция, като изтъква като аргумент сръбския агресор, неподдаващ се на преговори. Берлин и Виена засилват активността си за признаването на Словения и Хърватия. Този въпрос се превръща в разменна монета при водените в Маастрихт преговори за бъде-щето на обединена Европа. На практика обаче, Германия прави няколко от-стъпки, когато Европейския съвет се събира на 9-10 декември 1991 г., след като междуправителствените конференции свършват своята работа. Първо, Германия оттегля своите стремежи с уважение към политическия съюз, от-хвърляйки исканията на канцлера Кол, че прогрес в областта на икономика-та и монетарния съюз, ще бъде приет само ако едновременно напредък бъде постигнат и в политическия съюз. Второ, Германия се съгласява да прие-ме решението на Великобритания да не вземе участие в Социалната глава на Маастрихсткия договор. Трето, след отстъпка за Франция, компетенци-ите на Европейския парламент разширяват своя обхват. Трябва да се отбе-лежи също така, че Германия се съгласява да се откаже от дойче марката в полза на европейската валута46. ЕО от своя страна е на такъв етап от разви-тието си, в който е недопустимо да стоят проблеми, които да доведат до съ-тресения.

43 Холбрук, Р. Да спреш една война. София: Изд. Весела Люцканова, 2001,с.3144 Германия е основната дестинация за емигранти сред всички страни-членки на ЕС. От

общо 2,1 млн. емигранти в страните от ЕС през 1992г., 1,5 млн. идват в Германия. Над 1 млн. от тях пристигат от страни извън ЕС. Германия винаги и била основна дестинация за хората, които емигрират от Югославия. Югославското население е второ по численост след турското. Виж: Műnz, R, Weiner, M. Migrants, Refuges, and Foreign Policy. U.S. and German Policies Towards Countries of Origin, Volume 2. Berghahn Books. Library of Cataloging-in-Pub-lication Data, 1997, p. 1-34.

45 Műnz, R, Weiner,M. Migrants, Refuges, and Foreign Policy. U.S. and German Policies Towards Countries of Origin, Volume 2. Berghahn Books. Library of Cataloging-in-Publication Data, 1997, p. 1-34.

46 Пак там.


На 17 декември 1991 г. в Брюксел се приема Декларация47, в която се сочи, че ЕО ще признае за независими републиките, които отговарят на критериите определени от Общността. Гръцката страна успява да наложи тезата си, че Македония е название на гръцка област, като настоява за текст в декларацията, че страните не бива да използват названия, които биха пре-дизвикали териториален спор48.

Позовавайки се на тази декларация Германия признава суверенитета на Словения и Хърватия на 19 декември 1991 г. След признаването на Сло-вения и Хърватия с преднина пред останалите членки на ЕС, Германия се сблъсква с критика на другите европейски държави. Въпреки всичко, тези които очакват началото на „немската соло игра“ с нова и по силна външна политика, грешат. След признаването на републиките, Германия отстъпва и оставя Великобритания и Франция да доминират в новия ЕС. Това предиз-виква критика по отношение немската политика, като тя се определя като „изпълнителка на френската политика“49. От този момент нататък герман-ската позиция по отношение на Югославия е резервирана. Като резултат от цялата тази политическа еквилибристика, декември 1991 г. се определя като начало на „германската травма“50

Литва, Латвия, Естония и Украйна признават двете републики още пре-ди решението на ЕО. Швеция, Исландия и Ватикана правят това в интер-вала между 19 декември 1991 г. и 15 януари 1992 г., а България прави това след 15 януари 1992 г. САЩ признават Хърватия и Словения, едновременно с това на Босна и Херцеговина - на 7 април 1992 г. Не за първи път, изиск-вания които ЕС налага, не се изпълняват. Работата на двете комисии е само политически театър от страна на Европа, за да оправдае намесата на Запа-да във вътрешните работи на суверенна държава.

За да удовлетвори исканията на лорд Карингтън и Арбитражната коми-сия на Бадентер, през същия месец хърватският Сабор приема поправка в Закона за малцинствата, като гарантира широко самоуправление на сръб-ското малцинство. Едва през 1997 г. по предложение на президента Фра-ньо Туджман се гласува поправка в чл. 1 от Конституцията, която опреде-ля републиката като „държава на хърватите и на етническите малцинства“, които обаче не се изброяват конкретно. На 15 януари 1992 г. Арбитражната комисия официално потвърждава смъртта на Югославия и определя досе-гашните федеративни граници за държавни. Комисията препоръчва и при-знаването на Словения и Македония. Поради спора с Гърция признаване-то на Македония се отлага, а резервите, които комисията има спрямо, Хър-ватия не са взети предвид. На заседанието на ЕО в Лисабон и двете репу-блики − Словения и Хърватия, официално са признати за независими. Към този акт с разлика във времето се присъединяват Швейцария, Австрия, Ун-

47 Marković, B. Yugoslav Crisis and the World. Chronology of Events. January 1990-Decem-ber 1995. Institute of International Politics and Economics,Belgrade,2000, p.29.

48 Манчев, Кр. Кървавият край …, с. 111. 49 Műnz, R., Weiner, M. Migrants, Refuges, and Foreign Policy. U.S. and German Policies

Towards Countries of Origin, Volume 2. Berghahn Books. Library of Cataloging-in-Publication Data, 1997, p. 1-34.

50 Пак там.


гария, България, Полша, Чехословакия, Канада, а през февруари 1992 г. и Руската федерация. Двете нови републики не отговарят напълно на услови-ята за признаване. Европейските политици завършили този процес, съвсем погрешно, предполагат, че признаването на държавния суверенитет върви заедно с принципите на демокрацията. Резултатът от решението на Алби-тражната комисия в средата на януари 1992 г. за Словения и Хърватия ос-тава доста спорно и не се определя от принципа на самоопределение и без-пристрастност, а по-скоро от необходимост за съхраняване на единството на ЕС и НАТО в условията на нарастващи противоречия между Германия, от една страна и Франция и Великобритания от друга. За Германия призна-ването на Хърватия и Словения е важен дипломатически акт за нейното са-моутвърждаване. За Хърватия, както и за другите държави, особено зна-чение има установяването на добри отношения и сътрудничество с онези страни, които играят в световната и европейска политика най-важна роля51. Още през ноември 1991 г. Словения получава статут на член в Парламен-тарната Асамблея на Съвета на Европа52. Това е много важен акт за бъдещия път на Словения към Европа.

Причините за неуспеха на дипломацията на западните държави може да се търсят в различни посоки. Наблюдава се слаба ориентация и недостатъ-чен опит на дипломатите на държавите от ЕО за справяне с подобни съби-тия и конфликти с подобна интензивност. Все пак, като основна причина за неуспеха на западната дипломация може да се определи конфликта на инте-реси между отделните страни членки на ЕС. В процеса на вземане на реше-ние и изграждане на официално становище по темата с кризата в Югосла-вия държавите от ЕО, въпреки утвърдените добри отношения и интереси, се борят помежду си за заемане на водеща роля в мироопазването и в струк-турата и институциите на ЕО, а по-късно и на ЕС. Друга причина за слабата инициативност в ЕО е липсата на международни основания за намеса във вътрешните работи на суверенна държава, каквато е Югославия. До офи-циалното признаване на Словения и Хърватия на тяхната територия про-дължава да действа федералната конституция, която дава повод на армия-та на Югославия да защити федералните граници, които Словения обявява за републикански, т.е. намеса в решаването на конфликта е намеса във въ-трешните работи на Югославия. Още повече, дори да допуснем, че това ус-ловие не съществува, ЕО не разполага с общи военни формирования, кои-то да приложат евентуално взето решение за умиротворяване на областта. Не се увенчават с успех и опитите на ЕО да привлекат на своя страна други международни организации, които да спомогнат за решаването на кризата − ЗЕС и СССЕ. Ангажирана със зреещите конфликти на територията на раз-падащата се Югославия е единствено ООН, която с дипломатически мер-ки − консултации, срещи, преговори, а по-късно и с изпращане на умирот-ворителни сили, се опитва да влияе върху страните в конфликта. Може да

51 Туджман, Ф. Историческата съдба на народите. Избрани трудове. Превод от хърватски-Румяна Божилова. Академично издателство „Проф. Марин Дринов“, София,1997, с.441.

52 Лалков, М. Югославия (1918-1992). Драматичният път на една държавна идея. София: Даниела Убенова, 2000, с. 251.


се направи изводът, че в началото на събитията ЕО се опитва да не абсолю-тизира правото на самоопределение до пълното им отделяне. Това „право“ на самоопределение обаче е на практика неприложимо в балканската среда, тъй като без механизми за контрол, това може да доведе до събуждането на стари конфликти или зараждане на нови.

Според Владислав Йованович − заместник министър-председател и министър на МВР на ФРЮ „Основната грешка на ЕО е, че тя се обърна към югославската криза и към нейното разрешение по колониален начин, тре-тирайки югославските народи като враждуващи помежду си племена, кои-то трябва да бъдат разделени. Тя игнорира факта, че Югославия е предста-влявала общност на добра воля на южнославянските народи, че само някои от републиките й са предпочели да я напуснат – какъвто е случаят с отцеп-ването на тези републики. Базирайки се на силно политизираното и прис-трастено мнение и решение на всеизвестната арбитражна комисия „Бадин-тер“, ЕО и останалите бързо последвали я държави, стимулират отцепване-то на 4 югославски републики и наказват останалите две, които разполагат с 45% от територията и с населението на бившата СФРЮ, поради тяхната лоялност към страната, отказвайки им правото да продължават да пребива-ват в нея. Това означава пренебрегване и ниглижиране на държавното нача-ло и международната фигура на Югославия.“53

До този момент изглежда, че на практика е оставено на самите репу-блики и техните лидера да решат противоречията помежду си. Този подход не се оказва печеливш. Последвалите събития в босненско-херцеговинска-та драма доказват това твърдение. Спирането на огъня, чрез дипломатиче-ски ходове, налагането на санкции не дават резултат и вместо да потушат, те допринасят за разпалването на военния конфликт между югорепублики-те. Съществува голям обем от литература, която говори за неадекватната ре-акция на международните фактори, за непоследователност и несъгласува-ност в действията на отделните държави. Наистина, международната общ-ност не успява да предотврати войната, насилието, жертвите и разрушения-та. Не трябва да се пропуска факта, че условията за конфликтите са заложе-ни назад във времето. Осъществената в Югославия смяна на обществено-политически и икономически структури довежда след себе си тенденция за приоритет на националните политически партии и движения в новата по-литическа система. Засилването на тенденцията за икономическо и полити-ческо обособяване неизменно води след себе си до напрежение в страната.

Това, което Тито строи години, се разрушава бързо. Той изгражда юго-славската федерация по съветският модел и решава националния въпрос с принципите на националното право: пълно равенство и суверенитет на всички народи, право на самоопределение, отстранява националните и на-ционално-религиозни привилегии, свободно развитие на националните малцинства и на етническите групи. След смъртта на Тито през май 1980 г. се появява напрежение между югославските републики и през 1991 г. в

53 Изказване на Владислав Йованович Заместник министър - председател и министър на МВР на ФРЮ на кръглата маса в Института по политика и международна икономика − Белград, 11 и 12 май 1993г. Хавана. Тема „ Балканите след завършването на студената война“. АМВнР 1993г. ОП 50-1, А.е. 168, Сигнатура 1/80/П12, 11-12 май 1993г.


страната започват дезинтеграционни процеси. Годините от 1980 до 1992 г. са период на демокрация от западен тип, характерен с икономическата и финансова намеса на МВФ и Световната банка54. Западната демокрация, в своята същност се основава на предпоставката, че демократичното упра-вление изисква отделни лица и групи да се конкурират за политическата власт. Генерално разбиране е, че западният тип либерална демокрация е ес-тественият и неизбежен начин да се организират свободни и просветни об-щества. В съвременната политическа система, с понятието „демокрация“ се отъждествяват правата и свободите на човека и гражданина, разделение на властите, парламентаризъм и др. Освен това обаче, тя има и други характе-ристики. За институционализирането на гражданското общество се използ-ва външна финансова „помощ“. Демокрацията от западен тип е „под надзо-ра“ на западните съюзници и това покровителство продължава до интегри-рането на страната в структурите на международните организации.

Доминирането на една политическа партия е заменено с парламентарна многопартийна система. Достигнатите последици в близко бъдеще са раз-рушаване на федерацията, сблъсък между религиите, растящ национали-зъм и сепаратизъм. Всичко това води след себе си до заемане на стари по-зиции на западното влияние в региона. Вследствие на натрупани историче-ски обиди и несправедливости, националните очаквания постоянно остават неосъществени, а религиозните противоречия − нерешени. Вмешателство-то на великите сили, основна част от ЕО и ЕС, стремящи се към разширя-ване на своите сфери на влияние, още повече изостря ситуацията. В резул-тат на това, насилието винаги е признавано като средство за изменение на политическото лице на Балканите. Тези фактори определят недостатъчно-то желание за готовност на компромиси, като в исторически план компро-мисът се приема като слабост и поражение, което, често в миналото означа-вало смърт. Може би Зб. Бжежински е прав като сравнява света с шахмат-на дъска, на която геостратегически императиви определят мястото и съд-бата на държавите?

БиблиографияAndrejevich, M. Republican Leaders Reach Compromise Accord on the Country’s

Future. REE, vol. 2, 1991.Brioni declaration. Yugoslav survey, Belgrade, 1991, Vol.2.Commission of the European Communities, Directorate-General Information,

Communication, Culture/ Europe Information. 280/X/88-EN, B-1049 Brussels. Rue de la Loi,200.

Cooperation EEC-Yugoslavia, Compilation of Texts 1.01.1983-31.12.1984. Council of the European Communities, NoL 41/2, 14.02.1983.

Declaration on Yugoslavia. Brussels, 27 August 1991, Rev. of intern. Affairs, Belgrade, 1991, № 995/997, p.23-24.

54 Митровић, Л. Савремени Балкан између периферизациjа и евроинтеграциjе. У вртлогу транзициjе. Србија у контексту глобалних и регионалних процеса. Огледи из социологиje развоja, геокултуре и геополитике. Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2012, с. 59-72.


European Community: Declaration on Yugoslavia and on the Guidelines on the Recognition of New States [December 16, 1991], 1485. Брюкселска декларация на Европейската Общност за Югославия.

European Unit of Account (EUA) е парична единица използвана от Европейската Общност, наследена от еврото.

Goodby, J. E. Regional Conflicts: The Challenge to US - Russia Co-operation, 1995.Joensson, H. J. Understanding Collective Security in the 21st century . A Critical Study

of UN Peacekeeping in the Former Yugoslavia. Department of Political and Social Sciences, Florence, September 2010.

JакшиЋ, Д. Политичке прилике и распад Jугославиje почетком деведесетих година. Република Српска. Простор, стоновништво, ресурси. Народна и университетска библиотека „Петар КочиЋ“, Бања Лука, 1995, с. 9.

Marković, B.Yugoslav Crisis and the World. Chronology of Events. January 1990-December 1995. Institute of International Politics and Economics,Belgrade,2000.

Műnz, R, Weiner, M. Migrants, Refuges, and Foreign Policy. U.S. and German Policies Towards Countries of Origin, Volume 2. Berghahn Books. Library of Cataloging-in-Publication Data, 1997.

North Atlantic Council, NATO A-Z, May 2012.Plan mirovne operacije UN za Yugoslaviju. Beograd, 1992, G.43, № 1001, s. 9-11Report of the Secretary-General to Security Council Resolution 721 (1991), S/23280,11

December 1991, Security Council Resolution 743 (1992), S/RES/743, 21 February 1992.

Security Council Resolution 713 (1991),S/RES/713, 25 September 1991.Security Council Resolution 721 (1991),S/RES/721, 27 November 1991, Pirjevec, J.

Jugoslovenske vojne 1991-2001. Cankarjeva Zalozba, Ljubljana, 2003, s. 98.The European Community and Yugoslavia. Europe Information. Commision of the

European Communities Directorat-General Information, Communication, Culture, July 1988. 280/X/88-EN, B-1049 Brussels. Rue de la Loi,200.

The Situation in Yugoslavia. Press Release S-1 (98)88. Issued on 8 Nov.1991.Банчев, Б. Европейският път на Югославия. В: Международни отношения-

XXXVII,5-6 (2008).Бояджиева, Н. САЩ и конфликтът в Босна и Херцеговина (1989-1995).Гуськова, Е. Ю. (отв. ред.) История югославского кризиса (1990-2000). Руски

национален фронт, Москва: Изд. А. Соловьев 2001.Гуськова, Е. Ю. (отв. ред.) Словения. Путь к самостоятельности. Документы.

Москва: Издательство «Индрик», 2001..Енчев, В. Югославия последната балканска империя. София: Изд. къща Ренесанс,

2005.Изказване на Владислав Йованович Заместник министър - председател и министър

на МВР на ФРЮ на кръглата маса в Иститута по политика и международна икономика − Белград, 11 и 12 май 1993г. Хавана. Тема „ Балканите след завършването на студената война“. АМВнР 1993г. ОП 50-1, А.е. 168, Сигнатура 1/80/П12, 11-12 май 1993г.

Костадинова, Т. Външна политика на Обединена Германия 1990-1998. София: Парадигма, 2012.

Лалков, М. Югославия (1918-1992). Драматичният път на една държавна идея. София: Даниела Убенова, 2000.

Манчев, Кр. Кървавият край на Югославия, София, 2009.МитровиЋ, Л. Савремени Балкан измеЋу периферизациjа и евроинтеграциjе. У

Вртлогу Транзициjе. Србия у контексту глобалних и регионалних процеса.


Огледи из социологиje развоja, геокултуре и геополитике. Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2012, с. 59-72.

Разширяване на ЕС. Европейска Комисия. Представителство в България. Официален уеб сайт: http://ec.europa.eu/bulgaria/abc/eu_works/enlargement/index_bg.htm Активен към 05.02.2020г.

Рачев. В. Възможните алтернативи за българската национална сигурност. В: Капитал от 28 август 1995г.

Туджман, Ф. Историческата съдба на народите. Избрани трудове. Превод от хърватски-Румяна Божилова. Академично издателство „Проф. Марин Дринов“, София,1997.

Устав Републике Српске Kpajине. Книн, 1991.Хинкова, С. Югославският случай. Етнически конфликти в Югоизточна Европа.

Критика и Хуманизъм, София, 1998.Холбрук, Р. Да спреш една война. София: Изд. Весела Люцканова, 2001.Чуксич, Н. Косово. Глазами постороннего. Москва, 2002.

Katina Zvezdelinova Dimitrova

Тhe external factor and escalation of planned disintegration of Yugoslavia

SummaryThe proposed study tells us the story of the crisis on the territory of former Yugoslavia. The role of Russia, the US and the EU in this process is significant. EU involvement in peacekeeping in the former Yugoslavia goes through all stages of sole political leadership, but the EU‘s importance is undoubtedly diminishing. This does not mean that it is necessary to exclude it from future crisis management operations in the former Yugoslavia and the Balkans. Despite the EU‘s failure, it has not lost the potential to develop an effective peacekeeping mechanism, which may underpin a self-contained European security system that will stabilize and enhance cooperation.Key words: Yugoslavian wars, disintegration, European Union, Russian, USA.


УДК 141Кјеркегор С.

Др Радисав Маројевић

Кјеркегорово схватање човјека

Сажетак: У овом раду ћемо у кратким цртама изложити основне поставке егзистенцијалистичког поимања човјека уз посебан осврт на конкретно Кјеркегоров допринос разради те теме. Философије егзистенције се интересују за оно појединачно, једнократно, пролазно, непоновљиво у животу човјека, њих занима егзистенција у њеној уплетености у конкретну ситуацију у свијету, са свим њеним варијацијама, без обзира на њихову драматичност и трагичност по човјека. Оне трагају за оним што би човјеку указало на његову конкретну човјечију, појединачну ситуацију, на његову „фактичност“, у којој би се показао слободним а тиме и одговорним за своје поступке.

Кључне ријечи: егзистенција, стрепња, религија, патња, Авраам.

Тврдећи да истина бивствовања није универзална, већ посебна, тиче се властитости, појединачности, философи егзистенције, сваки на свој начин, полазе од субјективности, видећи присутност истине у сва-ком начину постојања. Другим ријечима, они пола-зе од посебног начина бивствовања човјека у свијету као егзистенције1, и изричито је проблематизују као „кључ за разумијевање свакога бића и приступ бит-ку уопће“2.

Философије егзистенције се интересују за оно појединачно, једнократно, пролазно, непоновљиво у животу човјека, њих занима егзистенција у њеној уп-летености у конкретну ситуацију у свијету, са свим

1 Разлика између појмова егзистенције и есенције састоји се, поред осталог, у сљедећем: док је есенција оно по чему се ствари разликују једна од друге, одређујући оно што биће чини бићем, не говорећи да биће егзистира, јер биће не мора егзистирати да би постојало – у том смислу је есенција „шта бити“ ствари, а егзистенција њихово „да бити“. Егзистенција у хајдегеровском смислу представља „просто-напросто самог човека утолико уколико с њим из мрака израња нешто такво као што је разуме-вање бића уопште... Коначно, егзистенција је сам човек утолико уколико је он непрестано на путу ка свом властитом бићу“ (Žan Bofre, Uvod u filozofije egzistencije, Beograd: BIGZ 1977, 50).

2 Danilo Pejović, Suvremena filozofija Zapada, Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske 1982, 13.

[email protected]

Институт за српску културу,Никшић

радисав маројевић168

њеним варијацијама, без обзира на њихову драматичност и трагичност по човјека. Оне трагају за оним што би човјеку указало на његову конкретну човјечију, појединачну ситуацију, на његову „фактичност“, у којој би се по-казао слободним а тиме и одговорним за своје поступке. Уза све то, свака човјечија ситуација је различна, посебна, нема карактер универзалности и општеприхватљивости, него се тиче конкретног појединца и онога што он доживљава.

Философија егзистенцијализма у великој мјери постоји у умјетничким формама, и веома је тешко издвојити неку системску концепцију. Са стано-вишта социјалне философије, егзистенцијализам открива свој смисао у ин-терпретацији, односно као анализа веза, као посљедица пројављивања лич-ности.3

Смјештајући човјека у „оквире трагичности и апсурдности његовог живота и његовог појављивања на свету, егзистенцијалисти сматрају да он прави један скок из те трагичности... Човек је, према Хајдегеру и Јасперсу, једно ʻмоћи-битиʼ, један напор да се превладају тешкоће, један скок-у-испред-себе. Човек се не може одредити као једна вечна и непокретна есенција; не постоји непроменљива људска природа“4. Разлог томе почива у чињеници да је човјечије постојање нестабилно,

слободно, испуњено немиром, окренуто будућности и плановима за њу, не-извјесној и несигурној, опскрбљеној стрепњом, бригом и избором „бољег сјутра“, које посвједочује човјечију аутентичност.

Философску егзистенцију би требало сврстати у величанствене игре као битно философске категорије; oна је

„философија непосредности, непосредније непосредности која задржава битно филозофску димензију, димензију рефлексије темеља људскости. Тим својим битностима и ова филозофија постаје универзална и конкретна. Ту је и опште и лично искуство“5.Оно што је битно обликовало мисао егзистенцијалиста јесте и дефини-

сање појма егзистенције у профилисању њеног односа према појму бића. Тако, биће је као

„објективна, детерминирана, логичка нужност ʻсвугдјеʼ и ʻувијекʼ универзално, апстрактно, безвремено и простором неограничено, а егзистенција индивидуална, конкретна, на ʻсадаʼ и ʻовдјеʼ кратко вријеме одређена, случајна и субјективна... Кад се каже да је човјек слободан, то не значи да, према егзистенцијалистима, има слободу, него да је сам слобода. Исто тако, човјек нема егзистенцију, него јест егзистенција. Она је потпуна или није уопште“6. Нема степеновања егзистенције, нема заједничких својстава, поједи-

начно је кључ за разумијевање, оно индивидуално, једнократно, непоно-вљиво од највишег је значаја.

3 А. В. Шаровская, „Социальные проблемы в экзистенциальной философии“, Известия ПГПУ им. В. Г. Бе линского, 2009, № 11 (15), 17–18: 17.

4 Бранко Павловић, Метафизика и егзистенција, Београд: Плато 1997, 62–63.5 Vujadin Jokić, Filozofija Serena Kjerkegora, Podgorica: DEECG 1999, 22.6 Мирко Зуровац, „Дијалектика егзистенције у филозофији Серена Кјеркегора“, предго-

вор у: Серен Кјеркегор, Болест на смрт, Београд: Плато 2000, 5–37: 14.

КјерКегорово схватање човјеКа 169

С обзиром на бројне и битне различитости у сагледавању круцијалних проблема везаних за човјека и његову егзистенцију, расвјетљавању истих овдје приступамо из ракурса Серена Кјеркегора (1813–1855) и његове пат-ничке философије.

Тако, полазећи од тезе да се човјечији живот састоји од низа непоми-рљивих и неотклоњивих супротности, чија напетост и непремостивост чини основну истину свега постојећег, а уочавање исте обзнањује сву муд-рост овога живота, Кјеркегор устврђује да човјек живи увијек „у одређе-ном часу живота са даним могућностима али свијешћу повезан и са цјели-ном свога живота. Тај час и та цјелина, који су понајчешће противурјечни а у исти мах доживљени, једна је од неотклоњивих животних антитеза“7.

Поимајући егзистенцију као ex-sistere, као „бити изван“ неког цјеловитог бивствовања, Кјеркегор истиче да се она очитује свагда као „коначност, као ограниченост, као ʻиндивидуумʼ, који у себи носи осебујну подвојеност, посебну дистанцу живота појединачног и опћег, подвојеност између субјекта и објекта, мишљења и битка. Егзистенција је састављена свагда од посебних момената и простора и времена, те не може бити захваћена категоријом неке безличне колективне бити, која је свагда продукт спекулативне апстракције“8.Егзистенцијалистичка философија тежи да коинцидира са начином жи-

вљења, потенцира право воље, човјечијег тијела, осјећања, мисли и свега другог што краси сваког човјека понаособ; бори се за оно конкретно, ин-дивидуално, оно што је реално у времену, што је ту, данас. Реалност избија

„ненадно у форми индивидуалне, једнократне, непоновљиве, конкретне, временске егзистенције која неће да буде постављена унутар рационалног система као случајни елемент. Врховни егзистенцијал код Кјеркегора је појединачност у односу са апсолутним. Егзистенција је ту у односу према највишем... Што се систем више распада, парадокс постаје јачи. Најинтимније извјесности раздире критичка иронија. На подручју ничега почиње драма егзистенције“9.Жестоко се борећи против идеалистичких (нарочито Хегеловог10 систе-

ма мишљења)11 пренебрегавања и занемаривања реалне и појединачне ег-зистенције, са свим њеним страховима, патњама, неизвјесностима у име такозваних објективних, никако личних схема и истина које претендују да буду „вјечне“, Кјеркегор се залаже за субјективност, сматрајући је истином, која заузима одлучујуће мјесто у човјеку који трага за вјечном истином. Јер, никакав ум, ни објективна рефлексија, ни процес „безимених идеја и праз-них општости не може открити човјеку трагичне антиномије индивидуал-

7 Vladimir Filipović, Novija filozofija Zapada, Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske 1979, 34.

8 Isto, 35.9 Мирко Зуровац, Исто, 11.10 Кјеркегор приговара хегеловском идеализму што та философија као теорија апсолут-

ног духа не одговара постојећој стварности.11 Кјеркегор не прихвата систем у философији због непремостивих препрека које дијеле

општости система и конкретни, реални човјечији живот. У систему нема ништа што би имало печат неизвјесности, све је унапријед познато. И све се коси са стварним животом и конкретним проблемом, који философи (система – sic!) рјешавају различно од осталих људи, својим принципима, својим категоријама које се разликују од оних које примјењују у својим спекулативним концепцијама.


не егзистенције у чијим се застрашујућим ʻили – илиʼ одлукама остварује покрет ка бесконачности“12. Кјеркегор је изричит у ставу да се егзистен-ција може сазнати само у субјективности. Субјективност је чвор и разрје-шење свих егзистенцијалних проблема, она је, према данском Сократу, је-дина истина.

Стрепећи, мучећи се, очајавајући, патећи „дански самотњак“, према ријечима једног од његових тумача, на свој егзистенцијално-религиозни на-чин упућује позив људима да се ишчупају из чељусти

„објективног збивања, из отуђеног времена, из заморне, извјештачене тмине заборава властитог живота, из пустиње ствари, ... из индиферентне незаинтересованости за властиту егзистенцију, из униформности, ... из безимених идеја и празних општости, из вјечних истина, из система, из метафизике, ... из губитка егзистенције, из нужности, у слободу онога који спознаје, у своју непоновљиву, субјективну, непатворену истину у моје властито биће... у егзистенцију у којој се о истини не мисли и не говори него се истина живи“13. То суштински значи да би човјек требало да буде посве заинтересован

за сопствену егзистенцију, не смије да буде равнодушан према њој, без об-зира на све недаће, на сву бол и сву патњу коју она неумитно носи. Бол и па-тња су неминовни животни сапутници за сваког човјека, али у исто врије-ме и неопходни, будући да се у њиховом замешатељству отварају двери сло-боде, двери човјечије непатворене, непоновљиве, субјективне истине, коју нико не може објективисати, јер је он сâм та истина, истина која се живи.

Човјеков живот се, према Кјеркегору, одвија у непрестаној потрази за властитим ја, за оним конкретним, непоновљивим, једнократним у чему се стално надилази, желећи да буде оно што још није, а могао би да буде, на-стојећи да се уздигне до Бога, да буде самосвојан, властан. Упутно би било нагласити да је Кјеркегор човјека схватио као самостални и индивидуални дух, као властито ја. А властито ја је

„однос који се односи према себи, или у односу то да се он односи на самога себе; властито ја није однос, него враћање односа на самога себе. Човек је синтеза бесконачности и коначности, пролазности и вечности, слободе и нужности“14.Код Кјеркегора стрепња представља основу егзистирања, отварање мо-

гућности сваком човјеку да се врати себи у односу који има према Апсо-луту, односно својеврсни „крик самосвијести слободе, осјећај њене достиж-не недостижности“15, која се налази с ону страну психолошког одређења тог појма, као доказ „метафизичке апсурдности наше ситуације и истовремено вапај за слободом која се јавља као достижно недостижна“16.

Кјеркегор се противи свим апстракцијама, јер у њима не види рјешење, већ, супротно томе, у конкретној ситуацији појединца, његов живот овдје и сада са свим задацима и одговорношћу за извршење истих кључ је за рје-

12 Мирко Зуровац, Исто, 13.13 Мирко Зуровац, Исто, 18.14 Серен Кјеркегор, Болест на смрт, Београд: Плато 2000, 41.15 Абдулах Шарчевић, „Дијалектика тражења апсолутног“, предговор у: Серен Кјеркегор,

Појам стрепње, Београд: Српска књижевна задруга 1970, VII–LVI: XXXVII.16 Danko Grlić, „Estetski svet Sörena Kierkegaarda“, pogovor u: Sören Kierkegaard, Dnevnik

zavodnika, Beograd: BIGZ 1975, 159–173: 171.

КјерКегорово схватање човјеКа 171

шење његових бројних проблема. Личним дјелањем се долази до свега што је вриједно, нема „помоћи“ од конструисаног система, од било какве ап-стракције.

Откривање и разумијевање вриједности сваког појединца оно је што, према Филиповићу, Кјеркегора нарочито интересује. И то управо стога што у тој посебности, у тој

„осебујности личности лежи њена вриједност, а у моћи откривања те вриједности смисао филозофске рефлексије. Филозофија дакле не треба да даје универзалне онтолошке одговоре о битку уопће, него одговоре на питања о људској опстојности“17.С друге стране, Бофре примјећује да упућујући човјека на самог себе,

нагло га суочавајући са вртоглавом посебношћу његове ситуације, Кјерке-гор настоји да дође до суштинског, устврђујући да бити човјек значи

„осетити се у крајњим дубинама властитог бића трагичном жртвом једне мучне ʻмогућности моћиʼ – и то тако да ме нико не може да замени у неприкосновеној одговорности коју управо треба да преузмем. Моји ме чинови, дакле, неопозиво ангажују“18.Намјера Кјеркегорова била је да спаси религиозног човјека од заблуда

у које је запало хришћанство, обзнањујући човјеку сав смисао и бесмисао постојања и дјелања у свијету, вјерујући да је Бог прва и једина апсолутност човјечијег постојања, без којег човјек не би могао ништа да постигне, нити у биолошком, нити у интелектуалном погледу. Човјек је у „сталној божјој заштити. Ако се нада, треба да буде стрпљив и да своје дјело прилагоди том циљу и вишем идеалу. Бог је ту. Ако хоћемо себи помоћи, можемо, јер пут бога видимо. Сталност тражења води до успјеха“19. Управо на том путу постојаног и неуморног трагања и досезања идеала јавља се криза, проја-вљују се разни сукоби, чији је побједник свагда неизвјестан.

Стрепња20, дрхтање, страх, тјескоба, очајање, баченост, двојност неиз-бјежне су, према Кјеркегору, категорије егзистенције. Све те категорије, сва та такорећи стања живота или егзистенције су у ствари

„својеврсни крик самосвијести слободе. Човјек је коначно биће и никад није у стању и неће бити никада у стању да до краја исцрпе оно што је на његовом путу постављено испред њега – бескрај. Зато се увијек осјећа и као баченост, као баченост у бездан, и у сталним је својим противријечима. Зато и настаје вјера, вјера из бесмисла и патње“21.Вјера је Јова и Авраама учинила својим „витезовима“, вјера „сазрела“

кроз очајање, стрепњу, страх, савладавши тешка искушења, за устаљено,

17 Vladimir Filipović, Ibidem, 38.18 Žan Bofre, Isto, 44.19 Branko Bošnjak, Smisao filozofske egzistencije, Zagreb: Školska knjiga 1981, 99–100.20 Стрепња је „психолошки израз унутрашње подвојености човека (ја и моје друго ја).

Моје друго, моје право ја је дух, и тек као дух човек је слободан. У стрепњи слобода још није реализована: стрепња је претходна стварност слободе. У тој претходној лабилности слобода је присутна само као могућност човека да реализује своје стварне могућности. Слобода је у исто време привлачна и застрашујућа, па је и стрепња аналогно томе двос-мислена“ („Редакцијске белешке с објашњењима“, у: Серен Кјеркегор, Појам стрепње, 165–190: 174).

21 Vujadin Jokić, Nav. djelo, 44.


општеприхваћено мишљење непремостиву препреку, истинску, највишу жртву, и стигла до апсурда, и тријумфовала.

ЛитератураBofre, Žan, Uvod u filozofije egzistencije, Beograd: BIGZ 1977.Bošnjak, Branko, Smisao filozofske egzistencije, Zagreb: Školska knjiga 1981.Filipović, Vladimir, Novija filozofija Zapada, Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske

1979.Grlić, Danko, „Estetski svet Sörena Kierkegaarda“, pogovor u: Sören Kierkegaard,

Dnevnik zavodnika, Beograd: BIGZ 1975, 159–173.Jokić, Vujadin, Filozofija Serena Kjerkegora, Podgorica: DEECG 1999.Kierkegaard, Sören, Dnevnik zavodnika, Beograd: BIGZ 1975.Pejović, Danilo, Suvremena filozofija Zapada, Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske

1982.Зуровац, Мирко, „Дијалектика егзистенције у филозофији Серена Кјеркегора“,

предговор у: Кјеркегор, Серен, Болест на смрт, Београд: Плато 2000, 5–37.Кјеркегор, Серен, Болест на смрт, Београд: Плато 2000.Кјеркегор, Серен, Појам стрепње, Београд: Српска књижевна задруга 1970.Павловић, Бранко, Метафизика и егзистенција, Београд: Плато 1997.Шаровская, А. В., „Социальные проблемы в экзистенциальной философии“,

Известия ПГПУ им. В. Г. Бе линского, 2009, № 11 (15), 17–18. Шарчевић, Абдулах, „Дијалектика тражења апсолутног“, предговор у: Серен

Кјеркегор, Појам стрепње, Београд: Српска књижевна задруга 1970, VII–LVI.

Radisav Marojević

Kierkegaard’s concept of man

AbstractIn this paper, we will briefly outline the basic tenets of an existentialist conception of man, with particular reference to Kjerkegor’s specific contribution to the elaboration of this topic. Existentialist philosophies are interested in the individual, one-off, transient, unrepeatable in a person’s life; they deal with the existence in its involvement in a particular situation in the world, with all its variations, regardless of their dramatic and tragic nature.They are looking for what would indicate to a person his or her specific, individual situation, his / her «factuality», in which he / she would prove to be free and thus responsible for his / her actions.Keywords: existence, angst, religion, suffering, Abraham.


УДК 75(497.11):94(497.11)“14“

Др Звездана Елезовић

Прилог истраживању феномена Косовског боја у српској ликовној уметности

Сажетак: У раду се говори о Косовском боју као теми која је заступљена код савремених српских ликовних уметника. Традиција косовског епа остала је дубоко урезана у сећање српског народа, који је мит о Видовдану преносио из генерације у генерацију. Трагику Косова српски народ је оплакивао као пад српског царства и пропаст цара Лазара, који се није придружио царству земаљском, већ краљевству небеском, постајући тако симбол националне посвећености целог народа. Одјек Косовског боја присутан је у савременој српској ликовној уметности, а праву сензацију је изазвала Лубардина слика Косовски бој настала 1953. Дела многих српских савремених ликовних уметника обилују мотивима инспирисаним Косовским бојем, односно косовском заветном тематиком.Кључне речи: Косовски бој, Срби, ликовна уметност, сликарство, вајарство

О феномену Косовског боја и косовске тематике у српској ликовној уметности доста се писало а најзна-чајније студије на ову тему написали су Дејан Меда-ковић, Лазар Трифуновић и многи други. Косовски бој као тема јако је присутан и у стваралаштву савре-мених српских уметника те је ово питање увек ак-туелно код истраживача. Познато је да се историја и култура Срба на Косову и Метохији развијала и траје вековима, те представља предмет истраживања у срп-ској науци. Реч је о простору који је у средњем веку био централни део српске државности и духовнос-ти. Према Зорану Аврамовићу култура Срба на овом простору током средњег века „потпуно“ је испуњена верским значењима. Књижевно стваралаштво, архи-тектура, музичка и свакодневна култура прожети су у то време духовно црквеним животом. Српска култура на Косову и Метохији бива угрожена продором Тура-ка, а касније и Албанаца на ове просторе и „обликује значења“ одбране од процеса исламизације и албани-зације.1 Угрожена српска култура на овом простору

1 Зоран Аврамовић, „Култура косовско метохијских Срба“, у Друштво и култура Срба Косова и Метохије, прир. З. Аврамовић (Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2007), 66–[email protected]

Институт за српску културу ПриштинаЛепосавић, Србија

звездана елезовић174

рефлектује посебан вид отпора који добија митолошко значење. Димитрије Богдановић, писао је да су губитак самосталности и турска владавина из-менили у основи услове живота српског народа. Између борбе Срба за сло-боду и турског ропства, издваја се догађај који је постао симбол и одредни-ца српске историје. Косовска битка има велики историјски значај и важно место у историјској свести српскога народа, те према Богдановићу спада у ред великих догађаја те врсте у Европи. Отпор који је Србија тада пружила турској најезди, сломљен је војно, али је мученичка смрт кнеза Лазара и оп-редељење за царство небеско и хришћанску веру остала дубоко упамћена у народној традицији српскога народа.2

Француски антрополог Госијо српску културу на Косову и Метохији посматра у контексту „Мита и легенде о Косову“, и значају овог простора за српску цркву као територије где се налази врело њене легитимности. Ту се налазе најзначајнији њени храмови и манастири и само њено седиште у Пећи. За српски народ је Косово место где се одиграо један од најзначај-нијих догађаја из његове историје. Мада се на Косову догодио пораз српс-ке војске, овај догађај се одувек славио у српском народу. Прича о Лазаре-вом косовском опредељењу уткана је у народну културу. Уместо таштине, земаљске победе и славе, Лазар је одабрао вечно, небеско царство и тиме се окренуо божјем избору.3

Косовска битка заузима посебно место у традицији и историји Срба, a косовски мит је постао симбол опредељења за борбу за слободу и прав-ду.4 Пишући о косовском миту у српској култури Мирко Зуровац наглаша-ва: „Луча косовског мита снажно просијава кроз доживљај косовског боја као историјског догађаја, кроз његово касније песничко и драматско обли-ковање, као и у потоњој научној и историјској свести и мишљењу српског народа.“5 Како је истакао Лазар Трифуновић Косовски мит „[...] у нашој култури има дугу и сложену историју...“6

Сећања на трагични косовски еп остала су дубоко урезана у сећање српског народа, који је мит о Видовдану преносио из генерације у гене-рацију. Косовски еп оплакивао је пад српске империје и пропаст цара Ла-зара, који се није придружио царству земаљском, већ краљевству небес-ком, постајући тако симбол националне посвећености целог народа. Ви-довданска етика јасно показује да су се косовски јунаци супротставили не само освајачу већ и унутрашњим силама зла које су разједале ткиво нације. Постоји снажна веза између српске историје, народног сећања и пост-ко-совског сећања у радовима српских уметника. Мит на коме је српски народ градио своју националну самосвест вековима негује стваралачки дух у срп-ској уметности. Косовска трагедија инспирисала је најузвишеније песнике

2 Димитрије Богдановић, Књига о Косову (Београд: Српска академија наука и уметности 1986), 208.

3 Жан Франсоа Госијо, Религија и идентитет: југословенски случај (Београд: Clio, 2009), 392–393.

4 Мирко Зуровац, „Луча косовског мита“, у Уметност Косова и Метохије, број I, ур. С. Раичевић (Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2007), 11.

5 Исто, 17.6 Lazar Trifunović, Studijе, ogledi, kritike (Beograd: Muzej savremene umetnosti, 1990), 203.

Прилог истраживању феномена КосовсКог боја... 175

и подстакла многе ликовне уметнике да на свој начин представе овај велики догађај у српској историји.7 За све то време Српска православна црква не-гује косовски завет, Милош, Лазар и Косовски бој су постали мит и легенда и свакодневица српског човека.8

Митологија представља једно од значајних обележја српске културе и стваралаштва. Културни стожер српске митолошке свести је Косовски бој или Видовдан. Према Госијоу, Косовски бој је сублимиран у религиозни мит, који се стварао под вековном отоманском окупацијом. Он представља религиозни мит, доминацију „[...] истовремено божијег избора (који је поз-вао Лазара к себи) и Лазаревог избора (коме је Бог био дражи од победе).“ Тиме је српски народ кроз ову легенду постао изабрани народ, а Лазарева жртва угледа се на Христову жртву.9 Поимање Косова обликује националну и културну свест српског човека. Ово је и важна црта народне душе динар-ског човека, који жели да „освети Косово“, на коме је изгубио државу и сло-боду. Симболичка значења Косовског боја су опредељење за „[...] царство земаљско и царство небеско“. Косовска предања су уграђена у менталитет српског човека, али и у основу уметничког стваралаштва кроз историју. Ко-совско памћење и митска свест, градили су ону слободарску мисао која је водила Србе да се изборе за слободу и независну државу. Задужбинарство, Зоран Аврамовић назива „[...] питомом лозом српске културе“, и оно је као култура Срба на Косову и Метохији, део српског културног идентитета.10 Госијо наглашава да Косовско завештање, учи српски народ да његов пораз и вековно ропство не значе његову слабост већ, насупрот, његову духовну величину и да, ма колико била страшна, та искушења најављују спасење.11

Велики српски ликовни ствараоци су реализовали своја дела на тему Косовског боја, још је седамдесетих година 18. века Амвросије Јанковић насликао слику Косовски бој у трпезарији Врдничког манастира.12 У XIX веку је међу првима Адам Стефановић (1832–1887), насликао читав низ дела на ову тему са Павлом Чортановићем (Косовски циклус). Почетак XX века, донео је позната остварења Уроша Предића, Косовка девојка и Кнез Лазар се одриче земаљског царства. Затим је ту изванредно дело Споменик косовским јунацима Ђорђа Јовановић. Јовановићева скулптура садржи око 300 споменика, статуа, попрсја, медаља и плакета. Јовановић је 1892. до-био прву награду на конкурсу за изградњу косовског споменика, а 1900. на Светској изложби у Паризу, златну медаљу. На пирамидалну композицију аутор је поставио барјактара Бошка Југовића, из чијих руку вила прима за-ставу. Подножје споменика красе два рељефа: причешће Лазарове војске и Милош убија Мурата, као и две седеће фигуре: Србија и Гуслар. Компо-

7 Zvezdana Jović, 2005, „Vidovdanski spomenici u Kruševcu – prilog istoriji kulture prestonice kneza Lazara“, Baština, no. 19, 197–206.

8 Момчило Суботић, Српски национални идентитет: историјски и савремени изазови, Политичка ревија, 3, 2011, 23.

9 Жан Франсоа Госијо, Религија и идентитет: југословенски случај, 393.10 Зоран Аврамовић, Култура косовско-метохијских Срба, 70.11 Жан Франсоа Госијо, Религија и идентитет: југословенски случај, 393.12 Миодраг Коларић, „Бој на Косову“ Амвросија Јанковића, Зборник радова Народног

музеја, III, 233–236.


зиција споменика инспирисана је народним епом, а сам споменик одража-ва политичку слику тадашње Србије. Аутор је изразио тенденцију повези-вања идеализације и реалног поступка, посебно истичући је у обради де-таља. Ђорђе Крстић је 1905. представио своју слику Обретење главе кнеза Лазара. Међу остварењима везаним за косовску тематику истакнуто место има и Видовдански циклус Ивана Мештровића, али и дела многих аутора.13

Тематика Косовског боја присутна је и у савременој српској ликов-ној уметности, а праву сензацију је изазвао Лубардин Косовски бој који је настао 1953. Овом сликом Лу бар да се при дру жио на шим мно го број ним умет ни ци ма, ко ји су сва ки кроз свој фил тер за па жа ња пру жи ли умет нич-ки при каз овог за вет ног до га ђа ја срп ске исто ри је и ти ме ста ви ли на гла сак на осе ћа ње тра ја ња те ме при сут не у срп ској умет но сти. Лу бар дин Ко сов ски бој (за ко ју Ла зар Три фу но вић ка за да је „Лу бар дин спо ме ник Ко сов ском бо ју“), на ла зи се у Но вом дво ру, зда њу ко је ко ри сте пред сед ник Ср би је и ње го ве слу жбе. Ово умет нич ко де ло ве ли ког зна ча ја у збир ци је умет нич-ких де ла Но вог дво ра, са још 168 оства ре ња раз ли чи тих ауто ра, ко ја пред-ста вља ју вред но кул тур но до бро.14

Познато је да је глав ни мо тив Лу бар ди ног по сле рат ног сли кар ства пред-ста вљала иде ја сукоба, њој је све под ре ђе но, „струк ту ра сли ке, ка рак тер пред ме та, функ ци ја бо је и ли ни је“. То је пре суд но у умет ни ко вом ода би ру те мат ских са др жа ја, ко ји ма раз ра ђу је основ не те ме. Сли ка бит ке: Бит ка на Вуч јем До лу, Ко сов ски бој, Су тје ска, Пр ви срп ски уста нак, по том сце не ве-ли ке жр тве (Про ме теј, Кра гу је вац), као и све оно што сим бо ли ше су коб. На де ли ма се умет ник пот пу но фо ку си рао на јед ну те му, та ко да нам де лу је као да је тих два де сет го ди на сли као јед ну сли ку.15

Пе тар Лу бар да, Ко сов ски бој, 1953.13 Видети: Дејан Медаковић, Косовски бој у ликовним уметностима.14 Миодраг Ко ла рић, Ликовне критике (Београд: С. Машић, 1991), 210.15 Лазар Три фу но вић, Пе тар Лу бар да, Ка та лог из ло жбе „Умет ни ци чла но ви СА НУ“, Бе-

о град, 1980, 207.


Ко сов ски бој – мо ну мен тал на ком по зи ци ја дра ма тич ног из ра за, но си ја ку и чи сту бо ју и ком по зи циј ске рит мо ве, окре ћу ћи се од ра ци о нал не и естет ске кон струк ци је сли ке. Универзал ним ли ков ним го во ром, а за др жа ва-ју ћи дра ма ти ком ис пу њен при каз, Лу бар да спро во ди бој на плат ну. У су ко-бу бо ја, цр ве не, усред го ми ле пла вих и зе ле них, пре ко жу тих, до бе лих по-вр ши на, аутор нас упу ћу је на пре по зна ва ње дра ма тич ног де ша ва ња. Осим пла вет ни ла и си ви ла, на ба че ном цр ве ном бо јом у до њем де сном углу ком-по зи ци је за пра во ра за зна је мо ле же ћи пред њи део коњ ског те ла. Из ши ром отво ре них уста штр че бе ли зу би. Ди ја го нал но од овог при зо ра, у ле вом гор-њем углу за па жа мо бе лу гла ву ко ња са на гла ше ним цр ве ним раз ја пље ним усти ма, а пре ко пу та ње ви си, прет по ста вља мо, све тло бра он-злат на ру ка, па цр на и сме ђа, слу ти мо, гла ва. У ра спо ну све га то га, про те жу се из ве сни бе-ли, цр ве ни, жу ти, сме ђи, цр ни по те зи у раз ли чи тим прав ци ма, ко ји ука зу-ју и на уз диг ну те ма че ве устре мље не ка мр ком Му ра ту. На сли ци не ма ни Ми ло ша, ни Му ра та, ни Ср ба, ни Ту ра ка. Сва ки исто риј ски лик је пот пу но оста вљен и на сли ци га не ма. „Али јед ним огром ним за ма хом, јед ном, у на-шем сли кар ству до тле не ви ђе ном ди на ми ком, са ма ска ма на ме сто ли ца, Лу-бар да је сли кар ски ис ко вао јед ну по е му хе рој ства чо ве ко вог. И срп ског, и тур ског, и свих љу ди. Он је том ма лом сва ко днев ном чо ве ку удах нуо над чо-ве чан ску сна гу, он је из ра зио ње го ву оп шту, уни вер зал ну вред ност.“16 Умет-ник је по ста вио пра ве смер ни це за за па жа ње и ту ма че ње у том све ко ли ком про сто ру. Пру жио нам је мо гућ ност да са ми раз от кри је мо ак те ре при зо ра, пре но се ћи по ру ку да се кроз при ка за ну бит ку, за пра во са гле да ва не пре ста-на бор ба из ме ђу ци ви ли за циј ских вред но сти, из ме ђу зла и до бра.

Одјек Косова и Метохије присутан је у српској ликовној уметности дру-ге половине XX века, Лазар Возаревић и Александар Томашевић, сваки на свој начин покушавали су да косовском завету „удахну нов живот“.17 Вред-на уметничка остварења на тему Косовског боја налазе се данас у Круше-вцу, благодарећи одлуци да се обележавање шестогодишњице Косовске битке, одржи у овом граду. Реч је о споменику Кнеза Лазара, аутора Небој-ше Митрића, мозаицима Младена Србиновића, као и композицији Обре-тење Лазарево Милића од Мачве.18

Међу савременим српским сликарима који су стварали на ову тему из-двојили бисмо и Ољу Ивањицки, чија је слика Косовски бој настала у окви-ру великог сликарског конкурса „Бој на Косову, шест векова...“.

Срето Бошњак пише: „Оља Ивањицки је сликар сасвим посебног про-фила, раскошне маште и сјајне, прецизне опсервације. Фигуративац, који формом истражује најсуптилније садржаје бића суоченог са великим изазо-вима времена, магијом, религијом и научним открићима. Један је од осни-вача Медиале у којој је открила фантастично зрачење историје, метафизике и симболике и наслутила дубину порука великих сликарских мајстора про-

16 Lazar Tri fu no vić, Stu di je ogle di kri ti ke, 97–98.17 Дејан Медаковић, Косовски бој у ликовним уметностима (Београд: Српска књижевна

задруга, 1990), 51–52.18 Zvezdana Jović, 2005, „Vidovdanski spomenici u Kruševcu – prilog istoriji kulture

prestonice kneza Lazara“, Baština, no. 19, 197–206.


шлости. Раскошног сликарског рукописа, сложене семантичке структуре, загонетна и поетски осветљена, њена слика нуди не само снажан доживљај већ и неку магијску спознају суштине и судбине отуђеног света. Она је знак опомене и симбол наде, али пре свега – израз моћи сликарског духа и трај-не лепоте сликарске материје.“19 Заснован на догађају са историјском тема-тиком, времену којим је инспирисан, триптих Косовски бој са препознатљи-вим ликовима и симболима, осликава драматичну истину. Иако састављена од три платна у низу, слика одише компактношћу, где се догађај са краја пр-вог платна наставља на другом, одакле следи везивање за треће. Ове садр-жаје можемо и одвојено сагледавати, а притом их доживљавати као потпу-но, целовито и оствариво решење. Настала комуникација између ова три платна, осликава снажан привид стварности, уводећи нас у догађај који се одиграо пре шест векова. Тема Косовске битке пружила је уметници мо-гућност да ововремености понуди увид у прошлост, остављајући притом свој лични агенс и зналачко владање покретима при приказивању историјс-ке рефлексије. Читава композиција изгледа као обавијена светлосним ве-лом, уочавамо жестину потеза и чврстину насликаних форми. У изузетно брзом простору, ритмички неодмереном, очитава се борба на живот и смрт. У централном делу наслућујемо или препознајемо свети лик цара Лазара, који је, јашући на коњу, спреман да одговори на мач турском ратнику (окре-нутом леђима према посматрачу). Истичу се и плавичасто-сиво-беле нијан-се ратничког оклопа на белом коњу, оштрице на врховима мачева и бели кр-стови који видно извиру из крваве позадине. У гро – плану левог угла ком-позиције препознајемо српског ратника, надомак којег се истиче крвави бо-жур. Граничну линију бојног поља са стварношћу чине: прободена тела рат-ника са доње стране композиције, Косовка девојка која поји рањеног вите-за са леве, светли крстови и усијани мачеви са горње, и силни ратници који долазе са десне стране, а својом снагом и одлучношћу уливају оптимизам у целу композицију.

Оља Ивањицки, Косовски бој, триптих, уље на платну 276 х 200, 1989.

19 Срето Бошњак: Медиала (Београд, Службени гласник, Српски културни клуб, 2006), 118; Elezović, Z. 2008, „Triptih Kosovski boj Olje Ivanjicki“, Baština, no. 24, 285–287.


Косовски бој увек је имао велики историјски значај и изузетно место у историјској свести српскога народа, и отпор који је Србија тада пружила турској најезди, као и мученичка смрт кнеза Лазара и опредељење за цар-ство небеско и хришћанску веру остала је дубоко упамћена у народној тра-дицији српскога народа. Савремена српска ликовна уметност обилује мо-тивима инспирисаним Косовским бојем, односно Косовском заветном те-матиком. Данас је тема Косовској боја у српској ликовној уметности јако присутна и тешко би било обрадити све уметнике који стварају инспириса-ни овом тематиком. Оно што треба истаћи, јесте да су водећи српски умет-ни ци , пру жи ли уметнички при каз овог за вет ног до га ђа ја срп ске исто ри је и ти ме ста ви ли на гла сак на тра ја ње те ме увек при сут не у срп ској ликовној умет но сти.

ЛитератураElezović, Zvezdana. 2009, „Kosovske teme paviljona Kraljevine Srbije na međunarodnoj

izložbi u Rimu 1911. godine“, Baština, no. 27, 261–267.Аврамовић, Зоран. „Култура косовско метохијских Срба“, у Друштво и култура

Срба Косова и Метохије, прир. З. Аврамовић. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2007, 66–67.

Богдановић, Димитрије. Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности 1986.

Бошњак, Срето. Медиала. Београд: Службени гласник, Српски културни клуб.Госијо, Жан Франсоа. Религија и идентитет: југословенски случај. Београд: Clio,

2009.Elezović, Zvezdana. 2011, „Uspeh srpske skulpture na Svetskoj izložbi u Parizu 1900.

godine“, Baština, no. 30, 305–311.Зуровац, Мирко. „Луча косовског мита“, у Уметност Косова и Метохије, број I,

ур. С. Jović, Zvezdana. 2005, „Vidovdanski spomenici u Kruševcu – prilog istoriji kulture

prestonice kneza Lazara“, Baština, no. 19, 197–206.Кадијевић, Ђорђе. Медиала. Београд: Службени гласник, Српски културни клуб.Коларић, Миодраг. “Бој на Косову” Амвросија Јанковића, Зборник радова Народног

музеја, III, 233–236.Ко ла рић, Миодраг. Ликовне критике. Београд: С. Машић, 1991.Медаковић, Дејан. Косовски бој у ликовним уметностима. Београд: Српска

књижевна задруга, 1990.Пантелић, Весна. Бој на Косову, шест векова..., Галерија ВИД Београд; Народни

Музеј Крушевац, Београд-Крушевац, 1989.Протић, Миодраг. Српско сликарство века. Београд: Нолит.Раичевић (Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2007)Суботић, Момчило, Српски национални идентитет: историјски и савремени

изазови, Политичка ревија, 3, 2011, 1–35.Три фу но вић, Лазар, Пе тар Лу бар да, Ка та лог из ло жбе „Умет ни ци чла но ви СА НУ“,

Бе о град, 1980.Trifunović, Lazar. Studije ogledi kritike. Beograd: Muzej savremene umetnosti, 1990.


Zvezdana Elezović

Contribution to the study of the phenomenon of the Kosovo Battle in Serbian Fine Arts

AbstractThe paper discusses the Battle of Kosovo as a theme that is represented by contemporary Serbian visual artists. The tradition of the Kosovo epic has remained deeply embedded in the memory of the Serbian people, who carried the myth of Vidovdan from generation to generation. The Serbian people mourned the tragedy of Kosovo as the fall of the Serbian empire and the downfall of Tzar Lazar, who did not join the Kingdom on Earth but the Kingdom of Heaven, thus becoming a symbol of the national commitment of the entire people. The echo of the Battle of Kosovo is present in contemporary Serbian Fine arts, and the real sensation was caused by the Lubardin’s the Battle of Kosovo, which originated in 1953.The works of many Serbian contemporary visual artists abound with the motifs inspired by the Battle of Kosovo and the Kosovo pledge theme.Keywords: the Battle of Kosovo, Serbs, Fine Arts, painting, sculpture

Путописи

Зоран Матић / Миланка Тешовић


УДК 821.163.41-922(498)

Зоран Матић МА Миланка Тешовић

Земља срца

Овај путопис посвећујемо успомени на дивну попадију Лавинику Јововић (1971–2019) којој дугујемо неизмер-ну захвалност што нас је упознала са земљом срца – Ру-мунијом. Њено изванредно познавање житија румунских светитеља, манастира, румунског језика и културе, опле-менило је не само наше путовање већ и наше целокуп-не животе. Заједнички тренуци са драгом нам Лавини-ком у светињама пред моштима, спријатељили су нас за вечност!

Увод

„Када кроз решетке пламен лист улети -/ усном би дирнули ватру, пулсирање света.// Место срца би у груди ставили лист од пламена,/ старо срце дали да га киша узме, да га носи/ кроз насеља наша сиротињска и заборављена/ где смо се играли кликерима некад, боси...“ Раду Ђир1

„Ту саговорник остаје нем/окрећем главу за речима што су/ одлепршале/ и чујем човека у загрљају стварности/ осуђеног да говори срцем“ Петру Крду2

Савремени свет се за постизање свог технолошког прогреса увелико определио ослањати искључиво на мозак. Можда не треба превише пребивати у духу критиковања тога, јер има мозго-центрични приступ своје Богом дане и допуштене разлоге доминације. У таквом свету, рецимо, мирно и ненаметљиво просија-ва једна земља у којој култ срца чудновато претраја-ва, упркос свему. Кардио-центрична земља на коју су-геришемо јесте Румунија. Њени житељи, Румуни, ве-рују да потичу од древних Дачана; називају себе бе-смртницима, а хришћанство су примили на измаку првог века од хришћана, светих робијаша, владика, свештеника, мученика послатих из римске царевине, по казни, у румунске руднике на принудни рад3. У њу

1 Раду Ћир, Песме, ScAra, Asociatia Romana pentru Cultura si Ortodoxie, C. P. 1–46, Bucuresti, 2001, песма Јесен у тамници, 52.

2 Стихови из песме Логос и постојање, видети у: Kovine, новине KOВ-a, Вршац, година XI, бр. 16, 4.

3 Виргил Георгиу, Од 25. часа до вечности, Пролог Копно, Врњачка Бања, 2007, 14–[email protected]

Самостални истраживачи,Београд

Зоран Матић . Миланка тешовић184

је исихазам донео светогорски старац Пајсије Величковски. Кроз румун-ска пространства исихазам се укоренио, разрастао и изнедрио потпуно ау-тентичну православну културу срца. Цветању умно-срдачног стила живо-та су допринела велика страдања румунског народа кроз сву историју, на-рочито вековно ропство под Турцима и комунизам. Без обзира на природна богатства, румунску историју прати једно константно материјално оскуде-вање, сиромаштво, лишеност, егзистенцијална стешњеност у чему се људ-ско биће ослобађа свих привида и кроз најискренији поетични манир за-добија лик, онакав какав му је од Бога назначен. Из својих учесталих исто-ријских удеса и невоља стекли су Румуни дивну страдалну душу... И може се лако учинити да од ње нема ничег лепшег на овом свету. Она се проја-вљује у њиховим живахним очима, цвркутавом говору, народним песма-ма... Изнашли су врло необично духовно изражавање, готово начисто лише-но „општих места“. Њихова духовна литература је потресна, пуна духовних пустоловина које су позвања у чудесну димензију „психопоетичне авантуре распетог логоса“4; њихови песници су исповедници и мученици вере, свети писци и философи живота.5 Све је то тако, јер они од страже јутарње до мрака живе срцем и сузама. Њихови старци духовници константно и здуш-но су уз народ, стално му указујући да живи срцем, да пази на срце, да се од срца каје и да од срца опрашта. И они су заиста у великим молитвеним прегорима, јаросном покајању. Зато су им манастири „звезде које сијају јаче од оних на небу“6, те су пуни монаштва као кошнице пчела. При обиласку њихових светих места често се унаоколо могу приметити мали степеници, који су намењени за молитвено приклањање колена. Јер, Румуни највише воле клечећи да се моле. Објашњавају то потребом да се смире и унизе пред Божијом светињом. А молитвено расположење и атмосфера им је свепри-сутна. Клечећи пред иконама, олтарима и кивотима у молитвеној предано-сти делују сањиво попут деце која сисају млеко. И поред оскудности у жи-вотним условима, имају многодетне породице. У вези са тим могу се запа-зити очевидни контрасти: код нас се некад трагично доживљава ако се јед-но од двоје деце замонаши. А они имајући шесторо, седморо деце одлазе сви у манастир, а понекад, да тако кажемо, целокупно фамилијарно; и све што имају раздају, на пример 300 оваца, хектаре и хектаре земље. Оно што највише човеку може да дотакне срце јесте румунска гостопримљивост. Потпуно непознатог човека ће примити у свој дом, угостити га као најрође-нијег, постарати се о њему у сваковрсним потребама, отпратити га до стани-це у раним јутарњим сатима пре свитања. Ако се путник-намерник враћа са путовања кроз њихово место инсистираће да поново дођу по њега и поно-во га приме на конак. Ово чине не само стари већ и млади Румуни, студен-ти који умеју свесрдно да угосте пролазника у својим становима, студент-

4 Разван Кодреску, „Поезија Раду Ћира или тестамент једне генерације“, у: Раду Ћир, наведено дело, песма Јесен у тамници, 16.

5 Видети, на пример, дивно житије песника-светитеља Валерија Гафенкуа у: Румунски новоисповедници: у борби Бога и ђавола, светост, љубав и слобода у доба антихриста, Православна мисионарска школа при храму Св. Александра Невског, „Образ Светачки“, Београд, 2015, 403–465.

6 Свети Јован Златоусти, Катихезе, Београд 2016, 38.

земља срца 185

ским домовима и да га приме у своје студентско друштво. Оном кога освоји та румунска необичност, румунска осећајност, „румунски осећај бића“7, ру-мунизам и румунофилство, чим пређе њихову границу, душа зарања у пито-мост њиховог панонског мора, зелених предела пуних срна и фазана, бајко-витих гора, брежуљака, планина прошараних крдима оваца и крава. Чак и необичан укус њиховог вина буди у људском срцу румунизам. Он наводи човека да са страхопоштовањем отвара књиге румунске духовности и пое-зије. Но, најпре, књига, њива Господња – Румунија узорана, изображена и исписана страдалним и скрушеним срцем гостољубиво се отвара оном ко у њу зађе лично – непосредно, отворено, искрено, с љубављу.

Експедиција кроз духовне пашњаке РумунијеУправо на горе описан начин покушала је приступити посети Румуније наша мала група православних младих из Никшића и Херцег Новог. Пред-водили су нас свештеник Велимир и попадија Лавиника Јововић из храма Зачећа светог Јована у Никшићу. По благослову митрополита Амфилохија и епископа Јоаникија, уз молитве, свештенички благослов и духовне пе-сме отиснули смо се из Никшића пут Румуније 29. августа 2017, у 5 часо-ва ујутро. При проласку кроз Србију свратили смо и по Немањићки и Све-тосавски благослов у манастир Милешеву. Након светлозарног освежења устремио се наш мали комби ка далеким духовним хоризонтима од којих нас је делило преваљивање колосалних 1 500 километара. Због застоја ус-лед омањег квара, у Темишвар смо стигли тек мало пре поноћи. Преноћи-ли смо у хотелу и одмах ујутро хитро наставили даље. До првог духовног одредишта, манастира Зосин, стигли смо у четвртак, поново око 12 ч увече. Испред улазне капије дочекао нас је млад, љубазно насмејан, монах. Улаз у манастир обавља се кроз тунел цркволике грађевине са високом кулом зво-наром која је осветљена рефлекторима испод стреха крова. Под тим светли-ма њена архитектура делује свемирски, као из научно-фантастичног фил-ма. Унутра, кроз мрачак, двориште одаје утисак беспрекорне уређености. Након пријатне вечере у врло отменој манастирској трпезарији, једна по-слушница нас одводи до конака за госте који се налази испод манастира и његовог брдашцета, иза омање борове шуме. Ту им је економија са великом шталом, помоћним зградама у близини. Ту се налази и црква старог мана-стира Зосин. Будимо се неколико тренутака пре шест часова ујутру. Веро-ватно због несвесног осећаја велике удаљености од родног места, тих неко-лико тренутака не можемо да се присетимо где се налазимо. А онда веома дубоки одјеци румунских звона који означавају почетак јутрења нам буде муњевиту асоцијацију и присећање на место где смо стигли, те долазимо к’ себи. Напољу нас изненађује прохладно јутро, свеж дах Карпата. Шљун-ковитим путем обилазимо око шуме из које провирују синоћне ракетолике цркве. Двориште манастира озрачено јутарњим зрацима препуно је цвећа и младих воћкица. У главној цркви се чује јутрење преко звучника. Покуша-вамо да уђемо у суседну капелу у којој се јутрење служи. Дају нам знак да

7 Дело Константина Нојке 1978 (Кодреску Р, у: Раду Ћир, наведено дело, 22).


сачекамо испред. Један монах излази и објашњава нам да је ту олтар и да изванманастирска лица немају благослов да уђу. Мало нам то изгледа чуд-но, очекујемо да се бар Литургија служи у главном храму и да јој се може присуствовати. Међутим, и Литургија се служи у малој капели, а цивили у главној цркви преко звучника прате њен ток. Звучници се налазе и у ку-хињи из које, у пролазу, чусмо одјеке певања на мелодичном румунском је-зику, као и у сувернирници и у параклису на спрату уз кулу звонару. Ипак, не замерамо нимало на томе што се не може непосредно присуствовати бо-гослужењу. Схватамо да је то део њиховог монашког поретка. Цивилима је директан приступ богослужењу могућ празницима. После доручка монах који нас је дочекао претходно вече, упућује нас у историјат манастира. Спо-миње да је основан 1779. од стране благочестивог Јоана Зосине, по коме је манастир и добио име. Имао је манастир турбулентну историју: од проте-ривања монаштва, претварања у парохијску цркву до укидања које је траја-ло све до 1993. када је трудом тадашњег митрополита Молдове и Букови-не, а садашњег патријарха румунског Данијела обновљен, у ствари отворен „Нови Зосин“. Од тад до 2015. у комплексу манастира саграђени су глав-на црква посвећена „Живоносном Источнику“ и „Недељи свих светих“, мо-нашки конак Зосима, кула и параклис Теодосија Великог, капела мучени-ка Бранковени, велики мермерни крст, бунар-извор Св. мученице Фотине8. Фреске у црквеним здањима су настале као укрштај неовизантијског, ру-ског и српског стила. Монах који нас упознаје са том својом предисторијом припада братству самог манастира од укупно 10 монаха. На наше интересо-вање, препричао нам је и житије мученика Бранковени, румунске владарске породице која је пострадала 1714. у Цариграду. Ухвативши их на превару, Турци су погубљење четворо синова Константина Бранковенуа заређали од најстаријег до најмлађег. Када су дошли до њега, петогодишњи дечак одла-зи до оца да пита да ли може он да не страда, желео би да види живот. Отац му је објаснио да живот који они нуде није прави, већ привидни, а да их онај истински, вечни чека након часне смрти. Дечак у чије су срце већ упливи-сали импулси осећаја вечности кроз православно васпитање и богослужење могао је то сасвим јасно разумети, те је и он тако мали прихватио мученич-ки подвиг страдања. Уз причу монах надовезује блага опомињања на иску-шења у савременом свету да се привремено и пролазно представи као неш-то сувише важно. Између осталог, спомиње да се то односи и на фејсбук. Овај контекст приче образлаже ненаметљиво, клизећи по ивици изнад кон-зервативног критиковања; али, дивно, ниједног момента не упада у њега. Уместо тога, спомиње како је на путовањима корисно лепе доживљаје аку-мулирати у срце и на њима се задржати као доминантним утисцима. А да је подвиг заправо у томе да се не дозволи да лоши утисци (искушења) не над-владају лепе утиске. Није нам тешко прозрети да под лепим утисцима уп-раво подразумева благодат Божију, али нам је пријемчиво за нашу младост објашњава као леп осећај. Током разгледања манастира, попадија Лавини-ка среће господина Јона, познаника из Румуније који предлаже да нас по-

8 „Zosin or the Holy Dormition of the Mother of God Monastery” у: Manastirea din poiana “Adormirea maicii domnylyi Zosin, Manastirea Zosin, 2015, 51–55.


веде у обилазак два суседна манастира. Хитро прихватамо овај изнанадни и радосни позив и за неколико тренутака наш мали комби се сјурује за ко-лима румунског пријатеља. Након 20 минута стижемо у манастир Ворона у коме нас дочекује једна стара монахиња. Она нам даје уводна појашњења, а по црквама нас води једна млађа монахиња. Спомиње да је стара мона-хиња у манастиру од своје 8. године и да јој је отац био радник у манасти-ру. Децу су у њено време остављали у манастиру да уче. Када су родитељи дошли по њу није хтела поћи из манастира. Поред тога, спомиње да је ма-настир изграђен 1600. у руском стилу јер су градитељи били руски калуђе-ри. А сада у манастиру има 40 монахиња чија игуманија јесте мајка прош-лог патријарха Теофана; његов лик смо видели осликан у неколико цркава. Показују нам и рибњак светло зелене воде окружен повијеним врбама, по чијим ивицама плутају локвањи. У његовом средишту из фонтане радосно светлуцају млазићи воде. Позивају нас у гостопримницу на слатко од ви-шања. Након благослова монахиње старице одлазимо у манастир Вороњс-ку Сихастрију до кога нам требаше неких 15–20 минута. У њему смо цели-вали мошти Онуфрија Воронског. Углавном, у оба манастира нам шаренило цвећа засени присећања на појединости. Вратисмо се у Зосин где нас поча-стише и ручком и поклончићима.

Град духовне слободеПуни благодарности око 14 ч упутисмо се ка Јашију, нашем главном од-редишту, где смо се најавили учествовати у свеправославној омладинској конференцији, ИТО 2017.9 Након три сата путовања стижемо. Кроз про-зоре комбија примећујемо да су групе из многих земаља већ кренуле у ли-тије, марширање кроз град са заставама и таблама са називима својих др-жава. Ми им се придружујемо и кроз неких пола сата стижемо до степе-ништа Палате културе испод кога се налази простран парк. Када убрзо дође ред и на нас да сиђемо низ лепе свечане степенице приметисмо благона-клоне погледе са свих страна и поздрављања. И ми им свесрдно узвраћас-мо. Кроз неких сат, сат и по времена пространо двориште је било испуње-но младим људима изнад којих су, као какви разнобојни пламенови, вијо-риле се заставе. Бакља ИТО конференције предата је од стране Букурешта, прошлогодишњег домаћина овогодишњем, Јашију. Представници Јашија проносе бакљу до на подијум где су се налазили многи свештеници, ар-хијереји и патријарх румунски Данијел. Присутне је поздравио градоначел-ник града Јашија а затим и патријарх румунски Данијел који се обратио и беседом о слободи. Размотрио ју је у разним контекстима: философском, уметничком, политичком (савременим капиталистичким секуларним идео-логијама), а посебно истакао и духовни смисао слободе; да је пуноћа сло-боде у способности да се воли Бог и ближњи у времену и вечности. А да се конкретно окружење у коме је ова од Христа дарована духовна слобода, може култивисати у Цркви, духовном обитавалишту Свете Тројице. Из тог

9 Програм и детаљи конференције могу се увидети путем следећег линка: https://ito2017.ro/en.


разлога, Црква најрадосније прихвата младе људе у потрази за истинском слободом. Када православни млади носе у својим душама љубав, мир и ра-дост Христову, они су у стању да постану сведоци и мисионари Христове љубави према свету, и то у односу са другим младим људима који су у теш-коћама (оним напуштаним од стране породица и пријатеља, немоћним, не-запосленим, усамљеним, дезоријентисаним). У складу са тим, Његова Све-тост Данијел је подсетио да су многи млади људи (клирици или интелекту-алци) иако мучени, притворени у затворима током комунистичког режима, кроз страдање и многе молитве имали у себи велику духовну слободу (сме-лост) да сведоче веру и опраштају својим мучитељима, попут мученика у временима раног хришћанства. То је слобода душе, која кроз Божију бла-годат обраћа страдање крста у радост Васкрсења10. Затим су изведене ру-мунске народне песме. При крају тамнопути представници држава из Аф-рике заједно су отпевали песму „Макуна матата“ уз емпатично одјекивање више од 5000 учесника. Све време пратио нас је радостан осећај што смо ту, међу толиким младим људима, окупљеним вером у Господа. У тој несваки-дашњој сабраности, очигледан је био доживљај свечовештва, свејединства, у толиком мноштву пулсирање једног васељенског срца у телу Христовом, Цркви која превазилази светске међуљудске и међунационалне поделе. За-иста је радосно осетити слободу свим својим бићем, слободу од свега што је у свој основи ускогрудо. По завршетку церемоније отварања ИТО 2017 конференције свратили смо у саборну цркву митрополије Буковинске и ту тик пред затварање стигли да целивамо мошти Св. Петке. До хотела нас одводи Магдалена, студенткиња српског порекла у Румунији и румунски свештеник Јустин.11

Сутрадан, другог дана конференције, Магдалена долази по нас и води нас у оближњу цркву на јутрење. Иако нам је румунски стран језик, с неком необичном лакоћом се концентришемо на богослужење. И ту нам постаје схватљиво да мелодичност и духовни осећаји пренесени кроз звук исто тако могу да привлаче и одржавају пажњу као и смисао речи. Након доручка у хотелу одлазимо до факултета на чијем степеништу нас дочекују младићи и девојке са корпицама у којима се налазе папирићи. Свако од нас треба да из-вуче папирић који означава број учионице. Узимајући папириће и одлазећи у одговарајућу учионицу припадници наше 14-очлане групе се расејавају у мултинационалне групе од по 20 чланова. Свака група прошла је кроз кон-ференцијски програм који је био организован у виду активно-учествујућих радионица (игре упознавања, представљања, дебате, креативно изражавање кроз писање, цртање, певање, интерпретирање текста из посланица и по-учне приче). Заједнички именитељ свих активности био је појам слободе. Кроз овакав динамички програм показало се како слобода није само ап-страктна тема која се на конференцијама у најбољем случају може заједнич-

10 Daniel, Patriach of the Romanian Ortodox Church, „Only Jesus Christ gives man total freedom“, International Meeting of Ortodox Youth, Iasi, 1-4 september, 2017, editura Doxologia, 2017, 5–12; видети и исечке говора патријарха Данијела: https://ito2017.ro/en/church-most-joyfully-welcomes-all-young-people-search-true-freedom-patriarch-daniel-says-ito2017.

11 Радосна атмосфера са отварања и првог дана конференције може се назрети путем следећег снимка: https://doxologia.org/news/video-official-opening-ito-2017.


ки контемплирати већ и концепт чије разумевање треба активно, живо из-разити и разменити кроз перформанс и међусобни однос. На тај начин чо-век доживљава слободу као призив, надахнуће, дар. Након конференцијског програма имали смо прилику да искусимо слободно време, без обавеза, ше-тајући, разгледајући град, посећујући њихове ресторанчиће. И питамо се након свега, зар нас није бар једном посетио онај песнички осећај оца Шме-мана када се налазио у страним градовима: „све је негде другде“?12... У 16 ч. за стране учеснике организован је пријем у скупштини града. У великој скупштинској сали било је уприличено обраћање градоначелника, органи-затора конференције, представљање свих група учесника. Све групе су биле приупитане о утисцима у Румунији, али су организатори изразили интере-совање о ономе шта групе учесници имају да пренесу из земаља из којих долазе. Па су, између осталог, питали шта мисле да је најлепше у њима. Ми смо поручили да у Црној Гори има лепих морских обала, стиховитих зали-ва, лепих брда, планина, али да је најлепше у њој поезија надахнута спо-менутим лепотама. И да су наши ствараоци, песници били свети људи и сведоци вере у Христа. Међу њима нам је понајдражи Његош, који у јед-ном свом поетском делу спомиње да су Црну Гору населили храбри људи преживели после Косовске битке у XIV веку. А да данас мошти Св. Васи-лија Острошког у једној планинској стени представљају фокус читавог на-рода наше земље. Између 18 и 20 ч. организовано је предавање „Младост у потрази за слободом“ румунског теолога, полиглоте професора, протопрез-витера Константина Некуле који је веома омиљен предавач у Румунији, ко-лико смо могли да чујемо од румунских познаника са конференције; отац Некула је написао 53 књиге, много богословских радова и есеја, основао уд-ружење Плави Крст зарад помоћи породицама чији чланови имају пробле-ма са алкохолом и сличним пороцима. Његовом излагању је присуствовало скоро исто толико људи колико и отварању конференције претходно вече. По завршетку предавања, уследила је вечерња молитва.

Трећи дан конференције почео је као и претходни, јутрењем. Затим од-лазимо у Булевар Штефана Великог испред саборне цркве где је од 9 ч. на великом подијуму служена архијерејска литургија. Њом је началствовао митрополит буковински и молдовски Теофан. Поред њега, Литургију је са-служивало 16 владика и мноштво свештенства, уз присуство преко 5 000 учесника ИТО 2017 конференције. Након читања на румунском, Јеванђеље на енглеском читао је тамнопути ђакон, а у току литургије у чин презвите-ра рукоположен је један румунски теолог. Након Литургије одлазимо у хо-тел на ручак и да се мало одморимо. Тамо, тамнопути учесници конфе-ренције својим веселим гестикулацијама привлаче пажњу и симпатије свих нас. Дружење с њима је било врло радосно и надахњујуће. Многи од њих су

12 „Како године пролазе, није ми боље него горе. Овдје у болници, у недјељној сунчаној празнини, на непознатим улицама, у самоћи хотела – ја осјећам „Tout est ailleurs“ Џулије-на Грина: Све је негдје друго. По природи сам склон лутању. Нисам сањар, али волим да лутам. Сањар не примећује околни свијет: он живи у свом сну. Ја немам сан. Не треба ми. Напротив волим да примећујем све – куће, прозоре, свјетлост, зраку сунца на крову. Волим да осјетим непомично вријеме („temps immobile“).“, Александар Шмеман, Дневник 1973–1983, Видослов, Епархија Захумско-херцеговачка и приморска, 2007, 437.


ђакони и свештеници у црквама у својим афричким местима. Неки су ско-ро крштени, искрено одушевљени хришћанском вером. Неки спомињу теш-ке услове у којима њихове црквене заједнице опстају; некима је најближа црква удаљена 700 километара. Поносе се својим хришћанским именима, као што су, на пример, Августин, Серафим, Антоније... Испред портирни-це, на ходницима и степеницама хотела изводе симпатичне покрете и ге-стове својих афричких плесова. Позивају и нас остале да им се придружи-мо; притом нам Августин из Танзаније, уз шаљиве плесне покрете поклања понаособце традиционални афрички плашт, мараму, наруквицу... Све то је била једна спонтана увертира за својеврстан празнични марш младости кроз цели град Јаши.13 Магдалена нас одводи до парка Копоу, почетног од-редишта марша. Парк Копоу распростире се на површини од око 10 хекта-ра. У њему се и дан-данас налази липа испод које је стихове писао песник Михај Еминеску. При покрету од капија парка свакој групи остали учесни-ци кличу поздравима и скандирају назив државе одакле долазе. Зарад мар-ша једна трака улица је била затворена за саобраћај од стране полиције која нас је љубазно пратила. При марширању пролазимо поред библиотеке Ми-хај Еминеску, Булеваром независности, поред манастира Голија, Цркве Св. Николе, Булеваром Штефан Великог, све до Саборне цркве. Куд год да смо прошли, пратило нас је махање житеља града Јашија. Са прозора зграда жене су нам махале својим марамама, износиле иконе, молитвено погледа-ле ка небу, крстећи се. Баш у маршу, тој литији православне младости утвр-ди нам се у свести утисак који нас прати од кад смо стигли: у Јашију влада срце, тај благоверни монарх који све уређује како треба, и сви уживају у ње-говом миру и благости, ни једног момента не осећајући наметљивост и оп-терећење његовог господарења. Током литије одјекују са звучника аутомо-била румунске народне песме. Песму „Буковина“, већ при првом слушању, интуитивно предосећамо да представља најискренији израз румунске душе који, стога, лако осваја слатким весељем и оне у литији и оне у пролазу. У ствари, све у тим тренуцима постаје једна радосна литија живота у којој су се срца удружила, раширила крила и препустала полету. Ништа мање екста-тична није била и химна конференције Tânărul în căutarea Libertății („Мла-ди у потрази за слободом“).14 Но, из тог заноса дирљиво нас дотаче при-зор сажаљивог лица једног болесника у пругастој кошуљи који нас је пос-матрао са прозора болнице. Дошавши до дворишта испред саборне цркве где је тога јутра служена литургија уследила су поздрављања и честитања. Мрачак благе вечери се већ неприметно спуштао. Магдалена нас одводи да узмемо наше пакете за вечеру. Поседасмо на траву у дворишту испред цркве, вечерамо и окрепљујемо се од дугог марша. Испред Палате култу-ре уследио је концерт познате румунске групе „Холограф“. Ситна топла ки-шица само је појачала радостан утисак. Вратили смо се у хотел испуњени пријатељским осећајима. Иако је било много активности, чини нам се да би били расположени за бар још седам дана оваквог дружења. Но, сутра ујутру

13 Видети врло дочаравајући снимак Марша слободе: https://www.youtube.com/watch?v=keePKcbqPrk.

14 https://basilica.ro/ito-2017-a-fost-lansat-imnul-tanarul-in-cautarea-libertatii-audio/.


путујемо рано. Полако се опраштамо са свима и Јашијем који нам прирасте за срце, нарочито због свуда присутног осећаја молитвеног покровитељства Свете Петке. Свако вече, уобичајисмо да, у време непосредно пред затва-рање цркве, свратимо и целивамо њене мошти.15

ПовратакУјутру у 6 ч. одлазимо из Хотела. При изласку из града отац Велимир нам надахнуто препричава житије Св. Петке. Спомиње како светиња некад може да се „успава“ кад је људи занемаре. А да се она „буди“ кад се људи њоме духовно служе. И то нам је врло јасно са Јашијем који своју светињу, мо-шти Свете Петке, чува и воли као најдрагоценије благо. У Јашију се и ста-тистика поклања моштима: како вели свештеник Велимир, у Јашију нема некрштених људи, нема нецрквених бракова. Заиста, ниједног трена нисмо осетили непријатност, већ посвуда само пријатљску атмосферу и безбриж-ну сигурност. Све нам то изазива помисао како би у Јашију било дивно сту-дирати.

Након кратког дремања, на 14 километара од града Таргул Њамц, сти-жемо у чувени манастир Њамц, кога називају „Јерусалимом румунског пра-вославља“ јер је један од најстаријих и најважнијих њихових манастира. На спољној страни звоника запажамо осликано свевидеће око, које је, у ствари, Omniscient (Христос Сведржитељ) стари назив манастира. Ту нам у цркви један монах препричава манастирску повест. Саграђен је у XV веку, у вре-ме владавине молдавског жупана Св. Штефана Великог, кога бисмо могли упоредити са нашим краљем Милутином јер је током своје владавине поди-гао око 40 манастира у Румунији. Свој врхунац манастир је доживео у кас-ном XVIII веку када је имао скоро 1000 монаха, а знаменит је и по библио-теци старој преко 600 година у којој се, између више од 18 000 томова, на-лази 600 рукописа, неке веома ретке књиге, неке по први пут штампане у земљи. У наосу цркве пажњу нам привлачи необична гробница удубљена у поду у којој почива Штефан ал II-Иеа, стриц Штефана Великог16. Припра-та цркве сија од присуства моштију једног непознатог светитеља, Св. Симе-она и чувеног старца, Св. Пајсија Величковског. Њима се са страхопошто-вањем поклањамо, молимо се да измоле и пренесу нам благодат од Бога, да и ми стекнемо бар мало молитвене пажње и сабраности у срцу попут њих, уметника умно-срдачне молитве.

Затим стижемо и до манастира Сихастрије. Лепота ове светиње прева-зилази сва наша замишљања док смо о њој читали у румунској духовној ли-тератури преведеној на наш језик. Разнобојно цвеће је тако дивно, одмере-но, свуда уоколо распоређено да се сасвим елегантно усклађује са љупком црквеном архитектуром. Не можемо све да стигнемо да разгледамо. Већ се

15 Врло естетична атмосфера са ове четвородневне конференције која је окупила око 6000 учесника из 34 земље света може се назрети и путем следећег снимка: https://doxologia.ro/clipuri/video-povestea-ito-esti-nascut-sa-devii-nemuritor (у снимку се налази енглески титл, у коме је, између осталог, са румунског преведена скоро цела спомињана песма Tânărul în căutarea Libertății [„Млади у потрази за слободом“]).

16 Видети детаљније на сајту: www.wikipedia.org/wiki/Neamt_Monastery .


упућујемо ка гробљу које се налази на једној шумовитој узбрдици. Гробље окружено високим боровима и зеленилом одише блаженством, свежином и миром, јер ту утруђена тела од тешких подвига одмарају духовни диво-ви, колоси монашког успињања. Да споменемо само неке од њих: Јоани-кије Морој – то је обновитељ манастира Сихастрије и њеног монаштва, пра-вославни „Одисеј“ који се са пламеним покајањем присећао својих духов-них лутања и због тога пребивао у богоподобном смирењу17; Јоаникије Ба-лан који је записао житија сихастријских стараца, и по неписаном духовном правилу, као животописац се уподобио њима; Пајсије Олару, који је сажи-мао „много свете мудрости у мало речи“18, духовник старца Клеопе и мно-гих других, нежни родитељ који је многе физички онемоћале старце него-вао и отпратио у рајски починак, па је и сам он последњих пет година живо-та пропатио у потпуној глувоћи и слепоћи19. А ту је и свима нам мио старац Клеопа, чији се гроб налази у средишту гробља; и у томе има неке сугес-тивности јер је старац Клеопа у XX веку био својеврстан реафирматор сре-дишта људског бића, срца20. Недостаје Арсеније Папачок, за кога сазнајемо да је умро пре неколико година у другом манастиру и тамо сахрањен. Си-лазимо поново у манастир и пењемо се степеницама и стазицом до суседне узбрдице изнад манастира, где се у једној старој кућици налази келија ста-рца Клеопе. Две собе и ходник испуњени његовим личним стварима, опан-цима, оделом, епитрахиљом, сликама, портретима, наликују просторијама каквог старинског музеја. У њему се осећа особен светитељски култ ста-рца Клеопе. При наспрамном углу од улазних врата другог собичка крепак и насмејан старац помазује поклонике. Ми оклевамо на вратима. Он нас по-зива, ваби љубазним очима. Разумемо да нас пита ко смо. Након нашег од-говора насмејано понавља: „О Серби, Серби“...

Следећи манастир до кога стижемо јесте Петру Вода који је „оаза ду-ховне слободе“ очуване чудесно попут белог маслачка усред дивљања хаоса безбожног комунизма. При уласку на капију одмах нас привлачи бела мер-мерна гробница старца Јустина Првуа. И у овом манастиру постоји кући-ца са личним стварима и сликама румунског страдалника од комунизма. Је-дан летимичан поглед на његов лик на слици открива страдалну душу која се сва преплавила љубављу. Претрпео је претешка мучења, 17-огодишњим потуцањем по логорима и затворима комунистичким понео до тад невиђен подвиг ћутања у току кога је научио „плакати тајно у срцу свом“ и силази-ти у дубину неизразивог смирења; немајући антимнис, неретко је служио Литургију на својим грудима. Након избављења, победоносног повратка и раскидања комунистичких стега, Бог га је прославио као чудотворца, про-зорљивца, ујединитеља и обновитеља Румуније; читава румунска земља му

17 Срцем и сузама: Румунски старци XX века, са румунског превео Арсеније Бугарски, приредио Јован Србуљ, Друго допуњено и исправљено издање, Православна мисионарска школа при храму Александра Невског, Библиотека „Образ Светачки, Београд, 2014, 9–19.

18 исто, 63.19 исто, 111–116.20 Видети у: Старац Клеопа, Успон ка васкрсењу, Друго издање, Православна

мисионарска школа при храму Александра Невског, Библиотека „Образ Светачки, Београд, 2015, 110–214.


је помагала у изградњи цркава, манастира, сиротишта, старачких домова; и уз то, имао је снаге да лично поучава децу, омладину, тотално нешаблонски духовно услужује све могуће људе који су му притицали. Имао је енцикло-педијска знања, и у својој 94-ој години читао неуморно све што се појављи-вало у духовној, философској, културној и политичкој литератури, те кроз своју „милосрдну ведрину“ синтетизовао и преносио мудра проницања21. Све то о Јустину Првуу22 назиремо током 10-так минута задржавања и оби-ласка око његовог гроба, па тек потом запажамо минимум 20 пута већу цркву чија је цела спољашња фасада осликана фрескама. У самој цркви се налази витрина са главама осам, девет мученика страдалих 80-тих и 90-тих година прошлог века. И овде цвеће оформљава визуелну архитектонику места коју носимо са собом у сећању. Надомак манастира посећујемо још једно дивно монашко гробље окружено шумом, до кога се долази стазом, преко мостића над планинским потоком. У монашком гробљу почива Геор-гије Калчу. И он је као и Јустин Прву, неустрашив био, много пострадао у доба комунизма. Први пут је ухапшен 1948. након бунтовних говора про-тив комунизма, још док је био анонимни студент медицине родом из Тул-че (градића у делти Дунава, при ушћу у Црно море). Одслужио је 16 година затвора и мучења. Неколико година је, затим, провео на слободи дисидент-ски наступајући против комунистичког режима што му је толерисано све до 1977. када је умро његов заштитник, патријарх Јустинијан. Након њега ру-мунском црквом је управљала једна тврђа струја. Она је рашчинила и исте-рала оца Георгија из Цркве због његових антикомунистичких предавања. То га није зауставило, те је наставио на степеницама цркве да проповеда. Вла-да је затварала капије, али су се верници пењали и преко зида слушали ње-гова неустрашива обраћања. Нови патријарх је оца Георгија одбацио и ли-шио црквене заштите, након чега је поново ухапшен. Овога пута Чауше-ски га је видео као личног непријатеља, па је примењивао специјалне ме-тоде мучења. Затим га је ставио у ћелију са двојицом затвореника, осведо-чених убица, са заповешћу да га погубе. Три седмице су се иживљавали на њему свакодневним батињањем. Када су решили да га убију отац Георгије се пред њима исповедио и помолио за своју породицу, а они видевши њего-ву спремност да умре, доживљавају потпуно преумљење, по први пут га ос-ловљавају са оче и саопштавају да га неће погубити. Те недеље добио је од њих дозволу да служи Литургију. Док се припремао, окренуо се да их осмо-три и видео их како клече на хладном бетонском поду. Коначно, тадашњи председник Америке Роналд Реган и бивши, Џорџ Буш старији улажу ини-цијативу код Чаушеског да ослободи оца Георгија. Још две године га је Ча-ушески држао у кућном притвору, а затим 1987. протерао у Америку зајед-но са његовом породицом. Ступивши на слободу „очи су му биле безоблач-но плаве, с погледом који је изражавао тријумф радости над патњом“. Про-поведао је на радију „Глас Америке“ и „Слободна Европа“, обелодањујући Чаушеског као великог криминалца и демагога. ФБИ му је дојавио да је Ча-

21 www.manastirea.petru-voda.ro/2013/10/23/житије-оца-јустина-прву-а-биографија-ј/ 22 Детаљније о животу и учењу Јустина Првуа видети у: Румунски новоисповедници,

403–465.


ушески послао тајне убице да га пронађу и ликвидирају. Крио се у руралној Пенсилванији неко време, служио у парохији Светог Крста. Умро је у 2007. од рака панкреаса. А по својој жељи сахрањен је у Румунији, у месту Петру Вода23. На седмогодишњицу смрти мошти су му биле откопане. На јутјубу постоји снимак како му срце испод одежде куца док верници прилазе да це-ливају његове мошти. Недалеко од његовог гроба налазе се и гробови све-тих песника – мученика Раду Ђира, анђела на робији24, распетог певача ко-мунистичких затвора, најнамученије личности Румуније XX века25 и Тудо-ра Попескуа. Враћамо се и одлазимо до женског манастира Петру Воде, где затичемо велики број монахиња у разним пословима. Обилазимо цркву, на-кон чега нас монахиње угошћују ручком у манастирској трпезарији. Затим одлазимо у њихову продавницу лековитог биља. Сви узимамо по неку бо-чицу лека за своје сроднике или пријатеље оболеле од разних болести; оба-вештени смо да су природне тинктуре из њихове лабораторије, коју је осно-вао Јустин Прву, веома чувене по лековитости и изван Румуније. Након овог посећујемо још два манастира успут. Нек нам Бог опрости, њихових имена више не можемо ни да се сетимо, а немамо више ни снаге да се позабави-мо претраживањем по интернету ради установљавања њихових идентитета.

Пуни духовних утисака, око 22 ч. стижемо у манастир Рмец, где нас очекује коначиште. Кроз манастирско двориште до конака прате нас човек чувар и велики црни пас који остаје пред нашим вратима на степеницама до јутра. Устајемо око 7 сати. Обилазимо двориште. Претходне вечери су нам се указали обриси нечега налик на облаке који су се надвили над мана-стир. Сада видимо да су то стене и брда са дрвећем модрог лишћа. Стене су ожућене светлошћу сунца које се још није спуштало у манастирско дво-риште. Улазимо у цркву, слушамо звонко појање монахиња. Након 15-так минута примећујемо зраке сунца како пролазе кроз отворене двери на ико-ностасу. Умиљат призор у том примраку стварају свећа на столу и свећа на једној фунији. Примећујемо издужене фигуре на фрескама, у белим одеж-дама, нарочито Христа који извлачи из гробова прве људе. Разумљив нам је тај духовни израз у коме ни истакнут уметнички тон није неприкладан. По-чиње Литургија, али зраци сунца маме напоље ради сагледавања дворишта под јутарњом светлошћу. Боже опрости, ако се сачека крај Литургије, сун-це ће високо одскочити. Имајући овај утисак у виду, није чудно да су неки филмски редитељи тражили рано ујутру да снимају кадрове, дугачке сен-ке, ликове умивене и подмлађене сунчевом светлошћу што се расејава кроз бистра ваздушна пространства и плавети. У манастирском амбијенту ју-тарња светлост преплављује и милује душу, осећа се благотворност те жи-вотодавне светлости. Вероватно је оваква светлост пандан духовној свет-лости, благодати. Ако је она веће блаженство за душу од ове тварне, како

23 Patricia Sullivan, “Anti-Communist Priest Gheorghe Calciu-Dumitreasa, Washington Post Staff Writter Sunday”, November 26, 2006 (www.wp-dyn/content/article/2006/11/25/AR2006112500783.html); детаљније о животу и учењу Георгеа Калчуа видети у: Румунски старци, 7–298.

24 Милош Ненадић, „Анђео на робији“, у: Раду Ђир, наведено дело, 82, 85.25 Кодреску Р, у: Раду Ђир, наведено дело, стр. 12; видети и његове песме настале током

робијања, у: Раду Ђир, наведено дело, 26–81.


сведоче исихасти многих поднебља, зар не треба урањивати, ловити је још од зоре, ране младости људског живота?! Зар не треба проналазити и љу-бити старине (личности и места) које рефлектују духовну светлост?!... Уп-раво овде уочавамо асоцијацију, симбол на хармонични пригрљај младости и старине: цвећа, траве, дрвећа и стења, брда, зидина. Ми, полу-бесловес-но блицамо, а не видимо космичко блицање које нас меморише онакве как-ви јесмо, документује за приказивање пред Лицем вечности. Зраци, сунче-ва копља, хитају се кроз гране и лишће. Као и у другим румунским мана-стирима и овде су стрехе кровова необично издужене. Интересантно је да се не питамо и не претпостављамо због чега, већ добијамо утисак чудно-вате, печуркасте црквене архитектуре све док негде не прочитасмо да им је сврха заштита спољашњег зидног сликарства. У Рмецу су на њима приказ-ани разноразни светитељи. На северној страни изненађују нас фреске мно-гих старогрчких философа поређаних хронолошки онако како смо их изу-чавали у школи. Међу њима је најинтересантније изображен Хераклит из Ефеса, звани мрачни. Само фрагменти су се сачували од његовог тајанстве-ног учења о Логосу. Каква ли је то била мистериозна личност? Он који је износио философске и друштвене критике, да ли је могао назрети и устра-шити се богочовечног суда Логоса? Поред улазних врата налази се сцена страшног суда. Христос једне призива, друге одгони руком. Међу грешни-цима монах и монахиња, богопротивни цареви и тирани, жена блудница на коленима, руку свезаних иза леђа, лажни старац... сви са сивом сенком сете у очима и жаљења, скелетима који се пробијају кроз вилице и очи. Изрази лица им одају осећај обзнањености промашеног живота који су водили. За-мисливши се пред целим тим призором долази нам замисао како је рмецка фреска страшног суда некакав екрански одраз стварности, стања у коме се свет налази. Љубав, пак, не може поднети да гледа грешнике како се муче26. Зато је фреска 1991. и насликана, да подстакне, не само страх од сопствене духовне (вечне) пропасти већ и молитвено вапијање: „Боже избави човечан-ство од оваквог епилога“. Након Литургије, одлазимо у трпезарију на дору-чак где на столу примећујемо свеску са молитвама и преко ње књигу поука старца Тадеја на румунском, припремљену за трпезно читање.

Прешавши преко Трансилваније, застајемо у граду Дева, који се нала-зи на левој обали реке Муреш. У централном парку Деве крај кога прола-зимо налази се висока бронзана статуа Децебалуса (у преводу „јаког као 10 људи), краља Дачана који је владао између 87. пре Христа и 106. Краљев-ство Дачана се распростирало између река Тисе, Дунава, горњег Дњепра и Ширета. Неколико ратова је водио Децебалус против Римског Царства. Ње-гова армија је поражена 106. од стране легија цара Трајана. Краљ Дачана из-вршио је самоубиство како не би допао у заробљеништво. Највећа знаме-нитост Деве је тврђава која се налази на неких 1000 стопа високом вулкан-ском брду. До ње се успињемо необичним лифтом који клизи једном иви-цом брда, а при крају има скоро вертикални успон. Поглед који се пружа са свих страна је страховит. Ради њега се исплати надвладати страх од пењања

26 Архимандрит Софроније, Старац Силуан, Хиландарски преводи, Манастир Хиландар, 1995.


лифтом. У ранијој прошлости Девска тврђава је чувала прилаз из западних делова Баната и Кришане, као и из Централне Европе, ка Трансилванији. У Девској тврђави се налазе рушевине из времена фараона. А сама она је са-грађена средином 13. века. Године 1453. Јањош Хуњади (чувени Јанко Си-бињанин из наше епске поезије) проширио ју је и преуредио у своју ре-зиденцију. Ту је затворио унитаријанца Давида Ференца где је овај и ис-пуштао свој последњи дах. Чувена је његова надахњујућа реченица: „По-требно је да не мислимо различито да би волели различито“.

Међу последњим румунским одредницама нам је манастир Прислоп за који свештеник Велимир наводи да да је посећенији од манастира Острог у нашој Црној Гори. До пре тридесет година такво нешто би било незамис-ливо. Овај део Румуније је био најсиромашнији, а сада је захваљујући Ар-сенију Боки и његовом предсмртном завештању, најбогатији део Румуније. Сваке седмице овде долази 13, 14 000 људи. Црква се налази поред пото-ка и извора воде. Гроб Арсенија Боке се налази на крају благе узбрдице ис-пуњене цветним гробовима монахиња Прислопа. Радни дан је, 10 часова ујутру, а стаза ка гробу је испуњена људима. Заиста, подсећа на неки праз-нични викенд у манастиру Острог. Има неке необичне лепоте народа у том реду. Прилазимо и присећамо се лика Арсенија Боке о коме смо читали у књизи о румунским старцима. Завршио је Богословски факултет у Сибиу, ликовну академију у Букурешту и медицински факултет на коме је изучавао анатомију код најбољег професора тог времена, како се касније испостави-ло ради бесребреног лекарства душа и тела. По окончању студија хтели су да га ожене и поставе за свештеника. Помолио се и у сну добио смерницу за манастир, те је отишао на Свету Гору. Тамо се пламено молио да га Гос-под и Богородица упуте искусном духовнику. Богородица га одводи на врх високе планине где га поверава Св. Серафиму Саровском. Од њега се нау-чио монашком животу. Након четири месеца дошао је потпуно преображен у манастир Самбату, са даром пророштва и прозорљивости о чему су оста-ла потресна сведочанства и исповести румунског народа. Два пута је затва-ран и мучен од стране комуниста, а затим и слат на принудни рад прокопа-вања канала између Дунава и Црног мора са кога се многи и премноги нису враћали. Отац Арсеније је обављао увек преко норме. Испунивши је једном много раније замолио је да га пусте на одмор. Након два сата, тражили су га посвуда и нису нашли. Стражари су се успаничили мислећи да је побегао и да ће због тога бити кажњени и доведени на његово место. Али се он одмах појавио. Кад су га испитали детаљније, објаснио им је да је био на сахра-ни своје мајке. Нису могли да верују, али кад су касније испитали ствар, за-иста су очевици потврдили да јесте тамо био27. И његова сахрана у Присло-пу је била знаменита, многи су сведочили о чудним знацима. У сваком слу-чају, отац Арсеније Бока је једна несвакидашња појава. И пре и после смр-ти привлачи људе као какав духовни магнет. И ми смо ту, већ надомак ње-говог гроба који је наткривен лепом дуборезном кућицом. Стајемо наспрам његовог крста, молимо се за нас и наш народ. Налазимо лепо место с погле-дом на његов гроб и ту упијамо духовну атмосферу, запажамо дивну усрд-

27 Срцем и сузама, 443–533.


ност с којом и млади и стари Румуни прилазе гробу свог пламеног духовни-ка. Успињемо се и до пећине где се отац Арсеније подвизавао. Дивна пла-нина. Стремимо назад, укрцавамо се у комби и враћамо ка нашој земљи. Застајемо у Темишвару, поново. Након шетње до саборне цркве и питоме реке Бегеј одлазимо у хотел. Одморивши се неколико сати преко ноћи, рано ујутру напуштамо задњу станку нашег румунског путешествија. У Србији свраћамо до манастира Раковице на поклоњење гробу блаженопочившем патријарху Павлу. Диван је и наш манастир. Ништа мање за поштовање од румунских манастира. Враћамо се у нашу стварност.

ЗакључакТек након десет дана успевамо да саберемо нешто утисака из Румуније. Но, и током путовања, дубоко у срцу осећали смо животни значај и духовну стимулативност ове поклоничке екскурзије. Благосиљамо Превишњег Бога који увек чини с нама „оно што је велико и неиспитљиво, славно и неизмерно“28. Благодаримо до неба нашој Митрополији Црногорско-при-морској за подршку, особито оцу Радомиру Никчевићу, као и нашим див-ним водичима свештенику Велимиру и његовој супрузи Лавиники. Срца су нам се проширила од сагледавања нових духовних хоризоната. Ипак, нис-мо подлегли импресивности њихових црквених здања. Не бисмо их мења-ли за наше светиње које чувају танану духовну одмереност која се одражава кроз међусагласја сликарства, архитектуре и духа места (genius loci). Отићи изван и вратити се унутра може нам пробудити порив ка заједничком ства-ралачком покрету младости. Уверили смо се да нас са нашим румунским пријатељима веже сродно духовно разумевање, „унутрашња способност да вреднујемо историјски трагизам“29. Оно што би требало да нас заокупи „ – били ми Румуни или не, али живећи у овом делу света – јесте: ... имамо ли младу генерацију данас која ће бити способна да допринесе очувању ис-точног православља?“30. Тешко је наше време, тако лако пролази ни у чему, те нас тек изгледа само страдања продрмавају од успаваности. Најгора је млакост, духовна обамрлост. Треба се тргнути да не преспавамо своју епо-ху. Будимо „трагични“ и „синтетични“31 у нашим лишеностима нормалних услова и, упркос свему, наша ће младост бити пуна живости и смелости за божанску поезију, богочовечанско сатрудништво. Потребно је да изразимо оно што осећамо, а то је да ми, очигледно, немамо политичку независност, али нам се и те како јавља прилика за вреднији заједнички видик, културно-духовну независност и слободу.

28 Јутарња молитва Светог Василија Великог, у: Хиландарски молитвеник, шесто измењено издање, Манастир Хиландар, 2004, 14.

29 Кодреску Р, у: Раду Ћир, наведено дело, 16.30 исто, 10.31 исто, 12.

Библиологија

Васиљ Јововић


УДК 027:271.2(083.9)(497.16)

Др Васиљ Јововић

План и програм уређења библиотеке Митрополије црногорско-приморске

Циљ овог документа је да укаже на значај, мјес-то и улогу коју треба да има библиотечка дјелатност у савременом друштву, као и то да прикаже стање биб-лиотечке мреже и библиотечког материјала у библи-отекама на простору Митрополије Црногорско-при-морске. Такође План и програм указује на значај заш-тите српског националног интереса на простору Мит-рополије Црногорско-приморске.

У културној историји сваког народа библиоте-карство заузима значајно мјесто. Народи и друштве-не заједнице живе и трају у великој мјери својом кул-туром. За библиотеке се може рећи да забиљеженом људском искуству и знању чине двије најважније ус-луге: чине их доступним и безбједним.

КРАТКА ИСТОРИЈА БИБЛИОТЕКА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-

ПРИМОРСКЕМанастирске и црквене библиотеке, најстарије код Срба, показују се последњих година и као – најмлађе. Пошто су након Другог свјетског рата биле занемаре-не и запуштене, оне оживљавају са промјеном укуп-не друштвене климе у последњој деценији XX и у пр-вој и другој деценији овог вијека. Ширећи свој ути-цај међу српским живљем, Српска православна црква поново се окренула свом најстаријем оруђу – пи-саној ријечи и почела је са уређењем библиотека у своме окриљу. Више интуитивно, појединачно и би-блиофилски, него као плод здружене, организоване и стратегијске акције на достизању високих профе-сионалних библиотекарских стандарда, али пред са-временим читаоцима оживљавају библиотеке цркве-них општина, модернизују се библиотеке богослов-ских и теолошких школа, дигитализују се манастирс-ке књижне колекције. У том процесу важну улогу иг-рају библиотекари српских националних и јавних библиотека, пружајући помоћ у установљењу, орга[email protected]

Богословија “Свети Петар Цетињски“, Цетиње

васиљ јововић202

низовању рада библиотека, обради и набавци грађе, конзервацији и реста-урацији, професионалном повезивању и др.

Библиотечка дјелатност у Црној Гори има веома дугу традицију. Најста-рије библиотеке настају при већим манастирима: Манастир Морача, Це-тињски манастир и др. У манастирским библиотекама се налазило доста рукописа и ријетких штампаних књига, које чине вриједан културно-исто-ријски фонд. Још 1593/94. у Библиотеци при Цетињском манастиру регис-троване су 42 књиге. Сама чињеница да је на овим просторима штампана прва ћириличка књига „Октоих првогласник“ (1494) говори о схватању зна-чаја писмености за културно-просвјетни напредак српског народа у држа-ви Црнојевића. То је била прва државна штампарија у Европи. Од књига из Црнојевића штампарије сачуван је Октоих првогласник (4. I 1494), један лист Октоиха петогласника (1494) и неколико листова Молитвеника (1495). Псалтир (22. IX 1494) је сачуван у Љубљани, а препис Четворојеванђеља (1548) је у Патријаршијској библиотеци у Београду.

Најстарији књижевни фонд који досеже до 1800. у Црној Гори је стра-дао у ратовима, сељењима и бесправним отуђењима. Служабник штампан у Венецији из штампарије Божидара Вуковића Подгоричанина из 1519. чува се у Цетињском манастиру. У Цетињском манастиру и манастиру Савини код Херцег Новог налазе се примјерци књига из штампарије Божидара и Вићенца Вуковића. Из штампарије Мркшине цркве из 1562. сачувана су два Четворојеванђеља у Цетињском манастиру, а из штампарије Стефана Ма-риновића у Млецима сачуван је у Цетињском манастиру један Триод пос-ни. Једна Библија руске редакције (1581) сачувана је у манастиру Мора-чи. Књиге из штампарије Кијевско-печерске лавре (XVIII в.) обогатиле су у знатној мјери манастирске цркве црквеним књигама. У библиотеци Це-тињског манастира постоји примјерак књиге Јеванђеље учитељное, штам-пано у Крилосу у Галицији 1606, О Свештенству Јована Златоустог (Лавов 1614) и Јеванђеље учитељное (Пољска 1619). У цркви Светог Ђорђа у Под-горици налази се један Октоих штампан у Москви (1706), поклон руског цара Петра Великог владици Данилу Петровићу. У библиотеци манастира Савине налази се један буквар писан ћирилицом на једној страни старим српским, а на другој влашким језиком, штампан у Влашкој 1727. са благо-словом митрополита Мојсија Петровића.

Значајне су приватне библиотеке црногорских господара Петра II Петровића Његоша, књаза Данила и краља Николе. Прву савремену библи-отеку у Црној Гори основао је Петар II Петровић Његош 1838, која је нази-вана Библиотека црногорска, Црногорска књижница, или Народна књиж-ница.

Од самог утемељења древних манастира, паралелно са порастом потре-ба за богослужбеном литературом, у њима су се развијале преписивачке ра-дионице – скрипторији и библиотеке. У нашим условима, у манастирским ризницама чувале су се књиге као културно благо националног и вјерског идентитета. Манускрипти настали у нашим приморским градовима, гори-цама Скадарског језера и у цетињским радионицама, стицајем неповољних

План и Програм уређења библиотеке митроПолије црногорско-Приморске 203

историјских услова нашли су се у националним и универзитетским библи-отекама широм Европе.

На простору Митрополије Црногорско-приморске постоје бројне мана-стирске и црквене библиотеке, библиотека Богословије „Свети Петар Це-тињски“ и Приватна библиотека Митрополита Црногорско-приморског. Цетињски манастир, Манастир Бања код Рисна, Манастир Подластва, Ма-настир Подмаине, Манастир Подострог у Мајинама, Манастир Режевићи, Манастир Савина, Манастир Морача, Манастир Острог и др. имају вријед-ну архивску и библиотечку грађу.

Библиотека манастира Савина има преко двјеста штампаних и руко-писних књига до прве половине XIX вијека (Савинска Крмчија, Лествица). Библиотека манастира Бање у Рисну чува остатке старе црквене библиоте-ке и библиотеке његовог архимандрита Дионисија Миковића. У библиоте-ци рисанске цркве чува се Пентикостар (Москва 1680), Вијенац Христов, штампан у Кијевско-печерској лаври 1688, Маргарит Јована Златоустог (Москва 1689) и Псалтир (Москва 1697). У цркви у Бијелој чува се један Октоих првогласник (1494) из Црнојевића штампарије, Октоих Божидара Вуковића (Венеција 1537), и један Литургијар (вјероватно штампао Божи-дар Горажданин), Празнични минеј или Зборник (Сабеша, Ердељ, 1580). Библиотеке: манастира Прасквице, манастира Мораче, цркве Светог Ђорђа у Подгорици, манастира Врањине, манастира Острога, Цетињског манасти-ра, Ждребаоника, Дуљева, Прасквице, Режевића, Градишта, посједују, или су у њима настале, вриједне старе и ријетке књиге.

ПЛАН И ПРОГРАМ УРЕЂЕЊА БИБЛИОТЕКЕ МИТРОПОЛИЈЕДа би се књиге заштитиле и ставиле у намјенску функцију потребно је при-државати се одређених стандарда. Библиотечки простор треба да је уређен у складу са Стандардима за народне библиотеке и уз поштовање Правилни-ка о ближим условима за чување библиотечке грађе и Стручног упутства о условима и начину чувања, коришћења и одржавања старе и ријетке књиге.

Након сагледавања количине и стања грађе израђен је план рада у ши-рим оквирима. У сређивању фонда, планирано је да учествују библиотека-ри, специјалисти за обраду поједине врсте грађе. Током рада, настају и пре-цизна упутства за поједине етапе рада и сређивање појединих цјелина.

Заштита и чување библиотечког материјала су интегрални дјелови биб-лиотечког пословања. Они омогућавају очување библиотечке грађе за бу-дућност примјеном савремених метода и техника заштите, специјалних метода смјештаја, поступака чувања, ограничавања употребе оригинала умјесто којих се користе копије, уписом у регистар, као и примјеном разли-читих поступака рестаурације и конзервације.

У зависности од постојећег стања у фондовима библиотека митропо-лије потребно је формирати цјелине: 1. Србуље односно рукописне и штам-пане књиге на српској редакцији старословенског језика 2. Старе књиге до 1867. године 3. Књиге штампане након 1867. године – вјерска литература 4. Књиге штампане након 1867. године – свјетовна литература 5. Серијске

васиљ јововић204

публикације (новине, часописи, годишњаци, календари) 6. Некњижна грађа (плакати, зидни календари, разгледнице, проспекти, CD).

Библиографски описи публикација биће урађени према међународним стандардима: ИСБД(М) Међународни стандардни библиографски опис монографских публикација, ИСБД(ЦР) Међународни стандардни биб-лиографски опис серијских публикација и других континуираних изво-ра, ИСБД(НБМ) Међународни стандардни библиографски опис некњиж-не грађе и ИСБД(ЕР) Међународни стандардни библиографски опис елек-тронских извора. Док се у узајамну електронску базу не укључе манастирс-ке библиотеке преко свог заједничког сервера (као што је већ у плану у Републици Србији), библиографски опис публикација може бити урађен у бази COBISS. Највећим дијелом преузимањем записа из узајамне базе а само дјелимично креирањем нових записа. Када услови то буду дозволили сви записи са сигнатуром манастирске библиотеке биће издвојени и од њих формиран електронски каталог манастирских библиотека Митрополије Цр-ногорско-приморске.

Модернизоване манастирске библиотеке замишљене су као специјалне библиотеке које неће бити позајмног типа. Очекују се, као корисници, прије свега истраживачи свих профила рукописних и старих штампаних књига, студенти теологије и свештеници, научни радници али и сви мјесни станов-ници и околине, посјетиоци и гости манастира који буду осјетили потребу за добром и занимљивом књигом. У том циљу потребно је извршити пре-глед колико има уређених књижница при црквама и манастирима и коли-ки је укупан број књига. Књиге и друга библиотечка грађа може се набави-ти: куповином, размјеном и поклоном. Данас је у свим типовима библиоте-ка присутна дигитализација књига, која омогућава доступност књига широј јавности, као и њихову заштиту. Послије библиотечке евиденције старе и ријетке књиге требало би направити план књига за дигитализацију. Крите-ријуми за одабир грађе морају бити врло прецизно постављени – грађа која је од посебног значаја за националну културну баштину, угроженост грађе (листање, копирање и сл.), захтјеви и интересовања корисника.

Предлог мјера за уређење библиотека на простору Митрополије Црногорско-при-морске:

Да се уреде манастирски архиви и библиотеке (библиотечки простор, књига инвентара и др.),

Да са прегледају, опишу и стручно уреде старине ко је се чувају у манастирима и црквама,

Да се штампа заједнички каталог свих манастирских библиотека и опис архива,

Да се објави стручан опис свих старина, које се чувају у манастирима,

Континуирана набавка библиотечког фонда,

Формирање електронског каталога библиотека Митрополије Црногорско-приморске, учлањење у COBISS.CG

Дигитализација старе и ријетке књиге, и остале важне библиотечке грађе.

Научна критикаДраган ЈаковљевићЖарко Б. Вељковић


Проф. др Драган Јаковљевић

Неутемељени анти-традиционализам

У тексту И. Бојовића „Војска и нова димензија верске службе“, објављеном 19. децембра 2015. у оквирима рубрике „Став“, износи се низ неутемељених и пре-тенциозних тврдњи, у склопу једног проблематичног начина виђења ревитализовања религија и традиција у Србији. Полазна теза аутора се надовезује на спора-зум између Министарства одбране и главних цркава, одн. верских заједница, те од 2013. започето увођење трупних свештеника, уз остваривање слободе вероис-повести лица у војној служби. При том се искорачује битно даље од констатовања такве цивилизацијски легитимне солуције те уједно утврђује, како је оно озакоњење верске службе „добило временом нову ди-мензију и размере“, који су наводно неприхватљиви. Последње би се пак требало огледати у учесталом појављивању припадника ВС при литијама, верским прославама и другим манифестацијама под црквеним покровитељством, као и у гостовањима црквених зва-ничника при важнијим свечаностима организованим од стране ВС.

Таква теза је међутим најпре произвољна, јер се при претходно уоченом уопште не ради о никаквој службено прописаној компоненти саме верске служ-бе (њеној „новој димензији“) како је она конципира-на државним уговором, већ напротив о неким дру-гим и даљим, од тога у принципу независним појава-ма, које собом не представљају никакву позитивно-правну нити институционалну последицу увођења те службе у ВС као таквог. У питању би напротив пре били извесни обичаји, какви прате одн. могу прати-ти добре, хармонизоване односе црквених и држав-них установа. Хоће ли се такви обичаји обликовати и усталити, јесте једно фактичко (а не позитивно-прав-но) питање, које притом најчешће зависи и од ширег културног амбијента.

Претходно спорно тумачење би пак Бојовић у јед-ној пропагандистичкој тенденцији желео да претпо-стави. Оном тезом се наиме очито жели имплицитно провући и пласирати специфична политичка процена, како се ето и само институционализовање дате служ-

Филозофски факултет,Универзитет Црне Горе,Никшић

драган јаковљевић208

бе показује лошим, јер је одвело ка онаквим, наводно рђавим друштвеним појавама. Али, не само да дате даље појаве не следе из одредаба оног др-жавног споразума и његовог спровођења него би се и оне саме тешко могле сматрати по себи без даљега рђавима. Напротив, широм западне Европе та врста појава пре важи као једна уобичајена, такорећи рутинска пракса. Тамо се рецимо нико не узбуђује, ако се у склопу неке црквене литије поја-ви и неко војно лице у својој униформи (било оној Бундесвера, било оној Краљевске морнарице... итд.), или некој војној прослави, свечаности, пара-ди присуствују такође и одређена црквена лица у њиховој службеној одећи. Такви хармонизовани узајамни односи припадника једних и других инсти-туција прожети реципрочним респектом се штавише пре сматрају једном цивилизацијском тековином, питањем културе њиховог уређеног саживота унутар датих друштвених заједница.

Битно другачије виђење тих ствари какво настоји пласирати Бојовић је напротив разумљиво из једне имплицитно претпостављене радикалне иде-олошке перспективе, те као израз својеврсног посткомунистичког синдро-ма код једног броја домаћих интелектуалаца. Наиме, продуженог деловања догме према којој религија и испољавање верских убеђења и даље требају остати везани за сферу приватности и није им место у јавном животу. Тако да се онда свако пробијање те вештачке, идеолошки наметнуте баријере бр-же-боље (у типичном СКЈ-маниру) види као „тренд клерикализације“, који је – какве ли несреће – све „приметнији и у осталим деловима друштва“!

Позивање на скорашњу изјаву патријарха Иринеја о потреби увођења обавезне наставе из веронауке у школски систем се такође исказује тенден-циозно протумаченим. Наиме, тај за сада неформални предлог уопште не мора да значи инаугурисање православне вере у „званичну државну идео-логију“ – како то хита да подметне Бојовић -, у супротности са чланом 11. Устава Србије, којим се та држава одређује као република у којој се „нијед-на религија не може успоставити као државна или обавезна“. Јер, тим пред-логом није предвиђено, да веронаука везана за остале значајне конфесије у Србији не може или не треба такође да буде изучавана у оквирима школ-ства. Напротив, по правилу се при овом као и осталим релевантним ставо-вима црквених званичника СПЦ подразумева, да и ученицима-католицима, као и припадницима осталих конфесија ваља признати једнако право: да се кроз постојеће институције образовног система могу систематичније ин-формисати о властитој верској традицији, упознати са главним елементи-ма њеног светоназора, те историјом и културним тековинама њеног досада-шњег деловања у свету и Србији. Као што се и службеним лицима ВС од-скора могућује, да „по сопственој вољи и убеђењу“ плурално реализују сло-боду вероисповести – радило се о католицизму, исламу, јудаизму или пра-вослављу.

Питање процентуалне заступљености јесте додуше при том релевантно, али је оно природним начином везано за чињеничко стање ствари у погледу распрострањености једне или друге конфесије у Србији, какво ваља уважи-ти – те које је са своје стране у принципу подложно и променама. Нема да-кле никаквог говора о некаквом противуставном етаблисању православља

НеутемељеНи аНти-традициоНализам 209

као ексклузивне и обавезне државне идеологије Србије, које би било у су-протности са демократским начелом признавања права светоназорног плу-рализма њеном грађанству!

Када Бојовић у прикључку на претходно размотрене проблематичне тезе уједно осуђује и „новокомпоновани традиционализам“ у Србији, то се опет ради о једној спорној, идеолошки прејудицирајућој процени. Јер, тра-диционализам се не може унапред квалификовати као нешто што би само по себи било лоше! Напротив, питање процене његових домета

треба да буде превасходно усмерено ка оним својственим садржајима, идејама, модусима поступања... који управо бивају традирани: прихваћени, практиковани и даље преношени!

И онда, уколико су последњи позитивног или чак драгоценог квалите-та, то и њихово традирање онда наравно заслужује одобравање и подрш-ку. Па су тако рецимо класични примери традиционализма Оксфорд и Кем-бриџ, хришћански морал, представничка демократија... са познато каквим квалитативним учинцима!

[Напомена: Ова реплика је била своједобно сасвим благовремено упућена редакцији „Политике“ одн. њене дате рубрике. Након не-реаговања са те стране, о упућивању реплике је била обавештена и тадашња главна уредница редакције, Љиљана Смајловић, којој је уједно прослеђен и сам текст на увид. Ни са тог места није међутим било никаквог одговора. Тако да је разлог необјављивања практично остао нејасан. Ценећи да се ради о разматрању принципијелних и културно значајних питања, редакција „Баштине“ се је определила, да омогући бар накнадно објављивање дате реплике.]


УДК 003.072УДК 003.349.1(497.5)

Жарко Б. Вељковић

О Глагољском натпису Жупе дубровачке

MARICA ČUNČIĆ, MARTA PERKIĆ HRVATSKI GLAGOLJSKI NATPIS ŽUPE DUBROVAČKE IZ 11.

STOLJEĆA (SLOVO 59, ZAGREB, 2009, 77–122)Рад даје читање, палеографску анализу, околности на-лаза и детаље конзервације плитког глагољског нат-писа обло-угластом глагољицом на напола поломље-ном и делимично оштећеном одломку античког цре-па (тегуле) који је пронађен 2007. поред једног гроба током заштитних археолошких ископавања дêла ти-пичног средњовековног сеоскога гробља, из периода 10–12. в., покрај средњовековне цркве Св. Ђурђа из-међу местâ Петрача и Буић (а које дели поток Суђу-рађ), у Жупи дубровачкој близу Дубровника, и то у оном скроз горњем делу Жупе, који је – по подаци-ма датим у самоме раду – топонимијом изразито сло-венски (а не романски), до 1357. припадао српској Рашкој (држави), претходно Дукљи, првобитно Тре-бињској области, а, прецизније, 1357. је, након што је „povremeno potpadao pod vlast susjednih... država”, „vraćen ugovorom” Дубровачкој комуни/републици од стране „srpskog kralja Uroša IV”. Овај глагољски натпис био је покривен каменцем и тек је током кон-зервације откривен стручним чишћењем. Састоји се од 102 слова, и у два је дела (натписна поља) – у пр-вом 60, а у другом 42 слова. Наводи се да је први део писао писар Иван, а други писар Ст(ј)епан (Stěpanъ). Натпис се опредељује као старохрватски натпис хр-ватском глагољицом, по облицима словâ, ортографији и фонетици, из 11 в. Натпис је прочитан као: s(ъ/е s)utъžerъ : zъdalъ / potug[a], a emu estъ / sъn[ъ ‹!› p]etrъ, a pe- / trо[v]ъ sъnъ ‹!› pъ- / salъ, îvanъ. // [s(ve)ta s]opiě : î s(ve)ti so- / l[ъ]věstrъ, a/i iestъ / [s]těpanъ pisalъ /(/) s(e)/…s… (//), a дат је следећи превод: „Ovaj Sutžer (Sutđurađ) zidao (je) Potuga, a njemu je sin Petar, a Petrov sin (je) pisao, Ivan. // Sveta Sofija i sveti Silvestar, a to je pisao Stjepan.” //, као и тумачење да је први део нат-писа запис о обнови или поправци старије, предрома-ничке цркве Св. Ђурђа који је био уграђен у зид црк-ве, а у ком Иван, син покојника, обновитељ и исто-

[email protected]

Српски научни центар, Београд

О ГлаГОљскОм натпису Жупе дубрОвачке 211

времено писар, напомиње како је његов деда Потуга у оквиру братовшти-не градио цркву, док је други део натписа зазив (молитва) Св. Софији и Св. Силвестру.

Можемо одмах приметити да превод натписа звучи бесмислено и син-таксички натегнуто, те да је сâм натпис прочитан погрешно, а услед тога што је плитак, делимично оштећен, био покривен каменцем па током кон-зервације откривен стручним чишћењем, те су нека слова или отпре била оштећена или пак слабије видљива, или су можда чак оштећена и током стручног чишћења, нехотимице. Предложио бих стога друго читање овог натписа: (Sveti) Sutъžеrъžъ* dalъ / potug[ov]aemu estъ / sъn[ъ p]etru, a pe- / tra [v]ъ sъnъ. pъ- / salъ îvanъ. // *[s(ve)ta s]opiě î s(ve)ti so- / l[ъ]věstrъ. a iestъ / [s]těpanъ (sъ)pisalъ. //, у преводу: „Свети Сутжоре (Сутђурађ), *као и Све-та Софија и Свети Силвестар, дао је оплакиваном Петру вечни сан, а Петра у вечни сан. Написао Иван; дописао Степан.”, при чему сам зацрњена слова прочитао другачије: z, тј. као , тј. ž, уместо [a] васпоставио сам [ov], ъ, тј. као , тј. u, уместо о[v] васпоставио сам a[v], други део текста, обележен двотачком, убацио сам у први део текста где стоји та-кође двотачка (сматрајући двотачку знаком једнаким данашњем астериску), а s дописано испод линије задњег реда, тачно испод -ъ pisalъ у задњем реду, спојио сам натписаниме, добивши: sъpisalъ.

Овим и оваквим читањем и преводом решавају се следећа натегнута ту-мачења и промашене опсервације, а скрећем пажњу и на извесна извртања чињеница:

1) Читање sъnъ „(вечни) сан” као sъınъ „син”, где се ъ пише уместо ъı и за што се даје пример писања hrъvatskъ уместо hrъvatskъı – као да се никада није чуло за (не)одређени вид придева (в. Николић, 1981: 82, 154, 156, 157), притом се износи и материјална грешка да „se... ъı izjednačio s i vjerojatno u 12. stolјeću, a samo iznimno dočekao i 14. stolјeće.” – а треба: до у 10. в., а у 11–13. в. само после лабијалâ (Бошковић, 2000: 44; Loma, 1999/2000: 134, 135; Пецо, 2001: 15).

2) Мушко лично име **Potuga — не, него је реч о глаголу *potugovati „оплакивати” (уп. Miklosich, 1862–1865: 648, 1028).

3) Tумачење да је Иван, син покојника, обновитељ цркве и истовремено писар, који напомиње како је његов деда **Потуга у оквиру братовштине градио цркву – не, него се сȁмо писар зове Иван и није, по натпису, у рођач-кој вези с покојником, а братовштина не постоји.

4) Тумачење да је први део натписа запис о обнови или поправци ста-рије, предроманичке цркве Св. Ђурђа који је био уграђен у зид цркве – реч није о репрезентативном црквеном натпису о обнови или поправци цркве (за који би се очекивала макар за то исклесана плоча), већ о (приручном) гробном натпису, на одломку античког црепа (тегуле), са именом покојни-ка и молитвом за њега; уосталом, сâм натпис је и нађен поред једног гроба!

5) Светачко име **Sutъžerъ – не, него треба Sutъžerъžъ, што је словен-ска верзија за романско *Sant-Žоržo, старије *Sant-Džоrdžo „Св. Жоре/Џоре, тј. Св. Ђурађ/Георгије”, в. ERHSJ, I 1971: 560). Такође, аутори нису приме-тили романску дисимилацију e : e > o : е у: Selvestro > Solvestro > Solъvěstrъ

жарко б. вељковић212

(ERHSJ, II 1972: 235, 545; Ligorio, 2014: fĕnĕstra). Исто тако ни словенску дисимилацију o > e после палатала (у овом случају ž) код речи и имена примљених из страних језика у: *Sant-Žоržo > *S tъžorъžъ > Sutъžerъžъ (уп. Јовићевић, 1992: 104, 105; Miklosich, 1862–1865: 278). Можда је треба-ло нешто јасније и више рећи о секундарном јату у облицима Solъvěstrъ и Stěpanъ (в. нпр. Лигорио, 2015; уп. Ligorio, 2014: fĕnĕstra).

6) Опредељивање натписа у 11. в. – не, него је, по фонетици, реч о дру-гој половини или крају 10. века пошто у тексту проналазимо одређени вид придева sveti, са ъı > i после нелабијала (у овом случају t), што се врши-ло до у 10. в. (в. 1]), такође и све полугласнике у слабом положају на сво-ме месту, а њихово губљење вршило се до краја 10. в. (Бошковић, 2000: 51; Loma, 1999/2000: 128, 129). Тиме је престало и важење прасловенског/опш-тесловенског закона отвореног слога, који је више него видљив у облици-ма Sutъžеrъžъ и Solъvěstrъ (уп. Mihaljević, 2002: 140–144; Бошковић, 2000: 107–112), што се такође могло којом речју поменути.

7) Опредељивање натписа обло-угластом глагољицом као натпис хрват-ском глагољицом (само зато што је нађен на територији данашње Хрват-ске!) – не, него је реч о облој (прецизније, полуоблој, облој и обло-угластој) глагољици као општесловенском писму које се користило широм словен-ског света; док се угласта глагољица, поред тога што је била понајвише на-ционално писмо Хрвата – чакаваца, користила такође и код Срба – штокава-ца, католика, православаца или јеретичких крстјана (Вељковић, 2018: 282–286).

8) Опредељење натписа као старохрватског – не, него je натпис, по је-зичким цртама и по ареји, на западнојужнословенском говору/идиому јуж-нословенског језика, тј. заједничком прајезику и хрватскочакавског и српког штокавског, који се називао словенски, али паралелно и етничким називи-ма на одговарајућим дијалекатско-етничким просторима, хрватски (где се говорило *чь), односно српски (где се говорило чьто/чьта), при чему је је-зик овог натписа у та давна времена био паралелно зван и српски будући да је на језичко(-етничком) простору потоњег српског штокавског (Loma, 1999/2000: 88, 89; Fučić, 1981: 145, 146; ССЗН, I 1902: 7 (уп.), IV 1923: 1; ZSVNBiH, I 1962: 30, 31, IV 1970: 95; Veljković, 2018: 162; Вељковић, 2018: 288, 293–297).

9) Изнесен став да је скроз горњи део Жупе дубровачке, који је – по по-дацима датим у раду – топонимијом изразито словенски (а не романски), до 1357. припадао je српској Рашкој (држави), претходно Дукљи, првобит-но Требињској области, а, прецизније, 1357. je, након што је „povremeno potpadao pod vlast susjednih... država”, „vraćen ugovorom” Дубровачкој ко-муни/републици од стране „srpskog kralja Uroša IV” – не, него је та тери-торија тек те 1357. прикључена Дубровнику као проширење старих тери-торија Жупе дубровачке, односно, шире, (из)ванградске Астареје, а до-тле је припадала српским државама Требињској области, Дукљи и Раш-кој (држави) (Lučić, 1963: 233, 234; Marinković, 2007: 229; Лупис и Макси-мовић, 2018: 108; Porphyrogenitus, 1967: 152–155; Острогорски, 1969: 292, 293, 298, 299), при чему је дубровачка властела, која је држала главнину ви-


нограда и повртњаке у Астареји, „zasađivala gornje dijelove [van] Astareje”, a „srpski vladari sprečavali su takvo proširivanje Dubrovnika, smatrajući da to ide nauštrb njihova teritorija” и „povodi rata [sa srpskim vladarima] vrtili su se oko graničnih sporova u Astareji [na samoj granici]”, те „da bi Dubrovčani uživali konačno mir na granicama, vlada 4. VII 1321. zaključuje da nitko ne smije krčiti zemlju u Astareji [na samoj granici], prema ‘Slavenima’ (тј. изван Астареје, где су ‘Словини’/Срби, и српска држава, прим. прир.) bez dopuštenja kneza”, а занимљиво је и да су „Dubrovčani za vinograde na tom području [Astareje] plaćali danak zvan mogoriš susjednim slavenskim (тј. српским, прим. прир.) vladarima” (Lučić, 1963: 233), и то зато што су такође и пољопривредно ис-користиви/обрадиви делови Астареје у давној прошлости припадали, са све селима и становништвом, српским државама Хуму и Требињској области, па се за њихово коришћење плаћала годишња закупнина, тј. давао данак – а за сâм горњи део Жупе дубровачке, у склопу ове (из)ванградске Аста-реје, који се називао Жрновница, плаћао се требињски могориш (!) од 9/10. в. па све до српског краља Рашке Владислава, који га је и укинуо Дуброва-чкој комуни/републици (Динић, 2003: 713, 714; Porphyrogenitus, 1967: 152–155; уп. Skok, 1934: 205). Најпосле, скрећем пажњу на материјалну греш-ку да не постоји никакав „srpski kralj Uroš IV”, него реч може бити једино о српском цару Рашке Урошу V ( „Нејаком”). Зарад илустрације, прилажем и карту (Marinković, 2007: 229):

жарко б. вељковић214

Реч је, стога, о територији која је до 1357. припадала српским држава-ма Требињској области, Дукљи и Рашкој (држави), што хоће рећи да је била насељена Србима, који су говорили српски дијалекат западнојужнословен-ског говорa/идиомa јужнословенског језика, односно потоњи старосрпски језик. А да се, такође, и на територији Дубровачке комуне/републике – по-ред рагузејског романског – говорио старосрпски као општи језик комуни-кације, потврђује (мени) најстарији познати домаћи помен говорног и писа-ног језика у Дубровачкој комуни/републици, lingua Serviana „српски језик”, 1491, као језик превода на локални говор/идиом једне папске буле у неколи-ко копија, за потребе дубровачких католичких цркава, превод извршио Дуб-ровчанин Феликс Петанчић (Ивић, 1991: 220). И не само то, већ да су, та-кође, и на територији Дубровачке комуне/републике – поред Романâ – жи-вели Срби као основно становништво, потврђује (мени) најстарији позна-ти домаћи помен романског и нероманског становништва у Дубровачкој ко-муни/републици, прѣдь добрѣми людьми, грагıаnи Латиnи, Срьблıε, и мnо-го иnѣхь „пред ‘добрим људима’ – (дубровачким) грађанима, и Романима и Србима, као и многим другим (људима)”, 1409. г., споменути (као сведо-ци) тога да су дубровачки кнез и властела нешто изјавили ризничару Сте-пану (Стѣпаnь), изасланику из Рашке (Ђерић, 1914: 30; Пуцић, 1858: 99). Што се тиче религијске припадности ове територије, она је до 1054. била општехришћанска, потом западнохришћанска/католичка до српског вели-ког кнеза Мирослава у оквиру Рашке, око 1181, када је (државном прину-дом) почело да се уводи источно хришћанство/православље као државно-политичка вера Срба (уп. DZKHDS, II 1904: 170, 175, 176, 238), а од 1357. или након тога ова је територија опет, и до данас – католичка.

Из свега изнесеног можемо дати закључак да овај рад није успео тачно да прочита натпис који разматра те је то рад одвело у натегнута тумачења и промашене опсервације. Но, на овом се не може замерити пошто се у епиг-рафици дају изнова нова читања и тумачења, нека од њих тачна, нека не-тачна, а грешке претходникâ смањују грешке настављачâ, и то је уобичајен и испробан процес. Али се може замерити на извесним извртањима чиње-ница, која су – плашим се – једино у циљу етничког и језичког инжењерин-га садашњости над прошлошћу. Стога, уопште узев, овај рад нема научне вредности.

Литература и извори:Бошковић, Р. (2000). Основи упоредне граматике словенских језика. Београд:

Требник.Вељковић, Ж. Б. (2018). Још једном о натпису попа Тѣходрага из Лиштанâ код

Ливна [осврт на чланак Marić i dr., „Pop Tjehodrag i njegov natpis”, Povijesni prilozi 33, 2007, 9–32], Теолошки погледи 51 (LI) 2, Београд: СПЦ, 275–316.

Динић, М. (2003). Дубровачки трибути, Динић, М. Из српске историје средњега века, Београд: Equilibrium, 711–755.

Ђерић, В. (1914). О српском имену по западнијем крајевима нашега народа2, Биоград (Београд): Штампарија Д. Обрадовић.


Ивић, П. (1991). О значењу израза lingua Serviana у дубровачким документима XV–XVIII века, Ивић, П., Изабрани огледи II – Из историје српскохрватског језика, Ниш: Просвета, 207–223.

Јовићевић, Р. (1992). Лична имена у старословенском језику, Београд: ФилФак у Београду.

Лигорио, О. (2015). Тзв. псеудојат у далматској романштини и балканском латинитету. Јужнословенски филолог LXXI-3,4, 43–72.

Лупис, В., Милановић Љ. (2018). Византијски литијски крст из Жупе дубровачке, ЗРВИ 55, Београд: САНУ, 107–126.

Николић, С. (1981). Старословенски језик I, Београд: Научна књига.Острогорски, Г. (1969). Историја Византије, Београд: Просвета.Пецо, А. (2001). Са наших језичких изворишта, Београд: ЗУНС.Пуцић, М. (1858). Споменици сръбски (српски) од 1395. до 1423. Београд:

Књигопечатња Књажества српског.ССЗН: Стојановић, Љ. (1902–1923). Стари српски записи и натписи I–IV, Београд,

Сремски Карловци: СКА....DZKHDS: Smičiklas i dr. (1904–2002). Diplomatički zbornik kraljevine Hrvatske,

Dalmacije i Slavonije I–XVIII; Supp. I–II, Zagreb: JAZU.ERHSJ I–III: Skok, P. (1971–1973). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika

I–III, Zagreb: JAZU.Fučić, B. (1981). Kulturno-povijesni vidovi glagoljske epigrafike, Croatica Christiana

periodica 5–8, 135–189.Ligorio, O. (2014). Problem leksičke stratifikacije u adrijatistici (doktorat), Zadar: SU

u Zadru.Loma, A. (1999/2000). Serbisches und Kroatisches Sprachgut bei Konstantin

Porphyrogenetos, ЗРВИ 38, Београд: САНУ, 87–161.Lučić, J. (1963). Uprava u dubrovačkom vangradskom teritoriju (Astareja), Arhivski

vjesnik 6-1, Zagreb: Arhiv SR Hrvatske, 231–249.Marinković, A. (2007). Teritorijalno širenje Dubrovačke komune/republike i crkve

njezinih svetaca zaštitnika, Anali – Dubrovnik 45, 219–234.Mihaljević, M. (2002): Slavenska poredbena gramatika I, Zagreb: ŠK.Miklosich, F. (1862–1865). Lexicon Palaeoslovenico-Graeco-Latinum, Vindobona

(Wien): G. (W.) Braumüller.Porphyrogenitus, C. (1967). De administrando imperio I, Dumbarton Oaks (Washington):

Center for Byzantine studies.Skok, P. (1934). Dolazak Slovena na Mediteran. Split: Jadranska straža.Veljković, Ž. B. (2018). Starohrvatska imena Kegьlj (*Kêglja) i *Prkьlj iz

balkanoromanskog vrela. Fluminensia 30/2018-2, Rijeka: FF Rijeka, 221–234.ZSVNBiH: Vego, M. (1962–70). Zbornik srednjevekovnih natpisa BiH I–IV. Sarajevo:

Zemaljski muzej.

ПриказиБудимир Алексић

Мирослав ДодеровићЖарко Лековић



Занимљива и вишеструко корисна књига

У издању Института за српску културу из Никшића појавила се књига проф. др Богољуба Шијаковића „Црква, право, идентитет“. Ријеч је о двадесет пе-тој по реду књизи највећег живог философа са овог простора, и – можемо слободно рећи – водећег ин-телектуалца у Црној Гори данас.

Текстови сабрани у овој књизи настајали су од 1992. до 2019, а посвећени су, како сам аутор у уводној напомени каже, „правним, културалним, политичким и идентитетским питањима односа др-жаве и Цркве и практиковања вјерске слободе (по-себно у Србији и Црној Гори), као и појединим ис-торијским и актуелним проблемима српског нацио-налног и државног идентитета у глобалном и ло-калном контексту“. Књига садржи 28 текстова раз-личитих жанровских одређења (бесједе, радови са научних скупова и округлих столова, интервјуи) подијељених у двије цјелине: прва цјелина је на-словљена Црква и вјерска слобода, а друга Вјера и идентитет. И о сваком од 28 текстова ове књи-ге могло би се посебно говорити. Сви ови тексто-ви су научно фундирани, говоре о суштини пробле-ма којим се баве, али обухватају и све аспекте тог проблема.

Ови огледи су, како аутор наглашава, „изазвани конкретним поводима, такорећи силом (не)прили-ка“. Дакле, они представљају реакцију на конкрет-не проблемске ситуације. Да бисмо имали конкрет-нију представу о томе чиме се све бави ова књига навешћемо наслове неколико радова из ње: Закон о вјерској слободи, Држава против Цркве, Црна Гора у транзицији идентитета, О начелима правног односа државе и Цркве у Црној Гори данас, Дуж-ност државе да призна цркву и њено право на са-моодређење, Чекајући закон о вјерској слободи (то су неки од радова у оквиру првог поглавља књиге Црква и вјерска слобода); а из другог поглавља на-словљеног Вјера и идентитет издвајамо радове: Суштина светосавља и његов суштински значај за нас, Видовдан, историја, памћење, Косово и Мето-

Богољуб Шијаковић, Црква, право, иден-титет, Институт за српску културу, Ни-кшић, 2019, 267 стра-на



хија: између бруталне реалности и нормативне светости, Национално изјашњење као право, слобода и одговорност, Слово у одбрану српског језика у Црној Гори, Срби у Црној Гори данас: борба за признање у „Срп-ској Спарти“, Насиље над идентитетом у Црној Гори.

Богољуб Шијаковић указује, прије свега, на један проблем који је овдје присутан (и актуелан, данас актуелнији него икада) безмало триде-сет година – а то је амбиција (настојање) тоталитарне државе (односно овдашњег режима који Шијаковић карактерише као постмодерну ауто-кратију) да Цркву „или маргинализује или инструментализује“. Позна-то је, наиме, да је ова власт током своје дуге владавине успјела да под своју контролу стави мал’тене све државне и друштвене институције и организације: и универзитет, и медије, и синдикалне организације, и невладин сектор, и еснафска удружења, и културне институције. Једина организација коју власт није успјела да стави под своју контролу јесте Српска православна црква. Стога је ова власт, у складу са својом прак-сом да када не може да контролише неку институцију онда ствара пан-дан те институције који треба да буде средство притиска на њу, форми-рала такозвану Црногорску аутокефалну цркву и регистровала је 2000. у полицијској станици на Цетињу. Стога је та псеудорелигиозна орга-низација фаворизована у медијима под контролом режима, док је СПЦ маргинализована, а добрим дијелом и криминализована, и сатанизова-на, са оптужбом за деструктивну и антидржавну дјелатност („Она чува инфраструктуру Велике Србије“, устврдио је недавно предсједник Црне Горе Мило Ђукановић). Црква је нападнута од стране режима из једнос-тавног разлога: она не жели да буде инструментализована.

Власт у Црној Гори, као што видимо, не крије своју намјеру: она жели да Црква буде један од конституената црногорског националног идентитета. То је потребно да би се, кажу државни функционери и иде-олози црногорског сепаратизма, заокружио нови црногорски идентитет. И о томе говори Богољуб Шијаковић у овој књизи. Он тврди и образла-же да је на удару традиционални и историјски потврђени српски етнич-ки и културни идентитет у Црној Гори, „па постаје важно инсистира-ти на самосвојном, историјски потврђеном, конкретном идентитету“, с једне стране, а с друге стране, он наглашава да се треба супротставити „глобалној и локалној конструкцији измишљених и апстрактних иденти-тета“. Говорећи о конструкцији националног идентитета у Црној Гори, што је предузела политичка власт, аутор тачно уочава да „пристајање на конструисани идентитет повлачи за собом приступ широком спектру привилегија“, што значи да је у питању „једна врста уговора, у крајњој линији финансијске нарави: они који пристану на идентитет форматизо-ван од стране власти (...) добиће заузврат удио у привилегијама до којих се иначе долази учешћем у власти“. Они, пак, држављани који нијесу обухваћени овим уговором „немају никаквог разлога да пристају на кон-струисани идентитет, јер би то уосталом служило репродуковању неде-мократске владавине“.

Занимљива и вишеструко корисна књига 221

Разматрајући проблем културног, духовног и националног иденти-тета српског народа, Шијаковић полази од чињенице да су Свети Сава и косовски завјет – најчвршћи ослонац нашег идентитета. Он дока-зује да светосавље „представља основну црту српског идентитета“, а да је косовски завјет „упориште за нормативност и смисао историјског постојања српског народа“.

Овдје посебно желимо да укажемо на један рад из ове књиге: ријеч је о тексту Косово и Метохија: између бруталне реалности и норматив-не светости који је Шијаковић изложио на округлом столу у оквиру тзв. унутрашњег дијалога о Косову и Метохији 2017. Тај рад, по нашем суду, представља најсвестранији поглед на комплексни проблем Косова и Ме-тохије данас; Б. Шијаковић је тај проблем разложио на структурне еле-менте и сугерисао како би тај проблем требало решавати. То је, уједно, најбољи предлог који се појавио у оквиру тзв. унутрашњег дијалога о Косову и Метохији покренутог од стране власти у Србији 2017.

Ауторова научна мисао, политички сензибилитет, његова хуманис-тичка усмјереност, креативност, хтјење и израз, у овој књизи прогова-рају с његовог животног, стручног, научног, мериторног филозофског гледишта, које је уистину и научно и поучно, без обзира о којој се теми овдје радило. Доминантна одредница ове књиге је Буди свој, заправо бу-димо себе свјестан (самосвјестан) народ, народ који има и своју про-шлост и своју будућност, јер и сада овај народ има и своје име и свој знак – упркос свему. Управо тако, наоружан тим знамењем, може издржати сва искушења овог несрећног времена и простора.

Заправо, сва та агресија, лицемјерје, диктатура, тиранија, пода-ништво, издаја, дволична ћутња, лаж, обмана, присила, једноумље – да-кле све оно што нас скоро три деценије притиска у Црној Гори стоји на-супрот демократији, дијалогу, толеранцији, слободној вољи, друштве-ном договору, истини, моралу, природности, учтивости и разуму, што се јасно види из ове књиге Богољуба Шијаковића.

Књига Црква, право, идентитет привлачи ерудицијом и изванред-ним познавањем философије, богословља, историје, правне, политичке и друштвене теорије. У њој ћемо пронаћи одговор на питање: како са-чувати српски идентитет у Црној Гори без стереотипа и идеологизација. Аутор жели да помогне својим савременицима у самоспознаји, историји свога народа, историји Црне Горе и свих одредница које је она у исто-ријској вертикали баштинила. Стога ова књига може бити од велике ко-ристи свима који се баве јавном дјелатношћу: и медијским посленицима, и научним истраживачима, и културним дјелатницима, и црквеним вели-кодостојницима, и онима који се баве политичким радом. Једном ријечју – у питању је вишеструко корисна књига.


Проф. др Мирослав Додеровић

Прва монографија о Огледалу српском

Петар II Петровић Његош припремио је и издао Ог-ледало српско 1845. у Београду, пошто је написао Лучу микрокозма и започео писање Горског вијенца. Према ријечима П. А. Лаврова (1887), Његош је на-стојао да црногорским читаоцима дарује образовну књигу широког родољубља. Послије изласка у Бео-граду, Огледало је било изузетно прихваћено, те је деценијама словило као најчитанија књига у Црној Гори. Популарност ове збирке јуначких пјесама наро-чито потврђује Филип Ковачевић који је објавио дру-го издање Огледала на Цетињу 1895. Према његовим ријечима, књига је ишла „од руке до руке, од куће до куће“, а цијена јој је била много висока – „по напо-леон или чак наполеон и по“. Књига Знамените лич-ности и епски јунаци у Огледалу српском проф. Др Љубомира И. Милутиновића и доц. др Будимира Р. Алексића, у издању Института за српску културу из Никшића, „доноси исцрпан просопографски попис који увелико олакшава проходност кроз Његошево дјело“ (Данијел Дојчиновић). Не треба заборавити да је од Његошевог времена до момента појављи-вања ове књиге прошло више од вијек и седам де-ценија, а од догађаја о којима се пјева још и више. Отуда је оправдано очекивати да је упућеност дана-шњих читалаца у детаље из Његошевих списа попри-лично мала.

Огледало српско, Његош је посветио „сјени Алек-сандра Пушкина“, припремљено је 1845, а штампа-но у Београду 1846, потом на Цетињу 1895, у Новом Саду 1906, Београду 1927, 1967. и 1974. Зборник Ог-ледало српско садржи шездесет и једну јуначку пје-сму, и то двадесет и три које су већ биле штампане и тридесет и осам нових. Девет пјесама Његош је узео из Караџићеве треће књиге Народних србских пјеса-ма лајпцишког издања (1832), седам из Милутино-вићеве Историје Црне Горе од искона до новијег вре-мена (1835), пет из Милутиновићеве Пјеваније цр-ногорске и херцеговачке лајпцишког издања (1837) и двије из цетињског алманаха „Грлица“ (1835–1839).

Љубомир И. Милу-тиновић и Будимир Р. Алексић: Знаме-ните личности и еп-ски јунаци у Огледалу српском, Институт за српску културу, Ни-кшић, 2019, стр. 335

Универзитет Црне Горе,Филозофски факултет,Никшић

Прва монографија о огледалу срПском 223

За стварање Огледала српског Његошу је као узор послужио Разговор угод-ни народа словинског Андрије Качића Миошића.

Његошево Огледало српско разликује се од других прикупљених збир-ки. Свакој пјесми у Огледалу, Његош је дао датум догађања, а у напоме-нама, на крају, расвијетлио је историјски догађај и главне ликове који су у њима били саучесници (407 ликова, од чега пет женских). Већ је речено да је Његош у Огледалу српском уврстио и девет пјесама Филипа Вишњића о Карађорђевом устанку. Значај Вишњићевог пјевања велики је по пјеснич-кој љепоти и можда још већи по времену настанка, што је за историју на-родног ослобођења од изузетне вриједности. У директном додиру са ратни-цима и присуству њиховим борбама, Вишњић је пјевао под свјежим утис-цима прилика у којима се кретао. С правом се може рећи да су његове пје-сме вјерно огледало не само догађаја и јунака у њима опјеваних, него и та-дашњег стања и народног духа. Те пјесме су имале солидну историјску под-логу као драгоцјени додатак народне историје тога времена, што се за десе-терачке пјесме старијег времена није могло казати. У томе се огледа непро-цјењива вриједност Вишњићевог пјевања за ближе одређење његове лично-сти и времена у коме је живио.

Монографија Знамените личности и епски јунаци у Огледалу српском саздана је од 27 конститутивних сегмената, компонованих по тематском, хронолошком или комбинованом принципу, уз коришћење научног апара-та и неопходних стручних и приређивачких напомена. Историјски подаци о неком јунаку су нужни оквир - биографска основа – на којој се представља односно гради лика. Монографија је обима 336. стр.

Ова Милутиновићева и Алексићева књига писана је на основу ранијих историјских извора и – у попису литературе наведених научних дјела из разних области друштвених и хуманистичких наука. За обраду ове мо-нографије аутори су користили све што је написано или исказано о тим знаменитим људима, јунацима пјесама из Огледала, укључујући и народ-на предања. Ликове су аутори (углавном) сврставали по хронолошком реду, односно по времену у коме су живјеле поједине личности, иако то у свим случајевима није било могуће учинити. Принцип груписања по племенском критеријуму такође је присутан. Историјски подаци (бројеви, датуми) и до-гађаји (бојеви, битке) усаглашени су са историјским изворима. Коришће-на је обимна домаћа и страна литература. Књига се с пуним правом може сматрати добродошлим и неопходним приручником који ће, увјерени смо, постати и стални пратилац свакоме ко се студиозније буде интересовао за Његошево дјело. Она у доброј мјери може послужити и историчарима за-интересованим за навођене личности. Ријечју, ова монографија плијени ми-нуциозним анализама огромне грађе и чињеница, обиљем одабраних при-мјера, оштроумним запажањима, љепотом стила и језика. Због свега изло-женог, књига Знамените личности и епски јунаци у Огледалу српском пред-ставља неуништиви споменик минулим генерацијама, а будућим нараш-тајима могућност да потпуније сазнају многе важне историјске податке о Црној Гори. Значај ове књиге, како је то истакао водећи савремени њего-шолог и један од рецензената ове књиге проф. др Радмило Маројевић,

мирослав додеровић224

није само у томе што су у њој аутори заорали своју бразду него и у томе што су нашли и своју њиву на којој ће се темељити сваки даљи замах. Посебно признање треба одати Институту за српску културу из Никшића који нам је приуштио још једну драгоцјену књигу и учинио да овај вриједни научноис-траживачки рад буде доступан научној и стручној јавности.


Др Жарко Лековић

Вриједна монографија о Орахову

Рукопис броји 862 стране и састоји се из Уводног раз-матрања – методолошких напомена, шеснаест погла-вља и Рјечника мање познатих ријечи, израза и нази-ва мјеста (топонима), на чак 22 стране. Рад је снабдје-вен научним апаратом који је смјештен испод осно-вног текста. Изузетно вриједни фотозаписи су урађе-ни на високом професионалном нивоу.

Настанак ове изузетно вриједне књиге и несеби-чан труд који је у раду на њој уложен, налажу да се о њој напише нешто опширнија рецензија него што је то уобичајено, прије свега језиком струке.

Још као студент завршне године социологије на Филозофском факултету у Београду Ново Вујошевић је учествовао у реализацији неких научно-истражи-вачких пројеката и то као анкетар, као теренски ис-траживач. Читајући дјела Јована Цвијића и његових ученика, посебно Јована Ердељановића, као и позна-тог социолога Сретена Вукосављевића сазријевала је идеја о изради социолошке монографије села. Проу-чавање историје српских села и вароши започето је крајем деветнаестог стољећа истраживањима Јована Цвијића и његових ученика. Социолошке моногра-фије села су присутне у Америци, Њемачкој, Ен-глеској, Индији и у другим земљама. Амерички соци-олози проучавали су села у свим крајевима свијета и дали су многе монографије ове врсте. Ново Вујоше-вић је био учесник у реализацији монографије „Бу-ковица, село у општини Шавник, Црна Гора“. Дуго размишљајући које ће село бити предмет његове на-учне обраде, опредијелио се да то буде Орахово, ње-гово родно село, које се налази на етничкој граници Малесије и племена Куча. Посебно и из разлога што је гранични живот, односно суживот, недовољно со-циолошки истражен. Иако је истраживао своје род-но село, доследно се придржавао научно-методолош-ких принципа и на тај начин је елиминисао субјек-тивност и пристрасност у истраживању. Почетак реа-лизације овог пројекта датира од 1994, иако је још од студентских дана прикупљао грађу и чињенице које је користио у коначном обликовању студије. Не треба

Ново Вујошевић „Орахово у прошло-сти и садашњости“, Подгорица: Српска кућа; Никшић: Ин-ститут за српску кул-туру, 2019, стр. 862

Универзитет Црне Горе,Историјски институт,Подгорица

жарко лековић226

заобићи ни чињеницу да је 1963. одбранио дипломски рад на Филозофском факултету у Београду пред комисијом: академик Радомир Д. Лукић, ака-демик Милисав Лутовац и проф. др Цветко Костић. Ово је значајно и због тога што је крајем осамдесетих година двадесетог вијека Одбор за проуча-вање села који је био у саставу Српске академије наука и уметности, а чији је предсједник био академик Радомир Лукић, почео са издавањем хроника и монографија, којих је до сада штампано око 500. Од 2000. године посло-ве у вези са издавањем хроника води Културно-просветна заједница Србије.

Користећи методе за израду монографије Ново Вујошевић је прикупио драгоцјене податке значајне за свеобухватан садржај студије и живот села које се убрзано празни и стари. Анегдоте и анегдотско казивање је детаљно користио у приказивању хумора Орахова. Користећи различите истражи-вачке методе и технике направио је и попис породичних стабала од полови-не деветнаестог вијека, па све до данашњих дана. Својом монографијом ау-тор је Орахово приказао у свим слојевима друштвеног живота. Студија се разликује од до сада публикованих студија оваквог типа, садржи тематике које до сада нису довољно проучене. Она представља оригиналан научни рад и право је ремек дјело из ове области стваралаштва.

Прво поглавље носи наслов Глобално (опште) упознавање са селом у ком аутор описује Куче – окружење Орахова, географски положај Орахо-ва које се налази на самом ободу Површи Куча, на надморској висини 800–900 метара, положај села, климу, земљиште. Објашњавајући значење име-на наводи разлоге због којих се опредијелио да користи назив Орахово а не „Ораво“. Описује Орахово – рубно село племена Куча, његова четири за-сеока, демографске карактеристике и нарочито Хум ораховски видиковац Куча, планину одакле се Кучи виде као на длану, која га је инспирисала да дâ своју илустративну поетизовану разгледницу Куча.

Друго поглавље Катуни – сезонска насеља Орахова говори о Подград-ским, Беровачким, Лазорачким и катунима Кућана. Орахово је познато по посједовању бројних катуна. Ниједно село у Кучима нема толики број кату-на, сточарских насеља на планини, с колибама и торовима, гдје се стока на-паса и музе, не само у току љетњих мјесеци, већ и у току прољећа и јесе-ни. Сваки засеок Орахова имао је своје катуне и сви су они научно обрађе-ни у овој изузетној монографији. Обрађена је и чобанска идила у Корити-ма, вриједност воде, прошлост катуна, садашње стање, дозивање – комуни-цирање на даљину, обрушавање камења, пожари. Опет, наилазимо на ауто-рове стихове, овај пут посвећене катуну јер је и сам био пастир и катунар. Издиг у планину, у катуне исказан је кроз разговоре и дијалог.

Треће поглавље говори о Ораховском гробљу, црквеној авлији и објек-тима у њој, дрвећу у авлији, капели, столу за постављање одра покојника, приступу авлији и одру покојника, гробљу, настанку гробља, врсти гробо-ва, безименим гробовима, гробовима са натписима, садржају натписа, сим-болима, необичностима у гробљу, груписању гробова, утицају социјалног раслојавања на градњу гробова.

Топоними Орахова су следеће поглавље и они су незаобилазни у обја-шњавању и приказивању живота на овом подручју, тим прије ако се има

Вриједна монографија о орахоВу 227

у виду да се Орахово налази на самој граници према Малесији. У линг-вистичком погледу сви се топоними Орахова могу подијелити на словенске (српске), албанске (малисорске) и илирске. У атару Орахова налазе се вео-ма бројни топоними. О топонимима су написана два одјељка: Значење и го-вор топонима, с циљем да се објасни њихово значење и да се забиљежи при-ча од старијих становника села која се везује за одређени топоним, и дру-ги одјељак Регистар свих топонима Орахова, веома исцрпан, дат по азбуч-ном реду. У њему доминирају словено-српски називи, 80% у укупном броју. Уложени труд аутора о топонимима, о њиховом значењу и настанку се за-иста исплатио, јер освјетљава неке аспекте живота села којима се до појаве ове књиге није поклањала дужна истраживачка пажња.

У поглављу Мјеста друштвености описују се мјеста окупљања и збо-ровања. Постојало је централно мјесто окупљања, гдје су се окупљали сви Ораховци, а и сваки од засеока је имао своје мјесто окупљања и зборова-ња. Збориште је зборно мјесто свих Ораховаца. Шта је у ствари Збориште, Вујошевић нам веома сликовито објашњава кроз стихове. Он говори и о ис-торији и историјским догађајима, о надгорњавањима, о темама разговора, информисању о догађајима у селу, о гашењу овог жаришта друштвености, о сједењу испред куће, о колективном читању епских пјесама.

Куће и услови становања су наслов шестог поглавља. Живот ма ког села није могуће вјерно описати и анализирати без детаљнијег разматрања грађења кућа и условa становања. Градња кућа у Орахову има своју дугу историју и то од оне најпростије, најпримитивније па све до појаве модер-них здања. У том дугом периоду постојало је више типова кућа. Аутор је указао на оне главне, на оне које су давале основни печат градњи и начину становања. То су куће приземљуше, куће на избу, једнодјељне куће у скло-пу којих је обрадио огњиште, затим вишедјељне куће. У овом поглављу нас упознаје са посудама (судовима) у кући – домаћинству и њиховој намјени. Обрадио је и објекте уз кућу – нужнике, ублове, стаје и оборе. Затим и гру-писање кућа.

Следећа три поглавља носе наслове: Привредне карактеристике Ора-хова, Фрагменти из пастирског (сточарског) живота и Пастировање и чи-тање књига. У првом од ова три поглавља обрадио је: А-путеве и транс-портна средства: римску цесту, коњске и пјешачке путеве, пут од Орава преко Радовца до Коћа и Фундине, почивала на путу, разговоре на поме-нутим почивалима, ограђе на путу, пут Подград – Затријебач, макадамс-ке путеве (џаде), појаву аутобуса, разговоре у аутобусима, асфалтиране пу-теве. Б-воде и водоснабдијевање – водопривреду, жице живе воде, сеоске ублове, саранџе, бистијерне, јаме снијежнице, покривање снијега, камени-це. В-пољопривреду-пољопривредно привређивање, услове привређивање, ђубрење (гнојење) земље, орање, трапљење, крчење и копање са ћуреком (ашовом), гајење житарица, гајење фруметина (кукуруза), гајење пшенице и ражи, мљевење жита, гајење кртоле (кромпира), гајење других повртар-ских култура, сточарство и услове за гајење стоке, врсте сточарства – овчар-ство, гајење говеда, товарећа и радна стока, воћарство, пчеларство. Г-љеко-вито биље, шумско воће и шумске плодове као потенцијалне приходе по-


родичног буџета. Д-Лов као допунско привређивање. Ђ-Остале видове до-пунског привређивања: производњу и продају ћумура, прављење кречана, брање и продају дрва, продају снијега, прављење и продају дрвених гра-баља, дрвених кашика, копања и вагана. У фрагментима из пастирског жи-вота описује јагњење и јагњад, чобанове реквизите – пушку о рамену, пасти-ра и пса, струку, плетивачу, кожух, шушкавац, шатор (кишобран), алакћање и дозивање, свирајицу, прут, пјенарицу (да се пјени вареника), сламку као средство мјерења времена, сјенку стијена, сат и транзистор (у новије врије-ме), мобилни. У поглављу су и приче везане за пастирски живот. Уз пасти-ровање се читала школска лектира, Јесењинова поезија, Горски цар и Се-оска учитељица Светолика Ранковића, Тихи Дон, марксистичка литература и понајвише Пјесмарице најомиљеније књиге сељака на овим просторима.

Десето поглавље је посвећено братству и породици. Орахово припа-да типу патријархалног друштва и цјелокупни друштвено-сроднички жи-вот се одвијао у оквиру братства и породице. Братство је крвно-сроднич-ка и друштвена група, а то значи да чланови братства потичу од заједнич-ког претка. Аутор је обрадио врсте братства и њихове структуре, братство у ширем и братство у ужем смислу, дао нам је графичке приказе, обрадио је односе између братстава у оквиру села, односе унутар братства, казивања пасова забиљежена од научника или памтиша гдје се водило рачуна да буду заступљени припадници различитих генерација. Обрадио је породицу, која је и чувар братства, дао нам одређење породице, објаснио предбрачне од-носе, назначио критеријуме за ступање у брак, просидбу, свадбу, прву брач-ну ноћ, репродуктивну функцију породице, рађање дјетета, број дјеце у по-родици, објаснио и графички приказао породична стабла, социо-етничке брачне (породичне) саставе, васпитно-образовну функцију породице – од-гој (његовање) дјеце.

Поглавље о школи и образовању нам говори о тежњи за образовањем, основној школи у Орахову, Орахову-расаднику учитеља, наставника и про-фесора са њиховим биографијама и биографијама професора Универзите-та и Виших школа. У оквиру поглавља је списак правника, економиста, ин-жењера, љекара и других високошколаца са краћим биографијама.

Култура, забава и спорт обухвата: Опјевано Орахово, народне пјесме о Орахову, ауторске пјесме са биографијама аутора, Прозу о Орахову, Рас-праве које се не могу сврстати ни у прозу ни у поезију. Потпоглавље Кичи-цом опјевано Орахово казује да су сликари на својим платнима овјековје-чили пејзаже Орахова и његове житеље. Овдје су и текстови о Дому култу-ре, драмском аматеризму, фолклору и народним мудростима, скривању пр-стена под капама, „кошењу“ (својеврсној артистичкој игри), шта ми ти је да ми ти је – загонетке, питалицама, гледању у плеће, сновима и њиховом тумачењу, паметарима и памтишама, народним изрекама, казивању пасова (кољена) на сједнику. Интересантне су приче о томе ко ће спретније (дохва-тити нос и ухо прекрштеним рукама, прстен зубима), о пјевању уз гусле, о крају сједника. Карактеристичне за катунски сједник су игре: врћење на вр-тијељци, игра барјака, такмичење у плетењу-корање, чобанске (пастирске) пјесме, свирање у свирајицу, размјена дарова. Забавни живот су сачињава-

Вриједна монографија о орахоВу 229

ла играња разних кола, игранке, државни празници, забаве на сваком мјес-ту и у свакој прилици. У поглављу су обрађене славе и сахране, лелекање, тужење и тужбарице, посмртни говори, обраћање испред породице покој-ника, укидање једног обичаја – служења алкохолног пића и кафе на дан са-хране, тридесетих година прошлог вијека. Код спорта за Орахово су најзна-чајнија традиционална спортска надметања – бацање камена с рамена, скок у даљ, затим појава модерних савремених спортова, фудбалски спорт, џудо, аутомобилизам и стрељаштво.

У поглављу о писмима која живот значе су дата љубавна писма, пис-ма са бојишта, писма војника са одслужења војног рока, писма са изградње пруге и жељезаре, писма из Космета и Војводине након миграција у ове крајеве, писма студената и одговори на њихова писма. Приложени су број-ни факсимили писама. Једно од потпоглавља носи наслов: Често писма до-лазе и тамо и овамо, то су писма људи које је животна судбина одвојила од завичаја, али који су са завичајем путем писама одржавали сталне контакте. Као прилог у оригиналу је дато писмо које је Џоел Халперн, професор Уни-верзитета у Калифорнији (САД), упутио Нову Вујошевићу.

Четрнаесто поглавље је Хумор Орахова. Социјално здравље једне сре-дине може се одредити степеном присуства хумора у њој. Ораховска сре-дина је била повољна за одвијање и испољавање хумора. Чак се може рећи да га је поспјешивала. Често су се људи из других средина дивили Орахов-цима како прихватају шале, па и оне грубе. У дугом периоду Орахово је изњедрило доста духовитих људи чија су имена записана у овој књизи. Ау-тор је забиљежио бројне анегдоте и различита питања, углавном осјетљива и шкакљива на која није било лако дати одговор.

Два последња поглавља су посвећена догађајима који су „потресали“ Орахово и утисцима извањаца о Орахову. У претпоследњем поглављу ријеч је о догађајима који су за собом остављали мање или веће ожиљке, који су сеоској заједници ометали нормалан, миран развој. Такви догађаји заслу-жују да буду предмет анализе, предмет монографског разматрања истражи-вања. Догађаји су расвијетљени не са историографског аспекта, већ са ста-новишта социолошке, етнолошке и социо-психолишке анализе. Нова Вујо-шевића је првенствено интересовало како се одређени догађај одразио на стање у демографској и социјалној структури села, какве је последице ос-тавио на његову економију и цјелокупну друштвену атмосферу. Поштујући, наравно и историографски приступ он је анализирао прву похару Куча која се догодила 15. маја 1774, атак Дрекаловића на Орахово, другу похару Куча 1856, погибију Илије Станишина Вујошевића-Радевића, Скадарски бој од 28. октобра 1912. године до 24. априла 1913, аустријску окупацију, Други свјетски рат, информбиро, формирање сељачких радних задруга – промјену у својинској структури села, истрагу коза – атак на породични стандард, ме-рилинизацију оваца – неуспјелу иновацију, електрификацију Орахова, теле-визију – чудесну иновацију, позитивне и негативне ефекте, индустријали-зацију и бијег са села, вожњу у правцу села, вожњу у правцу града, рекон-струкцију пута Бурум-Преоч. На крају поглавља је списак Ораховаца који станују ван Орахова, гдје је нотирано 300 становника Орахова који су на-


пустили своје родно село и стално се настанили ван Орахова. Највише их је у Подгорици – 52% од укупно исељених, у Србији их је настањено 22,3%. У последњем, шеснаестом поглављу, су утисци људи који су посјећивали ово село и који су употпунили слику о Орахову. Овдје је између осталих, опис насеља Орахово др Јована Ердељановића који је посјетио Куче 1904, утис-ци академика Радомира Д. Лукића, академика Ника С. Мартиновића, проф. др Борислава Ускоковића, новинара Велимира Тасића, Милоша Павићевића спелеолога, проф. др Павла Богетића и других.

Аутор заслужује велико признање за огроман труд уложен у остварење своје замисли, да научно обради своје родно село, које се налази на етнич-кој граници Малесије и Куча. Прикупити и средити толику усмену грађу и истраживати податке у архивама и литератури, могао је само човјек висо-ких моралних вриједности који гаји огромну љубав према свом крају. У пи-тању је свеобухватна, веома квалитетно припремљена монографија са сту-диозним приступом, стилски дотјерана, писана лијепим, јасним језиком са разуђеном лексиком, смислом за карактеристичне детаље, за композицију појединих поглавља и укупног текста. У научном, стилском и естетском погледу ово изузетно дјело је корисно како социолозима, етнолозима, исто-ричарима, тако и љубитељима лијепе и корисне књиге.

In memoriamБудимир Алексић

Александар Ћуковић



In memoriam: Др Веселин Ђуретић(Мојановићи, Зета, 17. III 1933 – Београд, 18. II 2020)

Један од најистакнутијих српских историчара друге половине 20. вијека, научни савјетник Балканолош-ког института Српске академије наука и уметности и члан Сената Републике Српске – др Веселин Ђу-ретић, напустио је овај свијет и преселио се у вјеч-ност 18. фебруара ове године. Његовим одласком у бољи и љепши свијет српска историјска наука је из-губила једног од најталентованијих историчара свога времена, а Српство је остало без научника и стварао-ца који је цијели живот посветио освјетљавању скри-ваних страница новије српске историје и демистифи-ковању наметнутих заблуда о српском народу, Србији и Југославији.

Др Веселин Ђуретић је рођен у Мојановићи-ма, у Зети, 17. марта 1933. Послије завршетка Учи-тељске школе у Никшићу радио је више од три годи-не у разним мјестима Црне Горе. Крајем 1961. завр-шио је студије историје на Филозофском факултету у Сарајеву, а затим и постдипломске студије на Фило-зофско-историјском факултету у Београду. Школске 1955/56. специјализирао је на универзитетима у Ир-кутску и Москви историју Октобарске револуције. Године 1969. докторирао је на Универзитету у Сараје-ву. Послије завршетка студија радио је десет година у Институту за историју радничког покрета БиХ, а од 1971. до краја 1982. године у Институту за савреме-ну историју у Београду. Од 1983. до одласка у пензију радио је у Балканолошком институту Српске акаде-мије наука и уметности.

Кроз свој предани научноистраживачки рад, који је трајао више од пет деценија, Ђуретић се потврдио као врстан познавалац не само савремене историје и историјске науке уопште већ и као изванредан зна-лац вишеструких друштвених токова и процеса и њи-хових узрочно-последичних веза, како са културно-историјског, правног и дипломатског тако и са поли-тичког аспекта. Надарен и као писац и као истражи-вач, оставио је за собом дјело које се не може зао-бићи ако се жели свестрано проучавати период Дру-гог свјетског рата на просторима бивше Југославије и



историја српског народа у 20. вијеку. Написао је 14 књига (од којих је неко-лико објављено на страним језицима) и више стотина чланака и студија. Круну његових истраживачких подухвата чини свакако неколико незаоби-лазних монографија, од којих се по оригиналности израза и снази синтетич-ког стила издваја двотомно дјело Савезници и југословенска ратна драма I-II, објављено 1985. И остале монографије овог изузетног научног пре-гаоца заузеће истакнуто мјесто у историји српске историографије. Ријеч је о књигама: Влада на беспућу (Београд, 1982), Разарање српства у XX веку: идеолошка употреба историје (Београд, 1992), Употреба Русије и за-пада: обмане савезника зарад великохрватске политике (Београд, 1997), На-сиље над српским устанком: опсене народа у име „Русије и комунизма“ (Бе-оград, 1997), Српска беспућа двадесетог века (Београд, 2006).

Осим наведених књига, Ђуретић је написао и објавио велики број чла-нака, расправа, огледа, фељтона, енциклопедијских јединица, као и бројне научно-популарне текстове у дневној и ревијалној штампи, те знатан број рецензија, критика, полемика, осврта и других текстова. Учествовао је и у реализацији више великих стручних и научних пројеката.

Др Веселин Ђуретић је за двадесет година рада у Балканолошком ин-ституту САНУ дао велики допринос тој научној установи, али и српској ис-ториографији уопште.

О његовом раду наш знаменити историчар Радован Самарџић је запи-сао: „Веселин Ђуретић је необична појава у савременој српској историог-рафији. Његове књиге подсећају на вулкан који, потресајући земљу, изба-цује врелу лаву. Та усијана маса спаљује све под собом и ранију земљину површину, избраздану и исплакану, прекрива новим, тврдим слојем. (...) Он појаве најпре узима као громадан корен који затим расплиће и разгледа, жи-лицу по жилицу. Његово излагање и његови закључци често делују као удар маљем који на ситне комаде разбија нагомилане и окамењене заблуде“.

Ђуретић је био страстан и пасионирани истраживач историјских токо-ва и процеса, догађаја и личности из историје Југославије и српског наро-да у 20. вијеку. Цио свој научни живот посветио је тој проблематици. Био је свјестан да ће га разарање југокомунистичких и револуционарних мито-ва увући у дугу борбу за утврђивање историјске истине, и он јој се преда-но посветио. Такав пут трасирао је својом књигом Савезници и југословен-ска ратна драма. Српска и југословенска историографија о догађајима у Ју-гославији током Другог свјетског рата добила је у овој Ђуретићевој књи-зи до тада најобјективније дјело којим су не само проширена и продубље-на научна сазнања о том периоду, него и дјело које је означило почетак но-вог и свестраног сагледавања улоге и позиције главних актера грађанског рата у српском народу 1941–1945. Писана на бази богате документације и историографске литературе домаће и иностране провенијенције, ова Ђуре-тићева књига југословенску ратну драму третира на комплексан начин. Ово дјело се сматра прекретничким због научног освјетљавања ратних обмана и манипулација које је титовско-комунистички режим уградио у темеље Ју-гославије.

In memorIam: Др Веселин Ђуретић... 235

Деценијама послије Другог свјетског рата од јавности је скривана чиње-ница да су партизани у рату тајно преговарали с њемачким окупаторима о миру и другим питањима, те да су партизански преговарачи (Коча Поповић, Милован Ђилас и Владимир Велемит) на те преговоре ишли са уредним ус-ташким пропусницама и у њемачкој пратњи. Прећуткивано је, такође, да су Равногорски покрет, његова војска (ЈВУО) и сам генерал Михаиловић били, током цијелог трајања рата, третирани као непријатељи Трећег Рајха. Од са-мог почетка окупације њемачке службе су прикупљале податке о Равногор-ском покрету, за који су увијек истицали да је антиосовински расположен, популаран међу Србима и у директној вези са западним савезницима. Те, и бројне друге чињенице о стратегији, тактици и укупној дјелатности парти-занског и Равногорског покрета Ђуретић је, на темељу нових сазнања нас-талих на новим или другачије прочитаним изворима, објелоданио у књи-зи Савезници и југословенска ратна драма у којој је дефинитивно доказао да је Равногорски покрет био други антифашистички покрет у Срба. Ђуре-тићеви вриједносни судови, као и сама композиција ове књиге, засновани су на критичком и компаративном сучељавању ставова присутних у исто-риографској литератури најразличитије провенијенције, уз отклањање иде-олошких ограничења присутних у послијератној југословенској историог-рафији кроз интерпретирање релације „револуције и контрареволуције“.

Међу режимским историчарима, који нијесу схватали важност отва-рања нових питања за историјску науку и потребу њеног континуираног хода ка новим сазнањима, ова Ђуретићева књига је примљена веома нега-тивно, а њен аутор је искључен из Савеза комуниста Југославије због „на-ционалне нетрпељивости и шовинизма“. Крајем 1985. и у првој половини 1986. године у југословенској штампи је објављено више стотина критич-ких написа који су били пропраћени оштрим осудама овог дјела и сатани-зацијом његовог аутора. У свим тим нападима доминирала је тврдња да је књигом рехабилитован и афирмисан четнички покрет, па су одлуком Ок-ружног суда у Београду 1987. забрањена сва три дотадашња издања ове књиге. Заслужено признање за ово вриједно историографско дјело стигло је кад су се промијениле друштвено-политичке околности; након пада анти-српског југокомунистичког режима Веселин Ђуретић је за ову књигу добио престижну награду „Слободан Јовановић“.

Да Веселин Ђуретић није ништа више урадио осим што је подарио ис-ториографији своју књигу Савезници и југословенска ратна драма, обез-биједио би истакнуто мјесто у историографији о Другом свјетском рату у Југославији. Ова Ђуретићева књига чини јединствену цјелину са прет-ходном његовом књигом – Влада на беспућу (Београд, 1982), не само у ем-пиријском него прије свега у ширем проблемском и мисаоном смислу. Монографија Влада на беспућу своди радњу око југословенске избјеглич-ке владе као центра преко кога се преламају везе и односи домаћих снага у њиховим међународним релацијама, а књига Савезници и југословенска ратна драма југословенску ратну драму, односно њену антифашистичку ди-мензију сагледава и оцјењује у контексту савезничких односа.


Сличан одјек, као Савезници и југословенска ратна драма, имала је и Ђуретићева књига Разарање српства у XX веку (Београд, 1992) за коју је добио признање Српске књижевне задруге. О тој књизи академик Радован Самарџић је казао: „Како је српство разарано и најсмишљеније извођено на беспуће, Веселин Ђуретић је испитао са ерудицијом која је огромна и при-казао снагом која је силно еруптивна. Није он, као већина историчара савре-меног доба, трагао за грађом како би поткрепио одређене идеолошке кон-струкције и нечије политичке потребе, него је ишао за дубинским расветља-вањем историје једног народа. Ђуретић зна шта му грађа говори због тога што његова теорија историје одбацује сваку једностраност и једноставност у посматрању и решавању проблема“.

Умногоме протагонистичку улогу имале су и његове књиге Употреба Русије и Запада и Насиље над српским устанком, објављене 1997. У првој књизи је показао да су спољни фактори своју политику према Србима и Ју-гославији заснивали на пропагандистичким обманама, нарочито ,,црне“ и ,,црвене“ интернационале, док је друга књига антитеза стотинама књига о ,,устанцима народа Југославије“. Ђуретић је у овој књизи документовано устврдио да је само српски народ имао разлоге за ,,устајање“, те да је путем ,,револуционарног“ насиља тај његов покрет разбијан да би се провоцира-ли међусрпски сукоби.

Као што је Ђуретићев научни допринос велики и трајан, тако је и његов друштвени и национални ангажман огроман и немјерљив. Овај репрезен-тативни изданак Немањине Зете непоколебљиво је заступао српску инте-гралистичку идеју зетских владара – Војислављевића, Немањића, Балшића и Црнојевића. Радећи у том духу, активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992–2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003–2006). Почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе. Још од почетка седамдесетих година прошлог вијека континуирано је укази-вао на суштину и коријене идеологије црногорског сепаратизма и на крајње циљеве црногорског сепаратистичког покрета, истичући да је Црна Гора од раније припремана за своју данашњу улогу и да је Ватикан још почетком 1992. био постигао споразум с Њемачком о разбијању СФРЈ и о стварању на њеним развалинама „велике католичке Хрватске“, која би укључивала и Црну Гору. Аргументовано је доказивао да је 50-годишње комунистичко од-нарођавање Српства Црне Горе било успјешније од петовјековног осман-лијског, и да је насилно и противуставно проглашење независности 2006. било реприза словеначког, хрватског, македонског и шиптарског искуства, реприза уз инострану помоћ изведених свршених чинова. Тврдио је да је референдум „о обнови црногорске државне независности“ био предзадња етапа у остварењу католичко-прозелитске стратегије.

Почетком 1990-их година снажно је подржао српски национални покрет у Босни и Херцеговини предвођен Српском демократском стран-ком, а током Одбрамбено-отаџбинског рата у западним српским земљама 1991–1995. обилазио је српске борце на првим линијама фронта. Ције-

In memorIam: Др Веселин Ђуретић... 237

нећи његове заслуге за Републику Српску и српски народ, предсједник Ре-публике Српске га је одликовао Орденом Немањића првог реда. Био је члан Сената Републике Српске од 1993, а крајем 1999-их година ангажовао се у раду Одбора за истину о др Радовану Караџићу.

Био је један од оснивача и дугогодишњих предсједника Друштва срп-ско-руског пријатељства.

Писац ових редова имао је част и привилегију да се у периоду од 1999. до 2004. релативно често сусреће и разговара са др Веселином Ђуретићем. Стога можемо да посвједочимо да је Веселин Ђуретић био личност снажне моралне конституције, човјек који је изнад свега другог држао до моралних принципа, тако да је о друштву, политици, култури, људима и њиховим пос-тупцима увијек судио по строгим моралним критеријумима.


Мр Александар Ћуковић

In memoriam: Ранко Јововић (1941–2020)или Пјесник античке снаге у доба кукавна

Како претјерано уживати слободу мисли и дати свој скромни допринос разарању овога бесмисленог свијета, учио нас је разбарушени пјесник „Дивљег плача” Ранко Јововић. Пажљиво и педантно, руку под руку с олујом у којој човјека може свашта снаћи, др-жао је поетски час на тему „Шта ће мени снага антич-ких пјесника у доба кукавна?” И, све то, рекли бис-мо стрпљиво, између два громка звона човјечанства – звона патње и звона побуне.

„Наука којом се бавим/ Чије изворе држим/ У ма-лом прсту/ Има једну предност/ Над осталим књи-жевностима/ Њена вриједност се неће наћи/ У књи-гама”, пјевао је Јововић без намјере да подучава, јер је и сам одбијао бити подучен. Уосталом, поручивао је учитељу да „не заборави муда кад одлази у народ”. Стварао је искапавајући животне сокове и суше, ос-тављајући читаоцу да ријеши енигму гдје се заврша-вају животне, а гдје почињу пјесничке чињенице. Не-гдје између бијелог мантила и плавог шала, можда!? Свој пјеснички систем успијева осигурати „плодним рушитељством”, како то лијепо примијети Срба Иг-њатовић.

„Јововићево пјесничко и животно искуство (као и неких других ваљаних пјесника, њему блиских по го-динама и по схватањима) у суштини је непоновљиво и беспримјерно: судбину ‚проклетих‘ могу да поно-ве само ‚проклети‘. Социјално неукротив, пјеснички непоновљив, он је успоставио високе моралне кри-теријуме за све оне који би од пјесништва да начине позу или рутину. Подржавати Ранка Јововића значи-ло би прихватити улогу комичне кафанске маске: оно што би код другог било моралисање, лажно пропо-вједништво и чистунство, код њега је побуна, отпор, злонадање, мука, копање до слободе, подругивање и самоподругивање – крајње индивидуализовано пјес-ништво. Као и многи други, и Јововић је свјестан да у литератури морају постојати књижевни чиновници, али ту одору он не би навукао”, забиљежио је, између осталог, једном приликом Миодраг Перишић.

Самостални истраживачПодгорица

In memorIam: Ранко Јововић... 239

У пјесми „Смрт анархисте”, вјечити побуњеник Јововић као да бива свјестан те равни, па поентира: „Зар има ишта фантастичније од крвавог бисера?/ Фалсификовати крвави пламен – немогуће је”. Изгарајући у пла-мену стваралаштва, Јововић се претворио у крвави пламен који је немогуће фалсификовати. На његову ватру калемила се лична, али и колективна бол коју је ревносно записивао. Ту ватру хранио је и оним насушним „мрачним хљебом”, тијестом које је дијелио са другима и које су људи попут Добрице Ћосића настављали грицкати кад год су с разлогом бивали несрећни, а раз-лога им, хвала Богу, како су сами признавали, није мањкало.

Пјесник „Додира таме” и „Дивљег плача” Ранко Јововић, преко „Земље за укоп”, винуо се у царство небеско, остављајући српској књижевности укоричену сву исконску, личну и колективну бол којом је више од пола вије-ка натапао своју стваралачку душу. Бол која се не да рашчланити, упрости-ти, умањити, маргинализовати... Бол коју је немогуће игнорисати. Чини-ло се и да се управо у њој ревносно сукобљавао са самим собом, дубећи и ријући књижевне и социјалне ране које никако нијесу могле зарасти.

Отишао је не дочекавши Јакобинце. Отишао је пјесник „рапсодије у црном”, пјесник сивих снова о срећи, књижевник чија лирика коначно ос-лобађа сву творачку субјективност. „Опет имам двије књиге/ Једну мртву/ Другу живу.// Живу за мртве/ Мртву за живе.// Мртву књигу сваки има/ Го-динама, од рођења.// Али живу.”

ИнформацијеЂорђије Алексић


Ђорђије Алексић

Научни скуп: Улога знаменитих личности из српских земаља у историји Црне Горе

(Децембар 2019, Подгорица)

У организацији Српског националног савјета Црне Горе, 1. децембра 2019, у сали „Војводина“ Српс-ке куће у Подгорици, одржан је научни скуп под називом: Улога знаменитих личности из српских земаља у историји Црне Горе. Скуп је организо-ван поводом обиљежавања јубилеја 800 година ау-токефалности Српске православне цркве, 101-го-дишњице Велике (Подгоричке) народне скупшти-не српског народа у Црној Гори и Дана уједињења Црне Горе и Србије.

У мозаику културног наслеђа Црне Горе, у ње-говим трајним историјско-друштвеним процесима и стваралачким токовима, од краја 15. вијека (када се први пут помиње име Црна Гора) па даље, наро-чито кроз 19. вијек и у освиту 20. стољећа, учест-вовале су бројне и истакнуте црквене, књижевне, просвјетне, правне, музичке, позоришне, прос-торно-урбанистичке, штампарске и друге култур-не личности из других српских земаља, без којих се не могу замислити историја, духовни и култур-но-просвјетни идентитет Црне Горе. Будући да уло-га тих личности у препознавању српског иденти-тета Црне Горе, који почива на дубоким и чврстим темељима Немањићке државе и Светосавља, није до сада цјеловито сагледавана и оцијењена, Српски национални савјет Црне Горе је организовао овај скуп са увјерењем да ће његов несумњив научни допринос помоћи цјеловитијем сагледавању цјело-купне националне историје српског народа.

Скуп је, на почетку, благословио протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, парох которски и архијерејски намјесник бококоторски, иначе један од учесника скупа. Отварајући, у име организато-ра, овај скуп др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе, је образ-ложио околности које су довеле до сазивања и одр-жавања скупа, скренувши посебну пажњу на зна-чај изучавања улоге знаменитих личности из дру-гих српских земаља у историји Црне Горе. „Ово је

Самостални истраживачНикшић

ђорђије алексић244

празник за српски народ у Црној Гори јер обиљежавамо 800 година ауто-кефалности Српске православне цркве, али и Дан уједињења Црне Горе и Србије. Овај скуп организован је са намјером да покажемо да смо ми увијек били један народ, да је наша повезаност била изузетна и да она никада није престајала. Ми смо јединствен и недјељив народ, и вјештач-ки успостављене границе између нас не могу разбити наше национално, културно и духовно јединство“, истакао је др Вуксановић.

Учеснике скупа је поздравио, у име Матице српске из Новог Сада, и Селимир Радуловић – управник Библиотеке Матице српске „тема која је данас на дневном реду, у битном је матичарска, свесрпска тема. У свије-ту који се множи и расте бројем, али не љепотом, гдје је једини смисао у ствари сјећање на смисао, култура је оно што животу даје виши сми-сао. Ова данашња тема нас упућује на духовну повезаност Срба и срп-ских земаља. Значај овог скупа видим у томе да се лијечимо – лијек узи-мајући, а не рану на рану да додајемо“, казао је у свом обраћању Раду-ловић.

Учесници научног скупа била су значајна имена домаће науке, култу-ре и умјетности. Књижевник Будимир Дубак излагао је на тему „‹Биљеш-ке једног писца› Сима Матавуља и ‹Мемоари› војводе Сима Поповића“. Тема протојереја-ставрофора др Велибора Џомића била је „Митропо-лит црногорски Митрофан (Бан)“, а Ратка Дмитровића „Валтазар Бо-гишић и Сима Матавуљ у Црној Гори“. Проф. др Дејан Микавица го-ворио је на тему „Лаза Костић и Црна Гора“, проф. др Владан Гаври-ловић „Светозар Милетић о Српској Спарти (Црној Гори)“, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић „Прота Јован Сундечић, српски пјес-ник и секретар књаза Николе“, академик Зоран Лакић „Извањци у Црној Гори“, проф. др Валентина Питулић „Живот и рад Вука Врчевића, са-радника Вука Стефановића Караџића“, др Драго Његован „Јаша Томић и Црна Гора“, др Горан Комар „Топаљски капетан Симо Милутинов“, мр Предраг Остојић „Савременици о Валтазару Богишићу“, проф. др Јели-ца Стојановић „Значај Саве Дечанца за српску духовност и писменост, и за црквени живот Паштровића“, др Душко Бабић „Симо Милутиновић Сарајлија и ‘српски непрекид’ у Црној Гори“, др Милан Мицић „Ђура Јакшић и Црна Гора“, Зоран Вељановић „Јован Пачу и Црна Гора“, проф. др Божидар М. Бојовић „Др Милан Јовановић – Батут, зачетник научне медицине у Црној Гори“, Дејан Томић „Дубровачки Србин Матија Бан код Његоша“, доц. др Будимир Алексић „Дјелатност Сима Матавуља у Црној Гори и Боки Которској“, проф. др Саво Марковић „Утицај извања-ца на црногорско законодавство у 19. вијеку и првој деценији 20. вијека“, те Драган Лакићевић на тему „Јован Јовановић Змај“.

Иако се не би могло рећи да је иједна тема у појединачним сао-пштењима излазила из круга једног општег мотива мјеста и улоге зна-менитих Срба из других српских земаља у историји Црне Горе, реферат академика Зорана Лакића (Извањци у Црној Гори) је ту проблематику уздигао на ниво окоснице скупа.

НаучНи скуп: улога зНамеНитих личНости из српских земаља у историји ЦрНе горе 245

Нема никакве сумње да је скуп „Улога знаменитих личности из срп-ских земаља у историји Црне Горе“ испунио очекивања. Њиме је, пре-ма општем утиску, не само потврђена потреба изучавања улоге Срба – „извањаца“ у историји и култури Црне Горе, већ је и показано да и по-ред досадашњих истраживања културе и духовности овог простора, бо-гатство и значај српског културног наслеђа, и доприноса Срба из других српских земаља том наслеђу, захтијева нове истраживачке напоре.

По окончању овог научног сабрања, учесницима скупа уприличе-на је трпеза љубави, за којом су у пријатној атмосфери сабирани утис-ци протеклих излагања. А потом су учесници скупа присуствовали све-чаном обиљежавању 101. годишњице Велике (Подгоричке) скупштине српског народа у Црној Гори и Дана уједињења Црне Горе и Србије, које је одржано у крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Следећег дана, 2. децембра, организатор је уприличио обилазак храма Христовог Васкрсења у Подгорици и манастира Острог.

АрхиваГлас Црногорца

Новица Ракочевић


Српска патријаршија

Србијанци су ових дана прогласили карловачку патријаршију за свесрпску, дајући јој ону власт, коју је некада српски патријарх имао за врије-ме силног Цара Душана. Познато је, да је Цар Ду-шан године 1346. основао у Пећи српску патријар-шију, која је доцније, пошто је већи дио српске др-жаве пао под ропство османско, пала у руке Турака. Због насиља турских потоњи је патријарх пећски Арсеније Чарнојевић год. 1690. устао с народом на оружје противу турске царевине. Послије неуспјеле побједе над Турцима, он је са огромном масом на-рода и са народним првацима, одступио у некада-шњу Јужну Угарску, гдје је привремено заузео мјес-то сједишта у Сријемским Карловцима, у нади да ће брзо доћи прилика да се опет поврати у своју ос-вешталу патријаршиску пријестоницу у Пећи. Из-међу осталих идеала, које је српски народ гајио, он није никад напустио ни ту идеју да опет васпостави српску патријаршију у Пећи, јер је увијек сматрао карловачке насљеднике пећског патријарха Арсе-нија Чарнојевића само као митрополите карловач-ке, а титула патријарха само као да им је једно ис-ториско почасно звање. Овакав положај митропо-лита карловачког сматрале су и остале српско-пра-вославне митрополије, па и сама београдска вла-да, док су се сада прихватили тога посла да рече-ну митрополију ставе у ранг патријаршије. Иначе да су је сматрали патријаршијом, не би било нуж-де да се то проглашење врши, него би се и самим политичким ослобођењем српског народа и срп-ских цркава проширила власт патријарха карловач-ког, да је он посиједао право српског православног патријарха. Према историском праву наше цркве је-дино митрополиту пећском припада право да буде патријарх цјелокупне српске православне цркве.

Црногорски народ, који је у својим вјековним напорима засновао српску државну мисао и ство-рио прву политичку државу и омогућио својим не-себичним и јуначким подвизима да се ослободи српско племе испод турског и аустриског ропства,

глас црногорца250

ослободио је и Пећ, сједиште српског патријарха. Самим ослобођењем Пећи, оживјела су и реална патријаршиска права пећског митрополита. Црна Гора је хтјела да именује једног патријарха опет у Пећи, али како још тада није био ослобођен један велики дио нашег народа који се нала-зио под аустриским ропством, тај је акт био одложен. Чим се Црна Гора васпостави, митрополит пећски има бити проглашен са свима његовим историским правима за патријарха цјелокупне српске православне црк-ве. Тога се права Црна Гора као вјечно слободна српска држава и као ос-лободитељка Пећи неће смјети никада одрећи. У противном она би се огријешила и према свом народу, који није никад дозволио да се са ње-говог амвона чује проповјед заробљеног олтара.

Свих су ових права, које има Цр. Гора и њена црква, потпуно свјес-ни београдски злочинци, па су зато са нарочитим циљем похитали, пош-то се Пећ налази у Црној Гори, да нам то право отму. Међутим ни та им пустоловина неће поћи за руком. Пећ и пећска патријаршија мора бити опет оно што је некад била српском народу и српској цркви.

(Глас Црногорца, Службени лист Краљевине Црне Горе, Неји код Париза, 24. септембра 1920. Из текста се види став краља Николе и Вла-де Краљевине Црне Горе у егзилу према обновљеној Српској патријар-шији.)


Др Новица Ракочевић

Прослава Савин дана у Црној Гори

Свети Сава је присутан на простору Црне Горе од 1219. године када је успостављена аутокефалност (са-мосталност) Српске православне цркве. Међу првим основаним епископијама Српске самосталне цркве је и епископија на Превлаци код Тивта, која ће 1346. го-дине бити уздигнута у ранг митрополије. Ова епис-копија – митрополија непрестано постоји, а од краја XV вијека њено је сједиште на Цетињу гдје и сада постоји. За име Св. Саве везани су и поједини лока-литети на простору данашње Црне Горе, а о њему постоје и легенде. Поједине породице, односно брат-ства, славе Светог Саву као своју крсну славу. Такође на почетку XX вијека поједина основана друштва у Црној Гори, као на примјер Дилетантско позоришно друштво у Подгорици, Савин дан је узело за славу.

У Црној Гори је још од доба кнеза Данила (1851–1860) Савин дан најсвечаније прослављан као школ-ска слава. Када се говори о прослави Савин дана у Црној Гори, онда се мора у виду имати њена нацио-нално-политичка димензија, јер је то била световна, а не црковна религиозна прослава. Прослављење Са-вин дана, прослављен је Свети Сава као највећи срп-ски просветитељ, који је ударио чврсте темеље срп-ској просвјети и култури, коју нијесу могли затрти на-сртаји непријатеља током вјекова. Слављење Сави-на дана значило је код Црногораца не само сјећање на Светог Саву Немањића и одавање дужног пошто-вања његовим заслугама, него и одржавање чврсти-не Светосавља и светосавског култа. Оно је чинило континуитет са српском државношћу и културом у средњем вијеку и означавало културно и духовно је-динство српског народа на овим просторима гдје је живио. Савин дан је представљао колективну свијест српског народа.

Савин дан је прослављан у свим црногорским ос-новним школама. Црногорска престоница Цетиње имала је највише могућности за прославу у периоду 1878–1914. године на високом нивоу, а значајну мо-гућност имале су и остале вароши у Црној Гори. Не-ких година припремама за прославу Савина дана на

новица ракочевић252

Цетињу руководио је министар просвјете. Прослава се састојала из бого-служења у оближњем манастиру или цркви, водоосвјећења, светосавске бесједе, ђачких хорова који су пјевали национално патриотске пјесме, ре-цитације, односно декламације ђака. На Цетињу у ,,Зетском дому“ давате су и позоришне представе па и Његошев ,,Горски вијенац“. Прослави Савина дана на Цетињу понекад је присуствовао и краљ Никола, а обавезно његови синови и најугледнији државни представници, а у унутрашњости по варо-шима и селима, најугледнији људи и представници власти.

Црногорски угледни часопис ,,Дан“ покренут 1911. године, о Савину дану између осталог пише: ,,Традиција Савин дана, који је сретним оби-чајем постао светковина наше просвјете и празником школске младости, дјелују и продиру све дубље у наш народни живот. То је дан родитеља, дје-це, учитеља и ученика, дан дома и школе“.

Осим сјећања на Светог Саву и одавања му дужног поштовања као уте-мељивачу школства и просвјете, и учвршћивања култа Светог Саве и Све-тосавља, величан је и култ књаза-краља Николе. У бесједама одржаним на Савин дан, говорило се о многим другим питањима, која нијесу имала неке ближе везе уско гледано са Светим Савом. У појединим школама, више или мање, на Савин дан се говорило и о политичким питањима, што је зависи-ло од политичке оријентације појединих учитеља. Послије доношења Уста-ва у Црној Гори 1905. године, народ се увелико био политизовао, па и црква. Свештеници су бирани за народне посланике. Црногорски митрополит, као и Арцибискуп барски и примас српски (старјешина католика у Црној Гори) и муслимански (мухамедански) Муфтија по свом положају, били су посла-ници у Црногорској народној скупштини.

Светосавску бесједу на Савин дан 1900. године коју је у цетињској ос-новној школи одржао учитељ Саво Вулетић под насловом ,,О важности васпитне школе и њених трудбеника“, објавио је часопис ,,Просвјета“, лист за цркву и школу. У бесједи Вулетић, између осталог, износи: ,,Широм ције-лог Српства српска школа слави данас свога Осниваоца; хиљадама српчади поју данас химну божјем Угоднику и српском Просвјетитељу, а хиљадама катедри посједнуте су у овом тренутку српским наставницима, из чијих се уста чује похвала и величање богоугодног и патриотског рада великог Не-мањића – Св. Саве“. Бесједа се завршава овим ријечима:

,,Не заборављајмо дакле водити рачуна о важности наше васпитне шко-ле и њених трудбеника! Сљедујмо у љубави према њима Ономе који се с правом може назвати осниваоцем црногорске школе и који дневно-ноћно мисли о њеном напретку. А у овој прилици, са овог мјеста пошаљимо усрд-ну молитву Св. Сави, да заштити нашу школу и њеног највећег земног заш-титника – нашег Узвишеног Господара. Да живи наш Витешки Владар Ни-кола I“.

На прослави Савин дана присуствовали су муслимани и католици. О прослави Савин дана 1896. године у Мркојевићима чије је становништво муслиманске вјероисповијести, пише часопис ,,Просвјета“. На прослави у Мркојевићима одржана је бесједа о значају школе. Ђаци су отпјевали неко-лико родољубивих пјесама, химну ,,Убавој нам“, ,,Ја сам Србин“, ,,Ој Сло-

Прослава савин дана у Црној Гори 253

вени“, ,,Онамо ‹намо“, ,,Радо иде Србин у војнике“, ,,Бранково коло“, ,,У Ивана господара“.

Црногорски суверен краљ Никола је пред Савин дан 1912. године на-писао ,,Пјесму Светоме Сави“. За ову пјесму у часопису ,,Дан“ пише да је ,,пуна српског осјећаја, а проткана најбољим и најслободнијим мисли-ма о значају просвете по напредак народа, најбољи је коментар грандиозној појави народог просветитеља Саве“.

,,Српска црква би плакала/ Да се Растко не појави,/ Српској књизи и просвјети/ Кам темељац он постави/ И завјешта у аманет/ Да се Срби сло-гом вежу,/ Да туђину рад› неслоге/ И трвења не подлежу“. Пјесма се завр-шава овим стиховима: ,,И да харност укажете/ Наше књиге светој глави/ И захвални на вјекове/ Останите Светом Сави“.

Пјесма је рецитована на Савин дан. Посебни је 1912. године Савин дан прослављен у Никшићу. Припреме за прославу трајале су пола године. Је-дан спрат основне школе био је преправљен за прославу. Сала је имала 500 сједишта. Била је свечано украшена израђеним везивима, ћилимима, вијен-цима, иконама Светог Саве, Богородице, сликама краља Николе, краљице Милене и осталих чланова црногорског владајућег дома, умјетничком сли-ком ,,Вјенчање с морем“ српског краља Петра као и сликама свију знамени-тих црногорских и српских војвода који су се истакли у 19. вијеку ,,за идеју ослобођења српског народа“. Изнад слика била је исписана велика паро-ла ,,Само слога Србина спашава“. Посебно је изазвало велико одушевљење присутне публике када је дјечји хор запјевао ,,Хајд› на ноге браћо сада“, као и пјесму ,,Гусларева смрт“.

На Савин дан у појединим школама прикупљани су и прилози у фонд сиромашних ученика. Тако је на Савин дан 1914. године прослава на Це-тињу одржана у ,,Зетском дому“, гдје је у корист ,,Фонда сиромашних ђака – гимназијалаца“ прикупљено 759,90 перпера, што је онда био велики из-нос. У ,,Гласу Црногорца“, објављена су имена приложника. Неки су прила-гали у француским златним францима. Тако је генерал Н. Н. (име му се не казује) дао 100 франака у злату, а предсједник владе, дивизијар сердар Јан-ко Вукотић, 20. Прилоге су дали сви министри. Отправник послова српског посланства Тихомир Поповић дао је 50 франака у злату. Прилоге су дали от-правник послова руског посланства и грчки посланик на Цетињу.

Прилоге је дало и неколико муслимана који су се на Савин дан нашли на Цетињу: Мехмед-паша Бајровић, Ахмед-ефендија Коренић, Бећир-ефен-дија, Дервиш-ефендија Шећеркадић Муфтија, Мурат-бег Селмановић.

Савин дан је прослављен и ратне 1915. године. У ,,Дневном листу“ објављен је програм прославе у основним школама на Цетињу: 1. Водо-освјећење. 2. Химна Светом Сави – пјева ђачки хор. 3. Св. Сава, пјесма од краља Николе – декламује ученица IV разреда. 4. Ој Словени, пјева ђач-ки хор. 5. Светом Сави, пјесма од В. Илића, декламује ученица IV разреда. 6. Лијепа наша домовино, пјева ђачки хор. 7. Ја сам младо Херцеговче, од Османа Ђикића, декламује ученик III разреда. 8. Долине тутње, пјева ђач-ки хор. 9. Јадна Босна, од Стевана Каћанског, декламује ученица III разре-да. 10. У ранама на бојишту, пјева ђачки хор. 11. Одломци из спјева ,,Пјес-

новица ракочевић254

ник и вила“ од краља Николе, декламују ученици IV разреда. 12. Химна Цр-ној Гори, пјева ђачки хор.

Основне школе су и у вријеме аустроугарске окупације Црне Горе 1917. и 1918. године славиле своју школску славу Савин дан. Слављење су орга-низовали учитељи уз благонаклоност референата за просвјету при окупа-торским окружним и среским командама који су били из југословенских земаља Аустро-Угарске. Осим грађанства, прославама су присуствовали и аустроугарске власти из мјеста. Ђаци су и у присуству аустроугарских офи-цира рецитовали патриотске пјесме које су изражавале мржњу према ос-вајачу и љубав према домовини и величале борбу српског народа за нацио-налну слободу.

(Гласник Народне библиотеке ,,Радосав Љумовић“ Подгорица, Год. I, бр. 1/2, 1993/1994, 130–134)

ИздавачИнститут за српску културу Никшић

Српска баштина излази два пута годишње.

CIP – Каталогизација у публикацијиНационална библиотека Црне Горе, Цетиње

ISSN 2337-0939 = Српска баштинаCOBISS.CG-ID 32089360

srpska baština

Science

1 2020