srpski pcelar br-19

7/25/2019 Srpski Pcelar Br-19

http://slidepdf.com/reader/full/srpski-pcelar-br-19 1/41



12

PREVENCIJA ZA AMERIĈKU KUGU

Prof.dr Bojan Prvulov Sofija, Bugarska

Maligna truleţ je zarazna

bolest zatvorenog legla pčeli-njeg društva. To je najrazorni- ja bolest pčelarstva. Ustano-vljena je u svim zemljama

sveta. Poznato je čovečanstvuod davnina, od vremena

Aristotela (384-322 pne) podimenom maligna truleţ.

Od bolesti oboljevaju larvesvih rasa pčela. Bolest se širi preko:

- Rojeva koji potiču iz bolesnih društava;

- Gra beţnih pčela koje plja-

čkaju med bolesnih i oslablje-

nih društava što uzrokuje bo-lest u njihovim društvima;

- Korišćenje zaraţenog ala-

ta i opreme koji su bili u ko-

ntaktu sa zaraţenim larvama.White 1904. godine u SAD

opisuje uzročnika Bac. larvae,a kasnije bolest dobija ime,

američka kuga.U ovom momentu je veoma

vaţno da svi pčelari budu oprezni i brzo da preduzmu

mere ako sumnjaju na bolest, jer se najčešće širi u julu i

avgustu, kada je vreme toplo,

lučenje nektara se smanjuje, ainstinkt za sakupljanje hrane jača. Tada pčele napadaju

bolesna i od bolesti oslabljenadruštva i prenose infekciju u

svoje društvo. Najčešće obo-ljevaju jaka društva, zato štonajaktivnije traţe hranu i

napadaju slabije.Bolest se najčešće javlja u

društvima neodgovornih i

aljkavih pčelara. Znaci bolestisu: kada su meĎu zatvorenim

leglom naĎu ćelije sa ulublje-

nim i često probušenim poklo-



16

Pĉelarica (Merops Apiaster )

Ilco Kostadinovski

Vinice, R. Makedonija

U septembru veliki brojnaših košnice ostaje bez pčela.

Pčelari uglavnom sumnjaju naVarou i Nozemu, ali svi zapo-

stavljaju factor ,,Pčelarice”. Ova lepa, šarenolik a ptica, kod

nas je poznata pod mnogim

imenama i to: Bregorka, zatošto pravi svoje gnezdo postrmnim bregovima, kao Do-

ţdarka zato što se javlja na pčelinjacima posle kiše, Gli-

kurka, Trmarka i drugim ime-nima ali najpoznatija je kao

Pčelarica. Samo ime nam

govori o kakvoj se štetočini radi. Pokušaću objasniti koji

vid opasnosti nam donosi ova

ptica.

Zahvaljejući brzom razmn-oţavanju i našoj nebrizi, pče-

larica se raširila veoma brzona celoj teritoriji naše drţave. Ova ptica selica spade u rodlastavica, ţivi u koloni jama.

Veoma lepa ptica sa sjajnim išarenim per ima, melodičnim

glasom i elegantnim letom.Zastupljena je u svim delovi-

ma Makedonije do 1500m

nadmorske visine.Parenje i pravljenje gnezdase odvija u usto vreme. Gne-

zda prave u strmim predelimagde kopaju tunele i do jedan

metar. Glavni period nošenja jaja je od 25. maja do 10. juna.

Inkubacioni period traje 15 da-

na. Nakon 1. jula u svim gne-zdima ima samo mladih pčela-rica. Razvoj mladih od izlega-

nja do poletanja traje 30 dana,a celi ciklus od parenja do

poletanja mladih traje 75 dana.Pčelarica je veoma privr ţena

svojoj porodici i ne napušta



17

Pčelarica

gnezdo čak i kad je u opasno-sti. One tokom celog dana

love insekte i hrane mlade. Nakon drugog avgusta gnezda

su prazna.Samo ime Pčelarica nam

pokazuje kakva je uloga pčelau meniju ove ptice. Pored

pčela hrani se i opnokrilcima itvdokrilcima. U gnezdama se

mogu naći ostaci bumbara,

osa, skakavaca itd. U predperi-

odu gnezdenja najviše love pčele jer tada nema mnogo

drugih insekata. U periodugajenja mladih love blizu svo-

jih gnezda. U tom periodu imaizobilja insekata, pa zato

manje love pčele. Avgust jenajkritični mesec, zato što tadamlade Pčelarice počinju da segrupišu u velikim jatama i

zajedno da love. Po lepomvremenu ih najčešče love na

mestama gde pčele idu povodu. U tom periodu kod nas u

niskim delovimaa nema pašezato ih najčešče love na tere-

nima gde ima vode. Pri obla-čnom i kišovitom vremenu

hvata ju pčele i na samim pče-linjacima.



20

Trmke

zloga da je pčela predstavljena

i u svetim knjigama. Dakle, pčelarstvo u ovim kra jevima je

staro koliko i čovečanstvoovoga kraja.

KAKO SE GAJILA PĆELAU PROŠLOSTI

Pčela je u ovim krajevim

gajena u takozvanim trmkama.One su pravljene od leskovog pruća i obmazane blatom pomešanim sa govedjom ba-legom sa spoljne strane. Unu-

trašnja strana je bila čista i tu je pčela gradila svoje saće.

Ovaj način gajenja pčela jetrajao do devedesetih godina prošloga veka, a ima i dandanas pojedinaca, običnostarijih ljudi, koji iz nostalgije

prema prošlošću, u svojim pčelinjacima čuvaju po kojedruštvo u trmkama. Ovaj način pčelarenja je bio teţak, ali senikada nije odustajalo od

gajenja pčela.Jasno je da je u ovakvim

uslovima pčelarenja, čovekmalo mogao da učini za pčelu,osim što je pčelu smestio u ta-

kvoj košnici. Zato je veliki broj neuhvaćenih rojeva po-

begao u šumi, u šupljinama



22

moralnih ljudi, ne voli nepra-

vdu, kradju, neverstvo itd.Bilo je porodica koja su

gajila i preko stotinu pčelinjihdruštava.

Postojala je i kupoprodaja

pčela i cena jedne košnice je bila ravna ceni jedne ovce.

Tako je sačuvana pčela i pčelarstvo vekovima u krajevi-ma MedveĎe.

_______________________________________________________

DIMNI TOP

SVETAMED

LESKOVAC

CENA SAMO 2 900 DIN.

TEL. 016 / 22 –

00 –

48 MOB. 061 / 172 17 61



27

U POSETI ITALIJIVasa Kocić, Leskovac

Italija

Aprila 2011 godine, grupa

srpskih pčelara i proizvoĎača pčelarske opreme pod organi-zaci jskim voĎstvom Dušana iMarka Mirića iz Belanovice je

izvršila stručnu posetu fabrici za pakovanje meda Apicultura

casentinese srl iz Arezzo obla-

st Lombardija, takoĎe i najja-

čoj italijanskoj kompaniji za

proizvodnju pčelarske opremeLega, kao i poseta pčelarskojfarmi od 2500 košnica, koja pčelari sa košnicama DB 10.

Nakon višečasovnog puto-vanja udobnim autobusom La-

ste stigli smo u ranim juta-

rnjim, subotnjim časovima u



31

Transporter paleta

Na terenu koristi mali guse-ničar sa motorom za transport jedne košnice.

Guseničar za transport jednekošnice

U kasnim subotnjim časo-

vima obišli smo i jednog odnajvećih proizvoĎača pčela-rske opreme u italiji kompani-

ju Lega, koja se bavi proizvo-dnjom kompletne pčelarskeopreme. Pošto smo stigli prili-čno kasno ljubazni domaćin,vlasanik firme sa još trojicom

Kompanija Lega

pomoćnika nas je upoznao sa

svim svojim proizvodima i na-činom proizvodnje istih. Kod

njih su se mogle videti puno

novina u vezi sa opremom.Jedna od tih novina je i mašinaza skidanje sadrţaja vode umedu koja količinu meda od300 kg smanjuje procenatvode za 1 za period od tri sata

rada.U Legi smo videli novi

proizvod za skladištenje i tra-

nsport meda, a to je prohro-

msko bure klasičnog oblika230 litara ili 300kg meda, čija

se cena kreće oko 300 eura. Nakon posete kompaniji

Lega krenuli smo put Srbije sausputnim zadrţavanjem kodkompanije Logar u Šenčuru uSloveniji. Logar raspolaţe saizuzetno kvalitetnom preteţno prohromskom opremom za



36

NIKOT APARAT

NAJBOLJI APARAT NA SVETU ZA PROIZVODNJU

MATICA

MATICA POLAŢE JAJA DIREKTNO U MATIĈNJAKE

KADA KUPITE MATICU KUPILI STE MAĈKU U DŢA-

KU, KADA JE SAMI PROIZVEDETE ZNATE ŠTA STE

PROIZVELI

OD KVALITETA MATICE ZAVISI CELOKUPAN ŢIVOT

I RAD PĈELINJEG DRUŠTVA I VAŠI PRIHODI

DA BISTE IZBEGLI SINDROM NESTAJANJA PĈELAMATICE PROIZVODITE SAMI

Prednja strana aparata sa

matičnom rešetkom gde se

matica izoluje

Zadnja strana aparata sa

matičnjacima u kojima matica

polaţe jaja

ISPORUKA POŠTOM ZA: SRBIJU, CRNU GORU, BH, HRVATSKU, SLOVENIJU, MAKEDONIJU I BUGARSKU

NE OKLEVAJTE! NARUĈITE NA VREME!

TEL. 016/ 281 666, MOB. 063/ 42 82 36



37

PISMO ĈITAOCA O FORUMU SPOS-a

Poštovani gospodine Šeš! Pre svega, zahvaljujem se

na prosleĎenom mi "Sr pskom pčelaru" br. 18 i ţelim Vamsvako dobro u budućem radu,a posebno u borbi sa

"udbašima" "SPOS-a", kojesam napustio upravo zbog

sputavanja slobodne misli iomalovaţavanja. Ja i nas ne-

koliko, uhvatili smo ih u špi- juniranju na drugim forumima,

gdje su naše razgovore pratili,a istina im se nikako nije svi-

Ďala. Čestitam Vam na skida-

nju maski s lica neljudi i ne-stručnjaka, koji bolesno hoćenaprijed, a Vi ste im izrazita

smetnja. Odličan je i komentaro pravilima "Foruma SPOS-a",

gdje se moraš potpuno pre-dstaviti, staviti i sliku, dakle

skinuti se do gola, a tim info-

rmaci jama neko moţe negate-vno baratati, pa sam sve tonazvao policijskim metodama.

I to sam govorio, ali ko sam ja?! Dvoumio sam se da se ja-

vim u pismenoj formi pa odu-

stao, ne ţeleći badava trošiti

ţivce, a pisan je mi je struka,

imao sam i uspeha, no to tamo

nikad nisam rekao. Uostalom,

ne trebam im ni ja niti iko dru-gi kad postojite Vi, a u Vašemradu, zaista Vam od srca ţelimsreću. Sve mi se zgadilo pa

sam prestao posjećivati forumi bavim se onim što mi je pa-

metnije: knjiţevnošću (spre-mam drugu knjigu).

Upornim traganjem naforumu SPOS-a moţete seuveriti kakvu sam razmenu

mišljenja imao, a kako su miodgovarali i započeli s nacio-nalnim vr eĎanjem, pa sam na-

pustio. Kasnije su se i samimeĎuso bno posvaĎali pa sevreĎali i više me to i ne zani-ma, ali sve to govori o ljudskoj

dvoličnosti i nezajaţljivoj ţeljida u silu boga budu najpame-tni ji. A ja sam samo jedno ţe-lio: da u većini gradova bivšeSFRJ imam bar po jednogdrugara kojem mogu kao

poznanik poznaniku doći, što bih isto svakome učinio i na



ukradena pčela od bronze, sa spomenika kamenog cveta.Pa zar za ime sveta?

O ne čoveče ljudskoga roda, pa dokle to ide ljudska blama?

Stvarno me je ponekad sramota što sam od tog roda satkana i sama.Pa zar pčeli spomenik da srušiš? O što se ne rodih kao pčela bar na jedan dan, već u ljudskom obliku,da zabodem u oči ţaoku besa,

tom bezočniku u ljudskom liku? Zar na otpad pčelu da proda, taj otpadnik ljudskoga roda?Kad jednog dana čovek pčelu bude pravio od blata,tad svima biće jasno

da je za čoveka i čovečanstvo već suviše kasno. Izlazim iz kuće, pogled mi u bašti do košnica seţe, teskoba me neka u grudima steţe. Na obrazu osećam brid, pčela mi mojih, jutros me stid.

srpski pcelar br-19

Documents