1

2

SRPSKI PČELAR ČASOPIS ZA PČELARSKU NAUKU I PRAKSU

MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER”

IZDAVAČ

Društvo pčelara “Dubočica”

Leskovac

Ul. Slavka Zlatanovića br. 35

16000 Leskovac

GLAVNI I ODGOVORNI

UREDNIK - EDITOR

Dragoslav Ilić Šeš

Tel. 016 - 281 666

Mob.063 – 42 82 36

Email:

dragoslav.ses@gmail.com

REDAKCIJA:

prof. dr. Kostadin Tričković

mr. Naum Bandţov

dr. vet. med. Mihajlo Ilić

dipl. ing. polj.

Zoran Stamenković

dipl. ing. polj. Dejan Pešić

LEKTOR

Zlatko Nikolić

3

SADRŢAJ

Apimondija Francuska 2009 – „Francuski cirkus“..........................4

Značaj prihranjivanja u savremenom pčelarstvu............................13

Higijensko ponašanje pčela radilica Apis mellifera carnica zaraţeni Američkom truleţi legla................................................... 20

Varoza pčela...................................................................................25

Leskovački dani meda....................................................................34

Istinite priče ...................................................................................42 Aforizmi..........................................................................................42

Vic...................................................................................................43

Naivna pčelarska poezija................................................................43

4

APIMONDIJA FRANCUSKA 2009

“FRANCUSKI CIRKUS” Dragoslav Ilić Šeš

Ceremonija otvaranja

Svetski, pčelarski karavan

se ove godine iz Australije preselio u Francusku, pa smo

tamo krenuli i mi. Do Francu-ske smo putovali kolima i ušli na području Francuskih Alpi.

Ovaj put nam je omogućio da steknemo kompletnu sliku o

Francuskoj. Vozili smo se sati-ma, regionalnim putem od Grenobla do Monpeljea kroz

planinski krš i kamenje. Nama

koji smo Francusku gledali kroz Pariz neverovatno je

izgledalo da je i ovo sastavni deo Francuske i da ovde ţive i rade Francuzi. Mogli smo da

vidimo da u ovim krajevima ima i onih Francuza koji ţive

od uzgoja magaraca. Kongres se odrţao u ko-ngresnom centru Korum.

5

Korum je poznat, moderan i

funkcionalan, ima 4 sprata, izuzetan izloţbeni prostor od

6000 m ², 3 velike i 20 malih sala.

Kongresni centar Korum

Prema zvaničnom progra-

mu početak ceremonije otvara-nja trebao je da počne u utorak 15. Septembra u 18h. Učesni-

ci, gosti, posetioci i ostali po-čeli su da se okupljaju ispred

najveće sale, sale Berlioz još u 17,30h. U predviĎeno vreme vrata su i dalje bila zaključana.

Prolazili su minuti a ceremoni-ja nikako da počne. Na samom

startu se videlo da u organiza-ciji nešto škripi. Izgleda da organizatoru period od dve

godine izmeĎu dve Apimondi-je nije bio dovoljan za organi-

zaciju, pa mu je trebalo i doda-tno vreme. Bilo je očigledno da Francuzi ne poštuju vreme

hiljade onih koji su došli iz

svih krajeva sveta. Najzad, sa zakašnjenjem

od 1h ceremonija je počela. Posle prihvatljivog muzičkog početka usledilo je mučenje

posetilaca govorima francu-skih zvaničnika. Francuzi su

imali potrebu da drţe govore, a nisu se pitali da li neko ima potrebu da ih sluša. Odgovor

je usledio vrlo brzo, već tada posetioci su počeli da napušta-

ju ceremoniju. Cela ceremoni-ja otvaranja sastojala se u drţanju govora koji je povre-

meno prekidan muzičkom nu-merom. Kraj je dočeko veoma

mali broj ljudi. Sa ceremonije otvaranja domaćin je one koji su ostali

do kraja odveo na koktel ni manje ni više nego u park

preko puta kongresnog centra. Tu su goste dočekali vetar i hladnoća. Domaćin je mislio

na sve, pa i na to da goste treba posluţiti pićem u plasti-

nim čašama a ne u staklenim, jer šta bi bilo da se slome desetak staklenih čaša, to bi

bila velika šteta za Francusku. Francuzi su izgleda izgubili iz

vida da je Apimondija Interna-

6

cionalni kongres koji okuplja

ljude najvišeg ranga u ovoj branši i da niko nije prešao na

hiljade kilometara da bi pio piće u francuskom parku po hladnom i vetrovitom vremenu

iz plastične čaše. Francuzi su ovim ponizili sve goste.

Naučni program se odvijao u oralnoj i poster prezentaciji po komisijama. U oralnoj pre-

zentaciji bilo je prihvaćeno 254 abstrakta, po tvrdnji orga-

nizatora izlagano je 260. Ora-lne prezentacije su se odvijale od 9 do 18.30h u 4 sale.

Oralna prezentacija

Poznato je da na svakoj Apimondiji pojedine komisije konstantno izazivaju veliko

interesovanje, dok druge izu-zetno slabo. ZačuĎujuće je da

organizator nije imao u vidu ovo, pa je i ovde napravio veliku grešku time što je ko-

misijama sa velikim brojem

posetilaca dao male sale tako da posetioci nisu imali mesta

da sednu, a komisijama sa sve-ga tridesetak posetilaca dao ogromne sale.

Poster prezentacija se odvijala u adekvatnom prosto-

ru. Prihvaćena su 462 rada, po podacima organizatora izloţe-no je bilo 370 postera. Po zva-

ničnom programu autori su mogli da postave svoje postere

izmeĎu 8.30 i 9.30h , da odrţe svoju prezentaciju i da ih skinu izmeĎu 18 i 18.30h.

Poster prezentacija

Organizator je napravio veliki

promašaj u pogledu poster prezentacija time što ovaj nau-čni deo nije organizivao tako

da se svi posteri postave prvog dana, a skidaju zadnjeg dana.

Zbog toga oni koji su posetili kongresni centar na jedan dan

7

nisu mogli da se upoznaju sa

svim radovima. TakoĎe sala za poster prezentaciju sa praznim

panoima je izgledala pusto. U časopisu za obmanjiva-nje „Pčelar“ broj 11, Nove-

mbar 2009. u tekstu pod naslo-vom „Apimondiji u pohode“ ,

str.544., nepotpisani autori te-ksta, mada je istovetan tekst na sajtu SPOS-a potpisala de-

legacija SPOS-a sa Apimondi-je, dakle Rodoljub Ţivadino-

vić i Goran Pešić, čude se što su na Apimondiji čuli, za njih, neverovatnu stvar da velika

uginuča pčela u SAD mogu da imaju veze sa činjenicom da se

u celim Sjedinjenim ameri-čkim drţavama matice odgaja-ju od svega 50 linija pčela.

Na Apimondiji u Sloveniji 2003.god. izlagan je rad

br.466 pod naslovom „The rule of territorial maximum“ koji govori upravo o tim

problemima, da zbog pogre-šnog rada u proizvodnji matica

dolazi do uništenja genetskog potencijala medonosne pčele i upozorava svetsko pčalarstvo

na mogućnost nastanka pro-blema u svetu pčela. To što

Amerikanci nisu pratili rad na

ovoj Apimondiji, ili su pratili,

ali su bili ktatkovidi i što rukovodstvo Apimondije na

čelu sa bivšim predsednik- om Apimondije Asger Sogard Jorgensenom iz Danske

Bivši predsedkik Apimondije

Asger Sogard Jorgensen nije bilo zainteresovano za

ovaj problem svetskog pčela-rstva, ili nije bilo sposobno da

shvati ovaj rad, to je njihov problem. Srpski pčelari su imali priliku da se sa ovim

radom upoznaju dve godine pre svetskih pčelara kada je u

časopisu „Pčelar“ br. 9. 2001. god. na str. 408. Objavljen pod naslovom „Pravilo teritorija-

lnog maksimuma“. Strašno je što autori pomenutog članka i

8

Rodoljub Ţivadinović kao pre-

dsednik SPOS-a, osam godina posle objavljivanja ovog rada,

ne shvata da to nije samo pro-blem Amerikanaca već i nas Srba.

Rodoljub Ţivadinović

iz Ţitkovca

Najveći pomori pčela u Srbiji su se upravo desili za vreme vladavine Rodoljuba Ţivadi-

novića u SPOS-u, bilo kao urednika ili predsednika. To je

sudbonosno pitanje srpskog pčelarstva, a ne to što Ţivadi-nović štampa i piše peticije,

optuţuje drţavu za probleme u pčelarstvu i otvoreno vreĎa i

poniţava pčelare. Ţivadinović i Pešić u čla-nku pokušavaju da opravdaju

bespotrebno učešće SPOS-a na ovoj Apimondiji navodnim

pronalaţenjem silnih kupaca

za srpski med, ali odmah posle ovog članka kreče novi nepo-

tpisani članak na str. 548. pod naslovom „Novi problemi sa plasmanom meda“ gde se

optuţuje drţava Srbija za probleme sa plasmanom meda.

Time se čitaoci tj. srpski pče-lari uvlače u psihološku za-mku i upumpava im se mišlje-

nje da ukoliko ne doĎe do plasmana meda nisu krivi oni

koji su našli kupce, već drţava Srbija. Naivno i providno. Svetski otkupljivači meda nisu

divlje svinje koje treba loviti lutajući po svetskim šumama

sa tuĎim parama, već su to sve poznate kompanije kojima po-nuda moţe da se dostavi preko

interneta potpuno besplatno. Treba imati u vidu da je zako-

nom Republike Srbije predvi-Ďeno da se javne prodaje vrše tenderom, a da je prodaja u če-

tiri oka nezakonita. Na str. 545. Ţivadinović i

Pešić kaţu: „ ... da SPOS u na-rednom periodu formira so-pstveni pogon za otkup i distr-

ibuciju meda u zemlji i inostr-anstvu.“ Kako je SPOS dru-

štvena organizacija oni se za-

9

laţu za formiranje društvene

firme, dakle jedne komunisti-čke tvorevine, samo se nisu

izjasnili koga planiraju za di-rektora, a koga za sekretaricu. Nameće se pitanje dali su oni

čuli da je komunizam u Srbiji „umro“ i da je „sahranjen“. U

Srbiji su sve društvene firme ili propale ili privatizovane a pčelari treba da osnuju dru-

štvenu firmu, pametno, nema šta. Ako Ţivadinović i Pešić

sebe smatraju sposobnim za tr-govinu medom treba da osnuju svoju, privatnu firmu, sa svo-

jim parama i da se obogate. Na istoj stranici autori isti-

ču da će greške sa ove Apimo-ndie da isprave na Apimondiji 2011. god. Odakle Ţivadinovi-

ću to pravo kad njemu poče-kom naredne godine ističe

mandat na funkciji predsedni-ka SPOS-a. Moţda on sebe planira za doţivotnog predse-

dnika ove organizacije. Oći-gledno je da Ţivadinović zlou-

potrebljava reţimski časopis „Pčelar“ za manipulaciju sa članovima SPOS-a.

Neverovatno zvuči da su Francuzi štampali abstrakte

oralne prezentacije, a nisu šta-

mpali abstrakte poster preze-

ntacije, već su dali samo spi-sak poster prezentacija. Time

su oni omalovaţili autore po-ster prezentacija i stavili ih u red drugorazrednih stručnjaka

iza autora oralnih prezentacija. Organizator je uštedeo stoti-

nak listova u knjizi „Naučni program“, time sigurno nije obogatio Francusku, ali je po-

nizio veliki broj naučnika i ukaljao ugled drţavi Francu-

skoj. U okviru Apimondije odr-ţava se i meĎunarodni sajam.

Najveće pčelarske kompanije iz celog sveta došle su ovde da

se ponovo dokaţu i da posti-gnu prestiţ na svetskom nivou. Tu su bile i male kompanije

sve sa jednim ciljem da posta-nu velike. Mogao je da se vidi

veliki broj novih košnica, alata, pribora, mašina i prepa-rata, koji umogućavaju lakši

rad pčelarima. Iz Srbije su svoj štand

imali najpoznatija srpska ko-mpanija u svetu Evrotom iz Rume i Savez pčelarskih orga-

nizacija Srbije. Evrotom je ostavio izuzetno jak utisak.

Njihov štand je svih dana bio

10

prepun posetilaca koji su

ugovarali poslove i kupovali njihove proizvode.

Na poziv Rodoljuba Ţiva-dinovića iz Ţitkovca posetio sam štand Saveza pčelarskih

organizacija Srbije.

Dragoslav Ilić Šeš

Na Štandu SPOS-a Ono što sam tada mogao da

vidim, a i ono što je moglo da se uoči za sve vreme trajanja

kongresa moţe da se opiše samo sa dve reči i jednim veznikom, a to je: „Jad i be-

da“. Štand je izgledao ube-dljivo najgore na celom sajmu.

Bio je uraĎen bez ikakvog sti-la, bez i malo mašte, krajnje prosto, zvrjao je prazan i bio

ubedljivo najveća rupa na sa-jmu. Jedino što je bilo izlo-

ţeno, to su desetak flajera. Flajer je bio uraĎen amaterski sa pogrešnim fotografijama

tako da je predstavljao anti-

propagandni materijal. Srpski štand je sigurno bio sa ubedlji-

vo najmanjim brojem posetila-ca. Ljudi ne samo što ga nisu posećivali već nisu ni glavu

okretali u tom pravcu, jer je-dnostavno nisu imali šta da

vide. Član delegacije Goran Pešić iz Mladenovca je ugla-vnom sedeo i čitao nešto, dok

je Ţivadinović retko kad bio na štandu.

„ Guţva“ na štandu SPOS-a

Srpski jad i beda

Sve što se radi, naročito na svetskom nivou mora da bude

krajnje profesionalno i na najvećem mogućem nivou, a

ne ovako nisko i bedno kao što su to uradili Ţivadinović i Pešić. Moţe samo da se kaţe:

„Bog da ţali bačene pare“, ali ono što je još gore, što je

11

pogubno za srpske pčelare, to

je, da su na osnovu ovakvog predstavljanja sigurno svi

stekli lošu sliku o srpskom medu, srpskom pčelarstvu i Srbiji.

MeĎu izlagačima košnica najinteresantnije košnice je

izloţila kompanija „Apimej“ iz Turske. Ova kompanija proizvodi specijalne „Termo

košnice“, dvodelne nuklese u standardnom plodištu i četvo-

rodelne oplodnjake u standa-rdnom plodišnom telu.

Termo košnica

Plodište termo košnice

podeljeno na dva nukleusa

Plodište termo košnice

podeljeno na četiri oplodnjaka

IzraĎene su od sertifikovane prehrambene plastike. Boja je

sjedinjena sa materijalom, tako da nema potrebe za

farbanjem. Strukturom dvo-strukog zida, punjenog izola-cionim materijalom pruţaju

toplotnu izolaciju pčelama po svim toplotnim uslovima.

12

Ram termo košnice

Ramovi su sa Hofmanovim razmakom sa mogućnošću postavljanja oţičenih ili neoţi-

čenih satnih osnova. Dobitnik zlatne medalje na Apimondiji 2009 za najbolju

inovaciju je Apilift.

Apilift

Apilift je zaista bio bez premca na ovoj Apimondiji. Veoma jednostavna mašina,

ali je izuzetan pomoćnik pčelaru. Koristi se za podi-

zanje nastavaka, medišta, cele košnice sa pčelama ili bez i ambalaţe sa medom, njihovo

prebacivanje do vozila, utovar i istovar. Kreće se na terenima

Apilift

Apilift

sa nagibom, na neravnim

terenima, niz stepenice i uz stepenice. Podiţe do 100 kg.

teţine na 90 cm visine.

13

ZNAĈAJ PRIHRANJIVANJA U

SAVREMENOM PĈELARSTVU Vlada ĐorĎević – Leskovac

Pčela je od najdavnijih

vremena privlačila čovekovu paţnju pre svega zbog meda, ali i zbog svog čudesnog, taja-

nstvenog načina ţivota. Naši pra preci su sakupljali med od

divljih pčela ne vodeći brigo o njihovom ţivotu, onog trenu-tka kada je prva dubina iz pri-

rode prebačena ispred ili iza primitivnih kućeraka pčelar-

stvo je započelo svoju istoriju.

U starom Egiptu 5000 godine

P.N.E formiraju se prvi primitivni pčelinjaci u obliku dugačkih cevi poloţenih vodo-

ravno jedna na drugu. Sve do 19 veka pčele su u većoj ili

manjoj meri gajene na sličan način u svim društvenim zaje-dnicama bez bitnijeg čoveko-

vog mešanja u njihov ţivot i njihove instikte. U 19.veku se

udaraju temelji savremenom

14

pčelarstvu jer se usavršava

okvirna košnica, zatim prona-lazi se kalup za pravljenje

saća, konstruiše se vrcaljka, usavršava se matična rešetka. Ovim izumima omogućava se

čoveku da otkrije mnoge pče-linje tajne, ali sa pronalaskom

košnice sa pokretnim ramom počinje i intenzivnije čoveko-vo mešanje u pčelinji ţivot.

Čovekovo intentzivnije mešanje u ţivot pčelinje zaje-

dnice naročito je intenziviran poslednjih decenija 20.veka i početkom 21.veka, razloga

ima na pretek meĎu kojima su najznačajnije, borba za profi-

tom, pčelinje bolesti, klima-tske promene, primena pestici-da u poljoprivredi, itd.

Borba za profitom u pčela-

rstvu danas dobija posebnu

dimenziju jer pčelarstvo kod nas sve više gubi svoj hobi-

stički značaj i prerasta u zna-

čajnu poljoprivrednu granu, gde mnogi mladi ljudi mogu

da nadju posao, meĎutim neki mladi početnici se brzo razo-čaraju i napuštaju pčelarstvo

jer nedovoljno edukovani u njemu su zalutali. Oni koji po-

znaju pčelarsku praksu znaju da bez obrazovanog pčelara nema uspešnog pčelarenja.

Bez poznavanja pčelinjih za-konitosti nema velikih prinosa

pčelinjih proizvoda i da bez velikog ulaganja pa samim tim i rizika nema ni dobitka. Ovo,

rizik posebno je naglašeno u pčelarstvu jer je to fabrika pod

nebom u kojoj su oči uvek uprte u nebo.

Da bi se danas uspesno

bavili pčelarenjem u pčela-rskoj praksi je potrebno spro-

voditi odredjene mere bez ko-jih je ono nezamislivo, te mere su: odgajanje visoko vrednih

matica, proizvodnja kvalite-tnih satnih osnova i prihranji-

vanje pčela. Samo kvalitetno realizovanje ovih mera sigurno vodi uspehu, a svaka

improvizacija vodi u neuspeh. Imajući u vidu moje dugogo-

dišnje druţenje sa pčelama,

15

pčelarima i pčelarskom litera-

turom shvatio sam da se upra-vo i najviše raspravlja o ovim

pitanjima, ali da se u praksi najmanje sprovodi pravilno i optimalno prihranjivanje pče-

larskih zajednica. Naredni te-kst ima za cilj isticanje značaja

prihranjivanja pčela i ukaziva-nje na neka moja iskustva koja su se pokazala praktičnim i

koje treba još jednom da uka-ţu na aksiomatski značaj pri-

hranjivanja u pčelarstvu.

Moderno pčelarenje je ne-

zamislivo bez prihranjivanja

pčela jer se uslovi za gajenje pčela iz godine u godinu pogo-ršavaju: razoravaju se pašnjaci

sa mnoštvo medonosnog bilja i seju trave koje ne cvetaju,

uništavaju se medje i neko-ntrolisano koriste herbicidi za uništavanje korova kao i hemi-

jska sredstva za zaštitu bilja

koja truju pčele. Ovome treba dodati i globalno otopljavanje

koje u našim uslovima donosi ţarka leta sa visokim tempera-turama i malo padavina, tako

da se mnoge medonoše leti suše i pčele ostaju bez nektara.

Medjutim pored ovih objekti-vnih okolnosti koje nameću prihranjivanje pčela kao nu-

ţnost treba dodati jedan subje-ktivni faktor naime, da bi je-

dno srednje društvo normalno moglo da ţivi ono godišnje potroši 90 do 120 kg meda (70

do 90 kg samo u aktivnoj sezoni).

Eksperimenti mnogih istr-

aţivača pokazuju da društvo u aktivnoj sezoni( april-oktobar)

potroši 46 kg meda (Gareev), a u periodu zimovanja 3,9 -

4,4 kg što ukupno iznosi 50 – 51 kg slične podatke izneli su (Weippl 1928), (Alfousus

1933), (Jebsed 1932). Kada se ovi podaci uzmu u ozbiljno ra-

16

zmatranje da na jednom mestu

u poluprečniku 2 – 3 km gde ima npr. nekoliko stotina ko-

šnica potrebno je mnogo me-donosnog bilja koje bi tokom godine kontinuirano obezbe-

djivalo dovoljno nektara, ta-kva mesta su retkost i oni koji

ne sele pčele moraju prihranji-vati pčele tokom leta.

Pčele se prihranjuju te-

čnom i čvrstom hranom( pog-ače), od tečne hrane se koriste

medni i šećerni sirup, a od čvr-ste medno šećerno testo, šeće-rno testo šećer u kristalu i ra-

zni dodaci: pivski kvasac, pe-karski kvasac, soja u prahu,

mleko u prahu, sirutka u pra-hu, jaja, vitamini, minerali, ra-zno lekovito bilje, beli luk,

crni luk, razni čajevi (osim lipe i šipuraka). O svim ovim

oblicima prihranjivanja dovo-ljno je pisano u mnogim časo-pisima i pčelarskim knjigama

tako da nema potrebe da se to prepričava. Ono što sledi je u

stvari primena mera prihranji-vanja u mojoj pčelarskoj pra-ksi.

Svakoj pčelinjoj zajednici obezbedjujem najmanje 16 kg

šećera, bez te količine je ne-

moguće pčelariti u našim sre-

dinama jer pašne prilike u kraju gde pčelarim su se dra-

stično pogoršale zadnjih 10 godina.

Ako bude bagremove paše i meda, a nakon toga nastupi

bezpašni period pčele med koji su donele u junu i julu pretvaraju u meso i tako ostaju

bez odgovarajućih rezervi meda, bez unosa iz prirode

matica zaostaje u leţanju, na-stupa zastoj u razvoju zajedni-ce i pčele ulaze u jesen i zimu

bez dovoljnog broja tzv. zimskih pčela. Ovakva situa-

cija u vrelim julskim danima izaziva stres kod pčelinjih zajednica koji postaje poguban

za dalji opstanak zajednice jer širom otvara vrata bakterija-

ma, gljivicama i virusima koji zadaju smrtonosan udarac za-jednici, ako se ta stresna situa-

cija izbegne u julu zajednice

17

će dočekati proleće, a ako do

stresa doĎe zajednice sigurno propadaju. Godine 2003. izgu-

bio sam 220 zajednica još u jesen (ostalo je samo 12) a naši pčelarski stručnjaci su

dali dijagnozu – verovatno stradale od varoe, druge bole-

sti nisu dijagnosticirane. Uzr-ok propasti zajednica sigurno nije bila varoa već nešto što je

varoa prenosila to su bili virusi (poznati u pčelarstvu) i noze-

ma cerana, to je moja predpo-stavka koja nije mogla biti potvrdjena u našim centrima

jer ne postoje instrumenti kojima bi se to utvrdilo. Uzrok

ovim bolestima je stres koji je nastao kao rezultat nedostatka sveţeg unosa nektara i hrane

koji je izazvan nesnosnim julskim ţegama. U narednoj

godini započinjem da pčelarim sa starom a za mene novom pčelarskom filozofijom „ med

na medu radja“ medjutim u toj godini to nisam mogao da

sprovedem jer sam formirao pčelinjak i prihranjivao pčele sirupom i pogačama koje su

bile neiskorišćene u predho-dnoj godini, u narednoj godini

posle dobre bagremove paše

ostavljam 30 zajednica ( 10

DB) sa punim polunastavkom meda i velikim količinama

meda u plodištu, te zajednice nisam uznemiravao čitavog leta, osim tretiranja protiv va-

roe, jer su bile, kako sam mi-slio, obezbedjene hranom.

35 nukleusa i 20 (12 DB) sam hranio sirupom i pogačama,

kada sam 15 avgusta izvršio pregled pčela imao sam šta da vidim. Ni jedna od 30 nepre-

hranjivanih zajednica (10 DB) nije imala ni kap meda u

plodištu osim malih površina legla, jedino meda je bilo u medištu (nedovoljno). Pčele su

zauzele samo polunastavak. Kasnije intervencije nisu dale

rezultata. Proleće su dočekale 10 zajdenica (ponovo katastro-fa). Sve zajednice koje sam

prihranjivao šećernim sirupom i obogaćenim lekovitim poga-

čama su bile vitalne i dovoljno

18

snaţne da dočekaju proleće i

narednu bagremovu pašu, na-ravno, nije bilo moguće da sve

budu spremne za bagrem.

Ovo me je navelo na zaključak da bez prihranjivanja pčela u

julu koji je suv i bezpašan nema vrcanja bagrema u

narednoj godini, bez obzira na rezerve koje su pčele ponele iz predhone bagremove paše.

Zato u svoju pčelarsku praksu uvodim obavezno prihranjiva-

nje pogačama u julu koje su obogaćene proteinima, vitami-nima, belim lukom, urotropi-

nom i čajem od belog pelina. Dakle za mene nova pčelarska

sezona počinje 1 jula, a ne avgusta. Od tada sve proizvo-dne zajednice dobijaju po 3 kg

pogače odjednom i tretiraju se pre dodavanja pogača od

varoe. Pogače se daju u

dovoljnim količinama koje

imaju više od 8 kg meda one koje nemaju tu količinu pored

pogača dobijaju i sirup ( 3:2 sa esencijom 0,004%) u ram hranilici koja ima zapreminu 4

litara. Optimalnim prihranjiva-njem u julu i avgustu izbegava

se stres zbog nedostatka hrane. U zajednicama se stvara oseć-aj zadovoljstva koji omoguć-

ava nesmetani razvoj društva. Uz tretiranje protiv varoe ko-

jim se zaustavlja njena ekspa-nzija pčele neoštećene ulaze u zimu. Od 1. do 15. septembra

sve zajednice bezobzira na količinu hrane posle preuredji-

vanja plodišta izbacivanjem suvišnih ramova i stavljanjem pregradnih daski dobijaju po

8-10 litara sirupa sa urotropi-nom.

1. novembra sve zajednice dobijaju tzv. zaštitnu zimsku pogaču koja se stavlja iznad

klubeta, pčele se nakon toga ne uznemiravaju otvaraju se

od 5. do 15. februara kada započinje nadraţajno prolećno prihranjivanje obogaćenim po-

gačama i traje do 20. aprila u ovom periodu ne koristim

sirup.

19

Nekome će izgledati mnogo prihranjivanja, šećera i iscr-

pljivanja pčela, ali treba imati na umu da je ovakav moj pristup prihranjivanju i nego-

vanju pčela doprinosi da u na-rednim godinama nemam veli-

kih gubitaka sem 2-3 slaba nu-kleusa i da je to danas jedan pčelinjak koga čine 106 DB

dvanaestica, 52 DB desetke i 86 sedmoramnih nukleusa. Iz

ove priče sledi moj zaključak, pčelama je potrebna hrana to bi bilo prvo pravilo, drugo

pravilo pčelama je potrebna hrana, i treće pravilo bi bilo

kao prvo i drugo. Naravno ne treba zaboraviti da postoji još

nekoliko bitnih faktora koji su neophodni uspešnom pčelare-

nju: visokokvalitetne selekcio-nisane matice, kvalitetno saće i zdrave pčele. Bez dovoljne

količine hrane u košnici i ne-ktara u prirodi nema ni kvali-

tetnih matica ni kvalitetnog saća, a nema ni zdravih pčela, jer njen nedostatak izaziva

stres i otvara vrata mnogim nedaćama. Zbog toga smatram

da ovoj apitehničkoj meri treba prići krajnje odgovorno, a da bi ovaj prilaz bio tako

uspešan potrebno je mnogo novca i mnogo rada. Pčelari se

ne boje rada ali novca nikada dovoljno.

20

HIGIJENSKO PONAŠANJE PĈELA

RADILICA APIS MELLIFERA CARNICA

ZARAŢENIM AMERIĈKOM TRULEŢI

LEGLA (ATL)

Autor: Magistar pčelarstva Naum Bandţov, 22327 Maradik, Fruškogorska 25, AP Vojvo-dina - Srbija, E–mail: bandzov@neobee.net

www.u-pcelara-maradik.org Tel. i Faks 022– 50-66-76 Mob. 063-599-260

NAPOMENA AUTORA

Ovaj referat je izlagan na svetskom kongresu pčelatstva Apimondija Slovenija 2003.

Posle Apimondije, časopis „Pčelar“ je objavio referate

većine učesnika iz Srbije, a ovaj nije, po obrazloţenju ta-dašnjeg urednika Slobodana

Lazovića zbog jezičkih i dru-gih razloga. Za III kongres

pčelara Srbije 17. i 18.12. 2005. god. prijavio sam pet mojih referata, meĎu kojima i

ovaj, ali nijedan nije prihvaćen zato što moderator sekcije za

patologiju, po pismenom obra-

zloţenju SPOS-a: „Prof. dr.-Bosiljka Đurišić je odbila da se Vaš rad prezentuje...“ Na

skupštini SPOS-a odrţanoj marta 2004. god. upoznao sam

delegate o nepravdi koja je učinjena pčelaraima Srbije ne-objavljivanjem naučnih rado-

va izlaganih u Ljubljani. Tada-šnji pretsednik SPOS-a Miljko

Šljivić iz Globodera dao je objašnjenje: ,,kako ja favori-zujem bugarsku maticu“. Iz

referata se vidi da je bugarska matica pokazala najlošije rezu-

ltate u higijenskom ponašanju.

21

REFERAT

Početkom jula 2002. god.

od 20 selekcionisanih matica na Higijensko ponašanje, ra-zličitogog teritorjalnog pore-

kla ( Makedonija , Srbija i Bu-garska) formirali smo tri nu-

kleusa sa po 6 LR okvira, na pčelinjaku autora sa namerom da ih testiramo i vidimo njiho-

vo ponašanje kad ih zarazimo sa pravom zarazom od ATL uz

upotrebu preparata koji sadrţi aktivnu materiju Rifampicin 100 mg. po jednom listiću, lek

protiv bakteriskih obolenja pčelinjeg legla, i dokaţemo da

se ATL moţe vrlo uspešno suzbiti kombinacijom:

1. sa pčelama od selekci-

onisanih matica na higijensko ponašanje i

2. Upotrebom leka čija aktivna materija ne moţe da se infiltrira u med.

Svaki nukleus, 10 jula 2002 god. dobio je po jedan

Fararov okvir sa zarazom ATL koje smo uzeli sa jednog zaraţenog pčelinjaka (Miladi-

nov – Pantić – Mitrović) koji smo prethodno uspešno sani-

rali, odnosno suzbili (od 9.06.

do 10.07.2002) preparatom sa

pomenutom aktivnom materi-jom (Slika 1).

Slika 1. Fararovi okviri sa

zarazom ATL

Kad smo ubacili fararove zaraţene okvire različitog ste-

pena zaraţenosti u LR nukleu-sima istovremeno smo stavili po 2 papirnata listića sa akti-

vnom materijom Rifampicin,

22

100 mg. po jednom listiću

(slika 2).

Slika 2. Postavljanje leka protiv Penibacilus larvae

Prvi kontrolni pregled smo obavili 18 jula 2002 i konsta-tovali smo da su pčele od ma-

tice makedonskog i srpskog porekla Fararove okvire očisti-

le, a matice su ih zalegle sa ja-jima, dok matica Bugarskog porekla nije još zalegla, a

okvir bio očišćen i poprskan medom. Nijedan okvir LR-ov

a i Fararov nije pokazivao su-mljivo leglo na ATL. Papir sa preparatom je bio većinom iz-

grickan i u vidu sitnih pahulji-ca bio na pokretnoj podnjači

ispod mreţe nukleusa(slika 3).

Slika 3. Izgrickani papir

Istog dana stavili smo još po 2

papirnata listića. Ovo smo ponovili i 25. jula 2002. god.

Tada smo detaljno prekontro-lisali leglo i na zatvorenom leglu nismo primetili sumljivih

ćelija na ATL. Sledeći pregled smo obavili 3. avgusta 2002.

god. kada su mlade pčele iz Fararovih okvira počeli da izlaze. Ni tada nismo primetili

sumljivih ćelija na ATL. Sre-dinom avgusta ramove iz

nukleusa prebacili smo u no-rmalne LR nastavke i postavili smo ih jedan preko drugog,

odvojene matičnom rešetkom i novinskom hartijom tako da

smo napravili jedno tromati-čno društvo (šema 1 i sl. 4).

Šema 1. Slika 4

Kod formiranja ovog tromati-

čnog društva nismo primetili

23

sumnjivih ćelija na ATL ni na

jednom okviru LR ili Farar. Za dva dana novinski papir bio

je delom izgrickan i prilikom pregleda konstatovali smo da bugarska matica koju smo

smestili u sredini bila je ubi-jena i povučeni su prisilni ma-

tičnaci. Matičnjake smo uništili a

okvire po 3 podelili dvema

drugim maticama, stim što smo Fararov okvir stavili kod

matice makedonskog porekla – linije koja je imala najbolje odlike higijenskog porekla-

ponašanja koju autor prati od 1988. god., odnosno od kad je

počeo da radi na svoj magista-rski rad za vreme posdiplo-mskih studija. Maticu srpskog

porekla – liniju prati od 1993. god., a Bugarsku liniju od

2000. god.

Slika 5. Pčelari iz

Bugarske

Sledeći pregled smo obavili

24. avgusta 2002. god. zajedno sa grupom od 40 pčelara iz

Bugarske koji su došli auto-busom u obilazak pčelinjaka autora i svi zajedno konstato-

vali da nema sumnjivih ćelija na ATL, (slika 5). Isto tako

konstatovali smo da je gornje društvo sa srpskom maticom slabije sa pčelama u odnosu na

donje sa maticom makedo-mske linje (šema 2).

Šema 2.

Zaključak je bio da pčele prelaze kod kvalitetnije mati-ce. Prilikom konačnog zazi-

mljavanja 15. septembra 2002. god. napravili smo ko-

ntrolni pregled i konstatovali da skoro sve pčele radilice iz

24

društva sa maticom srpske

linije prešle kod matice makedonske linje, a maticu

srpske linje sa vrlo malo pčela našli smo na matičnoj rešetki (šema 3).

Šema 3

Maticu smo rukom uhvatili i stavili u kavez, a kasnije smo

je stavili u jednom drugom društvu koje je ostalo bez matice. Nakon ove radnje

izvadili smo matičnu rešetku i izvršili dislokaciju tela zbog

koncentracije hrane i praviln-og prezimljavanja. Za prezi-mljavanje je bilo oko 18 kg.

meda (šema 4). Dana 20. maja 2003. god.

prilikom kontrolnog pregleda kod matice Apis mellifera carnica mekedonske linje,

koju smo nastavili da je

pratimo primetili smo 3 zatvi-rena matičnjaka tihe zamene.

Šema 4

Sa dva matičnjaka napravili smo nove nukleuse, a jedan smo ostavili u košnici iznad

matične rešetke sa namerom da dobijemo matice ćerke od

ove izuzetne kvalitetne make-donske linije, koje imaju izu-zetno jako higijensko ponaša-

nje (slika 6).

Slika 6.

25

Na osnovi ovog eksperi-

menta moţe se zaključiti: 1. Da se ATL moţe vrlo

lako i uspešno suzbiti kombi-nacijom higijenskog ponašanja matica i dodavanjem leka (koji

se ne moţe infiltrirati u med) radi sprečavanje dalje zaraze.

2. Duţina praćenja matice na higijensko ponašanje i uz-goja novih generacija od najh-

igijenskije matice utiče na kv-alitet matice i povećanje pro-

centa higijenskog ponašanja.

3. Nukleusi i normalna društva, ukoliko imaju genera-

cisku strukturu higijenskih pčela mogu izdrţati veliku zarazu, a da ne doĎe do zaraze

bakteriskog oboljenja legla. 4. Sva tri ekotipa matica

Apis mellifera carnika su u korelaciji na higijensko pona-šanje u odnosu na ispitivanja

koja su vršena u SAD na Apis mellifera ligustica.

Varooza pčela (I deo)

Dr. Sotnikov Anatoli Nikolaevič Pripremio Dača Drmlić

Grinja Varoa jacobsoni

se pedesetih godina pojavila

prošlog veka najpre u Jugoi-stočnoj Aziji na otoku Javi, a

potom se proširila po celom svetu. Donedavno se smatralo da je to ista vrsta kao i (Varoa

destruktor). Premda su varoe iz različitih populacija na

izgled jednake, njihov parazi-

tizam na evropskoj pčeli (Apis mellifera) se značajno razliku-

je. Varoa jacobsoni je još uvek ograničena na azijsku

pčelu (Apis cerana) kao jedi-nog domaćina. Na azijskoj pčeli postoji 18 haplotipova u

skupini ovog parazita od čega su samo dva prešla na evro-

psku pčelu i proširila se po

26

celom svetu. Oba pripadaju

vrsti Varoa destruktor.

Razlike izmeĎu ove dve

vrste su u veličini, reprodukti-vnim karakteristikama, i stru-

kturi. Varoa destruktor je veća od Varoe jacobsoni, te je samo Varoa destruktor sposobna

nanositi štetu pčelama. Parazit Varoa destruktor je prvi put

unešen u Evropu na prostor bivšeg SSSR 1965 godine.

Ţenka varoe hrani se

hemolimfom pčele, odnosno larve i lutke i ţivi i na pčeli.

Unutar ćelije muţjak nakon oplodnje u ćeliji ugine. Zbog ishrane ţenke varoe, na lutki

se sniţava zapremina (količina) hemolimfe za

23,6%, a kod truta za 18,9%. Broj hemocita smanjuje se od 22 do 37,4%.

Menja se odnos u ćelijama krvi, smanjuje se sadrţaj bela-

nčevina u hemolimfi za 39%.

Smanjuje se teţina i obim lutke. Kod pčela se slabo

razvijaju mlečne ţlezde što sprečava da se mlada pčela duţe bavi brigom oko legla, pa

ona ranije postaje pčela sakupljačica. Kao posledica

toga smanjuje se duţina ţivota pčele a trutovima je smanjena sposobnost parenja.

Prisustvo varoe dovodi do sniţenja sinteze hemolimfe je-

dnog od osnovnih faktora he-molarne zaštite. Uticaj na pče-le ne ograničava se samo time,

sa pojavom varoe povećan je slučaj drugih obolenja.

Krpelj ne samo da uzro-kuje skraćenje ţivota pčele pojavom tih obolenja, znatno

pogoršava status zdravstvenog stanja zajednice. Do sada je

dokazano da je varoa značajan vektor u širenju virusa akutne pčelinje paralize i virusa me-

šenastog legla, zatim egipa-tskog i kašmirskog virusa.

Promene koje uzrokuju virusi vrlo su slični posledicama de-jstva varoe, leglo umire pokaz-

ujući simptome evropske kuge pčelinjeg legla.

27

Virus izraţene paralize

tesno je vezan sa varoom, iza-ziva skrivenu infekciju koja se

moţe ustanoviti jedino u labo-ratoriji. Sa pojavom varoe ovo oboljenje počelo je da se

primećuje na pčelinjacima. Virus se lako prenosi i na

lutke i na odrasle pčele.

Razmnoţavanje varoe je veoma intenzivno, tako da je-dna odrasla varoa u roku od

150 dana umnoţi 1230 poto-maka, a ako se razmnoţavanje

vrši isključivo u trutovskom leglu broj potomaka moţe u jesen biti i preko 6800.

Kašmirski virus sličan je sipmtomima oštroj ili izraţe-

noj paralizi, ima oblik mikro-ba, smatra se violentnim za pčele, ustanovljen je u Austra-

liji, Novom Zelandu na ostrvu Fidi, Indiji, Kanadi u Americi

i u Španiji. Protiče u skrivenoj

formi, a nekada i u izraţenoj. Znaci oboljenja su vezani za

pojavu varoe.

Virus tihe paralize do pojave varoe bio je smatran kao

pojava skrivene infekcije. Vi-rus je ustanovljen u Velikoj Britaniji. Na teritoriji kontine-

ntalne Evrope nije primećen. Sa pojavom varoe u Velikoj

Britaniji primećeno je uginja-vanje lutki, oštećenja na pre-dnjim noţicama na pčeli. U

telu pčele primećen je dva me-seca do uginjavanja.

Virus deformacije krila ustanovljen je 1983. godine, široko je rasprostranjen, pri

odsustvu varoe protiče kao skrivena infekcija i prenosi se

i aktivira krpeljom, prenosi se pčelama hraniteljicama. U telu pčele nalazi se daleko pre

primećivanja bolesti pčela.

28

Ako se unese u pčelinje dru-

štvo izaziva bolesti, a uginja-vanje društva proizilazi nakon

treće, četvrte godine posle zaraţavanja.

Pri unošenju petnaest za-

raţenih varoa, na početku go-dine društvu, isto uginjava na kraju kaledarske godine.

Javno ispoljavanje bolesti se dešava kad se u pčelinjem

društvu dostigne 2300 krpelja, a u jesen ako ima 700 zaraţe-nih krpelja.

Sniţavanje stepena zaraţe-nosti pčelinjeg društva varo-

om ne dovodi do poboljšanja društva u pogledu varoe.

Virus mešinastog legla ra-

sprostranjen je po svim mesti-

ma, izdvajanjem iz tela krpelja

i on poboljšava prenos tog agenta izazivača, a sa pojavom

varoe naravno povećava se i mogućnost za to oboljevanje.

Virus hronične paralize ja-

vlja se pri srednjoj i jakoj zaraţenosti varoom, pojavljuju

se znaci obolenja od jula do septembra, pri jakoj zaraţeno-sti krpeljem to virusno obolje-

nje nije izdvojeno (primeće-no). Kod nas u Rusiji se ovo

javlja na dalekom istoku ze-mlje.

Mada je crni matičnjak jedno drugo obolenje firame-

ntoze vezano za nozemozu, a prisustvo nozeme moţe se preneti i preko krpelja. Uginja-

vanje pčela od firamentoze proizilazi od desetog do če-

trdesetog dana. U telu varoe pronaĎeni su i neki drugi mi-kro organizmi. Njihov značaj

do sada nije još izučen, bolje su proučeni uzajamni odnosi

sa bakterijama, pri ishrani kr-pelja na ploči oni su sa te plo-če kupili spiroplazmu, i ta spi-

roplazma primećena je na telu krpelja, a u Montijevim sudo-

29

vima ili u Moldigevujim česti-

cama primećen je izazivač. Mikrobi su izdvojeni iz le-

gla, više nego iz odrasle pčele. Od marta do aprila čistih varoa bez mikroba u leglu smanjuje

se od 50% do 12,5 %. A 12,5% do 25% parazit raste

kod odraslih pčela. To znači da je leglo čistije, a na odra-slim pčelama više je mikroba.

Oblik tih mikroorganizama u ţelucu pčela nije konstantan, i

prestavljen je mikroflorom ba-nalno i nekim patogenim obli-cima za pčele. Stepen zaraţe-

nosti ili zaprljanosti odraslih pčela povećava se sa stepe-

nom zaraţenosti u pčelinjem društvu.

Krpelj varoe veoma lako

predaje viruse, prenosi tako-zvanu mikrofloru na pčele i to

iz grupe onih koji napadaju pčelinji sistem. TakoĎe pospe-šuje zaraţavanje od gljivičnih

obolenja. Brojno stanje mora stalno da se prati, sa uračuna-

vanjem celokupnog razvoja i sticanja PČ. društva i blago-vremeno otkrivanje u telu pče-

le tih parazita. U vezi sa bole-stima pčele u uslovima varato-

ze vezano je na maksimalnom

sniţavanju zaraţenosti pčeli-

njih društava varoom tokom čitavog ţivotnog ciklusa pčeli-

njeg društva. Drugo, povećanje reziste-

ntnosti organizma pčele. I tre-

će, suzbijanje unošenja pato-genih izazivača na pčele i

mestu okruţenja. A takoĎe na smanjenju stresnih situacija na pčele. To sam hteo da vam

prenesem kao osnovu, lakše je pročitati nego slušati – teško

se pamti. A sada ću govoriti kako se

boriti sa varoom:

Imao sam prilike da stva-ram načine iz sveta borbe sa

varoom, pri mom učešću ili sa mojim učešćem razraĎeni su preparati za tu borbu i to na

osnovu Amitraza – Bipina.

Radio sam sa svim prepara-

tima koji se primenjuju u Evropi. Što se tiče američkih preparata, nisam siguran da

oni imaju nešto uspešno. Osnovni kriterijum pri toj ra-

zradi bio je da preparat treba da deluje na pčele, a treba da je efikasan više od 70% i da

ostatci preparata ne dospevaju u med.

30

Na početku je ispitivan

Hlorbenbilat–Fondeks proi-zvoĎača Ciba-Gajger iz Švaj-

carske, a efikasnost preparata bila je 70%, krpelj je opadao ali je ostajao ţiv: Pri obradi

postavljane su ţičane mreţe i ustanovljeno je, da je posle

primene tog preparata, krpelj bio sposoban da se vrati ponovo na pčelu. Pri primeni

Hlorbenbilata na pčelinje društvo bilo je primećeno

uginjavanje matica. Stvar je u tome, što se pri sagorevanju pločica ili papirića, stvarao se

dim, a košnice su se zatvarale hermetički. Kod pčela se stva-

rao instikt očuvanja matice i tada su maticu uklupčavale i ona je uginjavala, ali ne od

dejstva preparata, već od toga što su je pčele čvrsto ''zagrli-

le''. To isto sam primetio i ja, na mom pčelinjaku, i to ne samo u proleće, nego i u kasnu

jesen. A u letnjim mesecima sve je bilo u redu.

Preparat Fodeks u vreme Sovjeskog Saveza kupovan je u Indiji, i posle te nabavke

nabavljen je drugi preparat Fodeks VA od proizvoĎača

Ciba – Gajger. Ali njegova

efikasnost takoĎe nije bila

visoka, koncetrcija dima u ko-šnici bila je visoka, a pčele

teţe da ga isteraju kroz otvore van, i on se kod nas vrlo kratko primenjivao. U isto

vreme u Kijevu je bio aktivan sintetizovan analogni lek Fo-

ldes subvea. Njega su prepo-ručivali, ali ubrzo je i on otišao u prošlost, jer široku

primenu nije našao. Nakon toga predloţena je

Oksalna kiselina, i efikasnost tog preparata dostizala je 85% do 90%, ali samo pri prskanju

po ramovima (pčelama) iz rasprskivača. Dakle efikasnost

je zadovoljavajuća ali sam način rada je teţak za pčelara.

Mehanizam delovanja zasniva

se na isparavanju oksalne kiseline i pri velikom broju tretiranja strada i sam pčelar.

U Litvanjskoj oblasti primetio

31

sam pčelare koji su imali 2500

pčelinjih društava. Pri obradi tretiranja kod ţena pčelarki i

pčelara pojavljivalo se krvare-nje iz sluzokoţe nosa, praćena glavoboljom.

I ja lično sam to doţiveo. Bez obzira na to, preparat je

bio široko korišćen kao i u drugim zemljama, ali iz razlo-ga što je teţak rad sa njim i

ima tako nerado dejstvo, pče-lari su počeli da koriste metod

isparavanja. Vi u Srbiji imate proizvoĎače opreme tih ispari-vača jedan od tih je Miodrag

Rajković. Ovaj način isparenja oksalne kiseline prikladan je

za pčelara. Pčelar koji vrši tretiranje ne udiše isparenja, jer su daleko od njega i sma-

tram da je ovaj pribor prime-njiv za obradu pčelinjeg dru-

štva oksalnom kiselinom. Kod nas su predlagani

drugačiji načini kod ovoga

postupka, tako što su se isparenja ubacivala kroz cev, i

dok su vršene probe, dolazilo je do zapušenja cevi taloţe-njem kristala oksalne kiseline i

na taj način nije postignut dobar efekat. Sada se kod nas

to preporučuje, neki pčelari

primenjuju ga u Rusiji. Sledeći preparat sistemnog

delovanja je Amitraz koji je našao široku primenu ne samo kod nas u Rusiji već i u dru-

gim zemljama sveta.

U prvo vreme je bio K79.

Primenjivan je u Nemačkoj.

Amitraz koji deluje siste-mno ispitivan je na način što

su napravljena tri boksa u kojima su bile pčele pregra-Ďene Hanemanovom rešetkom

i na taj način su nesmetano ko-municirale, kontaktirale. Kod

tretirnja samo je jedan boks u kome su bile pčele tretiran Amitrazom a varoa je opadala

u sva tri, iako preostala dva nisu tretirana. Pčele komunici-

rajući su ga prenosile ostalim

32

pčelama na isti način kao što

prenose hranu jedna drugoj. Od Amitraza krpelj ugi-

njava i uvek je mrtav. Mehani-zam dejstva zasnovan je na inhibiciji Aminooksidata.

Amino to je adreolin i stero-

samin koji uzbuĎuju nervni

sistem kod svih ţivih bića. Mono amino oksidaza deluje stabilizirajuće u ovom pogle-

du, zbog toga ona utiče da se nagomilaju Minoamini i na

taj način deluje stabilizirajuće. Krpelj koji se nalazi meĎu

segmentima mora da napusti

to mesto i strada. Efikasnost tog preparata je u proizvodnim

uslovima 95% do 99%. Razra-Ďivane su metode obrade pče-linjih društava u rojevima i u

paketima pčela bez saća. Paket izgleda ovako; Dr-

vene je konstrukcije, u kavezu za matice zatvorena je matica koju stavljamo u drveni sa-

nduk (paket) i nakon toga stavlja se na vagu, postavlja se

levak radi lakšeg sipanja pče-la. Ubacuje se 1 do 2 kilogra-ma pčela, a zatim se vrši pri-

hranjivanje sirupom sa amitra-zom. Sirup se poliva sa zadnje

strane, kada pčele pokupe svu

hranu okrene se tako da mreţa

bude na dole i krpelj se osipa sa pčela i propada kroz ţičanu

mreţu. Postupak se ponavlja kroz 24 časa i na taj način dobija se 100% efikasnost.

Posle toga narojen roj prese-ljavamo u košnicu na bilo koji

pčelinjak ili mesto. Kod tretiranja pčela sa

amitrazom moţe se raditi sa

ovakvim automatom za ubaci-vanje emulzije amitraza.

Stavlja se 10 mililitara amitra-za u posudu koja je zapremine

5 litara vode i dobija se opti-malni procenat te emulzije 0,00625%. To je optimalna

doza amitraza u ovoj emulziji. Preparat je veoma efika-

san samo na pčelinjim društvi-ma gde nema legla. Svi preparati o kojima govori-

mo ne deluju na krpelja koji se nalazi u poklopljenjoj ćeliji.

33

Posle ovoga ja sam razra-

dio drugu preparativnu formu primene na osnovu amitraza.

Ova forma se sastoji od dve PVH trake, svaka sadrţi 2% amitraza i takve dve trake

vešaju se u košnice na drugi ram od kraja sa leve i desne

strane košnice, ulice napunje-ne pčelama. Tako da bi pčele okruţivale ove trake u boljem

kontaktu. Trake u košnici za-drţavaju se mesec dana. Efika-

snost je 95% do 99% proce-nata.

Ovaj preparat je Varoplov

trake. Ţelim da kaţem ova preparativna forma predlagala

se za one slučajeve primene kada u košnici postoji još le-gla, jer se u pčelinjim društvi-

ma ne prekida leglo istovre-meno, a da bi se parktično

postigao efekat obrade treba primeniti ovakve trake. Treba uzeti u obzir u kom se stadiju-

mu nalazi društvo. Ako matica produţava da nosi jaja, to pri-

menjujući ovaj preparat krpelj brzo ulazi u ćeliju beţeći od dejstva preparata.

Direktnih opitaka krpelja prema rezistentnosti fluvalina-

tu do sada nisam video. Ni u

Italiji ni u Francuskoj. Ima

saopštenja da preparat ne deluje, ali da bi se dokazala

rezistencija mora se dokazati da je varoa dobila taj preparat. Veća je verovatnoća da varoa

beţi od tog preparata, brzo zalazi u ćelije i na taj način se

spašava, i proizilazi da se va-roa povećava posle primene tog preparata. Za to da se

pojavila rezistencija nema ni-kakvih osnova.

Naša posmatranja seda-mnest godina kod primene amitraza u pogledu efikasnosti

pokazuju da se nije pojavila rezistencija posle sedeamnaest

godina primene amitraza. Šta još hoću da kaţem o primeni preparata u pogledu

izbegavanja rezidua ostatataka u medu, treba vršiti lečenje

jedanput u godini, i to u jesen. Tada su se pčele sakupile u klube i pčelari treba da spro-

vedu to lečenje. Ako se ne sprovede lečenje u jesen ili je

ono sprovedeno nekvalitetno, pčelar će u junu mesecu da dobije smanjenje pčelinjeg

društva, koji će se odraziti na prinos.

34

LESKOVAĈKI DANI MEDA

PREDSEDNIK ORGANIZACIONOG ODBORA mr. NEBOJŠA ARSIĆ NA MANIFESTACIJU

POZVAO SVOG MENTORA prof.dr.BRANISLAVA ZLATKOVIĆA I ĈLANA KOMISIJE prof.dr.MIĆU

MLADENOVIĆA PRED KOJIMA BRANI

DOKTORSKU DISERTACIJU

MANIFESTACIJA REALIZOVANA PARAMA GRAĐANA LESKOVCA

ZASLUGOM FONDA OR-

GANIZOVANA IZLOŢBA

U organizaciji Fonda za

podsticaj razvoja poljoprivre-de grada Leskovca i leskova-

čkih udruţenja pčelara Lesko-vac, Dubočica i Beli bagrem po prvi put odrţana je zajedni-

čka manifestacija meda. Dire-ktor Fonda Predrag Ranić još

u toku leta pozvao je predse-dnike leskovačkih pčelarskih udruţenja i predloţio da se

organizuje zajednička manife-stacija meda. Kako je ovo bilo

u interesu svih leskovačkih pčelara i graĎana Leskovca predlog je bez razmišljanja

Prederag Ranić

Direktor Fonda

prihvaćen. Formiran je organi-

zacioni odbor. Članovi odbora

35

su bili: iz fonda Dejan RanĎe-

lović i Siniša Stojiljković, iz udruţenja Leskovac Nenad

Stefanović, iz udruţenja Du-bočica Nebojša Arsić i iz udr-uţenja Beli Bagrem Nebojša

Petković. Članovi odbora su izabrali Nebojšu Arsića za

predsednika organizacionog odbora.

mr. Nebojša Arsić

Odbor je pronašao medi-jske sponzore: TV Leskovac i

TV Studio MT. Nastupom po-jedinih članova organozaci-onog odbora na lokalnoj tele-

viziji počinje da smrdi na kva-rno. Prostor i vreme na loka-

lnim televizijama nije korišćen na propagiranje meda, već na lićnoj afirmaciji i propagiranju

pojedinaca.

NASTUP NA TV

ŠTETAN

Nenad Stefanović nastu-pom na televiziji umesto da govori o medu, da pribliţi gra-

Ďanima med, da im objasni sva prirodna i lekovita svojstva

meda, zašto, kad i kako treba da koriste med, on govori o krpelju i oksalnoj kiselini i

nastoji da što više uveliča čla-na udruţenja Leskovac, pčela-

ra Zvonimira Vasića. Stefano-vić je zanemario to da je ova manifestacija bila posvećena

medu, a ne bolestima i Zvoni-miru Vasiću, tako da je zlou-

potrebio televiziju na štetu pčelara i graĎana Leskovca.

Nenad Stefanović

36

Da bi smo se podsetili šta

je “Srpski Pčelar” pisao o Vasiću pogledaćemo u broju

2-3, januar-februar 2008. na strani 46 tekst pod naslovom: --ZVONIMIR VASIĆ IZ

LESKOVCA ZASTRAŠUJE

SARADNIKE ĈASOPISA

„SRPSKI PĈELAR“ (Citat) “U sredu 12.12.-2007. godine, Zvonimir Vasić

iz Leskovca oko 21 čas i 15 minuta nazvao je telefonom

saradnika časopisa „Srpski pčelar“ da bi „razgovarao“ sa njim u vezi saradnje sa našim

časopisom. Zvonimir Vasić je bio toliko prijatan sagovornik

da je naš saradnik dobio ozbi-ljne zdravstvene probleme. Vasić je imao ţestoke prime-

dbe na to što čovek piše za „Srpski pčelar“ i istakao svoje

sugestije da ubuduće ne bi tre-bao da piše za ovaj časopis.” “Nameće se pitanje zašto

Vasić nije nazvao u jutarnjim časovima, već, što je izabrao

noć. Odgovor je jednostavan; zato što je čovek osetljiviji i ranjiviji u toku noći i to je po-

godnije vreme za zastrašiva-nje.”

-Sve ovo Zvonimir Vasić

ne radi dţabe on je za to „pla-ćen“.

“Zatim, Rodoljub Ţivadi-nović mu je „plaćao“ objavlji-vanjem članaka u časopisu

„Pčelar“ i na taj način njega lično i njegov biznis reklami-

rao besplatno.” (Završen citat).

DAN MANIFESTACIJE

Došao je i taj dan, subota

10. oktobar 2009. god. u kome je i bog hteo da pomogne pčelarima, pa im je dao lep

sunčan dan sa tropskom temperaturom od 30 stepeni. U

centralnom gradskom parku u samom centru grada odrţana je manifestacija “Dani Meda”.

Med je izlagalo 14 pčelara, kojima se pridruţio i jedan

izlagač medonosnog drveća.

Izloţba

37

U isto vreme, na istom

prostoru odrţana je i manife-stacija u takmičenju priprema-

nja autentične zdrave hrane, pod nazivom „Zlatne ruke“. Program je posebno obogatilo

kulturno-umetničko društvo “Abrašević” izvoĎenjem tradi-

cionalnih narodnih igara juga Srbije. Bilo je prelepo. Park je bio pun ljudi, ali uglavnom

oko KUD “Abrašević” a malo oko tezgi pčelara.

KUD Abrašević

Tada se upravo osetio loš rad organizacionog odbora pre

manifestacije, kada su propa-girali sebe i pojedince a ne

med. Dan pre manifestacije u javnost nije izašla ni jedna informacija o manifestaciji.

Na dan odrţavanja nigde u gradu nije bilo informacije o

odrţavanju manifestacije. Or-ganizacioni odbor nije shvatio da je ovo bila manifestacija za

graĎane, a ne za pčelare. Kada

se na televiziji pričalo o bole-stima pčela, upotrebi medika-

menata, trovanju pčela i slično onda se kod potrošača samoa-ktivirao odbrambeni mehani-

zam i strah da se od meda ne razbole ili ne unesu u organi-

zam medikamente i otrove. Ako se tome doda da i Savez pčelarskih organizacija Srbije

godinama preko svojih nestru-čnih ljudi radi antipropagandu,

nije začuĎujuće što je Srbija meĎu najmanje potrošače meda u svetu i što graĎani

Srbije ne kupuju i ne upotre-bljavaju med, a pčelari nemaju

kome da prodaju med. Orga-nizacioni odbor se samo oslo-nio na opštinske pare i poka-

zao potpunu nesposobnost da iskoristi sredstva sa drugih

mogućih izvora, koja bi iskori-stio na propagiranju upotrebe meda i razvoj pčelarstva u

Leskovcu. Umesto toga orga-nizacioni odbor je postigao

kontra efekat. Jedina korist od ove manifestacije je što su pčelari mogli da istestiraju

svoje ljude i vide kome prora-de niske strasti kada su u pita-

nju lični interesi.

38

NAGRAĐENI

Od 14 učesnika najlepši

štand je imao Ţivko Stojiljko-vić iz naselja Bobišta kraj Le-skovca i zasluţeno dobio zla-

tnu medalju SPOS-a. Čak i njegov natpis o poreklu meda

izgleda simpatično iako je ko-mplikovan.

Sa štanda Ţivka Stojiljkovića

Organozacioni odbor je dodelio četiri zahvalnice za

razvoj pčelarstva u leskova-čkom kraju. Dobitnici su: Ra-tomir Stefanović i Vlastimir

Stamenković iz DP Leskovac, Nikolić Zlatko iz DP Duboči-

ca i Dragan Stojanović iz DP Beli Bagrem. Jedan od dobi-

Dr. Vlastimir Stamenković

tnika je Ratomir Stefanović, otac člana organizacionog odbora Nenada Stefanovića i

bivši kolega s posla predsedni-ku odbora Nebojši Arsiću koji

su mu dodelili odlikovanje. Da bi smo bar nešto saznali o Ratomiru Stefanoviću pogle-

daćemo šta je pisao časopis „Matica“ u broju maj/jun

2001. na str. 14 u tekstu pod naslovom „Leskovaĉki ko-

munistiĉki izborni metod“,

(citat): „Udruţenje pčelara opštine Leskovac je 24 februa-

ra 2001 godine odrţalo izbor-nu sedenicu skupštine koja predstavlja sramotu za demo-

39

kratiju XXI veka. Izbori su

izvršeni po tipično komunisti-čkim metodama. Tadašnji

predsednik Ratomir Stefano-vić je čitao imena podobnih koji su automatski izglasavani.

Nijedan član novog predsedni-štva, niti novi predsednik nije

predloţen od članova skupšti-ne, kako je predviĎeno statu-tom, niti je imao protiv kandi-

data. Nije utvrĎen broj lica u sali, niti broj članova sa pra-

vom glasa. Tako da su ruku dizali i nečlanovi kao Milan Tošić i dr. Komunisti su svoju

pobedu na ovoj izbornoj sku-pštini na kraju proslavili uno-

šenjem slike Slobodana Milo-ševića u salu i postavljanjem iste na zid. Očigledno da su na

ovoj izbornoj skupštini prekr-šene odredbe vaţećeg statuta

kao i mnogo puta do tada.“ (Završen citat). Komentar na ovaj tekst i dodeli zahvalnice

Ratomiru Stefanoviću nije potreban.

STIGLI I PROFESORI IZ

BEOGRADA

Predsednik organizacionog

odbora Nebojša Arsić je na

manifestaciju pozvao svog

mentora prof. dr. Branislava Zlatkovića i člana komisije

prof. dr. Miću Mladenovića, profesore sa poljoprivrednog fakulteta u Zemunu pred koji-

ma treba da brani doktorsku disertaciju.

Prof. dr. Branislav Zlatković,

mr. Nebojša Arsić i

prof. dr. Mića Mladenović

Odbor je doneo odluku da se profesorima plate putni troš-kovi i dnevnice. Oni su uče-

stvovali na tribinu sa temom „Značaj savremenog pčelare-

nja u funkciji razvoja ruralne sredine grada leskovca“. Ka-kve veze ima tema tribine sa

ovom manifestacijom nikom nije jasno. Da je tema potpuno

promašena pokazuje činjenica da nije bilo zainteresovanih za učešće, ni jedan graĎanin nije

40

prisustvovao, a od pčelara

prisustvovalo je njih svega petnaestak. Od tih poetnaestak

četvorica su došla da prime zahvalnice, a trojica medalje. Arsić i profesori nisu shvatili

da je tema manifestacije med i da su trebali da pribliţe med

graĎanima Leskovca. ORGANIZACIONOM

ODBORU ČISTA NULA

Organizacioni odbor koga je predvodio Arsić je odradio

posao katastrofalno. Nije uspostavio vezu izmeĎu pčela-

ra i potrošača. Umesto propa-

gande meda izvršena je antipr-opaganda. Odbor nije radio u

interesu svih leskovačkih pče-lara i graĎana Leskovca, već u interesu pojedinaca. Arsić i

odbor su od celokupne sume koju je fond dao za orga-

nizaciju manifestacije, četvrti-nu potrošili na ručak. Stvarno su bili mnogo gladni. Tako je

deo para graĎana Leskovca umesto u razvoj pčelarstva

otišao na ručak pojedinaca i završio u WC šolju. Autor teksta D. Ilić Šeš

_______________________

VAŢNA INFORMACIJA! Najjevtinije uĉlanjenje u SPOS preko Društva

pĉelara „Duboĉica“ Leskovac. Uplatite na raĉun

160-103153-47 iznos od 1900 dinara i postali ste

ĉlan Društva pĉelara „Duboĉica“ Leskovac i

SPOS-a sa primanjem ĉasopisa „Pĉelar“. _______________________________________________________

41

GOSPODAR PĈELA II Autor Dragoslav Ilić Šeš

A K C I J A ! Svi kupci knjige dobijaju gratis

film Apimondija Irska 2005,

Apimondija Australija 2007 i sve

brojeve ĉasopisa „Srpski pĉelar“

na disku.

SAZNAJTE ONO ŠTO

NIKO U SVETU NE ZNA

Cena knjige: 1400 din.

Telefon: 016/ 281 666

Mobilni: 063/ 42 82 36

Iz sadrţaja:

- Iskorišćavanje glavne paše slabim društvima.

- Iskorišćavanje slabe paše jakim društvima.

- Tromatiĉno, ĉetvoromatiĉno i šestomatiĉno pĉelarenje

- Metoda totalnog razrojavanja.

- Starter-bilder društvo sa maticom.

- Proizvodnja super matica.

- Prinudna tiha smena matice.

- Zamena matice bez traţenja.

- Plastiĉne tegle kao oplodnjaci.

- Samostalno preseljenje izletnica iz društva u društvo.

- Samostalno formiranje dvomatiĉnog društva.

- Embrionalni razvoj pĉela radilica u trutovskim ĉelijama.

- Falsifikovanje voska i falsifikovanje matiĉnog mleĉa.

42

ISTINITE PRIĈE

MAJSTORSKA DIPLOMA

Razgovaraju dva pčelara uz

kaficu i piće. Pričali su pre svega o pčelama, pa onda o svemu i svačemu. Jedan od

njih se pored pčelarastva bavi i malom pčelarskom privredom

i u tom smislu se poţalio kole-gi da ga je jedan od kupaca odbio sa obrazloţenjem da će

se ubuduće snabdevati od preduzetnika koji ima „Ma-

jstorsku diploma”. Zato bi i

Istinite priče, aforizme i vic priredio Dragoslav Ilić Šeš

on, čisto iz poslovnih razloga

da nekako doĎe do te diplome, ali nezna kako. Kolega ga uputi na pravi put i reče mu da

je to veoma lako, potrebno je samo da ga ispuši medi Spasu-

ljčetu i on će mu uručiti „Ma-jstorsku diplomu“. „Ako je ta-ko, onda kupca prepuštam

preduzetniku sa Majstorskom diplomom“, odgovori privre-

dnik.

AFORIZMI

- U SPOS-u mnogo smrdi, potrebno je izvršiti genera-

lno čišćenje. - Pčelari izbacite Ďubre iz

SPOS-a na vreme da vas ne bi kaznila komunalna policija.

- IO SPOS-a je skraćenica za Izvršne oportuniste Sa-

veza pčelarskih organiza-cija Srbije.

- SPOS je nedavno zamrzo plate zbog svetske ekono-

mske krize. On je zadnja organizacija na svetu gde je ušla kriza. To je najve-

rovatnije zbog sposobnosti funkcionera.

43

V I C

Dr. Meda i meda Spasu-

ljče su se, harajući po srpskim pčelinjacima, jako zbliţili i stupili u gej vezu. Meda Punto

primetio da oni lepo ţive, pa bi i on da lagodno ţivi na ra-

čun pčelara. Zato odluči da iz srca Dr. Mede istisne medu Spasuljče, čak i po ceni da Dr.

Medi da dupe. Dr. Medi je odnos sa medom Spasuljče

već dosadio, a meda Punto je krupniji, fizički mu više odgo-vara i što je najvaţnije na nje-

govom području ima mnogo pčelara čije pčelinjake mogu

zajedno da pelješe. Posle pr-

vog odnosa meda Punto shvati

da je Dr. Meda loš ljubavnik, pa mu postavi uslov da ukoli-ko ţeli da s njim ostane u vezi

mora da ode u šumu i veţba na šupljim bukvama. Pošto mu je

jako stalo do takvog partnera Dr. Meda posluša i ode u šumu da veţba. Posle mesec

dana boravka u šumi vrati se nazad. Dočeka ga meda Punto,

sav srećan, skinu gaće i kleče na kolena. Dr. Meda ga svom snagom šutnu nogom u dupe.

- Šta ti je, zašto me šutiraš? - Moram prvo da proverim

ima li pčela? _______________________________________________________

NAIVNA PĈELARSKA POEZIJA

OJ PĈELARU

ĈUDNI STVORE

Oj pčelaru čudni stvore,

zašto rušiš naše snove? Rušiš saće kradeš med,

Nemam sutra za obed. More biće meda do obeda. Bagrem cvata, a ja mlada,

pa letim od cveta do cveta, Todorović Sreten Ceka jer me kući čeka mnogo sveta. Jastrebac-Vlasotince

44