HYPERLINK "http://phoenix.untd.com/TRCK/CLCK//webservices/general/2090254306/Frame1/default/empty.gif/546a61507546546a6433554143787768?x"Free Web Site- Free Web Space and Site Hosting - Web Hosting - Internet Store and Ecommerce Solution Provider - High Speed Internet

HYPERLINK "http://www.srpskazorabela.50megs.com/cgi-bin/login"

Search the Web

Osnovna stranicaSurbelanov narodZavera SporenjaPraroditeljSRPSKA ZORA BELA

Duan Vukoti

Suri Orao - Srpski Arijevac

Spirala SmrtiOlgi Lukovi-PjanoviU vremena davna kadaRe je svaka umiralaU bezdanu zlih spiralaIspod Neba Pustih NadaPevao je ivot himnu,Na Planeti Bludnih Snova,Gde u lai slika nova(Pretaui Dan u Tminu )Gubila se u obestiDa li Srba il Tribala?Istina se nije dalaNi otkriti ni isplesti.Ind-Evropa da l je spona,Kolevka il Grobna GredaSerblima Srbinda Veda!Bez zapisa PergamonaSve u gustom mraku ui;ak ni Vendi ni SarmatiNe mogu nam svetlo datito u svojoj tajnoj LuiOd Iskona veru drobiIliri se ko Pelazgi(Da l na slonu ili mazgi ),Pred mirisom rai, zobi,U Slovene vrle sele.Tako narod moan, smeo,Zaogrnu crni veoI kraj prie nevesele,Gde se stranom neistinomUmna ica ubi slasno.Za kajanje sad je kasno!Izbiti se na da klinomSnovienje tueg roda.Putevi su proli tvrdiU Nevidu. U PogrdiKoja milju grenom hoda,Germani e ( pa i Turci! )Salomiti krila vitaKojima se Srbin SKITA

Svenuemo ko Etrurci!

Vulgata Nova

Otkako je ( pre desetak godina ) srpski narod prodisao barem jednim delom svoga duhovnog bia, na naim prostorima pojavilo se nekoliko knjiga koje bacaju novo svetlo na sled istorijskih dogaaja i na ulogu Srba u njihovom stvaranju, poimanju i tumaenju. Svakako da su meu tim izdanjima najznaajnija ( ali, ak i za Srbe, naalost, najprovokativnija ) dela Dr Olge Lukovi i Dr Jovana Deretia: SRBI NAROD NAJSTARIJI i SERBI NAROD I RASA. To to dugi evropski narodi ( koji su, uzgred reeno, velikim delom otpali od srpske nacije ) ne ele da prihvate neosporne i neumoljive istorijske fakte, sigurno nije za uenje; no, neshvatljivo je da i sami Srbi sa neoprostivom indignacijom prilaze toj novootkrivenoj, na neoborivim argumentima zasnovanoj istini. Sasvim evidentna zavera utanja ( pogotovo unutar srpskih naunih krugova ) mogla bi ubrzo dovesti do potpunog nestajanja nae duhovnosti, a potom i do fizikog uklanjanja Srba i zemlje Srbije sa istorijske pozornice i geografske mape Evrope.Jovan Dereti nam daje do znanja da je u evropskim i svetskim centrima istorijske nauke prava istina odavno poznata, ali se ona svesno ( iz posebnih razloga ) prikriva i u iskrivljenoj formi prezentuje javnosti; naravno sa jednim jedinim ciljem, a to je da se zatre poreklo ( praroditelj ) evropskog oveka. Stoleima su se iznad Srba i Srbije vili tamni oblaci, ali, ini se, nikada im nije uspevalo da u potpunosti zaklone srpsko nebo. Na nau nesreu ( velikim delom i svojom krivicom ), danas su Srbi proterani iz povesti, a sutra ve, moda, i iz ivota. Stoga, od srpske intelektualne elite umnogome zavisi da li e Srpstvo progledati i da li e biti u stanju da razgrne zlokobni majin veo ili e beznadeno, bez borbe ( a nemirenje sa sudbinom i borbenost jesu glavne osobine svakog umnog bia, pa i smisao ivota ), potonuti s onu stranu dobra i zla. Autoru ovih redova nije namera da hvali izuzetno vredan istorijski rad Dr Olge Lukovi, niti da joj ispevava nekakav panegirik ( mada joj duguje veliku, maltene neizmernu zahvalnost, kao i sav srpski rod ), ve da podrobnom analizom njenih knjiga ( ali i drugih autora ), ako je mogue, podstakne i druge srpske intelektualce ( naroito one koji su se zakopali u naim umalim institucijama nauke i kulture ) da u skladu sa mogunostima i sami daju svoj doprinos kako srpski narod ne bi sasvim zaboravio svoje poreklo i svoje ime. Da iza izvrtanja istorijskih injenica stoji Vatikanija i Marksonija ( kako ih Dereti s pravom imenuje ) i da antisrpska zavera nije plod nae pomuene svesti ili genetske hipohondrije, pokazuje i to to se svi pisani dokumenti koji govore o povezanosti Srba sa antikim narodima ( Ilirima, Traanima , Sarmatima, Pelazgima, Iberanima itd. ), jednostavno, bez ozbiljnog naunog razmatranja, proglaavaju falsifikatima. Takav je sluaj, na primer, sa onim glosama u Mater Verborum koje se odnose na Srbe i njihovo poreklo, dok se zapisi starih pisaca ( Herodota, Ptolomeja, Porfirogenita) zlonamerno prepravljaju na onim mestima na kojima se pominje srpsko ime*, a da ne govorimo o potpunom zanemarivanju nalaza pojedinih eminentnih istoriara XIX i XX veka.Takoe, trebalo bi naglasiti da se knjiga Suri Orao bavi razmatranjem odreenih pojmova, rei, imena, to jeste, reenikim blagom srpskog i drugih jezika ( sanskrit, maarski, nemaki) iz kojih se putem asocijacije i zakljuaka izvedenih na osnovu logikih premisa moe stvoriti jasnija slika o davno prolim vremenima. Isto tako, tu su i odreeni toponimi u savremenom svetu iji nam nazivi ponekad govore vie od pisanih spomenika ili arheolokih nalaza. Konano, Suri Orao nije do kraja zasnovan na strogo definisanim naunim metodima; zapravo, doputa sebi slobodan let kako to uostalom orlu i dolikuje; a sve u jednom cilju ne bi li se tako, moda, nabasalo na jo koji biser koji bi se mogao ugraditi u sjajnu, ali gotovo zaboravljenu Srpsku Dijademu.

______________________________________________* U XIII veku , kao knez Usore pominje se nekakav Sebislav, mada je tu potpuno jasno da je re o Srbislavu!

Omraeni Piko

Krenuemo od Ilira koji su boravili na prostorima Zapadnog Balkana, od Srednjeg Dunava do Jadranskog Mora. Neki naunici su pokuavali da problem ilirskog jezika ree uz pomo arbanakog, ali u tome, naravno, nisu uspeli, jer je arbanaki zapravo srpski jezik duboko proet romanskim elementima.Dakle da pokuamo da odgonetnemo ( svakako uz pomo savremenog srpskog jezika ) pojedina ilirska imena, najpre lina, a potom i nazive brojnih ilirskih plemena. Njihova lina imena su glasovno izmenjena, prolazei kroz latinski jezik, i tu injenicu bi trebalo uzeti u obzir. Analiziraemo ih onim redom kojim ih navodi Konstantin Jiriek u svojoj Istoriji Srba.Mada ime Epicadus, ini se, ima jednu osnovu, ipak je mogue da je sainjeno od dve. Setimo se Pika ( lat. Picus ), brata Nina Belova koga su zvali i Div, koji je u Ninovo ime pokorio Zapad. Otuda je kod Srba, verovatno, ostalo ime Pikodiv, koje je u latinskom prvobitno bilo Picodeus, da bi se docnije ustalilo kao Epicadus. Moda nije sluajno da dananja re pik ( fr. pique, nem. Pik ) ima znaenje prikrivene mrnje, srdbe ili elje za osvetom; kao da ih pik, iako podsvesno, podsea na Nina Belova i njegovog brata Pika. Konano, imena sa dve osnove u kojima jednu ini re div i danas su prisutne u srpskom narodu ( Nikodije=Niko Div, Savatije=Srban Div, Ignjatije=Oganj Div).Odakle ime Pladomenus? Da li se tu radi o glasovno promenjenom imenu Vladoman, koje su Latini prilagodili svom govoru? Mane je poznat iz arijevske divonije kao rodonaelnik dananjeg oveka kojeg je od potopa spasao bog Vinu ili Vinji. Oigledno je da je on prisutan i u gore pomenutom imenu, kao to je i danas prisutan u srpskim imenima Dragoman, Radoman, Vukoman ili u prezimenima koja iz takvih imena proistiu.Nadalje, Dazas je u stvari Draa, Verzo je Vrazo ili Vraz. Plares je, moe biti, Pelar ( Belar). Plator je prelieno ime Vlado ( Vladar ), jer je Latinima konsonantska kombinacija vl ( za razliku od pl ) bila strana. Izgleda da je neko ozbiljno promislio pre nego to je Josipu Brozu dao pseudonim Tito, poto je Tito iskonsko, ali zaboravljeno srpsko ime, ije je dejstvo bilo razorno u retrogradnom smislu, posluivi kao tempirana bomba za rastakanje srpske tradicije, kulture i, konano, za satiranje srpskih umnih sila. A ime Tato, danas ne u jednoj osnovi, prisutno je jo uvek kod Srba u imenu Tato-mir. Na natpisima u Pljevlji susreemo se sa imenom Panto, koje Srbima nije potrebno objanjavati jer i danas postoji u naem narodu. Tritan je Ritan ili moda Ristan ( Ritan se i danas sree kod Srba, istina, ovaj put kao prezime ). Vendes prepoznajemo u imenu Vanda, kao i u sporednom imenu za srpski narod Vendi. Ime Vandano danas je ralanjeno na Vanja i Dane, te vie ne postoji kod Srba u toj prvobitnoj formi. Oepla je metateza imena Pela, Pelagija opet sa podseanjem na Pelag ( Belak ) i Pelazge ( Belaske ). Stenas nije nita drugo nego i danas prisutno ime kod Srba Stana ili Stane.

Alibunar u Liburniji

Poznato je da srpska plemena nikada nisu uspela da se ozbiljnije ujedine. Sudei po tome kako se Srbi danas ponaaju, to je usud, dakle, fatalna osobina srpskog naroda. Jasno je da i uvena izreka: Samo sloga Srbina spasava!, nije nastala sluajno. Takvu ukletu sudbinu Srbima predskazuje i jedan od njihovih znakova, krst sa etiri meusobno suprostavljena ocila koja simboliu njihov davnanji rastur na sve etiri strane sveta. Razlog zato treba traiti u injenici da su Srbi tri puta osvajali gotovo itav ondanji poznati svet, te su se teko privikavali na novu realnost u kojoj vie nisu bili gospodari.Prilikom analize imena ilirskih i trakih plemena treba imati u vidu da su ona do nas stigla indirektno ( preko Grka i Rimljana ), i stoga su katkad vrlo daleko od njihovih izvornih naziva. Tako, na primer, veliko je pitanje kako se uistinu zvalo pleme koje je obitavalo na obalama Donje Save. Da li su to bili Breuci ili, moda, Belvuci, Beli Vukovi, a moglo bi biti i Brevuci ( Brat Vuk)*, poto je znano da je kod Srba vuk bio oboavana ivotinja, dakle sveta.Na podruju Zapadne Bosne i Like iveli su Japodi. Jo uvek se kod Srba , za zemlju koja je vlana, hladna, slabo izloena suncu, siromana, u nekim krajevima kae da je to japadna zemlja. Sudei po tome japad je isto to i zapad i u tome bi se moglo traiti reenje za ilirske Japode, pogotovo kada se zna da je tamo gde su oni iveli zemlja zaista bila japadna i da su na njoj nekada uspevali samo mira i proso.Na obalama Jadrana nalazimo Delmate ili Dalmate**, sa glavnim gradom Delminiumom i pristanitem Salona ( srp. Slana ). Mogue je da je re o delijama, krnim momcima po kojima su se nazivali Delmati. Po tome bi Delminium bio Delijana, prekrtena u duhu latinskog jezika u Delmianu, Delmianum i na koncu Delminium. Postoji i druga mogunost, to jeste, da su Dalmati dobili ime po nekakvom karakteristinom ogrtau ( dolami ), odakle, kako se vidi, potie i srpska re za odeu ( odelo), a, moe biti i dolma ( nasip ), poto su Dalmati iveli du obala.Neposredni susedi Dalmata bili su Liburni. Odmah pada u oi da su Liburni iveli na prostoru dananje Istre, oko Labina i reke Rae ( lat. Arsia ), a u Srbiji takoe imamo reku Lab i, s druge strane Kopaonika, reku i grad Raku. Navedena podudarnost nikako ne moe biti sluajna. Da je tu re o Labranima ( Srbima sa reke Lab) potvrdie nam i francuski grad Liburn na reci Dordonji, gde se Liburni dovode u oiglednu vezu sa ilirskim Dardanima, a poznato je da su Dardani iveli i oko reke Lab. Kako je od Liburna ( Labrana ) dobijena srpska re bunar, podua je pria, a pogotovo alibunar ( bunar u kome su, po verovanju Ilira i Traana, iveli zmajevi i adaje ) po kome je dobila ime varoica na jugoistoku Banata.

______________________________________________*Narod Volki moda je u vezi sa Bre(v)ucima. Od keltskih Volka nastao je naziv Vlah, Valah, Vlasi, kao i ime Velana ( Welsh ) kod keltofonih Gala u Britaniji.**Zanimljivo je da se Dalmati pojavljuju i na dalekom severu Evrope kao Daleminci, Delaminci, na osnovu ega zakljuujemo da je ipak naverovatnije da su Dalmati dobili ime po "dolami" ( odelu, o-delima ); takoe, izgleda da se u dosadanjim razmatranjima premalo uzimala u obzir slinost plemenskih naziva Serbla na irokim prostorima Evrope i Azije, kao to su Milani ( Milinzi ), Jezerci, Poljani, Bodrii, Belo Gori ( Bulgari ), Horiti ( Hrvati ), Severjani itd. Zigioti sa Peloponeza ( ije ime verovatno dolazi od Sigina ) govore istim jezikom kao i Srbi iz Polablja ( Kananos ).Ukleti Dvarozi

Ispod Makarske Planine stanovali su Vardeji. Var je srpska re sa znaenjem tvrava ( otuda i ma.var, nem. Wher=zatita, odbrana, kao eng. war i warrior, to jeste, rat i ratnik ). Vardeji su upravo to: zatitnici, ratnici, branitelji, krajinici. Da je to tako, potvruju dananje srpsko prezime Varda i jedno mesto nedaleko od Kosjeria koje se, takoe, zove Varda.Posebno zanimanje izazivaju Daorzi sa ua Neretve, nekada ozloglaeni pirati. Da li su to bili Dvarozi ( Dvorogi ), u stvari, estoki sledbenici boga Baka i da li oni imaju veze sa Dorima ( Dorcima, Dorjanima ) koji su jo u drugom milenijumu stare ere kolonizovali prostore od jedne Korkyre ( Korula ) do nekada istoimenog ostrva u Jonskom Moru ( danas Krf ), ukljuujui oblast Dorjanskog ( Dojranskog ) Jezera i grad Koru na reci Semani ( Zemani ) u dananjoj Albaniji, te nanie, preko reke Vojue i grada Janjine, i sve druge starogrke oblasti. Po inerciji kaemo starogrke mada u to doba tamo Grka nije bilo ili ih je bilo u neznatnom broju, to nam potvruje da se tu radilo o sukobu za meusobnu prevlast izmeu dva srpska plemena Dora ( Dvaroga ) i Pelazga ( Belaska ).U najveem delu dananje Crne Gore iveli su Dokleati ( Dokleti, Doklati ). Kod Srba i danas imamo veliki broj toponima koji su nastali u zlim vremenima ili, koji, s druge strane, simboliu ili najavljuju nesrenu sudbinu, poput Smrtia, Sijekovca, Jadovna, Pritine, Gnjilana Sreemo i srpska prezimena kao to su Zaklan, Preklan, Zlojutro, Zlokas i slino. Dokleati bi mogli biti i Divokleti ( od boga ukleti ). Uostalom, o pravom imenu Dokleata puno govori i planina na samoj granici Duklje koja se zove Prokletije.

Pero od Pipera

Od Skadarskog do Ohridskog jezera nalazimo plemena Labejata, vete rudare Piruste, Desarete, Desitijate i Ptolomejeve Albane. Labejati ( Labajci ) su, oigledno, doseljenici sa reke Lab, koji su ime svoje reke ali i sebe samih prenosili na iroke prostore: od Labina u Istri do Crnog Mora i reke Labe na severu Nemake. Tako su Ptolomejevi Albani zapravo Labani. Albanopolj je Labopolje, a itav kraj u planinama oko Kroje zvao se u srednjem veku Arbanum, to jeste, Srbanum, Srbani. Pitanje je samo ko je, kada i zato poetno slovo s zamenio slovom a.Zna se da su Pirusti osnovali grad Perast. Odatle se jasno vidi da je njihovo pravo ime bilo Perasti, po peru, bogu Perunu ili Peraniji.Deasareti, kao i Desitijati u unutranjosti Bosne, verovatno su nosili imena po njihovim vladarima, nekakvom Desi, Desi-ratu.Autarijati su, u stvari, Tarani* ( oni koji taru, satiru, koji su nemilosrdni ), jedno veliko pleme koje je ivelo na prostoru od reke Tare do istoimene planine u uikom kraju.Od gornjeg toka Vardara ( ovde primeujemo koliko su var i varda bili rasprostranjeni u srpskom imenovanju reka, gradova, ali i sebe samih, poev od makarskih Vardeja, Varde, Vardara, do Varave i vavilonskog Varduna ), pa do Nia iveli su uveni Dardani, zapravo Darodani ije se ime moe izjednaiti sa Izabranim, Ibranima, te maloazijskim i panskim Iberima.Zanimljivo je da se sedite Sardejata ne moe tano odrediti. Do toga se i nije moglo doi poto su Sardejati samo jedno od optih imena Srba ( Sardani, Serdani, Srditi ) koje je vekovima uporedo pratilo Srbe, odnosno, Rase.Na osnovu ilirskih stanita, njihovog naina ivota, pogrebnih i drugih obiaja, sasvim je sigurno da su sva njihova plemena pripadala jedinstvenom narodu. Ime Ilira je u oiglednoj vezi sa antikom Trojom ( Ilionom ), iz ega su neki istraivai izvlaili pogrean zakljuak da bi Troja mogla biti negde na obali Jadrana.Jedan od glavnih ilirskih bogova zvao se Medaur ( Gospodar Meda ), a Medi ili Mezi su suime Srba koji su bili nastanjeni du Balkanskog Poluostrva, sve do u Malu Aziju. Zapravo, Iliri i Traani su najveim delom Medi, odnosno Srbi.Na kraju, da pomenemo i Medeon ( dobro znani zamak na prostoru dananje Crne Gore izmeu Kua i Bjelopavlia ) i tamonjeg legata Perpernu po kome su verovatno Piperi dobili ime. Zna se da su u Piperimma iveli Srbi Luani ija se migracija zavrila izmeu reka Odre i Labe na severoistoku savremene Nemake. Primer Pipera, Srba Luana, Meda i Luikih Srba jasno nam pokazuje koliko su Iliri i Traani ( u stvari Srbi ) bili rasprostranjen i moan narod.

______________________________________________*Izgleda da bi se re tarani mogla izjednaiti sa tirani ili imenom grada Tirane. Re tiranin dobijena je od srpskog glagola sa-tirati ili imenice sa-tiranje. Takoe, do promene naziva antikog grada Sura u Tir, ini se, dolo je uskladu sa znaenjima prideva sur-ov i tir-anski, svakako sa prvobitnim oznakama hrabrosti i ratobornost.Koava sa Dunava

Traani su bili istoni susedi Ilira, poev od Erdelja, preko Dunava, sve do Male Azije u kojoj su ivela srpska plemena Fruana, Miana i Bitinjana. Njihova lina imena esto se zavravaju na por ili pur, slino indijskim Arijevcima ili Persijancima. Auluporis je Alipur. Kod Srba imamo i danas prezimena Alipurevi, alipurevi, Purkovi, dakle sa slinom osnovom. Tu su i imena Mukaporis ( Mukopur ), Rhaiskopuris ( Rajskopur, Rajkopur, Rajska Vatra ) ili Dinikethos (Dinketa ) u savremenom srpskom jeziku slino se formiraju prezimena akota, Vukota, Cikota Kod Traana nalazimo i imena kratkog oblika kao to su Kotys (Koa), Bithys (Bi) ili Sethes, Seuthes ( Svet, Sveta ).Agatirsi su jedno od velikih i vrlo znaajnih plemena u Trakiji, koji su se docnije prozvali Daanima. Agatirsi su Div Rasi, koji su s juga naselili Erdelj (Dakiju ) i izvorno ime im je verovatno bilo Jugo-div-rasi, Jugotirsi i konano Agatirsi. Agatirsi su bili srodni, dakle jedan narod, sa Getima, Mesa-Getima ( Medi-Geti ), to je dokaz da su i Agatirsi bili Srbi.U ravnici izmeu Morave i Ibra ivelo je mono pleme Tribala, dok se i jedan deo Zapadne Bugarske, oko reke Iskra, zvao Tribalia. Tu je re o oiglednom, verovatno zlonamerno promenjenom imenu Srbalja.Sigini su sagradili Beograd. Po njima se on zvao Sigin Dun, docnije, u rimskom periodu poznat kao Singidunum, mada je mogue da je prvo sagraen Sigin Dun, da bi se to srpsko pleme prozvalo po svom gradu Sigini. Poznato je da se i danas upljikavi kamen, vapnenac zelenkaste boje koji se stvara na uu reka, kod Srba zove siga ili sedra. Mada siga i sedra nsu jedno te isto, ime siga je u narodu preovlaujue. Dakle, sigurno je da je takvog kamena bilo u velikim koliinama na uu Save u Dunav i da je od njega izgraen Sigin Dun ( tvrava od sige na Dunavu ). Sam Dunav je dobio ime po rei dunavanje ( rus. dunavenjie ), odakle kasnije i srpske rei duvati i dunuti, poto je poznato da tom rekom oduvek duvaju jaki vetrovi. Logino, iz Siginog Duna usledilo je i ime Sigini. Herodot opisuje Sigine i kae da se oni nalaze severno od Trakije, ali pitanje je ta je on podrazumevao pod Trakijom. To nam govori da granice izmeu Ilira i Traana nisu nikada bile jasno odreene, jer ista plemena nalazimo nekad u Trakiji, nekad u Iliriku, a katkad na sasvim suprotnoj strani u Maloj Aziji i dalje na severu i istoku. Strabon pominje Sigine kod Kaspijskog Mora. Ipak, ukoliko je navedena pretpostavka o imenu Sigina tana, dolazimo do zakljuka da je Podunavlje, naroito njegov sredinji deo, bilo kolevka srpskih plemena i da je to poetna taka od koje su krenuli svi Indoevropski narodi. Konano, pomenimo i Segedin u Maarskoj, koji je takoe Sigin Dun, antiki grad Segestu na severozapadu Sicilije, kao i Segestiku ( Sisak ) svi dobili ime po sigi, Siginima ili od srpskog prideva sigast. Posebno bi trebalo ispitati ime Egejskog Mora, koje je, moe biti, dobilo naziv po linom imenu Siga ( Egej ) izvedenom od Sigina. Tu je i grad Sigetvar, koji, iako je sagraen od sige, ipak nije dun, sasvim logino, jer tamo gde se nalazi nema vode kojom duvaju jaki vetrovi.

Ogrizovi besani snovi

Serdi sa svojim gradom Serdicom ( Sofija ) zapravo su isto to i Serdani i Srdica, to jeste, Srbi i Srbica. Mada se ovde, ini se, ne radi o izmenjenom srpskom imenu, jer su Serdani, videli smo, zadugo bili suime Srba, ipak bi bilo nuno da se napomene da su pisci antikog doba beleili imena naroda, gradova i drugih geografskih objekata onako kako su ih oni uli i razumeli, esto ih prilagoavajui izgovoru grkog, latinskog i drugih jezika. Otuda i mnogobrojni prelici imena Srba, kao to su Sebi, Sibi, Sabi, Surbi, Seri, Sardi, Sarbi, SarbeliTako se, na primer, desilo da Srbati postanu Sarmati*, a Srbadija ( Serba(n)dija, od Serbon Diva ) Sarmatija. Na Istoku su Serbon Diva nazivali Zervan Akarana ( Serbon Car, Caran ). esto su se imena menjala u tolikoj meri da se vie nisu mogla prepoznati ili su odomaivana u takvom obliku koji nema gotovo nikakve veze sa originalnim nazivom. Kao ilustraciju toga navedimo nemaki grad Bautzen: ko bi jo u njemu mogao da prepozna dananji centar Luikih Srba - Budiin!Smatra se da su oko Rodopa stanovali Besi, jedno borbeno i nepokorno pleme Traana. Zanimljivo je i to da su Rimljani sva traka plemena nazivali Besima i da su sa njima vodili teke ratove vekovima. Poznato je i to da su Srbi tokom uvene avarske najezde sa zaprepaenjem i uenjem sasluali zahtev Avara da im se pokore. Gordo su odgovorili da su oni svikli da vladaju drugima i da nikada nisu bili porobljeni. Dananja srpska re besan i besneti sigurno je u vezi sa trakim Besima. Oni su bez sna bili spremni da ouvaju svoj ponos i dostojanstvo. Takoe, u to vreme, a i kasnije u Crnoj Gori i Arbaniji, kod ilirskih i trakih srpskih plemena bila je poznata krvna osveta i zakletva besa koja se nije smela pogaziti ni po cenu ivota. Pogreno je miljenje da je besa re dananjeg arbanakog stanovnitva, poto smo u ranijem izlaganju videli da je Arbanum, zapravo, Srbanum, a Albani su Labani dakle Srbi.. Da pomenemo jo i Kraljevinu Odriza ( verovatno Ogriza, po imenu njihovog voe ). Bila je to mona drava Ogrizovia, iji je kralj Sitalk ( ili Sitlak ) bio u stanju da okupi vojsku od preko 200 000 vojnika ( Herodot).______________________________________________________*Ipak, mogue je da su Sarmati, u stvari, Sar Medi; slino Sar Belima. Otuda se glasovnim promenama dobijaju imena Medaur i Belaur.

Srpski Dojland

Poznata su i pojedina traka boanstva kojima su, kako se pria, prinoene ljudske rtve. Na prvom mestu je bradati bog svetlosti, nazvan Zbeltiurd.Paljivom analizom tog imena videemo da je navedeni bog srpskog porekla. U nazivu su dve osnove, dakle, rei bel i tverd (tvrd). Poetni glas z moemo dobiti ako kaemo s Belotvrdom, to jeste, uz pomo Belotvrda( s Bojom pomoi). Zakljuujemo da se tu radi o vrstom, stamenom bogu Belu ili Bel Teutu. Prolazei kroz druge jezike Belotvrd je postao Zbeltiurd, odnosno Bel-Teut ili, jednostavno, Teut srpski bog iji koren nalazimo u dananjem imenu Nemaca ( Deutsche *).U jelovim umama Rodopa, pa nadalje, irom Trakije ali i Ilirije slavljen je mnogopotovani bog Sabadije ( Srbadije, Serbo Div ) koji je pokatkad imenovan i kao Sabazije ili Savazije. Savadije ili Savatije jasno govore da je tu re o Serbu Makeridovu, bogu Serbonu, koga su tada zvali i Dionizos, Div Nize ( Div Nia).

_______________________________________________* itava dananja Nemaka nekada je bila proeta srpskim toponimima. Na Tirinkoj Gori postojala je reka Srbac ( Sorbitz ), a ispod nje i danas tee reka Vera. Interesantno je da iste nazive nalazimo ak na junoj obali Iberijskog Poluostrva, u imenima gradia Sorbas i Vera; nedaleko je i reka Almanzora ( Alemanska Zora - srpska re zora stie nam direktno od prarei sur ), mesta Huerkal, Hergal ( podseanje na Herkula i Gospodara Gala ), Gor ( Hor-s). Ovo navodimo stoga da se vidi koliko je nejasno poreklo Germana ( Her Man-e ); iz svega reenog namee se pitanje da li su Alemani bili germansko pleme ili samo jedan ogranak rasprostranjenog slovenskog ( srpskog ) naroda.

uma bez lesa

Vekovi su proli od onog doba kada je Gunduli ispevao svoje stihove o Lesandru Srbljaninu. Vrlo je neobino da Srbi, sve do dananjih dana, nisu o tome ozbiljnije razmiljali. Jasno je da Gunduli nije mogao pevati o Lesandru* ( pa jo Srbljaninu ) bez ikakve osnove, kao to je sigurno da je on znao istoriju antikog doba ( i Srba u tom vremenu ) daleko vie i bolje nego to bi mi to mogli pretpostaviti. Takoe, neshvatljivo je da srpska nauka nikada nije ozbiljnije proeljala dragocene dubrovake arhive u kojima je, vrlo izvesno, vekovima tavorila istina o srpskoj dalekoj prolosti.Zvanina istorija nas je uila ( i jo nas ui ) da je Aleksandar Veliki bio tvorac mone grke imperije, i tome smo decenijama ( vekovima ) slepo verovali. Kada se sagleda takav apsurd, onda i nije nikakvo udo da smo odlutali od sebe i bezglavo se sunovratili u ambis, prethodno ogrnuvi se velom izmiljene istine. Najgore to se moe desiti jednom narodu, jeste, da slua istinu o sebi iz tuih usta. Ipak, avo moda i nije tako crn kako bi se moglo zakljuiti na prvi pogled. Iako su pisani dokumenti, verovatno ( falsifikovanjem i fizikim uklanjanjem ), za Srbe zauvek izgubljeni, a arheoloki nalazi se mogu tumaiti kako je kome volja, opet postoji nain da Srbi isteraju pravdu i dokau da na njima poiva evropska civilizacija. Ti dokazi se nalaze u neunitivom, svakodnevnom ivom dokumentu u srpskom i drugim evropskim jezicima.Lesandar je dar lesa, ali i darodavno boanstvo. Da bi Srbi bili darovani novim ivotom i da bi ostali Darodani, bilo bi neophodno da shvate kako nije tana tvrdnja da smo mi narod koji nikada nije napadao druge i koji se u svojoj istoriji samo branio. Zapravo, prava istina je da je Srbima u prolosti ( kao ni jednom drugom narodu ) tri puta polo za rukom da pokore, maltene, ceo tadanji, poznati svet. To je i razlog zbog koga su se Srbi danas pretvorili u jo neviene mazohiste i to su, u nemoi, upravili prirodnu ljudsku agresivnost prema sopstvenom biu. U naoj zatamnjenoj svesti Velika Srbija i dalje slabano svetluca kao rudimentiran ostatak nekadanje ogromne srpske moi. Te iste Velike Srbije intuitivno se sea i ostatak sveta i stoga im je Srbija trn u oku, ak i danas kada se ona toliko smanjila da nikome razumnom ne bi mogla da predstavlja opasnost.Uprkos svemu, program Velike Srbije** trebalo bi, u budunosti, da bude glavni cilj svih Srba. Svakako ne u populacionom i teritorijalnom smislu ( jer je to sada nemogue ), ve u pravcu stvaranja duhovno velike Srbije, koja sigurno i danas postoji unutar srpskog korpusa. Ako nameravamo da preivimo kao narod, takvu Srbiju treba osloboditi iz kandi onih Srba koji su se odrekli sebe i koji su sve svoje ambicije podredili opseni mondijalistikog Svesjaja.Dakle, setimo se Gundulia i ne zaboravimo Lesandra Srbljanina, ije je ime u skraenom obliku ( Les ili Lje ) vekovima Srbima bilo poznato kao lino ime i kao naziv mesta ( Lje u Arbaniji, Lesnovo u Makedoniji ) ili pojedinih ostrva u Jadranu ( Lesena, Les to jeste, Hvar i Vis ), jer uz Lesandrovu pomo biemo u stanju da jasnije sagledamo prolost, ali isto tako, i da sauvamo budunost.

*Aleksandar Veliki je roen u Peli ( Bela ) u Solunskom Polju. Juno od Pele nalazi se grad Servia na reci Bistrici. Nakon pobede nad Persijom, Aleksandar razgovara sa persijskim vojskovoama istim jezikom. Kojim? Prorok Danilo govori o jednorogu koji pobeuje dvoroga; zapravo, radi se o ujedinjenju Persije i Medije, to jeste, o stvaranju nove srpske imperije.**Po svemu sudei, srpska ognjila predstavljaju etiri roga koji izrastaju nakon Aleksandrove smrti, zapravo, simbolizuju cepanje i poetak propasti Velike Srbije. Od tog doba, pa sve do dananjeg dana Srbija se usitnjava, topi i nestaje.Srpska strela

Srpski bog Bel je sigurno jedan od najznaajnijih bogova stare srpske mitologije. Njegovo ime proima srpski vokabular od najstarijih do dananjih vremena. Sreemo ga u linim imenima ( Bela, Belan, Belo ), u prezimenima (Beli, Belanovi, Belojevi, Belovuk, Belmuevi, Baleti, Balaban, Bali), u geografskim pojmovima ( Belo Brdo, Belasica, Beograd - Beli Grad, Belanovac, Balaton, Belovar), kao i u mnogim drugim reima koje imaju razliita znaenja ( kako u srpskom tako i u drugim jezicima ), pored prvobitnog svetao, svet, dobar. Ime boga Bela prisutno je i u nazivu poluostrva Balkan (izvorno, verovatno, Belkan, Belkanovo Poluostrvo ), u Besarabiji ( Bel-Srbiji ) i u Belorusiji ( Bel-Rasija ).Bel ima i svoju lepu polovinu, boginju Belonu, koju su docnije Rimljani usvojili kao boicu rata. Odatle i latinski pridev bellicosus, sa znaenjem ratoboran, ratniki raspoloen, ali s podseanjem na brojna srpska plemena koja su se nazivala Belkama. Zvanina, naalost, danas jo uvek vaea istorija pominje, na primer, sarmatskog kralja Beuku koji je krajem V stolea Rimljanima, kako se tvrdi, preoteo Singidunum. Sasvim je jasno da to nije Beuka, ve kralj Belka, srpski kralj koji je isterao Rimljane iz svog Sigin Duna.Vrlo je zanimljivo ime Babilona koje u sebi, sasvim sigurno, skriva posveenost bogu Belu. Mogue je da se Babilon u prvo vreme zvao Bab Belana (Belanova Vrata ), to je kombinacija semitske rei bab (vrata ) i imena srpskog boga Bela. Docnije su domoroci od Bab Belana, zbog naina izgovora, formirali svoje rei ila i ilanu ( jevr. bog, boji ). U kasnijim vremenima, kada je srpski narod poeo da gubi svoju vitalnost, to jeste, kada se povukao sa osvojenih teritorija, tuzemci su, sasvim prirodno, preveli njihovog dobroinog boga Bela u tabor zlih boanstava. Odatle Bal, Belial, Belsamen, Belzebub prihvaeni od celog sveta, pa i od samih Srba ( to je udna paralela sa dananjim zbivanjima u Srbiji i oko Srbije ), kao arhiavoli ili avolske poglavice. Srbima se, izgleda, danas vraa strela koju su u iskonu civilizacije neoprezno i predaleko odapeli.

Jo da dodamo da se strela na grkom zove ( a poznato je da su Iliri i Traani bili veti u korienju tog oruja pogotovo otrovnim strelicama ) i da time, za sada, zaokruimo priu o srpskom bogu Belu.

Suri Orao

Sin boga Bela, Nino Belov poznat i kao prvi bog Bak, sobom nosi sve atribute svoga oca, a uz to, jo, i karakteristike boga Baka ( lat. Bacchus ). Kod Italijana i danas je prisutna zakletva: per Bacco! ( tako mi Baka! ), zapravo, jednaka srpskom tako mi Boga!. Kada se kae Belbog, to zvui vrlo slino onome kada se izgovori Belbak. Tako se dobija utisak da je srpska re bog, u stvari, neznatno izmenjeno ime Bakovo. Srpske rei su se esto tumbale kroz strane jezike, da bi potom kao takva bile odomaivane, vraajui se srpskom vokabularu nekada manje, a nekad vie izmenjene. Katkad bi ostajale u stranom ( domorodakom ) jeziku, poput imena sirijskog grada Balbeka, koji nas neodoljivo podsea na, metatezom promenjenog srpskog Belbaka ili Belboga.Jedan stari obiaj, borba bakova, jo uvek je prisutan kod Srba u Zapadnoj Bosni, na Zmijanju. Sigurno je da takvo proslavljanje traje od najstarijih vremena i ne moe biti sluajno da se tamo bik i dalje zove starim imenom b a k !Srbi nose prezimena Bakia, Bakovia, Bakonja, Bakota; lina imena po Ninu Belovu ( Nino, Ninoje, Ninoslav ), kao i prezimena Nini, Ninovi, Ninkovi. U Dalmaciji, koja je od pamtiveka bila srpski etniki prostor, nalaze se gradovi Nin i Knin*.Sumersko-akadska mitologija pominje Ur-Nina ( u Svetom Pismu poznatog kao Nimrod, Nebrod ili Nimrud ), zapravo, Nina Belova, oveka koji je po prvi put uspostavio Svetsku Imperiju, koga su Srbi docnije izdigli na pijedestal boanstva. To je srpski bog Bak. Zato su Jevreji Nina prozvali Nimrod, tema je za razmiljanje. Mogue je da su to ime preuzeli od Srba, jer je za Srbe Nino bio i Nino-rod i Nama-rod, to jeste, sasvim jednostavno, na rod.Udaljavajui se od teme, ovde bi, ini se, bilo nuno da napomenemo jednu znaajnu istinu, a to je, da je srpski jezik najlaki za uenje od svih slovenskih jezika, kada je u pitanju romansko i germansko govorno podruje. Svakako da to ne moe biti sluajnost. Srpski jezik je najblii pramajci evropskih jezika, sanskritu, tako da je on uao u lingvistiko-genetsku strukturu evropskog oveka. Zapravo, sanskrit je protosrpski jezik, a koreni sanskrita i srpskog danas se mogu pronai u svim, naizgled potpuno razliitim, evropskim vokabularima. Srpski je delimino prisutan i u semitskim jezicima, te navedena pretpostavka o znaenju imena Nimrod, koje su Jevreji preuzeli iz sumerskog jezika, i nije toliko neverovatna koliko se to ini na prvi pogled.Pomenutog Ur-Nina, odnosno, Ninurta, sumerskog boga rata i lova, izgleda, mnogo je tee objasniti. Kod naih suseda, Maara, prisutna je re ur sa znaenjem gospodin ili gospodar. Veliki je znak pitanja da li je to izvorna hungarska imenica ili je ona preuzeta od Srba. Poznato je da dananje maarsko stanovnitvo, maltene, nema nikakve veze sa prvobitnim hunskim plemenom, sem ugarskog jezika koji je odrao taj etnikum tokom vekova. U stvari, najvei deo dananjih Maara nekada je pripadao srpskom nacionalnom korpusu, koji se kasnije utopio u vrtlogu hunskog govora. Iako se dobija utisak da je maarski jedan od nejnetrpeljivijih jezika prema tuicama, ipak, kada se razgrnu neobini hunski vokali, primetiemo da je maarski velikim delom sainjen na srpskoj jezikoj osnovi. Na primer: szo, szava = re (nastalo od srp. slovo ), szabad = slobodan, videk = oblast ( od vidik ), vigad = veseliti se ( srpski: ugodno, ugoditi ), kalasz = klas, szalit = slati ( metateza od srpskog slati ), szikra = iskra, iroda = ured, igaz = istina ( od iskaz ), gyere = hajde ( srp. teraj, eraj ), durva = grub, neotesan ( od drvo ), draga = drag, dohany = duhan, duvan, dicso = dian, borotva = britva, boszu = osveta ( od bes ), bolha = buha, buva, bisztro = bistro, gerenda = greda, belyeg = beleg, bar = bar, mada, de nem = ma ne ( de nemoj!), atad = odat, apad = opadati, akno = oknoIzgleda da je i samo ime Maara ( Magyar ), nekakvim udnim spletom okolnosti, stiglo iz srpskog jezika. i, uistinu, Maar bi mogao biti Mear, narod koji je na mei neto slino Krajinicima. Maarski glagol magyaraz ( objasniti ) kao da je nastao iz srpske rei meiti, meariti, omeiti, a u irem znaenju rei, omeiti je isto to i objasniti.No da se vratimo pomenutoj imenici ur i iz nje izvedenom pridevu uras ( itaj:uro ), to na maarskom znai gospodski, kao i dobro znanom srpskom imenu Uro. Trenutno vaea istorija tvrdi da je to ime maarskog porekla, mada Uroa ( koliko je piscu ovih redova poznato ) kod Maara nema niti ih je ikada bilo. Istine radi, deavalo se sasvim obrnuto. Savremeni imenik to dokazuje, jer se kod Maara nalazi veliki broj, manje ili vie izmenjenih srpskih imena. Tako: Ilona je Jelena, Imre ( Mirko, Mire ), Laszlo = Ladislav, Gergely ( Grigor, Grigorije ), Bala ( Blagoje, Blao ), Andra ( Andrija ), Zoltan ( Zlatan ) Setimo se samo andora Petefija, najveeg maarskog pesnika, koji se ( a to nije tako davna prolost ), zapravo, zvao Aleksandar Petrovi.Dakle, emu sva ova pria oko maarskog gospodara. Valjda zbog toga to je, ini se, logino da je Ur-Nino, u stvari, Gospodar Nino. To se poklapa sa reju ur, koja, iako nije maarskog porekla, jo jedino u maarskom jeziku ima svoje pravo znaenje. U srpskom jeziku ura je sat ( nem. Uhr, lat. hora, gr. ), nekada, verovatno, u znaenju opteg vremena, svevremena. U nemakom jeziku postoji predlog ur- , to jeste, pra- ili prvobitnost ( Ursprung).Tu je i srpsko sunano boanstvo Hors, kao i fenianski Or-Kul ( toboe, opta svetlost ), odakle je, kako se pretpostavlja ( kasnije emo videti posve pogreno ), stigao i grki i lat. Hercules. Moda neku vezu sa svim prthodno reenim ima i srpski bojni pokli: za gospodara! ili, za cara! ( to jeste, uraaa! ). Kada se sve sabere, bog Hors sobom nosi najvie prerogativa: prvobitan je, on je postanak, njegova vatrena kola jesu vreme i svevreme, on je ta opta svetlost i, na koncu, Hors je jednak satu, to jeste, vremenu koje otkucava vremenu koje prolazi. Zapravo, Hors je Gospodar, Car bez koga ne bi bilo ivota, niti ivotom izazvanog, pomenutog bojnog poklia. Stoga, moglo bi biti da Ur-Nino nije nita drugo do Hors Nino Nino Belov koji je time postavljen na boanski presto.U prastara vremena, izbor rei kojima bi se mogao objasniti svekoliki svet pojavnosti bio je znaajno suen, dakle, nedovoljan za ozbiljniju ljudsku komunikaciju. Zbog toga su pojedini izrazi vremenom dobijali raznovrsna znaenja, ee slina, a ponekad sasvim razliita, ipak, zadravajui u sebi koren rei od koje se, u davna vremena, krenulo. ini se da je kljuna, poetna re srpskog jezika, bila re SUR!U srpskom jeziku, sa takvom osnovom, pomenuemo prideve suri ( suri orao ) i surov ( ljut, strog, nemilosrdan ) koji su meusobno ( mada se to ne bi moglo rei na prvi pogled ) vrlo povezani i o emu e biti vie govora u nastavku ove knjige. Ipak, da za asak ostavimo re sur i da se pozabavimo orlom ( bio on suri ili ne ), koji se nekada na srpskom zvao oro ili horo, svakako sa podseanjem na boga Horsa. Iznenaujue ili ne, na ovom mestu moemo utvrditi genezu rei ur: Hors horo oro or ( feniansko ) i na kraju UR. Vidimo, takoe, da se u takav niz logino uklapa i re sur, za koju pretpostavljamo da je nukleus takvog verbalnog grananja. Redosled je sigurno takav, mada se on docnije, u razliitim vremenima i raznim prostorima, ciklino ali i aciklino ponavljao. Sam orao se, prolazei kroz brojne druge jezike, toliko glasovno menjao da se, ponegde, njegova veza sa reima sur i hors vie nikako ne moe utvrditi. Na ovom mestu, za nas je posebno vaan ruski orl ( arjol ), jer se u njemu krije neobina tajna surog orla. Sada shvatamo da su orao i arjol isto to i sanskritsko arya. Dakle, Arijevac je isto to i Orao, iz ega proizilazi da je surya arya, zapravo, suri orao, to jeste, Orao Boga Sunca ili Boji Arijevac! Poto je tu u pitanju bog Sur-Bel, pomenuti Boji Arijevac nije nita drugo do Srpski Arijevac! Sur je Sunce a Bel je svetlost koja dopire od Sunca, odakle, kao to emo docnije videti, potie ime Srba.Orao je, znai, boanska ptica ili divinizovani Arijevac; on je, takoe, surova, dinovska ptica, blizu je neba ( Boga ); orao odozgo zuri ( srpski glagol zuriti, isto tako, za osnovu ima re sur), u stvari, posmatra ili osmatra taj maleni svet ( veliina sveta je obrnuto srazmerna visini sa koje se gleda ); konano, orao je simbol slobodnog leta i maglovitih elja za slobodom svakog ljudskog bia. Na osnovu svega reenog, uopte ne udi da je orao primarna figura u heraldici veine evropskih naroda.Vrlo je verovatno i ne bi bilo nimalo neobino da je u starim vremenima postojao veliki broj rei istog korena, istovetnog ili slinog znaenja, delimino razliitih u glasovnom sklopu, koje su se obrtale na irokim prostranstvima nastanjenim srpskim narodom. Da nije standardizacije jezika to bi bilo izraenije i u sadanjem, savremenom srpskom jeziku. Nekada se uveni grad Tir u Maloj Aziji nazivao Sur, verovatno sa znaenjem boanski, carski grad, jer je to, zbog cvetanja trgovine, uistinu i bio. Asirski Nin-ar ili Nin-Sar, sasvim sigurno, bili su dubleti za Nina Cara. Na takav nain dobijamo jo jedno mogue reenje za Nin-Ura, a to je Nino Sur, Nino Sar ili Nino Car. Na kraju, sudei po tome da su i Hors i Sur sunana boanstva, postaje sasvim svejedno da li se tu radi o Ninu-Uru, Ninu-Suru, Ninu-Caru ili Ninu-Orlu, jer se njihovo krajnje znaenje uvek svodi na gospodara ili, jo preciznije, boanskog gospodara.Izgleda da je kod Srba, pored Nin-Ura ili Ur-Nina, postojao i Bela-Ur. Poznato je da je Nino identifikovan i sa bogom Belom, a ne samo sa Bakom. Bela-Ur se, ak u srednjem veku ( XIV stolee), pojavljivao u svojstvu srpskog linog imena. Primer za to je vojskovoa Belaur, brat bugarskog kralja Mihaila imanovia. Veliki upan raki, naslednik Vukanov, zvao se Bela Uro: to nam pokazuje da su lina imena po Bela Uru zadugo bila prisutna kod Srba. Moda je zanimljivo da naglasimo kako Belaur na rumunskom jeziku ima znaenje zmaj, a kod Srba je znano, kada se za nekoga kae da je zmaj, da ta osoba u fizikom i duhovnom sklopu svoje linosti sadri najvee ljudske kvalitete, koji se katkad mogu uporediti sa boanskim.

*U skladu sa protosrpskom fonetikom, Nina su zvali i Hnino ( Knino ); otuda i dananje ime grada Knina u Dalmaciji. Oigledno, Hristos nije sluajno roen u Nazaretu ( to je glasovno promenjeni Nin-Sar ); tamo gde je nekada bila zemlja Kananska ( Kninska, Kninova ), severno i juno od Nazareta, nalazimo i danas gradove Kana i Nain.

Div iz Nia

Nesporno je da bog Serbon predstavlja kljunu figuru u srpskoj istoriji. Njegova uloga je presudna u formiranju srpskog nacionalnog bia. Dakle, mogue je da su Srbi dobili ime po Serbonu ( kada kaemo Srbi, pod tim nazivom podrazumevamo sva davnanja protosrpska plemena koja su bila razasuta irom Evrope i Azije ), ali u tom sluaju pojavljuje se nov problem, to jeste, odakle je dolo samo ime Serbon.ini se da bi ovde mogli pozvati u pomo ve pomenutog Bela Ura, Bela Sura, odnosno Sur Bela. Rekli smo da je sur posluio za tvorenje mnogih rei, razliitog znaenja ali istog pravca, poev od boanstva Hors koje je metatezom isprevrtani Sur, do vladara ili cara koji se jo pojavljuje kao i kao sar, sor, sir, sri, har, her, hre, zar, kar i slino, budui podloan mnogim glasovnim promenama tokom vekova. Sasvim je logino da se narod, koji potuje svoje vrhovno boanstvo, Sur Bela, naposletku nazove njegovim imenom. Takav narod bi se sigurno ozvaniio kao Sur-Belov, Sar-Belov; dakle, on se prvobitno imenovao pridevom Surbelovi, to jeste pridevskom imenicom Surbelovi ili Sarbelovi. Od toga su, docnije, nastali Surbeli, odnosno, Sarbeli ( Sarbjeli ), da bi daljom metatezom bili roeni Srblji, koji su se, na kraju, ustalili pod dananjim poznatim imenom Srbi. Tu je i ime Serba , koje su Srbi nosili vekovima, ali teko je rei koje je od ta dva imena starije. Sudei po konsonantskom troglasu srb, kojeg retko ( ili nikako ) sreemo u drugim jezicima sem srpskog i sanskrita ( Srbinda Vede ), moglo bi se zakljuiti da su Serbi, ipak, usledili nakon Srba.Iz navedene geneze srpskog imena ( koja bi se sa velikom verovatnoom mogla uzeti kao potpuno tana ) iskrsava izvesna, ve pomenuta nedoumica u vezi nastanka imena boga Serbona. Zapravo, da li je njegovo pravo ime u poetku bilo Serbo ili, moda, Srbo. Sa gledita savremenog srpskog jezika, u prvom sluaju njegov boanski naziv bio bi Serbon, a u drugom Srban. Ako bi se uzeo u obzir redosled ( geneza ) iz preanjeg razmiljanja o nazivima Srba, moglo bi se zakljuiti da je izvorno ime Serbonovo, uistinu, bilo Srban. Tim pre to poetni dvoglas sr ostavlja prostor da se izmeu ubaci bilo koji vokal, ime bi se lako objasnile sve kasnije varijacije Serbonovog imena kao i polazne, sada, ini se, ne vie tako zagonetne rei sur. Na osnovu svega, do sada reenog, daleko je verovatnije da je ime Serbon ( Srban ) izvueno iz imena ve postojeih Srba. Ipak, kao to je reeno, Serbonova je zasluga to su sva negdanja srpska plemena ( koja su se do tada razliito nazivala ) preuzela ime Surbela, formirajui tako, po prvi put u ljudskoj istoriji, jedan veliki, jedinstveni narod sa istim nazivom, sa sveu o uzajamnoj pripadnosti i sa razgranienim odnosom prema drugim nacijama. Zapravo, i sam pojam nacije uveden je zahvaljujui Serbonu.Kod persijskih i partskih careva sreemo titulu Sarbaraza. Tako, persijski car Hozroe sebe naziva Chosroes Persarum rex Sarbaraza. Sarbaraza je Serboraza, dakle, sigurno u vezi sa Srbima. U stvari, on je bio vladar ( car ) Serbonovog roda, to jeste srpskog roda. Persijsko raza isto je to i sanskritsko raja. Obe prethodne rei podudaraju se sa srpskom reju roa, rod. U doba Arijevaca, u Prednjoj Indiji postojali su vladari pod nazivom raan (sskr. rajan ) ili, jednostavno roan, roak, odnosno kraljevi koji su upravljali odreenim oblastima u tadanjoj velikoj carevini. Kraljevi su bili roaci, zapravo u krvnom srodstvu sa carem, Srboroanom, koji je, opet, bio izdanak Serbonovog porodinog stabla. Iako je persijski Sarbaraza pretrpeo izvesne glasovne promene, neosporno je da se tu radi o Serborai ili Serboroi. U tom povlaenom vladalakom sloju, strogo hijerarhijski ureenom, uz Serborou ( cara ) i brojne roe, postojale su, i danas dobro poznate, maharae. Maharae ( sskr. maha rajan ) su bili takozvani veliki kraljevi, po vladarskoj moi negde izmeu Serborodje i pomenutih roa.Po logici stvari, re maha prevedena je sa sanskrita kao veliki ( u sutini sasvim ispravno ), iako je maha prisvojna zamenica sa znaenjem moga ili moj. Naravno, jasno je da svako za ga bi Serboroa potvrdio da je njegovog roda, dakle, moga roda, morao bi biti izuzetno moan, to jeste veliki kralj. Od sanskritskog maha vodi poreklo i srpski pridev mnogo, grki , kao i latinski magna. Da maha jeste moga, dakle, potvruje nam grko mega koje je nastalo od srpske zamenice moga, a da je srpsko mnogo ( u sutini sa znaenjem velik ) takoe izraslo iz sanskritskog maha nedvosmisleno nam potvruje latinsko magna koje je metatezom preokrenuto srpsko mnogo ili mnoga, dok je sam pridev velik iznikao iz imena srpskog boga Bela.Bog Serbon je kod antikih Grka poznat kao Heraklo ( ), a kod Rimljana - Herkul. On je, najverovatnije, bio najvei osvaja u celokupnoj ljudskoj istoriji. Serbon je i bog Dionis ( Dionizos ), zapravo, Div iz Nize ( Nia ). Re divinizacija (fr. divinisation ) potvruje da je Serbon suvereno vladao i na Istoku i na Zapadu, kao i to da je on, uistinu, Div iz Nia ( Naisus, Niza ). Bog Serbon je imao na desetine razliitih imena, to, uzimajui u obzir njegov slavni pohod, ne bi trebalo da bude nikakvo iznenaenje. Normalno je da su raznorodni narodi prilagoavali Serbonovo ime u skladu sa glasovnim karakteristikama njihovog jezika. Ako je ranija pretpostavka, da se Serbon izvorno zvao Srban, zaista tana, onda je problem ubacivanja razliitih vokala, ini se, sasvim razreen. No i da nije tako, poznato je da su vokali u periodu formiranja odreenog jezika prilino nebitni, odnosno, da su potroni materijal. Stari pisci su beleili strana imena onako kako su ih oni uli. Sudei po tome, zamena glasa b sa m ili p nije neto to bi moglo biti neoekivano. Slino je i sa relacijom glasova b i v. Na primer, kada Maari izgovaraju svoj pozdrav szervusz, oni koji ne razumeju taj jezik ue tu re kao serbus, odnosno onako kako se ona prvobitno izgovarala i kako se i danas ( kod obinog puka) zbog lakeg, prirodnijeg izgovora ne tako retko govori. Tee je objasniti zamenu usnenog suglasnika b sa prednjenepanim d, poto se oni fonetski daleko vie razlikuju. Isto tako, izostavljanje glasa r u mnogim pisanim izvorima stranog porekla gde se pominju Srbi, nije nita neobino, jer se r lako moe uti kao jedan od samoglasnika.Na primer, Serbona sreemo pod imenom Sarmandus. Mogue je da je to Sarbandus ili Srbandus, zapravo, dananjim srpskim jezikom, to je, jednostavno reeno Srbenda. Oigledno, neto slino, desilo se i sa imenom Sarmata. Iako je takva zamena suglasnika realno mogua, ipak tu stoji veliki znak pitanja. Da li se ona zbila sluajno ili je uradjena docnije ( s namerom da se iz istorije protera, sigurno najznaajnije ime na kome poiva celokupna evropska civilizacija ime Srba ); ili je tu re o korektnom imenu ( ve pomenuti Medaur, to jeste, Sur Medi koji bi mogli biti u vezi sa indijskim Srimadima ) koje je u dalekoj istoriji pratilo Srbe slino Rasima i Serdima ( Serdanima )?U drugom sluaju dolo je do zamene glasova b i p, koja je jasna i stanovita savremenog srpskog jezika, zavisno od toga da li se odreene re koristi kao imenica, pridev ili pridevska imenica ( na primer, dananje ime Srbije i Srpske ). U egipatskoj i helenistikoj mitologiji pojavljuje se Serapis ( Serapin ), identifikovan sa Oziris-Apisom, jednim od najvanijih egipatskih boanstava. Tu je opet re o Serabinu, Serbinu, Srbanu dakle srpskom bogu Serbonu. U Aleksandriji, Memfisu i mnogim drugim mestima podizani su hramovi u ast Serapinu ( Serbonu ), u kojima su se, pored biblioteka, nalazile i nekropole svetih bikova - pod nazivom Serapejon ( gr. ), to je, u stvari, srpski Serbejon ili Srbijan.Oigledno je da su nekropole posveivane prvom i drugom Baku, Ninu Belovu i Serbonu Makeridovu. Ako malo bolje razmotrimo, u Egiptu poznatije Serapinovo ime Oziris ( koje je do Egipana stiglo prethodno proavi brojne jafetovske i semitske jezike ), uvideemo da je ono dobro maskiranom metatezom usvojeni naziv boga Horsa. Zapravo, od poetnog hors nastalo je ors, a od toga glasovnom promenom dobijen je ozr ( odakle i dananje srpsko ime Ozren ) i, na kraju, ozir, to jeste Oziris. Posmatrajui dotinu genezu horsa primetiemo, takoe, da se tu negde uklapa i fenianski Or-kul, koji oigledno nema znaenje opte svetlosti, kako se pretpostavljalo, ve je u pitanju prenosilac svetla, slino Svetlonoscu ili Luciferu. I danas u Indiji imamo nadniare koji se zovu kuli ( eng. cooley ), to jeste, amale, nosae, otkuda verovatno i srpska re kulak - ovek kome je lake, koji se oslobodio kuluenja ( kuluk ) ili nadnienja. Iz ovakvog primera ( koji bi se mogao daleko ire obrazlagati ) dolazimo do saznanja koliko su se srpske prarei sur i hors, poput zagonetne niti prepletale u srpskom, ali i u drugim, raznorodnim jezicima.Serbonovo ime pojavljuje se i pod nadimkom Davlija. Serbon je, kao i kasniji grki Heraklo, bio progonitelj zveri. Na antikim crteima prikazivan je obuen u lavlju kou. Davlija je, dakle, junak koji ubija zlo, davi zveri. Neki od Serbonovih potomaka takoe su nosili slino ime, manje ili vie izmenjeno ( Kandavlija, Kandavle ili, jednostavno, Kanda ), sa znaenjem blizak Davliji, kao Davlija. Ipak, ini se, sudei po nekim istorijskim linostima, da je nadimak Davlija ili Kandavle postojao i pre Serbona, to jeste od vremena Nina Belova. Kao potvrdu toga uzeemo Kadma Agenorova, ije je pravo ime verovatno glasilo Kanda Roganov. Zamena glasova n i m, kada se nau u susedstvu sa nekim drugim suglasnikom (u srpskom isprad b - odbranbeni, odbrambeni, d pre no da, premda, d - kandija, kamdija ) u starim vremenima bila je vrlo esta prilikom imenskih promena ( deklinacija ) u srpskom jeziku, a pogotovu pri prelasku srpskih rei u tue jezike. Tako je mogue da je Kanda kod Srba bio poznat i kao Kamda. Potvrdu za to moemo nai u gore pomenutoj imenici kandija koja se u srpskom narodu jo uvek izgovara i kao kamdija, a koja bi svojim znaenjem mogla biti u vezi sa pomenutim Kandom. To je, verovatno, i put kojim su Grci srpskog Kamda prekrstili u Kadma. Sledei takvu logiku, dolazimo do zakljuka da Kadmo nije stigao u Grku iz Fenikije, ve sa Krita, ba onako kako nam Jovan Dereti kazuje u svojoj knjizi Serbi narod i rasa. Krit se jo uvek ponegde naziva Kandija, a na njemu su gradovi Kanija i Kandanos, koji nas podseaju na Kandu, odnosno, Kadma. Takoe, na osnovu svega reenog, Davlija bi mogao voditi poreklo od Nina Belova ili nekog od njegovih potomaka, koji je docnije bio reafirmisan pojavom Serba Makeridova. Zanimljivo je i ime Ptolomejevih Dvala ( , Alani, Albani, to jeste, Labani ), dananjih Oseta u Centralnom Kavkazu, koje je Ptolomej nazivao Serbima ( ) u stvari, radi se o srpskom plemenu koje se zvalo Davli, nazvavi se po Davliji.

Srditi Serdani

Jedno od Serbonovih imena je i Sargon ( asir. arrukenu ), boanstvo, ali i poznati akadski car, vladar Sirije, Vavilona, Male Azije, Persije. Zapravo, radi se o Serbonu koji je na tom prostoru bio poznat i kao arukin. Verovatno je da to ime nije ba tako izgovarano, poto je dobro poznato da se asirski pisani spomenici vrlo teko itaju. Moglo bi se pretpostaviti da je aruken, u stvari, Sin Sunca ili, tanije, Surijev Sin ( sskr. surya sinni ). Videli smo kako se re sur docnije izjednaila sa znaenjem zemne titule car. Slino tome, Serbonovi preci i naslednici nosili su taj naziv koji je istovremeno oznaavao i carskog i bojeg sina. Sargon je starije ime od Serbona, jer je Sargon i bio sin Nina Belova i Semiramide, koje je Serbon, budui da je i on Ninov potomak, takoe preuzeo.Sargon se, isto tako, pominje i kao Zariqum, opet u znaenju carev sin, carevi. Danas, u srpskom jeziku imamo rei kum i okumiti, koje su u oiglednoj vezi sa pomenutim zariqumom. Biti kum, znai, dati ime detetu svojih prijatelja, to u prenosnom smislu jeste posinovljenje, prihvatanje tog deteta kao roenog sina. Tako dolazimo da zakljuka da je kum prvobitno predstavljao sina, ime se ujedno moe objasniti i druga osnova imena aruken ili arukin. Dakle, rei kum, kun, kin, ken obeleavaju neto to je blisko, najblie. Otuda, moe biti, i sanskritsko kun-dalini, prevedeno kao magnetna mo, u stvari, kum daljini ili blizak daljini, kao i latinski predlog cum jednak srpskim predlozima sa i uz.Arijevski ili asirski sur nalazi se u korenu srpske rei srce. To samo na prvi pogled deluje neoekivano i iznenaujue. Srce je, zapravo, sredite, surd, srd, serdac, sredec ili serdec. Srce je nukleus ivota, sunce ovekovog postojanja ono je sam ivot. Uloga sunca u formiranju ovozemaljskog sveta zaista je jednaka ulozi srca koje stvara i odrava upijajuu zenicu ivog bia. Bez jednog, kao i drugog, sav kosmos bi se survao, potonuo u nitavilo i tada niega ne bi bilo sem sveproimajue, nepodnoljive samoe. Izdiui Sunce na pijedestal boanstva, stara paganska drutva su, izgleda, to daleko bolje sagledavala od dananjeg, savremenog oveka. Ipak, i moderni ovek, esto, ne razmiljajui kae da je bog u srcu, ime potvruje temelj postojanja, obnavljajui u svesti, makar i intuitivno, iskonsku, neraskidivu vezu: bog ( tvorac) sunce srce. Nadalje, koren rei sur nalazimo i u srpskim pridevima sran, srdaan, srdit, a mogue je i u nekim drugim reima, kao to su srodan, sroditi, srediti, usredsrediti i slino.Maloazijski grad u Lidiji ( Ljudeji ) zvao se Sard ( po grkim i latinskim izvorima Sardes ), ali, isto tako, njegovo pravo ime moglo bi biti i Surdec, Sardec ili Sredec ( Sredac ). Zapravo, ono to je sigurno, jeste da je grad Sard u VII i VI stoleu s. e. predstavljao srce Lidije i Male Azije. U vreme kada je Lidijsko Kraljevstvo, kao i njihov grad Sard, bilo na vrhuncu moi, daleko na Zapadu pojavljuje se Sardi, na dananjem ostrvu Sardiniji. est ili sedam vekova pre osvajanja Sardinije, misirski zapisi su zabeleili veliku invaziju na Egipat od strane nekakvog Pomorskog naroda. Meu glavnim napadaima pominju se Serdani srca borbenog. U takvom izvetaju kao da je sve reeno: Serdani su, u stvari, hrabri srpski ratnici, junaci uveliko obdareni srcem. Da su Serdani zaista suime Srba, pokazuje i to to Jevreji ime Sardinije piu i kao Sarbit, dakle sa direktnom asocijacijom na Srbe. U prilog tome kazuje i titula serdar ( vojvoda ), donedavno prisutna kod Srba, poznata takoe kod Persijanaca i docnije Turaka. Vojne titule, ras ( arap. glavar ) i serdar nedvosmisleno nam saoptavaju da su Srbi ili Rasi vekovima sbe nazivali i Serdanima. Nekadanje ime Sofije ( Serdica ) moda je bilo isto kao i ime starog Sarda, to jeste, Surdec ili Sardec, a moglo je biti ba onako kako je u antikom dobu i zabeleeno Serdica.Dakle, ak i u sluaju da Serdica ne bi bilo izmenjeno ime Srbice ( a Serba Serdi), ipak ostaje potpuno jasno da se tu radilo o Srbima ( Serdanima ) i njihovoj antikoj naseobini . Jo da dodamo da je dananje ime Sran ostalo kao uspomena na Serdane*, kao i brdo Sr koje nam i dalje uporno govori da su ispod njega, u Dubrovniku, milenjumima, iveli Srbi, Serdani ili Srani.Ako ozbiljno razmotrimo sve napred reeno, sasvim jasno se namee zakljuak da su imena boga Serbona ( Serdan, Serdon i Sargon ), u stvari, samo njegovi uporedni nazivi nastali po narodu ija su imena Srbi, Rasi i Serdani, hiljadama gdina tekla arterijama monog i iroko rasprostranjenog srpskog nacionalnog bia. Ovde bi, ini se, trebalo rei da i drugo suime Srba ( Rasi ili Rusi )**, mada nam to moda ne izgleda tako na prvi pogled, vodi svoje poreklo od prvobitne rei "sur". Da se u Rusima ( Rasima ) krije neobina zagonetka, shvatiemo onog asa kada zapazimo da se od Rasa i Rusa u anagramu dobijaju ba one rei od kojih je krenula istorija evropskog oveka, a to su: sur i sar.

____________________________________________________*Prema legendi, poslednji asirski car zvao se Sardanapal ( gr. ) za koga se smatra da je jednak istorijskom Asurbanipalu. U stvari, Sardanapal je Sardon ili Serdan Bel to je, kao to vidimo, identino Srban Belu u imenu A-Surbanipal. Oigledno, ime Serbon ( Sardon ) Bela nastalo je na isti nain kao i ve pominjani Bela Ur ili Bela Sur, to jeste, Sur Bel ( Srbin ). Bog Bel se dva puta pojavljuje u imenu Srban Bel, jer je Srban, zapravo, Sur Belan, Sr-Belan, Srban, Srbin.**Ime Rasa i Rusa jeste anagram Sura, ali je isto tako u vrstoj vezi sa bogom Horsom ( Ho-Rusi, Ho-Rasi ); to nam govori da je Hors glasovno promenjeni Sur ( Urs, Hurs, Hors ).

Tra od rei

Metateza, zapravo, premetanje slova i glasova u rei, odvajkada je bio nain da se obogati odreeni vokabular. Takva tendencija danas je manje prisutna, ali u starim vremenima izvrtanje rei predstavljalo je prirodan proces, koji je doprinosio boljoj meuljudskoj komunikaciji. Bez takve verbalne turbulencije mi, danas, verovatno, ne bismo bili u stanju da, putem refleksije oblikovani pojavni svet pretoimo u odredjene glose koje bi bile razumljive drugim ljudima. Stoga bi se moglo pretpostaviti da je svaki jezik u svojoj, danas vrlo razgranatoj strukturi posedovao izvestan broj prvobitnih rei koje su sainjavale poetni govorni nukleus , iz kojih su se docnije, sluajnom ili spontanom kombinatorikom glasova, slogova ( konano i rei ) oblikovali izrazi za pojedinane predstave i pojmove. Osnovna, prvonastala re je, svakako, re "da" ( kao izraz afirmacije postojanja), dok iza nje, s neznatnom zadrkom, roena je i re "ne" ( gle apsurda: da bi negacijom ouvala potvreno postojanje! ); u stvari, te dve rei su glasovna slika celokupnog ivota, ili tanije, glasovi koji odslikavaju sutinu postojanja. Dakle, bez "da" ne bi bilo rei "ne", a uklanjanjem "ne" uklonilo bi se i "da" i itav svet bi potonuo u nitavilo. Pored rei "da" i rei "ne" sigurno je da postoji i nekakva trea re koja bi mogla pomiriti ta dva suprotna ( suprostavljena ) egzistencijalna stava, to jeste, koja bi bila u stanju da odri svet u ravnotei izmeu dveju "ubilakih sila". Najverovatnije je da bi ta re, odnosno, glasom oznaeni pojam mogao biti - bog! Ve smo rekli da je kod paganskih naroda takva pomirujua i balansirajua sila ( bog ) najee izraavana uz pomo rei koja je oliavala Sunce. Sudei po tome to je sanskrit najblii srpskom jeziku (zapravo, sanskrit je jezik Proto-Srba ), te da su svi kasniji indoevropski jezici iznikli iz srpskog, ta tajanstvena, magina re ( pramajka svih buduih evropskih rei ) mogla bi biti prepoznata u izrazu sur. I zaista, sur, sur-ja i sur-i-ja jesu, u prvom sluaju sainjeni od jednog sloga ( sur ), a docnije ( tano u skladu sa genezom svesti o svetu i sebi samom), od dva ( sur-ja ), potom tri sloga ( sur-i-ja ). Poelo se sa spoznavanjem kosmosa, pa mikrokosmosa, da bi se na kaju dolo do saznanja o makro i mikrokosmikoj proetosti ( uzajamnosti ) pojavnog sveta.Videli smo da je od "sur" glasovnom promenom nastalo "sar" ( car ), a da je od rei "sar" obrtanjem glasova dobijen "ras" ( Ras = Srbin ). Pomenuti anagram je u ovom primeru sasvim prirodan, zapravo, u pitanju je metateza slina obrtanju sloga "lat" u "tal" u reima Latin i Talin ( Italin ). Nadalje, od Rasa, Raana, Raana, Traana potiu imenice poput "re", "reka" ( kao simbol venog toka, trajanja ), "raa", glagoli "rei", "iz-rei", "koraiti" ( k'o Rasi), "rasti", "rasaniti", pridev "reit" i slino, kao i sam "izraz" ( iz-ras ). Ovo je tek mali primer prirodnog grananja rei. Mogue je da be se paljivijom, temeljitijom analizom svaka srpska re mogla kroz neslueni lavirint vratiti svom, nebrojeno puta isprevrtanom i nadopunjenom izvoru - to jeste, ka poetnoj rei "sur". Da je tako neto sasvim izvesno, ponekad bismo se mogli posluiti i srpskim reima koje su "otile" u neki tui jezik, a potom se, neznatno izmenjene, vratile svojoj "majci" kao strani izrazi. Ako dobro, u skladu s prethodnim razmiljanjem, razmotrimo nemaku re "tratsch", zapaziemo jednu neobinu istinu. Uz pomo "traa" Nemci vraaju Srbima milo za drago, poto su za Srbe nekada Nemci bili nem narod. Tako je dolo do toga da nemci srpsku "re", koja im je pomogla da vie ne budu nemi, danas tretiraju kao najobiniji "tra", zapravo - brbljanje.Jasno je da je idejni "tvorac" neophodan i neizbean u poetku bilo kakvog stvaranja. U Svetom Pismu nedvosmisleno stoji, da "u poetku bee re", a ako je tako, tada je re uistinu Tvorac, jer se kroz re potvruju i Bog i ovozemaljski svet. Hrianska religija predstavlja Boga u vidu Svetog Trojstva (Oca, Sina i Svetoga Duha ); slino tome i Srpski Renik ima svoje Sveto Trojstvo ( koje je postojalo mnogo pre Troje i Trojana ) - a to je kombinacija SUR-BEL-BAK!

Sebarski Ember

Srbi su u starim vremenima bili vrlo dinamian narod. Oni su se u ranijim milenijumuma ( ba kao i u ovom poslednjem, upravo okonanom ) neprestano pomerali, selili na nove prostore. Razlika je u tome to su njihove negdanje seobe bile prouzrokovane srpskim osvajakim pohodima, a ove najnovije ( posebno od druge polovine drugog hiljadija ) izazvane su najezdama drugih osvajaa, pogotovo Turaka. Istina, bilo je preseljavanja Srba ( naroito u Malu Aziju ) u doba mone Rimske Imperije, ali ne sa tako tekim, maltene nepopravljivim posledicama. Uhvaeni u zamku razornog mazohizma, Srbi su se od osvajaa i zavojevaa pretvorili u narod bez seanja, u rascepkani, meusobno suprostavljeni etnikum u ljuturi "miroljubivog pravednika", kome nije ostalo nita drugo sem da se "brani" od kojekakvih silnika.U srednjem veku, kod Srba se sloj naroda koji nije pripadao vladajuoj klasi nazivao Sebrima , ali, vrlo je verovatno da je to ime postojalo i ranije, to jeste, od onog doba otkada postoje sami Srbi. Sebri su, zapravo, Serbi, jer se tu radi o jednostavnoj zameni mesta glasovima "r" i "b". Uinjeno je to upravo stoga da bi se napravila razlika izmeu opte imenice Srba, vladalakog sloja ( geta ) i obinog, priprostog puka. Deluje sasvim logino kada se kae da su od sebra (sebar ) roene imenice "seoba", "seobari", a od ovih, kasnije, "naseobina", "selo" i glagol "seliti". Od ovog poslednjeg, verovatno, i srpska dinastija Seleuka ( Selaka ), ije bi poreklo, sudei po njihovom prezimenu, moglo biti sebarsko. Da nekada nije bilo velike razlike izmeu Serba i sebra, potvruje i to to se sebar pokatkad nazivao i srebar, to jeste - Srbar. Tu je i ime plemenitog metala ( srebro ), koje je, ini se, usko povezano sa Serbima, sebrima ili srebrima. Od sebar ( sebariti ), kao to vidimo, stiu nam rei "sabirati" i "sabor", potom "(iz)sabirati" = izabrati, pa "(iz)sabor", to jeste, "izbor". Od prideva "birani", "izbirani", neznatnom glasovnom promenom i gubljenjem glasa "z" ( ili, moda, od "vibrani" ), najverovatnije, potiu Iberani, kao i imena reka Ibar, Iber ( Ebro ) i Tibar. injenica je da Jevreji nisu uinili nita novo kada su se prozvali "izabranim" narodom, jer se to deavalo i drugima kada su bili u snazi, pa, ak, i danas, takvi atributi nisu strani onima koji se nalaze na vrhuncu moi.I starosrpska re simbra sigurno je usko vezana za sebre. Ipak, njeno znaenje nije isto i ne odnosi se samo na Srbe, ve i na srpske prijatelje i saveznike. Ako malo bolje pogledamo tu re uvideemo da je simbra nastalo od srpske sintagme "ti si mi brat", to jeste, "si mi brat", "si mi bra' " i konano "si m' bra' ". Da drugi slog u rei "simbra" ( 'bra ) ima znaenje "brat", potvrdie nam i srpska partikula "bre", koju i danas esto ujemo u svakodnevnom govoru ( hej bre! = hej brate; nemoj bre = nemoj brate! ). Odatle i arapsko "sember", koje se docnije u tom obliku odomailo kod Srba, to se moe videti iz naziva severoistonog dela Bosne ( Semberija = Bratska Zemlja ). Neka od srpskih plemena preuzimala su katkad na sebe i ime Simbra. Dokaz za tako neto imamo u imenu maloazijskih Kimbra, Kimera, koji su od Grka preliene Simbre i koji su vekovima stanovali u Frigiji. Imena njihovih dinastija, Mita i Gordija, i danas se provlae srpskim imenicima kao Mitii i Gordii. Pomenimo i kimerskog vou Teupa ije je ime nastalo od naziva srpskog boga Teuta, Tverta, Tverda, Tverdana ili Tvrtka, kojeg je porazio car Esarhadon. I Teupa ( njegovo pravo ime verovatno je bilo Tverdo ) i Esarhadon ( Sardon, od Serdana ) bili su voe dvaju srpskih plemena koja su se meusobno sukobljavala ratujui za prevlast u Frigiji.Videli smo da je jezik, pogotovo u stara vremena, predstavljao ivo tkivo koje je ubrzano raslo, neprekidno menjajui svoju unutranju strukturu, ali, vremenom, i spoljanju formu. Gubljenje poetnih glasova, zamena poetnih suglasnika ( naroito meusobno menjanje glasova s,h,c,k,t ) kao i zamena ili gubljenje pojedinih vokala, bila je sasvim prirodna pojava u svim starim jezicima. Tako se dogodilo da se ime sebra ( simbra ), na udaljenim prstorima iskazivalo na razliite naine ( Kimbri, Kimeri, Cimbri, Kumeri, Umbri i tako dalje ). Posebna zanimljivost jesu Umbri, prastari narod Italije, porobljen od Rimljana u III stoleu stare ere. Umbri su, uistinu, srpsko pleme simbra, sebra ili sembera, dakle, seobara i prijatelja, gde je poetno "si", pod uticajem grkog i latinskog jezika, zamenjeno vokalom "u". Takoe je interesantno da su ti Umbri ( ili Simbri, Semberi ) posluili kao pretea kasnije maarske rei "ember", koja ima znaenje - ovek! I to nije sve: simbra se nalazi i u osnovi panske rei "hombre", sa istim znaenjem kao i maarski "ember", to opet, sa druge strane, potvruje da su sebri ( Serbi ), simbre, semberi, I(z)brani, Iberani ili Ibrani, u nekim davnim vremenima zavladali tim poluostrvom na jugozapadu Evrope, koje i danas nosi naziv po njima - Iberijsko Poluostrvo. Pored toga, u panskom jeziku postoji i imenica "siembre" ( sejanje ), glasovno gotovo identino sa "simbra", moda sa podseanjem na rasejane simbre ( Srbe ) na tim prostorima. Otuda, moe biti, i panska poslovica: siembra el bien por donde pases ( "sej dobro kud god prolazi"). Zapaa se i neobina veza izmeu panskog "siembre" i srpskog "sejanje", pogotovo kada se glagol "sejati" posmatra u prvom licu jednine ( sejem ili sijem). Verovatno da je tu u pitanju, ve pomenuta, "povratna sprega" izmeu srpskog i tamonjeg ( tadanjeg ) domorodakog naroda, to jeste, jezika.

Rako kolo

Rekli smo da je jedno od starih imena koja uporedo, kroz istoriju prate Srbe, takoe i ime - Ras! Ras jeste anagram rei "sar", ali do toga je dolo u jednoj od imenskih promena ( deklinacija ), najverovatnije u dativu te rei ( Sarima = Rasima ), odakle i pomenuto obrtanje glasova u prvom slogu deluje sasvim logino. Poznat je srpski srednjovekovni grad Ras, govorili smo o arapskoj rei "ras" sa znaenjem "glava", "glavar", preuzetoj iz srpskog jezika u vreme kada su Rasi vladali bliskoistonim i maloazijskim prostorima; znamo i to da je Srbija ( Raka ) u svim latinskim dokumentima imenovana kao Rassia, Rascia ili Raxia. Naziv dananje Rusije, u kojoj jo uvek nedaleko od Moskve nalazimo grad Srba ( Serbuhov ), identian je imenu negdanje Srbije. Antika Trakija ili Trassia isto je to i Rasija, s tim to je tu dolo do neznatne glasovne promene pri prolasku tog imena kroz druge jezike; Trasi ili Traani zapravo su Rasi ili Raani (Raani ).Ime poslednjeg Jafetovog sina, Teirasa, oigledno, sainjeno je od dve osnove ( Tei-Ras ). Druga osnova nam je potpuno jasna, re je o Rasima, to jeste, Srbima. No, da se vratimo prvoj rei - Tei. Pored boanstava kao to su Bel, Bak, Sur, Hors - Srbi su imali i Diva. Sem Sura i od toga prelienog boanstva Ursa ( Horsa ), Bela i Baka, teko je utvrditi dalji redosled srpskih bogova, pogotovu to su se oni esto meusobno menjali ili spajali. Tu su jo Belbog, Belbak, Bel-Teut (Z-Bel-Tiurd, Belotverd ) i mnoga druga. Posmatrajui paljivo srpsku mitologiju moglo bi se zakljuiti, polazei od Serbona, Dionisa ili Diva (iz) Nize, da je tamo u prethodnom periodu postojalo boanstvo po imenu Div Ras, slino Sabadiju ( Serbon Divu ). Znajui da je od sanskritskog "dewa" nastao srpski "div", a odatle latinski "deus" i grki "", ini se da bi pomenuti Teiras, uistinu mogao biti Div Ras, koji se pokatkad nazivao i Tverd Ras, Teut Ras ili Teutaros iji je naziv danas vrsto utkan u ime nemakog naroda. I zaista, u antikom dobu sreemo na desetine srpskih plemena, razasutih irom srednje i severne Evrope, koja su sebe imenovala po njihovom bogu Div Rasu ili Teut Rasu.Da se doista radilo o jednom monom narodu i da su Srbi nekada stvarali velike imperije, ne govori samo pomenuta, kod Arapa usvojena re "ras", ve i u meunarodnim okvirima opteprihvaen izraz za grupu srodnih bia, za pleme, lozu ili rod koji je oznaen reju - rasa! Rasa ( fr. race, nem. Rasse, p. raza ) i odatle izvedeni pojam rasizma, sasvim mogue, mogli bi biti u vezi sa Rasima. Sem Istoka, Srbi su vekovima drali u pokornosti i Zapad. Otuda, u elji da svi budu kao Rasi, to jeste, vladajui sloj, rasa na Zapadu dobija atribute, poput, "plemenita", "ista" ( nem. edle, reine Rasse). Kod Srba, meutim, pridev "rasan" ne sadri u sebi negativna odreenja, ve je potpuno odvojen od neprihvatljivog i neljudskog rasizma. Srbi su, izgleda, vladali pokorenim narodima drei se izvesnih uzusa koji su doputali da se tuzemci gotovo ravnopravno ukljue u svakodnevni ivot, pa i u vladanje dravom. Da je to tako bilo pokazuje i to to su Srbi danas, i pored stranih golgota, ostali kao jedan od retkih evropskih naroda koji ne pate od ksenofobije. Takoe, danas se moe videti da "iroka slovenska dua" nije isprazna floskula; ona se odnosi na Srbe i sve dananje Slovene koji u iskonskom damaru znaju ili barem slute da im je dua srpskog porekla.Postoji, ini se, jo jedna re koja je izvedena iz imena Ras, a ije je strano znaenje dovelo Srbe, maltene, do istrebljenja i do nestanka itavog, nekada ogromnog, rakog naroda. U pitanju je "raskol", naizgled simpatina re koja asocira na igru, na nekakvo veselo "Rako kolo"*; raskol koji je rasparao, raskidao, razbacao, rasplinuo ( da izostavimo jo mnoge zlokobne glagole sa prefiksom "ras-" ) srpske duhovne i materijalne sile, dovodei u sumnju i samo postojanje milenijumima starog srpskog ( rakog ) imena Jedini nain da se zaustavi apokaliptino srpsko"raskolo"jeste da se vratimo svojim precima, da naoj deci kaemo istinu o tome to jesmo i, konano, da prestanemo da igramo samoubilako "kolo" uz sviranje ( bolje rei, arlaukanje ) zurli i kibernetskih bubnjeva.______________________________________________________*U vedskim spisima pominje se ples rasa-lila. Da li je jo u ono doba zapoelo srpsko "raskolniko kolo"? Druga re, lila, kao da nas podsea na ve gotovo zaboravljene petrovdanske lile.

Amazonke sa Laba

Ravenski Anonimus, govorei o Skitima, tvrdi da se najvei broj skitskih plemena nazivao Belkama. Zna se da su stari narodi najee sebi davali imena na osnovu njihovog pripadajueg boanstva. Na osnovu toga, jasno je da je veina skitskih plemena pripadala srpskom narodu, zapravo, srpskim plemenima koja su se zvala Belkama, po svome bogu Belu. To to se u brojnim istorijskim zapisima meaju imena raznih naroda i to se ona esto stavljaju jedna preko drugih ili se isto ime prebacuje as u Evropu as u Aziju, oigledno govori u prilog tome da su na irokim prostorima ivela jednorodna plemena koja su se neprestano pomerala i koja su sama sebe nazivala razliitim imenima. Uostalom, davanje imena po rekama, planinama ili pojedinim oblastima i danas je kod Srba ( ali i drugih naroda ) sasvim prirodna pojava. Stoga, ne udi Herodotova tvrdnja da su Traani "najvei narod na svetu" ( a to ima isto znaenje kao da je rekao Srbi), jer kud god bi se krenulo iz ondanje Grke, nailazilo se na ljude istih antropolokih osobina koji su meusobno komunicirali jednim jezikom, to jeste, na ljude identinog roda. Ono to je neshvatljivo i to bi trebalo da nas zaudi, jeste, da savremena ( zvanina ) srpska nauka i dalje dri zatvorene oi pred golim injenicama, koje bi svakom umnom oveku koji bi se ozbiljnije upustio u razmatranje naziva ilirskih, trakih ali i mnogih drugih plemena na Istoku i Zapadu, morale da budu do kraja jasne.Da ne bi isu stvar objanjavali na lako razumljivim istorijskim podacima ( koji su, uistinu, sasvim dovoljni da bi se pobudila radoznalost kod naih "uspavanih" istoriara i lingvista ), uzmimo primer Magoga, po Genezi jednog od Jafetovih sinova. Iz raznih izvora dobijamo brojne informacije o tome koji je narod iveo u zemlji Magoga. Tamo su gore pomenuti Skiti, Sarmati, Amazonke, Saki, Geti, Mesa GetiDa bi doznali ko zaista ivi u zemlji Magoga ini se da je najbolje da se posluimo metodom "iskljuivanja". Dakle, ve smo videli da su Skiti svojim najveim delom bili Srbi, koji su iveli na veoma irokim prostorima Evrope i Azije. Na istom podruju, rame uz rame sa Skitima, nalazimo Sarmate za koje znamo da je to izmenjeno ime Srba. Uistinu, Srbi sebe nikada nisu nazivali Skitima, mada je tano da su mnogo "skitali", ime bi se mogla objasniti Herodotova i Anonimusova zabuna ( tamo gde Herodot pominje Skite, Anonimus nalazi Dardaniju - a, zapravo, re je o Srbima i Srbiji ). Iako se imaginarni Skiti, to jeste, Sarmati sreu u zemlji Magoga, ipak, oigledno, to nije reenje naziva dotine zemlje. Narod Saka i njihov vladar u doba Asurbanipala, sa imenom Gaga, ve nas navodi na izvestan trag. Mogue je da je on taj Gog, ali koga onda predstavlja prva re "Ma"? Saki su iveli izmeu Kavkaza i Kaspijskog Jezera. Nastanak njihovog imena mogao bi biti vrlo zanimljiv, poto su ih tako zvali oni koji nisu govorili srpskim jezikom. Poznato je da su Arapi nazivali Srbe - Sakalibima ( ar. Sakalibah ), to je plural od imena Sa(k)lab. Vrlo je verovatno da se tu radi o Srbima koji su na te prostore doli sa reke Lab, to ne bi bio prvi sluaj prenoenja naziva te reke na udaljena prostranstva. Doavi tamo, deluje logino da su oni za sebe govorili da su "sa Lab(a)", a to bi, uzimajui u obzir arapsku fonetiku, potpuno odgovaralo rei "Sa-k-lab". Opet, drugi domorodaki narodi su docnije prilagodili "sakalibe", izbacivi zadnja dva sloga, te su ostali samo Saki. No, da se vratimo naem osnovnom problemu. Strabon nam pominje Amazonke, legendarne "ene-ratnike", smetajui njihovu zemlju severno od Albanije (!?) kavkake, dakle, nedaleko od prostora gde su se nalazili pomenuti Saki. Na osnovu svega reenog, zakljuak je nedvosmislen: Albani su Saki, a budui da su Saki stigli "sa Lab", pravo ime Albana moralo je biti Labani! Re je o uobiajenoj metatezi ( slinoj onoj u kojoj su Nemci ime reke Labe preokrenuli u Elbe ), koja je, naroito u starim vremenima, bila svakodnevna pojava. Iz toga se moe videti da dananji Albanci, sve do dolaska Turaka na Balkan, nisu postojali kao poseban narod, ve su to bili Srbi. U susedstvu Amazonki takoe su Legi i Geli ( Legi i Geli su , kao to vidimo, jedno te isto - radi se o premetanju glasova), a Legi su Leski, Lesani, Ljesani, Ljeani, koje je od Amazonki delila reka Morava ( Marabios ). Sve nam to govori da su Amazonke, zapravo, bile srpske ene, koje su, kao to je to kod Srba bio obiaj, pratile svoje mueve-ratnike, u ovom sluaju pri njihovom pohodu na Malu Aziju. U ast boginji Serboni ili boginji Ma, one su izvodile obredne igre sa titom i sekirom ( sskr. sagara ), usled ega je i roen navedeni mit. Ovde bi trebalo napomenuti da je u centru arijevskog verovanja bila domaa ivotinja - krava ili, jo tanije, tele. Otuda, najverovatnije i starozavetni mamon, zlatno tele, kumir kome se pri obredima klanjalo i koji se, po boginji Ma, na srpskom nazivao "mamin". Mogue je da je boginja Serbona, to jeste Ma, imala jo neko ime, moda "Maza", sa znaenjem "nena", to bi ujedno moglo biti i objanjenje za nastanak imena Amazonki. Uostalom, kod Srrba i danas sreemo prezimena Mazalica, Mazali, Mazak*. Ali to se tie samog Magoga, izgleda da je u obredima boginja Ma nazivana i Ma-Draga, odnosno, Ma Gaga, a ovo drugo obraanje boginji Ma ( Ma-Gaga ) moglo bi takoe, ukoliko je tano, da bude i razreenje za ime pomenutog Jafetovog sina i zemlju Magog.______________________________________________________*Po Flaviusu, nekada se u Kapadohiji nalazio grad Mazak, po kome je, ini se, dobila ime dananja Moskva. S druge strane, poznato je da su Iliri i Traani, kako se navodi, tetovirali svoja lica, mada bi se pre moglo rei da su na lica nanosili boju i crtee ( mazali su se ), odakle bi se moglo traiti jo jedno reenje za pomenuto ime Amazonki.Izabrani i Darodani

Po svemu sudei, Gog je pomenuti vladar Saka, a Magog, kao to smo videli, proizilazi iz obrednog obraanja Amazonki boginji Serboni ili boginji Ma. Prorok Jezekelj spaja Magoga sa Gogom ( to je, na osnovu prethodne prie, potpuno prirodno ), ali ga oslovljava sa "princ Meeha i Tubala ", na taj nain poistoveujui Mesa Gete, Gete, Moshe i Tibarene. Zapravo, iz svega se vidi da je tu re o jednom istom narodu, ukljuujui tamo i Sake, Lege ili Leske i Albane ( Labane ). Kada su Geti u pitanju, smatra se da su oni predstavljali vladalaki sloj, ili jo pre, ratniki stale. Zanimljivo je da se Geti, kod Arijevaca u Indiji, pominju i kao "eti", to nama danas zvui sasvim prisno, jer nas podsea na "etie" u Crnoj Gori. U stvari, re je o "naoj deci", to jeste, junacima. Sva je prilika da je starozavetni Meeh glasovno promenjeni, ve pomenuti Flaviusov grad - Mazak, koji se verovatno zvao Mazakovo, Mazkov ili Maskov ( docnija Moskva), odakle i ime stanovnika Mazaka - Mashi, Moshi i, na kraju, Meeh. Daleko je tee dokuiti otkuda dolazi ime Tubala. Mogue je da su Tubali nastali promenom imena ilirskih i trakih Tribala (Sribala, Srbalja ). Ipak, postoji i druga mogunost. Naime, Tubali se kod Homera pominju kao Alibes a kod Herodota Halibes*, smeteni zapadno od reke Halis u Maloj Aziji. Poznata je navika starih Grka da sva strana imena prevode na svoj jezik, te da je isto uraeno i sa prevodom Homerove Ilijade i Odiseje. Ipak, kako god bilo, odmah zapaamo oiglednu slinost ovih "Alibes" ili "Halibes" sa arapskim "Sakalibah", o kojima smo ve govorili. Tu, ini se, nikakve dileme ne bi trebalo da bude: Sakalibi i Halibi su arapsko i grko ime za jedan isti narod. Ako je navedeni zakljuak taan ( a neznatna je verovatnoa da nije ), tada emo uvideti da se i pomenuta reka Halis, imenovana u skladu sa grkom, za Srbe dosta zagonetnom fonetikom, zapravo nije tako zvala i da je njeno pravo ime ( uzevi u obzir sve gore navedene injenice ) moralo biti - Lab!___________________________________________________

*Vrlo je verovatno da je stari naziv Afrike ( Libija ) nastao od Saka-Liba ili Ha-Liba, to jeste, od naroda koji je stigao "sa Lab"! (arap. Saklab = Srbin )

Euzebije Pamfil kae da su Moshi*, kao narod, Iliri, a to je isto kao da je rekao - Srbi. Magog? Magog je princ Meeha i Tubala (Jezekelj ). Konano, postaje jasno da je veina starozavetnih naroda, koja se pominju u Maloj Aziji, Bliskom Istoku, na prostorima oko Crnog Mora, Kavkaza, na sever do reke Ra ( Volga) , na istok do Kaspijskog Jezera i dalje, tamo dola sa prostora Balkanskog Poluostrva koje je oduvek, kao i danas, bilo naseljeno Srbima. Kuda god da se krene irokim evropskim ili azijskim prostranstvima, od Gibraltara do ua reke Gang, tokom itave ljudske istorije pa do dananjih dana, nailazimo na imena ( katkad delimino izmenjena ali prepoznatljiva ) Srba, Rasa ili Serdana, na nazive proizale iz imena srpskih bogova ( Bela, Baka, Serbona ) ili iz tri kljune srpske reke ( Lab, Ibar, Morava ).U vreme Serbonovog pohoda dolo je do istovremenog naseljavanja Srba ( Ibera, Rasena, Dardana ) u paniji i Italiji. Za Rasene je jasno da su to Rasi, to jeste, paralelno ime za Srbe kroz itavu istoriju. Iberi su Ibrani, I(z)brani, (V)ibrani i po njima su reke Ibar, Ebro i Tibar dobile svoja imena. Da je takva geneza imena Ibrana ( Ibera )vrlo verovatna, pokazuje i drugo srpsko pleme koje je stanovalo u neposrednom susedstvu Ibrana, od reke Vardara pa do Nia, i koje je sebe ( slino I-z-branima ) prozvalo Dardanima, to jeste, Darodanima**. A biti "darodan" ( od Boga svakako ) u sutini je isto to i biti "i(z)bran". Dakle, sada nam je jasno da su Srbi, koji su se jo nazivali Ibranima i Dardanima, preneli svoje "pseudonime" ( koji su ih vezivali za Boga ), najpre u Malu Aziju, a potom, na Apenine i Iberijsko Poluostrvo.________________________________________*Grka re ( tele ), kao i otuda proizala mosholatrija ( oboavanje zlatnog teleta ), sigurno je u vezi sa Moshima, to jeste, Srbima.**I danas se kod Srba sree prezime Darodan koje je ostalo kao uspomena na ilirske Dardane.Rog Belaki

Samuel Boar i Eduard Vels zastupaju miljenje da se Crno More nekada zvalo Askansko More. Izgleda da je jedno od optih imena kojim su strani narodi obeleavali Srbe, bio i naziv Askani. Zapravo, tanije, to se odnosilo na Srbe koji su iveli u Maloj Aziji i oko Crnog Mora. Kako je do toga dolo, moe se samo nasluivati. Jedna od mogunosti je, da su Askani ( Aski ) samo prelieno ime Saka. Ipak, moglo bi biti da je ime Askani kod domorodaca bilo isprovocirano jednom od, za strance, vrlo upeatljivih osobenosti srpskog jezika. U stvari, u pitanju su sufiksi -ski, -ki i -an koji se dodaju na osnovu rei pri gradjenju prideva i atributa. Odatle Aski, Askani ili jevrejski Akenazi. ini se da se ti isti Aski ili Askani pojavljuju i na Apeninskom Poluostrvu, ovaj put pod imenom Oski ( Ausonija ). Oski su bili jedno pelazgijsko pleme, a poznato je da su od Pelazga proizale kako grka, tako i italska civilizacija.Trebalo bi napomenuuti da se "bik", danas, na italijanskom kae "oksa", a slino i na drugim romanskim, ali i germanskim jezicima ( nem. Ochs, eng. ox; oxen ). Objanjenje za tu re moemo potraiti u nazivima pomenutih Oski, Aski ili Askana. Znajui da su Srbi ( o emu je ve bilo rei ) hiljadama godina slavili boga Baka i pri takvom slavlju koristili rogove, sasvim je prirodno da su po njima ( Oskima ), uz neznatnu glasovnu promenu, bikovi prozvani "okse" ili "oksen". Tu je i grki predmetak u sloenicama, oksi- *, sa znaenjem "otar", koji bi, takoe, mogao imati nekakvu vezu sa Oskima i njihovim rogovima.Pelazgi su narod ija je istorija vekovima bila obavijena tamom. Ipak, njihovo ime, samo naizgled, deluje tajanstveno i nedokuivo. Veliki broj toponima u savremenoj Evropi nosi naziv po imenu boga Bela. Peloponez je Belomorsko Ostrvo. To se moe videti i po oblasti Moreja koja se tamo nalazi. U dananjoj Grkoj sreemo Beotiju i Evbeju ( od Bela ), planinu Pelion ( Belion, Belan ) kao i goru Veluhi ( Beluha ). Imamo dve planine Belasice ( jedna u dananjoj Makedoniji, a druga iznad Kolaina u Crnoj Gori ), dve planine Bjelanice ( kod Trebinja i iznad Sarajeva ), Bilo Goru kod Bjelovara, Pljeevicu ( Bjelaevica ) blizu Bihaa. Tu je i mesto______________________________________________________*Kod Grka, Amu-Darja se pominje kao Oxos (Otra Reka ).

Bijela u Bokokotorskom ( Bakov kotar ) Zalivu, planina Velino ( Belino, Belan - slino Pelionu ) u Srednjoj Italiji i tako dalje. Od Bela, neznatnom glasovnom promenom dobilo se vela, a odatle i srpski pridev velik(i).Latinsko alba nastalo je metatezom srpske rei bela. Sve ovo navodimo da bi se videlo koliko je, pogotovo u Sredozemlju, bio prisutan bog Bel i u kakvim se formama pojavljivao. Oigledna je i, ini se, potpuno prirodna zamena poetnog glasa b samoglasnicima v i p. Tako se i dolo do toga da se ime boga Bela teko prepoznaje u nazivu Pelazga. Ipak, kada bolje osmotrimo ime "tajanstvenog" predgrkog naroda, zapaziemo da bi zadnji slog u rei "pela-zgi" mogao biti ve pomenuti sufiks -ski ili -ki, od koga su, kako pretpostavljamo, dobijena imena Askana i apeninskih Oski. U stvari, i ranije smo videli da su se mnoga srpska plemena nazivala po bogu Belu - Belkama. Neka od njih su u tu svrhu, sva je prilika, koristila pridevsku imenicu Belovski, Belaski ili Belaki, to se u nesrpskim jezicima lako moglo razumeti kao Pelazgi. ak i u srpskom jeziku postoje sline glasovne promene, kao to je sluaj sa gore navedenom Pljeevicom. Isto se desilo i sa nazivom poluostrva Peljeac, koje je takoe dobilo ime po bogu Belu ( Beljeac ), ali je tu, u duhu srpskog jezika dolo do glasovne promene, to jeste, do jednaenja suglasnika po zvunosti ( gde se b sasvim prirodno pretopilo u bezvuno p ). Ako bi hteli da kaemo "na Beljecu", neminovna je promena suglasnika "b" u "p" ili prelazak glasa "" u zvuni suglasnik "". Peljeac je za nas zanimljiv i iz jednog drugog razloga. Naime, to poluostrvo se nalazi ispred ua Neretve u Jadran, a znamo, kako smo ve napominjali, da je na tom podruju ivelo ratoborno pleme Daorsi ( Dvarozi ). Da Daorsi, uistinu, jesu u vezi sa uvenom dorskom najezdom mogle bi nam potvrditi ne samo dve Korule, dve Korkyre ( Korula i Krf ), te grad Kora u dananjoj Albaniji ( sve nastalo od srpskog glagola "koriti", "kriti", a u znaenju "krevina"), nego i jedno mesto na Peljecu sa imenom Janjina i istoimeni grad u severozapadnoj Grkoj. I Piren nam saoptava da su Dorjani stigli iz Ilirije, to, takoe, potvruje gore navedenu pretpostavku. Poznato je i to da se barem jedan od dorskih vladara zvao Bak, to, sa druge strane, ide u prilog tome da su se Dori uistinu nazivali Dvarozima ( Dvorogima ).Jadransko More se nekada, svakako po Pelazgima*, zvalo Pelag. Vodei se prethodnom logikom ( kada smo govorili o imenu Pelazga ), namee se da bi pravo ime ondanjeg Jadrana moralo biti - Belak ( po Belu, Belkama, Belaskima ). Ako bismo hteli da budemo dosledni u ovakvom, ini nam se ispravnom, metodu izvoenja zakljuaka, tada bismo mogli konstatovati da je grki bog Apolon preuzet iz srpske mitologije, pogotovu kada se zna da je Apolonova majka boginja Leto. Apolon je, u stvari, srpski bog Bel, Belan ili Belon.Jedno od poznatijih pelazgijskih plemena bili su Eoli. Smatra se da je pravo ime Eola bilo Ajoli, ali, moglo bi biti i Arjoli. Ako je, zaista, kod Ajola isputeno slovo "r", tada nas "arjol" neodoljivo podsea na ve pomenutog "ruskog orla". Na takav nain stigli bismo i do pravog znaenja imena Ajola, to jeste, do "Orlova" ili, jednostavno, do Arijevaca, to bi se sasvim uklopilo u sliku o poreklu Pelazga.Euzebije pominje Pelazga ( Belaska ) Arkosa, po kome je nazvana Arkadija, a za srpski in "karan" Gordon ajld tvrdi da je kipro-arkadska re. Arkadija je isto to i S(a)rbadija ( zemlja Diva, Cara Serbona, Car Diva ), dok je "ark" prelieni "kar" koji se pod uticajem istonih jezika odomaio kod Srba, ije je znaenje isto to i "sar" ili "car", dok je "karan" isto to i "caran" ( onaj koji upravlja odredjenom carevom oblasti, dakle, "caranijom" ili "karanijom" ). Po Homeru, Grka se, navodno, ranije zvala Argos Pelazgijski. Zapravo, tu se desilo isto to i kod Arkadije, re je o metatezi - Roga Belakog!

____________________________________________________*Srpsko pleme Velegeziti ( Pelazgi, Belaske prekrteni od Grka ) pobunilo se i diglo na ustanak protiv carice Irine. Vele je isto to i Bel-e a vela je jednaka srpskom bela, odakle i pridev velik. Ovo je samo jedan od primera kako se od jednog plemenskog imena dobijalo vie naziva koji su davali privid da se radi o razliitim narodima.

Od Zerduta do Niea

Jedno od poznatih boanstava indijskih i, uopte, azijskih Arijevaca bilo je Peranija, zvanje koje je docnije pridodato Indri. Takoe, jedan od vrhovnih i najstarijih arijevskih bogova jeste Djaus, aus ( sjajni, svetli ). Zapravo, re je o Divu Jave, Neba i Svetlosti, sa slinim atributima koji se pripisuju bogu Belu (Beli, Svetli ). Zato je docnije u srpskom jeziku aus izjednaen sa zloinim poglavicom "avolom", kao i Div Bel sa "diablom" ( lat. diabolus ) i otkuda neobina, vrlo tajanstvena veza izmeu sinonima zla: avola, diabla, Orkula i Lucifera ( svi "prenosioci svetlosti"), uistinu, nije lako odgovoriti. injenica je da se tu radi o jednom od kljunih religijskih i filozofskih pitanja, ijim razreenjem bi se, verovatno, velikim delom dokuila sutina postojanja sveta. Ipak, da se vratimo pomenutom boanstvu - Peraniji. Oigledna je povezanost tog imena sa srpskom reju "pero", a to bi, logino, moglo da znai da je Peranija, u stvari, pero boga ausa ili Divovo Pero. Videli smo ranije da je ptica orao bila tesno povezana sa imenom Arijevaca i da je ona simbolisala Indoevropske narode, pa bi prema tome, pomenuto Divovo Pero moglo da bude samo Divovsko Orlovo Pero, ba u skladu sa onim o emu smo govorili u poglavlju o Surom Orlu. Dakle, Divovsko Orlovo Pero je u sutini isto to i - Srpsko Arijevsko Pero!Peranija je Pero Dana, to jeste, isto to i Pero Diva, Pero ausa, Pero Djanija, poto je re "dan" nastala od boga Diva Jave ili boga ausa. Pleme Persa, po kome je slavna Persijska Carevina nekada dobila svoje ime, nazvano je po Peru Rasa, Perjanici Rasa, jer srpske rei "perjanik" i "perjanica" u osnovi su iste kao i Peranija. Oni koji su "perom dani" svakako su predodreeni za slobodan let, te su, stoga, Per-Ras-Jani ( kovanica u kojoj je ime Rasa-Srba umetnuto u re "perjani" ) bili pogodni za sejanje, rasejavanje, rasejanje, odakle, verovatno, potiu i srpski glagoli "sejati", "rasejati" ili "rasijati". Potvrdu gore navedenih pretpostavki mogli bismo nai u grkom mitu o Perseju, koji je sin Zevsa ( Diva, ausa ) i Danaje ( Dana ). Persej je, dakle, otelotvoreni Peranija, konano, Persej je Rako Pero i on se eni svojom saplemenkinjom Andromedom, koja je, kako vidimo, od Meda ( opet Srba ). Dananje srpsko ime Andrija ili Andro jeste prelik imena Daran ili Darije, te je pravo ime Andromede moglo biti i Daromeda ( Dar Meda, Dar od Meda ). Persija je u odreenim istorijskim razdobljima zauzimala ogromna prostranstva, od Trakije i Makedonije pa do reke Ind, to znai da su Rasi, Medi ( to jeste Srbi ) vladali Istokom, bezmalo, puna dva milenijuma, a veina ratova koji su tada tamo voeni bili su borba za prevlast pojedinih srpskih plemena ili vladara. Imena persijskih careva, ak i danas, Srbima zvue poznato i prisno, bez obzira na injenicu da je staroprsijski jezik, u stvari, bio iskvareni sanskrit, a srednjepersijski meavina sanskrita i semitskih jezika. Tako, imamo Kira, to je jedna od verzija "sura" nastala pod semitskim uticajem, slino dananjem srpskom imenu Kiro, Kirilo ( Kralj ). Kambiz je prelieni Kandavlija, Kandija ( Kandi ). Ime cara Darija, verujemo, nije potrebno posebno objanjavati. Kserksovo ime ( slino lidijskom kralju Krezu ) nalazi se u osnovi srpske rei "iskra" ( is-kri-se ), odakle potiu i nazivi ostrva Krita i Cresa. Ardair* bi se danas zvao Rada-Car, dok je apur neosporno srpsko ime ( dananje prezime apuri ). Hozroe je srpski Ozren. Tu je i Sasan ( skraeno ime Lesandra ) po kome je imenovana uvena dinastija Sasanida i od kojih, najverovatnije, potie jak plemenski savez Sasa ( najzastupljenijih u etnogenezi nemakog naroda ), koji su u V I VI veku nove ere prodrli sve do Britanskih Ostrva gde su ostavili peat boga Bela, pesniki naziv Britanije - Albion.Staropersijska knjiga "Avesta" mogla bi se prevesti sa "Vesti" ili, moda, "Izvetaj Savesti", a njen prvi deo, "Gatha", podsea nas na srpsku re "god", "godina" ( otkuda i nem. Got; eng. god ).** Na