Ранко Јаковљевић

КРАЈИНСКА ЕЛИТА ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

ОБРАЗОВАЊЕ КАО ПРОГРАМ ДРУШТВЕНОГ ПРЕЖИВЉАВАЊА

" Образовање изражава оно што је можданаша најдубља жеља- наставити, продужитиистрајати упркос времену. То је једанпрограм друштвеног преживљавања "- Мајкл Волцер, Подручја правде -

Образовање као темељ националног самоодржања у средњевековној Србији уграђено је у систем хришћанског православља и промовисано углавном у манастирским школама. Блатски манастир, Буково и школа за духовнике у Сиколу, током XVII и XVIII столећа били су центри за образовање свештенства, где су се често писмености учили и други становници Крајине. Неготин је у то време имао ''греческу школу'' у којој су грчки језик, историју православља, рачуницу, земљопис, грчку историју, изучавала деца грчког, јерменског, цинцарског, влашког и српског порекла. ''Историја српског народа'' наводи: ''Многи ђаци који су већ учили читање, писање и појање у разним манастирима по Србији /Чокешина, Каона, Рача, Блацки манастир код Неготина, Буково и др./ и у Срему, затим у владичанским дворима /у Београду и Ваљеву/, код разних писменијих свештеника по мањим и већим местима тих покрајина /у источној Србији- Сикула, Чубра, Маријана итд./долазили су у Београд да заврше започето учење у школи мештара Стефана''. Године 1732. у Београду, поред Грчке и Појачке помиње се и Велика школа или Академија, вероватно са статусом више гимназије. Једна од првих српских класичних средњих школа основана је у Сремским Карловцима 1792. године. По замисли правника Божидара Грујовића, за време Првог српског устанка Совјет је донео одлуку о отварању основних школа у сваком већем месту, а Велика школа отпочела је са радом је у Београду 1808. године. Зајечар је добио "главну школу" 22.8.1836.г, Неготин 24.8.1839. године, чему следи Закон о гимназијама и полугимназијама из 1844. године. Решењем донетим од стране кнеза Александра Карађорђевића од 19.6.1846.г, у Београду је оформљена прва висока техничка школа, која је престала са радом пошто је тек једна генерација окончала трогодишње студије. Законом о устројству Велике Школе, па акту кнеза Михаила Обреновића од септембра 1863. у Србији је основана високошколска установа са Филозофским, Правним и Техничким факултетом, 27.2.1905.г. преображена у универзитет- "највише стручно тело за вишу стручну наставу и за обрађивање наука". Истовремено са овим процесима настајања и развоја образовних институција, заступљено је, као део националне политике, школовање кадрова за државну управу, војску и привреду у иностранству. Најчешће дестинације српских студената биле су Цирих, Берлин, Минхен, Беч и Париз, чиме су створене

претпоставке националне еманципације кроз убрзану модернизацију привреде, развој техничке културе и ефикасност управе. И избор универзитетских центара у који ће српска влада слати своје стипендисте обојен је био политичким опредељењима. Тако имамо случај из епохе уставобранитеља- не желећи да и даље зависе од аустријских извора, они су своје одабранике углавном слали на студије у Француску. После две деценије, било је већ око две стотине Срба са завршеним школовањем у француским универзитетским центрима, тзв. ''Паризлија'', преко којих је у Србију, као такмац средњеевропском, ушао француски утицај. Како Стеван Павловић у свом делу ''Србија, историја иза времена'' закључује, то је можда био најзначајнији резултат просветне политике уставобранитеља: ''млади људи који су се враћали из иностранства собом су доносили много више од вештина, донели су шири поглед на културу и политику, а утицај хабзбуршких Срба је слабио''. За владе Милана Обреновића ова политика иде у супротном правцу, тако да аустријске и немачке образовне установе преузимају примат у едукацији српске интелигенције, да би недуго потом руски утицај имао знатног удела у школовању српских кадрова. Међутим, следећи напоре своје словенске браће за стицањем знања на угледним европским факултетима, знатан број Срба, почев од 1863.г. студирао је на швајцарским универзитетима, превасходно у Женеви (основан 1559.г.), Лозани (основан 1537.г.) и Цириху (основан 1833.г.). Само на Универзитету у Цириху до 1918. године било је уписано 156 српских студената. Наша држава у периоду 1880-1914.г, стипендирала је тридесет и двоје људи из Србије за учење у Женеви, Цириху, Лозани, Берну и Винтертуру. Тамо су стасавали у научном, али и политичком смислу, Чедомиљ Мијатовић, Неготинац Пера Велимировић, Никола Пашић из Зајечара, Сима Лозанић, бивши ђак кладовске школе, Мирко Косић, Јован Авакумовић, Стеван Поповић, Јован Скерлић... Са циљем унапређења науке и уметности Српска Краљевска Академија, на темељима Друштва Српске Словесности из 1841, претече Српског Ученог Друштва из шездесетих година XIX века, конституисана је у Београду 1886.године. Мало је времена требало да под покровитељством врхунске институције науке и уметности свој допринос развоју европске научне мисли и културе дају Сима Лозанић, Јован Цвијић, Милутин Миланковић, Mирко Косић, Слободан Јовановић или Тома Живановић. О томе колики се значај придавао перманентном образовању, између осталог, говори чињеница да је у Првом светском рату, за време повлачења српске војске 1915. године, Влада обезбедила смештај и школовање у француским и енглеским школама и колеџима за знатан број од око 5000 избеглих студената и ученика, уз оснивање српских гимназија у Ници и на Крфу. Школовани кадар унео је ванредан полет у развој Србије, која 1910. године достиже национални производ од 810 УСД, исказано по доларском курсу из 1997. године. Индустрији у зачетку најјачи замах даје развој рударства. У руднику Ртањ 1902.г. почиње прва производња угља, чему следи подизање сепарације 1912.г. У Радујевцу на Дунаву 1902. године подигнута је брикетарница капацитета 80 тона дневно, који се 1904. увећава на 140 тона. Главни рударски центар био је Бор, где се 1914. године успева произвести, за ондашње прилике, импресивна количина злата од 349,840 килограма. Ђорђе Генчић, као концесионар рудника угља ''Српски Балкан'' на Вршкој Чуки, након опсежних истражних радова 1908-1911, вишеструко је увећао експлоатацију, тако да 1926. године бива изнето на тржиште 22.919 тона каменог угља, уз ангажовање 250 радника и коришћење погона брикетарнице подигнуте 1923/24. године, капацитета 20 тона брикета за 16 часова рада.

Моторизација војске отпочела је године 1909, само осам година пошто је Пруска, прва у свету почела коришћење аутомобила у такве сврхе. Те године првим возилима снабдевена је и Тимочка дивизија, са седиштем у Зајечару. У француском Технолошком билтену од 30.4.1901.г, може се прочитати да и Краљевина Србија већ дуже време ради на успостављању војног ваздухопловства, настојећи да образује војну аеростатску службу, пратећи значај и развој њених средстава. Часопис ''Бранково коло'' 1901. године објавио је текст о истраживањима др. Миодрага Стокића, српског лекара у Паризу, на разрешењу проблема ''пловидбе по ваздуху без препрека''. Слање питомаца у ваздухопловне политехничке школе почиње управо 1901, одласком првог српског официра на Техничку аеронаутичку школу, у " Учобно воздухоплаватељном парку" крај Петрограда. Године 1900. пуштена је у рад хидроелектрана на Ђетињи, да би до 1911, заслугом Ђорђа Станојевића, слични објекти били изграђени у Вучју, Светој Петки, Гамзиграду и Ивањици. Као успехе српског инжењерства означићемо и освајање производње вршалица, аутоматских млинова, генератора за гасификацију дрвета и турбинских мотора. Свакако да је националном препороду снажан печат дала околност респектабилне култивисаности политичких односа, што се испоставило добрим поводом да историографија владајући режим у раздобљу између 1903. и 1914. године одређује као златно доба српске демократије. Следујућа ратна разарања, погубне последице по становништво и државу, имале су за исходиште успоравање друштвеног развоја, али и огромно ангажовање водећих људи на санирању ратних штета и стварању услова за хватање прикључка са Европом, у чему је значајан траг оставио креативан рад научних и образовних установа, оплемењених двадесетих година ангажовањем врхунских стручњака избеглих из Русије. Мерено пак аршинима најсиромашнијег друштвеног слоја-најамних радника, успехом се сматрала околност коју наводи локални хроничар у раду ''Особености Кладова и околине'' 1938. године: ''надничар овде добија после ратова приближно дупло више (динарска вредност 14 кг кукурузног брашна на дан), него пре ратова (динарска вредност 7-8 кг кукурузног брашна на дан)''. Општа је констатација како је влада Милана Стојадиновића (1935-1939.) имала предуслове да Србију уведе у ред индустријски средње развијенх држава Европе. Било је довољно мање од једног века од ослобађања Србије турске непосредне управе и четврт столећа од проглашења краљевине Србије, да се отворе перспективе активног укључења у европске трендове на пољу науке и образовања.

КО ЈЕ КО У СРБИЈИ ?

Првобитни назив за једно од античких племена насељених у области доњег Тимока, које је имало своју заједницу са елементима државности у периоду између VII и X века, употребљава се за означавање становника српске области враћене матици 1833. године. Границе истоимене административне јединице у међувремену су у више наврата ревидиране, а последњих деценија она има само статус регије, будући да је још увек актуелна територијална организација Републике Србије препознаје тек као географски појам подводив под Борско и Зајечарско окружно начелство. Заједничка култура, историја, природне посебности и везе са окружењем, дају нам за право да и данас о Тимочанима говоримо као о друштвеној

групи, насељеној у општинама Зајечар, Књажевац, Неготин, Кладово, Бор, Мајданпек, Бољевац и Сокобања. Економски, социјални и културни развој Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, настале 1. децембра 1918. године, умногоме је био ослоњен на зналце примењених наука, политичаре, уметнике, рођењем или духовним наслеђем опредељене као Тимочани, чије дело заузима видно место у националној историји. У "Годишњаку Краљевине СХС" за 1925. годину, истовремено објављеном у југословенском, енглеском и француском издању, по први пут у нашој публицистици, после покушаја Матице српске у првом броју летописа из 1824.г, затим Милана Ђ.Милићевића из 1888. године-'' Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба'' и Андре Гавриловића, кроз свеске месечника ''Знаменити Срби XIX века'' из година 1901-1904 заступљен је зборник истакнутих личности у форми "Ко је ко?", поред осталог сачињен од података о тридесетак знаменитих Тимочана. Посебна вредност ове едиције састоји се у чињеници да су аутори одредница сама лица у питању, те је текст о њима овде преузет без било каквих измена, чему је придодата грађа из Станојевићеве ''Народне енциклопедије'', ''Архивског наслеђа''- годишњака Архива Тимочке крајине Зајечар, зборника Историјског архива у Неготину ''Баштиник'', ''Завичајне књиге Тимочана и Крајинаца'' Јеврема Дамњановића, часописа ''Развитак'', резултати истраживања Љубинке Трговчевић и сл, са циљем стварања потпуније представе о величини "тимочког уплива" у српски национални препород. Међу 150 одабраних Тимочана, готово половина је студирала на иностраним универзитетима. Од тог броја, њих двадесет и један постају професори универзитета и предавачи на Војној Академији, шеснаесторица санитетски, бригадни, дивизијски, армијски генерали, деветорица министри, тројица председници Владе, по двојица председници Академије наука и ректори Универзитета, осморица академици... Више од три стотине ратних и мирнодопских одликовања, медаља и споменица, залога су јавне захвалности за рад и пожртвовање знаменитих Тимочана у корист Србије. Ако се, пак допринос националном развоју мери квалитетом и обимом објављених научних и стручних радова и уметничких достигнућа, резултати су још импресивнији, што нас не ослобађа обавезе адекватног вредновања уграђених напора преосталог дела тимочке елите, чије дело још увек није у потпуности презентирано јавности, манифестованих кроз стварање претпоставки за превазилажење разлика између потенцијалне и остварене моћи друштвене заједнице.

1. АЛЕКСАНДРОВИЋ, ЈОВАН

Рођен 11.4.1881, ПРАХОВО (крајински)Школа: гимназија у Пожаревцу и Зајечару, Пољопривредна Академија у Хоенхајму (код Штутгарта), један семестар правних и два семестра природних наука на Универзитету у Београду, генетику биља на Универзитету у Бреслави; осам година као научни асистент на Великој Пољопривредној школи у Берлину.Инспектор одељења за културу и ферментацију дувана Управе Државних Монопола. Пољопривредни писац, махом на немачком језику.Адреса. Београд, Управа Државних Монопола.

2. АНТИЋ, Др. ДИМИТРИЈЕ

Рођен 6.10.1874. НЕГОТИН (крајински).Школа: медицински факултет у Бечу.Ванредни професор Београдског Универзитета, шеф Унутрашњег одељења Опште Државне Болнице.Одликовања: Св.Сава Другог степена, Бели орао Петог степена, Црвени Крст.Адреса: Београд, Скопљанска 18. Телефон 12-35.

3. АНТИЋ, МИЛАН

Рођен 1892. БОЉЕВАЦШкола: Гимназија у Зајечару, студије права у Женеви.Секретар у Министарству иностраних дела, а од 1915. секретар Николе Пашића. Након рата службеник југословенских посланстава у Риму и Букурешту. 1932-1941, министар двора.Одликовања: витез викторијанског краљевског реда ''Honorary Knight Commander''

4. АТАНАЦКОВИЋ, ЈОВАН

Рођен 24.3.1848. НЕГОТИНШкола: гимназија у Неготину, Војна Академија у Београду.1879. ордонанс официр Њ.В. Краља. До 1881. у Главном Ђенералштабу.1903. Министар војни. Био је командант друге тешке батерије тимочког артиљеријског пука, шеф штаба Крајинске војске, шеф оперативног штаба Врховне команде.Одликовања: Орден белог орла 4. и 5. реда, Орден таковског крста с мачевима 5. реда, Орден таковског крста 2. и 5.реда, Сребрна медаља за храброст, Орден легије части 5.реда, Орден Франца Јозефа 5.реда...

5. БАЦИЋ, ЖИВОЈИН

Рођен 9.1.8172. НЕГОТИНШкола: нижа школа Војне академије 1890-1893, виша школа Војне академије 1897-1899.Командир прве чете трећег батаљона петог пешадијског пука ''Краља Милана'' 1903.г.1909. г. Ађутант краља Петра Карађорђевића. Помоћник команданта 13. пешадијског пука, командант Крајинске окружне команде.Одликовања: Медаља Краљара Првог, Орден белог орла 5.степена, орден Карађорђеве звезде са мачевима...

6. БОЖИНОВИЋ, СВЕТИСЛАВ

Рођен 1906. у ВРБИЦИ код Зајечара.Аутор збирки приповедака ''Одбачени људи'' и ''На шумским стазама''

7. БОШКОВИЋ, НАТАЛИЈА-НАТАША

Рођена 15.12.1906.године у Београду, родом из ЗАЈЕЧАРА, кћер Стевана Бошковића

Школа руског балета у Петрограду. Члан Балета Народног позоришта у Београду од 1921.године. Од 1927. године са статусом примабалерине. Наступала и у склопу Руске опере 1927. у Барселони и руског балета ''Ана Павлова'' као примабалерина и апсолутна звезда 1934-1935. Остварила је запажене роле у 68 музичко-сценских дела, опера и самосталних балета. Најзначајније улоге остварила је у ''Копелији'', ''Лабудовом језеру'', ''Жизели'', ''Дон Кихоту'', те операма Фауст, Аида, Продана невеста, Хофманове приче, Кнез Игор.

8. БОШКОВИЋ, СТЕВАН П.

Рођен 1868. ЗАЈЕЧАРШкола: седам раз.гимназије у Зајечару, Београду и Крагујевцу, Војна Академија у Београду, 2 год. топографску школу и 3 год. виши астро- геодетски отсек Николајевске ђенералштабне академије и 2 год. астро-геодетски апликациони курс на Главној Астрономској Опсерваторији у Подакову б. Петрограда.Бригадни ђенерал геодетске струке, руковалац војно геодетских радова у земљи, начелник Војног Географског Института, професор геодезије на вишој школи Војне Академије.Одликовања: Карађорђева Звезда Трећег степена, Бели орао Трећег степена, Свети Сава Другог степена, руски Света Ана Другог степена, Легија части Четвртог степена, француски Ратни Крст, грчки Ратни Крст, румунска Круна Другог степена.Сарадник Српске Краљевске Академије Наука, потпредседник Географског Друштва, стални председник Међународне Комисије за мерење меридијанског лука од Северног Леденог до Средоземног мора у Међународном Геодетском и Географском Савезу. Ради карте. Превео Астрономију и В.Геодезију Др.Цингера.Адреса. Београд, Курсулина 34.

9. БУРИЈАН ЈОВАН

Рођен 1904. НЕГОТИНСтудирао медицину. Аутор више десетина научних и стручних радова.

10. ВАСИЋ, ЖИВОРАД

Рођен 1912.Школа: основна школа у Књажњвцу, гимназија у Зајечару, Филозофски фалултет Београд (1936.)Асистент на групи за психологију Филозофског факултета у Београду

11. ВЕЛИМИРОВИЋ, ПЕРА

Рођен 1848. СИКОЛЕ (Неготин)Школа: три године техничког факултета на Великој школи у Београду и инжињерска школа на Политехникуму у Цириху.Дугогодишњи народни посланик.1908-1909. Министар-председник, потпредседник Државног савета.

12. ВЕСОВИЋ, ВОЈИСЛАВ А.

Рођен 1869. НЕГОТИН (Србија).Школа: правни факултет у Београду.Бригадни ђенерал судске струке, начелник судског одељења Четврте Армијске Области.Одликовања: Карађорђева Звезда Четвртог степена, Бели Орао Четвртог степена, Свети Сава Четвртог степена, Медаља за војничке врлине, Крст Милосрђа и све ратне споменице. Адреса. Команда Четврте Армијске Области Загреб, телефон 20-40.

13. ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Др. ЂОКА Л.

Рођен 1866. ДОЊИ МИЛАНОВАЦ.Школа: реалка у Београду, медецински факултет у Бечу.Санитетски бригадни ђенерал, инспектор санитета Министарства војске и морнарице. Био начелник санитета Прве Армије (1913-1918.), начелник санитета Врховне Команде (1918-1920.)Одликовања: Свети Сава другог степена, Бели Орао са мачевима Трећег степена, Таковски Крст Четвртог степена, ратне медаље и споменице, Легија части Четвртог степена, Distingished Service Order, Талијанска Круна Трећег степена, Румунска круна Другог степена, Света Ана Другог степена са мачевима, итд.Адреса.: Скопљанска 26, Београд.

14. ВУКОСАВЉЕВИЋ, БРАНКО В.

Рођен 23.3.1887. НЕГОТИНШкола: основна школа у Неготину и Зајечару, гимназија у Београду и Крагујевцу. Нижа школа Војне Академије, први у рангу. Француска пилотска школа у Шартру 1916.Командир ваздухопловне ескадриле, пилот ловац, пилот бомбардер, пилот извиђач, коректор артиљеријске ватре и фото сниматељ у Првом светском рату. Први командант ваздухопловства Краљевине СХС.Одликовања: Златна медаља за ревносну службу, Сребрна медаља за ревносну службу, Бели Орао Четвртог степна са мачевима, Златна медаља за храброст, Француски ратни крст са три палме 1916/17, Карђорђева звезда Четвртог степена, француска Легија части.

15. ГАВРИЛОВИЋ, МИЛАНРођен 1882, ЗАЈЕЧАР.Школа: гимназија у Зајечару, правни факултет у Београду. Докторирао у Паризу.Бавио се новинарством и политиком. Првак Земљорадничке странке и истакнути југословенски политичар и дипломата

16. ГЕНЧИЋ, ЂОРЂЕ

Рођен 04.11.1861. у ВЕЛИКОМ ИЗВОРУ (тимочки округ).Школа: економске науке у Бечу и војне у Русији.Народни посланик и један од првака Либералне странке. 1894-1899. управник града Ниша. Министар унутрашњих дела у кабинету Владана Ђорђевића (1899-1900.). Имао важну

улогу у свргавању са престола Александра Обреновића 1903, после чега постаје Министар Народне Привреде. После Светског рата бави се рударском индустријом.

17. ГЕНЧИЋ, ЛАЗАР

Рођен 1868. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: студије медицине и специјализација хирургије у Бечу.1909.г. начелник Санитета у Министарству, а 1912-1916. начелник Санитета Врховне команде.

18. ГИНИЋ, ДИМИТРИЈЕ А.

Рођен: 26.12.1873. КЛАДОВО.Школа: Први и други разред гимназије у Неготину, трећи у Нишу.Глумац, редовни члан и редитељ Београдског Народног Позоришта. 1898. покренуо у Сарајеву Прво Српско Босанско Херцеговачко Позориште. Препоруком А.Шантића на Цетињу оснива Књажевско Српско Црногорско Позориште 1899.Одликовања: Свети Сава Петог и Четвртог степена, Бели Орао Петог степена, златна медаља за војничке врлине, Албанска Споменица.Адреса. Скадарска 40, Београд.

19. ГЛИГОРИЈЕВИЋ, МИЛАН

Рођен 1895 у ДОЊЕМ МИЛАНОВЦУ.Медицински факултет завршио у Београду 1930.г.Лекар Дирекције речне пловидбе, управник Војне болнице у Крушевцу.

20. ГРЕБЕНАРОВИЋ, МИЛАН

Рођен 18.10.1871. у НЕГОТИНУ.Питомац Министарства Грађевина Краљевине Србије, студије машинства у Берлину.

21. ДЕСИМИРОВИЋ, СВЕТОЗАР Ј.

Рођен 3.9.1884. у МАЈДАНПЕКУ.Школа: гимназија, медицински факултет и специјализација из области кожних болести и сифилиса у Прагу.

22. ДИДИЋ, ЂОРЂЕ

Рођен 1880.године у СОКО БАЊИ.

Школа. Трговачка школа у Београду.Начелник рачунског одељења Дирекције Државних Дугова.Одликовања: Свети Сава Трећег степена, сребрна и две златне медаље за ревносну службу.Адреса: Београд, Дирекција Државних Дугова. Телефон 21-87.

23. ДИМИТРИЈЕВИЋ ДРАГОМИР

Рожен 1902. у КАРЉЕВОМ СЕЛУНовинар ''Политике'', путописац, публициста.

24. ДИМИТРИЈЕВИЋ, ЉУТИЦА

Рођен 1889. године у НИКОЛИНЦИМА, Сокобања.Школа: Гимназија у Нишу, Медицински факултет у Берну, Швајцарска, дипломирао 1918.Лекар у срезу Кључком, Кладово. Народни посланик 1933.године, председник Административног одбора Народне скупштине.

25. ДИНУЛОВИЋ, СВЕТИСЛАВ

Рођен 1855. године у НЕГОТИНУОд 1881. глумац а 1895.године и редитељ Народног позоришта у Београду. По пензионисаљу 1910. наставља да ради у путујућим позориштима, све до 1921.године. У Српском краљевском народном позоришту режирао је комаде: Ђидо (1901.), Две сиротице (1901.), Задужбина, Зидање Раванице (1906.) , Париска сиротиња ( 1907.)...

26. ЂОРЂЕВИЋ, ВЛАДИМИР Р.

Рођен 19.10.1869, БРЕСТОВАЦ (Зајечарски).Школа: учитељска школа у Нишу, конзерваторијум у Бечу.Професор Музичке школе "Станковић". Био наставник музике у средњим школама. Композирор разних музичких дела, сакупљач народних мелодија.Одликовања: Светог саве Петог и Четвртог степена.Адреса: Београд, Принц Евгенија 5а. Телефон бр.16-03.

27. ЂОРЂЕВИЋ,ЂОРЂЕ

Рођен 31.10.1863. у НЕГОТИНУ.Школа: гимназија у Београду, Војна Академија.Ђенерал, 1918. Командант Коњичке дивизије.Написао: О даљном јахању (1900), Улога Четвртог пешадијског пука, Успомене из Српско-бугарских ратова (1911.).

28. ЂОРЂЕВИЋ, ЉУБОМИР

Рођен 1883. КЊАЖЕВАЦКапетан у Тимочкој дивизији. Учесник у битци на Куманову 1912. Мајор српске војске.Одликовања: Карађорђева звезда са мачевима...

29. ЂОРЂЕВИЋ, Др. ТИХОМИР Р.

Рођен 19.2.1868. КЊАЖЕВАЦ.Школа: гимназија у Алексинцу и Нишу, Философски факултет у Београду и Бечу. Докторирао у Минхену.Редовни професор Београдског Универзитета (за етнологију).Члан Српске краљевске академије од 1937.Радови: О Циганима, О Македонији, Из Србије Кнеза Милоша ( 1922. и 1924.), Наш народни живот (1924.), О еснафима. Уређивао Етнографски зборник СКА.Одликовања: Свети Сава Петог,Четвртог, Трећег, Другог степена, Карађорђева Звезда, златне медаље за ревносну службу.Адреса. Београд, Принца Евгенија 51. Телефон 16-03.

30. ЖИВАДИНОВИЋ, СТЕВАН

Рођен 1908. у Бору.Школа: основна и средња школа у Француској.1927. студије права у ПаризуРадови:1930-сарадник у алманаху Немогуће, 1931-1932 сраданик у часопису Надреализам данас и овде. 1932. са Марком Ристићем аутор књиге Анти-зид.1938-1941. доцент на Правном факултету у Суботици

31. ЖИВАДИНОВИЋ, СТОЈАН

Рођен 1890. у СОКО БАЊИ.Службеник Министарства иностраних послова.Аутор збирке приповедака ''Испод Озрена'', романа о Карађорђу, Хајдук Вељку, Вујици Вуличевићу.

32. ЖИВАНОВИЋ, ЂОРЂЕ

Рођен 1908. у Београду, пореклом из Вражогрнца-ЗАЈЕЧАРШкола: гимназија у Зајечару, Филозофски факултет у Београду. Током 1932-1933. специјализација у Варшави. Асистент за историју југословенске књижевности. Докторирао на тему ''Срби и пољска књижевност 1800-1871.'' 1939. године.

33. ЖИВАНОВИЋ, ЈЕРЕМИЈА

Рођен у 1874, Вражогрнац.Школа: студије филологије у Београду, Лајпцигу и Бечу.Професор, уређивао листове Венац, Наставник, Градина. Члан Главног просветног савета. Бан Моравске бановине од 1931.Одликовања: Свети Сава Другог реда, Југословенска круна Трећег реда, Бели орао Четвртог реда, Легија части, Полонија реститута, Румунска круна, Академска палма.

34. ЖИВКОВИЋ, ПЕТАР Р.

Рођен 1879. НЕГОТИН (Крајински).Школа: гимназија с матуром у Зајечару, нижа и виша школа Војне Академије у Београду.Дивизијски ђенерал, командант Краљеве Гарде, почасни ађутант Њ.В.Краља. У ратовима био командант дивизијског коњичког пука.Одликовања: Карађорђева Звезда са мачевима Четвртог и Трећег степена, без мачева Четвртог степена, Бели Орао са мачевима Трећи степен, без мачева Трећи и Други степен, Свети Сава Други и Први степен, сребрна и златна медаља за храброст, медаља за војничке врлине, Споменица Краља Петра Првог, и све ратне споменице; црногорски орден Књаза Данила, бугарски Ратни Крст за храброст, Легија Части Четвртог степена, француски Ратни Крст са палмом, руски Светог Станислава Трећег степена, грчку Ратну медаљу с мачевима, Румунску круну Другог и Првог степена.Адреса: Београд, Зорина 67. Телефон 36-60.

35. ЖИКИЋ, СИМЕОН

Рођен 1878. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: гимназија у Зајечару, двогодишња школа иконописа у Русији и Виша духовна школа у Новочеркаску на Дону, у трајању од 6 година.Протојереј, бавио се сликарством (Аутопортрет, Корпа с воћем...).Аутор бројних чланака и расправа у црквеним листовима.Одликовања: две златне медаље за учешће у ратовима 1912-1913, Орден Светог Саве, два ордена Друштва Црвеног Крста и Југословенска круна.

36. ЗАВАДИЛ, ЖАРКО

Рођен 1887. у СОКО БАЊИШкола: студије филозофије на Универзитету у Цириху 1906/07.

37. ИЛИЋ, ЛАЗА Др.

Рођен децембра 1852. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: студије права и медицине у Бечу, где је докторирао 1876.Лекар у Прокупљу, Алексинцу, Зајечару. Првак Радикалне странке.Аутор бројних радова, међу којима. Белешке једног медецинара из рата 1876, Пелагра, сељачка и сиротињска болест.

38. ЈАКОВЉЕВИЋ СТЕВАН

Рођен 1890. у КЊАЖЕВЦУ.Школа: студије биологије у Београду. Доктор наука.Професор фармацеутског факултета.

Написао ''Српску трилогију /1937/: Деветсточетрнаеста /1935/, Под крстом /1936/, Капија слободе /1937/, роман Смена генерација /1939/

39. ЈАНКОВИЋ, ВЛАСТИМИР

Рођен 1873. у КЊАЖЕВЦУШкола: гимназија у Зајечару, студије медицине и специјализација у Бечу.Управник Опште државне болнице у Београду, управник болнице у Зајечару.

40. ЈЕЛЕНКОВИЋ, ТРАНДАФИЛ

Рођен 1868. у ЈЕЛАШНИЦИ, Зајечар.Аутор огледа из етике, филозофије језика, религије ''Мала читанка'' 1935.

41. ЈОВАНОВИЋ, МИЛУТИН

Рођен 12.2.1881. ЗАЈЕЧАР.Школа: 6 разреда гимназије у Нишу и Војну Академију у Београду.Пешадијски потпуковник.Одликовања: Свети Сава Четвртог степена, златна медаља за храброст.Песник и приповедач, сарадник Српског Књижевног Гласника и Мисли.Адреса: Сарајево, Официрски павиљон 3.

42. ЈОНОВИЋ, МИЛОРАД

Рођен 21.10.1889. у НЕГОТИНУ.Школа: студије машинства у Берлину.Индустријалац.

43. ЈОНОВИЋ, ЂОРЂЕ

Рођен 20.10.1890. у БРЗОЈ ПАЛАНЦИ.Школа: студије грађевине у Берлину.Индустријалац.

44. ЈОТИЋ, АРАНЂЕЛ

Рођен 1869. у НЕГОТИНУ.Школа: филозофски факултет у Београду.Аутор радова из историје књижевности и естетике.

45. КАЗИМИРОВИЋ, НИКОЛА, Ст.

Рођен 1859. у ЈАБУКОВЦУ.Намесник брзопаланачки, парох јабуковачки. Рукоположен 1884, произведен за протојереја 1922.

Аутор радова објављиваних у "Духовним зрнцима" Тимочке епархије, Црквени споменици у Крајини (Венац 1922.Београд.), о Св.Никодиму (Гласник Српског Арх.Друштва 1900.)...Одликовања: Орден Светог Саве Петог и Четвртог степена.

46. КАЗИМИРОВИЋ, Др. РАДОВАН

Рођен 14.7.1882. у ЈАБУКОВЦУ ( област тимочка).Школа: гимназија у Неготину, Богословија у Београду, Богословски факултет у Кијеву (1907.) а правне науке и докторат у Тибингену (1911.).Годину дана учитељ у Јабуковцу, суплент у Крагујевцу и Ваљеву, на раду у Министарству Просвете, потом професор. Написао је Das serbische Ehescheidungsrecht im Vergeleich mit dem russischen und deutschen (1911.), Русија, културна писма (1912.), Богословски факултет српског Университета ( 1912.), Београдска Патријаршија (1920.), Преглед албума српских народних шара (1923.), Црквено- правне расправе, Папска непогрешивост и православље (1927.), тајанствене појаве у српском народу- Креманско пророчанство (1940.).Одликовања: Девет највиших ордена- војних, научних и верских.

47. КАТАНИЋ, ВОЈИСЛАВ Т.

Рођен 1874. у НЕГОТИНУ ( крајинском).Школа: гимназија у Крагујевцу, нижа школа Војне Академије у Београду.Бригадни ђенерал, судија Вардарског дивизијског суда. За време ратова био: командант батаљона, командант пука, делегат Врховне Команде код Есад Паше.Одликовања: Карађорђева Звезда Четвртог степена са мачевима, Бели Орао Четвртог степена са мачевима, Свети Сава Четвртог Степена, златна медаља за храброст, медаља за војничке врлине и све ратне споменице.Бави се спортом: јахање и лов.Адреса. Вардарска Дивизијска Област- Скопље.

48. КРСТИЋ, РАДИСАВ К.

Рођен 29.8.1877. Глоговац ( моравски).Школа: гимназија с матуром у ЗАЈЕЧАРУ, нижа и виша школа Војне Академије и припрема у Главном Ђенералштабу у Београду.Дивизијски ђенерал, инспектор Економске инспекције. У ратовима био: начелник штаба бригаде, помоћник штаба дивизије, начелник штаба Ужичке војске, начелник штаба дивизије, шеф војно- друмског одсека Саобраћајног Одељења врховне Команде, Главни Интендант Врховне Команде. Одликовања: Карађорђева Звезда Четвртог и Трећег степена без и Четвртог степена са мачевима, Бели Орао Петог степена без и Четврти и Трећи ( двапут) ст.са мачевима, Свети Сава Другог ст, медаља Краља Петра, златна медаља за храброст, медаља за војничке врлине и све ратне споменице, Света Ана Трећег степена са мачевима (руски), енглески Свети Михаило и Ђорђе Трећег степена, Легија Части Четвртог степена, француски корпусни Ратни Крст, грчки Крст Трећег степена.Адреса: Београд, Хаџи Проданова 17.

49. ЛАЗАРЕВИЋ, БОРИВОЈЕ Ђ.

Рођен 1885.године у Видину.Школа:основна и средња у ЗАЈЕЧАРУ, студије грађевине.Председник општине Неготин, заслужан за изградњу градске болнице, електричне централе, железничке станице и обимне мелиорационе радове на подручју Неготина.

50. ЛАЗАРЕВИЋ, БРАНКО Ђ.

Рођен 6.01.1884. у Видину.Школа: основна и средња у ЗАЈЕЧАРУ. Студирао право у Паризу и књижевност у Београду.Руководилац Државне штампарије на Крфу (1916.), Секретар у Посланству Краљевине СХС у Вашингтону (1919.), Чикагу (1920.), Саветник Посланства у Берлину (1922.), Прагу (1922.), изванредни посланик и опуномоћени министар у Тирани (1925.), Прагу (1926.), Варшави (1929.), Анкари (1934.), Бечу (1937.), Бриселу (1938.).Објавио књиге: За уједињење (Питсбург 1919.), Југословенски документи (Загреб 1919.), Импресије из књижевности (Праг, 1924.), Сабрана дела (1932.), са предговором Слободана Јовановића; написао О времену између два времена и Југославија у њему (1936), Југословенска културна проблематика (1940), Дневник једног никога 1943-1945...Одликовања: Орден Белог Орла са мачевима Петог реда, Орден Белог Лава Трећег реда и Орден Белог Лава Првог реда (чехословачки), Сан Маурицио ( италијанско) и Лазар Другог реда ( италијанско), Скендер бег Првог реда ( албанско), Румунска круна Првог срепена, Полонија Реститута Првог степена (пољско), сребрна медаља за храброст, Медаља војничких врлина, Орден Белог Орла Петог степена, Орден Св.Саве Трећег и Првог степена.

51. ЛАЗАРЕВИЋ, ЂОРЂЕ

Рођен у 1855. у НЕГОТИНУИндустријалац, првак Радикалне странке, новинар у листу ''Велика Србија'' у Солуну током Првог светског рата, у којем учествује као 59.годишњи добровољац. Уредник радикалског гласила ''Крајинац''.

52. ЛАЗАРЕВИЋ, МИЛОРАДРођен 1886. у ЗАЈЕЧАРУШкола:гимназија у Зајечару, рударска академија у Лебену и студије филозофије у Бечу.Објављивао радове у ''Zeitschrift fur praktische Geologie'', ''Centralblatt fur Minerologie''.

53. ЛАЗИЋ, РАДОЈЕ

Рођен 1875. у РГОТИНИВиша школа Војне академије. 1912. г. Помоћник начелника штаба Дунавске дивизије, потом начелник штаба. На Солунском фронту помоћник начелника штаба Прве армије.Олдиковања: две Карађорђеве звезде, два Ордена Белог орла, руски Орден свете Ане и француски Ратни крст.

54. ЛИЛИЋ, ЈОВАН

Рођен 1875. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: гимназија у Зајечару (1894.), студије медицине у Бечу, где је и специјализовао хирургију.Сарадник Петра Кочића у Академском друштву Зора.Радио у Зајечару и Крагујевцу.

55. ЛИЛИЋ СТЕВАН, Ј.

Рођен 21.01.1906. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: гимназија у Крагујевцу, студије медицине у Бечу.1928. асистент професора Ђорђа Јовановића на Патолошком институту Медицинског факултета у Београду.

56. ЛУЧИЋ, ЛЕОНИДА

Рођен 1902, ПРАХОВО.Школа: математички факултет у Београду, докторат у Паризу 1930.

57. МАКСИМОВИЋ, ВОЈИН

Рођен 1876. у КЛАДОВУ.Школа: Војна академија у Београду, Николајевска ђенералштабна академија у Русији.Начелник штаба Прве српске добровољачке дивизије у Добруџи.Професор на Војној академији, Велики жупан у Загребу, инспектор Земљорадничке одбране и командант Зетске дивизијске области. Један је од аутора ''Историје ратне вештине''. Генерал Југословенске краљевске војске.

58. МАРКОВИЋ, МИЛИСАВ

Рођен 1863. у КЊАЖЕВЦУ.Сликар, урадио већи број иконостаса у тимочким црквама.

59. МАРКОВИЋ СИМА, М.

Рођен 1888. у Крагујевцу. Син зајечарског професора Милоша Марковића, учесника Тимочке буне.Школа: гимназија у Крагујевцу, докторат математичких наука на Универзитету у Београду 1913. године.Доцент на групи за математику Филозофског факултета београдског универзитета до 1920.г. Научни сарадник у Институту за филозофију при Академији наука у Москви 1935-1936.Дела: Трагизам малих народа (1919.),Уставно питање и радничка класа Југославије (1923.), Национално питање у светлости марксизма (1922.)

60. МАТИЋ, СВЕТОЗАР

Рођен 20.01.1887. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: средња школа и филозофске науке у Београду.Наставник у Зајечару и Београду, помоћник управника Народне Библиотеке у Београду (1923.).Бавио се нарочито версификацијом и епским песништвом. Превео на српски Коцкара Ф.М. Достојевског и већи број руских приповедака.

61. МАШИЋ ДИМИТРИЈЕ А.

Рођен 1857. НЕГОТИН.Школа: трговачка школа у Бечу. Посланик Уставотворне скупштине 1888. Учесник Парламентарне уније у Паризу.

62. МИЈОВИЋ, ЂОРЂE

Рођен 7.11.1870. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: Велика Школа у Београду, студије грађевинарства у Берлину.Од 1910. професор Техничког факултета Београдског Универзитета- предмет Конструкције од армираног бетона, Гвоздени кровови.

63. МИЛЕНОВИЋ, МИОМИР

Рођен 17.3.1882. ЗЛОТ ( тимочки).Школа: гимназија у Зајечару, правни факултет у Београду.Уредник "Политике" 1905, 1906. и прву половину 1907. провео као четник у Старој Србији и као секретар у Централном комитету у Београду.Адреса: Београд, Дом Политике, Поенкареова 33. Телефони 9-53, 5-50,20-94.

64. МИЛЕТИЋ, НИКОЛА

Рођен 1883. КЊАЖЕВАЦ.Школа: Војна академија 1913.

65. МИЛИСАВЉЕВИЋ, МИРОСЛАВ Ј.

Рођен 10.6.1868. КЊАЖЕВАЦ.

Школа: гимназија у Књажевцу и Крагујевцу, нижи и виши курс Војне Академије у Београду, Официрска артиљеријска школа гађања у Царском селу (Русија).Армијски ђенерал, командант Прве Армијске Области, почасни ађутант Њ.В. Краља. У ратовима био: као командант нишког артиљеријског одреда на Куманову и Битољу, као командант наше целокупне тешке артиљерије под Једреном, командант артиљерије Зајечарске војске у Европском рату, начелник артиљерије, командант дивизије, начелник артиљерије Врховне Команде. 1920 командант 3. армијске области, 1921-1922. командант друге армијске области, 1922.командант прве армијске области,1923. армијски генерал, 1927. командант Београда.Одликовања: Карађорђева Звезда са мачевима Четвртог степена (двапут) и Трећег степена, Бели Орао Петог и Другог степена, Свети Сава Првог степена; Таковски Крст Петог степена, Споменица Краља Петра и све ратне споменице; Свети Владимир са мачевима Четвртог степена (руски), Легија части Другог степена, енглески орден Bath Трећег степена, белгијски Леополд Другог степена, пољски Полонија реститута Првог и Другог степена.Адреса: Нови Сад. Телефон 1-96.

66. МИЛИЈЕВИЋ, ДРАГИША М.

Рођен 15.6.1907. НЕГОТИН.Школа: основна школа у Трњану, гимназија у Неготину и Зајечару. Војна Академија у Београду 1929. Пилотска школа у Новом Саду 1930. Ловачка школа 1937, школа гађања 1938, курс ноћног летења 1939.Командир 106. ловачке ескадриле 33.ловачке групе 4. ваздухопловног пука 2. ваздухопловне бригаде Оперативног ваздухопловства Краљевине Југославије.

67. МИЛИЈИЋ, БОШКО

Рођен 1903. КАЛИЧИНА.Школа: гимназија у Књажевцу, медицински факултет у Београду

68. МИЛОВАНОВИЋ, МИЛОВАН

Рођен 1884. НЕГОТИН.Школа: студије и специјализација медицине у Бечу.Шеф просектуре Опште државне болнице у Београду. Професор Медицинског факултета 1923. Хонорарни професор Судске медицине на Правном факултету у Београду, од 1923. Управник и оснивач Судско-медицинског завода.Објавио расправу Обдукциона техника 1922.године, уџбеник из Судске медицине 1926.године и бројне радове у аустријским и немачким стручним часописима.

69. МИЛОЈКОВИЋ, МИХАИЛО М.

Рођен 1889. КЊАЖЕВАЦ.

Школа: гимназија у Зајечару, нижа школа и прва година више школе Војне Академије у Београду. Студира права.Секретар Народне Одбране, мајор у пензији.Одликовања: Карађорђева Звезда са мачевима Четвртог степена, Бели Орао Петог степена са мачевима, две сребрне и две златне медаље за храброст.Члан Централне Управе Аеро-клуба, секретар Удружења Тимочана, Одбора за подизање болнице на Куманову, члан осталих хуманих и културних организација.Адреса: Београд, позоришна улица 8. Телефон 27-94.

70. МИЛОШЕВИЋ, ПАВЛЕ

Рођен 1883. у НОВОМ ХАНУ (Краљево село)Аутор књига: Хајдук Вељко, Вождови устаници, Јужним Словенима, Јуда Искариотски.

71. МИЛОШЕВИЋ, ПРЕДРАГ

Рођен 1904. КЊАЖЕВАЦ.Школа: музичка академија у Београду и Минхену, Мајсторска школа и Конзерваторијум у Прагу 1928.Композитор, пијаниста и диригент. Аутор бројних оркестарских, вокалних и музичко-сценских дела-Сонатина (1926.), Мала клавирска свита (1926.), Гудачки Квартет (1928.), Синфониета (1930.)... Дириговао у Првом српском певачком друштву (1932-1940.),Београдској опери

72. МИХАЈЛОВИЋ, ЈЕЛЕНКО

Рођен 11.01.1896. у ВРБИЦИ ( срез Тимочки).Школа: гимназија у Зајечару, Велика школа у Београду.Специјалистичке студије у Стразбуру, Паризу, Берлину.Професор реалке у Београду, оснивач и управник Сеизмолошког завода у Београду.Објавио: Кишне прилике Београда (1901.), Експериментална физика за ниже (1925.) и за више разреде (1925.), око две стотине стручних радова из сеизмологије.

73. МИЦИЋ, ДИМИТРИЈЕ

Рођен 1866. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: студије медицине у Бечу.Аутор рада ''Епидемијски сифилис у Тимочкој крајини'' 1904.

74. МИЦИЋ, ПЕТАР Р.

Рођен 1889. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: Студије грађевине у Београду, специјализација на Високој техничкој школи у Берлину и у Паризу.Професор и ректор Универзитета у Београду од 1939.до 1942. Руководилац радова на обнови свих гвоздених мостова после Првог светског рата.

75. МИШИЋ, ПЕТАР

Рођен 21.3.1863. у РАЈЦУ неготинском.Школа: гимназија у Неготину и Београду, Војна Академија, слушалац Николајевске Ђенералштабне Академије у Русији (1888-1891.). 1892-.96, 1897-1900, 1902-06. хонорарни и редовни професор Војне Академије Београд ( математика, геодезија и тактика за нижу школу). Ђенерал, од 1918. до 1921. командант Дунавске дивизијске области.

76. МИШКОВИЋ, ЈОВАН

Рођен 6.7.1844. у НЕГОТИНУ.Школа: полугимназија у Неготину, Војна Академија у Београду.1878. ађутант Њ.В. Књаза, Министар војни; 1882. начелник Ђенералштабног одељења Главног Ђенералштаба. 1886. командант Шумадијске дивизије, 1888. начелник Главног Ђенералштаба и инспектор пешадије. 1890-93. Гувернер Њ.В. Краља Александра. 1896. Министар војни, председник Српске Краљевске Академије Наука 1900/1903 .Написао: Путовање по Србији (1874.), Опис Књажевачког округа, с картама (1881.), Хидрографија независне Књажевине Србије, с картама 8 1880.), Рат Србије с Турском (1878.), Географско-историјске слике из Краљевине Србије 1901, 1904...Одликовања: Одрен св.Ане Првог реда, Бели орао Трећег реда, Легија части Трећег и Четвртог степена, орден св.Станислава Другог степена и Трећег степена, орден Милоша Великог Другог реда, Орден белог орла 3,4 и 5 реда, Орден св.Саве 1.реда, орден Франца Јозефа 1 реда, орден Гвоздене круне 2.реда, Орден Меџедије 2.реда, Орден св.Алекснадра 1. реда...

77. МЛАДЕНОВИЋ, СТОЈАН Ј.

Рођен 1890. у НЕГОТИНУ.Студије филозофије у Београду 1909-1914. и социологије у Женеви 1914.Професор неготинске гимназије, од 1922.г. директор учитељске школе.Одликовања: Француски ратни крст, Албанска споменица...

78. МОКРАЊАЦ, ЈОВАН В.

Рођен 1888. у НЕГОТИНУВиолончелиста и драмски писац.

79. МОКРАЊАЦ, СТЕВАН

Рођен 28.12.1855. у НЕГОТИНУ.Школе: гимназија у Зајечару, Неготину и Београду, затим музичке студије у Минхену, Риму, Лајпцигу.

Учитељ музике у Првој београдској гимназији. Композитор и хоровођа Београдског Певачког Друштва. Један од оснивача и директор Српске музичке школе и Београдског гудачког квартета. Дописни члан Српске краљевске академије, од 1906.године, и Француске академије уметности, од 1911.године. Музичка дела: Руковети, Литургија, Песме о Великом петку, Актатист, Тебе Бога хвалим, Статије, Опело у фис- молу, Јадна драга...

80. МОКРАЊАЦ, МОМЧИЛО С.

Рођен 1899.г.Школа: гимназија, факултет и докторат хемије у Паризу.Професор Београдског Универзитета и декан на Фармацији.Одликовања: Лавоазијеова медаља Француске националне академије фармације.

81. НЕДЕЉКОВИЋ, БРАНИСЛАВ

Рођен 1907. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: студије права у Београду, специјализација у Паризу. Докторат на Правном факултету у Београду на тему Историја баштинске својине.Један од оснивача и декан Правног факултета у Сарајеву.

82. НЕДЕЉКОВИЋ, СТАНОЈЕ Ј.

Рођен 20.10.1887. ЗАЈЕЧАР.Школа: технички факултет у Београду, геодетска пракса и специјални курсеви на Високој Пољопривредној Школи и Универзитету у Берлину. Генерални директор катастра Министарства финансија, хонорарни професор Универзитета. Потпредседник Српског Планинског Друштва; члан управе и члан разних друштава.Адреса: Земун. Александрова 15. Телефон 19.

83. НЕШИЋ, БОРИВОЈ

Рођен 8.9.1857. у НЕГОТИНУ.Школа: гимназија у Неготину и Београду, Војна Академија у Београду.Професор Војне Академије 1892-96, 1897-99. и 1902-03. 1899. Министар грађевина. Професор Њ.В. Краља Александра Обреновића, Ађутант Њ.В. Краља 1903.године.Написао: Одбрана Плевне, Видови артиљерије и употреба у савременим ратовима, Теорија мина...

84. НЕШИЋ, СВЕТОЗАР

Рођен 30.10.1851. у НЕГОТИНУ.Школа: полугимназија у Зајечару, реалка у Београду, Војна Академија.1888. војни изасланик у Цариграду. 1894-99. и 1900-03. професор Војне Академије (стратегија и тактика на вишој школи). Начелник Главног Ђенералштаба 1903. Израдио план рата са Турском, који се у свему поклапао са изведеним планом 1912.

85. НИКОЛИЋ ЂОРЂЕ

Рођен 1899. у БРЗОЈ ПАЛАНЦИ.Новинар, сарадник ''Политике''

86. НИКОЛИЋ, СТОЈАН

Рођен 1877.у НЕГОТИНУГенерал, командант пука ''Милош Велики'' 1917-1920, командант Дравске пешадијске бригаде 1921-1925 (Марибор и Љубљана), командант Осијечке дивизијске области 1925-1928, начелник Историјског одељења Главног генералштаба у Београду 1931-1934.Написао књигу ''Критички поглед на гледиште маршала Жофра''Одликовања: Златна медаља за храброст 1913, Карађорђева звезда са мачевима Четвртог степена 1915, Белио орао са мачевима Четвртог степена 1918, Бели орао са мечевима Трећег степена 1920, Карађорђева звезда са мачевима Трећег степена, Орден светог адве Четврог степена, Орден светог Саве Другог степена,, Југословенска круна Трећег степена, Југословенска круна Другог степена, Руски Орден свете Ане са мачевима Трећег степена 1914, Француски ратни крст са палмом 1918, Италијански Орден светог Лазара и Мауриција 1918...

87. НИЧИЋ, ЂОРЂЕ

Рођен 11.11.1856. у НЕГОТИНУ.Школа: гимназија у Неготину, природно- математички одсек Велике Школе у Београду и три године политехнике у Минхену.Професор и директор гимназије у Врању, Пироту и Зајечару. Школски надзорник у округу Тимочком.Дела: Развиће и савремено стање методике у природној историји, О васпитању у средњим школама, Грађа за флору околине Врања, Биљаница.

88. НИЧИЋ, ПЕТАР

Рођен 03.7.1889. у ЗАЈЕЧАРУ.Студије грађевинарства у Берлину.

89. ПАВЛОВИЋ, ДРАГОЉУБ

Рођен 16.6.1866. у КЊАЖЕВЦУ.Школа: гимназија у Зајечару и Нишу, Велика школа у Београду, усавршавање у историјским студијама у Фрајбургу и Тибингену, где је докторирао 1895.Професор на учитељској школи у Београду, у гимназијама у Књажевцу и Београду. 1897. ванредни, а 1901. редовни професор нове историје на Великој Школи. 1905. редовни професор Београдског Универзитета. Дописни члан Академије наука.Дела: Личност у историји (1897.), Уједињење Немачке (18989.), Србија и српски покрет у Угарској 1848. (1904.)...

90. ПАНИЋ, ИЛИЈА

Рођен 1884. у НЕГОТИНУ.Школа: гимназија у Неготину, војна академија у Београду 1905.Пуковник до 1918, потом индустријалац, власник низа циглоцрепана у Србији, издавачке куће ''Едиција'' са штампаријом, и ланца продавница кожне галантерије у Београду. Председник Удружења Тимочана и Крајинаца у Београду. Један од организатора пуча за свргавање бугарског цара Бориса.

91. ПАНТЕЛИЋ, ДУШАН

Рођен 28.10.1879. у ЗВЕЗДАНУ, Зајечарски срез.Школа: гимназија у Зајечару, Филозофски факултет Универзитета у Бечу, где докторира 1902.Професор гимназије у Зајечару и Београду .1922-24. просветни инспектор у Бечу. 1924. професор опште и националне историје на Вишој педагошкој школи у Београду. Дописни члан Српске академије наука од 1932.Радови: Аустријски покушаји за освојење Београда 1787. и 1788, Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-94, Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804, Кочина Крајина, Крајина у последњем аустријско-турском рату 1788-1791...

92. ПАНТИЋ, ДРАГОЉУБ

Рођен 1.1.1877. у БОЉЕВЦУШкола: студије Политехнике, грађевинарства у Берлину 1910-1912.

93. ПАНТИЋ, РАДОЈЕ А.

Рођен 1884. у Читлуку.Школа: основна школа и гимназија у НЕГОТИНУ, Војна академија 1903, виши курс Академије1910.године. .

Ађутант Шумадијске дивизије Првог позива у српско-бугарском рату 1913. У Првом светском рату командант 3. батаљона Трећег пука Првог позива,а од јула 1915. командант 2. батаљона Добровољног одреда. Исткао се у борбама код Лерина и Кајмакчалана.Одликовања: Карађорђева звезда са мачевима, Златна медаља за храброст, Златна медаља за ревносну службу, Орден Светог Станислава.

94. ПАШИЋ, НИКОЛА П.

Рођен 19.12.1845. у ЗАЈЕЧАРУ.Школа: гимназија у Неготину, Зајечару и Крагујевцу; техника у Београду и Цириху.Дугогодишњи Председник Владе, оснивач и вођа Радикалне Странке. 1873. постао инжињер Министарства грађевина. 1878. биран први пут за народног посланика, 1880. постаје први председник радикалног посланичког клуба, 1881. изабран за председника Сталног Главног Одбора Радикалне Странке, 1889. председник Народне Скупштине, 1891. Председник Владе, 1893-4. посланик у Петрограду, 1901. изабран за сенатора, 1904. Министар Иностраних Дела, 1906. Председник Владе, 1908. Министар Грађевина, 1909. Председник Владе, исте године члан Државног Савета, потом његов председник , и т.т.Одликовања: Тридесет и пет највећих наших и страних одличја.Адреса: Београд.

95. ПЕТКОВИЋ, ВЛАДИМИР

Рођен 19.6.1873. у БОЉЕВЦУ.Школа: гимназија у Зајечару, Философски факултет у Београду, где је и докторирао. Геологију усавршавао у Бечу и Греноблу.Наставник гимназије у Неготину,Скопљу, Солуну, Богословије Св.Саве у Београду. Редовни професор геологије на Универзитету у Београду. Главни управник Геолошког завода Београдског универзитета.Израдио детаљну геолошку карту Тимочког басена.

96. ПЕТРОВИЋ, МИЛОРАД В.

Рођен 1882. СУМРАКОВАЦ ( тимочки).Школа: 6.разр. гимназије у Зајечару и Неготину, нижу и вишу школу Војне Академије са припремом за ђенералштаб у Београду.Ђенералштабни пуковник, начелник Ђенералштабног Одељења Министарства Војске и Морнарице. у рату 1914-1918. био помоћник и начелник штаба дивизије.Одликовања: Карађорђева Звезда Четвртог степена, Бели Орао Четвртог степена са мачевима, Бели Орао Петог степена, Свети Сава Трећег степена, златна медаља за храброст; пољски Виртути Милитари Трећег степена.Адреса: Министарство Војске и Морнарице, Београд. Телефон 15.

97. ПЕТРОВИЋ, СВЕТИСЛАВ

Рођен 1876. у ЦРНАЈКИШкола: нижа гимназија у Неготину, учитељска школа у АлексинцуУправитељ кладовске основне школе 1909-1912.г, потом учитељ у Пироту.Писац ''Историје града Пирота''

98. ПЕТРОВИЋ, СЛОБОДАН

Рођен 1895. ДОЊА КАМЕНИЦА.Школа: гимназија у Књажевцу, студије грађевине у Белгији.

99. ПИПЕРКОВИЋ, ЕМИЛИЈАН

Рођен 23.8.1886 у Липљану.Школа: гимназија у Солуну, богословија у Халеу 1910, Теолошки факултет у Атини, промовисан за доктора 1919.године.Епископ Тимочки почев од 1922.године. Написао је рад Један историјски поглед на положај Тимочке области (1924.). На основу његовог реферата, Свети архијерејски синод није одобрио 1927. године Правилник о уређењу и управи Хиландара, предложен од стране министра вера.Одликовања: Свети Сава Првог и Другог реда, орден Румунске круне I степена.

100. ПОПАДИЋ, СВЕТОЗАР

Рођен 1853. НЕГОТИН.Завршио Велику школу у Београду.Учитељ, новинар, писац брошура и мемоара из Српско-турског рата 1878. и Тимочке буне 1883, преводио текстове са француског и немачког ( Ф.Енгелс: Сељачка револуција у Немачкој).

101. ПОПОВИЋ, ДРАГОСЛАВ

Рођен 1878. ЗАЈЕЧАРШкола: војно-медицинска гимназија и студије медицие у Петрограду.Бригадни санитетски генерал. Писао поезију: ''Бајка уочи Божића'', ''Животне сезоне''...

102. ПОПОВИЋ, Др. НИКОЛА М.

Рођен 4.12.1883. Обреж ( моравски).Школа: гимназија у ЗАЈЕЧАРУ, философски факултет у Београду, философију у Берлину.

Професор Београдског Универзитета, Писац научно- филозофских студија на немачком и српском језику.Адреса. Курсулина 46, Београд.

103. ПОПОВИЋ, ДИМИТРИЈЕ

Рођен 1867. у РТКОВУ (Кладово).Школа: нижа гимназија у Неготину, учитељска школа у Београду.1896. као учитељ ради у Кладову; хоровођа певачке дружине.Аутор је радова: Неколико листића из народне педагогије ( часопис Учитељ, Београд 1897.), Народне умотворине (1897.), Каланске народне игре, Збирка народних песама...

104. ПОПОВИЋ ЂОРЂЕ, Ђ.

Рођен 1881. у ЈАБУКОВЦУШкола:богословија.Рукоположен 1906. године. Један од оснивача Земљорадничке странке 1919. Године 1920. прелази у Демократску странку и постаје посланик у Народној скупштини.

105. ПОПОВИЋ СВЕТОЛИК, Д.

Рођен крајем XIX века у КЛАДОВУ.Школа: учитељска школа, талентовани музичар. За време избеглиштва 1915. упућен на студије у Италији и Француској. Дипломирао машинство на Београдском Универзитету.

106. ПРВАНОВИЋ, СВЕТИСЛАВ

Рођен 1907. у БОРОВЦУ, Зајечар.Школа: учитељска школа у Неготину и Прилепу, Виша педагошка школа у Београду.Аутор књига: Крик младости ( песме, Прилеп 1929.), У одбрану нове школе ( педагошка расправа 1932.), Школске задруге ( Београд 1939.).

107. ПРОТИЋ, КОСТА

Рођен 5.3.1839. у ДОЊЕМ МИЛАНОВЦУ.Школа: Војна Академија у Београду.Професор Војне Академије ( фортификација и правила пионирске и потинерске службе). Ађутант Њ.В. Кнеза 1875-76, 1883-84 и 1885-86. Министар грађевина. од 1899. директор Државних железница.

108. РАДЕНКОВИЋ, БОРИВОЈЕ

Рођен 1887. у КЊАЖЕВЦУ.

Школа: гимназија у Зајечару, студије грађевине у Минхену.

109. РАДЕНКОВИЋ, МИЛАН

Рођен 1883. СУМРАКОВАЦМајор у Генералштабном одељењу министра војног. Од 1934. дивизијски, а од 1940. армијски генерал. Написао студије ''Церска операција'', ''Колубарска битка'', уџбеник ''Стратегија''

110. РАМАДАНОВИЋ, ВЕЉКО

Рођен 1874. у КОРБОВУ, Кладово.Школа: нижа гимназија у Београду, специјализација у Прагу, Завод за слепе. 1896. отвара прву специјалну школу у Србији за глувонему и слепу децу, у Пожаревцу. 1900. полицијски комесар Топчидера. 1913. управник првог кварта вароши Скопља. За време Светског рата у Бизерти отвара школу за слепе.Дела: О слепима и њиховој настави ( Бизерта 1918.), Српска верзија Брајове азбуке за слепе.Одликовања: Орден Светог саве 5, 4, 3, 2. степена, Блеог орла 5 и 4. степена, Орден Југословенске круне 4. и 3. степена, Чешки орден Белог лава 4. и 3. степена, Полониа реститута 4. степена, Албанска споменица.

111. РАНКОВИЋ, ЖИВОЈИН

Рођен у ДОЊЕМ МИЛАНОВЦУШкола: виша комерцијална школа у Лозани 1913/14

112. РАШИЋ, ЂОРЂЕ Ј.

Рођен у НЕГОТИНУ.Школа: правни факултет у Београду.Комесар Министарства Финансија при Управи Државних Монопола.Одликовања: Свети Сава Четвртог и Трећег степена, Бели Орао Петог степена, сребрна медаља за храброст, три златне медаље за ревносну службу; француски Ратни Крст.Адреса. Београд, Кочина 44. Телефон 38-20.

113. РИСТИЋ, Др. НИКОЛА М.

Рођен 1878. БОЉЕВАЦ ( тимочки).Школа: гимназија у Зајечару, медицина у Бечу.Лекар, начелник Министарства Народног Здравља.Одликовања: Бели Орао Петог степена, Свети Сава Четвртог степена, медаља Црвеног Крста, златна и сребрна медаља за ревносну службу, ратне споменице.Адреса: Београд, Стевана Високог 24.

114. САВИЋ, БОРИВОЈЕ

Рођен 19.01.1892. у ЗАЈЕЧАРУ.Студирао грађевинарство у Берлину.

115. СИМИЋ, ДРАГА

Рођена 1875. у НЕГОТИНУШкола: студије филозофије у Цириху 1893.

116. СИМИЋ, ВЕЛИМИР

Рођен 1894. у Врању.Школа: правни факултет у Београду.Један од оснивача Југословенске републиканске странке 1920.г.

117. СИМИЋ, ИЛИЈА

Рођен 1884. у НЕГОТИНУ.Школа: учитељска школа у АлексинцуПотпуковник, одликован Карађорђевом звездом Четвртог степена, Француским ратним крстом са палмама...

118. СИМИЋ, СВЕТИСЛАВ

Рођен у Ужицу 1866.Професор гимназије у Зајечару, Врању. Београду. 1894. секретар Министарства спољних послова. 1904. дипломатски агент Србије у Софији.Један од оснивача часописа Дело, листа Одјек и Српског књижевног гласника 1901. Аутор расправа ''Македонско питање'', ''Радикали и наша национална политика'', ''Срби и Арбанаси''.

119. СМИЉАНИЋ, МИХАИЛО

Рођен 1907, РГОТИНА.Школа: Правни факултет и докторат на тему ''Царинска заједница балканских држава''. Превео на српски ''Порекло хришћанства'' Карла Кауцког.

120. СТАНКОВИЋ, ЈАНКО

Рођен 1899. у ТРГОВИШТУ код Књажевца.Учитељ и професор. Радио у Институту за педагошка истраживања. Учествовао у изради Педагошког речника. Написао девет књига.

121. СТАНКОВИЋ, СИНИША

Рођен 1892. у ЗАЈЕЧАРУ .Школа: гимназија у Неготину, докторат у Греноблу.Редовни професор Београдског универзитета, директор Биолошког института. Члан Академије наука од 1934.

122. СТАНКОВИЋ, СТАНКО

Рођен 01.7.1908. у ЗАГРАЂУ код Зајечара.Школа: гимназија у Зајечару, 1918. студије геологије, географије и палеонтологије на Филозофском факултету у Београду.Радови: Геолошки састав Заграђа и околине...

123. СТАНОЈЕВИЋ, АЛЕКСА- АЦА

Рођен 29.9.1852. у КЊАЖЕВЦУ.Члан Главног одбора Народне радикалне странке од њеног постанка (1881.), председник Народне скупштине 1902.

124. СТАНОЈЕВИЋ, ЂОРЂЕ

Рођен 7.4.1858. у НЕГОТИНУ.Школа: гимназија и Природноматематички одсек Велике Школе у Београду. Астрономију, метеорологију и физику изучавао у Берлину, Паризу, Гриничу, Кембриџу, Петрограду.Професор физике и механике на Војној Академији (1887.), професор физике на Великој Школи, а доцније на Унивезитету у Београду, где једно време обавља и дужност ректора, директор Београдске опсерваторије...Објавио радове из физике: Les lignes de forces et les surfaces aquipotentielles dan la nature (1898.) , Les lignes de forces dans les planetes (1900), Phоtometre psyhologique (1901-02.), Methode electosonore pour combattre la grele (1901)... Никола Тесла и његова открића (1894.), Из науке о светлости (1895.), Експериментална физика ( 1897,1904.).

125. СТАНОЈЕВИЋ, ЉУБОМИР

Рођен у ЗАЈЕЧАРУ крајем XIX века.Школа: виша комерцијална школа на Универзитету у Лозани 1911/1912.

126. СТАНОЈЕВИЋ, МАРИНКО

Рођен 30.7.1874. у ЈАКОВЦУ, срез Tимочки.Школа: гимназија у Књажевцу, Пироту, Београду, славистичко- литерарни одсек Велике Школе Београд.1900. суплент, а 1902. професор гимназије у Зајечару. 1906. народни посланик. 1923. директор Зајечарске гимназије.Дела: Опис села среза тимочког (1897.), Заглавак ( антропогеографска проучавања 1913.), Северно- тимочки дијалект, Зборник прилога за проучавање Тимочке крајине 1-4 (1919,30,31. и 1937.), Тимок (насеља и порекло становништва, 1940.), Немирни дух богумилски (Летопис Епархије Тимочке 1929.), Закулисна политика на Блиском истоку (1928.)...

127. СТАНОЈЕВИЋ, МИЛУТИН

Рођен у ЗАЈЕЧАРУ 1865. године.Школа: 2.разр, гимназије у Зајечару.Извозник; потпредседник београдске трговачке коморе.Одликовања: Таковски Крст. Карађорђева Звезда и Бели Орао.Адреса: Капетан Мишина 13, Београд. Телефон 34-81.

128. СТАНОЈЕВИЋ, МИЛУТИН, М.

Рођен 1882. НЕГОТИН ( Крајина).Школа: 6.разр.гимназије у Неготину и Зајечару и Воја Академија у Београду.Пешадијски пуковник, начелник Ађутантског одељења Министарства Војске и Морнарице.Одликовања: Карађорђева Звезда Четвртог степена са и без мачева, Трећег степена са мачевима, Бели Орао Четвртог степена са и без мачева, сребрна и златна медаља за храброст, златна медаља за ревносну службу и све ратне споменице; руски Св. Станислав Трећег степена, талијанска медаља за храброст, чехословачки Крст, белгијски Орден Круне Трећег степена.Адреса: Београд, Министарство Војске и Морнарице.

129. СТЕВАНОВИЋ, ВОЈИСЛАВ

Рођен 1871. у КЊАЖЕВЦУ.Школа: сликарство код Кирила Кутлика у Првој српској цртачко- сликарској школи у Београду ( 1895/96), студије сликарства у Минхену 1896/97.Наставник цртања у Грађанској школи у Београду (1901/02.), предавач у јагодинској гимназији, учитељској и музичкој школи (1902-14.). Гимназијски професор у Београду ( 1920-35.) и предавач на Уметничко- занатској школи.Аутор Упута у вештину фотографисања (1902.), Предлога за реформу наставе из класичног цртања у нас (1907.), уџбеника Цртање с природе (1922.), Методика савремене наставе цртања у народној школи (1923.).

130. СТОЈАДИНОВИЋ, ДРАГИША

Рођен 12.5.1886, ЈАСЕНИЦА ( округ крајински).Школа: гимназија у Зајечару, правни факултет у Београду.1908. библиотекар Народне Скупштине, затим у Министарству Народне Привреде, потом Министарству Трговине.Написао: Србија и Немачка у рату 1914-1918, Како је умирала стара Југославија, Кроз султанове пашалуке, Чеврнтија, Одбрана града Шапца и повлачење српске војске из Мачве, Одбрана Београда 1915. године пред навалом Макензена, Отимање Космаја 1914, Устанак у Топлици 1917, Кнез Милан Обреновић и афере Е. Бантуа о грађењу прве српске железнице.

131. СТОЈАДИНОВИЋ, ЖИВОЈИН

Рођен 1881. у КЊАЖЕВЦУ.Школа: студије медицине и специјализација у Бечу и на Пастеровом институту у Паризу.Објавио приручник Примена лабораторијума у болници 1911. Превео на српски ''Хигијену плућа'' и ''Болничка служба у рату''

132. СТОЈАНОВИЋ, АТАНАСИЈЕ

Рођен 1850. у НЕГОТИНУ.Основна школа у Неготину, гимназија у Београду.Студирао економију у Цириху где 1870. упознаје Михаила Бакуњина, и у Минхену 1872. Учесник Париске комуне 1871. и Октобарске револуције у Русији 1917.

133. СТОЈАНОВИЋ, ВАСИЛИЈЕ П.

Рођен 22.12.1868. ЗАЈЕЧАР.Школа: нижа гимназија у Зајечару, поштанско- телеграфска школа у Београду.Директор обласне дирекције пошта и телеграфа у Скопљу.Одликовања: Свети Сава Петог и Четвртог степена, златне медаље за грађанске заслуге и ревносну службу.Повереник Српске Књижевне Задруге.Адреса: Скопље, Пећка 34. Телефон 1-92.

134. СТОЈАНОВИЋ, ДРАГОМИР Ж.

Рођен 1878. КЊАЖЕВАЦ.Школа: гимназија у Нишу, нижа и виша школа Војне Академије у Београду, и годину дана у француској војсци.Дивизијски ђенерал, командант Дравске Дивизијске Области, 1919-1920. заступник и вршилац дужности начелника артиљеријског одељења Врховне Команде...Одликовања: Карађорђева Звезда са мачевима Четвртог степена ( два пута) и Трећег степена. Бели Орао са мачевима Трећег степена, Свети сава Трећи и Други степен, златна медаља за храброст; Света Ана са мачевима Трећег степена ( руски), енглески орден за изванредне заслуге, француски Ратни Крст.Адреса: Љубљана.

135. СТОЈАНОВИЋ, МИТА

Рођен 1851. у НЕГОТИНУШкола: студије медицине на Универзитету у Цириху 1872.

136. СТОЈКОВИЋ, ЂОРЂЕ

Рођен 03.2.1861. у НЕГОТИНУ.

Школа: природно математички одсек Велике школе.Професор у гимназијама у Неготину, Лозници, Смедереву, Јагодини. Од 1900. до смрти директор гимназије у Неготину.Народни посланик у Крајинском округу почев од 1893. до смрти. 1907-1910. потпредседник Народне Скупштине.

137. СТОЈКОВИЋ, МИЛАН

Рођен 1890. у НЕГОТИНУ.Школа:Медицински факултет у БечуЛекар у Неготину.Народни посланик у Крајинском округу у периоду 1921-1931.г.

138. ТОДОРОВИЋ, КОСТА

Рођен 5.7.1887. у Београду.Школа: основна школа у КЊАЖЕВЦУ, гимназија у Зајечару, студије медицине у Грацу.Санитетски потпуковник, до 1924. у Зајечару, затим у Београду шеф инфективног одељења Опште државне болнице. Прво ванредни, а од 1937. редовни професор Медицинског факултета у Београду, чији пред Други светски рат постаје декан. Творац катедре за инфективне болести.Објавио преко две стотине научних радова, уџбеник Акутне инфективне болести (1933.).Одликовања: Крст Милосрђа (1913.), Сребрна медаља за ревносну службу (1913.), Орден за верност Отаџбини (1917.), Орден Светог Саве Петог и Четвртог степена, Орден Белог Орла Петог и Седмог степена...

139. ТОДОРОВИЋ, МИЛАН

Рођен 1879.у СУМРАКОВЦУШкола:Правни факултет Велике школе 1900, докторат економских наука на универзитету у Минхену 1908, са дисертацијом ''Јединство царинског подручја''. Професор Економске политике на Правном факултету у Београду од 1921.г. Предавао је и Науку о финансијама.. Написао уџбеник Међународна трговина и трговинска политика и монографије : Царински рат између Србије и Аустроугарске 1906-1909, Солун и балканско питање, Спољашња трговина присаједињених области. Аутор је мноштва радова, међу којима: Правни положај нове Србије, Регулисање Ђердапа, Обвезнице ратне штете, Оријенталне железнице, Индустријска криза, Подела непокретне својине у Краљевини Србији...

140. ТОМИЋ, ЖИВОЈИН

Рођен 12.2.1896. у КЛАДОВУ.Школа: учио певање у Одеси и Бечу.

Солиста Београдске опере од 1919. године. Његов лирски тенор дошао је до изражаја у великом броју опера: Евгеније Оњегин, Мадам Батерфлај, Травијата, Демон, Еро с онога свијета, Коштана...

141. ТОМИЋ, МИХАЈЛО

Рођен 22.02.1902. у КЛАДОВУ.Школа: београдска уметничка школа, код Томе Росандића (1924.), Академија Шомије у Паризу (1925/26.), Академија Жилијан у Паризу (1928.), као стипендиста француске владе 1933. на специјализацији у Ecole des Artes appliques a l industrie.Хонорарни наставник Школе за примењену уметност и на Уметничкој Академији у Београду (1938.). Професор и шеф вајарског одсека у Школи примењених уметности 1939-1945.Аутор је око стотину скулптура, међу којима: Млади свирач- бронза-Народни музеј Београд (1933.), Берба- бронза- Музеј савремене уметности, Чувари саркофага цара Душана- Црква Светог Марка Београд, Хајдук Вељко на коњу, Сатир и нимфа.

142. ТРПКОВИЋ, ЖАРКО

Рођен 1874. ЗАЈЕЧАР.Школа: медецина у Грацу, специјализација окулистике у Москви.Санитетски ђенерал, шеф очног одељења Војне болнице у Београду.Одликовања: Свети Сава Трећег степена, Карађорђева Звезда Четвртог степена, Бели Орао Четвртог степена, медаље за храброст и ревносну службу, Disting.service ord. (енглески) Croix de guerre, грчки и др.Адреса: Коларчева 10, Београд. Телефон 14-61.

143. УБЕНОВИЋ, МИЛАН С.

Рођен 1880. ЗАЈЕЧАР.Школа: пет разр. гимназије у Зајечару, трговачка школа у Бечу.Гвожђарски трговац. Председник зајечарског индустријског удружења, члан управе Зајечарске Задруге, члан трговачке Коморе у Београду.Адреса: Зајечар. Телефон 42.

144. УГРИЧИЋ, ЈЕФТА

Рођен 1864. у ЗАЈЕЧАРУ.Новинар ''Политике'', писац позоришних критика и фељтона.

145. УРОШЕВИЋ, АНТОНИЈЕ

Рођен 1867. у НЕГОТИНУ

Школа: студије права у Београду (1903.)Члан Комитета Српске социјалдемократске странке у Француској на париској конференцији 1917.

146. УРОШЕВИЋ,САВА

Рођен 1863. ВРМЏА (сокобањски).Школа: философски факултет у Београду и Сорбона у Паризу.Редовни професор Београдског Универзитета, редовни члан Српске Краљевске Академије Наука.Одликовања: Свети Сава Првог степена, Карађорђева Звезда Четвртог степена, Официр Легије части.Адреса: Београд, Миријевски пут 51. Телефон 5-38.

147. ХАЏИ-НИНИЋ, ВАСА

Рођен 1874. НЕГОТИН.Школа: 6.разр. гимназије у Неготину и Земљомерска школа.Начелник Економско-рачунског Одељења Министарства Социјалне Политике.Одликовања: Свети Сава Трећег степена.Адреса: Обилићев Венац 17/2 Београд. Телефон 8-79.

148. ЦВЕТКОВИЋ, БРАНИСЛАВ

Рођен 1875. године у КРАЉЕВОМ СЕЛУ. Студирао сликарство и сценске уметности у Минхену.1897. ради у нишком позоришту ''Синђелић''. Године 1899. у Београду основао је позориште ''Орфеум''. Управник позоришта у Скопљу 1921-1922. и у Новом Саду 1922-1923.г.

149. ЦОЛОВИЋ, НИКОЛА С.

Рођен 15.6.1874. ЗАЈЕЧАР.Школа: 7.разр.гимназије у Зајечару, нижа и виша Војна Академија у Београду.Бригадни ђенерал, помоћник команданта коњичког пука и коњичке бригаде.Одликовања: Карађорђева Звезда с мачевима Четвртог степена (две), Бели Орао с мачевима Трећег степена (два), две златне медаље за храброст, златна медаља за ревносну службу, све ратне споменице; енглески орден Order of the Bath Трећег степена, Талијанска круна Трећег степена, француски Ратни Крст- корпусни, Панамска медаља Другог степена.Адреса: Зајечар.

150. ЏОНИЋ, УРОШ

Рођен 1887. КЊАЖЕВАЦ.Школа: гимназија у Зајечару, Филозофски факултет у Београду.Од 1924. до 1941. управник Универзитетске библиотеке у Београду.

ЛИТЕРАТУРА

(1) Трговчевић, Љубинка: Студенти из Србије у Швајцарској до краја Првог светског рата, Историјски часопис XLIV(1997), Београд, с.181-208.(2) Павловић, Стеван: Србија, историја иза времена, Београд 2003.(3) Станојевић, Станоје: Народна енциклопедија, Београд, фототипско издање(4) Трговчевић, Љубинка: Школовање инжењера из Србије на Високој техничкој школи у Берлину до Првог светског рата, ПИНУС записи , Београд, 7/1997, с.1-21.(5) Јовић, Небојша: Духовне и друге школе у Крајини до ослобођења од Турака 1833. године, Баштиник, Неготин, бр.7/2004, с.86-91.(6) Нова ваздушна лађа доктора Стокића, часопис за историју науке ''Флогистон'' Београд 2000, бр.10, с.173-178, репринт чланка из ''Бранковог кола'' бр.45/1901, с.1446.(7) Томић, Сузана: Ђорђе Генчић и ''Српски Балкан'', Браничевски гласник, Пожаревац 2/2003, с.115-118(8) Николова, Маја: Образовање инжењера у Србији до Првог светског рата, ПИНУС записи, Београд, 4/1996, с.79-94.(9) Шолаја, Владимир и Магдић, Адела: Инжењери у Кнежевини/Краљевини Србији од 1834. до завршетка Првог светског рата, Београд 1994.(10) Урошевић, Сретен: Самоникло инжењерство код Срба, ПИНУС записи, Београд, 4/1996, с.57-77.(11) Јовановић, Јован: Особености Кладова и околине, Београд 1938.(12) Годишњак Краљевине СХС за 1925.годину са прегледом ''Ко је ко у Србији''(13) Дамњановић Јеврем, Завичајна књига Тимочана и Крајинаца, Београд 2006.г.(14) Зборник Историјског архива Тимочка крајина Зајечар, ''Архивско наслеђе'' 1/2003 и 2/2004(15) Зборник Историјског архива Неготин, ''Баштиник'' 1. (1998.)- 12. (2009.)(16) Часопис ''Развитак'' Зајечар,1957-2005, бр.1-220, ур. Томислав Мијовић(17) Недељник ''Тимок'' Зајечар, културни додатак 2000-2004, ур.Сергије Лајковић(18) Радован Самарџић и група аутора, Историја српског народа, књига 4-1, Београд 1986.