pcelar 2006 05 maj

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

1/52

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

2/52

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2006.godini za ~lanove p~elarskih orga-nizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100dinara, a za p~elare iz Makedonije1 100 dinara + po{tanskitro{kovi. ^lanstvo podrazumevadobijawe 12 brojeva ~asopisaP~elar. ^lanarina za ~itaoce izinostranstva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un SPOS-a:1601780608

SaradwaSaradwasa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se ne

vra}aju. Redakcija zadràva pravoredigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori, a zasadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom P~ela.Potom je {tampan Srpski

p~elar 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.P~elar, organ Srpskogp~elarskog dru{tva, izlazi od 1.januara 1898. godine u Beogradu.Januara 1934. godine spojili su seP~elar i Srpski p~elar i odtada izlaze pod nazivomP~elar.

Ukazom predsednika SFRJP~elar je 1973. godine odliko-

van Ordenom zasluga za narod sasrebrnim zracima za izvanrednezasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednicaSrbije dodelila mu je 1984. godineVukovu nagradu za rad u razvojukulture u Srbiji.

Tira : 10 000. [tampa: Kolorpres Lapovo, tel. 034/853-715,853-560,[email protected]

Fotografija

na naslovnoj strani:P~eliwakJP Srbija{umeiz Leskovca

Foto: Rodoqub@ivadinovi}, @itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvoo PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

[email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}

024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednikDr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected] www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i},

Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad),Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd),Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do),

Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad),

Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac),Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina),Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija(Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska),

Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina),Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija),

Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2006

APIMONDIA

FoundationAPISLAVIA

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

3/52

PÊLAR, maj 2006. 193

Slavomir Popovi}

PISMO PÊLARIMA ZA MAJ 196

Veroqub Umeqi}

SA KOLIKO PÊLIWIH DRU[TAVA,

KADA I KAKO ZAPOÊTI

PÊLAREWE? 200

Mrkailo \ura|

PROIZVODWA MEDA U SA]U

SIMULIRAWEM ROJEWA 202

Milutin Stevanovi}

PRIPREMA ZA BAGREMOVU

I SUNCOKRETOVU PA[U

I PROIZVODWA RANIH ROJEVA 204

Petar @. \ergovi}

PRIRODNI ROJ DONOSI SRE]U? 208

Nenad Radosavqevi}KAKO PÊLARIM

PRE BAGREMOVE PA[E 209

Mileta Markovi}

PUT DO DOBRE MATICE 210

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA

PROGNOZA ZA MAJ 214

Zoran Markovi}

UZGOJ MATICA NA MOJ NAÎN 215

Jovan Kulin~evi}

KA[WEWE U PRONO[EWU

USPE[NO SPARENIH MATICA 216

Dejan Krecuq

GAUCHONA POQIMA! 218

Stevo Gali}

GALI]EV KALUP ZA MATI^WAKE 219

Miroslava Bojovi} Man~i}

VI[E OD BRA]E 222

Du{an Miri}

BEZ OBZIRA DA LI MISLITE DA

MO@ETE ILI NE MO@ETE,

U PRAVU STE! 224

Mrkailo \ura|

PROIZVODWAMEDA U SA]USIMULIRAWEM

ROJEWA 202P~elari malo pa`we

posve}uju dobijawu medau sa}u, iako to moè biti

veoma isplativa proizvodwa. Ali, za dobi-jawe visoko kvalitetnog meda u sa}u, potre-bno je mnogo znawa i jo{ vi{e iskustva!

Mileta Markovi}

PUT DO DOBREMATICE 210Samo onaj ko nikada

nije u ko{nici imaovrhunsku maticu ne znakakva je wena vred-nost. Dobra matica idobra pa{a su garantvisokog prinosa meda.Saznajte detaqe o

nekim koracima na putu do dobre matice odjednog od najve}ih odgajiva~a matica kod nas.

Jovan Kulin~evi}KA[WEWE UPRONO[EWU

USPE[NOSPARENIHMATICA 216Ne treba uvek poznavatisamo najboqe na~ine rada.Ponekad treba znati ikako izgleda ono {to jelo{e. Zato iz ovog tekstanau~ite kako izgleda lo{oplodwak za matice!

Stevo Gali}

GALI]EV KALUP ZAMATI^WAKE 219Verujemo da }e vas ovajkalup kona~no ubediti daproizvodite mle~!

Ko n e zna , n eka u~i ~it a ju}i P~elar .K o zna , n eka u` iva u obnavq aw u gradiva .K o zna boq e , n eka to i napi{ e .

Izdvajamo iz sadràja

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

4/52

194 PÊLAR, maj 2006.

Kao {to vidite, gomilaju se inicijativeza uspe{niju i sigurniju prodaju meda. Ovihdana je pedesetak na{ih p~elara posetilogr~ku kooperativu p~elara u gradu Nikiti.Iako su se razo~arali snagom p~eliwih za-

jednica koje su videli, odu{evili su se or-ganizacijom i otkupnom cenom meda od 3,5evra. Ta vest zvu~i lepo. âk veoma lepo.Ali, zaboravqamo da Grci decenijama pre-plavquju Evropu informacijom da je wihovmed najboqi u Evropi. Zatim zaboravqamo

da su oni ve} u Evropskoj Uniji, {to ne mo-ra ni{ta da zna~i, ali u ovom slu~aju zna~i,jer su u woj dugo i pametno rade. Mi bi smoèleli da svet zna za kvalitet na{eg meda,a da u takvu marketin{ku kampawu ne ulo-ìmo ni{ta. U jednom od prospekata po-sledweg kongresa Apimondije odrànog uDablinu pro{le godine, svoj med reklami-rala je samo jedna jedina zemqa Turska.Nas naravno nije bilo. Jedino smo se pred-stavili kroz englesko izdawe na{eg P~ela-ra, gde se reklamirala jedina na{a firma

koja ima izvozni broj za izvoz meda u EU ikoja je dobila sertifikat za HACCP si-stem, Agrofrost iz Zavlake (015/692-144).Telefon sam vam dao iz samo jednog razloga.Pozovite ih i pitajte za{to masovno ne iz-voze med iz Srbije u EU. Iako ima vi{e raz-loga, glavni je niska cena od oko 1 evra, pore~ima vlasnika. Malo, re}i }ete. Jeste,ali nad tim ne vredi plakati. Zapitajmo seza{to je to tako. Mo`da zato {to mi èli-mo da nas neko drugi reklamira, da neko dru-gi pri~a po svetu o kvalitetu na{eg meda, da

neko drugi uloì novac da bi mi prodalimed. To se ne}e desiti.

Znam, sada ve} {krgu}e zubima moj prija-teq Zvonimir Vasi} iz Leskovca, sada ~lanIO SPOS-a. Jer, on nikako ne voli da ~ujekako je svetska cena meda za nekoga niska, aza nekoga zadovoqavaju}a. Kaè da to netreba pri~ati p~elarima i pla{iti ih ili{ta ve} A dokle da beìmo od istine?Dok drugi koriste priliku i prodaju Evro-pi svoj med, a ne na{? Dok tako ~ekamo i gu-bimo vreme, boqe bi bilo da {to pre shva-timo gde nam je pravi put. I odmah da kaèm,da ne bude zabune: to nije put nevi|enog pro-speriteta! Nego jedini, po{to drugog putanema. Hteli smo kapitalizam, imamo ga. Sa-da mu se treba prilagoditi. Da ne kaète da

sam pesimista ili tako ne{to, prene}u vamtekst iz rubrike Re~ urednika u ~asopisuPoqoprivredni list:

Polako se vr{i diferencijacija na ko-mercijalna i nekomercijalna gazdinstva.Neki to vide kao diferencijaciju, a nekikao raslojavawe. Verovatno je u pitawu i

jedno i drugo. Jedno kao pozitivan proces, a

drugo kao negativan. Bitno je shvatiti dasu oba nezaustavqiva i prepoznati sebe utome i na}i svoje mesto. [ta to zna~i?

To zna~i da onaj ko ima 3 hektara zemqene}e se mo}i baviti ratarstvom. Dogodineni onaj ko ima 5 hektara, za tri godine nionaj ko ima 10 hektara, za nekoliko godinani 20 hektara ne}e biti dovoqno za ~istu

ratarsku proizvodwu. Granice se pomerajuiz godine u godinu i samo onaj ko to bude mo-gao da prati do nivoa dostizawa evropskihfarmera }e opstati. To je diferencijacija.

Isto tako to zna~i da onaj ko ima 20ari malina, dogodine ne}e mo}i ìveti odtoga. Hektar jabuka, hektar vinograda, ju-tro plastenika, 5 krava, 30 ovaca, 50 sviwa

u tovu. Za takve doma}ine smo govorili dasu imu}ni, a za godinu, dve od toga ne}e mo-}i da se ìvi. Opsta}e onaj ko ukrupni pro-izvodwu, pove}a prinose, uve}a stado, udru-

ì se, na|e trì{te. Ko to uspe dobi}e idràvne podsticaje, kredite, premije, re-grese. I to je diferencijacija.

Ko ne uspe da uhvati prikqu~ak propa-{}e. To je raslojavawe. Surovo, ali istini-to.

Za ove druge brigu }e preuzeti dràva.Socijalni programi, pomo} stara~kim do-

ma}instvima i sl. Para naravno nema, pa neo~ekujte previ{e.

Dràva mora voditi svoju politiku.Wu diktiraju finansije. Doma}e i strane.Ove druge vi{e. Zato moète o~ekivati danakon registracije poqoprivrednih ga-zdinstava, {to je postavqeno kao osnovni

uslov za pristup bilo kojoj vrsti dràvnepomo}i, budu propisani i drugi uslovi (mi-nimalna povr{ina pod nekim usevom za koju

moète ostvariti premiju, minimalanbroj junadi u tovu).

Re~ urednika Misao mesecaQudi koji tvrde da ne{to ne moè da

se uradi, ne treba da ometaju onekoji to ve} rade.

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

5/52

PÊLAR, maj 2006. 195

Za{to vam ovo sve pi{em na ovaj na~in?Da bi shvatili procese koji se upravo de-{avaju i koji }e se jo{ brè de{avati idu-

}e godine. Da shvatite {ta }e se desiti,jer oni koji budu shvatali {ta se desilo,za wih }e biti kasno. Zato, ako imate ma-we od {ezdeset godina, ako èlite da se ba-vite poqoprivredom, ako imate nasledni-ke za svoju poqoprivredu, ne {pekuli{iteoko registracije svog gazdinstva. Ve} da-nas, ako se niste registrovali, vi za ovu

dràvu ne postojite kao poqoprivrednik,ne moète ostvariti pravo na nijednu me-

ru za unapre|ewe poqoprivrede i sami stesebe diskvalifikovali iz utakmice. No,

sama registracija jo{ ne zna~i da }eteuspeti i opstati. Ali, u mnogim zemqamau na{em okruèwu, ba{ podsticaji za una-pre|ewe poqoprivrede, premije i sli~nopredstavqaju ta~ku preloma na kojoj poqo-privredna proizvodwa postaje rentabilna.Zna~i, ako èlite da nastavite da se bavi-te poqoprivredom, morate u}i u ma{i-nu. A onda, neka vam je Bog u pomo}i. U~i-te od boqih, radite vredno, donosite ra-cionalne odluke. (Dipl. ing. Violeta Marge-ti}, glavni urednik)

Treba li da kaèm da ve}i deo gorwihnavoda vaì i za p~elarstvo. Vreme velikihprofita je iza nas. Poqoprivredna, pa ip~elarska proizvodwa, sve vi{e nosi}e zah-tev za ve}om i masovnijom proizvodwom (ve-}i broj ko{nica), mawom zaradom po jedini-ci proizvoda, a mawim, istim ili mo`da ve-}im prihodom (ako radite najboqe {to semoè) od sveukupnog rada. Zna~i, budu}nost

je u ukrupwavawu p~eliwaka, niòj proiz-

vodnoj ceni meda, i ne{to niòj malopro-dajnoj ceni.

Znam ja dobro {ta }ete sada re}i. Re}i

}ete da je med 2002. godine bio 250 dinara, alitar benzina 25 dinara. Sada je med 300 di-nara, a litar benzina 85 dinara. I {ta on-da? Vredi li da se svi okupimo naTerazijama i da pla~emo nad svojom sudbi-nom? Ne, mora}emo da traìmo re{ewa.Dok nije zaista uspeo, Henri Ford je ban-krotirao 5 puta, banke su mu svih 5 puta pro-davale porodi~nu ku}u. Ali je imao ciq iuspeo je. Imate li vi ciq, ili }ete i daqeda àlite svoju sudbinu? Procesi koji su utoku su sada nezaustavqivi. Otvorili smoPandorinu kutiju, a sada nam se ne svi|a{ta iz we izlazi. Mislili smo da je ta pri-~a samo mit, i da Pandora nije lo{e pro-{la. Izvinite {to sam ovo morao da vam ka-èm. Ali, ako posle ovog uvodnika staviteprst na ~elo i zamislite se, bar }u znati da}ete mi biti zahvalni kroz desetak godina.

Na sre}u, u celoj ovoj surovoj finansij-skoj analizi, postoji jedna svetla zvezda.Koja? Nikada i niko vam ne moè zabranitida gajite izvestan broj p~eliwih zajednica

i da uìvate u wima. Ali, ako èlite da za-radite, e to je ve} druga pri~a koja zahtevamnogo upornosti, jo{ vi{e rada, a najvi{eznawa. Trudi}emo se da vam znawe ponudimokroz P~elar. Trudi}emo se da ubudu}e obja-vqujemo vi{e tekstova koji }e upu}ivati naekonomi~nije i racionalnije p~elarewe sasmawenim tro{kovima proizvodwe. Pozi-vamo sve one koji su u tome delimi~no ilipotpuno uspeli, da napi{u kako.

Po{tovani p~elari,

Na osnovu odluke IO SPOS-a, poklawamo vam nalepnice za unutra{we staklova{eg prevoznog sredstva (automobil, kombi, kamion). Ideja je da nalepnice

budu za{ti}ene od klimatskih uticaja, a da stalno svima govore da vozilo pri-pada p~elaru. U kompletu se nalaze i dve velike nalepnice sa natpisomPrevoz p~ela koje treba zalepiti na plo~u providnog pleksiglasa i

pri~vrstiti na vozilo za selidbu ko{nica.

Ove godine }e svaki ~lan SPOS-a dobiti luksuznu ~lansku kartu kojom }e selegitimisati pred kolegama i potro{a~ima. Pozivamo predsednike dru{tava i

udruèwa da se odmah jave sekretaru SPOS-a Predragu Martinovi}u na tele-fon 011/2458-640 kako bi aùrirali podatke zbog eventualne promene predsed-

nika i dogovorili se oko preuzimawa ~lanskih karata za sve ~lanove SPOS-a uwihovoj organizaciji.

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

6/52

196 P^ELAR, maj 2006.

Za mnoge p~elare, naro~ito za one kojiimaju mali broj p~eliwih dru{tava i kojip~elare stacionarno, bagremova pa{a je je-dina glavna pa{a i zato treba da je spremnoi dobro iskoriste. Osnovni faktori kojiuti~u na dobre prinose meda u ovoj pa{i, azavise od znawa p~elara su:

jako p~eliwe dru{tvo i pogodna starosna

struktura p~ela u wemu; prisustvo matice u p~eliwem dru{tvu iistovremeno {to mawe otvorenog legla zavreme glavne pa{e ({to sa druge strane po-ve}ava rizik za rojewe);

suzbijawe pojave rojevog nagona pre i zavreme glavne pa{e;

dovoqno medi{nog prostora sa izvu~e-nim sa}em;

dobra ventilacija za vreme glavne pa{e; brojnost p~eliwih dru{tava na jednoj lo-kaciji i wihova udaqenost od glavne pa{e i

izbor odgovaraju}e tehnike p~elarewa uglavnoj pa{i.

Jako p~eliwe dru{tvo i kvalitetna sta-rosna struktura u wemu su bitni za dobreprinose. Svaki p~elar zna da samo jaka p~e-liwa dru{tva daju dobre prinose meda. Otome {ta je jako p~eliwe dru{tvo u na{im

PISMO P^ELARIMAZA MAJSlavomir Popovi}ul. Save Kova~evi}a br. 3811000 Beograd

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

7/52

PÊLAR, maj 2006. 197

uslovima p~elarewa postoje dva mi{qewa.Jedno, da je jako p~eliwe dru{tvo ono koje uglavnoj pa{i ima oko 60 000 p~ela. Drugo, da

je jako p~eliwe dru{tvo ono koje ima45 00050 000 p~ela u glavnoj pa{i. Oni ko-

ji zastupaju mi{qewe da je optimalan brojp~ela u bagremovoj pa{i 45 00050 000 p~e-la, polaze od ~iwenice da se sa na{om mati-com, u na{im uslovima p~elarewa, uglav-nom ne moè da obezbedi vi{e od navedenogbroja p~ela u jednoj ko{nici i da je taj brojp~ela dovoqan da se postignu visoki prino-si meda. Oni koji zastupaju mi{qewe da ja-ko p~eliwe dru{tvo u glavnoj pa{i trebada ima oko 60 000 p~ela, kao argumente navo-

de da ono {to moè jako p~eliwe dru{tvo,ne moè slabije, a ve}i broj p~ela ne moèda smeta. U na{im uslovima p~elarewa ~e-sto za vreme bagremove pa{e mogu da nasta-nu lo{i vremenski uslovi, tako da je u tokudana za medobrawe dovoqno samo 23 satalepog vremena. Samo izuzetno jaka p~eliwadru{tva mogu da ostvare dobre prinose u ta-kvim uslovima. Prate}i iskustva p~elaraobjavqena u ~asopisu P~elar moè se uo~i-ti da najve}i broj p~elara smatra da jaka

p~eliwa dru{tva u glavnoj pa{i treba daimaju oko 60 000 p~ela. Zbog toga, trebalobi prihvatiti iskustva p~elara i primeni-ti odgovaraju}u tehniku p~elarewa kojaobezbe|uje da se na oko 1520 dana do bagre-move pa{e p~eliwa dru{tva maksimalnorazviju i da tada imaju najmawe 10 ramova saleglom u LR ko{nici (ili 8 ramova u DB ko-{nici) da bi u bagremovu pa{u u{la sa do-voqno p~ela i ostvarila visoke prinose me-da ako su pa{ni uslovi povoqni.

Kvalitetna starosna struktura p~ela u

p~eliwem dru{tvu je zna~ajna za ostvariva-we dobrih prinosa meda u glavnoj pa{i. Ne-ki istraìva~i tvrde da u intenzivnoj pa{itreba da bude oko tri puta vi{e ku}nih p~e-la (starih najvi{e do 20 dana) od p~ela iz-letnica, a pri tihoj pa{i, u kojoj i izletni-ce vr{e poslove ku}nih p~ela (skladi{te-we nektara u sa}e, koje u jakoj pa{i obavqa-

ju ku}ne p~ele primateqice nektara), tre-ba da bude dva puta vi{e izletnica od ku}-nih p~ela. Iskustvo pokazuje da ako se predglavnu pa{u spoje npr. dva p~eliwa dru{tva

sa po oko 30 000 p~ela, ili {to je jo{ nepo-voqnije, tri sa po oko 20 000 p~ela, bez ob-zira {to tako spojena p~eliwa dru{tvaulaze u glavnu pa{u sa oko 60 000 p~ela, odvisokih prinosa meda ne}e biti ni{ta, jer

starosna struktura p~ela u ovakvom dru-{tvu nije odgovaraju}a. P~elar ne moè daobezbedi odgovaraju}i odnos broja mladih

p~ela i p~ela izletnica spajaju}i p~eliwadru{tva po svom naho|ewu, ne vode}i ra~u-na o fazama razvoja p~eliwih dru{tava.

Kvalitetna starosna struktura u p~eli-wem dru{tvu se postiè ako se p~eliwadru{tva zazime sa preko 20 000 p~ela, ako seu okviru optimalnog roka razvoja p~eliwihdru{tava za bagremovu pa{u (od kraja martado oko 25. aprila, ako bagrem cveta oko 10.maja) obezbede potrebni uslovi da maticaintenzivno polaè jaja i da u tom periodune bude blokirana, ako se na oko 40 dana pre

glavne pa{e i na oko 30 dana do sredineglavne pa{e, u sred legla prvo ubaci jedanram sa izvu~enim sa}em, a kroz 57 dana idrugi ram da ih matica {to pre zaleè i dase iz wih izlegu ku}ne p~ele i p~ele koje }epoklapati med.

P~elari koji su iz bilo kojih razlogapropustili priliku da im se p~eliwa dru-{tva dobro razviju za bagremovu pa{u saskladnom starosnom strukturom p~ela, po-~etkom maja (na 710 dana pre bagremove pa-

{e) mogu u izvesnoj meri navedeni propustda ublaè, ako p~eliwa dru{tva poja~aju sa23 rama sa zatvorenim leglom i p~elama iako p~eliwa dru{tva za glavnu pa{u form-iraju (u LR ko{nici) kao na slici 1:

na podwa~i je plodi{te sa maticom, 12rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 rama sasatnom osnovom (RSO), 4 rama sa izvu~enimsa}em (RISO), a ostalo su ramovi sa medomi polenom do zida ko{nice (RMP);

iznad plodi{ta je mati~na re{etka sa le-tom, a na mati~noj re{etki je nastavak sa

preostalim leglom; ako je p~eliwe dru{tvoveoma jako, kao tre}i nastavak se postavqapolunastavak;

p~ele koje se legu iz legla iznad mati~nere{etke koriste leto na mati~noj re{etki.

Prisustvo matice u p~eliwem dru{tvu i{to mawe otvorenog legla za vreme bagre-move pa{e bitno uti~e na visoke prinosemeda jer:

ako nema matice u p~eliwem dru{tvu zavreme glavne pa{e, instinkt za sakupqawenektara naglo opada, prekida se lu~ewe vo-

ska i izrada sa}a, a negovawe legla je veomalo{e;

ako se na po~etku glavne pa{e odstranimatica i pusti da same p~ele odneguju mati-cu, prinos meda opada i za tre}inu;

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

8/52

198 PÊLAR, maj 2006.

ako se na po~etku glavne pa{e stara mati-ca zameni mladom, prinos se u glavnoj pa{iznatno uve}ava (prema nekim autorima i do

50%).Prisustvo otvorenog legla u bagremovojpa{i direktno uti~e na smawewe prinosa,

jer prisustvo otvorenog legla zahteva anga-òvawe znatnog broja p~ela koje onda neu~estvuju u sakupqawu i preradi nektara.Najboqe bi bilo da se za vreme bagremovepa{e omogu}i matici da nosi jaja kolikomoè ({to znatno uti~e na smawewe vero-vatno}e pojave rojevog nagona), a da istovre-meno bude {to mawe otvorenog legla u p~e-liwem dru{tvu. Ima vi{e tehnika p~elare-

wa pomo}u kojih se to moè posti}i, a jednaod wih je prikazana na slikama 1 i 2. Ovomtehnikom se istovremeno smawuje i mogu}-nost pojave rojevog nagona pre i za vreme ba-gremove pa{e.

Prisustvo dovoqnog medi{nog prostorai praznog izvu~enog sa}a u bagremovoj pa{idirektno uti~e na ve}i prinos meda. Ve}imedi{ni prostor stimuli{e ve}i broj p~e-la da unose i prera|uju nektar. Ina~e, tre-ba voditi ra~una da p~ele razme{taju unetinektar na tri puta ve}oj povr{ini nego {to

je to potrebno za sme{tawe meda. Praznosa}e stimuli{e p~ele na ve}i unos. Uvek jeboqe imati vi{ak, nego mawak izvu~enogsa}a u ko{nici. Za jedno jako p~eliwe dru-{tvo (u LR ko{nici) potrebno je obezbedi-ti 2030 ramova sa izvu~enim sa}em. Trebaumereno izbegavati prisustvo satnih osno-va u medi{tu za vreme bagremove pa{e jer:

najve}i broj p~ela ima razvijen nagon sa-kupqawa nektara pa slabije sakupqaju po-len i zbog toga je izvu~eno sa}e za vremeglavne pa{e slabijeg kvaliteta zbog nedo-voqne koli~ine polena;

ako se u medi{tu nalazi oko jedne tre}i-ne satnih osnova, prinos meda je mawi zaoko 10%, ako je u medi{tu oko polovine sat-

nih osnova, prinos meda je mawi za oko 30%,ako su u medi{tu prete`no satne osnove,prinos meda je mawi i do 50%.

Praksa pokazuje da se daqi unos nektarasmawuje i do 30% ako se iznad punog medi-{ta doda prazno medi{te, jer ve}e koli~i-ne prisutnog meda deluju destimulativno nasakupqa~ki instinkt p~ela. Ne{to je boqasituacija ako se ispod punog medi{ta pod-metne prazno medi{te. Najboqe je kada sepuno medi{te (usred bagremove pa{e) skla-wa sa ko{nice i stavqa na pomo}no, ili ne-

ko drugo p~eliwe dru{tvo da p~ele zatvoremed, a iznad plodi{ta stavi prazno medi-{te, ako za tako ne{to postoji mogu}nost.

Ventilacija u bagremovoj pa{i zna~ajnouti~e na ve}e prinose. U nektaru ima dostavode. Kako se od tri dela nektara dobija je-dan deo meda, p~ele treba da odstrane veli-ku koli~inu vode iz nektara. U prva 24 satap~ele moraju da odstrane preko 50% vode iznektara (da se nektar ne bi ukiselio). To jeveliki napor za p~ele, ali im u tome p~elarmoè mnogo pomo}i ako sva leta na ko{ni-

ci {irom otvori, ako pojedine nastavke po-meri unapred ili unazad za oko 1 cm, akokrov podigne na jednu stranu itd.

Uticaj blizine pa{e i brojnost p~eli-wih dru{tava na odre|enoj lokaciji u veli-koj meri uti~e na prinose meda. Ako je ra-stojawe bagremove pa{e mawe od jednog ki-lometra, prinos meda je dobar. Sa porastomrastojawa (do oko 3 kilometra) prinos medaznatno opada. Ako je pa{a slabija, trebarasporediti do 30 ko{nica na jednom mestu,ako je pa{a sredwa, do 50, a ako je pa{a veo-ma jaka, maksimalno 100 ko{nica.

P~eliwaci ko-ji se nalaze na ra-stojawu ve}em od1,5 kilometara neuti~u na prinosmeda na posmatra-nom p~eliwaku,bez obzira na kva-litet pa{e.

Izbor odgova-

raju}e tehnike p~e-larewa u bagremo-voj pa{i je vaànne samo da bi seostvarili visoki

Slika 1. [ema pripremep~eliweg dru{tva za bagremovu pa{u

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

9/52

prinosi meda, ve} i da bi se u zna~ajnoj meriotklonila opasnost od pojave rojevog nago-na. Zato, kad bagrem zamedi, preporu~uje se

da se p~eliwe dru{tvo preuredi kao {to jeprikazano na slici 2: u plodi{tu je matica sa jednim ramomotvorenog legla, 2 rama sa satnom osnovomlevo i desno od legla, 5 ramova sa izvu~enimsa}em i 2 rama sa medom i polenom;

iznad plodi{ta je mati~na re{etka sa le-tom, a iznad we je medi{te sa devi~anskimsa}em; u sredini medi{ta su 2 rama sa zatvo-renim leglom (iz kojih izlaze mlade p~ele)koji znatno stimuli{u p~ele na intenziv-nije sakupqawe nektara;

iznad medi{ta je nastavak sa prete`no za-tvorenim leglom iz kojeg }e se le}i sve ve-}i broj mladih p~ela koje }e odràvati sna-gu p~eliweg dru{tva za vreme bagremove pa-{e;

u toku bagremove pa{e vr{i se kontrolamedi{ta da bi se blagovremeno dodalo novo(prazno) medi{te ispod skoro punog posto-

je}eg medi{ta.Ako se na po~etku bagremove pa{e izvr-

ca ili odstrani sav med iz ko{nice (koji sesa~uva za prihranu p~ela), kod p~ela }e se

ispoqiti sakupqa~ki instinkt u bagremo-voj pa{i. Ako se istovremeno u medi{tu na-lazi devi~ansko sa}e, dobi}e se ~ist bagre-mov med.

Formirawem p~eliweg dru{tva za ba-gremovu pa{u kako je prikazano na slikama1 i 2 postiè se da matica u plodi{tu moèda polaè jaja za sve vreme trajawa bagremo-ve pa{e, da za vreme bagremove pa{e u plo-di{tu bude relativno malo otvorenog le-gla, da iznad mati~ne re{etke (sa letom)p~ele ose}aju prisustvo matice ispodmati~ne re{etke, a u medi{te ulaze (iiz wega izlaze) na leto na mati~noj re-{etki, da opasnost od pojave rojevognagona prakti~no ne postoji.

Treba ista}i da }e u bagremovoj pa-{i biti vi{e prinosa ako je leto namati~noj re{etki ve}e, a leto na pod-wa~i mawe. Tako|e, unos nektara bi}eve}i ako ima vi{e zatvorenog legla.Zbog toga se p~elarima sa mawim bro-

jem p~eliwih dru{tava preporu~uje da

na po~etku bagremove pa{e, kad izplodi{ta preve{avaju u gorwi nasta-vak (iznad medi{ta) sve preostalo le-glo, otvoreno leglo zamene sa zatvore-nim leglom iz pomo}nih dru{tava.

U drugoj polovini bagremove pa{e svakop~eliwe dru{tvo pripremqeno za bagremo-vu pa{u kao {to je prikazano na slici 2 mo-

è da bude odgajiva~ko dru{tvo za uzgoj kva-litetnih mati~waka ako se ono dodatnopripremi na slede}i na~in:

u sredinu gorweg nastavka (sa preostalimleglom) na 56 sati pre presa|ivawa larvistave se 2 rama sa otvorenim leglom iz plo-di{ta, ili iz pomo}nog dru{tva, a levo idesno od wih stavi se po jedan ram sa pergom,a preostali ramovi su sa medom;

na 23 sata pre presa|ivawa larvi napra-vi se mesto izme|u dva rama sa otvorenimleglom za ram sa presa|enim larvama;

kroz 23 sata izme|u dva rama sa otvore-nim leglom stavi se ram sa jednom letvicomna kojoj su 1215 mati~nih osnova sa presa-|enim larvama;

u gorwi nastavak do zida ko{nice posta-vi se ram sa satnom osnovom, ili ram gra|ev-wak, da mlade p~ele na wima izvla~e sa}eumesto da to ~ine izme|u mati~waka.

Od trenutka presa|ivawa larvi obave-zno prihrawivati p~eliwe dru{tvo ujutrui uve~e sa po 200300 grama sirupa (med i vo-da, 1:1) sve dok se mati~waci ne zatvore (45

dana).Kroz 10 dana od vremena presa|ivawa

larvi bi}e najmawe desetak kvalitetnihzrelih mati~waka u gorwem nastavku sa ko-

jima se mogu formirati nova p~eliwa dru-{tva. Za sve to vreme p~ele }e nesmetano sa-kupqati nektar u medi{tu i prera|ivati gau med.

PÊLAR, maj 2006. 199

Slika 2. [ema pripremep~eliweg dru{tva na po~etku

bagremove pa{e

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

10/52

Osobe koje èle da po~nu da se bave p~e-

larewem ne treba odmah da nabavqaju veli-ki broj p~eliwih dru{tava. Za po~etak p~e-larewa sasvim je dovoqno 35 ko{nica. Nevaqa po~iwati ni samo sa jednom ko{ni-com, jer su gre{ke pri radu mogu}e, pa istradawe po nekog p~eliweg dru{tva, pogo-tovu u toku zime. Ako se po~etniku desi damu jedino dru{tvo neizimi, wemu je ondastradalo 100% p~eli-waka, pri ~emu naj~e-{}e nastaje veliko raz-

o~arewe, i te{ko odlu-~ivawe za novi po~etakp~elarewa. Ili, akoimamo samo jedno p~eli-we dru{tvo, pa ono iznekih razloga oslabi,nemamo ga ~ime pomo}i,na primer ramom zreloglegla i p~elama, {tonije slu~aj kada po~iwe-mo p~elarewe sa neko-liko ko{nica.

Kada smo ~vrsto re-{ili da po~nemo da sebavimo p~elarewem,treba u toku zime iliranije s prole}a, da na-bavimo kvalitetne ko-{nice, najboqe nove.Ko{nice treba da su od-govaraju}e ofarbane i krovovi op{ivenilimom. Poèqno je da na plodi{tima buduugra|ene ru~ice za lak{e no{ewe ko{nica.Bez obzira za koji tip ko{nica smo se odlu-~ili, sve one treba da budu potpuno istekonstrukcije i prilago|ene za seobu.

Pored ko{nica treba nabaviti i ostalineophodan pribor. Da bismo i pomo}nikupri pregledawu dru{tava obezbedili za-

{titu, treba nabaviti dva p~elarska {e{i-

ra i dva para za{titnih rukavica. Umesto{e{ira boqe je obezbediti p~elarsku blu-zu sa {e{irom, koji sa we moè da se skida.Dimilica, p~elarski no` i ~etka su tako|eneophodni pri p~elarewu. Treba obezbedi-ti i materijal za sagorevawe u dimilici.

Pored navedene opreme i pribora, za po-~etak }e nam trebati i

jedan kalem ìce zaoì~avawe ramova, dva-desetak satnih osnovaodgovaraju}ih dimenzija

i `vrk, obi~an ilielektri~ni, za utapaweìca u satne osnove, kaoi {ilo ili bu{ilica zabu{ewe rupa u bo~nimletvicama ramova, zaprovla~ewe ìca. Prvesezone p~elarewa trebase uzdràti od poùdeza ce|ewem meda. Prvegodine treba da se tru-dimo da {to boqe upo-

znamo ìvot p~eliwegdru{tva i tehniku p~e-larewa i da p~ele {tovi{e zavolimo.

Neiskusni po~etni-ci te{ko }e se sna}i sa

jakim p~eliwim dru-{tvima, ako ih nabave

pre bagremove pa{e, s namerom da odmahocede med. Pa jo{ ako ta pa{a omane, etoopet velikih razo~arewa. A jaka dru{tva uto vreme su mnogo skupqa od ne{to kasnijihrojeva.

P~elarewe moè da se zapo~ne nabavkomprirodnih ili jeftinijih paketnih rojeva iwihovim sme{tawem u ko{nice sa ramovi-ma u kojima su ugra|ene satne osnove. Ali,

200 PÊLAR, maj 2006.

SSA KA KOOLLIIKKO PO P ÊELLIIWWIIHH

DDRRUU[[TTAAVVA,A,

KAKADA I KAKDA I KAKO ZO ZAAPPOÔÊETTII

PP ÊELALARREEWE?WE?Veroqub Umeqi}

ul. êde Dulejanovi}a br. 33, Kragujevac(034) 362-879, (063) 814-80-80

[email protected], www.umeljic.com

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

11/52

neiskusnim po~etnicima, najboqe je da p~e-larewe zapo~nu dobrim rojevima na ramovi-ma, odmah posle bagremove pa{e, odnosno

krajem maja po~etkom juna meseca. Rojevitreba da budu na 5 ramova, od ~ega su 3 ramapuna legla u svim stadijumima, a na po jed-nom krajwem ramu treba da ima hrane po-lena i meda. Povr{ine sa leglom treba dabudu gusto pokrivene p~elama raznih dobastarosti, odnosno da ima najmawe 1 kg(10 000) p~ela i da bude prisutna mlada (izte godine) kvalitetna oplo|ena i obeleè-na matica, koja je ve} pronela. Na svim ra-movima treba da ima ukupno oko 3 kg hrane.

Rojeve treba nabaviti od iskusnog p~e-

lara, sa p~eliwaka koji je od po~etni~kogudaqen najmawe 15 km, kako bi se u wima sa-~uvale sve p~ele izletnice.

Dogovorenog dana u popodnevnim satima,treba odvesti prazne ko{nice, bez poluna-stavaka, na p~eliwak isporu~ioca rojeva.Odmah treba premestiti rojeve iz wegovih una{e ko{nice. Wegovu ko{nicu skidamo sapostoqa i stavqamo je iza, na prevrnutikrov, a na{u otvorenu ko{nicu stavqamo napostoqe. Zatim isporu~ilac rojeva vadi re-dom ramove sa p~elama iz wegove ko{nice istavqa ih na istu poziciju u na{u ko{nicu.Poèqno je da se pri tome matica prona|ena ramu i pokaè kupcu. Kada su svi ramovipreme{teni u na{u ko{nicu treba u wuzbrisati i p~ele sa poklopne daske, podwa-~e i zidova plodi{ta u kome je roj bio. Ra-move treba staviti do ju`nog zida ko{nicei u~vrstiti ih da se ne pomeraju pri tran-sportu. Dovoqno je po jedan mali ekser zaku-

cati pored u{ica satono{a krajwih ramovai na sredini ivice jedne bo~ne letvice.îm predve~e prestane doletawe p~ela,

leta ko{nica sa rojevima zatvaramo. Pod-razumeva se da ko{nice imaju obezbe|enu

ventilaciju, odnosno dotok sveèg vazduhado p~ela. U ovom slu~aju nije neophodno ko-ristiti zbeg, jer p~ele imaju na raspolaga-

wu prazan prostor pored ramova.Ko{nice sa rojevima treba odmah utova-riti u prevozno sredstvo i odvesti ih nana{ p~eliwak. Tu ih postavqamo na pripre-mqena postoqa i posle petnaestak minuta,dok se p~ele smire od seobe, otvaramo leta.

I tako oformismo p~eliwak i postado-smo p~elari. Neka je sa sre}om!

Nega i razvoj rojeva

Rojevi }e se najboqe razvijati na dobrojnektarsko-polenskoj pa{i. U nedostatku do-

bre pa{e treba ih stimulativno prihrawi-vati, najboqe svako ve~e sa po 300 g {e}er-nog sirupa, sve dok se pa{a ne pojavi.

Odmah po preuzimawu rojevima treba do-dati po jedan ram sa satnom osnovom, sta-vqaju}i ga izme|u ramova sa leglom. îm tajram p~ele izgrade i matica ga zaleè, doda-

jemo slede}i, tako|e izme|u ramova sa le-glom, ali ne pored prethodno dodatog. U me-|uvremenu roj ja~a, pove}avaju se povr{inelegla i broj p~ela. Kada i drugi dodati ramp~ele izgrade i matica ga zaleè, dodajemo

slede}i, u sredinu legla.Kada je godina povoqna rojevi mogu do

avgusta da izgrade najmawe po 5 novih ramo-va i da se leglo razvije na po 67 ramova,

{to u to doba predstavqa ja~e razvijenodru{tvo, u kojem }e sada biti ukupno 10 ra-mova.

Tokom avgusta meseca treba obratitipa`wu na obezbe|ewe rezervi hrane, po-

trebne za uspe{no prezimqavawe i raniprole}ni razvoj dru{tava. Ako u tom mese-cu nema zna~ajnijeg unosa nektara iz priro-de, dru{tvima treba prihrawivawem pomo-}i da obezbede odgovaraju}u zimnicu.

PÊLAR, maj 2006. 201

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

12/52

U glavnoj pa{i proizvo|a~i te~nog medane idu na proizvodwu voska, jer bi u suprot-nom prinos meda bio mawi. Me|utim, proiz-vo|a~i meda u sa}u, da bi ostvarili svoj ciqmoraju da idu na oba proizvoda istovremeno.Ovo se postiè simulirawem rojewa gde sekoristi energija roja. Sli~nu ideju za pro-izvodwu i te~nog meda dao je prof. dr Slobo-dan Miloradovi} u aprilskom P~elaru za2004.

Koriste}i dotada{wa nau~na saznawa,principe nove tehnike proizvodwe meda u

sa}u postavio je p~elar George S. Demuth, iobjavio ih 1919. godine u Farmerskom bil-tenu br. 1039. Po wemu, 68 nedeqa pre glav-ne pa{e dru{tva treba maksimalno razvija-

ti, a zatim pred pa{u plo-di{te smawiti sa dva

na jedno LR telo. U wega koncentri{e p~e-le i leglo, i prekida kontinuitet zalegawaodstrawuju}i maticu za period od 1015 da-na. Ovaj prekid zalegawa J. Hogg je kasnijesmatrao su{tinskim i nazvao ga magi~nikur{um. Posle ovoga, dodavawem mlade ma-tice, dru{tvo }e poletno raditi kao noviroj i ne}e se rojiti te sezone.

Na osnovu ovih principa, simulirawemstawa u jednoj ve} izrojenoj ko{nici bez gu-bitka p~ela, danas u Americi postoje dvametoda proizvodwe meda u sa}u, koji nose

imena po svojim autorima (E. E. Killion i J.A. Hogg).

Kilionov metod

Kilion i sinovi su u Americi najpozna-tiji proizvo|a~i meda u sa}u sa tradicijomdugom oko 90 godina. @ive u dràvi Ilino-is i p~elare sa 1 000 dru{tava. Wihov metod

je opisan u kwizi Med u sa}u, a izvode gaza to prilago|enom opremom.

U prole}e, nekoliko ne-deqa pre glavne pa{e (kada

se ustale vremenske prilike)svakih sedam dana vr{e zame-nu mesta plodi{nih tela. Saovim se postiè brì razvoji ravnomeran raspored legla

u oba tela, a ovo je i meraprotiv rojewa u tom

periodu. Na 12 da-na pre glavne

pa{e, si-mulirajurojewe.

R a d o -vi p~elara

prikazani su utabeli, koju sam

napravio na osnovu

PPRROOIIZZVOVODWDWAA

MMEEDADA UU SSAA]]UU

SSIIMMUULLIIRRAAWEMWEM

RROOJEJEWWAAMrkailo \ura|

ul. Maksima Gorkog br. 2/1518000 Ni{

(018) 49331

202 PÊLAR, maj 2006.

Belesatneosnoveza medu sa}u

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

13/52

podataka izKilionovekwige.

K o n -centracijup~ela i le-gla u na~e-lu vr{i utelu koje sezateklo go-re i nadwim }e se(na rodi-teqskoj pod-

wa~i) proizvoditi med u sa}u.

Telo koje se zateklo dole sa ostatkom leglai ne{to p~ela, postavqa se na posebnomesto u p~e- liwaku i od le-gla tri dru{tvapravi no-vo dru-{ t v oza vr-c a n imed.

Ukolikogradwa mati~waka

nije po~eta uz prisustvomatice, p~ele ih obavezno gra-de po uni{tavawu iste.

U toku narednih 12 dana p~elar 4 putaotvara ko{nicu. Pri svakom pregledu ru{izapo~ete mati~wake.

Dvanaestog dana skoro svo leglo je po-klopqeno i tada dodaje novu maticu. Kadaona po~ne da leè, oìvqava aktivnost dru-{tva. Ovu aktivnost Kilion opisuje: Kada

matica po~ne da leè, p~ele joj prave pro-stor prenose}i med iz }elija plodi{ta u

medi{te. Stvarawem prostora za zalega-

we mladoj matici, rad u medi{tu prakti~-no EKSPLODIRA.Kilionovi koriste opremu koja je pode-

{ena tako da omogu}ava dobru ventilaciju,kako bi sekcije meda u sa}u bile potpunokompletirane. Koriste duboku (Milerovu)podwa~u, ~ija je unutra{wa dubina 5,6 cm.Ona leti obezbe|uje ventilaciju, a zimiuti~e na to da ne do|e do bu|awa sa}a. Plo-di{ta su dimenzija desetoramnih LR tela,ali u wima drè samo po 9 ramova i sa svakestrane po jednu pregradnu dasku koju naziva-

ju prate}om daskom (sli~no kao {to radiBranislav Karleu{a, p~elar iz Beograda primedba urednika). Nastavci sa sekcijamasu iste duìne, ali je {irina mawa za oko6 cm, jer sadrè 7 sekcija i dve prate}e da-

ske. P~ele iz medi{ta preteruju kori-ste}i beàlicu, a za vreme veli-

kih vru}ina, dru{tvimakoja nisu u hladu do-

daju nasta-vak (ne-{ t o

kao na{zbeg) sa

nekolikomalih za-

m re` enihotvora.

Na kraju sezone medi{tase skidaju, vra}a odu- zeto plodi-{no telo i u tom poloàju dru{tva ostajupreko zime.

PÊLAR, maj 2006. 203

Dani Prisustvomatice Radovi p~elara Stavqamedi{ta Datumi poKilionu

0. danSimulirarojewe uzprisustvo

matice (traje4 dana)

Smawuje plodi{te sa 2 na 1 LR telo,gde koncentri{e p~ele, leglo imaticu Ako na|e mati~wake, uni{tava ih

stavqa 1.medi{te

4. jun

4. dan Uni{tava staru maticu (uklawa) Uni{tava na|ene mati~wake

8. jun

Simulira

rojewe bezprisustvamatice (traje

8 dana)

8. dan Uni{tava na|ene mati~wake stavqa 2.medi{te 12. jun

12. dan Uni{tava na|ene mati~wake Dodaje mladu maticu (mati~wak)

16. jun

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

14/52

204 PÊLAR, maj 2006.

I ovog prole}a, kao i prethodnih, ostaoje izvestan broj praznih ko{nica. Osnovnirazlozi za gubitke su varoa i nozemoza. Dabi pojasnio situaciju, opisa}u {ta se de{a-valo na mom p~eliwaku od avgusta do krajaoktobra, kao i na ostalim p~eliwacima umom okruèwu.

Odmah nakon suncokretove pa{e, posle

1. avgusta, zapo~eo sam zadimqavawe dru-{tava protiv varoe. Ovaj ciklus dimqewanije dao zadovoqavaju}e rezultate, izbroja-no je do 50 opalih varoa po dru{tvu. Slede-}i ciklus dimqewa zapo~et je oko 10. sep-

tembra i na moje veliko iznena|ewe izbro-jan je ve}i broj otpalih parazita, u nekimdru{tvima i do 500. Tek u tre}em ciklusudimqewa, koji je obavqen krajem oktobra,broj opalih varoa je bio u granicama tole-rancije. Iz ovog moèmo zakqu~iti da je va-roa bila u zatvorenom leglu, a kako se leglo

smawivalo varoa je ostajala na p~elama te jemasovno padala pri zadimqavawu. Posle iz-nurenosti p~ela varoom, nadoveè se noze-moza, te u prole}e moèmo da o~ekujemo gu-bitke.

PPRRIIPPRREMA ZEMA Z

A BA B

AAGRGR

EMOEMO

VVUU

I SI SUUNNCCOOKKRREETTOOVVU PA[U PA[U IU I

PPRROOIIZZVOVODWDWA RA RAANNIIH RH ROOJEJEVVAA

Ro|en je 1935.godine u Vla{komDolu. P~elari od1961. godine. Tre-nutno ima 180dru{tava u LRko{nicama.

Milutin Stevanovi}ul. Omladinska br. 15

11420 Smederevska Palanka(026) 318-002

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

15/52

Po~etkom januara svako dru{tvo dobiloje po jednu {e}erno-mednu poga~u. Ovako ra-no davawe poga~a primewuje se radi sigur-

nosti, ako neko dru{tvo ranije potro{imednu kapu. Poga~u dru{tva obi~no tro{eod tre}e dekade januara pa nadaqe. U drugojdekadi februara dodajem drugu poga~u u ~i-

jem se spravqawu, pored {e}era i meda, ko-risti i kvasac, soja, forsapin i drugo. Evosastojaka poga~e koju sam spravqam: 50 kg{e}era u prahu, 3,5 kg meda, 3 kg pekarskogkvasca (6 funti), 1 kg sojinog bra{na,100 ml vo}nog sir}eta, Nozecid po uputstvuproizvo|a~a, Forsapin po uputstvu proiz-vo|a~a, voda po potrebi.

Nakon dodavawa druge poga~e koja jeoplemewena stimulansima, p~ele je inten-zivno koriste, a samim tim boqe hrane ma-ticu koja svakim danom sve vi{e i vi{e po-laè jaja. Dru{tva dobro utopqavam foli-

jom i ostavqam da miruju sve do po~etka cve-tawa xanarike. Za to vreme matica je zale-gla 45 ramova. Kada se pojave prvi cvetovixanarike i kajsije okre}em nastavke sa le-glom za 180, ne diraju}i utopqavaju}i mate-rijal. Po{to se u to vreme leglo nalazi na

45 ramova, ali samo u predwem delu, a u zad-wem delu je med koji p~ele ne trpe do leta,one ga intenzivno raznose po praznim }eli-

jama sa}a, a samim tim tro{e vi{e hrane zasopstvene potrebe, te jo{ boqe hrane mati-cu i pospe{uju je da vi{e polaè leglo.

Kada je xanarika u punom cvatu, dodajemopo jednu satnu osnovu izme|u rama sa leglomi rama sa polenom. Ovu priliku, kada otva-ram ko{nice, koristim da dodam i tre}u po-ga~u. Posle 34 dana dodajem drugu satnuosnovu, a prethodno dodatu stavqam u sredi-

nu legla da bi je matica potpuno zalegla.Za vreme cvetawa ostalog vo}a (tre{wa,

vi{wa, kru{ka, jabuka) i daqe dodajem sat-ne osnove, ali sada u sredinu legla, ako pri-tom vremenska prognoza kaè da }e naredna23 dana biti lepo vreme. Ramove sa medomkoje vadim iz plodi{ta malo ogrebem p~e-larskim noèm i stavqam ih u dowi nasta-vak ispod legla da bi ga p~ele iz wega pre-bacile u gorwi nastavak jer ne trpe med is-pod legla. I ovo je jedan od na~ina stimuli-sawa matice da polaè vi{e jaja.

Od po~etka cvetawa vo}a, pa sve do po-~etka cvetawa bagrema, i pored toga {toimaju poga~e, svako drugo ve~e vr{im pri-hranu sa sirupom uz dodatak Forsapina ilikobalta.

Kada je vo}e u punom cvetu i kada je tem-peratura najmawe 16 C, pristupam detaq-nom pregledu dru{tava da bih ocenio kvali-

tet i koli~inu legla. Sve zapisujem u bele-`nicu u kojoj dru{tva kategori{em u trigrupe: jaka, sredwa i slaba. Slede}eg dana iztre}e grupe (slaba dru{tva) vadim po jedanram zatvorenog legla bez p~ela i dodajem uko{nice iz sredwe grupe. Sada su dru{tvaprve i druge grupe opredeqena za bagremovupa{u. Posle 78 dana ponovo iz tre}e grupeuzimam po jedan ram zatvorenog legla, tako-|e bez p~ela i dodajem najslabijim dru{tvi-ma iz prve ili druge grupe koja su malo za-stala u razvoju. Na ovaj na~in sam dobio 2/3

dru{tava koja }e se potpuno razviti za ba-gremovu pa{u.

Formirawe odgajiva~kih dru{tava(startera)

Za vreme ovih prole}nih radova pratimrazvoj 45 dru{tava koja se najboqe razvija-

ju i iz dva najboqa dru{tva isecam kvadratesa}a sa zatvorenim leglom, stavqam ih u za-mrziva~ da preno}e kako bi leglo uginulo.Slede}eg dana ih vra}am u ramove na mesta

gde su odse~eni, zatvaram ko{nice i pratimdru{tvo koje prvo o~isti uginulo leglo (de-taqnije o ovom postupku moète pro~i-tati u P~elaru za januar 2006. na 17. stra-ni primedba urednika). Dru{tvo koje toprvo uradi je dru{tvo iz koga uzimam larveza mati~wake. Ove radwe se obavqaju za vre-me cvetawa jabuke.

Kada jabuke budu u punom cvetu, pristu-pam formirawu odgajiva~kog dru{tva naslede}i na~in. Iz pomo}nih dru{tava va-dim po jedan ili dva rama zatvorenog legla

sa p~elama bez matice, vode}i ra~una da ihne oslabim mnogo, i stavqam ih u unapredpripremqen nastavak. Nastavak punim do 8ramova legla, a sa strane su po jedan ram samedom i polenom. Nastavak stavqam na novupodwa~u, a preko nastavka poklopnu daskusa ugra|enom hranilicom, potom ide uto-pqavaju}i materijal i na kraju krov. Star-ter svako ve~e prihrawujem. êtvrtog danaotvaram starter i svaki ram pregledam, dali su zapo~eti mati~waci. Ako mati~wakaima, uni{tavaju se po{to se iz wih prethod-no izvadi mle~. Osmog ili devetog dana iza-}i }e skoro svo leglo i bi}e mno{tvo mla-dih p~ela koje su sposobne da odgaje 20 ma-ti~waka. Devetog dana od formirawa star-tera, otvaram ga, vadim jedan ram iz koga je

PÊLAR, maj 2006. 205

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

16/52

leglo iza{lo, a ako takvog nema, onda vadimram sa medom, a ostale ramove grupi{em ta-ko da u sredini nastavka ostavim mesto za

ram sa materijalom za mati~wake. Nastavakpotom zatvaram i naredna 34 sata pripre-mam materijal za mati~wake (presa|ivawelarvi, Jenter, Alejeva ili druga metoda).Kada otvorimo starter da bismo dodalipripremqeni materijal, vide}emo da sumlade p~ele potpuno popunile prazan pro-stor svojim telima. Polako dodajemo pri-premqeni materijal koji p~ele vrlo radoprihvataju. Po{to se ovaj materijal dodajekada je jabuka ve} precvetala, kod nas nastu-pa bespa{ni period sve do cvetawa bagrema.

Startere bi trebalo zato prihrawivatisvako ve~e sa pola litra sirupa (med rastvo-ren u toploj vodi).

Kada sam u startere ubacio materijal zamati~wake, u proizvodnim dru{tvima imanajmawe 8 ramova legla. Tada otpo~iwempripremu za suncokretovu pa{u. Otvaramko{nicu i traìm maticu koja je obi~no ugorwem nastavku, a kada je prona|em, ram samaticom stavqam na stranu dok ne preure-dim ko{nicu. Iz doweg nastavka vadimprazne ramove, ili one sa po malo meda (oko

56 ramova) i sada u sredinu doweg nastavkastavqam ram sa maticom, a iz gorweg nastav-ka vadim jo{ dva rama sa otvorenim leglomi stavqam do rama sa maticom, zatim sastrane po jednu satnu osnovu, do zidova poram sa medom, a ostatak popunim izgra|enimsa}em. Na dowi nastavak stavqam Hanema-novu re{etku, pa nastavak sa zatvorenim le-glom koje se nalazi u sredini tog nastavka,prazne ramove iz doweg nastavka, a vi{akramova stavqam u magacin kao rezervu. Pre-ure|enu ko{nicu svako ve~e prihrawujem{e}ernim sirupom. êtvrtog dana je otva-ram i prekontroli{em da li u gorwem na-stavku ima zapo~etih mati~waka, a ako ihima razorim ih, a da prethodno iz wih izva-dim mle~. Narednih dana ko{nice ne otva-ram, sve dok ne po~nem dodavawe mati~waka.Dan pre nego {to }u dodati mati~wake, ko-{nicu preure|ujem tako da skidam gorwinastavak kao i Hanemanovu re{etku. [ta sedesilo u dowem nastavku? Po{to je dru{tvou usponu (pritom je i svako ve~e prihrawi-

vano), matica je zalegla skoro ceo nastavak,pa na ovaj nastavak stavqam polunastavakpopuwen sa delimi~no izgra|enim sa}em, ana polunastavak stavqam Hanemanovu re-{etku. Na wu dolazi nastavak sa izgra|e-nim sa}em, a na wega stavqam pregradnu da-

sku sa otvorenim letom za gorwi nastavak,pa nastavak sa izlaze}im leglom. Slede}egdana otvaram ko{nicu i procewujem koliko

je mladih p~ela ostalo u gorwem nastavku ikoliko je jo{ ostalo zatvorenog legla. Akoprocenim da ima dosta p~ela, istresem ih udowe dru{tvo jer u gorwem nastavku ne bitrebalo da bude mnogo p~ela, dovoqno je vr-lo malo, dovoqno da odgaji maticu. Sada uovaj nastavak na ram sa leglom ugra|ujemzreo mati~wak iz koga }e za vreme bagremo-ve pa{e iza}i matica, oplodi}e se i po~etisa zalegawem jaja. Ako je pa{a dobra, dowemdru{tvu dodajem jo{ jedan polunastavak.

Odmah po{to se mati~waci iskoriste,

iz startera se dodaje nov materijal za dobi-jawe slede}eg ciklusa mati~waka koji }esti}i krajem bagremove pa{e i doda}u ih ta-mo gde nema matica iz prethodnog ciklusa, aostatak za formirawe rojeva od pomo}nihdru{tava. Kada se u rojevima oplode mati-

ce, rojeve poja~avam sa po kojim ramom zre-log legla iz pomo}nih dru{tava. Kada izstartera uzmem drugi ciklus mati~waka, ustarteru obavezno ostavim jedan ili dva ma-ti~waka i od wega }e se do jeseni razvitidobro dru{tvo. Ako se nukleusi i pomo}nadru{tva u toku leta redovno neguju, do jese-ni }e biti dobro razvijena dru{tva, sposob-na da preìve zimu. Sada se vratimo proiz-vodnim dru{tvima.

Priprema za suncokretovu pa{u

Posle zavr{etka bagremove pa{e, dowa

dru{tva su postigla svoj maksimum razvoja.Da se odmah posle vrcawa meda dru{tva nebi izrojila, umesto pregradne daske izme|udoweg dru{tva i mlade matice koja je ve} za-legla najmawe jedan ram, stavqam Snelgro-vu dasku na kojoj otvaram gorwa predwa leta

206 PÊLAR, maj 2006.

Samo {to nije!!!

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

17/52

(daska ima ì~anu mreù 33 mm). Poslepar dana, kada se mirisi matica izjedna~e,pristupam preure|ewu ko{nice. Po{to sam

prethodno pripremio rezervnu podwa~u, nawu stavqam gorwi nastavak sa mladom mati-com, a zatim nastavak popuwen izgra|enimramovima u kome je i ram hranilica ispu-wena malo re|im {e}erno-mednim testom.

Po{to prethodno uklonim staro dru-{tvo, na wegovo mesto stavqam dru{tvo sanovom podwa~om gde na drugi nastavak sta-vqam pregradnu dasku sa otvorenim letom,pa nastavak sa starom maticom i puno legla,a preko toga polunastavak koji je ve} bio usastavu starog dru{tva i poklopnu dasku sa

ugra|enom hranilicom. [ta se sada de{ava?Sve izletnice iz starog dru{tva }e se vra-titi na dowe leto kod mlade matice. Po{to

je mlada matica u punom zamahu, kada dobijeogroman broj izletnica (u nedostatku pa{eima hrane u ram hranilici koja joj moètrajati dve nedeqe), popuni}e leglom dowinastavak. Gorwe dru{tvo je izgubilo gotovosve izletnice, a kako ima mnogo legla, za56 dana dobi}e nove izletnice. Ako se do-wem dru{tvu doda nova ram hranilica i akose gorwe dru{tvo povremeno prihrawuje unedostatku pa{e, oba dru{tva }e na nedequdana pred suncokretovu pa{u imati najmawe15 i vi{e ramova legla. Sada se vadi pre-gradna daska izme|u dru{tava, a na isto me-sto stavqa se Snelgrova na kojoj se otvarajugorwa leta. Posle 45 dana gorwe dru{tvose skida i stavqa sa strane, diè se Snel-grova daska i iz drugog nastavka doweg dru-{tva se vadi ram hranilica i jo{ par ramo-va, a na wihovo mesto se stavqaju ramovi sazatvorenim leglom koje vadim iz gorweg

dru{tva, ali bez p~ela. Na drugi nastavakstavqam tre}i nastavak u koji dodajem ramo-ve izva|ene iz drugog nastavka doweg dru-{tva, a ostatak popuwavam sa satnim osno-vama. Na tre}em nastavku obavezno bi tre-

balo otvoriti leto. Gorwem dru{tvu, na me-sto oduzetih ramova legla dodatih dowemdru{tvu, sme{tamo prazne izgra|ene ramo-

ve i stavqamo ga na novu podwa~u. Iz ovogdru{tva }e sve izletnice oti}i na staro me-sto, tj. kod mlade matice, kroz leto na tre-}em nastavku. Sada smo dobili dru{tvo zasuncokretovu pa{u sa 13 i vi{e ramova le-gla i izletnicama iz oba dru{tva. Sada se

javqa problem kako ovakva dru{tva prese-liti na pa{u. Dru{tvo mora imati ì~anupodwa~u i zbeg sa ì~anom mreòm, a ako jespoqna temperatura visoka, dru{tva selitibez krovova i teìti da se na lokaciju do|epre svanu}a. Odmah po postavqawu p~eli-

waka na novo mesto {irom otvoriti letadru{tvima, a slede}eg dana doneti za svakuko{nicu po jedan nastavak i polunastavakkoji }emo oduzeti sa roja kog smo oformiliod stare matice. U ranim jutarwim satimasa dru{tva skidam gorwe nastavke i na dowinastavak stavqam prazan polunastavak, panastavak sa leglom i na wega nastavak sapraznim ramovima (satnim osnovama), a nakraju prazan nastavak. Stavqawem praznogpolunastavka izme|u nastavaka sa leglomspre~i}e se nagon za rojewem.

Ako na mestu gde smo doselili p~eliwakima i najmawe pa{e, ova dru{tva done}e do-sta meda. Takav na~in rada zahteva mnogomaterijalnog, umnog i fizi~kog ulagawa,sve radwe se moraju prora~unati u detaqe,ali na kraju se sve to isplati jer }e se dobi-ti dosta meda, novih rojeva i dru{tava, a to

je i ciq na{eg rada.Ove radwe se odnose na LR ko{nice, {to

ne zna~i da se ne mogu primeniti i na drugetipove ko{nica, uz odre|ene izmene u na~i-

nu rada.Mo`da }e najve}i problem mawe isku-snim p~elarima biti proizvodwa mati~wa-ka, ali uz veliku upornost uspeh je neizosta-van.

PÊLAR, maj 2006. 207

P~eliwak Tome Radivojevi}a nabagremovoj pa{i, selo Greja~

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

18/52

Pro{la 2005. godina bila je natprose~-

no medonosna, pa je bilo i prirodnih rojeva,koji obi~no zabriwavaju p~elare, a nove po-tencijalne p~elare obraduju.

Do|e mi prijateq Toma i re~e da mu se upraznu DB ko{nicu uselio p~eliwi roj.Traìo je pomo}. Kaèm mu:

Tomo, na{ narod veruje da prido{liprirodni roj donosi sre}u!

Jeste, ~ika Pero, verila mi se }erka, abi}e i prinove!

Raspoloèni, uz kaficu zakqu~ismo dase narodno verovawe potvrdilo, da je pri-

rodni roj sre}a i da je doneo sre}u.Roj je oko 18. juna u{ao u prazno plodi-

{te DB ko{nice bez ramova, popunio plo-di{te sa p~elama i izgradio 11 satova pri-lepqenih za poklopnu dasku do 12. jula. Nasedam satova je leglo raznog doba, a u neko-liko satova i med. Sve satove sa leglom ise-kli smo od poklopne daske, stavili u prazneramove, uvezali rafijom i stavili u ko{ni-cu. Za svo vreme na{ega rada roj je bio mi-ran, radio je svoj posao i pro{li smo bezijednog uboda p~ele. Po slobodnoj proceni,roj je prvenac ja~ine oko 25 000 p~ela i ne-{to trutova, sa kvalitetnom maticom koja

je dala {kolski ispravno zatvoreno leglo.Sa hranom koju prirodni roj nosi teìo jeoko 3 kg po na{oj proceni.

U ko{nici ograni~enoj po prostoru, zavreme pa{e, nagon p~eliwe zajednice za sa-

kupqawe nektara i gradwu sa}a ustupa me-sto nagonu za rojewe i izgubi se deo meda.

Poznato je da medi{ni prostor za vremeglavne pa{e, ako su ostali uslovi povoqni,treba da je dvostruko ve}i u odnosu na pro-stor koji }e zauzeti med nakon prerade nek-tara od strane p~ela.

Za p~eliwu zajednicu sa oko 50 000 je-dinki, a to je optimalna snaga na{e medono-sne p~ele (karnike), potrebna su najmawe~etiri desetoramna nastavka LR ko{nicesa izgra|enim sa}em. Za dvanaestoramnu DBko{nicu potrebno je pored plodi{ta najma-we i dva medi{ta. Ukoliko nema tolikogprostora, pa{a ne}e biti maksimalno isko-ri{}ena i moè do}i do prirodnog rojewa.

Ako su povoqni uslovi za iskori{}ava-we glavne pa{e, ne treba ~ekati da se zabe-le satovi plodi{nog dela oko satono{a,ve} sa prvim povoqnim unosom nektara bla-govremeno treba pro{iriti medi{ni pro-stor praznim kvalitetnim sa}em. Tako semaksimalno iskoristi pa{a, a sa}e je boqe

graditi u vo}noj ili nekoj tihoj pa{i.Umnoàvawe p~eliwih dru{tava oba-

vqa se po zavr{etku glavne pa{e, kada suostvareni maksimalni prinosi meda. Pojavaprirodnog rojewa za vreme glavne pa{e je{tetna. Ru{ewe mati~waka odlaè rojewe,oduzima vreme i umawuje prinos.

Stalnim uvidom u rad p~eliwih zajedni-ca i prema ispoqenim razli~itim znacima,mogu se uo~iti neke pojave nagona i pripre-me p~eliwe zajednice za rojewe.

Recimo, p~ele natovarene cvetnim pra-

hom zadràvaju se oko leta i na poletaqci.Neke p~ele grizu krajeve otvora leta, da biga pro{irile, kako bi omogu}ile isto-vremeni izlazak ve}eg broja p~ela budu}egroja.

208 PÊLAR, maj 2006.

PPRRIIRROODNDNII RROOJJDDONONOSOSII SRSREE]]U?U?Petar @. \ergovi}

ul. Vojvode Tankosi}a 7/17, 18000 Ni{(018) 249-359, (064) 15-23-444

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

19/52

Nema hitrog, masovnog izleta p~ela kapa{i i vra}awa natovarenih i umornih p~e-la ili se broj takvih p~ela smawio.

I pored dobre ventilacije grupa p~elapravi bradu oko i ispred leta, ili se p~e-le gomilaju u uglovima ko{nice bez vidnogzaposlewa.

Ako i pored svih mera roj iza|e iz ko-{nice za vreme glavne pa{e i p~elar gauhvati, treba ga smestiti u ko{nicu i po-staviti ga na mesto starke ko{nice kojase rojila, a starku staviti na novo mesto.

Staviti u sredinu plodi{ta ram sa otvo-renim leglom, dopuniti ga sa}em i postavi-ti u drugi korpus. Ukoliko se strese i neko-

liko ramova sa mladim p~elama, takav rojmoè dati i dobar prinos u medu od narednepa{e (livadska, suncokretova, lipova) iobezbediti sebi egzistenciju.

Naravno, ne treba propustiti {ansu dase iz prirodnog roja odstrani skoro sva va-roa, po{to je ona sada samo na p~elama jerlegla nema, i dostupna je ve}ini preparatakoji se tada mogu primeniti.

Postoji nekoliko na~ina spre~avawaprirodnog rojewa. Najjednostavniji na~in

je zamena mesta zajednice koja je dobila na-

gon za rojewem sa slabijom zajednicom nap~eliwaku, a da nisu jedna pored druge. Nataj na~in, zajednica koja je dobila nagon zarojewem ostaje bez izletnica a slabija za-

jednica sa dobijenim izletnicama }e oja~a-ti. Ova intervencija uspeva samo ako su ma-ti~waci tek zapo~eti ili sveè zaleèni.

Ako su mati~waci pred zatvarawem ilisu zatvoreni, treba izvr{iti dvostrukopreme{tawe, ali u takvom slu~aju nekada nito nije dovoqno. Posle prvog, na 78 danaizvr{iti i drugo preme{tawe sa drugom

slabijom zajednicom. U vremenski poodma-kloj fazi pripreme za rojewe, da se roj ne biizgubio, treba izvr{iti ve{ta~ko rojewena jedan od slede}ih na~ina, koji se moguprona}i u ve}ini kwiga za po~etnike: meto-dom Taranova, uklawawem aktivno rojevihp~ela pomo}u drvenog stalka, Latamovimna~inom isterivawa roja ili Demarijevommetodom.

PÊLAR, maj 2006. 209

Ro|en je 2. novembra 1968. u Trsteniku. Sa p~elama se druì od 1975. godine. Po zanima-wu je KV metalobu{a~. ^lan je IO P~elarskog udruèwa Sreten Axi} u Trsteniku.

KAKKAKOO PP ÊELALARRIIMM PPRREE BBAAGRGREMOEMOVEVE PA[PA[EENenad Radosavqevi}, selo Osaonica, 37240 Trstenik, (037) 716-672, (063) 855-9623

P~elarim dvanaesto-ramnim DB ko{nicamasa Fararovim medi{ti-

ma i desetoramnim DB ko{nicama sa LR me-di{tima.

Prvi pregled obavqam nekoliko danapre cvetawa xanarike, kada i ~istim podwa-~e. Proveravam stawe dru{tava, zalihe me-da, kvalitet legla. Beleìm gde su slabijematice, kako bi ih kasnije zamenio. Akoima slabih dru{tava koja se moraju spojitisa susednim, prvo ih treba detaqno pregle-dati, da slu~ajno nema znakova neke od bole-sti p~ela. Ako ima, poslati uzorak na ana-lizu. Dru{tva koja tada p~elama posedaju do4 ulice smatram slabim, 5 do 7 ulica sredwe

jakim, a 8 i vi{e, jakim. Obi~no imam po10% slabih i jakih i 80% sredwe jakih za-

jednica.P~elarim stacionarno. Prilikom vi-{egodi{weg p~elarewa sam ustanovio dasredwe jaka dru{tva u proseku daju ve}eprinose od jakih dru{tava u uslovima sta-cionarnog p~elarewa. Desetoramne DB ko-

{nice su mi obezbe|ivale ve}e prinose oddvanaestoramnih. Stimulativno prihrawi-vawe sprovodim od xanarike do bagrema. Si-rup pravim u razmeri 1:1 bez kuvawa, i doda-

jem ga svakog drugog dana po 750 ml. Ako vo}-na pa{a bude slaba, odmah posle cvetawa ja-buke sirup dodajem svaki dan. Prvu satnuosnovu stavqam odmah nakon cvetawa xana-rike, pored prvog rama legla. Izvuku je za 2do 4 dana, u zavisnosti od ja~ine dru{tava ivremenskih prilika. Kada vreme otopli dase moè vr{iti cepawe legla (prva polovi-na aprila) vr{im zamenu mesta novoizgra-|enog rama i jednog rama sa leglom. Na dru-gom ramu legla otvaram poklopqeni med iram okre}em za 180. Sredinom aprila kadavreme postane jo{ toplije, satnu osnovu di-rektno stavqam u sredinu legla. Dinamika

pro{irivawa legla ina~e zavisi od ja~inedru{tva i vremenskih prilika. Do po~etkapa{e, dru{tva izvuku 3 do 5 novih ramova.Tako u dve godine izmenim plodi{no sa}e usvakoj ko{nici. To je najboqa preventivaprotiv bolesti p~ela.

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

20/52

Trì{na ekonomija i konkurencija suneminovnosti sa kojima se svaki dan sve vi-{e i vi{e suo~avamo u svim oblastima pri-vre|ivawa, pa naravno i u p~elarstvu. Nada-wa da }e nas p~elare dràva za{tititi iomogu}iti nam da svoje proizvode prodajemopo na{im cenama mogu i daqe biti pri-sutna samo kod nedovoqno upu}enih ilionih nostalgi~nih koji se ne mogu pomiritida je vreme dobre i lake zarade u p~elarstvupro{lost, ali se od pro{losti te{ko moèìveti. Bez produktivnijeg p~elarewa u no-vim trì{nim uslovima ne mogu se ostvari-vati prihodi koji }e omogu}iti pro{ireweproizvodnih kapaciteta i ispuwavawe za-konskih propisa koji zajedno ~ine osnovnupretpostavku uspe{nog poslovawa. Celo-kupna svetska proizvodwa raznih dobara za-sniva se na usko specijalizovanim delatno-stima povezanim u jedan neraskidiv proiz-vodni sistem. Takav pristup pretpostavqanove odnose i u p~elarskoj budu}nosti nana{im prostorima. To zna~i da }e se pojedi-

ne p~elarske ku}e baviti prete`no proiz-vodwom meda, druge proizvodwom polena,mle~a i drugih p~eliwih proizvoda, a tre}eselekcijom i reprodukcijom p~eliwih ma-tica.

Ta neminovna razdvojenost, ali i me|u-zavisnost }e biti pretpostavka uspe{nostiposlovawa celog lanca p~elarske proizvod-we. U ovako racionalno ure|enim odnosimasvi }e se baviti svojim usko specijalizova-nim delatnostima i samim tim ostvaritiboqi kvalitet i ve}u rentabilnost svoje

proizvodwe.Nau~ne p~elarske ustanove koje se bave

selekcijom i reprodukcijom p~eliwih ma-tica u celom ovom procesu racionalizacijei unapre|ewa p~elarske proizvodwe, imaju

veoma veliki, ako ne i kqu~ni zna~aj i oba-vezu da preko na{eg ~asopisa P~elar re-dovno izve{tavaju p~elare o svim nau~nimdostignu}ima, rezultatima selekcije i svimdrugim podacima koji su relevantni za iz-bor i nabavku selekcionisanih matica. Gle-dano sa pozicije p~elara kao korisnikausluga veoma je zna~ajno da zna neke osnovnepodatke o osobinama i pona{awu p~ela do-bijenih iz tih selekcionih programa. Va-`no je poznavati osobine p~ela koje se ti~ubrzine prole}nog razvoja, ostvarene medneproduktivnosti, wihove sklonosti ka roje-wu, grabeì, otpornosti ili tolerantnostina pojedine bolesti, agresivnosti, mirno}ina sa}u, higijensko sanitarnim osobinama isl. Posebno je va`no da p~elari znaju {ta sedobija a {ta gubi nabavkom selekcionisa-nih matica odgajenih od lokalnih sojevap~ela ili nabavkom selekcionisanih mati-ca iz drugih geografski udaqenijih selek-cionih centara. Veoma je zna~ajno da se znai postojanost osobina i pona{awa p~ela do-

bijenih selekcijom i kada i pod kakvimuslovima dolazi do razgradwe tog genetskogmaterijala.

Da ovim i drugim podacima vezanim zamatice treba posvetiti posebnu pa`wu, po-red sopstvenih saznawa, uverio sam se i ~i-taju}i najnovije izdawe kwige P~elar-stvo autora profesora doktora Jovana Ku-lin~evi}a, gde u jednom delu kwige nedvo-smisleno kaè: Uspeh ili neuspeh p~eli-weg dru{tva za vreme proizvodne sezone unajve}oj meri zavisi od matice. Ta me|uza-

visnost je toliko uska da svi ostali fak-tori, ma koliko bili optimalni, ne}e mno-go pomo}i ako je matica lo{a. Ako se ovojkonstataciji ne moè ni{ta ni dodati nioduzeti, a sigurno ne moè, preostaje nam je-

210 PÊLAR, maj 2006.

PPUT DUT D

O DO D

OOBBRREE

MAMATTIICCEEMileta Markovi}

14226 Jabu~je(014) 74-581, (064) 19-17-333

[email protected]

Tekst je recenzirao i predsednik Izdava~kog saveta ~asopisaP~elar,prof. drJovan Kulin~evi}, na ~emu mu se redakcija naro~itozahvaquje

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

21/52

PÊLAR, maj 2006. 211

dino da izna|emo {to pouzdaniji na~in da uko{nici imamo uvek dobru maticu. Prvastanica na putu do dobre matice je sigurno

roditeqska matica od koje }e se odgajatimlade matice. Na osnovu ste~enih predzna-wa, pre nego {to sam postao kooperantApicentra usu|ivao sam se da za sopstve-ne potrebe odgajawa matica, sam vr{im iz-bor roditeqske matice. Moram da priznamda sam tada naj~e{}e bio nezadovoqan, a po-nekad i veoma razo~aran. Dosta vremena mi

je trebalo da shvatim da se do dobrog genet-skog materijala moè do}i jedino dugogodi-{wim radom na programima odabirawa, se-lekcije i oplemewivawa tog materijala.

Nesporno je dakle da se roditeqske matice,kao i kod drugih ìvotiwa odabiraju premasvojoj sposobnosti da prenose vidqive, mer-qive ali i nemerqive osobine na svoje po-tomke. Da bi se ovaj posao uspe{no obavqaona wemu moraju raditi stru~na lica jer jenauka o nasle|ivawu veoma kompleksnaoblast i svaka wena improvizacija moèbiti {tetna i za sopstveni p~eliwak i za{iru okolinu.

Rukovode}i se ovim saznawima, nastoja-}u da kao p~elar prakti~ar, kome je glavna

delatnost reprodukcija selekcionisanihmatica, iznesem neke tehnolo{ke normati-ve koji se odnose na ovu oblast a koja je pri-merena mom nivou znawa iz p~elarstva itehnolo{koj disciplini propisanoj odstrane odgovornih lica Apicentra.

Reprodukcija selekcionisanih matica

Odgajawe velikog broja matica danas je uApicentru iskqu~ivo zasnovano na Duli-tlovoj metodi. Ona obuhvata vi{e faza:

pripremu za odgajawe mati~waka; dobijawe odgovaraju}ih larvi; presa|ivawe;

zapo~iwawe i dogradwa mati~waka; dodavawe mati~waka u oplodwake; sparivawe mladih matica.Ve}ina aktivnosti koje proisti~u iz

ove metode odgajawa matica su ve} opisiva-ne u p~elarskoj literaturi ali i u ~asopisuP~elar te ih ne èlim ponavqati ali }upa`wu usmeriti na nekoliko tehnolo{kihradwi koje imaju veliki zna~aj za kvalitetodgajenih mladih selekcionisanih matica.

Larve za presa|ivawe

Dobijawe dobrih larvi za presa|ivaweod roditeqske matice dobijene od Apicen-tra a koja je obeleèna plo~icom sa bro-

jem, ne moè se zamisliti bez fizi~kogograni~avawa wene nosivosti. To se najbo-qe postiè upotrebom ko{nice u koju jeugra|en izolator napravqen od mati~nihre{etki. Sadràj koji se nalazi u izolato-ru kao i sadràj ostalog prostora ko{nicemora biti pod stalnim nadzorom odgajiva~amatica. Ova ko{nica moè se nazvati, a onato fakti~ki i jeste, kolevka budu}ih mla-

dih matica. Biolo{ka snaga zajednice u ovojko{nici treba da bude od 2530 hiqada p~e-la sa 56 okvira, ve}im delom, zatvorenoglegla koji su razme{teni sa obe strane izo-latora u gorwem plodi{nom nastavku, dokse u dowem nastavku nalaze okviri sa medomi polenom i 34 prazna tamnija okvira koji}e se kasnije koristiti za zalegawe maticeu izolatoru. U periodu kad nam larve zapresa|ivawe nisu potrebne izolator }e bi-ti otvoren ali dva dana pre nego {to }e se u

Foto:Ivan

Brndu{i}

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

22/52

izolator staviti okvir za zalegawe, u izo-lator }e se staviti matica majka i triokvira najve}im delom popuwena medom i

polenom, a potom }e se izolator zatvoriti.Zbog nedostatka praznih }elija, dok ih p~e-le mestimi~no ne pripreme, nosivost mati-ce majke }e se smawiti za preko 70%. Posledva dana iz izolatora se vadi jedan okvir samedom i umesto wega dodaje prazan tamnijiokvir u ~ije }e }elije matica nositi maksi-malno krupna jaja jer je u prethodnom dvo-dnevnom periodu wena nosivost bila bitnoumawena. Sve vreme vodi se ra~una da u ko-{nici imamo relativno malu povr{inuotvorenog legla u odnosu na zatvoreno le-

glo. To se postiè tako {to se okvir sa pre-ostalim larvama ne vra}a u ko{nicu sa izo-latorom nego u pomo}ne zajednice a iz wihuzima okvir sa zrelim leglom i stavqa u ko-{nicu sa izolatorom. Na ovaj na~in se odr-àva biolo{ka snaga p~eliwe zajednice uizolator ko{nici i dobija vi{ak mladihp~ela u odnosu na potrebu negovawa otvore-nog legla. Ukoliko nema unosa iz prirodeova zajednica se mora prihrawivati uz oba-vezno dodavawe polenske poga~e koja veoma

stimulativno deluje na lu~ewe mle~a kodmladih p~ela. U takvom ambijentu prili-

kom izvo|ewa larvi u }elijama dodatogokvira imamo vi{estruko ve}u koli~inuizlu~enog mle~a nego {to je slu~aj u radi-

li~kom leglu drugih ko{nica. Prema tome,{to se ti~e ishrane larvi u prvih 12 sati odizlegawa, moè se pouzdano smatrati da jewihova ishrana bila maksimalno obilna akvalitet mle~a adekvatan kvalitetu mle~akojim se hrane i mati~ne larve u toj staro-snoj dobi.

Presa|ivawe larvi

Da bi larve za presa|ivawe boravile{to kra}e vreme izvan wihove prirodnesredine potrebno je da izvr{ilac posla bu-

de dobro uve`ban kako bi ovaj posao {to br-è obavqao. Ta uve`banost se postiè du-òm praksom na presa|ivawu larvi za pro-izvodwu mle~a, jer u ovom slu~aju starostlarvi i podloga na koju se larve presa|ujune mora biti strogo ispo{tovana a nije to-liko zna~ajno koliko }e se mle~a dobiti,koliko je zna~ajno rutinsko ovladavawe sa-mom tehnikom presa|ivawa. Podloga zalarve koje se presa|uju u ciqu proizvodwemle~a moè da bude i razblaèn mle~ ali i

razblaèn med. Stavqawem jedne kapi ovograstvora u po~etak mati~waka postiè selak{e skidawe larve sa igle kojom se presa-|uje, ali }e p~ele u odgajiva~kom dru{tvu tupodlogu u vrlo kratkom vremenu odstranitii larva }e u jednom trenutku ostati bez hra-ne sve dok u novoj sredini ne dobije noveobroke mle~a adekvatne wenoj starosnoj do-bi. Me|utim, kod odgajawa mati~waka iz ko-

jih }e se izvesti mlade matice, ova pojava senepovoqno odraàva na taj period razvojalarve i moè se izbe}i samo ako se dvanae-

sto~asovna larva prenese zajedno sa najve-}im delom mle~a iz wene }elije na suvu po-liranu osnovu ve{ta~kog po~etka mati~wa-ka. Samo ovakvim postupkom }emo obezbedi-ti da larva sve vreme pliva na mle~u jerp~ele u odgajiva~kom dru{tvu ovaj mle~ neodstrawuju, samo ga na odgovaraju}i na~inurede, {to se moè sasvim jasno videti 23sata nakon obavqenog presa|ivawa. Iz ovogsaznawa sasvim jasno proizlazi zakqu~ak daodre|ena starost larve zahteva i adekvatnustarost mle~a. Primenom ovakvog postupka

presa|ivawa, larva ni jednog trenutka neostaje bez svojih obilnih obroka hrane pa jesamim tim i prijem presa|enih larvi mnogouspe{niji a i krajwi kvalitet matica bo-qi. Za ovakav postupak presa|ivawa po-

212 PÊLAR, maj 2006.

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

23/52

trebno je obiqe mle~a u }elijama okvira izkojih se presa|ivawe vr{i a {to se posti-

è ve} opisanim postupkom rada sa izola-tor ko{nicom. Najjednostavniji i ujednonajuspe{niji na~in presa|ivawa larvi sasvojim mle~om postiè se upotrebom tzv.kineske igle.

Starost larvi za presa|ivawe veoma jezna~ajna za kvalitet budu}e matice. Za{to

je va`no da starost larvi bude od 12 do mak-simalnih 18 sati? Do ove starosne dobi ilarve p~ela radilica kao i mati~ne larvehrane se mle~om istog kvaliteta, da bi po-sle ove dobi larve p~ela radilica dobijalehranu drugog kvaliteta dok mati~ne larve idaqe dobijaju ~ist mle~ i to u mnogostrukove}em broju obroka u odnosu na larve p~elaradilica. Zbog toga je veoma va`no da se utom periodu larva na|e i u znatno ve}oj }e-liji nego radili~ka, ali i u poloàju u ka-kvom se u prirodnim uslovima nalaze zapo-~eti mati~waci. Ovo je posebno zna~ajno izbog toga {to ve} u tom razvojnom stadijumularve po~iwe formirawe nekih wenih or-gana a pre svega jajnika {to direktno uti~e

na broj jajnih cev~ica budu}e matice. Poredsvega ovoga, iskustva u Apicentru pokazujuda je prijem larvi mla|ih od 12 sati procen-tualno niì, nego u periodu od 1218 sati.

Neki detaqi u postupkuodgajawa mati~waka

Priprema dru{tva za odgajawe mati~wa-ka vr{i se 57 sati pre presa|ivawa larvi.Tom prilikom se stavqaju na polirawe iokviri sa po~ecima mati~waka od voska a tovreme je za jako dru{tvo sasvim dovoqno da

se izvr{i wihovo pravilno polirawe a dapri tom ne do|e do smawewa wihovih dimen-zija. Ovih 57 sati je tako|e optimalno vre-me obezmati~avawa odgajiva~kog sandukakada se postiè i najboqi prijem presa|e-

nih larvi. Ako se radi o plasti~nim po~e-cima mati~waka, za wihovo polirawe je po-trebno tri puta vi{e vremena da bi opet

prijem i startna pose}enost presa|enihlarvi bila znatno slabija nego kod vo{ta-nih. Iz ovog razloga li~no smatram da pla-stika, ma kakvog kvaliteta bila, nikad nemoè obezbediti prirodni ambijent za kva-litetno odgajawe mati~nih larvi kao {tose to postiè sa po~ecima mati~waka od ~i-stog p~eliweg voska.

Postupak sa zrelim mati~wacima

Mati~waci se mogu smatrati zrelim iupotrebqivim tek posle deset dana od dana

presa|ivawa. Tada je matica u mati~wakupotpuno formirana, s tim {to joj pigmenta-cija nije dovr{ena. Ovako zreli mati~wacise uzimaju iz odgajiva~kih dru{tava i doda-

ju u ve} formirane oplodwake. Oplodwacitreba da imaju najmawe 34 hiqade p~ela ka-ko bi mogli obezbediti optimalni toplot-ni reìm (oko 35 C) u prostoru dodatog ma-ti~waka. Zreli mati~waci se mogu stavitii u inkubator u kojem je obezbe|en isti to-plotni reìm kao i u p~eliwoj zajednici,ali se pri tome postavqa pitawe koliko in-kubator obezbe|uje i druge uslove za pra-vilno i prirodno izlegawe mlade matice.Na osnovu sopstvenog saznawa i uvida u po-stupak izlegawa izne}u slede}e zapaàwe.Pre nego {to }e se odlu~iti da iza|e iz ma-ti~waka, matica prvo obreè okrugliotvor na mati~waku i kroz wega ispruìsvoju rilicu ~ekaju}i da joj p~ele negovate-qice, koje se nalaze oko mati~waka, dajuhranu. Kada dobije svoje obroke ona se ~estoponovo povla~i u ~auru mati~waka gde bo-

ravi jo{ nekoliko sati. Posle tog vremenamatica izlazi iz mati~waka, potpuno sazre-la, sa o~vrslim hitinom i potpunom pigmen-tacijom. Ako se matica izleè u inkubato-ru, ona }e isto napraviti okrugli otvor namati~waku i proturiti svoju rilicu, alipo{to nema p~ela da je nahrane ona }e u po-trazi za hranom iza}i pre vremena i pritom }e biti ble|e boje i slabije pokretqi-vosti {to sigurno moè imati uticaja nawenu vitalnost i kvalitet.

Sparivawe mladihselekcionisanih matica

Poznato je da se mlade matice u prirod-nim uslovima sparuju sa 10, 15 pa ~ak po ne-kima i do 39 trutova. Sparivawe mladih se-

PÊLAR, maj 2006. 213

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

24/52

lekcionisanih matica je svakako poèqnoda se obavi sa {to ve}im brojem trutova ko-

ji poti~u od tako|e selekcionisanih mati-

ca, ali da one nisu u rodbinskom srodstvu samaticom majkom mladih matica. Da bi seovaj ciq postigao, na p~eliwacima koope-ranata Apicentra, odgajawe velikog brojatrutova vr{i se u ko{nicama u kojima suumati~ene selekcionisane matice koje suodgajene od matica majki u prethodne dve go-dine, a koje nisu u srodstvu sa maticom odkoje }e se odgajati mlade matice tokom teku-}e godine. To su prakti~no matice koje senalaze u svim ko{nicama stacionarnih p~e-liwaka odgajiva~a matica sme{tenih na

{irem prostoru mati~nog p~eliwaka. Se-lekcionisana matica majka od koje }e se tegodine reprodukovati mlade matice bira se,zna~i, iz selekcione linije koja nije u rod-binskom srodstvu sa linijama prethodne dvegeneracije selekcionisanih matica kod da-tog kooperanta. Zajednice u kojima se vr{iodgajawe trutova moraju, u nedostatku pa{e,biti obilno prihrawivane da bi trutoviimali biolo{ku snagu i vitalnost za ispu-wavawe svoje funkcije. Me|utim, bez obzi-ra na posebno izraènu brigu za odgajawe

trutova sa èqenim osobinama, ne moè setvrditi da su u oplodwi mladih selekcioni-sanih matica u~estvovali samo trutovi od-

gajeni na sopstvenim i okolnim p~eliwaci-ma jer u na{im prirodnim uslovima prak-ti~no ne postoje izolovana podru~ja gde spa-rivawe matica moè biti potpuno kontro-lisano. Nesporno je da se na tim kongrega-cionim mestima, odnosno sparivali{timaspontano nalaze i èqeni, ali i trutovi sadrugih udaqenijih p~eliwaka. U jednoj ta-kvoj konkurenciji samo biolo{ki najja~ii najvitalniji trutovi uspeju da oplode mla-du maticu.

Pri ovakvom postupku sparivawa mla-

dih matica sa najvitalnijim trutovima po-znatog porekla ali i sa najvitalnijim tru-tovima koji poti~u sa lokalnog prostora upre~niku od 10 km, ima}emo matice u ~ijim}e se zajednicama u visokom procentu o~uva-ti èqene osobine p~ela uz istovremenopoboq{awe imuniteta, vitalnosti i biolo-{ke snage svih ~lanova te p~eliwe zajedni-ce. Istovremeno, ovakav postupak oplodweomogu}ava opstanak varijabilnosti, koja jeprimarna za postizawe boqih osobina p~e-la u daqem procesu selekcije.

214 PÊLAR, maj 2006.

Dejan Krecuq

Ni u maju p~ele i p~elarene}e do~ekati neko naro~itopovoqno vreme. [ta o~ekivatiod meseca za koji se predvi|a da}e od prvomajskih praznika do\ur|evdana biti ki{an i pro-

hladan? Statisti~ki posmatra-no, razvoj vremena bi}e sli~anvremenu u prole}e 1994. godine.

Koliko ve} u prvoj polovini mesecao~ekuje se da od 15 dana polovina wih buduki{ni, pa je i prognozirana koli~ina pa-davina u tom periodu 59 milimetara. Ovo}e svakako imati uticaja na p~eliwe za-

jednice, ali i na i{~ekivanu bagremovupa{u. Ako se predvi|awa ostvare u drugojsedmici ki{e }e prestati, a temperature}e se prima}i vrednostima koje dolikuju

ovom mesecu.Kona~nu stabilizaciju vremena bi va-

qalo o~ekivati u drugoj polovini meseca,ali je jo{ uvek izraèna velika razlika u

temperaturama izme|u jutarwihi podnevnih, koje }e se kretati uintervalu od minimalnih oko de-setak stepeni do maksimalnihdnevnih oko dvadesetak stepeniCelzijusove skale.

Veliko temperaturno kole-

bawe o~ekuje se polovinom mese-ca kada }e jutarwe temperature unekim krajevima pasti na svega

nekoliko stepeni iznad nule, a maksimal-ne dnevne dosti}i }e vi{e od 20 stepeni.Ako je za utehu, prema re~ima meteorolo-ga, bar ne}e biti vetra, a ni nepogoda, sempo~etkom i krajem meseca.

Ulazak u tre}u dekadu meseca done}eznatno toplije vreme koje }e nas uvesti uleto. Sve ovo moè da uzrokuje masovnarojewa pa su pred p~elarima veoma te{ki

zadaci da odrè ravnoteù dru{tava. Za-to o uzgoju mladih matica treba mislitina vreme, a ne sme se zaboraviti ni na pra-vilnu ventilaciju, pojilo i varou.

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZA ZA ZA MAA MAJJ

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

25/52

PÊLAR, maj 2006. 215

Bave}i se p~elarstvom amaterski, veli-ku pa`wu poklawam uzgoju kvalitetnih ma-tica. Samo tako uspevam da pripremim sna-`ne p~eliwe zajednice za glavnu pa{u.Isto vaì i prilikom uzimqavawa: sna`no

uzimqeno dru{tvo je skoro izvrcan med sabagrema.

Rodona~elni~ko dru{tvo

Rodona~elni~ko dru-{tvo ozna~avam prethod-ne godine. To dru{tvoima selekcionisanu ma-ticu od poznatog proiz-vo|a~a, i ono }e mi datilarve za mlade matice.Matice uzgajam iskqu~i-

vo maja i juna koriste}iJenterov aparat na slede-}i na~in.

Maticu zatvaram uaparat ujutru u 6 sati itaj ram stavqam u sredi-nu rodona~elni~kog dru-{tva. Maticu okre}em nasuprotnu stranu od smerarazvoja p~eliwe zajedni-ce. Odmah dodajem i kva-litetnu poga~u. Oko po-

dneva kontroli{em zale-gawe matice. Ako je matica sve zalegla, pla-niram poslove koje }u odraditi ~etvrtog da-na.

Odgajiva~ko dru{tvo

êtvrtog dana u prepodnevnim satimaproveravam na kratko zalegawe u aparatu iukoliko je i daqe sve kako treba, formiramodgajiva~ko dru{tvo bez matice. Ono }e mipredstavqati i starter i odgajiva~ko dru-{tvo bez otvorenog legla i sa najmawe 56

ramova zatvorenog legla koje sam obezbediood druge zajednice koja je imala mati~nu re-{etku. Odgajiva~ko dru{tvo poja~avam is-tresawem pet ramova sa mladim p~elama izdrugih dru{tava i napravim raspored tako

{to }u ostaviti u sredini legla mesto zaram sa larvicama, levo i desno srazmernostavqam cvetni prah, pergu i med u ramovi-ma, sve do ispuwewa moje dvanaestoramneDB ko{nice. Ispod tog tela podme}em po-

lumedi{te sa medom, tako da je sve puno sap~elama.Posle podneva, oko 17 sati vr{im presa-

|ivawe larvica u kolima koja sam dobro za-grejao (oko 30 C) uz sta-vqawe nekoliko pe{kiranatopqenih vodom. Na ~e-pi} (G) sa larvicom navla-~im navo{tanu mati~nu ~a-uru (V), {to izgleda kao B ipa`qivo stavqam u ram ko-

ji ima dve letvice sa 26

otvora pre~nika 9 mm. Ramsa larvicama stavqam namesto koje sam ve} pripre-mio. Dodajem i poga~u. Pe-tog dana vr{im kontroluprijema larvi i planiramformirawe oplodwaka.Trinaestog dana posle po-dneva formiram oplodwakeshodno broju kvalitetnihmati~waka i slede}eg danapre podneva dodajem mati~-

wake. Do desetog dana od iz-vo|ewa, matice po~iwu sa polagawem jaja.

Ovakav na~in rada primewujem da bihu{tedeo na broju odlazaka na p~eliwak.

UUZZGGOOJJ MAMATTIICACA NANA MOMOJJ NANAÎÎ NNZoran Markovi}, ul. Borivoja Koci}a br. 5, 16000 Leskovac, (016) 55-692

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

26/52

216 PÊLAR, maj 2006.

KA[KA[WEWEWEWE UU PPRRONONOO[[EEWWUU

UUSPSPEE[[NNOO SPASPARREENNIIHH

MAMATTIICACA Prof. dr Jovan Kulin~evi}Beograd, Apicentar(011) [email protected]

îtaju}i izve{taj o nau~nim aktivno-

stima za 2004. godinu nema~kog p~elarskoginstituta iz Kirhajna (Kirchhain) veoma meiznenadio onaj deo koji je napisao nekim na-{im p~elarima dobro poznat dr RalphBchler (boravio je u Ni{u 2002. i Topoli2004. godine). Zbog i za nas interesantneproblematike, ukratko }u izneti wihove ina{e podatke u vezi zapo~iwawa polagawa

jaja uspe{no sparenih matica.Na po~etku tog dela izve{taja koji je

objavqen u ~asopisu Die Biene (P~ela) zamart 2005. godine (izviwavamo se ~itaoci-

ma {to je ovaj ~lanak tako dugo ~ekao naobjavqivaweprimedba urednika), kaè se:Iskustveno je poznato da uprkos uspe-{nom sparivawu ~esto dolazi do ka{wewa

u prono{ewu p~eliwih matica. Da bi ovupojavu sistematski istraìli, izvr{ili sudetaqnu analizu institutskih podataka od1985. do 2004. godine. U tom periodu u odga-

jiva~koj kwizi registrovano je ukupno 9 869matica.

Od ukupnog broja matica, bez obzira dali su prirodno sparene direktno u okolini

p~eliwaka, na izolovanim sparivali{timaili na ostrvima, 3 788 matica ili 38,4% za-po~elo je sa no{ewem jaja u proseku za 13,2dana od izvo|ewa iz mati~waka, dok je kod6 081 matice ili 61,6% trebalo u proseku20,3 dana da bi pronele. Ova razlika dolaziu zna~ajnoj meri zbog ve}e starosti matica uvreme sparivawa. Kod svih na~ina spariva-wa tokom godina mogle su se zapaziti mati-ce koje su pronosile tek vi{e nedeqa poslepretpostavqenog termina sparivawa. Daqese u izve{taju kaè da se sli~no doga|a ikod ve{ta~kog osemewivawa matica od ko-

jih 6,2% pronese posle 21 dana.Traè}i mogu}e uzroke ovakvog ka{we-

wa u prono{ewu dr Bchler kaè da se kod

ve{ta~kog osemewivawa pokazalo da na ovu

pojavu nije imala uticaja koli~ina spermeniti starost matica u momentu osemewiva-wa, kao ni vreme odgajawa matica. Posebanzna~aj se pridaje geneti~kom poreklu mati-ca ali se ne kaè kako je do te genetske oso-bine do{lo. Kao primer se navodi po~etakpolagawa jaja identi~no odgajenih i oseme-wenih sestrinskih grupa matica u 2002. go-dini sa maksimalno ranim prono{ewem iz-me|u 4,7 i 9,0 dana, do 30,1 dan sa minimumomod 18, a maksimumom 62 dana.

U Apicentru i kod nekih od na{ih koo-

peranata se vode podaci o sparivawu i pro-no{ewu matica. Podaci se unose u posebnekartone ~etrnaest dana od dodavawa mati~-waka u oplodwake. Ako se uzme u obzir da sematice izlegu jedan dan nakon dodavawa ma-ti~waka u oplodwake, sakupqawe sparenihmatica koje su pronele vr{i se posle trina-est dana, kao {to se u nema~kom izve{tajunavodi za wihovih 38,4% matica, ali kaoprosek.

Na{a analiza obuhvatila je posledwetri godine, od 2003. do 2005, tako da je na|e-

no da od registrovanih 16 833 matice sa re-gularnim prono{ewem jaja do trinaestog

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

27/52

dana zapo~elo je 16 368 matica, odnosno96,9%. Samo 515 matica ili 3,1% nije pro-nelo u datom periodu. Deo od tog malog pro-

centa nesparenih matica proneo je u slede-}ih dva do pet dana, dok su preostale maticekoje nisu pronele, eliminisane, zbog pret-postavke da bi sa dvadeset dana starostimogle proneti iako su nesparene i takopostati trutu{e.

Napomiwemo da se na sparivali-{tima Apicentra vrlo ~esto do-ga|a, ako su vremenske prili-ke povoqne, sun~ano,tiho i toplo, da umomentu sakupqa-

wa matica imalarvica starosti23 dana, {to ukazu-

je na to da su one pro-nele osmog ili deve-tog dana od izvo|ewa.

Neshvatqivo jeodakle ovako drasti~narazlika u po~etku no{ewa

jaja uspe{no sparenih mati-ca, kada se uzme u obzir da je usu{tini ista rasa (Apis mellifera carni-

ca) u oba slu~aja. Ako je u pitawu genetskifaktor kako to navodi dr Bchler, {ta je tomoglo uzrokovati tako ogromnu razliku? Tozahteva neko konkretnije obja{wewe.

Oslawaju}i se na dosta dobro poznavawena~ina odgajivawa, a posebno sparivawa ma-tica u Nema~koj kroz dvadeseti vek, pa idanas, ukazao bih na jedan odmogu}ih uzroka koji je doveodo eventualnih genetskih pro-mena kod wihove karnike.

U Nema~koj, a verovatno iu Kirhajnu su se za sparivawematica skoro iskqu~ivo kori-stili i danas koriste takozva-ni EWK oplodwaci. Ta vrstaoplodwaka u velikoj meri od-govara veli~ini, kod nas od ne-kih p~elara propagiranih mi-ni oplodwaka EWK (Ein WabenKasten) koji se sastoje od jednogram~i}a sa trakom satne osno-ve i staklenih stranica. U de-

lu oplodwaka je mesto za {e-}erno testo. Pri formirawu, uoplodwak se saspe jedna kutla~a pret-hodno pripremqenih p~ela i doda tek izve-dena matica. Dva takva oplodwaka se sme-

{taju u jedan nukleus (na slikama moètevideti varijantu sa 4 oplodwaka u jednomnukleusu - primedba urednika). Od p~ela se

o~ekuje da izgrade sati} u kome }e maticaposle sparivawa polagati jaja. To se i doga-|a, ali kako vidimo iz institutskog izve-

{taja vrlo ~esto sa neprihvatqivim za-ka{wewem.

Uporednim istraìvawimau Engleskoj jo{ pre vi{e

godina dokazano je da umini oplodwacima sa

malo p~ela u odnosu nave}e jedinice, p~ele nisu u

stawu da odrè optimalni to-

plotni reìm i obezbede ostalepovoqne uslove za pravovremeno

sparivawe i po~etak polagawa jaja.Na{a pretpostavka je da je zbog de-

cenijskog kori{}ewa mini oplodwaka uNema~koj do{lo do genetskih promenakoje su uslovile ovakvo stawe sa prono-{ewem. Mogu}e je da su u pitawu i nekidodatni faktori kao {to su specifi~-

nosti klime ili ne{to drugo, ali su miniEWKoplodwaci svakako imali kqu~nu ulo-gu.

U Apicentru i kod kooperanata za spa-rivawe matica se jo{ od osamdesetih godinapro{log veka koriste skoro iskqu~ivo troi dvoramni oplodwaci sa normalnim LRokvirima. U svakom LR telu ko{nice pre-

gra|enom na tri ili ~etiri dela priformirawu stavqa se okvir saleglom koje se izvodi kao i do-bar okvir sa medom. Oba okviramoraju biti dobro pokrivenap~elama. Ako to nije slu~aj do-datno se stresu p~ele sa drugihokvira. Te`wa je da se tako jakioplodwaci zadrè u toku celesezone odgajawa matica. Istina,ovo je daleko skupqi na~in spa-rivawa matica, ali kao {to smovideli iz podataka, bez ka{we-wa u prono{ewu matica. Ovo svetreba da imaju u vidu i na{i p~e-lari i da izbegavaju mini oplod-wake, jer je velika verovatno}ada se tako dobiju ranije ili ka-

snije matice sa problemom prono-{ewa. Moja je preporuka da pri odgajawu ma-tica za sopstvene potrebe, koristite dece-nijska pozitivna iskustva Apicentra sa dvoi troramnim oplodwacima.

PÊLAR, maj 2006. 217

7/29/2019 Pcelar 2006 05 Maj

28/52

Jedna velika opasnost za p~elarstvo la-gano i podmuklo uvukla se u Srbiju, a mi, za-okupqeni varoom i drugim problemima, go-tovo da je nismo ni primetili to je insek-ticid imidakloprid, poznatiji pod imenomGauchoR. Da bi razumeli o ~emu se radi, evopar redova iz dosijea GauchoR, o ovoj hemi-kaliji koje se Evropa oslobodila (detaqnoo hemikaliji smo pisali u P~elaru 11/2004.na strani 486 primedba urednika).

Agencija France Presse, Pariz, 11. avgu-sta 2002. godine: Insekticid GauchoR, do-veden u pitawe od francuskih p~elara kojisu nedavno imali uginu}a p~ela uzrokovanasuncokretovim polenom, moè podjednako

da zagadi polen kukuruza, prema rezultati-ma nau~nih studija koje je u utorak objavi-la specijalisti~ka agencija Agra, podr-àna u merewu toksi~nih efekata ove sup-stance u p~elama od Nacionalnog insti-

tuta za poqoprivredna istraìvawa (Na-tional Institute of Research AgronomicINRA) iCentra za nacionalna nau~na istraìva-wa (Centre for National Scientific Research CNRS) na evropskom nivou. Ona su potvrdi-

la da su ove p~ele bile izloène tihom de-lovawu molekula GauchoR-a (imidaklopri-da), putem polena kukuruza tretiranogovim insekticidom, pi{e u izve{taju oveagencije specijalizovane za poqoprivredui hranu. Vest je va`na za p~elare po{toobja{wava za{to se ugibawe p~eliwih za-

jednica nastavqa u Francuskoj gde je tre-tirawe suncokreta obustavqeno od janua-

ra 1999. godine, nastavqa Agra.Uzorci polena prenetog putem p~ela

na|eni su na letima ko{nica. Sve ukazuje

na prisustvo imidaklo-prida u polenu kukuruzatretiranog ovim insek-ticidom, sredwe vrednosti koncentracijeizme|u 3,3 i 3,7 delova na milijardu (ppb),{to je izme|u 3,3 i 3,7 mikrograma na kilo-gram. Kompanije za za{titu biqa jednom sutvrdile da otrov nije dospeo do cvetova patako ni do polena. Mi smo dokazali su-

protno, kada su u pitawu suncokret i ku-kuruz, navodi Jean-Marie Bonmatin iz Cen-tra za molekularnu biofiziku u Orlanu(Center of molecular biophysics of Orleans CNRS), jedan od autora studije. Kukuruzima istovetno pona{awe {to se ti~e me-tabolizma kada su u pitawu rokovi kao ikod suncokreta, potvr|uje ovaj istraì-va~. Problem je jedino u tome koliki je po-trebni prag kojim bi se odredilo koji je odovih proizvoda opasniji. Ranijim istraì-vawima u INRAutvr|en je prag otrovnostiizme|u 3 i 6 ppb, a studije su pokazale da seon spu{ta ~ak i vrlo nisko, na 0,1 ppb kodhroni~nog izlagawa koje uzrokuje smrtnostp~ela posle osmog dana. S druge strane,predstavnik kompanije Bayer izjavio je za

AFP da je utvr|eni nivo toksi~nosti za po-len kukuruza 20 ppb. To je tako utvr|eno,i nema opasnosti za p~ele. Opasni nivo ko-

ji uslovqava trovawe p~ela je jedino ako seprema{i 100ppb, navode proizvo|a~i.

Klaus Wallner sa vode}eg evropskog Uni-

verziteta Hohenhajm u Nema~koj kaè:Nektar f

pcelar 2006 05 maj

Documents