1

Ontologija medija

Multimedija

2

Drugi deo

Multimedija

3

4

Vreme i doba u kome živimo naziva se postindustrijsko društvo, informaciono doba, informaciono društvo, doba znanja ili umreženo društvo. Kako god ga nazivali, njega karakteriše i povezuje jedna činjenica- upotreba imformaciono komunikacionih tehnologija (IKT) i njihov snažan uticaj na društvo.

U periodu od 1994-2005, produktivnost rada u SAD je udvostručena zahvaljijući primeni IKT u proizvodnji, poslovnoj komunikaciji, distribuciji, logistici, upravljanju proizvodnjom i istraživanju tržišta.

Čak 70-80% ekonoskog rasta je posledica novog i boljeg znanja.

5

Informacije i znanje su ključni resurs informacionog društva a pristup informacijama i znanju mora biti pojednostavljen i svima omogućen. Takvo okruženje nastaje inicijativom države, a obuhvata više poslova i faza.

• Digitalizaciju informacija i znanja kojima se može pristupiti uz pomoć IKT (e.content, e-services). Tek digitalizacijom naučnih, kulturnih, obrazovnih, administrativnih i zabavnih sadržaja, kao i brojnih elektronskih servisa, svi garađani mogu da osete korist od primene IKT. • Neophodno je izgraditi telekomunikacionu infrastrukturu, pristup (access), tako digitalizovanim sadržajima. Pristup mora biti bezbedan i jeftin, što se postiže konkurencijom i liberalizacijom telekomunikacionog tržišta.• Treći neophodan korak je obuka za upotrebu IKT. Kako bi građani svih profila i potreba osetili blagodet od IKT moraju prvo da se obuče za njihovu upotrebu a zatim informaciono opismene. To znači da se osposobe da tragaju za informacijama, da vrše njihovu selekciju, skladištenje i distribuciju. Obučenost za upotrebu IKT mora biti deo procesa formalnog obrazovanja. • Upravo zbog toga je važno konstantno unapređenje obrazovanja, kao i RD sektora (Research and Development/istraživanje i razvoj) unutar naučnih i proizvodnih organizacija.

6

Nakon informatičke revolucije i prekomponovanja ukupnih društvenih odnosa, uključujući i proces globalizacije, nastala je nova industrijska grana, informatička industrija.

Konkurencija na tržištu informatičkih proizvoda i usluga rezultovala je mnogo nižim cenama i omasovljenjem korisnika.

• Krajnji korisnici koji mogu biti pojedinci i kompanije, ustanove i institucije. • Proizvođači informacija kao posebna industrijska grana. Oni proizvode audiovizuelne materijale, dokumente (datoteke, karte, studije, statističke podatke), filmove i televizijske emisije isl. Vrlo često proizvođači preuzimaju i funkciju distributera.

Ključni učesnici ove informatičke industrije su:

7

• Operateri kao neophodna infrastruktura.

• Kablovski operateri i mreže predstavljaju prvi korak ka ustanovljavanju jedne druge razgranate mreže, konkurentne telefonskoj mreži.

• Industrija koja obezbeđuje tehnološke uslove tj hardver i softver, koji omogućavaju obradu informacija. Tu spadaju informatički korisnički hardver, softver, hardver i softver za velike javne telekomunikacione mreže (digitalne centrale...), privatne mreže (za neki industrijski kompleks, državne službe isl), aparati za široku upotrebu (telefoni, televizori, modemi, DVD playeri i rekorderi, iPodovi, MP3 playeri, dekoderi isl).

• Grupacije nastaju iz potrebe integrisanja kompanija pod pritiskom agresivne konkurencije. Integrišu se preduzeća iz istog ili različitog sektora radi obezbeđenja finansija, tehnologija, kadrova, infrastrukture isl.

8

Internet je svetska, širokom krugu dostupna mreža međusobno povezanih kompjuterskih mreža preko kojih se prenose podatci koristeći standard pod nazivom Internet Protocol (IP). Internet kao mreža svih mreža se sastoji od nebrojeno mnogo malih akademskih, poslovnih, vladinih i lokalnih mreža koje sve zajedno nose različite informacije i usluge kao što su Web prezentacije, baze podataka, e-mail, transfer podataka, telefonija, radio i tv streaming i još mnogo toga. Te mreže su povezane žičanim, optičkim ili bežičnim putem u jedinstvenu celinu.

Ali tek razvoj World Wide Web-a je omogućio Internetu ulazak u svet na velika vrata. To je aplikacija za razmenu informacija koju je razvio engleski programer Tim Berners-Lee, koji je radio u CERN-u u Ženevi. On je razvio softver koji je omogućavao slanje i primanje informacija na ili sa bilo kojeg računara na mreži- Internetu: HTTP, HTML i URL. Prvi komercijalni pretraživač je objavljen na Internetu 1994. godin- Netscape Communicator.

9

Osnovna karakteristika Interneta je njegova otvorenost decentralizacija, kako u tehnološkoj, tako i u socijalno- institucionalnoj organizaciji.

To je osnova njegove snage i samostalnog razvoja do kojeg je dolazilo kako su korisnici sami oblikovali mrežu. Tako nastala kultura Interneta, kao skup vrednosti i verovanja, se temelji na tehno-meritokratskoj , hakerskoj , komunitarijanskoj i preduzetničkoj kulturi.

Kultura Interneta je kultura stvaratelja Interneta, skup vrednosti i verovanja koji oblikuju ponašanje u Cyber zajednici. Ove četiri nabrojane subkulture doprinose ideologiji slobode koja je proširena u svetu Interneta.

10

• Tehno-meritokratska ili tehno-elitistička kultura je proizašla iz akademskih i naučnih krugova stvaraoca Interneta, a vođena je verom u opšte dobro koje donosi sa sobom nauka i tehnika u napretku čovečanstva.

• Hakerska kultura se odnosi na skup verovanja i vrednosti nastalih unutar mreže kompjuterskih programera u on-line interakciji vezanoj za saradnju na projektima kreativnog programiranja i kroz pokret za besplatni softver (Linux).

Stvorena je kultura darivanja, gde haker svoj doprinos razvoju softvera objavljuje slobodno na mreži, očekujući da će se i drugi tako ponašati. Važniji su prestiž, reputacija i poštovanje od ostalih članova hakerske zajednice, od ličnog materijalnog interesa. To je preraslo u ekonomiju darivanja.

Na rubovima hakerske kulture nastali su crackeri, koji „razbijaju“ kodove softvera na tržištu, koji se prodaju kao proizvod kompanija kao na primer Adobe, Sony, Steinberg isl.

11

Virtualni komunitarizam, kultura virtualnih zajednica, nastali su još od strane ranih korisnika mreže, kao na primer FIDONET (newsgroups). Iz toga su nastale mailing liste, „prostorije“ za chat, forumi, oglasne table, konferencijski sistemi. Takođe nastale su i virtualne zajednice koje su usmerene ka istim ciljevima i potrebama, kao na primer za očuvanje životne sredine, očuvanje mira, društveno odgovorno delovanje, prava indijanskih manjina, ženske mreže, nacističke i verske Internet organizacije.

Preduzetnička kultura je proširila Internet iz unutrašnjih tehnoloških krugova i manjih zajednica na celo društvo. To se dogodilo 90-tih godina prošlog veka.

12

Multimedija i Internet se ne mogu posmatrati odvojeno. Internet je mesto na kome se susreću korisnici multimedijalnih formi i oni koji te multimedijalne sadržaje proizvode. Kritičan momenat koji determiniše koliko efikasno ćemo koristiti Internet za promet multimedijalnih sadržaja, odnosno koliko vremena ćemo potrošiti na preuzimanje i slanje (downloading i uploading) tih sadržaja, je brzina pristupa- Internet access speed. Brzina pristupa zavisi i od konfiguracije računara sa kojim pristupamo Internetu.

Propusna moć ili bandwidth je ona količina podataka koja može da se prenese kroz mrežu ili kabel, iskazano u bitovima po sekundi (bit/sec). Internet provajder (Internet Service Provider- ISP) je kompanija koja omogućuje pristup Internetu.

13

Dial-up konekcija preko analognog modema (modulator/demodulator), koji vrši konvertovanje analognih signala/podataka koji stižu preko telefonske linije u digitalne, za računar prepoznatljive i upotrebljive formate (demodulacija), kao i konvertovanje digitalnih signala u analogne, kako bi mogle biti prosleđene iz kompjutera preko te iste telefonske linije i mreže(modulacija). . Brzina protoka je 14,4 Kbit/sec, 28,8 Kbit/sec pa do 56 Kbit/sec.

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Lines), SDSL (Symmetric Digital Subscriber Lines) i HDSL (High-data-rate Digital Subscriber Lines). Ima ograničenja u smislu udaljenosti krajnjeg korisnika i telefonske centrale. Signal gubi snagu dok putuje, pa je distanca korisnika i centrale od 5 km limitirajući faktor za DSL konekciju, tako da je pogodan samo za urbana područija.

Kablovski Internet je omogućen posedovanjem kućne kablovske Televizije. Kablovski modem koji je priključen na fiber/koaksijalni kabel omogućava prijem i slanje podataka putem Interneta.

Wireless ili bežična Internet konekcija se pojavljuje u više varijanti

14

Elementi multimedije- TEXT

ŠTAMPANI TEKST

SKENIRANI TEKST

ELEKTRONSKI TEKST

HYPERTEXT

ukazuje na proces linkovanja, povezivanja, na ono što multimediju čini interaktivnom. Ovo tekstu razbija linearnost koju ima kao štampani tekst, omogućava interaktivnost kao dvosmernu ili multilateralnu komunikaciju.

15

Elementi multimedije- grafika

Kompjuterska grafika se odnosi na digitalnu sintezu i manipulisanje vizuelnim sadržajima.

Vektorska grafika ili objekt grafika, nastaje upotrebom osnovnih geometrijskih elemenata kao što su tačka, linija, kriva i površi, koji su definisani matematičkim jednačinama, koordinatama, i na taj način predstavljaju slike kompjuterske grafike.

16

Bitmap ili rasterska grafika je pravilna pravougaona mreža ćelija koje se nazivaju pixel, gde je svaki pixel definisan nekom bojom i zauzima određenu količinu memorije. Svaki bitmap je definisan sa dva parametra: brojem pixela i brojem informacija po pixelu (colour depth- broj informacija u bit-ovima po pikselu)

17

Bićima koja su svoj nervni sistem ospoljila tako što su razvila čulo sluha, sluh je služio prvenstveno da pozicioniraju položaj sopstvenog tela u prostoru, ali i za „osluškivanje“ okoline koja je donosila potencijalnu opasnost za egzistenciju, opstanak. Mnogo kasnije, pojavom govora, zvuk postaje značajan za sporazumevanje ljudi, da bi tek u skorije vreme zvuk postao medij koji prenosi sofisticirane poruke ljudske komunikacije- muzičke, odnosno auditivne umetnosti.

Elementi multimedije- zvuk

U prirodi zvuk je analogan. Zvuk koji se koristi u kompjuteru je digitalan.

18

digitalizacija

sampling quantization

CD Audio- 44.100 Hz

16 bit- 2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2x2=65 536.

19

20

Audio synthesis- sintisajzeri i sempleri

Sintisajzer je uređaj sposoban da generiše i manipuliše električnim signalima koji su ekvivalentni tonovima i muzičkim notama.

21

MIDI tehnologija

MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je standardni protokol koji omogućava međusobnu komunikaciju, kontrolu i sinhronizaciju elektronskih muzičkih instrumenata, kompjutera i drugih digitalnih uređaja.

MIDI signal ne prenosi audio ili neki drugi medij- on jednostavno samo prenosi digitalne podatke kao poruke (messages) kao što je visina i intenzitet note, parametre signala kao što su jačina, vibrato, panorama, tempo itd.

VST Korg Legacy

22

23Steinberg Cubase SX

24

Elementi multimedije- video

25

Elementi multimedije- kompjuterska animacija

se bavi digitalnom sintezom i manipulacijom vizuelnih sadržaja

Postupak ili proces rada u produkciji jedne animacije obuhvata nekoliko faza: predprodukciju, modelovanje, podešavanje lika, animaciju, senčenje i dodavanje tekstura, osvetljavanje i vizuelizovanje, postprodukciju.

26

Vizuelni efekti

Oni najčešće integrišu realne, žive scene kombinovane sa kompjuterski generisanim likovima ili nekim drugim elementima radi stvaranja okruženja, što realističnijih scena koje su opasne, skupe ili jednostavno nemoguće za snimiti (Harry Potter).

27

28

Multimedia, interaktivnost i industrija zabave

Entertainment (zabava) je događaj koji je dizajniran tako da zabavi publiku i pruži joj zadovoljstvo.

Digitalizacijom slike, zvuka, videa, teksta i ostalih medija, omogućen je mnogo aktivniji odnos korisnika medijskih proizvoda.

Muzička industrija i industrija zabave koje su već ranije postojale pretrpele su velike izmene, a nastala je nova grana industrije zabave- industrija video igara.

29

30

Multimedia, biznis i industrija

Geografska udaljenost onemogućava direktni kontakt sa kineskim proizvođačima, ali zato postoji informaciona autostrada kojom možemo doći u bilo koju kinesku provinciju, grad i fabriku, i ugovoriti posao i isporuku robe.

31

• Korporativni trening i Just-in-time trening

Prema podatcima The American Society for Training & Development u Americi se svake godine troši 210 milijardi dolara za obuku zaposlenih.

• Finansijske usluge

E-bank ili elektronsko plaćanje, sistem platnih kartica i internet plaćanja, virtualna berza.

• Bidovanje ili online aukcije

Svako je slobodan da postavi sait sa slikama i opisom proizvoda koje nudi, a potencijalni kupci imaju vremena da se nadmeću putem aukcije ko će ponuditi najboju cenu. Posle isteka roka roba se prodaje najboljem ponuđaču a plaćanje se vrši platnim karticama preko interneta.

32

Virtualni shopping

Online katalozi i elektronsko plaćanje omogućavaju kupovinu bez odlaska u prodavnicu, ali i više od toga. Online šoping omogućava da se zaobiđu tradicionalni distributivni lanci, a neposredna prodaja smanjuje troškove posrednika, zaposlenih, dok informacijama bogato okruženje Web sajta pruža kupcima znatno bolje informisanje i podršku.

33

• Multimedijalni Travel Servis

Danas kada je turizam najjača privredna grana u svetu, jako je bitno da korisnici usluga vide destinaciju na koju žele da putuju, šta na putovanjima mogu da posete, kako da se pripreme, ko nudi najpovoljnije cene i uslove, da rezervišu i plate uslugu isl.

34

Advertaizing i elektronske brošure

Ako kroz advertaizing više angažujete vaše kupce veće su vam šanse da prodate proizvod. Multimedija upravo to omogućava- efikasnije reklamiranje. Uz pomoć multimedije korisnici imaju mogućnost da aktivno učestvuju u kreiranju svog proizvoda i donošenju odluke o kupovini. Oni mogu da dizajniraju opremu i izgled svog željenog automobila, frizure koju žele da nose, izgled kuhinje koju poručuju, nameštaja i zidova, vrta ispred kuće isl.

35

Multimedia, medicinski trening i virtualne operacije

Multimedijalne informacione tehnologije svoju primenu našle su i u medicini. One služe za čuvanje i upotrebu naučnih znanja i praktičnih iskustava kao resursa za obuku studenata medicine, specijalizanata i naučnih radnika, pa i realizaciju samih virtualnih operacija.

Kreiranje virtualne stvarnosti i simuliranih uslova uz pomoć 3D grafike i raznih interfejsa dovedeni su skoro do savršenstva.

36

Multimedija, državna uprava i politika

Državna uprava gotovo svake zemlje ima svoju Web prezentaciju na kojoj se mogu naći sve informacije o funkcionisanju ministarstava i resora, zakoni, informacije od javnog značaja, aktivnosti državnih funkcionera, vesti od značaja za rad uprave isl. Ovo ima za cilj da vlast učini transparentnijom, da ojača civilni sektor, da se preskoči tromi činovnički aparat, da se pokrenu ekonomski tokovi isl.

• Multimedija, politička informisanost i politički angažman

Internet, odnosno Web stranice koje obezbeđuju vlade, ministarstva, kongres/parlament neke države omogućavaju da stanovništvo, biračko telo, bude informisano o tome šta se dešava u političkom životu zajednice, i da kroz komentare, sugestije i prigovore dobija povratne informacije od birača, tj. građana.

37

• Multimedija i virtuelne političke kampanje

Internet je takođe postao nezaobilazan u procesu političkih izbora za javne državne funkcije ( za parlament, predsednika, lokalnu vlast isl.) a svaki kandidat ili stranka imaju svoje web saitove na kojima izlažu svoje političke programe, najavljuju promocije i ostale aktivnosti, promovišu svoje vrednosti.

38

• Korisnički servis građana

Vlade država, korporacije i razne nevladine organizacije mogu da nude niz informacija koje mogu da pomognu građanima u svakodnevnom životu: kako započeti vlastiti posao, kako unaprediti lično zdravlje, kako prepoznati i lečiti razne bolesti, kako se pravilno hraniti, kako zaštititi svoja potrošačka prava, kako biti svoj majstor u kući, finansijski saveti- kako pametno ulagati, kako naći zaposlenje, kako prodati/kupiti nekretninu, obrazovanje i vasapitanje dece... gotovo da nema oblasti u kojima ne možete da steknete punu informisanost neophodnu za kvalitetan život.

Računarom do Vlade i potvrde

39

• Pomoć malom biznisu

Informacije o uslovima započinjanja i finansiranja malih biznisa, uslovi za zapošljavanje i zakon o radu, mogućnost vođenja poslova od kuće, propulzivne oblasti malog biznisa, pomoć pri izradi biznis planova, inkubatore malog biznisa, razna istraživanja tržišta i slično.

• Multimedia i nacionalna bezbednost

Rat u Golfskom Zalivu a zatim na Kosovu i Srbiji je pokazao kako multimedija može da izmeni sam način vođenja rata.

U miru, baze podataka o prestupnicima, otisci prstiju, zenica, dosijei, DNK baze podataka, lica sa poternica, telefoni za urgentne situacije i još mnogo toga, omogućavaju službama bezbednosti da reaguju brzo i pravovremeno.

40

Multimedia i elektronsko izdavaštvo

Elektronsko izdavaštvo uključuje digitalna izdanja elektronskih knjiga i članaka, kao i razvijanje digitalnih biblioteka i kataloga. Koriste se i zrazi Online pubishing, ePulishing i Web publishing. Tu spadaju i elektronski online magazini i online novine.

• Elektronska knjiga E-book ili e lektronska knjiga je digitalni ekvivalent konvencionalne štampane knjige. Kao dokument u nekom od postojećih elektronskih formata (na primer PDF), može da se čita na personalnom računaru ili na posebnom uređaju poznatom kao e-book reader- čitač elektronskih knjiga.

41

Digitalne biblioteke su biblioteke koje svoje knjige čuvaju u digitalnom elektronskom formatu koji je upotrebljiv uz pomoć kompjutera. Dostupne su preko Internet mreže kao na primer Florida Electronic Library (http://www.flelibrary.org/)

Digitalizacija štampanih knjiga ima više prednosti:

1. zbog očuvanja civilizacijskog blaga koje je u papirnoj formi podložno propadanju

2. za naučni rad je mnogo praktičnije imati pristup celoj bazi knjiga radi pretraživanja neophodnih informacija i sadržaja, bez prenošenja, listanja i oštećenja vrednih i retkih knjiga

(http://www.gutenberg.org/wiki/Main_Page)

http://scindeks.nb.rs/

42

Elektronski magazini i novine

Elektronski magazini ili online magazini su periodične publikacije različitih sadržaja, koji se isporučuju u elektronskoj formi. Vrlo često imaju i svoje štampano izdanje i Internet verziju- kao Internet Websaitovi. U elektronskoj verziji možemo ih zvati i multimedijalni magazini i novine.

43

Media streaming

Striming je kontinuirani prijem zvuka/slike preko Internetado krajnjeg korisnika.

44

Internet radio

Jedan od najrasprostranjenijih načina distribucije Internet radio signala je striming pomoću lossy audio codeca. To je vrsta kodeka za kompresiju i dekompresiju audiosignala gde dolazi do gubitka u kvalitetu, ali je dovoljno dobar za svrhu koja mu je namenjena. Najpoznatiji audio format koji se koristi za potrebe Internet radija je MP3.

Internet televizija

Internet televizija koristi Internet konekciju radi isporuke video sadržaja od izvora do krajnjeg korisnika. Tako isporučeni signal može da se gleda preko kompjuterskog monitora, klasičnog TV ekrana ili portabl uređaja kao što je mobilni 3G telefon.

NASA TV

45

Multimedia i komunikacije

Tek pojavom Interneta i digitalnog signala, stvoreni su pravi uslovi za interaktivnu grupnu komunikaciju u realnom vremenu i dislociranom prostoru. Takav tip interpersonalnog ili grupnog komuniciranja naziva se videokonferencija ili videotelekonferencija.

Videokonferencija je set interaktivnih telekomunikacionih tehnologija koje omogućavaju da dve ili više lokacija komuniciraju simultano pomoću dvosmerne audio/video transmisije.

NetMeeting, MSN Messenger,

Yahoo Messenger, SightSpeed,

46

3G mobilna telefonija

Treća generacija mobilne telefonije mobilni aparat pretvara u prenosnu multimedijalnu interaktivnu jedinicu koja poseduje foto/video kameru, muzički plejer, video plejer, karticu za daljinsko plaćanje, video igre, Web browser za pretraživanje Internetom, e-mail, videokonferencijski pristup.

Internet telefonija – VoIP

GPS - Global Positioning System

Test online

Streets 3D

47

Ljudi se danas mnogo bolje vide i čuju, da li to znači da se i bolje razumeju?