Novi Sad, mart 2010.

SKRIPTA IZ OSIGURANJA

Funkcije osiguranja

Posmatra se sa tri stanovista: Ekonomski, Pravni i TehnickiEkonomski-zastita lica i imovine kao osnovna funkcija, zatim finansiska, socijalna funkcija i dr.Pravni- uredjenje raznih pravnih odnosa koja nastaju u osiguranju.Tehnicko-osiguravajuci-uredjuje funkcionisanje osig posmatranog kao mehanizam za izjednacavanje rizika, uz upotrebu statisticko-matematickih (aktuarskih) metoda.

U teoriji se mogu sresti razliciti pristupi funkcijama osiguranja, tako npr autor D Hensel, ima siri pristup, uvodeci i izvesne psiholoske elemente, medjutim i njegova se podela moze svesti na tri pomenute funkcije.

Pojam i definicija rizika

U svom osnovnom znacenju rizik je opasnost od nastanka ekonomski ili drustveno stetnog dogadjaja koji podrazumeva osiguranikovu obavezu da naknadi stetu, odn plati osiguranu svotu u skladu sa uslovima osiguranja.U najvecem broju slucajeva ekonomska stetnost prisutnija je kod nezivotnih adrustvena kod zivotnih osiguranja, mada granicu izmedju ove dve vrste u praksi nije uvek jednostavno povuci.U ekonomskoj teoriji pojam rizika obuhvata dve ravni : verovatnocu nastupanja i tezinu posledice nekog dogadjaja.Pod rizikom se podrazumeva i sam dogadjaj koji ce svojim nastupanjem izazvati stetu: poplava, pozar, zemljotres.. i ako dodje do takvog dogadjaja vec je rec o odredjenom osiguranom slucaju.

U praksi se pod rizikom podrazumeva i predmet osiguranja, lice za koje je zakljuceno osiguranje od posledica povrede, zgrada osigurana od pozara i sl.

Da bi rizik postojao, mora da ima nekoliko odrednica:-Mora biti ostvariv, realan kao npr sudar vozila-Njegovo nastajanje mora da izaziva ekonomsku ili drustvenu stetu-Mora se desiti u buducnosti-Rasporedjivanje rizika u vremenu i prostoru.Statistickim metodama utvrdjuje se postojanje pravilnosti u pojavi rizika u razlicitim delovima odredjenog prostora u razlicito vreme.Osiguravajucu zastitu je lakse sprovesti ukoliko se rizici ponavljaju u odredjenim vremenskim intervalima.

Na velicinu rizika utice veliki br cinilaca.Najvise se isticu sl:-vrsta opasnosti (pozar, polava, bolest, smrt..)-fizicko-tehnicka obelezja osiguranja(drvena zgrada, zgrada od tvrdog materijala..)-vrednost predmeta osiguranja, i stim u vezi, iznos preuzete obaveze-duzina trajanja osiguranja-mesto na kojem se nalazi predmet osiguranja

Svi navedeni, kao i drugi cinioci obuhvaceni su jednom vrednoscu-premijom osiguranja-sto je rizik veci, i premija ce rasti.

Osigurljivost rizika

Ekonomska i prevna sigurnost privrede i drustva zahtevaju jasno odredjivanje opasnosti koje mogu biti pokrivene osiguranjem, odn, potrebno je razgraniciti sta je osigurljivo a sta ne.U teoriji su detaljno razradjena pitanja podobnosti nekog dogadjaja za osiguranje.Postoji vise merila prema kojima se odredjuje podobnost za osiguranje, medjutim ni njih ne treba posmatrati kao apsolutna, vec kao idealne standarde koji nisu uvek dostignuti u praksi.Postoje rizici koji nisu ni podobni ni nepodobni.Oni se nalaze u tzv “sivoj” zoni. Za svaki od njih postoje osiguravaci koji ga smatraju prihvatljivim, kao i oni koji ga smatraju neprihvatljivim.Kao posledica istrazivanja merila podobnosti dolazi se do brojnih nacela, pravila ponasanja i preporuka o merama koje ce dovesti do toga da li je nesto prihvatljivo i ne prihvatljivo da bude pokriveno osiguranjem.

U preduzecu se stoga mora posvetiti posebna paznja koje su opasnosti osigurljive a koje ne. -Neosigurljive bilo da su neposredno vezane za poslovodstvo(odluke iz razl posl oblasti) , ili da ih ono ne moze direktno nadzirati (politicki, socijalni rizici) ili da poticu iz prirodne okoline (klima, crpljenje I nestanak prirodnih resursa). Premija Osiguranja

Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji ugovarac osiguranja treba da isplati nakon zakljucenog ugovora o osiguranju.Po zakonu o osiguranju premija se sasttoji iz funkcionalne premije I rezijskog dodatka.-Funkcionalna premija se sastoji iz tehnicke premije, a moze da sadrzi I doprinos za preventivu ukoliko je uracunat u premiju osiguranja.-Rezijski dodatak se koristi za pokrice troskova sprovodjenja osiguranja.Vazno je naglasiti da je osiguravajuce drustvo duzno da na kraju obracunskog perioda utvrdi prenosne premije.Prenosne premije su su deo premije koji se koristi za pokrice obaveza iz osiguranja koje nastaju u narednom obracunskom periodu.

Opste prihvaceno je misljenje da premija osiguranja predstavlja cenu koju ugovarac osiguranja duzan da plati osiguravacu nakon sklopljenog ugovora o osiguranju, kako bi mu imovina odn neki drugi predmeti bili osigurani.Visina premije se utvrdjuje na osnovu posebnih dokumenata koji se zovu “tarife”. U uslovima trzisne konkurencije visina osiguranja predstavlja jedan od kljucnih elemenata za opredeljivanje sa kojim ce osiguravajucim drustvom sklopiti ugovor. Stoga je utvrdjivanje premije jedan od najslozenijih poslova u osiguranju.

Bonus-Malus

Pravo na bonus je pravo na snizenu premiju u narednom periodu trajanja osiguranja, najcesce za narednih godinu dana, kolika ja najcesca vremenska vaznost trajanja osiguranja. Koliki je bonus I kako se stice odredjuje se posebnim uslovima osiguranja koji se razlikuju od grane do grane, ali I vrste osiguranja.Takodje postoji I pravo osiguravaca da za naredni period trajanja osiguranja odredi vecu premiju u vidu posebne doplate (malus). Takodje I ovo se razlikuje od grane do grane I vrste osiguranja.

Postojanje bonusa I malusa motivise osiguranika da sa vecom paznjom brine o predmetu osiguranja, da bi izbegao uvecanje premije.Uslovi pod kojim se obracunavaju bonus I malus predstavljaju vaznu komponentu konkurentnosti na trzistu osiguranja.

Fransiza

Pod fransizom se podrazumeva ugovoreni iznos ucesca osiguranika u naknadi stete.Tako da u slucaju nastanka stete na predmetu osiguranja, osiguravac mora sam da snosi odredjeni deo.Fransiza se ne pretpostavlja, ona se mora ugovoriti. Predstavlja stimulativni element za osiguravaca da se sa vecom paznjom I odgovornoscu brine o predmetu osiguranja, jer ukoliko dodje do nastanka stete, deo ce morati sam snositi.U pojedinim uslovima predvidja se mogucnost doplatka na premiju da bi se izbegla primena fransize u slucaju nastanka stete.U zavisnosti na koji nacin osiguranik ucestvuje u steti, postoje tzv:-Integralne fransize (osiguranik ucestvuje u steti do odredjenog apsolutnog iznosa)-Odbitna fransiza (Isplacuje samo ukoliko je steta presla odredjeni apsolutni iznos, I to samo za taj deo)-proporcionalna fransiza (ucestvuje uvek u odredjenom procentu u steti)

Tehnicki rezultat

Tehnicki rezulat je odnos izmedju likvidirane stete i tehnicke premije. Moze biti pozitivan i negativan.Ako je pozitivan primenjuje se kategorija bonusa, sto znaci smanjenje buduce premije osiguranja cime se nagradjuje osiguranik i to predstavlja psiholosku meru. Ako je negativan, primenjuje se kategorija malusa-doplata osiguranja. A primenjuje se na osiguranike koji imaju tehnicki rezultat preko 100. Postoje tekuci i merodavni tehnicki rezultat.

Osigurani slucaj

Osigurani slucaj se definise kao buduci, neizvestan I nezavisan od iskljucive volje ugovaraca osiguranja, dogadjaj na koji se zakljucuje osiguranje.

Slucaj ce biti nistavan ukoliko se dogodio pre sklapanja ugovora o osiguranju, iili ukoliko je postojala izvesna mogucnost da ce se on dogoditi.Medjutim ako se klapa za odredjeni vremeski period, bice nistavan samo ako je u casu njegovog sklapanja zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani slucaj ve dogodio, odn da je prestala mogucnost njegovog nastanka.Nastupanjem osiguranog slucaja, osiguravac je duzan da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom u odredjenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana, racunajuci od dana kada je osiguravac saznao da se slucaj dogodio.Nastupanjem osiguranog slucaja nastaje steta (gubitak ili smanjenje imovine) ili povreda licnog dobra, zdravlja, casti, ugleda (neimovinska steta)Imovinska steta se javlja u dva oblika:

- Stvarna steta ( umanjenje ili unistenje imovine)- gubljenje potencijalne dobiti

Stete na imovini kao predmetu osiguranja mogu biti totalne I delimicne.Totalna-predmet je u potpunosti unisten (tzv totalna ekonomska steta)Delimicna steta-predmet osiguranja je ostecen a ne unisten te ugovor ostaje na snazi.

Suma osiguranja

Suma osiguranja je iznos odredjen zakonom ili ugovorom o osiguranju, odn polisi osiguranja, koji je gornja granica obaveze osiguravaca prilikom naknade stete.U osiguranju lica osigurana suma je nezaobilazni element kod zakljucivanja ugovora o osiguranju. Pri tome nije bitno kolika je stvarna steta niti se ona utvrdjuje. Visina osigurane sume je odvojena od stvarno pretrpljene stete, koja se u krajnjem slucaju ne moze precizno ni utvrditi.Opsteprihvaceni stav je da se naknada stete u imovinskim osiguranjima odredjuje u odnosu na tri elementa:-Sumu osiguranja-Visinu pretrpljene stete-Vrednost osigurane stvariPri tome visina naknade stete ne sme da predje iznos pojedinacno ni iznos, ni visinu pretrpljene stete, ni vrednost osigurane stvari.Medjutim to se u praksi ponekad dovodi u pitanje, ukoliko nastupi osigurani slucaj.Naime, realna je cinjenica da I bi ugovaracu osiguranja, da je ugovorio I vecu sumu osiguranja, bila isplacena I veca naknada stete, ali bi tada platio I vecu premiju.Opredeljujuci se za manju sumu osiguranja nego sto je

vrednost osiguravane stvari, najcesce da bi platio manju premiju osiguravac je morao zbnati da ce u nastanku stete I isplata osiguranja biti manja.Ovo se u posl vreme sve vise desava, usled ekonomske recesije.Takodje se ne sme poistovecivati suma osiguranja koja se primenjuje u imovinskom osiguranju, sa sumom koja se primenjuje kod vlasnika putnicki, vazduhoplovnih vozila.U prvom slucaju se radi o elementu koji je predmet osiguravanja, a u drugom se radi o slucaju uredjenim imperativnim normama.Takodje je bitno da visina stete I visina naknade stete nisu isti pojmovi, idealno bi bilo kad bi bili, medjutim u praksi to cesto nije slucaj.I dok je kod osiguranja lica, nakon sto su se stekli ugovorom definisani uslovi, osiguranjiku, odn korisniku osiguranja, isplacuje osigurana suma, kod osiguranja imovine situacija je slozenija. Naime osiguravac je obavezan da isplati stetu, ali samo do visine definisane sume osiguranja, koja mora biti upisana u polisi.

Zelena karta

Zelena karta je dokaz i prepis saobraćajne isprave koju mora da poseduje vozač motornog vozila u posećenoj zemlji s tim da ona služi kao dokaz uživanja osiguravajućeg pokrića od rizika autoodgovornosti koje važi za zemlju u koju se putuje sa limitom obaveze osiguravača prema propisima posećene zemlje. Londonska konvencija

Konvencija o medjunarodnoj karti osiguranja-zelenoj karti je osnovni dokument kojim se u Evropi regulisu medjusobni odnosi osiguravaca, odn njihovi asocijacija.Doneta je na osnovu predloga iz 1948 I preporuke iz 1949 u Zenevi.Osnovni tekst “Inter-biro” , donet je I stupio je na snagu 1953 u Londonu. U decembru 1973 doneta je dopunska konvencija, a od 1991 primenjuje se novi Inter-biro sporazum, koji je sa malim modifikacijama preciscen teks dva prethodna dokumenta.Svaki nacionalni biro stampa zelenu kartu na tipskom obrascu, utvrdjenom od saveta biroa u Londonu, I distribuira ga svojim clanovima.Zelene karte se izdaju kao medjunarodne isprave o osiguranju, odn prepis I prevod polise, sa naznakom u kojim se drzavama pruza osiguravajuce pokrice.

Nacionalni biro koji je izdao kartu predstavlja garant da ce suma biti isplacena u slucaju nastanka stete.Po Lond konvenciji stete se resavaju, prema propisima drzave gde se desio saobracajni udes.

Upravljanje rizikom

Pod pojmom upravljanjem rizika podrazumeva se nekoliko elemenata, odn ovaj proces ima nekoliko faza.Prema ujednacenim teoriskim shvatanjima radi se o sl cetiri faze:

- Prepoznavanje odn utvrdjivanje rizika.Mnogo je opasnosti koje mogu ugroziti pojedince ili organizacije, tako da je bitno izdvojiti one koji su najveca pretnja.

- Ocena dejstva rizika. Posto se utvrde, opasnosti se razdvajaju po po tome koliko cesto moze doci do njihove pojave, I koliku kolicinu stete mogu da prouzrokuju.Naglasak se stavlja na prosecnu I najvecu mogucu stetu.

- Odabir tehnika upravljanja rizicima kojima se opasnosti uklanjaju ili im se smanjuje dejstvo.Ponekad je najbolji plan da se ne cini nista, ali uglavnom se ipak bira najprimereniji nacin da se finansiraju moguci gubitci.

- Primena odabrane tehike uz stalno pracenje rezultata suprotstavljanja rizicima, te moguca izmena resenja kako bi se povecala delotvornost.

Polisa Osiguranja

Najvazniji dokument u delatnosti osiguranja je polisa osiguranja. Tako se I u zakonu o obligacionim odnosima definise obavezna sadrzina polise.Moraju biti navedeni: -ugovorne strane

- osigurana stvar, odn osigurano lice-rizik obuhvacen osiguranjem-trajanje I period pokrica-datum izdavanja polise-potpisi ugovornih strana

Polisa nije punovazna ukoliko je ber jedan od elemenata izostavljen.

Kod polise osiguranja zivota pored elemenata koje mora da ima svaka polisa, moraju biti sadrzani I

- ime I prezime lica koje se osigurava- datum njegovog rodjenja- dogadjaj kojim se stvara nastanak prava na zahtevanje isplate

osigurane svote

Uobicajeno je da polisa u praksi ima dva dela:- Zakonski, jer sadrzi elemente definisane zakonom- Operativno-tehnicki koji je pomocno-prateci uz navedeni zakonski

deo (podatci o predmetu osiguranja, doplatci, popusti, napomene itd)

Zakonom nije propisana forma polise, ali se u praksi izdaje na obrascu koji tipski izradjuju osiguravaci za razne vrste osiguranja.

U teoriji nema jedinstvenog stava u pogledu pravne prirode polise.Po jednom stavu(a tako je I kod nas) ona predstavlja dokaz o zakljucenju I sadrzaju ugovora o osiguranju.Prema drugim shvatanjima , polisa se pojavljuje u razlicitim svojstvima, kao dokument razlicite pravne snage, iz cega proizilazi dilema da li polisa osiguranja ima vecu pravnu snagu od potpisanog ugovora.U praksi se najcesce ne zakljucuje ugovor, vec samo polisa osiguranja.Smatra se da tada zamenjuje ugovor, vec samo njegova pisana forma.Da bi se izaslo iz ove slozene situacije smatra se da je najjasnija situacija kada se prvo zakljuci ugovor o osiguranju pa onda potpise polisa ili list pokrica, kao dokaz o sadrzini ugovora(ukoliko postoji ugovor u pismenoj formi)Dakle, polisa moze da bude samo pismena forma ugovora, ali ne I ugovor.

Dokumenta u osiguranju

Ugovor o osiguranju je zakljucen kada je ugovorne strane potpisu Polisu ili List pokrica.Zakonom je odredjeno da List pokrica ima jednaku pravnu vaznost kao I polisa, odn on je zamenjuje. Takodje se odredjuje da polisa moze privremeno biti zamenjena Listom pokrica u koji se unose bitni sastojci ugovora.Ipak List pokrica ima alternativni karakter u odnosu na polisu I on se po pravilu izdaje nakon zakljucenog ugovora o osiguranju a pre izdavanja polise, s obzirom da ne postoje svi relevantni podatci za izdavanje polise (npr potrebno je vreme da bi se sagledali rizici)

Pored polise osiguranja I Lista pokrica, u osiguranju se pojavljuju I drugi dokumenti kao sto je sertifikat osiguranja, “slip” I “cover note”

Sertifikat nema vecih znacaja u nasem osiguranju I najcesce se vezuje za ugovor o kontroli robe, gde predstavlja ispravu o izvrsenoj kontroli.U pravnom pogledu sertifikat nije polisa, vec samo dokaz da je odredjeno osiguranje sklopljeno.

Slip(anglo saks pravo) Po svom karakteru ima elemente ponude za zakljucenje ugovora I lista pokrica.Dok se ne potpise ima karakter ponude. Uobicajen je u transportnom osiguranju iz prakticnih razloga.

Cover note je dokumenat kojim se u praksi potrvdjuje da je osiguravac odn reosiguravac prihvatio uslove iz “Slipa”

Osiguranje lica od posledica nesretnog slucaja

Ovo osiguranje spada u red dobrovoljnog osiguranja lica. Posebnim uslovima se uredjuju odnosi izmedju ugovaraca prema posebnim oblicima osiguranja za slucaj:

- smrti usled nesretnog slucaja- invaliditeta- osiguranikovog boravka u bolnici na lecenju usled nesr

slucaja( dnevna naknada)Ugovor o ovakvom osiguranju zakljucuje se zajedno za osiguranjem zivota, a ukoliko to nije tako vec naknadno sa drugom polisom, treba obavezno navesti da je zakljuceno osiguranje zivota I navesti br polise osig zivota.

U pravnoj literaturi se istice da osiguranje u slucaju nesrecnog slucaja deli sudbinu ugovora o osiguranju zivota, medjutim ovo ne znaci da ce se osiguraniku vretiti deo premije kao stednja, uvecana za propisanu dobit.Ova vrsta osiguranja ipak nije zivotno osiguranje I za njega vaze odredbe o obligacionim odnosima koje se odnose na osiguranje nezgode.Dakle, okolnost da se dopunsko osiguranje prodaje uz zivotno, ne moze da promeni znacaj tog osiguranja. Ono se inkorporira uz polisu zivotnog osiguranja samo iz razloga lakse I efikasnije prodaje.Korist za osiguranika je nedvosmislena, dvostruko je zasticen I za slucaj smrti zbog nezgode I za slucaj dozivljenja ugovorenog roka.Korisnik osiguranja je takodje zasticen I

u slucaju trajnog invaliditeta. Ovakvo ugovaranje je jeftinije, medjutim osiguranik kod dopunskog osiguranja mora redovno placati premiju, jer u protivnom osiguranje prestaje.Pod nesrecnim slucajem se smatra svaki iznenadni I od volje osiguranika nezavisan dogadjaj, koji delujuci uglavnom spolja za posledicu ima smrt, trajni ili privremeni invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili narusavanje njegovog zdravlja koje je uslovilo boravak u bolnici.

- gazenje- sudar- udar kakvi predmetom- ranjavanje oruzjem- udar ili ujed zivotinje- itd.

trajanje osiguranja

Ukoliko je osiguranj nezgode zakljuceno istom polisom za osiguranje zivota, onda je trajanje odredjeno opstim uslovima za osiguranje zivota.

Kada je medjutim, osiguranje nezgode zakljuceno posebnom polisom, tada se tom polisom odredjuje trajenje osiguranja. U svakom slucaju, u polisu osiguranja nezgode mora biti unet br polise osiguranja zivota.

Obaveza osiguravaca da isplati ugovorenu sume pocinje u 00:00 onog dana koji je u polisi oznacen kao pocetak osiguranja, akko je do tog dana uplacena prva ugovorena premija.Ako premija nije uplacena do dana koji je u polisi oznacen kao pocetak osiguranja, obaveza osiguravaca pocinje u 00:00 narednog dana kada je prva ugovorena premija isplacena u celosti.Obaveza osiguravaca prestaje u 00:00 onog dana koji je u polisi ili dodatku oznacen kao istek ugovora o osiguranju, kao I zbog bilo kojeg uzroka predvidjenog opstim uslovima za osiguranje zivota, a istom polisom je obuhvaceno osiguranje od posledica nesrecnog slucaja.Takodje prestaje I ako osiguranik postane dusevno bolestan, lisen radne sposobnosti ili mu se isplati suma za ustanovljen 100% invaliditet.

Osigurani slucajevi

Izdvajanjem I uplatom 0.375% od neto zarade svakog clana sindikata (princip solidarnosti) za utvrdjeni prosek primanja na nivou delatnosti, obezbedjuje se osiguranje sledecih rizika:-invaliditet usled nesretnog slucaja(100%)-smrt usled nesretnog slucaja-smrt usled bolest-prirodna smrt-pokrice troskova lecenja posledica nesretnog slucaja-dnevna naknada za bolovanje usled nesretnog slucaja-smrt bracnog druga usled nesretnog slucaja-smrt bracnog druga usled bolesti-smrt clana zajednickog domacinstva usled nezgode-smrt clana zajednickog domacinstva usled bolesti

Korisnik prava osiguranja za slucaj smrti osiguranika je lice koje potpise prijavu, uz prethodno datu pismenu izjavu odboru sindikalne organizacije.Za ostale ugovorene osigurane slucajeve korisnik je osiguranik(invaliditet, bolest itd).

Zakljucenje osiguranja (sindikat)

Osiguranje se zakljucuje izdavanjem polisa osiguranja. Jednom polisom osiguravaju se svi clanovi sindikata jednog regiona, soim onih koji se pismenim putem izjasne da ne zele osiguranje.Sastavni deo polisa su spiskovi osiguranih lica, koji se moraju redovno azurirati, bar dva puta godisnje.Uz polisu se dostavlja faktura na iznos premije od 1.00 din.Naplata se vrsi putem obustave od zarade kao uvecana sindikalna clanarina za osiguranje po dinamici isplate zarada. Izdvojena sredstva-premije osiguranja , uplacuje se osiguravacu uz obavezan poziv na broj polise.Naplata premije se knjizi kod osiguravaca kroz izvod tekuceg racuna kao svaka druga polisa, ali se istovremeno knjizi povecanje polisirane premije za iznos naplacene premije u odnosu na fakturisanu, pri cemu se obavezno unosi broj polise I broj izdatog racuna-fakture.

Dopunsko zdravsveno osiguranje u slucaju bolesti

Ovo je novi oblik dobrovoljnog osiguranja, koje se moze ugovoriti nezavisno od obaveznog zdravstvenog osiguranja.Zakljucenjem ovog , obezbedjuje se dodatna zdravstvena zastita.

Obezbedjuju se sredstva za pokrice troskova hirurskih intervencija I /ili lecenja tezih bolesti.Moze se zakljuciti kolektivno, za sve zaposlene, clanove jedne organizacije.Premija se placa mesecno obustavom od zarade. Visina premije zavisi od visine sume na koju se zakljuci osiguranje.Ovim osiguranjem mogu se osigurati svi zaposleni clanovi jedne organizacije pod uslovom da se obuhvati:

- najmanje 100 lica, ukoliko organizacija ima vise od 100 zaposlenih- najmanje 50% zaposlenih, ako organizacija ima vise od 10 amanje od

100 clanova- sva lica ako organizacija ima manje od 10 clanova.

Po uslovima mogu se osigurati sva zdrava lica od 15-65 god, stim da u momentu ugovaranja nije bila izvesna potreba operacije.Osiguranje za slucaj tezih bolesti I posledica bolesti pokriva bolesti koje su nastale u toku trajanja osiguranja,a predvidjene su uslovima osiguranja (operacija srca, mozdani udar, infarkt itd. )Kada u toku trajanja osiguranja nastupi teza bolest, koja je pokrivena ovim osiguranjem, osiguravac isplacuje naknadu steteu visini ugovorene osigurane sume ili njen de, zavisno od tezine bolesti.Za vreme od god dana od trajanja osiguranja, moze se isplatiti naknada za samo jednu bolest, odn posledicu bolesti.

Kasko osiguranje

Kasko osig je dobrovoljno osig, koje se regulise ugovorom izmedju osiguranika I osiguravaca.Pod kasko osig motornog vozila podrazumevamo osig samog vozila, u ciji sastav ide alat, pribor , rezervni delovi itdPored osig vozila I njegove opreme, ako se posebno ugovori, osiguravaju se jos I prtlja, presvlake, radio, tv uredja u vozilu I sl.Postoje dva osnovna tipa kasko osig potpuno I delimicno kasko osiguranje.Potpunim kaskom su obuhvaceni sl rizici:-saobracajne nezgode (sudar, prevrtanje I sl).-pozar, eksplozija, oluja, grad, udar groma I sl-obest trecih lica, demonstracije-prevara, utaja I sl za vozila koja idu u najam

-troskovi nastali prilikom spasavanja vozila, troskovi vuce havarisanog vozila I sl

Delimicnim se mogu obuhvatiti sl rizici:-pozar, udar groma, razbojnistvo, kradja I dr-lom stakla, osim stakla na svetlima, kao I stete koje bi mogle biti prouzrokovane od divljaci I dom zivotinja.- troskovi slepanja vozila, odn prevoz vozaca I putnika od mesta udesa do prebivalista.

Kod delimicnog kasko osig postoji niz kombinacija, zavisno od kojih vrsta rizika osiguranik da se osigura.

Prema uslovima I tarifama premija, vozilo se osigurava najvise do nabane cene novog vozila u momentu sklapanja ugovora o osig, a u slucajua u slucaju nastanka stete merodavna je cena vozila na dan utvrdjivanja nastanka stete.Kod kasko osig insistira se na nepromenljivosti osiguranika, kao uslov za punovaznost ugovora. Predvidjeno je da prenosom vlasnistva na osiguranom vozilu, ugovor prestaje da vazi 24:00 onog dana kada je novi vlasnik preuzeo vozilo.Pri tome raniji vlasnik ima pravo na povrat premije za neiskoristeni period trajanja osiguranja.Ovo ne vazi jedino u slucaju ako je do promene vlasnika doslo putem nasledjivanja, ili da je osiguravac prihvatio novog vlasnika.

Pravilo je, u slucaju nastanka delimicne stete ugovor o osig ne prestaje da vazi, dok kod totalne stete prestaje da vazi nakon isplate naknade stete.

Osiguravac nije duzan da naknadi stetu usled:-Kvara za vreme pogona vozila-snizavanja tecnosti u hladnjaku Ili bloku motora-gubitkom ulja iz motora-usled ratnih operacija ili pobuna-itd.

Znaci svi kvarovi tehnicke prirode ili u posebnim uslovima (rat, voznja pored vode).Pored ovoga do gubitka prava iz osiguranja moze doci I ukoliko je vozilom upravljalo lice pod dejstvom alkohola, droga I drugih opijata,, ako je steta prouzrokovana namerno.

Institut bonusa I malusa nalazi svoju punu primenu kod osiguranja auto-kaska.Ako je vozilo bilo registrovano neprekidno god dana I u tom periodu nije dolazilo do naknade, odobrava mu se popust u premiji na to vozilo za narednih god dana.Dok za malus vazi obrnuto pravilo, ukoliko je za taj period doslo do naplate stete iz osiguranja, odredjuje mu se doplatak na premiju.Postoji I mogucnost prenosa bonusa na novonabavljena vozila izmedju clanova uze porodice, pod odredjenim uslovima.U okviru potpunog kasko osig obuhvata se I rizik kradje vozila, medjutim poslednjih godina zbog porasta ove vrste rizika, mnoge osiguravajuce kuce ukinule su ovu stavku u potpunom kasko osig, I ponudile su ovu vrstu zastite u obliku odredjenog doplatka na postojecu premiju.Vozila za koja se moze zakljuciti kasko osig dele se u sl grupe:-Putnicki automobili-Teretna vozila-Autobusi-Vucna vozila-Specijalna motorna vozila-Motocikli-Vozila na popravci u auto servisima I servisima za pranje-Vozila stranih tablica-Radna vozila-Sinska vozila

Osiguranje od odgovornosti

Osiguranje vlasnika odn korisnika motornih vozila od odgovornosti za stete koje nastaju upotrebom motornih vozila, danas je najcesci oblik obaveznog osig I ono je za razliku od kasko osig zakonom uslovljeno.Kada se govori o odgovornosti vozaca misli se na njegovu subjektivnu I objektivnu odgovornost prema trecim licima(koja ne ucestvuju u saobracaju), medjutim od takodje odgovara I ostecenim putnicima.Ovo osiguranje je obavezno za pravna lica od 6. aprila 1965. po zakonu o obaveznom osiguranju lica I imovine.

Materijalne stete

Materijalne stete, odn imovinske stete su stete koje nastaju na stvarima, u konkretnom slucaju usled upotrebe motornog vozila kao opasne stvari.One

nastaju na vozilu, na stvarima unutar I izvan njega.Na licima stete nastaju usled povrede tela, narusavanja zdravlja ili smrti kao posledice saobr nezgode.Kod vozila se po pravilu priznaju stete popravke(delimicna steta), troskovi prevoza ili slepanja ostecenog vozila. Zatim troskovi unistenog vozila(totalna steta), troskovi nastali na prtljagu, licnim stvarima I drU troskove nastale usled smrti ili povrede lica, ubrajaju se troskovi lecenja, sahrane kao I troskovi koje je izazvala smrt (spomenik, sahrana I sl) , naknada za izgubljenu zaradu.

Nematerijalne stete

One predstavljaju povredu licnih prava coveka, povredu integriteta, zivotne sposobnosti I psihicke ravnoteze.One su po pravilu mnogo redje od materijalnih I iznosi za naknadu su znatno nizi.Ove stete je tesko proceniti, I visina isplate ide od slucaja do slucaja I najcesce se zasniva na vec stecenoj sudskoj praksi.U nematerijalne stete ubrajamo:-Naknada za pretrpljeni fizicki bol-Naknada za naruzenost-naknada za pretrpljeni strah-naknada za smanjenje opste zivotne sposobnosti-Naknada za pretrpljeni dusevni bol usled smrti bliskog srodnika I sl

Utvrdjivanje nematerijalne stete je veoma komplikovano. Naime, za svaki od navedenih vidova stete utvrdjuju se posebni modaliteti nadoknade.-Fizicki bol-utvrdjuje se da li je u pitanju laka, srednja ili teska povreda-Naruzenost-mala, srednja I velika -itd

Osiguranje poljoprivrede

Poljoprivredna, a pogotovo biljna proizvodnja nosi veci stepen rizika od npr industrije jer zavisi od mnogo veceg broja prirodnih cinilaca.Pored toga , na stepen rizika utice I znatno duzi proizvodni ciklus koji ponekad traje I po nekoliko godina.

Pod poljoprivrednim osiguranjem u uzem smislu podrazumevaju se dve grane:

- osig biljne proizvodnje- osiguranje zivotinja

U sirem smislu moze se reci da kao I svako drugo osig pruza zastitu radnicima, odn sredstvima koji su deo proizvodnog procesa(zgrade, masine I sl).

Osiguranje useva I plodova

Predmet ovog osiguranja su jednogodisnje ili visegodisnje kulture, svi ratarski I povrtarski usevi vocnaci I sl. Cak I biljne vrsta koje ne treba posebno gajiti jer rastu slobodno, poput trske.Nezavisno da li su jednogodisnje ili visegodisnje, osigurava se njihov jednogodisnji plod.Medjutim moze se osigurati I vise delova biljke(koren, stablo ..) Isto vazi I kad na biljci postoje dva jednako vazna proizvoda.Predmet osiguranja po pojedinim vrstama su:

- strne zitarice-zrno I slama- uljarice-zrno- kukuruz-zrno I kukuruzovina- korenaste I krtolaste biljke( secerna repa, krompir)- povrtarske, zacinske, lekovite I ukrasne biljke- konoplja I lan-stabljika I seme- detelina I drugo bilje za stocnu ishranu- hmelj-sisarka- pamuk-caura- mak-seme I opijum- duvan-list, ako se uzgaja za reprodukciju onda I seme- vocnjaci I vinogradi-plod, odn grozd (stablo odn cokot, uz posebno

ugovaranje)- mladi vocnjaci odn vinogradi-stablo, cokot- povrtarski rasad-mlade biljke- mlade sumske kulture-stablo- vrba za pletarstvo-pruce- trska-stabljika

Kao sto se vidi spektar je prilicno velik, sto pruza dobre mogucnosti za zastitu.Osnovni rizici od kojih se osiguravaju usevi I plodovi su grad, pozar I udar groma.

U dopunske spadaju prolecni I jesenji mraz, oluja i poplava.Isplata naknade u slucaju osnovnih rizika vrsi se primenom osnovnih uslova za osiguranje biljne proizvodnje, dok se dopunski pokrivaju posebnim uslovima za svaki pojedinacni rizik.Sem toga moguce je zakljuciti tzv ekperimentalno osiguranje.Ono se primenjuje na kulture ili rizike koje se prvi put obezbedjuju I gde velicina opasnosti nije dovoljno poznata.

Osiguranje zivotinja

Osiguranje zivotinja javlja se u razlicitim vidovima:- osnovno osiguranje- veliki broj dopunskih I posbnih osiguranja- ogledna osiguranja (zivotinje koje se prvi put osiguravaju)

Ono doprinosi odrzavanju stocarske proizvodnje I unapredjenju njenog kvaliteta I produktivnosti.Predmet osiguranja je zivotinja u celini, a ne neki njen deo)meso, mleko, vuna I sl). Na prvom mestu se osigurava stoka, ali I mnoge druge dom I divlje zivotinje)pcele, ribe, psi, zivotinje u zoo vrtovima..)Pokrice se moze obezbediti samo za zdrave zivotinje odredjene starosti, I to za:

- kopitare starosti od 10 dana do 18 god(odn do 21 ako su najmanje od 15-te osiguravani)

- goveda I bivole starosti od 10 danado 12 god(odn do 15-te, -------| |--------)

- ovce od tri meseca do 6 god, a koze od 3 meseca do 8 god- svinje od 21 dan(najmanje tezine 5kg) do 7 god

Predmet osiguranja ne mogu biti:- bolesne zivotinje- iscrpljene, zakrzljale, slepe I u losem stanju- zivotinje koje se ne drze u primerenim uslovima

Zastita za zivotinje koje nisu nabrojane moze se obezbediti samo po posebnim uslovima osiguranja.Opasnosti koje ugrozavaju zivotinje su :

- bolesti- nesrecni slucajevi

Nesrecni slucaj je svaki iznenadni spoljni dogadjaj koji ugrozava zivotinju, nezavisno od volje osiguranika, a za posledicu ima stetu (pozar, udar groma, poplava I sl).Opasnosti koje se izricito iskljucuju iz pokrica su:

- bolesti koje su bile prisutne u vreme zakljucenja osiguranja- nedovoljna I nepravilna ishrana- ratni dogadjaji- zemljotres- kradja ili nestanak zivotinje- intervencija nad zivotinja koju naprave nestrucna lica- I sl.

Svota se utvrdjuje sporazumno izmedju ugovornih strana. Ona ne mora odgovarati stvarnoj vrednosti zivotinje, ali je ne sme prelaziti.Mladunci se osiguravaju na pretpostavljenu vrednost koju ce imati na isteku osiguranog razdoblja.

Osiguranje od odgovornosti iz delatnost

Predmet ovog ugovora je zakonska odgovornost osiguranika za prouzrokovanu stetu usled smrti, povrede tela ili zdravlja, odnosno ostecenja ili unistenja stvari treceg lica.

Garancijsko osiguranje

Ovo osiguranje pokriva stete za greske na isporucenim proizvodima, odn odgovornost za greske na stvarima, ako je osiguranik preuzeo obavezu svojom garancijom, u okviru postojecih propisa.Predmet: odnosi se na predmet(proizvod) za koji je osiguranik dao svoju garanciju.(masine, masinske uredjaje; zelezne I celicne konstrukcije sa ili bez pomocne mehanizacije; cevovode)

Osiguranje civila

Tzv “Civilna osiguranja” Grupa ovih osig obuhvata:- osig od opasnosti pozara- osig od opasnsti provale, kradje I razbojnistva- osig stakla od loma

- osiguranje sprtskih umetnickih I slicnih priredbi za slucaj atmosferskih padavina

- osiguranje stvari izlagaca na sajmovima- osig domacinstva I dr

Transportna osiguranja

Transportno osiguranje je stetovno osiguranje ugovorom utvrdjenog interesa za transportno sredstvo ili transportno dobro, od mnogobrojnih opasnosti koje su prisutne za vreme kretanja Ili u fazi pripreme za kretanje.

Transportno osiguranje cine: - osiguranje prevoznih sredstava,- osiguranje robe u prevozu,- osiguranje od odgovornosti vozaca, - osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu.

- Najosnovnija podela transportnih osiguranja je:- kasko osiguranje - osiguranje prevoznih sredstava (pomorsko, rečno, avionsko), - kargo osiguranje - osiguranje robe u transportu (pomorsko, rečno, avionsko, PTT

posiljke) - osiguranje od odgovornosti

Vrste polisa u transportnom osiguranju

Postoji nekoliko vrsta:- generalna- pojedinacna- uvozna- izvozna- pomorska I kopnena(tzv engleska polisa)- devizna I dinarske- taksirana I netaksirana (novcana I nenovcana) I dr

Kaucijsko osiguranje

Ono se sklapa na racun trece osobe kao osiguranika. Ugovor sklapa duznik sa osiguravacem, a u korist svog poverioca.

Ova vrsta prava je u svojoj stustini samo odredjena garancija koja se daje poveriocima za njihova potrazivanja.

Delkreder Osiguranja

Vrsta osiguranja kredita kod kojeg se ugovor o osiguranju sklapa samo izmedju poverilaca I osiguravaca.Osiguravac je samo u ugovornom odnosu sa poveriocem, dok je duznik izuzet iz ugovora.Karakteristike ovog osiguranja su da se poverilac osigurava od eventualne nemogucnosti naplate u slucaju da duznik ne moze da izvrsi svoju obavezu.Primenjuje se kako na domace, tako I na inostrane kredite.