EERNA BOLEST: ISHRANA DIJABETIARA NAJEE GREKE U ISHRANI

EERNA BOLEST: ISHRANA DIJABETIARA NAJEE GREKE U ISHRANI

INCLUDEPICTURE "http://www.secernabolest.com/images/date.png" \* MERGEFORMATINET

31.05.2009 15:29kuvar12434

Izvod iz knjige

ISHRANA I KUVAR ZA DIJABETIARE,

autoradr. VLADE VELIKOVIA

Promenom stila ivota,

uz pravilan nain ishrane,

draete pod kontrolomeernu bolest.

PRETERAN KALORIJSKI UNOSNe pazei na koliinu i vrstu hrane, esto se unosi dosta nepotrebnih kalorija. To se deava danima, mesecima, pa se nabaci viak kilograma. Viak kilograma sigurno oteava dobru regulaciju eerne bolesti (zbog insulinske rezistencije). Ne moe poveanje doze insulina ili tableta dugorono reiti ovaj problem. Treba razmiljati u drugom pravcu korigovati koliinu i vrstu obroka i stvari e polako poeti da dolaze na svoje mesto. Poboljaete regulaciju eera uz manje doze lekova.BROJ OBROKA U TOKU DANA (preskakanje obroka)Dijabetiari, pogotovu na insulinskoj terapiji, moraju imati najmanje pet obroka u toku dana i, po potrebi, esti obrok, moe biti pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana obino vodi nestabilnim vrednostima eera koje variraju. Mnogi kau: Doktore, ne znam zato mi je eer visok, ne jedem nita, evo danas sam samo dva puta jeo.TO je greka, jer organizam jedno vreme trpi gladan, a kasnije, usled obroka koji je obino obilan, imamo vei skok vrednosti eera.Zato: jedite pet do est puta u toku dana!UNOS HRANE PO OBROKUMorate se truditi da ne pravite velike oscilacije u koliini hrane po pojedinanim obrocima. Nemojte da se za ruak najedete, a za doruak i veeru samo alabrcnete. Morate priblino rasporediti energetski i ugljenohidratni unos u toku celog dana. Najbolje je: ruak 30% dnevnog unosa, doruak i veera oko 20%, a ostatak rasporedite na uine. Tako ete obezbediti ujednaene vrednosti eera u krvi.UNOS HLEBA I ZAMENANajvee greke su kod uzimanja hleba i zamena za hleb. Mnogi dijabetiari uzimaju previe hleba. Hleb ima veliku kalorijsku vrednost i relativno visok glikemijski indeks zbog znaajnog sadraja ugljenih hidrata: 100 grama hleba ima 220 do 250 kCal i oko 50 gr ugljenih hidrata. Jedno pare hleba teko je oko 50 grama, to iznosi otprilike 120 kCal.Jedno pare hleba ima istu kalorijsku vrednost kao: 70 grama sira aa mleka (200ml) 200 grama treanja 100 grama teletine 250 grama jabuka 260 grama breskvi 400 grama crvene paprike 450 grama lubenice 500 grama kelja 600 grama paradajza ili jedan kilogram krastavacaZato dijabetiari treba da uzimaju 120 do 240 grama hleba dnevno (zavisi da li je dijeta niskokalorina ili visokokalorina).Druga greka, koja se esto deava je kod koliine konzumiranja crnog, raenog ili kukuruznog hleba koja se dnevno pojede. Mnogi misle da su, ako ne jedu beli hleb i peciva reili problem.esto ujem u Savetovalitu za dijabetiare: Doktore, ne znam zato imam visok eer, a ne jedem beli hleb. Jedem proju i raeni hleb koliko elim, ali, vidite, opet neto nije u redu.Crni hleb, raeni i kukuruzni hleb se preporuuju u dijetnim jelovnicima za dijabetiare zato to su bogatiji dijetnim vlaknima, vitaminima i mineralima,a ne zato to su manje kalorini. Imaju i manji glikemijski indeks, ali oprez! Smete da pojedete samo 20% vie crnog nego belog hleba, a to je u ukupnom zbiru pare hleba srednje veliine (30 do 50 grama vie).UNOS MLEKA I ZAMENAMleko je idealna hrana za oveka zbog bogatog sadraja proteina, ugljenih hidrata i masti. Zato moete koristiti do dve mlene jedinice dnevno (mlena jedinica = 200ml.), sem kod visokokalorinih dijeta kada moete uzeti i tri mlene jedinice u toku dana. Uzimajte posnije mleko 1,8% do 2,8% mlene masti i preraevine od takvog mleka ako jedete sir, koristite mlai, posni sir.UNOS POVRAOvde ima najmanje greaka u ishrani, jer su doputene i najvee slobode. Bogatstvo vitaminima, mineralima, dijetalnim vlaknima i vodom, uz mali glikemijski i kalorijski uinak, ono su to povre namee u svakoj ishrani.Povre A(zeleno lisnato, tikvice, krastavci, paprika zelena, paradajz) je niskokalorino, i malte-ne da nema ogranienja, pa se uzima slobodno po izboru. Uslovno je preporueno da jedna jedinica iznosi 200grama, ali se povre iz ove grupe moe koristiti slobodnije.Povre B(bundeva, argarepa, crni luk, boranija, repa, cvekla, pakanat, mladi graak) je neto kalorinije, pa opreznije sa njegovom primenom.Boranija i mladi graak su izvanredna hrana, jer sadre dosta dijetnih vlakana, ali ih, ipak, ne treba nekontrolisano koristiti.Suvi graak, bob i pasulj imaju odline karakteristike (dosta dijetnih vlakana, dobar sadraj belanevina ali i veliki kalorijski uinak) pa ih treba povremeno koristiti sa dodatkom nemasnog mesa, bez jakih zaprki i masnoa, uz salate, kao to su kupus i zelena salata. Zato su bob, graak i pasulj svrstani u hlebne jedinice.UNOS MESAMeso je neophodno za nau ishranu zbog znatnog sadraja belanevina i bitnih amino kiselina. Birajte nemana mesa i ribe, a pogotovu iz grupe pileih bez koica, ureih bez koica, jagnjetina, teletina, posna govedina, konjsko meso, divlja, zeetina.Od renih riba to su: pastrmka, mladica, krkua, tuka, grge.Od morskih riba: osli, skua, bakalar, srdela, zubatac.Moram da napomenem da su i ostale ribe odlina hrana, pogotovo ako se spreme peene, kuvane, bez mnogo ulja.Rakovi i koljke su izuzetno malog kalorijskog uinka, ali su bogati holesterolom pa ih uzimajte umereno.PREPORUKA: Izbegavajte crvena mesa, jedite belo meso od peradi, a ribu bar dva puta sedmino.UNOS VOAVladaju pogreke i zablude oko upotrebe voa kod mnogih dijabetiara, poev od vrsta koje se smeju koristiti, do koliine voa koja sme da se pojede.Neki ga iz straha od skoka eera ne upotrebljavaju uopte, a neki ga jedu nekontrolisano.I jedni i drugi gree.Voe je vaan inilac u ljudskoj ishrani i dijabetiari ga mogu koristiti.Ne postoji hrana, pa ni voe, koja je apsolutno zabranjena, jer ne goji vrsta hrane, ve koliina koju pojedemo.I kod eerne bolesti loa glikoregulacija potie od koliine i rasporeda uzimanja obroka.Voe se moe uzimati od tri do pet puta dnevno (tri do pet jedinica zavisno od vrste) neko 60 grama (groe), neko 100 grama (jabuke), neko 130 grama (jagode), neko 160 grama (dinje), neko 190 grama (lubenice) u jednom obroku.Kod korienja voa najvie se grei u koliini vone jedinice koju uzimamo. Primer je lubenica: jedna jedinica voa je 190 grama lubenice (jedna tanka krika). Mnogi ne obraaju panju na debljinu i veliinu te krike, pa kau: Ma pojeo sam samo jedno parence, a to parence je obino oko 600 do 800 grama.Isto vai i za ostalo voe. Zato, dok ne naviknete koje su to optimalne koliine, izmerite jabuku, kruku, kajsiju, maline, pa ete posle uvek znati ta je to jedna jedinica odreenog voa.Koliinu voa dozvoljenog za dnevni unos nikad nemojte uzeti u jednom obroku. Rasporedite je na tri do pet obroka.UNOS MASTIZa ishranu koristite suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje u koliinama koje su preporuene u ADA tablicama.uvajte se prikrivenih masti, koje se nalaze u raznim kolaima, keksovima, pitama, lisnatom testu (za njihovo spravljanje se koristi mast).Izvod iz knjige:ISHRANA I KUVAR ZA DIJABETIARE,autora Dr. VLADE VELIKOVIA