srpski pcelar br. 12

5/21/2018 Srpski Pcelar Br. 12

1/47

1


2/47

2

SRPSKI PELARASOPIS ZA PELARSKU NAUKU I PRAKSU

MAGAZINE SERBIAN BEEKEEPER

IZDAVA-PUBLISHER

Drutvo pelara DuboicaLeskovac

Ul. Slavka Zlatanovia br. 35

16000 Leskovac

GLAVNI I ODGOVORNI

UREDNIK - EDITOR

Dragoslav Ili e

Tel. 016 - 281 666

Mob.06342 82 36

Email:

[email protected]

REDAKCIJA-

EDITORIAL:

prof. dr. Kostadin Trikovi

mr. Naum Bandov

dr. vet. med. Mihajlo Ili

dipl. ing. polj.

Zoran Stamenkovi

dipl. ing. polj. Dejan Pei

LEKTOR

Ana Jovanovi
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]


3/47

3

SADRAJ

Apimondija Francuska 2009Francuski cirkus.............................5

Pele u januaru....................................................................................9

Pravilno uiavanje rama jedan od kljunih faktora rentabilnogpelarenja...........................................................................................12

Uspeno tehnoloko-bioloko suzbijanje varroe u pelarenju sadvojnim drutvima.............................................................................18

Varoza pela (II deo).........................................................................24

Da li su "tribine" SPOS-a maska za izbornu kampanju funkcio-

nera....................................................................................................32

SPOS trai da se u asopisu "Srpski pelar" objavi puna i nedeljivaistina, a u svom asopisu objavljuje nepotpunu i deljivu istinu...... .43

Istinite prie.......................................................................................46

Vic.....................................................................................................47

Naivna pelarska poezija...................................................................47


4/47

4


5/47

5

APIMONDIJA FRANCUSKA 2009

FRANCUSKI CIRKUSDragoslav Ili e

Prodajna izloba meda na Apimondiji uatorima ispred kongresnog centra

Na Apimondiji je odrano

takmienje u medu. Bilo je136 uesnika. Prikazan je mediz svih krajeva sveta. Med nijebio izloen u kongresnom ce-ntru Korum ve u drugoj zgra-di, udaljenoj par stotina metara

od kongrasnog centra. Zato jeorganizator stavio med u pose-

bne odaje nikom nije bilo

jasno. Bar 90% posetilaca nijeznalo gde se nalazi med. Sva-kog dana smo poseivali pro-storiju sa medom u kojo jedva

da je bio po koji posetilac. Izu-zetno veliki broj uesnika jenagraen. Dodeljeno je 66 me-dalja, 24 zlatnih, 21 srebrna,


6/47

6

21 bronzana. Od toga fra-

ncuski uesnici su dobili 13medalja. Takorei, svaki drugi

uesnik je dobio medalju.

Francuzi su zaista preteraliu dodeli medalja. Za jednuvrstu meda dodeljene su po 3-

4 zlatne medalje. U finalu sve-

tskog koarkakog prvenstvaigraju dve najbolje ekipe, aliobe ne dobijaju zlatne meda-lje, ve ona koja da bar polakoa vie. Tako i u takmienjumeda, nemogue je da postojeetiri identina uzoraka medau jednoj kategoriji. Jedan se

sigurno, bar za nijansu izdvajaod ostala tri, i taj najbolji trebada dobije zlatnu medalju, a ne

sva etiri. Ovakvim nainomdodele medalja Francuzi suobezvredili medalje Apimo-

ndije. Ko zna moda se meda-ljama postizao odreeni cilj.

Na sajmu je mogla da

se kupi i zatitna odea. Cenazatitne bluze sa zatitnim

eirom je bila 15 evra. Zati-tni kombenezon sa zatitnomkapom je mogao da se kupi za

49 evra.

Kao to smo pisali u pro-lom broju na Apimondiji jebespotrebno uestvovao i Sa-vez pelarskih organizacijaSrbije sa Rodoljubom ivadi-noviem Iz itkovca i Gora-nom Peiem iz Mladenovca.Od Svih uesnika Srbija je


7/47

7

bila najgore predstavljena. Da

bi opravdali potroena sredsta-va ivadinovi i Pei su po

povratku sa Apimondije tvrdilida su obezbedili mnogobrojnekupce za na med. Iako smouli u etvrti mesec od zavre-tka Apimondije od kupaca ni

traga ni glasa, a najverovatnijeje da se nikad nee ni pojaviti.

Rodoljubivadinoviizitkovca

Kupaca za med nema, a

potroeno je, bolje rei baeno659.437,00 dinara, od togaivadinovi i Pei su uzeli po8 dnevnica u visini od 84 evra,tj. svakom po 672 evra.

Prodajna izloba medaodvijala se u atorima ispred

kongresnog centra. Graani

Monpeljea su mogli da kupe

kilogram meda po ceni od 8do 20 evra.

Pakovanje polena od 250g

prodavalo se za 8 evra.


8/47

8

Od maina izdvajamo noviotklapa saa kompanije Svie-

nti iz Danske ija je cena od2936 evra previsoka za naepelare, ali s obzirom da susrpski pelari veoma domilja-ti mogu da konstruiu netoslino.

Sa gornje strane se stavlja ram

sa zatvorenim medom. U do-njem delu maine postoji pa-

puica koja se pokree nogom.

Sistemom poluga pokreu seplatforme sa plastinim ekseri-

ma koji ulaze sa obe stranesaa i bue poklopie, tako daje svaka elija sa medom otvo-rena. Veoma jednostavna ma-ina a jako efikasna.

Na jednom od tandovamogla je da se vidi ova

jednostavna alatka za buenjepoklopia da bi pele prenelemed.


9/47

9

PELE U JANUARU

Slobodan JevtiKapetana Todia 8812208 Stari Kostolac

Tel. 012/ 248 063Mob. 065/ 38 74 275

Tokom takozvanog zimskogsna, pelama koje se nalaze uzimskom klubetu treba omo-guiti mir i tiinu na pelinja-ku. Svako uznemiravanje ne-

gativno utie na pelinjuzajednicu i na njeno prezimlja-

vanje. Naruavanje mira dovo-di do stradanja pela koje senalaze na periferiji klubeta, i

poveava potronju hrane.Pelama treba prilaziti samo

kada im je neophodna pomopri sklanjanju snega koji jepoeo da se topi sa poletaljke.Skidanje snega koji se topi sakrovova treba obaviti lagano,

bez lupanja i uznemiravanja.Ovo se radi da bi se spreilohvatanje leda po zidovima

konice u sluaju mraza. Presvega, moramo proceniti da li

e intervencija imati korisneili tetne posledice po pelinjedrutvo. Svakako, moramo vo-diti rauna da intervencijomna jednoj konici ne nanosimotete drugoj, susednoj. Svakaintervencija mora biti dobro

isplanirana da bi se to breizvela.


10/47

10

Ova godina je, zbog

toplog novembra,bila specifi-na po pojavi kasnog leglatako da nismo sigurni kada su

pele prestale sa gajenjemistog. U zavisnosti od snage

uzimljene pelinje zajednice,polaganje jaja moemo oeki-vati do 20. januara. To je

relativno, jer je bitna i spoljna

temperatura, gde se pri vrloniskim temperaturama polaga-nje odlae. Prvog dana maticapoloi nekoliko jaja, a svakognarednog dana sve vei broj ito u zavisnosti od jainepelinje zajednice. U tom tre-nutku poinje poveavanje

temperature u centru pelinjegklubeta na od 32do 36.Poeljno bi bilo da tempera-ture u januaru i februaru budu

nie kako ne bi dolo donaglog razvoja .

U toku januara potrebno jeizvriti proveru pelinje zaje-dnice. Ove provere vrimo po-smatrajui pelinju zajednicu

spolja, nikako otvarajui iuznemiravajui pele. Ako seu januaru desi neki topao dan iako pele brzo izleu i uleu ukonicu, to je znak da je sapelinjom zajednicom sve uredu i da e ista doekatiprolee u punoj snazi.


11/47

11

Unos polena je jo jedansiguran pokazatelj da je sve unajboljem redu. Takoe moe-mo izvriti kontrolu slunimaparatom. Proces kontrolevrimo tako to sa slunogaparata za merenje pritiska

uzimamo slualice sa crevom icrevo stavljamo kroz otvorleta u konicu. Nakon toga,kucnemo u zid konice, ukoli-ko se uje brujanje u trajanjuod 3 do 5 sekundi, a zatim

prestane to je znak da drutvoima maticu i da pelinja zaje-

dnica ima dovoljno hrane. Ako

se u konici uje stalnobrujanje kao utanje suvoglia i prilikom kucanja pove-a i ne prestaje, to je predznakda u pelinjoj zajednici netonije u redu i da je potrebna

pelareva intervencija.U svakom sluaju, utoku januara pelinje zajednicetreba to manje uznemiravati iobezbediti im apsolutni mir.


12/47

12

PRAVILNO UIAVANJERAMA JEDAN ODKLJUNIHFAKTORA RENTABILNOG PELARENJA

Vlada orevi - Leskovac

Pele su insekti koji se upovoljnim uslovima (obilje ne-ktara i polena) uspeno razvi-jaju i mnoe, a u nepovoljnimuslovima veoma brzo obolje-vaju i propadaju. Zbog ovih

injenica oni koji se bave pe-

larstvom znaju da uspeh u tomposlu zavisi od pelarevogznanja, ali i ogromne volje inapora da se svi poslovi obave

na pravi nain i na vreme.Klju uspenog pelarenja senalazi u realizaciji aksioma-

tskih pravila koja su formu-

lisana od poznatih pelarskihautoriteta jo u devetnaestom idvadesetom veku. Da se po-dsetimo, ta pravila su: obe-

zbediti mlade, visokokvalite-tne, selekcionisane matice;

obezbediti dovoljne koliine

hrane u konicama, nikadamanje od deset do dvanaestkilograma; obezbediti zdravo ispravno sae, ne starije od trigodine; obezbediti zdrave za-jednice; obezbediti savremenekonice nastavljae tipa LR,DB, Farar.


13/47

13

Da bi pela mogla da ivi,da se razvija i mnoi potrebnojoj je odreeno stanite. U pri-

rodi je to upljina u drvetu,steni pa ak i u zemlji, madaveoma retko. U tom slobo-

dnom prostoru ona izgraujesatine od voska, u kojima ma-

tica polae jaja, a radilice la-gereju nektar i polen. Sa pro-nalaskom konice sa pokre-

tnim ramom i njegovim usa-vravanjem u devetnasetomveku (P. Prokopovi i L. L.Langstrot) ovek je najzadmogao da zaviri u duu ko-nice i kontrolie ivot pe-linje zajdnice.

Kada je Mering 857. godineu Nemakoj izumeo kalup zapravljenje saa otvorio je pa-

ndorinu kutiju iz koje su mno-

go godina kasnije, kao to je todanas, poele da izlaze mnoge

nedae vezane za satnu osno-vu. Naime, vosak od kojeg sesatne osnove prave, omogu-

ava nesavesnim proizvoa-ima satnih osnova da falsifik-uju vosak najrazliitijim doda-cima parafina, i na taj nain,zbog razlike u ceni parafina i

voska dou do lake zarade. Satna osnova je baza savre-

menog pelarstva, na njoj sezasniva celokupno svetsko ko-mercijano pelarenje. Kakavje kvalitet satne osnove na je-dnom pelinjaku ili u jednojzemlji takvo je i pelarenje utom pelinjaku ili zemlji. Zatose kao imperativ savremenog

pelarskog trenutka nameezahtev za zdravom i ispra-

vnom satnom osnovom, bezostataka, rezidua, od raznih le-kova i otrova koji se nekontro-

lisano upotrebaljavaju u treti-ranju pelinjih zajednica odraznih bolesti i pelinjih na-metnika. U Nemakoj su usatnim osnovama pronaeniostaci folbeks-a VA i nakondeset godina od njegove za-

brane, odnosno primene re-


14/47

14

kao je Buhler na savetovanju u

Niu 2002. godine. Meutim,mi moemo imati i najbolju

satnu osnovu na svetu, ali akoje ona nepravilno dograenaod strane pela ili se izvuenosae na naki nain deformie,izdui i upropasti radilikeelije, bie vie tete negokoristi od takve satne osnove.

Na mom pelinjaku tokomisecanja ramova sa saem radinjihovog pretapanja, suoiosam se sa jednom pojavom,koja se nametnula kao pravilo.

Tom prilikom su skoro sviramovi, do 80 %, u prvojtreini bili , sa gornje straneispod satonoe, deformisani nataj nain to su se radilike

elije razvukle i faktiki posta-le trutovske. To praktinoznai da je medna kapa formi-

rana na onom delu rama kojiima najmanje ispravnih radili-kih elija. Kada matica kra-jem januara otpone leglo onose locira upravo u toj prvoj

treini rama gde se nalaziklube, jer je to i najtopliji deokonice. Tada matica zanosi

pored oploenih i neoploenajaja, jer joj to diktira

nepravilno sae. Kao rezultattoga izvode se trutovi u pogre-no vreme. Dodue nema ih uvelikom broju, ali su ipakprisutni. Da je ispravno radili-

ko sae i pod uslovom da jematica kvalitetna ne bi ih bilo.Sa takvim prvim leglom zaje-

dnica zaostaje u razvoju, zarazliku od onih koje imaju

ispravno sae ak i do 30 % .To je, mora se priznati, previ-e. Kasnije, kada otopli, i kad

se leglo sputa nanie, u delurama gde je ispravno sae toganema. Ali startni trenutak jeuinio svoje. Zajednica je deli-mino zaostala u razvoju tose ne moe nadoknaditi bezpojaavanja osnovnih zajedni-ca leglom iz pomonih zaje-


15/47

15

dnica. Naravno, ima zajednica

koje i taj nedostatak ramanekim udom kasnije nado-

knade, ali su to samo izuzecikoji potvruju pravilo, da bezispravnog saa, u koliko su idrugi kljuni faktori ispunjeni,nema optimalnog prolenograzvoja.

Svi moji DB ramovibili su uiani sa pet zategnu-

tih vodoravnih ica. Uporeu-jui takav nain uiavanjaDB rama sa uiavanjem LRrama sa armiranim satnimosnovama, deset vertikalnih

ica i idelano izvuenim sa-em koje se ni na jedan nainnije deformisalo, poeo samda razmiljam o vertikalnomuiavanju DB rama. U poe-tku sam to inio sa pet vertika-lnih ica, to nije bilo dovo-ljno, jer se mlado, medomnapunjeno sae deformisalo.Iako sam poveao na est ica

nita se nije promenilo nabolje. Poeo sam da uiavamsa deset i jedanaset vertikalnihica. To je dalo pozitivne rezultate. Takvi mladi, medom

napunjeni ramovi su ostajaliispravni i u prolee. Kada bimatica poela dazanosi ona bi

to inila u onom delu rama,kao i ranije, gde je bila mednakapa. Sada je to bilo ispravno

radiliko sae koje je mladimmaticama obezbeivalo dovo-ljno ispravnih radilikih elija. Poto je sistematsko posmatra-nje trajalo pune tri godi-ne,

nametnuo se kao neprikosno-veni zakljuak da je vertikalnouiavanje DB rama sa deset

ica bilo optimalno. To je zna-ilo da treba da preorjentiemna novi nain uiavanja rama.Meutim, nametnuo se i jedanpraktian problem, kako izbu-iti pravilno dvadeset rupa, de-set na satanoi i deset nadonjoj letvici. Meutim, nijebio samo taj problem, name-tnulo se i pitanje vremea koje

je potrebno za takav posao.Imajui ovo u vidu, doao samdo ideje da uradim builicukoja bi mogla u jednom potezuda izbui te rupe.

Moja razmiljanja otakvoj builici vodila su me upravcu realizacije builice kojabi imala osam burgija. Sma-tram da je osam rupa, to jest

vertikalnih ica sasvim dovo-ljno da zadovolji postavljene

zahteve.


16/47

16

Tako je nastala ova buili-ca koja moe veoma brzo iprecizno da izbui osam rupa,

prenika 2,2 mm. Pomou ovebuilice mogu da se buesatonoe i donje letvice razli-itih dimenzija jer se sredinarama odreuje pomou rafovakoji se nalaze na pokretnojplatformi. Ovom builicommogu se buiti ramovi svih

postojeih tipova konica.

Na masivnom ramu postavljen

je trofazni motor 0,75 kw kojipreko klinastog kaia izatezaa pokree 8 burgijabrzinom 1400 obrtaja u minu-tu. Platforma se nalazi na kli-

zaima i pokree se ruicom upravcu burgija i nazad. Naplatformi se nalaze drai ra-

ma koji omoguavaju da ramstoji stabilno i da se ne pomerakada se platforma, zajedno sa

ramom, kree napred-nazad.Builica radi stabilno i prili-kom svakog pojedinanog bu-enja preko prekidaa prekidase njen rad. Na taj nain sespreava prekomerno zagreva-nje maine.

Nakon buenja ramova pri-

stupa se njihovom uiavanju.Ja to inim pelarskom poci-nkovanom icom. Idealno bibilo da se to uini prohro-mskom icom 0,45mm, takooian ram bio bi spreman zautapanje satne osnove koja bi

trebalo da bude deblja odpostojeih. Ovako uraeni ra-movi bili bi trajno uiani kadbi se staro sae otapalo u pa-rnom topioniku u kome staju

10 DB ramova.Ovakvim vertikalnim ui-

avanjem ramova sa osam ica

posle etiri godine rada posti-gnuti su sledei rezultati, uko-liko je satna osnova pravaramovi se izvlae idealno itako ostaju posle punjenja me-

dom. U rano prolee kada ma-tica poinje da zanosi ona imadovoljno ispravnog saa za i-


17/47

17

renje legla, rezultat toga je bo-

lji razvoj pelinje zajednice uprolee pa samim tim spre-

mnija drutva za bagremovupau. Prilikom pretapanja ova-kvih ramova uoava se bitnarazlika izmeu ramova savertikalnim i ramova sa hori-

zontalnim uiavanjem, u pr-vom sluaju od deset ramovaobino imamo sedam sa ispra-

vnim radilikim saem i tri sadeformisanim, a kod vodora-

vnog tri sa ispravnim i sedamsa neispravnim saem.

U nameri da ovaj posaobude jo uspeniji pristupio

sam jednoj konstrukcijskojpromeni DB rama, promena seogleda u tome to sam standa-rdnu debljinu satonoe sa20mm smanjio na 16mm, adonju letvicu poveao sa10mm na 14 mm ovim mera-ma unutranje dimenzije rama

ostaju iste (42 x 27cm), ali na

ovaj nain dobio sam vriram koji se ne krivi zbog zate-

zanja ice, mada kod vertika-lnog uiavanja nije potrebnopreterano zatezanje ice.Prili-kom ovakvog naina uia-vanja treba obratiti posebnu

panju na utapanje satnihosnova. Nju treba tako posta-viti da bude priljubljena na do-

nju letvicu, a da kod satonoebude prazan prostor od 0.5 do

1cm. Kada se satna osnovaovako postavi pele prvo namestima gde je ica kod sato-noe privrste satnu osnovu, akada izvlae satnu osnovu i udobroj pai i prilikom prihra-njivanja izvlae je do donje le-tvice.

Nadam se da sam ovimtekstom na neki nain pomo-gao pelarima, pre svega mla-dim pelarima, da razree dile-mu kako uiavati ramove, ali

ostavio sam i dosta prostora zadiskusiju koja bi svojom ko-

nstruktivnou pomogla da serei jedno od krucijalnih pe-larskih pitanja; pravilno uia-vanje rama jedan od pet klju-nih faktora rentabilnog pela-renja.


18/47

18

USPENO TEHNOLOKO-BIOLOKO SUZBIJANJEVARROE U PELARENJU SA DVOJNIM DRUTVIMA

mr Naum Bandov i Vladimir N. Bandov, dipl. in. agronomije,

smer: stoarstvoFrukogorska 25, 22327 MaradikSrbija

Napomena autora: Srpsko

pelarstvoje dolo u absurdnusituaciju u kojoj glavni i odgo-

vorni urednik asopisa PelarRajko Pejnovi koji se presta-

vlja kao dipl. pravnik daje sebiza pravo da menja sadrajlanku iji je autor magistarpelarstva. Kako su Pejanovi-eve izmene promenile sutinulanku objavljenom u asopi-su Pelar br. 12/2009 na str.

579 580, bio sam prinuenda isti lanak dostavim asopi-su Srpskipelar da bi se obja-vio u celosti.

Sluajui mnoga predava-nja na raznim savetovanjima(seminarima), gde predstavnicifarmaceutskih firmi dobijaju

sve vieprostora za propagira-nje veterinarskih lekova koji

se koriste u pelarstvu, reiosam da napiem lanak i skre-nem panju pelarima namogue posledice.Ukoliko

nastavimo sa propagiranjemlekova protiv pelinjih bolestii davanjem lekova samo peli-njim drutvima pretvoriemopele u hronine bolesnike, a

potroaemeda i drugih peli-njih proizvoda (decu, trudnice,starce i ostale potroae) ukonzumente raznih hemikalija.Kad kaem hronini bolesnikmislim na organizam koji nijesposoban za uspeno privrei-vanje, a kamoli za donoenjevisokih prinosa pelinjih proi-zvoda. Takoe, taj hroninibolesnik ima smanjenu otpo-rnost na drugepelinje bolesti.

Zato, pozivam nauneradnike, veterinare koji prakti-no rade sa pelama, sve

napredne pelare i organizato-re savetovanja da ponemodrugaije razmiljati. Moramoimati na umu da se i tehnolo-ko-biolokim metodama mo-gu uspeno suzbijati pelinjebolesti, jer je ogroman brojodbrambenih mehanizama


19/47

19

pelinjeg drutva kao celine ipele kao jedinke kojima semoe uspeno boriti protiv

bolesti pela. Uostalom, stojinam obaveza i od svetskepelarske organizacije ,,Api-mondije da se prvenstvenoborimo tehnoloko-biolokimmetodima (zakljuak sa mno-gih meunarodnih simpoziju-ma i kongresa Split 1984, Za-

greb 1986, Okruglog stola oAmerikoj kugi Skoplje 1989,Ohrid 1990, i sl).

Za poetak dau skromnidoprinos uspenom tehnolo-ko-biolokom suzbijanju Var-roe, odnosno opisau mojumetodu.

Moja metoda se odnosi napelarenje sa dvojnim drutvi-ma i nju sam u potpunostiusvojio jo 1989. asaopisPelar je o tome dosta pi-sao, pa neka mi dosadanjiautori oproste to u ponoviti

neto iz njihovih lanaka idodati neto svoje. Ovo inimzato to smatram da nita nijeveno, a sve se moe dogra-ivati i usavravati, u interesupelarstva i zbog hiljade i hi-ljade pelara.

Da bi bio bolje shvaen

prvo u izneti koje su mojerazlike u odnosu na dosada-nje autore:

1. Umesto pregradne daskesa lesonitom i otvorom l0 x l0sa duplom mreom od 2 do 3mm koja slui za odvajanjepomonog drutva od osno-vnog, ja koristim ianu mreupreko celog otvora tela na LRkonici promera 2 do 3 mm

(vidi sl. 2/5);2. Kod zazimljavanja polu-

nastavak se nalazi iskIjuivoispod destoramnog normalnognastavka, a u vreme sezone je-

dan ili dva polunastavka iznadmatine reetke plodita, zavi-sno od toga da li je pelarskagodina slaba, normalna ili do-bra (vidi sl. 2/3);

3. Obavezno, poetkomavgusta kad pristupam zazi-

mljvanju, donja matica je starajednu ili dve godine, zavisnokoja je ostala pri spajanju dva

drutva, a gornja mlada od je-dnog do dva meseca (vidi sl.2/1);

4. Metod koji u opisatiizvodljiv je samo sa manjim

brojem konica, do pedesetprozvodnih konica.

Godine 1984. u Splitu na


20/47

20

III medjunarodnom simpoziju-

mu o Varoi podneo sam refe-rat pod naslovom Lina isku-

stva u suzbijanju Varoe u LRkonici u jednomatinom si-stemu pelarenja (BandovN. 1984. Pelar 11: 329-339).Na Meunarodnom simpoziju-mu u Ohridu 1990. godine,podneli smo referat pod naslo-vom Uspena bioloka borba

protiv Varoe u dvomatinomsistemu pelarenja (BandovN, Bandov NV. 1990. Pelarbr.8 str.241-242). Ovaj lanakpredstavlja nastavak i usavra-vanje metode u odnosu naprethodne tekstove.

Slika 1. Grafikon ciklusa

razvoja pelinjeg legla i varoeU periodu od 1. do 15.

avgusta kada sreujem peli-nja drutva za prezimljavanje,rukovodim se grafikonom

prof. dr Jovana Kulinevia(slika 1) koji za mene, a

verujem i za ostale pelare,

treba da predstavlja sutinuuspenog prezimljavanja pe-linjeg drutva, odnosno suti-

nu naeg nastojanja da sauva-mo zdrave zimske pele odvaroa koje ponu da se legu iizlaze od 15. avgusta do 15.septembra.

Slika 2.Pelinje drutvo

spremno za uzimljavanje* (Pune linje prestavljaju

zatvoreno leglo, a isprekidaneotvoreno leglo)

Poto je nauno dokazanoda se varoa u 85% sluajevanalazi u zatvorenom leglu, a


21/47

21

do sada nije pronaen nijedanlek koji je u zatvorenoj elijiuspeno suzbija, nemam dru-

gog izbora nego da izvadimkompletno zatvoreno leglo(re kompletno ne smemobukvalno shvatati). U plodituosnovog drutva u to dobaobino imamo 3 do 4 okvira sazatvorenim leglom i 3 do 4okvira sa jajima, otvorenim

leglom i vrlo malo zatvorenimleglom. Pomono gornje dru-tvo je neto slabije ( slika 2).

Otvoreno leglo od oba dru-tva oko 5 do 7 okvira, oko 35000 elija, sa gornjom, mla-dom maticom, kao i 2 do 4

okvira sa polenovim prahom,

medom, praznim izgraenimsaem i jednom ram hranili-com postavim u plodite, na novu podnjau. Ispod ovakvogplodita obavezno dodam je-dan polunastavak (slika 3).Ovako formirano i oieno,

drutvo za prezimljavanjesigurno nema vie od 10%varoe, a nauka je dokazala davaroa do 10% ne predstavjaopasnost za uspeno pelare-nje i prezimljavanje. Ako e-lim da napravim dvojno dru-

tvo, preko ovako pripremlje-

nog drutva stavim pregradnudasku sa mreom, a prekomree novo pripremljeno dru-

tvo, koje je takoe osloboe-no od varoe, sa mladom testi-ranom maticom (slika 3).

Slika 3.Pripremljeno drutvoza zimu sa jednim polunasta-vkom i izna d jaim nukleusom

sa mladom maticom

Ako ovo drutvo ojaa, kasnijemu se moe podmetnuti jedan

polunastavak (slika 4).Novoformirano dvojno dru-tvopoeljno je jednom treti-rati sa jednim od registrovanihlekova, da bi varou koja senalazi na mladim i starim

pelama i koja ne prelazi 15%od ukupnog broja varoe u


22/47

22

konici sveli samo na 2 do 3%.Krajem oktobra, kada vienema legla u konici, poeljno

je izvritijo jedno tretiranje,kako bi i ona varoa od 2 do 3% nestala, ili moemo daizvadimo i poslednje zatvore-no leglo. U Eksperimentima

koje sam radio bez pomenutihtretiranja, drutva takoeprezime, ali u prolee na po-

dnjai ima vie mrtvih peIa,sporije napreduju uprolenomperiodu, manje imaju prinosa ikrajem jula imaju vie varoe uodnosu na tretirana drutva.

Slika 4.Pripremljeno dvojnodrutvoza zimovanje sa dva

polunastavaka

Nakon ovog izlaganja no-

rmalno je postaviti tri pitanja:1. ta sam uradio sa je-

dnom od dve matice kad samformirao novo osnovno dru-tvo?

2. ta sam uradio sa okvi-rima sa zatovrenim leglom ko-

je sam izvadio?3. Sa kojim preparatom i

kako sam tretirao novoformi-

rana drutva?Odgovor glasi:

1. Kod formiranja osno-vnog drutva po pravilupustim obe matice kako bi

pele odabrale bolju, jednogo-dinju ili dvogodinju maticu. U nedostatku matica, obinostariju, dvogodinju, stavim ukavez i uvam, da bi je kasnijeiskoristio. Ili je stavim u novo-formirano drutvo sa okvirimazatvorenog legla, odnosno uizolator u kome ima 3 do 4letvica sa lekom protiv varoe,

da bi iskoristio period od 12do 15 dana dok ne izau svepele, a ona neprekidno nosijaja (slika 5).

2. Obino od tri, etiridvojna drutva dobijem dvade-setak okvira sa zatvorenimlegIom i smestim ih u posebna


23/47

23

Slika 5.Izolator koji je sa 20

ramova zatvorenog legla odnekoliko drutava(oko 12000

elija)

dva tela LR konice, 120 000

zatvorene elije, koje e sveizai za 12 do 15 dana. Oveelije su zaraene sa 85% va-roe i ovu konicu tre tiram sa 3do 4 letvice leka protiv varoe,ili je tretiram svaka 3 do 4 da-

na sa nekim dimnim lekom,etiriputa za period od 15 da-

na, dok ne izau sve pele (sl.5). Za kratko vreme ispredizolatora bie gomila otee-nih pela, koje je napala varoa,bez krila, bez nogu i sl. Za 15

dana u izolatoru bie oko 30000 zdravih, vrlo mladih pelakoje moemo da iskoristimo

za pojaavanje nekih slabijihdrutava, nukleusa, ili moe-mo dodati novu maticu i

formirati novo drutvo. Akosmo ovde ostavili staru dvogo-dinjumaticu, imaemoi jaja iotvoreno leglo, a maticu kasni-je moemo zameniti mlaom.

3. Poslednje dve godine1992. i 1993. za tretiranje samkoristio alkoholni rastvor flu-

valinata 2 : 1 (dva dela 96%alkohola i jedan deo fluvali-

nata). Od takve meavine na-kapam jednu do dve kapi nasamogorei filter papir kojisam prethodno pripremio sapetnaestoprocentnim kalijum-

nitratom. Na samom pelinja-ku na samogorei filter papirnakapam jednu do dve kapi.

Tretiram pomou jedne malemainice sa ventilatorom kojavue vazduh radi sigurnijegsagorevanja i kroz jedan pro-duetak kroz leto ubacuje lek

u konicu.Kad od 1. do 15. avgusta naovakav nain pripremim dru-tva, nemam potrebe za nika-kvim intervencijama pa u toku

prolea i leta normalno pela-rim i dobijam visoke prinose

pelinjih proizvoda.


24/47

24

VAROZA PELA (II DEO)Dr. Sotnikov Anatoli Nikolaevi

Pripremio Daa Drmli

Ako smo udaljili krpelj,

ostala je pela iscrpljena ibolesna. Iz tih razloga pelar

na poetku aktivne sezonetreba da misli o profilaktici ida to konstantnoprati. U emuse sastoji profilaktika? Pelartreba da u pelinjem drutvudobije to vie pela koje nisupodvgrnute uticaju krpelja. Jau da vam iznesem lino isku-

stvo, koje sam preneo i drugimpelarima, sa velikim pelinja-cima na kojima ima 600 i viepelinjih drutava:

U prolee kod unoenjacvetnog praha, kod vas e toda bude uskoro (mesec mart),

poveava se intezitet nosivostimatice. To se odigrava veomabrzo, i u koliinskom pogledu.Kad otvarate konicu i akoimate na tri rama otvorena

legla, ili veu koliinu, prepo-ruujem da izmeu tog leglapostavite satne osnove.

Pele su prinuene da novesatne osnove neguju i sama

izgradnja saa trajae tri, etiridana, a matica e u novoizgra-eno sae zalegati jaja. Ovomoe da se uradi ako se ume-sto satnih osnova postavi pra-

zno izgraeno sae. U ovomsluaju pele e za ienjeelija potroiti dosta vremena.Ukoliko je sae zaprljano, tajproces e trajatidue.

Neki pelari smatraju dato nije klasian sluaj i da tone treba raditi, izraavajui


25/47

25

bojaznost da tako rade u tom

periodu, a ja vam govorim dase ne treba plaiti.

Pri izluivanju voska, pe-le odravaju veoma visoku te-mperaturu u pelinjem leglu itu se stvaraju uslovi da se nepregreje leglo, pri tom izgra-

dnja saa vri se, ne na bazipotronje meda, ve na bazipotronje cvetnoga praha. Sem

toga, u tom novoizgraenomsau elije su krupnije i pelae iz nje biti krupnija kodizleganja. Pelaru e se todobro isplatiti, njen eludac ebiti vei.

Kada koristimo ovaj nainizgradanje saa kod pelara sestvaraju uslovi za oduzimanjeramova sa zatvorenim leglom

za rojeve. Preporuujem da serojevi prave sa ramovima sa

zatvorenim leglom, na etirirama zatvorenog legla naselje-nih pelama. Na taj nain mi

dobijamo u osnovnom drutvuotvoreno leglo, a osnovna ma-sa krpelja nalazi se u zatvore-

nom leglu, koje je odneto uroj. Ako nemate sparenu mati-

cu za novoformirani roj, takavroj e imati snage da odnegujematinjak i potrebno je u tom

sluaju dodati ram sa mladimleglom.

Kada se iz zatvorenog le-gla izlegu sve pele, taj roj tre-ba istretirati (obraditi) bilo ko-

jim preparatom. U osnovnomdrutvu je veoma malo preo-stalih krpelja i nije ga neopho-dno tretirati (obraditi).

Zato ove rojeve tokommaja i juna treba praviti? Stva-ranje rojeva podudara se pro-

tiv roidbenih metoda.U kom pravcu treba da ide

profilaktika? Kako ispuniti

izgubljene belanevine zaradprisustva varoe u pelinjemdrutvu? Ovdetreba da drimopreparate koje u sebi sadreaminokiseline. Kod nas je bilo

predloeno i ispitano mnogotakvih preparata.


26/47

26

Jedan od prvih je Polia-

min koji se u medicini koristiza intravensko uvoenje kod

tekih opekotina. Ovaj prepa-rat je dobijen u Japanu naosnovu aminokiselina iz nekog

barskog vodenog rastinja. Ja-pan je proizvodio, a SSR

kupovao. Poliamin se proizo-dio i u Belorusiji u Nicu, iakosu ga utvrdili i koristili u

medicini za intravensku pri-menu nije naaoiroku prime-nu. Kako su nalaeni kartoviu uzorcima, davani su pelari-ma radi primene u pelarstvu.

Zatim sam ispitivao prepa-

rat Gemos. To je neka materi-ja koja se javlja u planinama u

naprslinama stena iz koje sepravi dodatak za ishranu ko-smonauta. Mi u pelarstvusmo ispitivali i ustanovili da

ona utie na buran razvitak ina poveanje nosivosti matice.Meutim, ovaj preparat nije

naao irokuprimenu u pela-rstvu jer je veoma skup.Predlaemo Pelodar. U

naem Institutu i laboratoriji,izuavajui ovaj preparat, za-kljuili smo da se poveavastabilnost (otpornost) pelaprema nozemi, krenom leglu

(Askosferoza) i evropskoj tru-lei. U proizvodnim uslovimaprimenjivao sam ovaj preparatu plastenicima, pri tom supele ostajale ive. Pele ukontrolnim drutvima kojenisu primale preparat su

ginule. One su bile otrovanejer se u plastenicima koristepreparati za zatitu bilja pa supele zbog toga trovane.Ustanovljen je takav sluaj iinjenica. Mi smo to prouilipodrobno i zakljuili da seprehranjivanjem pela ovim

preparatom, dozom od petmililitara na pola litra sirupa

tokom pet dana, obezbeujezatita pela od trovanjapesticidima.

Smatram da ovaj preparatmoe da se koristi u ovomobliku, a moe da bude i jefti-


27/47

27

niji. Nai e iroku primenu itamo gde se gaji malina, da nebi bilo trovanja pela. Osnovni

sastav preparata je kombina-cija aminokiseline, vitamina imikroelemenata.

Kakve greke prave pela-ri kad primenjuju trake? Pe-lar ih najee vea u toku da-na kada je najvea tempera-tura. Takoe, njegova greka

je to ostavlja u konici trakedue nego to je potrebno. Ka-da nastupi zahlaenje, pele sesakupljaju u klube, a trakeostaju bez pela. Kao rezultatimamo nedostatak dejstva iefekta. Ovo svi pelari morajuimati u vidu. Klube moe dase pomeri na jednu stranu, atrake da ostanu ne posednute

pelama. Ovo treba pratiti ipomerati kako bi ove trake do-

leu najgui deo sa pelama.Postoji umiranje pela

koje nije povezano sa bolesti-

ma. Kod vas su blae zimenego kod nas u Rusiji. Ovo semoe dogaati i pri minus e-tiri stepena i minus deset ste-peni. Pri sniavanju tempera-trure pele se sabijaju u klubei odlaze od hrane. Takoe, akosu u gornjem delu uz satonou,

a med na donjem delu rama,

pele ga nee uzimati jer jehladan. Ako se ove i sline

pojave primete preporuujemkako da se pele spasu.Potrebno je intervenisati

postavljanjem rama sa medomodozgo iznad satonoe. Toplo-ta od klubeta ide na gore, medse ovde zagreva i pele gaveoma dobro uzimaju. Ako je

pelinje drutvo slabo i klubemalo, ono se zalepi' za ramkoji je horizontalno na satono-ama. Ovo treba kontrolisatinajmanje jedanput nedeljno.

Kada pele pojedu med, ra-zmiem ramove i taj ramstavljam tamo gde se klubenalazi, a zatim novi ram samedom stavljam iznad drutvahorizontalno iznad satonoe.

Hteo bih da vam kaem dase amitraz koristi i sagoreva-njem listia. Na taj nain kodnas u Rusiji se koristi i fluva-

linat. Na primer, ako je fluva-linat na letvicama ili trakama,

600 miligrama fluvalinata api-stan letvici. Isti efekat se moepostii ako se spaljuje papirisa 0,6 miligrama fluvalinata.U praksi je to jedna mala

kapljica.


28/47

28

Koliko je opasan fluvalinat

vidi se, na jednoj strani 600miligrama, a na drugoj 0,6miligrama daje isti efekat. Alitreba imati u vidu da se on

dugo inflitira u medu, i to do-prinosi razvitku rezistencije.

Amitraza je veoma nesta-bilan u spoljnoj sredini, u me-

du ga praktino ne moemootkriti, zato to te metode kojemi koristimo pri ispitivanju su

gasno-hromatografske metode,one ne mogu da ga odrede(ustanove). Primenjuju ga u

Francuskoj i u drugim zemlja-ma, ali dosadanja ispitivanjaostataka nisu saoptena.

Vodena emulzija kojommi vrimo tretiranje, ukolikose nalazi u beloj, plastinoj ihermetiki zatvorenoj posudimoe se koristiti i sledeegodine.

Preporuka proizvoaa jebila da kada se napravi vodenaemulzija od 0,00625 %, da se

to iskoristi tada, a ostatak pro-spe, ukoliko nije bilo potrebeza utrokom. Ispitivanjem smoutvrdili da se emulzija moeupotrebiti uspeno i nakongodinu dana, ak i due. Takoda je ta preporuka proizvoaasamo s ciljem da bi se to vie

prodao preparat.

Jo jedna molba, bez obzirato vi ovo primenjujete neko-liko puta, i uzimate preparateod istog proizvoaa, proveri-te obavezno toksinost iefekasnost za obaranje krpeljana jednom do tri pelinjadrutva. Tek posle toga trebaprimeniti lek na celom peli-njaku. Javljaju se sluajevikada se preparat nalazi u


29/47

29

prodaji, prazan i neupotrebljiv.

Neophodno je ustanovitistabilnost.

Optimalna kocentracija0,00625% postie se kada seampula od jednog kubnog ce-

ntimetrra bipina sa 12,5% ami-traza rastvori u 2 litra vode,

dobija se tano ta optimalnakoncetracija. Onda se ona na-kapa po ulicama pela od 8 do

10 mlilitara, pricem po pela-ma. Ako je 10 ulica pela,treba nakapati od 80 do 100kubika te emulzije.

Preporuujemo da se neprska po satonoama, konici isauve po ulicama pela, i dase radi po niim temperatu-rama, kad su pele u klubetu.Moe se primenjivati iznad 0stepeni, a najbolje je kada jespoljna temperatura od 5o do

8o C. Tada su pele dovoljnosabijene u klubetu pa nemoramo da traimo pojedina-

no, svaku pelu da bi jenakvasili. Imamo grupu pela ione pele koje budu spoljadotaknute ovom emulzijom,kada zagnjure u dubinu klu-

beta raznose hemikalije pocelom prostoru u konici. Efi-kasnost primene ove emulzije

je od 95 do 99%. Mada se

mogu nai primeri u literaturi ipreko 99%.

Primena mravlje kiseline U poslednje vreme kod

nas i u inostranstvu primenjuje

se mravlja kiselina. Utvrenoje da je ona manje opasna

zbog njenih ostataka jer jeprisustna u medu. Moram dakaem, da njena efikasnost

nije toliko velika kao to je tosluaj kod oksalne kiseline ilikada se tretiranje sprovodibipinom. Pri primeni mravljekiseline treba voditi raunaodnjenog isparenja i pare kojamoeda ugrozi samog pelara,a u konici moe da nagrize


30/47

30

icu, metal. Kod nas, u Rusiji, mravlja kiselina se ne koristi uvelikoj meri.

Meutim, postoje pristali-ce ove kiseline. One koriste

plastine isparivae. Razraenje tzv. gel pod originalnimnazivom muralinka, ali moram

da naglasim da se ona kod nasne koristi iroko.

U inostranstvu, uNemakoj,mravlja kiselina se irokopreporuuje, takoe i u Ame-rici. U Americi svake godine

dolazi do velikog umiranjapelinjih drutava, smatra se

da je to posledica nedovoljne

efikasnosti u borbi sa varoom.Preporuuje se da i prime-

na timola. Kod primene timolakrpelj ne gine ve samootpada. Kod jakih drutava, pritoplom vremenu javlja seizgon matice iz konice zbogvisoke koncetracije pare nasta-le od timola. Krpelj otpadaiv, a prema naim istraiva-

njima efikasnost je oko 60%.Kod nas se preporuuje

primena timola sa raznim ra-stinjem i biljkom Baljbuni,prilikom ega krpelj otpadamrtav.

Zato vas pozivam da

primenjujete proverene prepa-rate i da ne primenjujete pre-parate koji su malo efikasni.

Bilo koja koliina krpelja daostane u ivotu pogoduje nji-hovom daljem mnoenju.

Izbor preparata treba daizaberu sami pelari, a tretira-

nje treba da se izvri na iro-koj teritorji, organizovano.Ako je jedan pelar tretiraosvoja drutva, a drugi nije,krpelj se brzo prenosi iz

jednog pelinjeg drutva nadrugo, a to je povezano sa

uzletanjem pela pri hladnom


31/47

31

vremenu ili nevremenu, koja

ulazi u oblinju konicu, nesvoju, i prenosi krpelj na

drugu pelu.Hou jo da kaem damoete sami da kontrolieteefikasnost, bez bilo kakvihspecijalista. Utvrivanje dija-gnoza se vri tako to uzmeteteglu sa vruom vodom, doda-te malo praka za pranje i

pomeate dobro. Zatim, sarama, gde nema matice, bilo sa

kraja ili drugog po reduvruom vodom stresete pele.Dovoljno je 50 pela. Zatim sepele u tegli promeaju i onee ugunuti. Nakon toga vilju-kom ili neim drugim izvadi-te pele na papir, a tenostkoja je ostala u tegli procediti

kroz gazu i prebrojite koliko jena njoj krpelja. Na papiru

prebrojite izvaene pele iizraunajteodnos, broj krpeljakroz broj pela puta 100,

dobiete procenat zaraenostidrutva. Ako to uradite najednom pelinjem drutvu, preizvrenog tretiranja i posletoga videete efekat efikasno-sti leka.

Drugi nain: Na dnokonice, pre tretiranja, pod

gnezdo postavite papir nama-

zan vazelinom ili mau.Zatim izvrite tretiranje i pre-

brojite opale varoe. Nakontoga, postavite novi list papira,uzmite jedan od efikasnih pre-

parata i ponovo obraditedrutvo. Tada moemo videtikoliko je broj varoa smanjen.Moda ovaj nain nee imatistoprocentno delovanje, ali

ipak e dati uvid, koliko jebilo efikasno to leenje.

Obavezno vriti tretiranjeprotiv varoe u jesen, jer uko-liko se tada sprovedeno efika-

sno tretiranje u prolee nemapotrebe za njim.

Ako se vri formiranjerojeva i ako se vri izgradnjasaa kao u predhodnom obja-njenju, naa posmatranjazaraenog pelinjeg drutva sa27 % u osnovnom drutvu,svake zime u narednih desetgodina su preivela. To uka-

zuje da je pela veoma vrsta.Nisam ispitivao belanevine uhemolimfi, to to su one osta-jale u ivotu govori o efika-snosti takve profilaktike. Zato

ako ne bude preparata, nemoe se raditi sa pelama.


32/47

32

DA LI SU TRIBINE U ORGANIZACIJI SPOS-aMASKA ZA IZBORNU KAMPANJU FUNKCIONERA

U obmanjivakom asopisu"Pelar" br.12 decembar 2009,na str. 600 najavljuje se "tribi-na" o aktivnostima Savezapelarskih organizacija Srbije(SPOS) namenjena svim pe-larima Leskovca i ire, sa pra-

teim strunim predavanjemza 5.12.2009. Za domaina"tribine" odreeno je Drutvopelara "Beli bagrem" iz Le-skovca. U asopisu "Pelar"stoji: "Tribinu e voditi zame-nik predsedenika SPOS-aMilutin Petrovi" i tu je ve

iznesena prva la. Naime,ovde se govori da je Milutin

Petrovi "zamenik predsedni-ka SPOS-a, a takva funkcijau vaeem statutu SPOS-a seuopte ne spominje. Dodelji-vanjem ove lane funkcije Pe-

troviu vladajui klan je na-jverovatnije hteo da obmanepelare Leskovca u pogleduvanosti njegove linosti i pri-da vanost tribini. Druga lau ovom tekstu je da e Petro-vi odrati besplatno predava-nje. Meutim, on je za dolazak


33/47

33

u Leskovac imao plaenu dne-vnicu i putne trokove. To tose plaa iz kase SPOS-a, a ne

iz kase pelarskog udruenjanema nikakve veze, jer se ukasi SPOS-a nalaze isto pare

pelara. Trea la u ovoj kra-tkoj informaciji je da e preda-vanje biti "struno", zato toMilutin Petrovi nije strunipredava. etvrta la u svega

dvanaest redova teksta je da epredavanje odrati Milutin,meutim, predavanje nije odr-ao samo Milutin ve on injegov roeni brat koji sepredstavio kao Mia Petrovi.Peta la je da je tema preda-vanja "Pelarenje LR i DBkonicama", jer je priano sa-mo o pelarenju LR konicom.Imajui u vidu da je u Srbijizastupljenija DB konica, ovala je najverovatnije upotre-bljena da bi na tribinu doaovei broj pelara. Ako u ovako

kratkom tekstu, od svega ne-koliko redova, vladajui klaniznosi pet oiglednih lai, mo-emo da se zapitamo koliko ihima u celom asopisu "Pelar"ili u svim brojevima "Pelara"od kako su preuzeli vlast.

Uoljivo je da svi tekstovi u

Milutin Petrovi iz Kragujevca

asopisu "Pelar" koji su na-menjeni za obmanjivanje ita-laca, tj. pelara Srbije, nisupotpisani. Iz ovog se vidi da

zloupotreba asopisa "Pelar"nije sluajan ve nameran po-stupak nekog pelarskog mo-nika sa ciljem da ostvari linukorist.Na osnovu svega moese zakljuiti da sadanji vlada-ri SPOS-a svoj celokupni rad uSavezu zasnivaju na laima i

obmanama koje plasiraju pe-larima u asopisu "Pelar". Pelarsko udruenje "Beli

bagrem" iz Leskovca nije slu-ajno izabrano za domaina"tribine". Ovo udruenje jenajverniji lan "Nike pela-rske asocijacije" i godinama


34/47

34

najverniji pratilac vladajuegklana. Pored silnih lai, izree-nih sa ciljem da odziv bude

vei, na "tribunu" je dolo sve-ga 37 pelara iz sva tri lesko-vaka udruenja, kao i pelarikoji nisu lanovi. "Tribinom"je predsedavao funkcioner

udruenja "Beli bagrem" Ne-nad Petkovi. "Tribina" je po-ela tako to je Milutin Petro-

vi ponavljao poznate podatkeobjavljene u asopisu "Pelar".Posle desetak minuta, uz reiizvinjenja, Petroviu je predo-eno da ponavlja iste stvarikoje pelari godinama sluajui itaju u asopisu "Pelar" ipredloeno mu je da iznesenove podatke, ukoliko ih ima,ili da se u suprotnom krene sa

diskusijom u cilju efikasnograda. Milutin je drsko odgovo-

rio: Ma nemoj da me preki-da. Na ta mu je reeno dato nije rad ve komunistika

demagogija koja se ponavljahiljadu puta kako bi pelaribili obmanjivani i da je tribinaizreirana. Milutin je odgovo-rio: ujte, ja sam ovaj, ovekkoji je ve dugo godina usindikatu i apsolutno porihva-

tam svaku primedbu, znai to

se toga tie ali mislim da jenekorektno da se prekida onajkoji je doao ovde da odri

besplatno predavanje, rekaosam zahvaljujui prijateljstvumom itd. Znai, naite minekog drugog koji je doao daobavi to, a uz tribinu dobije i

besplatno predavanje, to smo iobjavili u "Pelaru" prema to-me ne znam o emu se radi, i

nastavio je da ponavlja tekst iz"Pelara". Oigledno, ovo jepredstavljalo vreanje inteli-gencije leskovakih pelarakoji kao da nisu dovoljno inte-

ligentni da zapamte proitanitekst u asopisu ve je tuinteligentni Milutin da im toponovlja dok njihovi neinteli-gentni mozgovi ne shvate.

Kada je predsedavajuem Ne-nadu Petkoviu predloeno daprekine Milutina, on je odgo-vorio: Ja mogu tebe da prek-nem, a njega ne mogu. De-

mokratski, nema ta.Posle munih trenutakaMilutinovog deklemovanja te-ksta iz "Pelara", Petkovi jedao priliku i ostalima da ue-stvuju na tribini, s tim to jepre toga pokuao da utie namiljenje pojedinaca. Prvi di-


35/47

35

skutant je predoio Milutinuda se po pelarskimkuloarimaSrbije pria da su tribine

SPOS-a sa besplatnim preda-vanjem maska za izbornukampanju vladajueg pela-rskog klana Srbije, kojimaupravo istiu mandati, za nare-dnu izbornu skuptinu SPOS-a, kao i to da on sada radi pre-dsedniku kampanju za Rodo-

ljuba ivadinovia, ali i svoju,s obzirom da je odreen zaivadinovievog naslednika.Kako je Milutin imao plaenudnevnicu i sve trokove, izlo-eno mu je miljenje da su onitakvu vrstu kampanje morali

da plaaju svojim parama, a netuim pa mu je postavljenopitanje da li to predstavlja

zloupotrebu materijalnih sre-dstava pelara Srbije.

Odgovor Milutina je glasio:to se tie zloupotrebe vaihpara, ja sam tebi rekao, a svi

moraju da znaju, svaki mojodlazak za Beograd, kao za-

menika predsednika i lanaIzvrnog odbora za umadiju iPomoravlje je odlukom Izvr-

nog odbora, znai dnevnicaza izvrni odbor je 1000,00din. Do dana dananjeg sa

zamrznutom odlukom, da se

zamrznu sve, to ste proitali u"Pelaru" i bie i u narednoj

godini dok se drukije ne do-nese odluka na Izvrnom odb-oru. Izvrni odbor ine petna-est lanova koji su za svakiregion podeljeni i dalje e to,ukoliko se usvoji ovaj statuttako biti...

U daljem delu odgovora

Milutin je govorio o svompelarenju, zakivanju ramova,ko bira predsednika SPOS-a isl. Sami odgovori MilutinaPetrovia iz Kragujevca, za-menika predsednika SPOS-a,kako se sam vie puta predsta-vio, dovoljno ga oslikavaju.

Iako su misli i reenice nepo-vezane i nejasne, moe se pre-tpostaviti da je hteo da kae daje Izvrni odbor odredio dne-vnice za sednice Izvrnogodbora. Neverovatno je da neshvata da ta odluka Izvrnog

odbora ne vai za privatnukampanju o kojoj je bilo rei upitanju koje mu je postavljeno.

Drugo pitanje upuenoMilutinu se odnosilo na zlou-

potrebe u SPOS-u u vezi sanepotrebnim slubenim odla-scima u inostranstvo kao to je


36/47

36

bio njegov odlazak na Apimo-

ndiju u Irsku. Iznesene su muinjenice da je imao plaeni

put, hotel, kotizaciju za ko-ngres i da je pri povratku uzeodevizne dnevnice, s tim tonije bilo nijednog opravdanograzloga za njegov odlazak na

Apimondiju. Ispred redakcijeasopisa Pelar iao je on itadanji urednik Rodoljub

ivadinovi. Imajui u vidu daje u delegaciji bio i Vlastimir

Spasi iz Nia sa enom, zaodlazak obijice nije bilo nika-kve potrebe.

Milutin je odgovorio: tose tie oko Apimondije Izvrniodbor SPOS-a zbog poznava-nja mog engleskog jezika jesmatrao da ja treba da budem

taj, jer sam bio dva mandata uredakciji asopisa i verovatno,ja nisam bio lan Izvrnog od-bora u tom mandatu, da bi me-ne tada neko predloio i pri-

hvatio i ta odluka je jedno-glasna.

Tree pitanje je postavljenou vezi sa zloupotrebama parasrpskih pelara za plaanjestanarine, struje, vode i ostalihtrokova poslovnih prostorijaSPOS-a u Molerovoj 13 u Be-

ogradu. Prostorije pored Sa-

veza koriste i Drutvo pe laraBeograd i Beogradsko udru-

enje pelara. Dakle postoje tristanara, a samo jedan snositrokove i to iz razloga da bibeogradska udruenja podr-ala izbor i opstanak funkci-onera SPOS-a na funkcijama.

Milutinov odgovor: to setie tri stanara u SPOS-u vi-

deemo na Izvrni odbor. Ima-u to kao pitanje, da vidim ko-ja su to tri stanara i ne bih hteoda mi o tome, mi ovde pria-mo.

Neverovatno je da on kaovisoki funkcioner SPOS-a ne

zna ko sve koristi prostorije uMolerovoj 13, a bar jednommeseno na sednicama Izvr-nog odbora boravi u tim pro-storijama.

Blagajnik Saa Stevanovi


37/47

37

Blagajnik Belog bagrema",Saa Stevanovi, izneo je svo-je miljenje da o zloupotreba-

ma sa Milutinom treba razgo-varati nasamo.I predsedavajui Nenad

Petkovi je dao svoje milje-nje o zloupotrebama u SPOS-

u: Ako bude zloupotrebe, miod svojih poreza plaamopoliciju i neka policija vidi

tamo, da li ima zloupotrebe ilinema zloupotrebe. Zatim je,nezadovoljan tokom raspravena tribini o zloupotrebama uSPOS-u, odluio da tribinuprekine i pozvao prisutne daglasaju: Ja bih pozvao pela-re da glasaju da li ele da setribina nastavi ili da se preena predavanje. Ko je za to da

krenamo na predavanje? Potoje veina za predavanje ja bihpozvao predavaa.

Gospodin Nenad Petkovije izgleda zaboravio da to nije

bila skuptina njegovog udru-enja da bi se glasalo. Semtoga leskovaka udruenja bilasu neravnopravno zastupljenana ovoj tribini. Duboica jeimala 2 prisutna, Leskovac 12i Beli bagrem 20 prisutnih,

tako da nije bilo demokratski

Nenad Petkovi

nadglasavati se. Na tribini nije

bio utvren broj prisutnih, nitibroj koji su glasali. Iako je

samo nekoliko prisutnih glasa-lo, tj. manjina, ta manjina je zaNenada Petkovia bila veina idovoljan razlog da prekine tri-binu u vremenu kad se disku-tovalo o zloupotrebama u

SPOS-u. Da bi se dobila ko-mpletna slika o Petkovievom

radu u pelarstvu neophodnoje i da sagledamo njegovoangaovanje oko manifestacijeLeskovaki dani meda 2009.Nenad Petkovi je bio lanOrganizacionog odbora ovemanifestacije koji je etvrtinu

para dobijenih od optine


38/47

38

Leskovac, umesto usmerava-

nja na razvoj pelarstva,potroio na ruak. Sam Petko-

vi je na dan odravanja mani-festacije dao intervju Televizi-ji Leskovac i umesto da pribli-

i graanima med, da im obja-sni u emu je izuzetnost meda,on je priao o prskanju voainsekticidima i trovanju pela,to je sigurno imalo tetan

efekat na prodaju meda i pove-alo barijeru izmeu potroaai meda.

I pored toga to je NenadPetkovi prekinuo tribinu, umomentu kada je predavanjetrebalo da pone, oni koji nisuglasali zahtevali su da setribina nastavi i tribina jenastavljena.

Neboja Coni postavio jepitanje: ta je sa subvencuja-ma za prolu i ovu godinu.Prole godine je obeano toli-ko i toliko evra po konici, ove

godine toliko i toliko evra pokonici, a nita nije dato. Mi-slim da SPOS mene obmanju-je. Ja ne elim da budem lanSPOS-a, ne elim da budemlan nijednog udruenja, jernemam nikakve koristi ni od

SPOS-a, ni od udruenja. la-

narina je visoka i smanjiebroj lanova. U asopisu Pe-lar ne mogu da proitam

nita. Mislim da je sramotaonako neto, plaati 1900dinara za nita, lanarina iovaj asopis to dobijamo to jenula. Devedeset posto ljudi sa

kojima priam deli istomiljenje.

Milutin je odgovorio da je

Ministarstvo poljoprivrede naskuptini SPOS-a obealoregres, a ne oni. Meutim,gubi iz vida da je zamka zaregres pelarima postavljena uasopisu Pelar broj 12.decembar 2008, u tekstu pod

naslovom Subvencije u pe-larstvu, kao i injenicu da jeSPOS vodio akciju tampanja,distribuiranja i popunjavanjaobrazaca, krajem 2008. ba uvreme ulanjivanja pelara.Na osnovu toga se upelarskoj javnosti stekao

utisak da e regresa biti, apelari navueni na lanstvo uSPOS zbog regresa. Tako supelari ostali bez para zaregres i bez njihovih para koje

su funkcioneri bacili na ta-mpanje obrazaca.


39/47

39

Rade Cvetkovi je istakao:Ovo nije u redu, to ne moeniko da me ubedi. Nemamo

plasman, loi uslovi za pela-renje i sad jo vie dodaj, i sadjo vie dodaj, dodaj. I mi sadada dobijemo impuls, da jovie radimo, mi ta dobijamo,dobijamo po glavi, i onda ta,posle pet godina emo reineko tamo XY, ili neka budala

je doveo srpsko pelarstvo upropast. I onda emo se setiti,e to nije bilo dobro. Valjdaima tamo pametnih ljudi kojiznaju da misle mozgom, ovo

ne ide na dobro.Zlatko Nikoli je imao

interesantno miljenje o prska-nju voa: Neka on prska ucvetu, ali da prska u zalazak

sunca, kada pela nije u polju ina cvetu. Onda emo imatimanje tete, ali da se prskanou, da pela ne ide, tada neradi, a za taj period noni

izvri se isparavanje, i takodalje. Imaemo manje gubitkaza 40-50%. To da se izdejstvu-je kod proizvoaa, a da ih za-kon, skuptina, odnosno zakonnatera da to oni napiu, poredsvih osobina koje poseduje taj

preparat. I jo neto Evropska

unija eli nas da uemo kodnje i ne moe ona da budegazda u mojoj kui...

Zlatko Nikoli

Jedan od uesnika je istakaoda je na berzi SPOS-a odavgusta meseca. I pitao je taje istina, da med izlazi ili neizlazi i kojim kanalima ide?

Odgovor Milutina: Tri le-pera meda je otilo po mom

saznanju, ja nisam bio kodCmane da vam direkno kaemtane koliine, po nekim mo-jim privatnim saznanjima, koji

mi je rekao jedan privatnik, mije rekao da je Cmana kupio

negde devedesetak tona, i datrenutno da zbog komisije koja


40/47

40

treba da doe iz Evropskeunije se eka da vidi ta, kako.Mislim da e to da proe sve u

redu i da e da se nastaviizvoz, a dok oni ne isporue tekoliine nee da vre otkup.

Milan Toi, iako jedan odnajstarijih pelara u Leskovcu,umesto da bude primer poziti-vnog ponaanja, dao je sebi zapravo da prekida druge, da

izbacuje one ije mu se disku-sije ne sviaju, da zamera pre-dsedavajuem to nije dao naglasanje da se takvi izbace sasastanka i slino. Meutim,kada je Toi tokom tribineuzeo re i optuivao dravu daeli da uvede porez na svakodrutvo po konici, niko ga ni-je prekinuo, svi su ga kulturno

sasluali, mada je sigurno biloonih koji se nisu slagali sa nje-

govim miljenjem. Milan To-i se spominje u negativnomkontekstu jo 2001. godine u

asopisu Matica u brojumaj/jun 2001. na str. 14, u te-kstu pod naslovom Leskova-ki komunistiki izborni me-tod gde se iznosi da je on gla-sao na skuptini Udruenja Leskovac iako nije bio lantog udruenja.

Milan ToiMilutin Petrovi je potvr-

dio da rukovodstvo SPOS-a

planira da osnuje firmu zaotkup, pakovanje i prodaju

meda, tvrdei da e usluge zapelare biti besplatne. to jemnogo, mnogo je, Milutin je

preterao, jer ak i u vremenajveih komunista Staljina iTita drutvene fabrike sunaplaiva le svoje usluge. Dali pelarski vladari smatraju da

su pelari toliko naivni da imotvaraju drutvenu fabriku,koju bi neko kasnije otkupio

za male pare? Namee sepitanje zato to sposobnorukovodstvo SPOS-a, ti bizni-smeni, ne otvore fabriku

svojim kapitalom?


41/47

41

Milutin je predstavljajuisebe i brata kao pelare, ista-kao da imaju vie od sto ko-

nica, ne iznosei dokaz za toniti podatak u koliko konicaimaju pele. Poznato je dafunkcioneri SPOS-a svojustrunost dokazuju prijavljiva-njem lanog stanja o brojusvojih pelinjih drutava. Takoje dokazano da urednik aso-

pisa Pelar, Rajko Pejano-vi, u vreme kada je tvrdio daima dvestotine pelinjih dru-tava, nije imao nijedno. Ipak,uzmimo da je taan podatak dabraa Milutin i Mia imajupreko sto konica, proizilazida svako od njih ima preko

pedeset konica. Na osnovutoga oni spadaju u grupu ama-

tera.Njihovo predavanje, tj.

izlaganje njihove metode pe-larenja, je vie nego amaterskoi predstavlja metodu pelare-

nja koju ne treba primenjivatina pelinjacima. Metodu nji-hovog pelarenja i logikogzakljuivanja najbo lje oslikavaMiina reenica: Ima neketendencije da se ti antibioticitotalno izbace iz upotrebe, ali

mi nije jasno, kad se krava

Mia Petrovi iz Kragujevca

razboli mi joj damo inekciju,kad se svinja razboli damo

inekciju, a ja ne smem datretiram pele... Za MiuPetrovia bolesna krava ibolesna svinja su isto to izdrave pele.

Ovo je klasian primerunitavanja srpskog pela-rstva u reiji Saveza Pela-

rskih Organizacija Srbije.

Autor teksta

Dragoslav Ili e


42/47

42

GOSPODAR PELA IIAutor Dragoslav Ili e

A K C I J A !Svi kupci knjige dobijaju gratis

film Apimondija Irska 2005,

Apimondija Australija 2007 i sve

brojeve asopisa Srpski pelarna disku.

SAZNAJTE ONO TONIKO U SVETU NE ZNA

Cena knjige: 1400 din.

Telefon: 016/ 281 666

Mobilni: 063/ 42 82 36

Iz sadraja:

- Iskoriavanje glavne pae slabim dru tvima.- Iskoriavanje slabe pae jakim drutvima.- Tromatino, etvoromatino i estomatino pelarenje - Metoda totalnog razrojavanja.- Starter-bilder drutvo sa maticom. - Proizvodnja super matica.- Prinudna tiha smena matice.- Zamena matice bez traenja. - Plastine tegle kao oplodnjaci. - Samostalno preseljenje izletnica iz drutva u drutvo. - Samostalno formiranje dvomatinog drutva.- Embrionalni razvoj pela radilica u trutovskim elijama.


43/47

43

SPOS TRAI DA SE U ASOPISU SRPSKI PELAR OBJAVI PUNA I NEDELJIVA ISTINA, A U SVOM

ASOPISU OBJAVLJUJE NEPOTPUNU I DELJIVU ISTINU

Dragoslav Ili ePoto se neke informacije u

asopisu Pelar daju neja-sno, morali smo da se obrati-

mo Savezu pelarskih organi-zacija Srbije (SPOS) radi poja-njenja istih zahtevom od 9.

decembra 2009. sledeeg sa-draja:

ZAHTEV

U asopisu Pelar" broj11, novembar 2009, na strani

561. dati su finansijski rashodiSPOS-a za septembar 2009,koje je potpisala raunovoaSPOS-a, Jagoda Milenkovi.Kako su rashodi u delu prikaza

koji se odnosi na Apimondiju2009 potpuno nejasni, pokua-li smo da telefonskim putem

sa gospoom Milenkovi ra-zjasnimo nejasnoe, ali je onazahtevala pismeni zahtev pavam se u tom smislu i obra-amo.

U datim finansijskim ra-shodima jasno se vidi koliko je

kotao zakup tanda, stolova i

stolica, ali je potpuno nejasno

ta se podrazumeva pod re-dnim brojem 28.Slubeni put uinostranstvo - Apimondija 291651 dinara. Da li ova stavkapodrazumeva samo devizne

dnevnice funkcionera SPOS-aili su tu uli jo neki trokovi?Ukoliko su uli i drugi troko-vi, onda su morali biti prikaza-ni odvojeno, kao to je touraeno sa trokovima tanda,stolova i stolica, naroito zbogtoga to je ovde re o mnogoveoj sumi novca. Imajui uvidu da u izvetaju sa Apimo-ndije koji su dali Rodoljubivadinovi iz itkovca i Go-ran Pei iz Mladenovca stojida su odtampani samo flajeri,nejasno je, kako stoji pod re-

dnim brojem 30. Broura zaApimondiju 95.969 dinara, okakvoj brouri je re, kolikokomada je tampano i po kojojceni.

S obzirom da asopisPelar koji, kako je dokaza-no, lano informie i objavlje-


44/47

44

ni Finansijski rashodi SPOS-a za septembar 2009 ostavlja-ju mogunost prikrivanja fina-

nsijskih malverzacija, na osno-vu zakona o dostupnosti info-rmacija i injenice da je radSPOS-a javan, zahtevamo, danam u to kraem vreme-nskom roku dostavite: "Fina-nsijske rashode SPOS-a zaApimondiju 2009" po svim

stavkama, posebno, kao i ko-pije svih rauna po kojima jeizvreno plaanje.

Ovo nam je potrebno radistavljanja na uvid lanovimaDrutva pelara Duboica"Leskovac, tj. onima ije supare troene na Apimondiju2009, kao i objavljivanja ist-initih podataka u asopisuSrpski pelar.

Dana 25.decembra 2009.

primi.li smo odgovor SPOS-abr.109/09 od 24.12.2009 kojije potpisao sekretar SPOS-a,

Predrag Martinovi. U odgovoru stoji da su ufinansijskim rashodima SPOS-a za septembar 2009. pod re-dnim brojem 28. Slubeni putu inostranstvo Apimondija291.651dinar obuhvaeni sle-dei rashodi:

1.Putni trokovi 100.537,00dinara.2.Hotelski smetaj za dve oso-

be sa dorukom- 63.114,00 -dinara.3. Dnevnice za dva delegata 128.000,00 dinara (Rodoljubivadinovi iz itkovca i Go-ran Pei iz Mladenovca dobilisu po 8 dnevnica u visini od84 evra, tj. svakom po 672

evra).

Rodoljub ivadinovii Goran Pei

to se tie informacije oflajerima, tj. brourama, prikazpod rednim brojem 30. Brou-ra za Apimondiju 95.969 dina-

ra, data je polovina informa-cija. Objanjeno je da se radi opotpuno istom promotivnommaterijalu koji je samo druga-

ije terminoloki obraen nadva mesta, ali nije dat podatakkoliko komada je tampano ipo kojoj ceni. Takoe, nisu


45/47

45

dostavljene traene kopije svihrauna po kojima je izvrenoplaanje.

Ukupni trokovi za ueeSPOS-a na Apimondiju 2009u Francuskoj su 659 437 dina-

ra. Komentari na ovo ueesu dati u prethodnim brojevi-

ma naeg asopisa, tako da ne-ma potrebe da ih ponavljamo.

Zatim u odgovoru SPOS-a

stoji: Ove podatke moete daobjavite jedino u integralnom

obliku, bez vaenja delovateksta iz konteksta, jer imatedozvolu samo za objavljivanje

pune i nedeljive istine. Ovosuvie zvui kao komunistikonareenje kojim se eli postiiuticaj na ureivanje nekogasopisa. Odakle nekom izSPOS-a pravo da danas u 21.veku, u demokratskoj Srbiji

izdaje komunistika naree-nja? Uostalom, mi smo ti kojismo traili potpunu informaci-

ju i kao takvu je objavljujemou Srpskom pelaru, a kojenema u asopisu Pelar.Svakom je jasno ko objavljujepune i nedeljive istine, a ko

lai i obmane.Na kraju odgovora SPOS-a

stoji: Takoe, molimo Vas da

nam pojasnite Vau tvrdnjuizreenu u Vaem dopisu daasopis Pelar lano info-

rmie, jer mi sa lanim info-rmisanjem u asopisu Pelarnismo upoznati. Ovo smatra-

mo klevetom (dok se eventua-lno ne dokae da je Vaatvrdnja tana), pa Vas molimoda pojasnite u optem interesu.Ako podnesete dokaze za tu

tvrdnju, pokrenuemo odgova-rajui, predvieni postupakprotiv odgovornih pa Vas mo-limo da nam to pre poaljetedopis sa dokaznim materija-

lom , kako bi eventualno lanoinformisanje prekinuli i sa-

nkcionisali one koji su ga eve-ntualno izazvali.

Ovaj, citirani deo teksta

smatramo kao teranje sprdnjefunkcionera SPOS-a sa isti-

nom. Svaki broj asopisa Sr-pski pelar se dostavlja SPO-S-u, gde je tano navedeno ta

je la, uz priloene dokaze,tako da je teko poverovati unjihovu tvrdnju da su neupo-znati. Pored toga, ponovo e-mo poslati sve brojeve asopi-sa Srpski pelar na e-mailSPOS-a sa napomenom da je

tu sve to im treba.


46/47

46

ISTINITE PRIENIJE SRAMOTA NEMATIPELE, SRAMOTA JE

LAGATI

Na jednom predavanju po-kazuje predava slike svojih

konica. Sve konice na pet,est nastavaka, pune pela,pele ne mogu da stanu ni utolikim konicama. Hvali se daima 200 takvih konica. Jedanod pelara poluglasno, kao zasebe, ali da uju svi ree: Eovo je sramota, on nema nije-

dnu konicu. Kolega do njegamu odgovara: Nije sramotanemati pele, sramota je ovoli-ko lagati. Ali njega titi pre -dsednik, ree prvi.________________________

PELARIZMI

- Medu Volonka, kad jebio mali, zato to je biopriglup, zvali su Vole. Kadje poodrastao opet su ga zvaliVole. Kad je ostario zovuga, kako drugaije nego

S kim si takav si, uzvratiopet kolega do njega. Preda-va se napravi da nita ne uje,a svi prasnue u smeh.

NE PIEM ZA VREME

OKUPACIJE

Sreu se dva pelara, dva staradrugara koja su ranijih godinaredovno pisali za asopis. -Zato nema tvojih lanaka uasopisu? - zaudi se jedan. -Neu da piem za asopiskojilano informie, a ti? - upitadrugi. - Ja sam kao Ivo

Andri, neu da piem zavreme okupacije - odgovori

ovaj.________________________

Vole. Zato ima kompleksnie vrednosti. Pokuava da seizlei sakupljajui: zahvalnice,diplome i medalje, ali VO bioVO osto 100 posto.


47/47

47

- Funkcioneri SPOS-a ima-

ju kasno paljenje. U apriluvre raspodelu novogodinjih

kalendara, a shvatili su da jesvetska ekonomska kriza ulau SPOS tek krajem 2009, po-

sle upozorenja u asopisu Sr-pski pelar.

- Senzacija, dr Meda osta-vio medu Spasuljeta zbogmede Punto. Meda Punto ima

dupe vee, lake mu ulee.

VIC

Razgovaraju dr Meda iHitler!E Hitleru, da ja imam

tvoje tenkove prejebo bi svepelare sveta! ree dr Meda.

E dr Medo, da sam jaimao tvoj asopis Nemci jone bi saznali da sam izgubio

rat! odgovori Hitler.

______________________________________________________

NAIVNA PELARSKA POEZIJAZIMSKI SAN PELA

Veje, veje sneg.

Belo brdo, beo breg.U konici vlada mir.Ja preturam po ambaru ,

da pronaem slatki med. Belo brdo, beo breg.

U tanjire sipam med.Za doruak svi u red, Svi se ure za obed. Belo brdo, beli breg.I meni su dali malo,

i to malo, pa ostalo.Belo brdo, beo breg.

Todorovi Sreten Ceka

srpski pcelar br. 12

Documents