skripta iz filozofije

Download Skripta Iz Filozofije

Post on 13-Apr-2018

352 views

Category:

Documents

16 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 7/26/2019 Skripta Iz Filozofije

    1/34

    Ime, pojam i izvori filozofije

    Re filozofija potie od grkih reisofia mudrost,filos- prijatelj, ljubitelj ifileo volim,ljubim. Dakle, re filozofija oznaava mudroljublje, odnosno ljubav prema mudrosti.

    Filozofija je prvenstveno epistemika zajednica odnosno zajednica ljudi koji tee istini ipravom znanju.Filozofija predstavlja oblik du!evne svesti njena su!tina je uvek individualno traganje zaistinom, dobrotom i lepotom.Filozofski logos"smisaoni govor# je emfatiki, jer dovodi do zanosa svesti usled radostirazumevanja i uvi$anja odnosa u svetu.%u!tina filozofskog zanosa je mi!ljenje, odnosno

    samosvest.

    &rvi filozofi

    %matra se da je prvi filozof bio 'ales (ile)anin, medjutim refilozof prvi je upotrebio&itagora.

    *ristotel razlikuje slede)e ivotne stilove+ . &osmatraki ivot, ija je su!tina istraivanje iteoretisanje . %tvaralaki ivot, ija je su!tina praksa, akcija, stvarala!tvo /. &otro!akiivot, ija je su!tina u proizvodnji i potro!nji.

    Definicije filozofije

    Filozofiju sada preziru i pogreno je shvataju upravo zato to se ljudi ne bave njome kao totreba. &laton

    Poetak i kraj svake filozofije jeste sloboda. 0eling

    Filozofija je, pre svega i najpre, postavljanje pitanja. 1osik

    2dlike filozofskog mi!ljenja

    Filozofski misliti znai preobraavati odgovore u pitanja, a ne slepo verovati.3 su!tinifilozofija je misaono razmatranje predmeta misli, tj. pojmovno razmi!ljanje.

    &laton je mi!ljenje definisao kao razgovor due sa samom sobom. * za *ristotela je toznanjeo optem.

  • 7/26/2019 Skripta Iz Filozofije

    2/34

    4zvori i pobude filozofskih istraivanja

    4zvori filozofskog istraivanja mogu biti+ u$enje "5uidditas#-&laton, radoznalost "*ristotelkae da svi ljudi po prirodi tee znanju#, sumnja "scepsis#, volja za smislom ivota "videti dole

    filozofija kao smisloljublje#, oajanje-1jerkegor, potresenost ili uzdrmanost- 6aspers, teskoba ibriga-7ajdeger, ekstaza-8er$ajev, potreba za komunikacijom i razumevanjem i slino.

    %vako u$enje nije filozofsko. Filozofsko u$enje je upitno u$enje"5uidditas#. 9jegovpokreta je elja za saznanjem su!tine i istine. Dakle, filozofsko saznanje prevazilazizdravorazumsko rezonovanje zasnovano iskljuivo na ulnom iskustvu ili socijalnouslovljenim predrasudama. 4stinito je ono !to je isto za sve, !to odgovara stvarnosti. Istina jesaglasnost miljenja i predmeta. Hegel kae da je istina celina. (e$utim filozofskimispitivanjem esto se dolazi do jos vi!e novih pitanja umesto odgovara. Filozofska upitnost jekreativna i antidogmatska i nje nema bez slobode mi!ljenja.

    Filozofija i pogled na svet

    Filozofija se razlikuje i od praktine ivotne mudrostii pogleda na svet.&raktina ivotnamudrost je saeto neposredno ivotno iskustvo, dok je filozof ispitiva i istraivamudrosti.4zraz pogled na svet ":eltanschauung# odnosi se na estetsko ili religijsko shvatanjesveta, moe biti i emotivni i racionalni odnos prema svetu i obino je dru!tveno-istorijskiuslovljen. 9a primer, nemaju isti pogled na svet dva oveka od kojih jedan spava u vili, adrugi pod mostom. 2vaj izraz je upotrebio 7umbolt.

    Filozofija kao smisloljublje

    %okrat+Neistraen ivot i nije vredan ivljenja.

    'olstoj: Postoje tri osnovna puta do mudrosti. Prvi je iskustvo i to je najtei put, drugi jepodraavanje imita!ija", to je najlaki put i tre#i je razmiljanje, i to je najplemenitiji put.

    6aspers+ $ovek trai spasenje. %pasenje nude velike univerzalne religije spasenja. Njihov putvodi ka inu preobra#anja pojedin!a.&o filozofija ne moe da prui. Pa ipak je !elokupno

    filozofiranje savladavanje sveta, jedan anlogon spasenja.

    ;iktor Frankl smatra da je su!tina oveka volja za smislom i kaePrvo filozofirati, pa ondaiveti.umesto latinske izrekePrvo iveti, pa onda filozofirati.#

    Filozofija i druge oblasti duha

    Filozofija ima slinosti sa mitologijom, religijom, naukom i umetno!)u.2na nije ni!ta od toga,ali jedino ona promi!lja sve ostale oblike duhovnosti.8ertrand Rasel kae da je filozofija na niijoj zemlji izmedju nauke, umetnosti i religije.

  • 7/26/2019 Skripta Iz Filozofije

    3/34

    (ihailo

  • 7/26/2019 Skripta Iz Filozofije

    4/34

    Osnovne filozofske discipline, pravci i periodi4ako je nemogu)e potpuno sistematizovati filozofiju, jer je ona celovito mi!ljenje, moe sere)i da su najbitnije filozofske discipline ontologija ili metafizika, gnoseologija iliepistemologija, aksiologija, etika, estetika.&laton je prvi poku!ao da sistematizuje filozofiju i podelio je na fiziku, etiku i dijalektiku"logiku#. *ristotel pravi podelu na teorijsku filozofiju "metafizika, fizika i matematika#,

    praktiku "etika, ekonomija, politika# i poetiku "gramatika, retorika, poetika#, a logiku jesmatrao oru$em za filozofiranje. 7egel je napravio podelu na logiku, filozofiju prirode ifilozofiju duha.

    (etafizika 2ntologija

    &redmet prouavanja je i!e, tj. ono !to jeste, su!tina svega !to postoji. 'o je najop!tijimogu)i pojam, jer mu se pripisuje sve !to postoji, tj. iznad ovog pojma ne postoji vi!i rod"genus pro?imum#.6edino !to se moe re)i za bi)e je da jeste. 'reba razlikovati bi)e kaosu!tinu svega postoje)eg i ivstvuju!e, odnosno pojedinano bi)e - ne!to ogranieno ikonkretno.

    8i)e - gr. to einai, lat. @sse, nem. Das %ein

    (etafizika se bavi prvim i osnovnim uzrocima onoga !to jeste, pitanjima+ 0ta jesteA >a!tone!to jeste, a nije ni!taA Da li iz niega moe nastati ne!toA >a!to ne!to jeste to !to jeste, a nene!to drugoA 0ta je praiskon ili naelo bivstva ili bi)aA 0ta je su!tina bivstva ili nekog

    pojedinanog bi)aA

    "lavni ontoloki tokovi i pravci

    #odela prema roju naela ili principa i!a

    (onizam bivstvo je jedno "kod 'alesa voda, kod 7eraklita vatra, kod &armenida 6edno#

    Dualizam bi)e se deli na materiju i duh "kod &latona ideje i ulni svet, kod Dekarta protenastvar "res e?tensa# i misaona stvar "res cogitans#&luralizam bi)e je sastavljeno iz vi!e principa, odnosno elemenata. "kod Demokrita atomi,kod Bajbnica monade, kod 7artmana slojevi bivstva#

    &ostoji i podela na idealizam "duh prethodi materiji# i materijalizam "materija prethodi duhu#

    Cnoseologija

    Cnoseologija ili epistemologija je nauka o saznanju. &itanja kojima se bavi gnoseologija+ 0taje saznanjeA 1oji su izvori saznanjaA 0ta je istina, a !ta laA 1ako se one dokazujuA

  • 7/26/2019 Skripta Iz Filozofije

    5/34

    Osnovni gnoseoloki pravci

    &rema izvoru saznanja+ senzualizam "lat. %ensus ula#, empirizam "lat. @mpiria iskustvo#,racionalizam "lat. Ratio razum# i razne vrste iracionalizma " voluntarizam, intuicionizam,teologizam, misticizam...#&rema odnosu prema saznanju i mogu)nosti saznanja+ dogmatizam "gr. dogma uenje,zakon, znanja se usvajaju nekritiki i tretiraju se kao nepromenljivi zakoni#, skepticizam"sumnja u steena znanja i mogu)nost saznanja#, kriticizam "predstavnik 1ant, sintezomempirizma i racionalizma vr!i analizu, odnosno kritiku ljudskog saznanja#, realizam "lat. Res

    stvar, saznanje se temelji na stvarnosti, a istinito saznanje na adekvaciji#.

    *ksiologija

    *ksiologija "gr. aksios vredan# je filozofska disciplina iji je predmet istraivanje vrednosti"pojam, vrste, lestvica vrednosti i tzv. najvi!e vrednosti.1ao filozofska disciplina sekonstituisala u devetnaestom veku, a njem osniva je 7erman Boce.3 osnovi vrednosti stoje ljudske potrebe, pa je aksiologija povezana sa hrejologijom "nauka o

    potrebama#, teleologijom "uenje o ljudskim svrhama#, filozofskom antropologijom i takodalje..;rednosti mogu biti line, grupne i univerzalne.

    @tika

    @tika je nauka o moralu "gr. etos obiaj, zaviaj, navika, )ud, narav, karakter, lat. (os,moralis obiaj#. 'eorija morala je nastala u petom veku pre nove ere. %okrat se esto nazivaocem etike, jer ona zauzima kljuno mesto u njegovoj filozofiji. 9jegova maksima je )rlina

    je znanje. *ristotel defini!e vrlinu kao trajnu naklonost volje. %toici smatraju da je moralanivot, ivot u skladu sa prirodom, odnosno apathia "bestra!)e#.

    @stetika

    @stetika je filozofija umetnosti ili filozofija lepog "gr. aisthetikos ulan, opaajan#. 'erminje prvi upotrebio *leksandar 8aumgarten u svome delu*stetika,podrazumevaju)i pod njomnauku o lepom u prirodi i umetnosti.Danas se smatra da postoje slede)e umetnike vrednosti+ lepo, runo, ljupko, uzvi!eno,velianstveno, dramatino, duhovito, draesno, tragino, komino i tragikomino. @stetiar0arl Balo pi!e kako lepo i ljupko izraavaju harmoniju koja je ostvarena, tragino idramatino harmoniju koja se trai a duhovito, komino i humoristino harmoniju koja jeizgubljena.Dakle, estetika nije samo nauka o lepoti, ve) filozofska disciplina o smislu umetnikogstvaranja i doivljavanja. -/

  • 7/26/2019 Skripta Iz Filozofije

    6/34

    .E Filozofska antropologija "/-Gstr.#

    6e filozofska disciplina iji je predmet istraivanja ovjek. *ntropologija poinje uvidima oovjeku koji potie od &rotagore i Demokrita. Hovjek se shvata kao (ali 8og na >emlji.Filozofsku antropolofiju kao filozofsku nauku utemeljio je 4manuel 1ant sa piatnjem 0'*

    6@%'@ H2;6@1A Filozoska *ntropologija je centralna filozoska disciplina savremenefilozofije.%u!tina ovjeka je u tome !to on nema su!tinu ve) je okrenut budu)nosti, kao bi)e koje seizgra$uje u hodu prema svojim ciljevima. Rad, igra, ljubav, borba, smrt samo su karakteristikeovjeka koji je istovremeno i radnik, igra, ljubavnik, borac i samrtnik.

    .I 4storija Filozofije i njena periodizacija

    3 njoj se prouava razvoj filozofije kroz istoriju i tako da je ona povezana sa op!tomistorijom ovjeka i ovjeanstva.

    9ijedna filozofija ne propada ve) svoj predaje slede)oj, koja je misaono dublja ili vi!a.

    Filozofija nije zbirka sluajnih