1

2

3

SADR@AJ

MINUT ĆUTANJA ZA PREMINULE PČELARE I UNI[TENO

SRPSKO PČELARSTVO .................................................................. 4

KAKO ZA[TITITI PČELE OD TROVANJA PESTICIDIMA 13

UTICAJ PČELINJE PA[E NA KVALITET MEDA ................ 23

NOZEMOZA ............................................................................. 32

API IMUNO STIMULANS ....................................................... 37

UNIVERZALNI EKOLO[KI ISPARIVAČ SREDSTAVA PROTIV BOLESTI PČELA I LEGLA ........................................... 41

ODRŽANA GODI[NJA SKUP[TINA DRU[TVA PČELARA "DUBOČICA" – LESKOVAC ........................................................ 43

KVALITETOM I SELEKCIJOM U PČELARSTVU KA EVROPI ............................................................................................ 46

DRUGO ZASEDANJE PČELARA SREDNJEG BANATA - ZRENJANIN 2008 ........................................................................... 48

ISTINITE PRI^E ....................................................................... 49

PITALICA ................................................................................. 51

PČELARIZMI ............................................................................ 51

PESME ....................................................................................... 52

4

MINUT [UTANJA ZA PREMINULE P^ELARE I

UNI[TENO SRPSKO P^ELARSTVO

U subotu 23. februara na

Veterinarskom fakultetu u Beogradu odrana je izborna sednica skupštine SPOS-a. Amfiteatar veterinarskog fakulteta ima dva krila sedišta. Na desnom krilu do ulaznih

vrata sedeli su pristalice pretendenta na presto Rodoljuba Živadinovića. Na levom krilu pristalice starog vladara Živoslava Stoja-novića.

5

Milić Vukić iz Užica predsedavajući skupštine pozdravio je delegate i sve prisutne i otvorio redovnu, godišnju, izbornu skupštinu saveza.

Pre nego što se prešlo na

dnevni red skupština je odala poštu svim preminulim pčelarima u protekloj godini, a bilo ih je nažalost dosta, s obzirom da nam je pčelarski kadar nažalost jako star.

Prvo su izabrana radna

tela, tj. obe grupacije su davale jednak broj članova u svakom radnom telu, čitali unapred pripremljena imena što je skupština automatski prihvatala.

Predsednik verifikacione

komisije je saopštio da je od 238 delegata prisutno 195 te skupština može da radi i pravosnažno odlučuje.

Ispred Veterinarskog fakulteta skupštinu je pozdravio prof. dr. Zoran Stanimirović i istakao: „ Izaberite onog koga želite, onog koji će vas

predstavljati uz napomenu da pri glasanju vodite računa da se nebiste našli u situaciju kao ja da sam na brzinu glasao a posle na tenane se kajao. Raduje me činjenica da su se pčelari probudili, kad kažem probudili mislim pre svega što su više zainteresovani za svoje interese, kako da prodaju med, kako da ostvare svoja prava, nego li za razne gimnastičke igre koje postoje u svim organizacijama Srbije, pa i u ovoj pčelarkoj, koja više opterećuje rad nego što mu doprinosi.“

Prof. dr Zoran Stanimirovi}

6

Zatim se skupštini obratila kraljica meda Srbije. Ona je rekla da potiče iz pčelarske porodice, pozdravila sve prisutne i poželela im sretan rad.

Razmatrajući izveštaj o radu Izvršnog odbora za 2007. godinu pojedini članovi izvršnog odbora su kategorično tvrdili da je podneti izveštaj falsifikat predsednika Živoslava Stojanovića, da izvršni odbor nije radio po odlukama skupštine, takođe da je povodom obeležavanja jubileja 110 godina SPOS-a Stojanović mimo Izvršnog

odbora i komisije za priznanja, samovoljno podelio priznanja po svom izboru, kao i da je podela povelja i statua kriminal.

Milenko Gićanov, delegat

društva pčelara Šid je izneo mišljenje svog udruženja da je Izvršni odbor pasivan, da ne zastupa interese pčelara Srbije, nego se bavi mešetarstvom, ličnim biznisom, dok pčelarstvu Srbije preti sunovrat zbog neaktivnosti vrha SPOS-a.

Rajko Pejanović iz Šapca

se predstavio kao predsednik društva iz ovog grada i član Izvršnog odbora. On je istakao da su se oni zalagali da se Rodoljub Živadinović posle ostake – smene vrati na mesto koordinatora SPOS-a sa ministarstvom poljoprivrede. Zatim je zloupotrebio govornicu za lični obračun sa Matijom Markovićem poznatim proizvođačem preparata iz Šapca, za koga je rekao da kupuje litru preparata u prodavnici za 1.300 dinara, prepakuje sadržaj u 200 malih

Kraljica meda Srbije za 2007

7

pakovanja od 5 ml, pa ih prodaje u zadruzi Maji iz Beograda po ceni od 230 dinara i da od 1 l koju je platio 1.300 dinara dobije 46.000 dinara.

Očigledno da se Pejanović

nehotice izdao da se zalagao za nestatutaran i nezakoniti rad u savezu, jer poslove koordinatora po važećem statutu SPOS-a obavezan je da obavlja predsednik saveza, a ne Rodoljub Živadinović.

Matija Marković iz Šapca

je replicirao Pejanoviću, da će ići na sud zbog onog što je

izneo, jer njegova firma ima registroani lek, a lek ima nadležnu kontrolu. Zatim je rekao da Pejanović falsifikuje stvari i iznosi neistinu, da mu je mandat na funkciji predsednika udruženja istakao, da ga skupština udruženja nije delegirala za delegata u skupštini SPOS-a, te da su pčelari Šapca ogorčeni na Pejanovića.

Po mišljenju člana

Izvršnog odbora Miloje Milojevića, za 110 godina

postojanja saveza ništ nije

Rajko Pejanovi}

Miloje Milojevi}

8

učinjeno za pčelarstvo Srbije. Da i ovaj sastav ništa nije mogao da uradi zbog pčelarske grabeži onih na vlasti. Za sadašnje stanje zaslužna je pčelarska mafija, a ko je pčelarska mafija, potrebno je da se definiše i da se izbaci iz pčelarstava.

Interesantno je da se

ovakva diskusija mogla čuti od gospodina Milojevića koji je do pre dve godine pripadao klanu bivšeg predsednika Miljka Šljivića, za koji su pojedini delegati tvrdili da predstavlja pčelarsku mafiju. Milojević je kao predsedavajući skupštine u 2005. i 2006. godini isključivao mikrofon neistomišljenicima za vreme diskusije, pa čak i prekidao rad skupštine i na taj način izazivao incidente u skupštini.

Milutin Petrović iz

Kragujevca je za govornicom skupštine izneo tvrdnju da časopis Pčelar lažno informiše i da se zloupotrebljava.

Dok je časopis Pčelar kontrolisao klan kome on pripada, Petrović je zajedno sa Rodoljubom Živadinovićem lažno informisao i zloupotrebljavao časopis. To mu tada nije smetalo, a sada mu smeta, kakva

principijelnost. Agardi se kao član

Izvršnog odbora osvrnuo na rad Rodoljuba Živadinovića i njegovo mišljenje je da Živadinović nije za timski rad, jer je individualac, kao i da Izvršni odbor ne treba da se pretvori u redakciju i da raspravlja samo o časopisu

Milutin Petrovi}

9

Pčelar, te da su imali situaciju da Živadinović otvori sednicu Izvršnog odbora, izveštava ih o svemu i svačemu, na kraju zatvori sastanak. Rodoljub Živadinović kao individualac prema onima koji ga ne prate svašta preduzima da bi ih sprečio u njihovim delatnostima. da se je Izvršni odbor trudio da usvojeni plan sprovede u interesu svih, a da Živadinović radi u svom interesu. Zatim je postavio pitanje, da li Živadinović može da uštedi 350.000 Evra pčelarima, da li je to tako ili nije, jer posle leka koji je preporučio došle su osude. Na kraju će ispasti da su svi

pčelari mala deca, da ne znaju šta treba da kupe, već je jedino dobro šta se preporuči.

Izveštaj o radu

nadzornog odbora – lakrdija Po statutu SPOS-a

nadzorni odbor vrši kontolu materijalno-finansijkog

poslovanja u savezu i zakonitost rada svih njegovih organa i tela.

U kratkom izveštaju

nadzornog odbora stoji da su oni kontrolisali samo rad Jo`ef Agardi

Predsednik Nadzornog odbora Radovanovi} Radomar

10

izvršnog odbora. Zatim su prepisali par cifara iz finansijskog izveštaja, napisali par rečenica o statuetama i marketingu i to je sve.

Glavni problem saveza iz koga proističu svi ostali, je nadzorni odbor. Očigledno je da nadzorni odbor „ne primećuje“ nestatutaran i nezakoniti rad u savezu, o čemu smo opširno pisali u prošlom broju našeg časopisa. Takvim svojim radom nadzorni odbor ne samo da ne sprečava, već izaziva nove zloupotrebe. Zašto nadzorni odbor prikriva zloupotrebe u

savezu možemo samo da nagađamo.

Nastavak borbe za vlast između Stojanovića i Živadinovića

Celokupan rad skupštine

je samo nastavak borbe za vlast između Stojanovića i Živadinovića. Delegati su bili skoncentrisani samo na jednu tačku dnevnog reda, a to je „izbor predsednika saveza“. Živadinovićeve pristalice su kritikovale predsednika Stojanovića i veličale Živadinovića. Malo je bilo onih koji su se usudili da pred

^LAN NADZORNOG ODBORA VU^KO JOVI^I] ^LAN NADZORNOG ODBORA

VLADIMIR HUNJADI

11

većinom brane Stojanovića, pa je on sam često morao da se javlja za reč i da se pravda, što je još više otežaalo njegovu situaciju. Fudbalskim rečnikom rečeno igrala se utakmica na jedan gol. Živadinovićevci su napadali, Stojanovićevci su igrali bunker, primali golove i izgubili.

Očigledno je bilo da je

utakmica dobijena pre početka. Potkupljivanjem sudija, igrača, delegata i svim mogućim mešetarenjem. Ali

šta će biti ako svi kojima je nešto obećano ne budu „isplaćeni“ ? U svakom slučaju slavljenička torta je mala, a mnogo je gladnih. Može i da se kaže mala je bara a mnogo krokodila.

Interesantno je da se posle

bitke ne zna pravi pobednik. Pripadnici nške asocijacije se hvale da su oni pobedili. Beograđani kažu da su oni postavili Stojanovića, da su ga oni smenili, da su takođe postavili Živadinovića i da će ga smeniti ako ne bude

@ivoslav Stojanovi} Rodoljub @ivadinovi}

12

poslušan, da preko svojih sedam čoveka u Izvršnom odboru mogu da rade šta hoće.

Proizilazi da je jedini gubitnik Živoslav Stojanović koji je može da se kaže u vlast

SPOS-a bio više decenija, još od vreme pokojnog Filipovića, kao član Izvršnog odbora, predsedavajući skupštine i predsednik SPOS-a.

Svoja „demokratska“ načela je dokazao predsedavanjem skupštine kada je branio ljudima da govore.

Novonastala situacija je

samo providno nova, jer su se na vlast vratili stari ljudi, pre svih Rodoljub Žiadinović, koji je za tri i po godina urednikovanja, po isticanju delegata na prethodnoj skupštini uspeo da uspostavi apsolutnu vlast i da niko nije smeo da mu se suprotstavi. O kakvom je čoveku reč govore i sami postupci Živadinovića. On je posle ostavke – smene pokrenuo osnivanje „inicijativnog odbora za unapređenje i uređenje stanja i odnosa u SPOS-u“, zbog toga što u SPOS-u vlada veliki nerad, sedstva se nenamenski troše uz neracionalno poslovanje i ostalog

alarmantnog stanja u pčelarstvu Srbije i SPOS-u sa kojim je upoznat mali broj pčelara u Srbiji. Nameće se pitanje kako to katastrofalno stanje nije bilo katastroalno dok je Živadinović imao dve funkcije u savezu, a čim je on skinut sa funkcija stanje je odjednom postalo katastrofalno. Sem toga u izveštaju pomenutog odbora stoji da pčelari Srbije nisu informisani., a Živadinović je bio glavni i odgovorni za informisanje u pčelarstvu Srbije. Proizilazi da je ovaj odbor predložio Živadinovića i on kasnije izabran za predsednika SPOS-a zato što nije informisao pčelare Srbije. Svaka čast za dvoličnost.

Šta očekuje pčelare

Srbije? Nastavak već viđenog i doživljenog. Neka im je bog na pomoć.

13

KAKO ZA[TITITI P^ELE OD TROVANJA PESTICIDIMA

Dr. Matija Marković

Šabac Danas je identifikovan

skoro jedan milion insekata, grinja, drugih paukova i sitnih životinja, od čega je 10.000 štetnih za gajene biljke u agraru i šumarstvu. Identifikovano je preko 50.000 gljiva, bakterija i virusa od čega je oko 15.000 fitopatogenog karaktera. Računa se da prko 2.000

korovskih vrsta ugrožaa poljoprivrednu proizvodnju.

Gubici u prinosu i

kvalitetu proizvoda su u proseku i preko 80 % kod pojedinih kultura. Pojedine vrste korova, neke štetočine i prouzrokovači nekih biljnih bolesti mogu kompletno kompromitoati proizvodnju, uništiti gajenu biljku, ili toliko smanjiti proizvodnju gde bi berba bila iluzorna.

14

Istina je, da svaka biljka praktično ima svoje specifične štetočine, bolesti i korove, i da se za svaku moraju primenjivati specifične mere borbe i različiti hemijski preparati.

U svetu ima preko 10.000 registrovanih preparata, od preko 2.000 aktivnih materija. U takvim uslovima čovek je često nemoćan da izađe na kraj sa vrlo vitalnim neprijateljima naših useva. I pri današnjem stupnju razvoja nauke i tehnike, on je još uvek veliki gubitnik. Suočen je sa činjenicom, da nema savremene proizvodnje,

visokih prinosa, kvalitetnih proizvoda gajenih biljaka, bez savremene i kompleksne zaštite (bez upotrebe pesticida) od prouzrokuvača biljnih bolesti, štetočina i korova.

Sa druge strane je poznato da su pesticidi manje više otrovne mataerije, koje je za svoje potrebe stvorio čovek, radi suzbijanja štetnih insekata, gljiva, bakterija i korova, da su veoma štetni i za druge organizme koji se nađu u određenom eko sistemu. Na žalost, pčela kao glavni polinator naših biljaka je veoma osetljiva na većinu takvih hemijskih materija i

15

ona je praktično indikator ekološke zdrave životne sredine. Tamo gde ne mogu da žive pčele, znači da je to i nezdrava sredina za život čoveka. Velika je zavisnost biljaka i pčela, i istovremeno i obostrano korisna. Ne mogu biljke bez oprašivanja (kod nekih smanjen prinos i do 80 %), a ni pčele bez nektara i cetnog praha koji daju biljke.

Ako bi tažili idealan pesticid, on bi tebao biti bezopasan za pčele, dok bi u isto vreme morao biti veoma efikasan u suzbijanju neke specifične štetočine, biljne bolesti ili korova. Za sada

takih idealnih hemijskih materija nema, ali ima koje su manje otrovne i koje se brže razgrađuju.

Uloga stručnjaka za

zaštitu bilja je, da ove dve pozicije pomiri, da stručno i savesno odabere i upotrebi određeni pesticid, da zaštiti useve i postigne visoke prinose, a da u isto vreme zaštiti i pčele.

Ovu materiju reguliše i

zakon o zaštiti bilja Sl. glasnik 26 od 15.05.1998. godine Čl. 72 stav 3 i 4. Oaj zakon obavezuje i upozorava poljoprivredne stručnjake,

16

poljoprivredne proizvođače i sve one koji koriste pesticide, da ih ne bi smeli upotrebljavati kad postoji najveća opasnost trovanja pčela (za vreme cvetanja biljaka).

Da najkasnije 48 časova

pre upotrebe pesticida moa obaestiti držaoca pčela o prestojećoj primeni nekog preparata na tom području. Pčelari se moraju obaveštavati neposredno, ili putem javnih sredstava informisanja (dnevna štampa, radio, televizija i dr.) o mestu, vremenu i načinu upotrebe otrovnog sedstva (preparata) za pčele, kao i vreme razgradnje na tetiaranom području. Ovo se posebno odnosi na zaštitu velikih plantaža voća – vinove loze, kao i zaštitu urbanih sredina (grada) od najezde komaraca.

Na žalost postoje i oni

drugi koji nestručno koriste pesticide i veoma su često uzročnici trovanja pčela.

Kako može doći do

trovanja pčela

Postoje nekoliko načina

trovanja pčela i to: Direktno zahvaćene pčele

koje su se našle na biljkama u momentu prskanja ili zaprašivanja gajenih biljaka.

Ostacima pesticida u baricama ispod voćaka ili na mestima gde se pune prskaliceili atomizeri koji se koriste u aplikaciji pesticida.

Tretiranje voćnjaka – vinograda ili neke ratarske kulture, a da prethodno nisu odstranjene korovske biljke koje tada cetaju (gde se zadržavaju pesticidi) na koje sleću pčele.

Putem avio tretiranja (prelet preko pčelinjaka) gde se pesticidi direktno nanose na košnice, tu se zadržava i izaziva masovno uginuće pčela.

Načini trovanja

medonosne pčele Samo trovanje medonosne

pčele može biti:

17

Kontaktno, gde pojedini pesticidi deluju preko hitinskog omotača pčela. Tada se pčele mogu naći mrtve da vise na cvetovima, grančicama ili lišću tretiranih biljaka, kao i na zemlji na samom objektu.

Digestivno, preko organa za varenje, gde pčele uzimaju zatrvoani nektar i polenov prah. Nekad takvo trovanje može biti akutno, a ponekad i hronično što je daleko opasnije. Tada obično dolazi do troanja odraslih pčela a i larvi u samoj košnici. Tu je glavni izvor trovanja polenov prah koji su pčele unele u košnicu.

Pojedini pesticidi brzo isparavaju, gde fumigantno deluju na disajne organe pčela. Obično više strada odrasla pčela a manje leglo. Izuzev u slučaju, ako se pesticid aplicira putem vazduhoplova direktno na košnicu.

Ima i takvih slučajeva da

trovanje pčela može biti na sva

tri načina, a što uglavnom zavisi od mehanizma delovanja, postojanosti i formulacije preparata. Od osobitog značaja je koncentracija preparata, jer sa povećavanjem aktivne materije raste i opasnost trovanja pčela. Visoka temperatura u momentu tretiranja povećava otpornost preparata. Ovo je posebno izraženo kod organofosfornih jedinjenja. Kad pčele unesu pesticid u košnicu on se na temperaturi od 35 ° C još više aktivira, a što za posledicu ima još masovnije uglinjavanje svih stadijuma razvoja pčela.

Pesticidi u vidu prašiva su

daleko otrovniji za pčele, u odnosu na pesticide formulisane u vidu suspenzija, emulzija ili mikro granula. Veća stabilnost pesticida, duže se zadržaa na biljkama, a čije rezidue su opasne za medonosne pčele.

18

Toksičnost se smanjuje načinom i momentom aplikacije preparata. Ako se tretiranje izvodi zemaljskom mehanizacijom, mogućnost trovanja je manja u odnosu na aplikaciju iz vazduhoplova. Ukoliko se tretiranje biljaka obavlja uveče, noću ili rano ujutru, toksičnost pesticida je manja u odnosu ako se takve radnje obaljaju tokom dana.

Simptomi trovanja

medonosnih pčela Svakako da su insekticidi

posebano otrovni za medonosnu pčelu. Međutim i mnogi fungicidi, herbicidi i

limacidi mogu biti veoma toksični (u određenim momentima) za medonosnu pčelu. U zavisnosti od vrste pesticida i simptomi trovanja su različiti.

Preparati na bazi

karbamata Najviše se koriste

preparati: Sevin, Karbaril, Furadan, Posse, Lanate, Nubril L-20, Lanate 25 WP i dr.

Kod zatrovanih pčela

ovim preparatima javljaju se sledeći simptomi: Pčele imaju nekontrolisane pokrete, izraženu agresivnost, pojavu

19

kočenja i nemogućnost poletanja, paralize i uginjavanje. Smrtnost pčela nastaje ispred košnice i u košnici. Obično strada pčela izletnica.

Preparati na bazi

organofosfornih jedinjenja Ovde postoji više gupa

aktivnih materija i preparata. Najviše su u upotrebi preparati na bazi Dimetoata (Fosfamid, Sistemin, Naled, Bi-58 ), Navinofosa (Fosdrin). Parationa, Diazinana, Dihlorfosa (Nuvan 500, Difos, Vapona), Monokrotofos-a, Malationa, Forata, Fosfamidona i dr.

Tipični simptomi su:

dezorjentisanost, bezvoljnost, abdomen povijen i naduvan. Zatim nastaje povraćanje (kao da su mokre), krila rašiena i udaljena od tela, ponekad prikopčana jedno za drugo. Onda dolazi do prevrtanja i na kraju do uginjavanja. Zatrovane pčele uginjavaju ispred košnice ili u košnici.

Preparati na bazi piretroida

Postoje više preparata iz

ove velike grupe insekticida. Najpoznatiji su na bazi: Permetrina, Nikotina, Cipermetina, Fanvalerata, Fluvalinata, Alfametrina, Binfentina, Lamba-cihalotrin, Deltametrina i dr. tipični simptomi trovanja su:

Kod zatrovanih pčela

nastaju nervozni pokreti, nesposobnost letenja, povraćanje, ukočenost, paraliza i trenutna smrt. Smrtnost nastaje na mestu trovanja ili na putu do košnice. Često nema mnogo uginulih pčela ispred košnice, a što može zavarati da se radi o trovanju, već o nekom drugom uzroku uginjaanja pčela izletnica.

Fungicidi koji mogu biti

opasni za pčele Mnogi fungicidi su

praktično neotrovni za pčele, ali postoji i nekoliko grupa koji mogu biti veoma opasni

20

(otrovni) za medonosnu pčelu. To su najčešće preparati na bazi: Polisulfida (Flutrafola, Truflumizola, neke kombinacije Metalaksila, Dinocapa, Dinikonazola i dr.). Simptomi tzrovanja su slični nekim insekticidima i to: dezorijentisanost, bauljanje ispred košnice, pokušaj poletanja, paraliza i uginjavanje.

Herbicidi opasni za pčele Postoji više grupa

(aktivnih materija) koje mogu izazvai opšti pomor pčela. Najtipičniji su herbicidi na bazi 2.4 – D, 2.4 – D+MSRA i 2.4 – D+MSRR, Dicamba, Dicamba + MSRR, Dikvat – a (Reglon), Paravata (Gramokson, Galokson), Aminotriazola (Amitrol) i dr. Posebno mogu biti štetni folijarni herbicidi koji se koriste za uništavanje korovskog bilja u zasadima voćnjaka – vinove loze, žitima, pašnjacima, livadama i utrinama. Trovanje je postepeno (takozvano tiho

trovanje) zbog neravnomernog cvetanja korovskog bilja.

U zaisnosti koji je

uzročnik (koji preparat) simptomi su različiti. Najčešće je dezorijentisanost, opšti metež pčela izletnica, paraliza i uginjavanje.

Preventivna zaštita pčela

od trovanja Trovanje medonosne pčele

može se spreččiti samo dobrom saradnjom pčelara, poljoprivrednih stručnjaka zaštite bilja, poljoprivrednih proizvođača (posebno voćara i vinogradara) i stručnjaka koji se bave dezinsekcijom i deratizacijom. Svi korisnici pesticida pre upotrebe, moraju dobro pročitati uputstvo za primenu doze po jednom ha i vreme primene. Pored toga obaezno moraju obavestiti pčelare (najmanje 48 časova ranije) o tretiranju biljaka, sa kojim preparatima, ili kada se izvodi akcija suzbijanja komaraca. Tada pčelar ima vremena da svoje košnice zatvori, da ih jednostavno

21

preseli na drugo područje. Poznat je postupak u jednom ili drugom slučaju.

U slučaju da se pčele

donose radi bolje polinacije određenih biljaka (pojedinih sorata voća ili ratarskih kultura, lucerke, suncokreta) tada se sklapa pismeni sporazum (ugovor) između pčelara i naručioca posla. U njemu moraju biti precizirane obaveze, kada doneti košnice, dužinu zadržavanja pčela na ovoj paši i eventualnoj primeni pesticida (ako mora i kojih) za vreme cvetanja voćaka, suncokreta, lucerke i dr.

Ako je seleći pčelar, a nije

ugovorio polinaciju neke kulture, već se našo na određenom terenu, dužan je prijaviti dolazak, dobiti odobrenje od vlasnika parcele gde će preseliti pčelinjak, ostaviti adresu i svoj telefon.

Suzbijanjem komaraca,

posebno u urbanim sredinama ili njihovim predgrađima, bavi se više specijalizovanih radnih

organizacija. Da bi sproveli akciju suzbijanja, one su dužne dobiti odobrenje od gradskog ili opštinskog organa uprave. Pre stupanja u akciju izvođač radova je dužan obavestiti pismenim putem pčelasku organizaciju, a i pčelare putem javnih sredstava informisanja (radio, televizija, dnevna štampa) o mestu aplikacije preparata, načinu aplikacije i dužini trajanja upotrebljenog preparata.

U slučaju da

poljoprivredni proizvođač ili radna organizacija upotrebi preparate bez odobrenja nadležnih organa, ili kod punog cvetanja (posebno insekticida) dužni su nadoknaditi štetu pčelaru koja nastaje uginjavanjem pčela. Da ne bi došlo do nastanka štete jednostavno treba znati da upotreba pesticida u vreme cetanja nije neophodna (izuzev produženog cvetanja), nije stručno opravdana. Tada nastaje veća šteta ako se upotrebi neki pesticid, jer smanjuje oplodnju cvetova, ne samo odstranjivanjem pčela,

22

već direktnim štetnim delovanjem na žig tučka. U slučaju produženog cvetanja jabuke, kruške mogu se upotrebiti samo neki fungicidi (Benomil ili Punch) koji su praktično neotrovni za pčele, a veoma efikasni u suzbijanju prouzrokovača biljnih bolesti koji se javljaju u to vreme.

Trovanje medonosne

pčele Trovanje medonosne pčele

nastaje ako izvršeno tretiranje gajenih biljaka u fazi cvetanja, nekim insekticidima ili fungicidima, ili ako u višegodišnjim zasadima ima korovskih biljaka koje u to vreme cvetaju.

Prvi dokaz trovanja pčela

pesticidima je pojava većeg broja mrtvih pčela ispred košnice, ili pčela koje bauljaju, koje su eventualno mokre, podignutih krtila ili naduvenog abdomena. Pčele koje nisu još zatrovane,

sprečavaju izletnicama ulaz u košnicu, koje se vraćaju sa zatrovanog polja.

U tom slučaju prijavljuje

se trovanje pčela veterinarskoj inspekciji, koja pravi zapisnik i daje dalja uputstva o saniranju takvog pčelinjaka. Ako se desi da troanje nastane tokom vikenda, onda slučaj treba prijaviti najbližoj stanici policije, koja će konstatovati viđeno stanje i napraviti zapisnik. Otrovan pčele treba skupiti u jednu kesu (obaezno od hartije) i takav uzorak dostaviti veterinarskom fakultetu ili veterinarskom institutu radi detaljnog ispitivanja sa kojim je sredstvom izvršeno trovanje.

Sva prikupljena

dokumenta su neophodna radi dokazivanja trovanja pčela kojim pesticidom, radi pronalaženja krivca i radi nadoknade štete.

23

UTICAJ P^ELINJE PA[E NA KVALITET MEDA

Prilikom procene uticaja

pčelinje paše na kvalitet meda potrebno je imati u vidu dva značajna parametra kvaliteta meda propisana Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za med, pčelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda, Službeni list SCG br. 45/2003.

To su sadržaj redukujućih šećera i ukupna kiselost kao sadržaj mravlje kiseline u medu. Takođe je potrebno sagledati uticaj određene vrste medonosnog bilja kao pčelinje paše na sadržaj mineralnih materija kod monoflornog i poliflornog meda sa lokaliteta na kojima se nalazi pčelinja paša. Dalju procenu u pogledu kvaliteta meda potrebno je zasnovati na njegovoj zdravstvenoj bezbednosti kao posledici moguće zagađenosti pčelinje paše organohlornim i organofosfornim pesticidima i teškim metalima u skladu sa Pravilnikom o količinama pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih supstancija, hemioterapeutika, anabolika i drugih supstancija koje se mogu nalaziti u namirnicama Službeni list SRJ br. 5/1992.

Prilikom stavljanja u promet med mora ispunjavati određene zahteve koji definišu njegov kvalitet.

Mr Neboj{a Arsi}

24

Na osnovu pomenutog Pravilnika o kvalitetu meda, med se prilikom stavljanja u promet deklariše prema poreklu medonosnih biljaka. Otuda se razlikuju:

- sortni (monoflorni) med (na primer: lipov, bagremov, suncokretov, žalfijin),

- cvetni (poliflorni) med proizveden od nektara medonosnih cvetova različitih vrsta biljaka, i

- medljikovac (šumski med).

Cvet biljaka je najvažniji izvor hrane za pčele. Njihova anatomska građa omogućava im da posećaju cvetove različite veličine velikog broja najrazličitijih biljaka, bilo da su cevastog, levkastog, usnatog, leptirastog ili nekog drugog oblika.

Biljke iz zemlje preko korenovog sistema uzimaju vodu u kojoj su rastopljene hranljive materije. One se iz donjeg dela u gornji, transportuju preko debla u grane i lišće. Ovaj vodeni rastvor mineralnih materija naziva se "neprerađena hrana". Istovremeno, dok koren iz

zemlje usvaja mineralne materije, lišće iz atmosfere uzima ugljen – dioksid koji se u prisustvu hlorofila lisnog zelenila, razdvaja na ugljenik i kiseonik procesom fotosinteze uz vezivanje Sunčeve svetlosne energije. Ova energija se pretvara u hemijsku potencijalnu energiju i akumulira u organskom jedinjenju, ugljenom hidratu, koji nastaje pri fotosintezi.

Nektar, koga izlučuju nektarije – posebne biljne žlezde, je vodeni rastvor šećera sa neznatim dodacima nekih drugih materija, kao što su: fosfor, gvožđe, soli, a u manjim količinama vitamini, bojene materije, enzimi i razne aromatične i eterične materije i predstavlja osnovnu sirovinu od koje pčele spravljaju cvetni med. Sadržaj šećera u nektaru kreće od vrlo malih količina, pa do 70 %, a vode od 30 – 90 % pa i više. Pčele najradije sakupljaju nektar koji sadrži oko 50 % šećera. Nektar sa malim procentom šećera do 5 %, pčele ne sakupljaju, dok nektar sa 70 % i više šećera nisu u stanju da sakupljaju,

25

zbog visoke koncetracije šećera.

Prema sposobnosti izličivanja nektara, medonosno bilje po klasifikaciji Koste Jašmaka razvrstano je u četiri kategorije, i to:

odlične sa ocenom 4,

vrlo dobre sa ocenom 3, dobre sa ocenom 2, i slabe medonoše sa

ocenom 1. Prilikom izbora lokacija

za pčelinjak potrebno je izvršiti ocenu medonosnosti pčelinje paše.

Tabela 1. Ocena medonosnosti uzoraka bagremove i dela livadske paše sa pojedinih lokaliteta u Jablaničkom okrugu

Redni broj

Biljne vrste Medonosnost (1-4) Latinski naziv Narodni naziv

1. Robinia pseudoacacia bagrem 4

2. Taraxacum officinale maslačak 4

3. Lythrum salicaria potočnjak, vrbičica 4

4. Thymus sp. majčina dušica 4

5. Trifolium alpestre gorska detelina 4

6. Mentha longifolia crni bosiljak, konjski bosiljak 4

7. Lotus corniculatus zvezdan 4

8. Rosa canina divlja ruža, šipurak 4

9. Dancus carota divlja šargarepa 3

10. Vicia cracca grahorica 3

11. Origanum vulgare vranilova trava 3

12. Tanacetum vulgare vratič, povratič 3

13. Centaurea jacea vasiljak 3

14. Medicago sativa lucerka 3

15. Inula britanica utrenica maljava 2

26

16. Ranunculus acer ljutić 2

17. Hypericum maculatum kantarion 2

18. Succisa protensis piskavac 2

19. Galium verum žuto ivanjsko cveće 2

20. Melampyrum scardicum urodica 2

21. Linaria vulgaris lanilist -

22. Achillea millefolium hajdučka trava -

Na osnovu ocenjivanja medonosnosti poljskog bilja iz Jablaničkog okruga može se zaključiti da 33,33 % ispitivanog poljskog bilja pripada kategoriji odličnih medonoša sa ocenom 4, kategoriju vrlo dobrih medonoša sa ocenom 3 čini 28,57 % uzorka, kategoriju dobrih medonoša sa ocenom 2 čini takođe 28,57 % uzorka, dok kategorija slabih medonoša sa ocenom 1 nije zabeležena. Prema klasifikaciji koja je korišćena dve vrste poljskog bilja (9,53 % ispitivanog uzorka) nisu svrstane u navedene kategorije medonosnosti ali je zapažena prisutnost pčela i na njihovim cvastima.

Količina izlučenog nektara varira u zavisnosti od vrste i bujnosti biljaka, kao i uslova

sredine koje određuje niz karakterističnih faktora. U navedene faktore ubrajaju se: zemljište, toplota, vlažnost zemljišta, vlažnost vazduha i vetar. Ovi faktori takođe utiču i na rokove cvetanja biljaka i formiranje uslova za intenzivnost stvaranja i izlučivanja nektara.

Pod dejstvom prirodnih faktora, kao što su: klima, zemljište, nadmorska visina, reljef i dr., biljke rastu pod određenim uslovima u takozvanim staništima u biljnim zajednicama.

U okviru jedne biljne zajednice pojedine vrste biljaka ili pojedine biljke, u određenom vremenskom periodu, svojim obilnim cvetanjem i medenjem mogu da na sebe privuku najveći deo pčela iz svoje okoline. Ovakav

27

primer potvrđuje i činjenica da apsolutno čistog jednocvetnog meda gotovo i nema, pa makar bile u pitanju najizrazitije medonoše. Svojim većim učešćem u pčelinjoj paši, ove biljke daju boju, miris, ukus i naravno ime medu koji se tada vrca, kao što su: bagremov, lipov, kestenov, ruzmarinov, leskin, kaduljin, s detelina i dr.. Sa druge strane, od pčelinje paše koju karekteriše izlučivanje nektara raznih biljnih vrsta u jednoj biljnoj zajednici, dobijaju se raznocvetne vrste meda kao što su: livadski, šumski, voćni, planinski i dr., kojih ima dosta i koji poseduju stvarni odraz staništa i biljne zajednice.

Utvrđivanje vrsta i broja medonosnih biljaka u datom staništu, kao i uticaj prirodnih faktora i delovanje ostalih faktora kao posledice civilizacijskih tekovina u životu i radu ljudi prvi su preduslov za ocenu staništa pčelinje paše i dobijanja zdravstveno bezbednog meda sa zadovoljavajućim tehnološkim osobinama.

Ne retko sa nektarom u med mogu da dospeju i toksične supstance, pre svega ostaci pesticida i teški metali dospeli u pčelinjoj paši prilikom zaštite voćnjaka i vinograda, ratarskih useva, otvorenih povrtnjaka i kultivisanih livada, njihovog prihranjivanja, kao i od ložišta u domaćinstvima, kotlarnica i toplana, proizvodnih postrojenja, motornih vozila, van gradskih deponija i dr..

Pesticidi: Pod ostacima pesticida koji se mogu naći u pčelinjoj paši a potom i medu podrazumevaju se ostaci aktivnih supstanci koje se upotrebljavaju u zaštiti bilja, uključujući i produkte i razne oblike transformacija pesticida. Sa toksikološkog gledišta ostaci pesticida su toksični za ljude bilo da su posledica direktne kontaminacije ili delovanja preko hrane.

Niti jedna grana hemijske industrije ne proizvodi toliko supstance koje mogu izazvati kancerogena oboljenja, oštećenja naslednog materjala kao i funkcija reprodukcije, i

28

koje se u najvećoj meri direktno odlažu u spoljnu sredinu, kao što je slučaj s industrijom pesticida. U svetu raste proizvodnja pesticida koja se procenjuje na približno 5 miliona t/godišnje. Oko 12 % ove proizvodnje upotrebljava se u individualnom sektoru.

U Jablaničkom okrugu je prisutna izuzetno velika

ponuda pesticida raznih domaćih i stranih proizvođača. Samo na teritoriji opštine Leskovac ima preko 150 poljoprivrednih apoteka i prodajnih mesta, a od tog broja samo u gradu Leskovcu ima 40 poljoprivrednih apoteka.

Tabela 2. Potrošnja pesticida u 1990., 1995., 2000. i 2004. godini u tonama u opštini Leskovac

Godina Fungi cidi

Plavi kamen Sumpor Insekti

cidi Herbi cidi Ostalo Uku

pno

1990 61,8 66,0 18,0 52,8 58,2 16,8 273,6

1995 54,0 12,0 12,0 43,2 48,0 13,2 182,4

2000 35,0 8,0 5,0 31,0 32,0 6,7 117.7

2004 17,0 6,0 3,0 20,0 25,0 3,2 74,2

Prema načinu delovanja

među pesticidima se razlikuju: • insekticidi (protiv insekata), • herbicidi (protiv korova i drugih nepoželjnih biljaka), • fungicidi (protiv gljivica), • akaricidi (protiv grinja),

• rodenticidi (protiv pacova), • nematocidi (protiv glista), i • moluskicidi (protiv puževa).

Najznačajniji pesticidi su dihlor – diphenyl – trichlorethan (DDT), lindan (HCH), heksa – hlor – benzol (HCB), penta – hlor – phenol (PCP), polihlorirani bifenili

29

(PCB), aldrin, dieldrin, hlordan, karbamati, estri fosforne kiseline i drugi organohlorni i organofosforni pesticidi.

Ostaci pesticida su rezultat njihove primene u svrhu zaštite poljoprivrednih proizvoda tokom vegetacije i tokom njihovog uskladištenja. Ostaci pesticida mogu dospeti u zelene delove biljke neposrednim tretiranjem i iz zemljišta koje je kontaminirano predhodnim tretiranjem drugog bilja nekim herbicidom.

Nekontrolisana primena pesticida, kako u pogledu vrste i količine, tako i u izboru perioda za vreme kada treba tretirati biljne kulture, dovodi često do niza neželjenih pojava. Prilikom tretiranja biljnih kultura pesticidima, u zavisnosti od prirode aktivne supstance, veći deo pesticida se raspada ili mehanički udaljuje sa delova biljke, dok se izvesna količina trajno zadržava na biljnom tkivu.

Ostaci pesticida se zbog svog hemijskog sastava i štetnog uticaja po organizam

ljudi, smatraju kontaminirajućim agensima pčelinje paše a samim tim i meda. Duža upotreba meda koji sadrži ostatke pesticida, može dovesti do veoma teških poremećaja u normalnom funkcionisanju organizma, usled hroničnog trovanja.

Teški metali: Teški metali uz pesticide predstavljaju veoma opasne hemijske agense koji preko meda mogu dospeti u ljudski organizam. Pojam teški metali obuhvata metale čija je relativna gustina veća od 5 g/cm3. Čitav niz ovih metala u vidu mineralnih materija u tragovima je neophodan – esencijalan za mnoge funkcije u ljudskom organizmu, a njihov nedostatak dovodi do pojave simptoma raznih bolesti. Najbolji primeri su: pojava anemije usled nedostatka gvožđa, dijabetisa kod nedostatka hroma i problemi u rastu zbog nedostatka nikla.

Najčešće pitanje toksičnosti teških metala zapravo je samo pitanje njihove količine koje se mogu naći u pčelinjoj paši a potom i

30

u medu. Tako dnevna neophodna količina kobalta, centralnog atoma vitamina B12, koji je neophodan u stvaranju eritrocita iznosi oko 0,1 µg. U količinama od 25 – 30 mg/24h nastupaju simtomi trovanja koji obuhvataju poteškoće od strane gastrointestilnog trakta, srčana i bubrežna oštećenja.

Teški metali pojedinih industrijskih kapaciteta (tabela 3.) i drugih zagađivača u vidu finih čestica prašine dospevaju u atmosferu, odakle se talože u vodama i zemljištu.

U vodama se brzo razređuju i talože kao rastvorljivi karbonati, sulfati ili sulfidi na dnu vodenih površina. Kada se adsorpcijski kapacitet sedimenata iscrpi, raste koncentracija metalnih jona u vodi. Toksičnost teških metala se posebno pojačava kroz postupak koncentrisanja i stvaranja sulfida s biološki aktivnim supstancama, naročito enzimima – postupak koji se naziva biometilacija. Posebnu toksičnost ispoljavaju metaloorganska jedinjenja žive, olova, hroma, i selena.

Tabela 3. Pojedine grane industrije koje emituju teške metale

Industrijska grana Cd Cr Cu Hg Pb Ni Sn Zn

Industrija papira - + + + + + - -

Naftna industrija + + - + + - + +

Proizvodnja hlora + + - + + - + +

Industrija veštačkih đubriva

+ + + + + + - +

Železare i čeličane + + + + + + + +

Eko sistem je permanentno izložen

delovanju različitih producenata teških metala koji

31

utiču svakim danom na promenu ekoloških uslova u biosferi. U poljoprivrednoj proizvodnji to su: razna mineralna čvrsta i tečna đubriva, razne vrste pesticida, izduvni gasovi poljoprivrednih mašina i motora za navodnjavanje, voda za navodnjavanje iz neispitanih kanala i blizina divljih deponija.

Očigledno je da poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno edukovani za primenu i rukovanje hemijskim sredstvima. Međutim ostaje pitanje, da li se radi samo o njihovoj nestručnosti, neobučenosti ili i o čistom

sitnosopstveničkom porivu za zaradom po svaku cenu?

U zavisnosti od vrste pčelinje paše (bagrmova i livadska) i od izbora uticaja karakterističnih faktora na pčelinju pašu, kao i nadmorske visine za izbor lokacije za pčelinjak može se uticati na hemijski sastav (ukupni kvalitet) meda i njegovu zdravstvenu bezbednost.

Jedan od najznačajnijih uslova za dobijanje kvalitetnog i zdravstveno bezbednog meda je izbor pčelinje paše bilo da se radi o stacionarnom ili pokretnom pčelarenju.

32

NOZEMOZA Nozemoza je najozbiljnija

bolest odraslih pčela, ali pčelari uglavnom ne obraćaju pažnju zato sto ne postoje karakteristični klinički simptomi bolesti, do pojave diareje i uginuća pčela i društva. Nozemoza je prvenstveno tihi ubica pčelinjih zajednica. Gubici u toku latentne infekcije su ogromni.

Bolest se nalazi na „ B“ listi OIE-a. Nozemozu

prouzrokuje microsporidia

Jovan Ljubenkovi}

Nosema apis ( Zender ) koja proivodi spore 4-6 µm duge i 2-4 µm široke. Bolest je široko rasprostranjena u celom svetu pa i kod nas.

Slika 1. Spore N. Apis

33

Fries ( 1996. ) je otkriо

novu pretnju medonosnoj pčeli, a to je Nosema ceranea. Ona prouzrokuje akutni oblik bolesti. Smatra se da ona stoji, kao jedan od uzročnika, i iza CCD bolesti pčela i masovnog gubitka pčela i pčelinjaka. Razlike između N. apis i N. ceranea su neznatne i ne mogu se uočiti na nativnom preparatu već elektronskim mikroskopom i mapiranjem gena.

Doull ( 1961.) je objavio studiju o N. apis u pčelinim društvima južne Australije, gde je utvrdio da je N. apis prisutna u svim pčelinjim društvima u svako doba godine. On je zaključio da se pčelinje društvo ne može u potpunosti osloboditi spora

ili inficiranih pčela u dužem vremenskom intervalu.

Infekcija i širenje Spore N. apis se per

oralno unose u organizam. Uzročnik se prenosi preko kontaminirane hrane i vode, razmenom hrane među pčelama ili preko pčela koje čiste kontaminirano saće. Za infekciju je dovoljna samo jedna spora. Međutim, obično je za infekciju potrebno 20 do 90 spora po pčeli. Prijemčive su pčele radilice, matice i trutovi.

Spore brzo prolaze kroz voljku i želudac i dolaze do srednjeg creva, gde napadaju epitelne ćelije i započinju svoju deobu.

Slika 2. N. apis u epitelnim ćelijama

34

Kroz 14 do 21 dana posle infekcije epitel može biti potpuno uništen i prestaje njegova funkcija. Tada dolazi do pojave vidljivih kliničkih simptoma. Zrele spore se sakupljaju u rektumu i prilikom defekacije izlaze u spoljašnju sredinu. Proizvode se dve vrste spora. Sporo-živeće koje se nalaze u domaćinu i dugo-živeće koje su zrele i napuštaju domaćina.

Spore N. apis su vrlo otporne u spoljašnjoj sredini. Mogu da perzistiraju oko 2 godine u pčelinjem fecesu i godinu dana u medu ili u lešu uginule pčele.

Nosema apis ne inficira larve medonosne pčele. Mlade, tek izležene pčele su uvek slobodne od uzročnika, ali tokom života postaju prijemčive.

Klinička slika Postoje dva oblika bolesti:

akutni i hronični. Ova podela je data samo radi lakšeg opisa kliničke slike.

Akutni oblik bolesti se javlja u toku zime ili ranog

proleća. Manifestuje se diarejom i uginućem pčela. I laik može da posumnja na nozemozu. Ali se konačna dijagnoza postavlja u laboratoriji.

U hroničnom obliku nema patognomoničnih kliničkih simptoma bolesti. Međutim, postoje znaci na osnovu kojih možemo postaviti sumnju, a koji su teško primetni. Inficirane pčele žive duplo kraće, pčele puze ispred košnice i vuku abdomen, raširenih krila, sakupljaju se u gomilice, pčele slabije proizvode mleč, matica prestaje sa ležanjem jaja posle 2-6 nedelja od infekcije, pčele sakupljaju manje polena, skladište manje proteina u masnom tkivu zimskih pčela itd. A na društvima u celini se primećuje slabiji razvoj, manje sakupljenog meda, manje negovanje legla, loša mikroklima... Na kraju N. apis može izazvati uginuće pčelinjeg društva.

Patološki efekti N. apis mogu delimično biti povezani sa virusnim infekcijama. Inače, pčele ne bi bile

35

prijemčive za ove viruse koji pogoršavaju kliničku sliku.

Dijagnoza Uzorak za pregled čini

minimum 60 mrtvih ili živih pčela. One se pakuju u kutije i šalju u laboratoriju na ispitivanje. Najlon kese nisu pogodne jer se uzorak može ubuđati. Uzorak se može fiksirati 4% formalinom. Od uzorka se pravi nativni preparat i posmatra pod mikroskop. Spore u vidnom polju dvostruko prelamaju svetlost.

Dezinfekcija Dezinfekcija se može

vršiti toplotom. Opaljivanjem košnica i pribora. A saće se može dezinfikovati na temperaturi od 49º C u toku 24 h. Temperaturu treba strogo kontrolisati jer vise temperature mogu istopiti saće. Prilikom prerade voska u satne osnove treba izvršiti sterilizaciju voska jer se na taj način prekida lanac širenja zaraze. Ne samo nozemoze

već i drugih sporogenih uzročnika.

Dezinfekcija se može obaviti i fumigacijom: kiselinom, etilen oksidom i drugim dezinfekcionim sredstvima.

Terapija Suzbija se po Zakonu o

veterinarstvu i Pravilniku o suzbijanju i iskorenjivanju zaraznih bolesti pčela.

Ispitan je veliki broj supstanci u borbi protiv N. apis. Međutim, samo je fumagillin pokazao toksičnost za uzročnika i prihvatljivu toksičnost za domaćina, i zato se primenjuje. Fumagillin zaustavlja razmnožavanje vegetativnih oblika dok na spore nema efekta. Uklanja simptome bolesti ali ne i uzročnika. Primenjuje se u šećernom sirupu, a doze su prema uputstvu proizvođača. Rezidue fumagillina mogu i godinama da se nadju u medu.

Thymol je pokazao određenu aktivnost u infekciji sa N. vespula u laboratorijskim uslovima.

36

Zaključak Preporuka pčelarima je da

uvek drže samo jake zajednice, jer je dokazano da jaka društva mnogo lakše izlaze na kraj sa nozemom a i drugim bolestima. Pčelinja društva treba da su brojna,

imaju dobru ventilaciju, dobru pašu... A u zimskom peridu treba izbeći svako uznemiravanje pčela.

Tako da je to ključ uspešnog pčelarenja.

37

API IMUNO STIMULANS

U pčelarstvu je sve više prisutna tendencija potiskivanja, pa i zabrane upotrebe mnogobrojnih i raznih hemijskih toksičnih sredstava kao i sredstava opasnih za primenu. Bilo da se radi o leku protiv varoe ili

drugih bolesti pčela i legla, ili pak o raznim vrstama sirupa i takozvana pogača, za dohranu i prihranu pčela. Ova materija je u mnogim zemljama sveta, regulisana zakonom o organskoj poljoprivredi i organskom i ekonomskom pčelarenju. Jer primena hemijskih toksičnih i opasnih sredstava u borbi protiv bolesti pčela i legla, oštećuje i biva pogubna kako za same pčele, pčelinje proizvode, konzumente, pa i same pčelare. Hrana u vidu sirupa i pogača, najčešće u raznim varijantama i recepturama, sadrži i razne lekove i druga nepoželjna sredstva, što se posle nađe u samom medu, koje pčele zazimu ili pak za njihov opstanak i preživljavanje pripreme.

Prof. dr Kostadin Tri~kovi}

38

Zato je sve više prisutna tendencija primene preparata i sredstava, koja potiču iz prirode, a koja su izvor dragocenog nektara, a predstavljaju i lek za same pčele i legla. To su brojne aromatične, lekovite i medonosne biljke. Primenjena su, kako u oficijelnoj, tako i u

narodnoj medicini. Pčele ih rado posećuju i crpe dragocen nektar, daju lekovit med, ali i same sebe leče. Otuda zapažanje starih pčelara, da tamo gde ima tih biljaka pčele ne boluju od varoe i drugih bolesti pčela i legla. Ali tih biljaka nema svuda i u toku

cele godine, pa ih pčele ne mogu koristiti kada im je potrebno. Koristeći ta saznanja, naučno-stručnim i studioznim prilazom, proučeno je i primenjeno oponašanje pčela. Tako je sačinjeno nekoliko vrsta potpuno ekoloških preparata i sredstava za suzbijanje i

lečenje bolesti pčela i legla. Api imuno stimulans je

istovremeno hrana, lek, podsticaj imuniteta sa nizom drugih pozitivnih efekata. Sačinjen je posebnim postupkom (sa PAT-ZAŠTITOM) od desetak

Api imuno stimulans

39

različitih aromatičnih, lekoitih i medonosnih biljaka, koje potiču sa ekoloških prostora. Sve komponente tog bilja, zastupljene su u odredjenoj srazmeri, pošto je svaka prethodno posebno samlevena (u ekološkom mlinu), do fino pulverizovanog praha. Taj prah je nosilac najvećeg broja efekata u borbi protiv bolesti pčela i legla. Druga sastavna komponenta je nosilac, prirodno hranljivih, ali i zaštitnih efekata, a to je med. Ali ne bilo koji, kakav i čiji med, već vlastiti nektarski med, koji su sopstvene pčele izmedile, proveren da je zdravstveno ispravan. Treća komponenta je šećer u prahu, koji je bitan konstituens, ali i hrana, koji pčele prerade u med. Šećer u prahu pčelar sam pripremi ili ga nabavi iz trgovine.

Od ove tri komponente, u

određenoj srazmeri, pčelar sam pripremi-umesi testo, odnosno pogaču u željenoj količini. Može je davati pčelama tokom čitave godine, a naročito u vreme prihrane-

dohrane pčela u zimskom i prolećnom periodu. Takva hrana tj. pogača, može da zameni bilo koji sirup ili pogaču, koji pčelar kupuje ili sam priprema.

Naime ovim sredstom api

imuno stimulansom omogućena je, ne samo kompletna ishrana i dohrana pčela već i prevencija, terapija i imuno zaštita. Šta više, kada pčele ovu hranu uključe u svoju ishranu, otpočinje njihova zaštita ili borba protiv samih pčela sa uzročnicima njenih bolesti i bolesti legla. Tako na prime:

-VARROA, sišući

hmolimfu pčela, kojom se inače hrani ugine ili pada sa tela pčele, jer ova imuno stimulatina hrana sadrži komponente biljaka koje su otrov za varou ali nisu štetne za pčele. Ako je pak varoa postavila svoju larvu u leglu, onda će i larva varoe uginuti jer i ona ne podnosi supstance sadržane u ovoj hrani. Ovim se sprečava dalja reprodukcija varoe. Ovo zapažanje je

40

poseban izazov za dalji naučno istražvački rad određenih institucija iz oblasti veterinarske medicine, poljoprivrede i ljudi iz nauke.

-Pčele pojačano grade,

dograđuju i proširuju postojeće saće u blizini postavljene pogače. Ako se skine satna osnova u celini ili se delimično skrati, pčele će izgraditi novo saće a da uopšte ne izlaze van košnice kao što se to dešaa u toku zime ili u drugim prilikama.

-Primenom api imuno stimulans hrane od druge polovine jula, u toku avgusta i septembra, nije potrebno prihranjivati pčele sirupom, jer ovim produžaaju svoju prirodnu ishranu i pripremaju hranu za zimski period. Istovremeno sebe štite od bolesti. Naime u ovom periodu nije potrebno tretiranje protiv varoe bilo kojim hemijskim toksičnim sredstvom, osim ekonomskim briketom zadimljavanjem, koji je inače na bazi timola i drugih lekovitih biljaka.

-Ovom hranom pčelama je obezbeđeno uspešno prezimljavanje i prolećni razvoj, jer je ona potpuna zamena za njihovu prirodnu hranu. Poželjno je davati je pčelama i u januaru, februaru i martu, kada još nema polena u prirodi. Šta više, primena ove hrane vremenski je neograničena i može se davati pčelama u svako doba godine, kao obogaćena, dodatna ili celovita hrana i lek.

-S obzirom da je sačinjena od desetak komponenti aromatičnog, lekovitog i medonosnog bilja, predstavlja izvor velikog broja vitamina i minerala, neophodnih za život i rad pčela.

-Primenjeno bilje za izradu ove hrane i leka, ne raste u toku čitave godine, niti u svim krajevima bilo koje zemlje sveta, praktično omogućava pčelama u bilo kom delu zemlje i sveta i u bilo kom dobu godine da se pored kompletne ishrane, uspešno zaštite ili leče od varoe, krečnog legla, nozeme, a sprečava se i razvoj evropske i američke truleži.

41

UNIVERZALNI EKOLO[KI ISPARIVA^ SREDSTAVA PROTIV

BOLESTI P^ELA I LEGLA Među raznim oblicima

borbe protiv pčlinjeg krpelja – varroe destructor u primeni su određena isparljiva sredstva. Najčešće se radi o kiselinama, kao što su mravlja, oksalna i mlečna. Iste se primenjuju u nekoliko varijanti. Takvi su kratki i dugi isparivač, u obliku tanjira, medicinska bočica bez papira i dr. Takođe postoje razne konstrukcije isparivača od plastike, s određenim komoricama u kojima se nalazi karton koji upija kiselinu. Svi ovi oblici isparivača koriste se uglavnom za primenu mravlje i oksalne kiseline. Pri tome se obavezno navode mere opreznosti i zaštite, jer ove kiseline imaju opasno korozivno delovanje.

Mogu naneti ozbiljna telesna oštećenja direktnim kontaktom same kiseline na telo i odeću i putem udahnutih

para na organe za disanje i sluznice očiju. Takođe se ističu znatni gubici pčela, matica i pčelinjih zajednica.

Posebno sam protiv primene opasnih i toksičnih sredstava u borbi protiv varoe i drugih bolesti pčela i pčelinjih zajednica, jer postoje potpuno bezopasna i efiksna sredstva, koja su organske prirode i ekološka. Uz to se mogu primenjivati u toku cele godine.

Univerzalni ekonomski isparivač sredstava protiv bolesti pčela i pčelinje zajednice predstavlja veoma jednostavnu, sigurnu i efikasnu napravu za primenu u pčelarstvu, ali i u kući. Napravljen je od drveta u vidu kraće letvice, koja je sa gornje strane po dužini kanalno izdubljena, s kraćim otvorom na donjoj strani (1 na sl. 1). Uz pomenuto kanalno

42

udubljenje ubacuje se plastična cevčica lučno savijena (2). Jedan kraj cevčice je trajno zatvoren plastičnim čepom (3), a drugi kraj se otvara i zatvara pokretnim i nešto dužim plastičnim čepom (4). Ovaj čep je sa unutrašnje strane cevasto izbušen na čijem zidu je po dužini nekoliko rupica, radi komunikacije isparivača sa spoljašnjom sredinom, tj. isparavanja supstanci iz isparivača. Za isparivanje funkcije isparavanja, čep se povlači prena spolja, čime se reguliše stepen i brzina isparavanja kroz rupice na zidu čepa. Cevčica je postavljena u lučno udubljenje tela isparivača i pričvršćeno povezom.

Ovako napravljeni isparivač, postavlja se na gornju stranu donje letlvice ili na donjoj strani satonoše rama i postavlja u košnici. Da li će biti postavljena na donjoj letvici ili satonoši zavisi od težini pare supstance koja

isparava. Moguća sedstva isparavanja korišćena u pčelarstvu, pored spomenutih kiselina, jesu sva eterična ulja i supstance sa varocidnim i drfugim dejstvom protiv bolesti pčela i pčelinje zajednice. To su uglavnom eterični destilati raznih i brojnih aromatičnih i lekovitih biljaka ili čvrste isparljive supstance, dobijene od takvih biljaka. Takve su na primer: 001.pini. 01. lavande, 01. salve, 01. mente, 01. ukaliptus 01. timol i druga.

Ovaj univerzalni ekonomski isparivač se može koristiti i u borbi protiv voštanih moljaca, kućnih moljaca, komaraca i drugih sitnih insekata. Podrazumeva se da se pre primene cevčica isparivača napuni sredstvom koje isparava, pomoću šprica ili malog levka, zatvori čepom i tek onda postavi na satonošu. Kapacitet cevčice je oko 10 ml ili grama. Prof. dr. Kostadin Tričković

43

ODR@ANA GODI[NJA SKUP[TINA DRU[TVA P^ELARA

"DUBO^ICA" – LESKOVAC

U danima na isteku zime kada vredni pčelari užurbano pripremaju pčelinja društva za početak nove sezone sazvana je redovna godišnja Skupština Društva pčelara "DUBOČICA" –

LESKOVAC. U večernjim časovima 06. marta ove godine sednici Skupštine prisustvovalo je više od 80 % članova ovog Društva koje sada broji 55 članova. Na Dnevni red rada Skupštine

Dragoslav Ili} [e{ uru~uje najve}e priznanje SPOS-a diplomu prof Jovan @ivanovi} Ljubi{i Mladenovi}u

44

stavljena su akutuelna pitanja kao što su: usvajanje finansijskog izveštaja i izveštaja o radu iz prethodne godine, usvajanje programa rada za 2008. godinu, usklađivanje Statuta Društva sa Statutom SPOS – a, predlog članova društva za dodelu priznanja SPOS – a i izbor novog sastava organa Društva.

Sve donešene Odluke Skupština je jednoglasno donela što govori o jedinstvu i dobroj saradnji članova Društva "DUBOČICA".

Za organe društva izabrani su sledeći članovi:

- U Izvršni odbor Dragoslav Ilić - Šeš za predsednika, a za članove: Ljubiša Mladenović, Srđan Marković, Milan Jović i Oliver Stefanović;

- U Nadzorni odbor: Svetislav Nikolić, Nebojša Conić i Dejan Krstić;

- Za sud časti: Zlatko Nikolić, Jovan Branković i Nikodije Simonović;

- Za predsednika Skupštine izabran je Nebojša Arsić.

Nadzorni odbor je odmah održao svoju konstutativnu sednicu i shodno Statutu Društva izabrao svog predsednika. U narednom periodu funkciju predsednika Nadzornog odbora Društva obavljaće Svetislav Nikolić.

U toku rada Skupštine uručena su i priznanja SPOS – a dodeljena zaslužnim članovima Društva za rad u prethodnom periodu.

Diploma "Prof. Jovan Živanović" uručena je Ljubiši Mladenović iz Leskovca, Povelja Blagoju Mitić iz Vučja i Pohvalnica Dejanu Krstić iz Miroševca, Zahvalnica je uručena televiziji "Kanal In" iz Leskovca za davanje doprinosa u promovisanju

Mladi p~elar Dejan Krsti} iz Miro{evce dobio je pohvalnicu

45

pčelarstva, kao i za uspešnu saradnju sa Društvom pčelara "DUBOČICA" iz Leskovca.

Takođe je Skupština usvojila predloge za narednu dodelu priznanja SPOS – a

zaslužnim pčelarima, i to: za dodelu Diplome "Prof. Jovan Živanović" Srđan Marković iz Bratmilovca, za zlatnu medalju i zvanje "Zaslužni pčelar" Dragan Jovanović iz Ličinog Dola, za Povelju Nikodije Simonović iz Vučja, za Pohvalnicu Dejan Milosavljević iz Predejana i za Zahvalnicu predložen je Slobodan Stojanović iz Leskovca.

Po završetku rada Skupštine održano je predavanje pod naslovom "Uticaj pčelinje paše na kvalitet meda".

A. N.

Blagoja Miti} iz Vu~ja dobitnik povelje za 40 godina bavljenja

p~elarstvom

46

Sa Međunarodnog savetovanja

KVALITETOM I SELEKCIJOM U P^ELARSTVU KA EVROPI

U drugom vikendu

prošlog meseca na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu održano je XVI Naučno savetovanje sa međunarodnim učešćem pod nazivom "Kvalitetom i selekcijom u pčelarstvu ka Evropi". Ovaj najveći skup iz pčelarstva u Srbiji održan je pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srbije i uz finansijsku podršku pčelarske privrede iz Srbije. Osnovni cilj ovog savetovanja bio je edukacija pčelara o kvalitetu pčelinjih proizvoda i neophodnoj selekciji i masovnoj reprodukciji

visokokvalitetnih matica u Srbiji kao osnovni preduslov zadovoljenja zakonskih obaveza ka Evropskoj Uniji. Na ovom skupu pokušalo se da se sa domaćim i stranim predavačima koji su eksperti u ovoj oblasti izvrši promocija meda i pčela u Srbiji. Takođe organizator skupa se potrudio da na sva aktuelna pitanja iz oblasti nauke i struke a vezanih za pčelarstvo i proizvodnju meda, pčelinjih proizvoda i preparata na bazi meda i pčelinjih proizvoda, da adekvatne odgovore kako bi se postigli viši prinosi i veća produktivnost u pčelarenju.

Na ovom savetovanju učestvovao je i Leskovčanin Nebojša Arsić, doktorant

47

OGLAS

Kupujte rojeve ili društva sa

maticama visoke medne

produktivnosti iz pčelinjaka Milana

Matića. Tel. 014/56-138 Mob.064/51-77-

256

Poljoprivrednog fakulteta, koji je podneo naučno saopštenje na temu: "Uticaj pčelinje paše na kvalitet meda". Saopštenje Nebojše Arsića predstavlja deo šireg istraživanja kojim se bavi u oviru svoje doktorske disertacije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

Ovom naučnom skupu svoja istraživanja, iskustva i saznanja predstavili su pored domaćih i naučni radnici i eksperti iz Grčke, Slovenije, Rumunije, Makedonije i Republike Srpske. U velikom amfiteatru fakulteta tokom dva dana savetovanja održano je 25 predavanja i prikazan 1 film. Prvoga dana predavanja je pratilo oko 320 učesnika savetovanja da bi se taj broj kasnije smanjio na 250 učesnika.

Sa ovog izuzetnog i uspešnog skupa pčelari su

pošli put svojih kuća noseći sa sobom zadovoljstvo zbog stečenih novih saznanja i iskustava i što su u izmaglici svojih želja o putu svojih proizvoda do Evropske Unije raspoznali kordinate koje vode do tamo.

N.A.

48

DRUGO ZASEDANJE P^ELARA SREDNJEG BANATA - ZRENJANIN

2008 U organizaciji pčelarskog

društava „Milivoj Bugarski“ iz Zenjanina i pčelarskog društva Akac iz Mužje, 16. februara je u prostorijama više tehničke škole u gradu na Begeju održano je, već drugu godinu za redom, drugo zasedanje pčelara srednjeg Banata. Skup je otvorio predsednik društva pčelara „Milivoj Bugarski“ Marinkov Dušan. Pozdravnoj reči se pridružio i direktor ove škole poželevši pčelarima prijatan boravak i uspešan rad. Predsednik SPOV-a gospodin Momčilo Končar je poželeo da ubuduće okupljanje postane regionalnog karakterai okupi pčelare celog Banata.

Veoma nadahnuta

predavanja je održao prof. dr. Zoran Stanimirović na teme:

-Preveniranje bolesti pčelinjeg legla i odraslih pčela

-Dvomatično pčelarenje da ili ne

Veliku pažnju prisutnih je

privuko i predavač Vladimir Hunjagi sa temom „Pčelarenje na med uz uspešno sprečavanje rojevnog nagona“.

Zapaženi su bili i

predstavnici DDOR Novi Sad upoznavši pčelare sa mogućnošćima osiguranja pčela. Za ovu priliku su delili brošure i obaveštenja o uslovima i mogućnostima kako bi pčelarstvo postalo zanimanje sa što manje rizika. Na žalost osiguranje od kraše pčela i košnica još nije moguće. Mada je ova pojava prošle 2007. godine uzela maha u atarima Torke i Banatskog Karađorđeva.

Pčelari su se sa ovog

skupa rastali sa željom da se i dogodine u još većem broju okupe na istom mestu. Pčelar DP „Milivoj Bugarski“

Branko Antić Gulit

49

ISTINITE PRI^E LOPOV SA SRCEM Jedan naš kolega stavlja

pogače tako što preseče pogaču na pola zajedno sa folijom, pa obe polovine stavlja na satonoše, razmaknute par centimetara jedna od druge. Pčele uzimaju pogaču na presečenom delu. Tako je učinio i pre dve zime. Stavio je pogače na svih pedeset društava. Kasnije, prilikom kontrole kako pčele koriste pogače, zaprepastio se kad je video da nedostaje jedna polovina. Pregledao je svih pedeset košnica i svuda je nedostajala jedna polovina. Kad mi je to ispričao rekao sam mu da ne treba da se ljuti na lopova jer je to lopov sa srcem, da mu je bilo žao njegovih pčela pa je bratski podelio, pola za tvoje pčele, a pola za njegove. Mogao je da uzme sve a ipak je ostavio pola, to je pravi pčelar. Iz ovoga se može zaključiti da je

ova metoda stavljanja pogača jako dobra. Prvo pogača je u kesi i ne suši se, a na presečenom delu je dostupna pčelama koje je troše. Druga korist je ta što lopovu, ako naiđe, dajete mogućnost da vam ostavi pola.

PONOĆNE PORUKE

RODOLJUBA ŽIVADINOVIĆA 7. marta 2008. godine u 22

h i 56 minuta dobio sam poruku sa nepoznatog broja. Prelistao sam časopis Pčelar i utvrdio da se radi o broju Rodoljuba Živadinovića.

Poruka je sledećeg sadržaja: „Očekujem da mi što pre pošalješ svoje viđenje puteva razvoja srpskog pčelarstva. Biće prihvaćene sve racionalne ideje !“

Moj odgovor je glasio:

„Čudi me je da si se pretplatio na časopis „Srpski pčelar“ a ne znaš šta tamo piše. Čitaj

50

„Srpski pčelar“ tamo stoji moje viđenje puta razvoja Srpskog pčelarstva. uopšte me ne interesuje da li će u ovom momentu, od ovog rukovodstva SPOS-a biti prihvaćeno ili ne, jer ono je došlo na vlast uspešnim mešetarenjem u Srpskom pčelarstvu. U njemu su stari vladari, koji su uništili naše pčelarstvo i ne mogu da mu donesu ništa novo. Ispod svake časti mi je da sa vama sarađujem u bilo kom pogledu.

Dragoslav Ilić Šeš

51

PITALICA Zašto trutovi ne pate od

prostatu? Zato što jedu polen u medu.

PČELARIZMI Srpski pčelari medvedu

Kvisku odpevali pesmu“Jel ti žao što se rastajemo“, nedao bog da se opet sastanemo.

Pčelari čuvajte se, Dr. Meda se probudio iz zimskog sna jako gladan i sa sobom vodi mnogo gladnih medveda.

Dragoslav Ili} [e{

*******

- Slabo se tamo postuje, gde pčele umesto da nose med samo zuje.

- Istina je to cela, teško onom društvu gde je više trutova od pčela.

- Od trua nema meda, zato nam društvo tako tužno izgleda.

- Ko pčeli pravi nezgode, mora da očekuje da ga ona ubode.

- Pčeli mora da se peva oda, koliko on nudi zdravih, prirodnih proizvoda.

- Čovek se nebi bojao gladi, kad bi poput vredne pčele i sam počeo nešto da radi

- Neko je to već rekao: - Da smo svi vredni kao pčele, svima bi med i mleko tek´o

- Gde se samo tuđi posao gleda, nema meda.

- Najviše nas iritira, što se u društvu više trut od pčele imitira.

- U pčelinjem društvu se zna šta ko radi, u načem društvu to nije slučaj, pa mnogi pate od gladi.

- Pčela koja samo zuji i politikom se bavi, ravna je trutu, ta sigurno med ne pravi.

- Ne pravi med pčela koja hoće da ubode, nju zbog „Bockanja“ u Hag vode.

- Čak i pčelama smeta ćto lete od cveta do cveta, jer u ovo vreme ko puno „švrlja“, lako zaradi sidu.

- Mnogi se pčeli dive, a hteli bi da kao trut prožive.

Milorad Bibin Zrenjanin

52

PESME

Dajana Lobar

ISPOVEST JEDNOG TRUTA Prema meni je sudbina surova i kruta Šta mogu kad nisam vredan ko pčela Vredan ko mrav, divim se cvrčku, Prezirem rad, obožavam hlad i uživam dok sam mlad. Al kad leto prođe i jesen dođe i pčele skupe zalihe hrane za hladne zimske dane i noći iz košnice ja moram poći tad pčele teraju me vani lenštino jedna sam se hrani, dosta je bilo izležavanja i našeg omalovažavbanja, glumenja nekog plej boja. Jadna je to sudbina moja i tako jadan skapam od gladi tako prođe svako ko neće da radi.

PRIRODNA APOTEKA Od kako je sveta i veka priroda za sve ima leka u sprečavanju pojave nozemoze krečnog legla, američke kuge i zaraze druge. Ne koristi lekove: Nistatini, Fumagelini, Teramicini i razni Streptomicini. Sve su to toksini. Već evo saveta i zgode od jednakih delova šećera i vode češnjeva belog luka izgnječi sirup u hranilice sipaj i sa njim bolest spreči. tad u medu, polenu, propolisu i vosku neće biti rezidua čistotu će da sačuva.

Branko Antić Gulit