us - multimedija - praktikum.pdf

8/20/2019 US - Multimedija - Praktikum.pdf

1/311


2/311

UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA INFORMATIKU I MENADŽMENT

Vladislav Miškovic

MULTIMEDIJA- PRAKTIKUM -

Drugo izdanje

Beograd, 2008.


3/311

MULTIMEDIJA - PRAKTIKUM

Autor:Doc. dr Vladislav Miškovic

Recenzent:Prof. dr Milan Milosavljevi

Izdava:UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32

Za izdavaa:Prof. dr Milovan Staniši

Tehnika obrada: Novak Njeguš

Dizajn korica:Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:2008.

Tiraž:300 primeraka

Štampa:

ugura - print, Beogradwww.cugura.rs

ISBN: 978-86-7912-086-1


4/311

III

PREDGOVOR

Ovaj praktikum je nastao na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji

predmeta “Multimedija” na Fakultetu za poslovnu informatiku Univerzite-

ta Singidunum u Beogradu.

Svaka tema je predstavljena malim teoretskim uvodom i skupom vežbi,

koje su opisane kratkom specikacijom za kojom sledi detaljnije uputstvo

za izvoenje. Za neke teme se predlaže konsultovanje dodatne literature,

kao i izrada samostalnih projekata. Reference na literaturu i Web lokacije

za konkretne sadržaje date su u samom tekstu, a opšta literatura je navede-

na na kraju pojedinih poglavlja i u spisku literature.

Pošto je jedan od ciljeva vežbi iz ovog predmeta ovladavanje osnovnim

nivoom upotrebe više programskih alata neophodnih za kreiranje, obradu

i produkciju razliitih multimedijskh sadržaja (zvuk, slika, video, poslov-

ne Web prezentacije), za svaki od neophodnih programskih alata daje se

kratko uputstvo za osnovnu upotrebu. Ova uputstva ne mogu da zamene

detaljna uputstva za rad, koja su naješe višestruko obimnija od celog praktikuma.

U realizaciji vežbi ravnopravno se upotrebljavaju komercijalni i ne-

komercijalni (freeware, open source) programski alati. Komercijalni i

(polu)profesionalni alati se koriste radi potpunije informisanosti i pravov-

remene pripreme studenata za dalji rad i uenje. Nekomercijalni alati se

koriste kad god je to opravdano, a obavezno se navode kao alternativa, radi poreenja i vee mogunosti izbora.


5/311


6/311

V

SADRŽAJ

1. OSNOVNI POJMOVI

1.1 MREŽNI ASPEKTI MEDIJA I MULTIMEDIJA ........................1Vežba 1.1.1 Ilustracija razliitih vrsta multimedjskih sadržaja ...4Vežba 1.1.2 Ilustracija i demonstracija primene alata za kreiranje i prikaz multimedijskih sadržaja ..............8Vežba 1.1.3 Ilustracija poslovnih primena multimedije ..............8Samostalni rad .............................................................................8

2. OSNOVNE MULTIMEDIJSKE TEHNOLOGIJE

2.1 TEKST ........................................................................................ 9Vežba 2.1.1 Ilustracija psiholoških efekata upotreberazliitih fontova i veliina slova za razliite vrste teksta(lanak, brošura, slajd) .............................................................. 13

2.2 ZVUK ........................................................................................ 20 PREPOZNAVANJE GOVORA U KANCELARIJI:

SISTEM MICROSOFT OFFICE ................................................... 22Vežba 2.2.1 Unos teksta glasom ............................................... 25Vežba 2.2.2 Formatiranje teksta glasom ................................... 26Vežba 2.2.3 Kreiranje prola govornika .................................. 27Vežba 2.2.4 Sinteza govora na srpskom jeziku (ALFANUM) . 30Samostalni rad .......................................................................... 31

2.2.4 Kompresija zvuka ................................................................ 312.2.5 Alati za reprodukciju i obradu zvuka ................................... 32

2.2.5.1. Windows Media Player .................................................... 32Vežba 2.2.5.1.1 Snimanje muzike sa CD, sa i bez

gubitka kvaliteta ............................................. 352.2.5.2. Audacity ........................................................................... 39OSNOVNA UPOTREBA PROGRAMA AUDACITY ..................... 39

Vežba 2.2.5.2.1 Isecanje zvune podloge i postepena promena nivoa zvuka ...................................... 43

Vežba 2.2.5.2.2 Filtriranje šuma razliitog porekla .................. 45

2.3 SLIKA ....................................................................................... 46


7/311

VI

OSNOVNA UPOTREBA PROGRAMA ADOBE PHOTOSHOP ................................................................. 52

Vežba 2.3.1: Pregled i promena atributa digitalne slike ........... 68Vežba 2.3.2: Konverzija formata i kompresija digitalnih slika u boji ........................................................... 71

Vežba 2.3.3: Popravka (enhancement) digitalnih fotograja ... 76Vežba 2.3.4: Izrada ukrasnih rasterskih grakih elemenata

za isticanje paragrafa teksta (bullets) .................. 77Vežba 2.3.5: Izrada malih ukrasnih rasterskih grakih

elemenata za grako predstavljanje hiperveza(bullets, buttons) .................................................. 79

Vežba 2.3.6: Selekcija i razliita podešavanja –kreiranje vinjete ................................................... 82

Vežba 2.3.7: Selekcija i primena ltera na odreene deloveslike - odvajanje detalja od jednoline pozadine . 84

Vežba 2.3.8: Kreiranje zaglavlja Web strane, koje služi kao pozadina za animirane reklame, na osnovurasterskih fotograja ............................................ 86

Vežba 2.3.9: Jednostavna rasterska 2D animacija .................... 902.4 VIDEO ...................................................................................... 92

OSNOVNA UPOTREBA PROGRAMAWINDOWS MOVIE MAKER 2 ................................................. 95Vežba 2.4.1: Kreiranje jednostavnog videa korišenjem

statinih rasterskih slika (WMV) – WindowsMovieMaker ...................................................... 104

Vežba 2.4.2: Kreiranje jednostavnog videa korišenjem videoklipova i teksta (WMV) – WindowsMovieMaker ...................................................... 107

Vežba 2.4.3: Kreiranje jednostavnog videa dodavanjem isinhronizacijom zvuka (WMV) – WindowsMovieMaker ...................................................... 112

2.5 VIRTUELNA STVARNOST .................................................. 116Vežba 2.5.1: Demonstracija jednostavne VR kreacije (Web) . 116Samostalni rad: Virtuelna realnost na lmu (Tron) ............... 117

2.6 MULTIMEDIJSKE KOMUNIKACIJE ................................. 119Vežba 2.6.1: Kvalitet prenosa video signala u

raunarskoj mreži .............................................. 119


8/311


9/311

VIII

Vežba 4.5.8 Primer kreiranja Web lokacije sa dinamikimelementima u jeziku JavaScript(katalog estitiki) ................................................ 210

OSNOVE WEB APLIKACIJA ...................................................... 223Vežba 4.5.9 Kreiranje Web aplikacije ‘katalog proizvoda’

(PHP) .................................................................. 2304.6 OSNOVNI STANDARDI ....................................................... 235

Vežba 4.6.1 Testiranje Web stranice na dostupnost(Dreamweaver) ................................................... 236

Vežba 4.6.2 VisCheck - simulacija efekta splepila za bojeu Web stranicama ............................................... 237

4.7 OSTALI PROGRAMSKI ALATI ........................................... 2404.7.1 Sistemi za upravljanje sadržajem .................................. 2404.7.2 AJAX ............................................................................. 2414.7.3 Alati za animacije i integraciju tehnologija ................... 242

5. POSLOVNE PRIMENE MULTIMEDIJE

5.1 POSLOVNE PREZENTACIJE ............................................... 243MICROSOFT POWER POINT .................................................... 244

5.1.1 Slide-show prezentacije ................................................ 249Vežba 5.1.1.1 Izrada poslovne slide-show prezentacijena zadanu temu (demonstracija i samostalni projekt na zadanu temu) .................................. 250

Vežba 5.1.1.2 Konverzija PowerPoint slide-show prezentacije u HTML format i analiza koda ........................ 254Samostalni rad (PowerPoint) .................................................. 2585.1.2 Video prezentacije ......................................................... 258

Vežba 5.1.2.1 Kreiranje poslovne multimedijske CD prezentacije (MPEG/WMV) – WindowsMovieMaker .................................................... 259

5.1.3 Web prezentacije ............................................................ 263Samostalni rad: Izrada poslovne prezentacije na

zadanu temu (Web) ....................................... 2635.2 VIDEOKONFERENCIJE ....................................................... 265

5.2.1 Instalacija i podešavanje programa Microsoft

NetMeeting .................................................................... 265


10/311

IX

Vežba 5.2.1 LAN videokonferencija – tekst .......................... 270Vežba 5.2.2 LAN videokonferencija – graka ....................... 271Vežba 5.2.3 Samostalni rad - internet videokonferencija ....... 272

5.3 IMAGING ............................................................................... 272Vežba 5.3.1 Merenje površina metodom thresholding-a

(medicina) .......................................................... 2735.4 E-POSLOVANJE .................................................................... 276

TELEFONSKI IMENIK NA WEB-U ................................. 276Vežba 5.4.1 Ilustracija komercijalnog Web portala:

“Telekom Srbija”, bele strane ............................ 276PRIKAZ BEZANSKIH INFORMACIJA (TIKER) ............... 278Vežba 5.4.2 Integracija informacija na Webu:

berzanski indeksi ................................................ 279

6. PRAVCI RAZVOJA MULTIMEDIJE

6.1 KOMUNIKACIJE .................................................................. 2856.1.1 VIRTUELNI SAGOVORNICI ..................................... 285Vežba 6.1.1.1 Primeri virtuelnih sagovornika ........................ 285

6.2 WEB I VEŠTAKA INTELIGENCIJA ................................. 287

WEB AGENTI ....................................................................... 288Vežba 6.2.1.1 Primer Web agenta za bibliografske preporuke .................................. 288

6.3 E-BUSINESS ......................................................................... 2946.3.1 e-brokeri ........................................................................ 294Samostalni rad: primer Web aplikacije namenjene

podršci berzanskom poslovanju ................... 2946.3.2 e-trgovina ...................................................................... 294

Samostalni rad: primer Web lokacije namenjene e-trgovini .. 294

LITERATURA .............................................................................. 295

DODACI ...................................................................................... 296AUDIO FORMATI ....................................................................... 297VIDEO FORMATI ........................................................................ 298STRUKTURA DVD MEDIJUMA ............................................... 299


11/311


12/311

1OSNOVNI POJMOVI

1. OSNOVNI POJMOVI

1.1 MREŽNI ASPEKTI MEDIJAI MULTIMEDIJA

Cilj

Da se kroz razgovor, ilustracije i demonstracije slušaoci upoznaju sa prednostima multimedijske komunikacije, posebno u tipinim po-slovnim primenama.

Uvod

Termin multimedija je kovanica, nastala od rei multi (mnogobrojan, lat-inski multus) i media (kanal ili sistem komunikacije, latinski medium, ali iinformacija ili zabava).

Oznaava komunikaciju uz pomo više posrednika istovremeno, što je

karakteristika i neposredne ljudske komunikacije, koja je u osnovi audio-vizuelna, jer se obavlja ne samo putem govora, ve i uz pomo mimikei gestova, kojima se lakše doaravaju emocije i smanjuje potreban obimgovorne komunikacije.

Na polju informacija, multimedija znai više posrednika istovremenoizmeu izvora i odredišta informacije (“multiple intermediaries”), odnos-no višestrukost naina (“multiple means”) na koje se informacija uva,

prenosi, prikazuje ili preuzima.

Multimedijska komunikacija je svojstvo ljudske vrste: video komunikacija(gestovi i mimika) koristila se istovremeno sa zvunom komunikacijom,koja je u razvoju ljudske vrste evoluirala u govor.

Iako je ljudska komunikacija od nastanka ljudske vrste bila višestruka -izmeu dve individue ili više njih, kao dobro dokumentovani poetak mul-timedijske komunikacije se esto uzimaju praistorijski murali iz peine

Lasco (Caves of Lascaux) u Francuskoj, koji potiu iz vremena od oko

15.000 godina pre naše ere.


13/311

2 MULTIMEDIJA

Smatra se da su ovi murali imali posebnu ulogu u socijalnoj komunikaciji praistorijskog oveka.

Stanovnik ovih peina je bio kromanjonski ovek. Bio je inteligentan usavremenom smislu te rei i imao je religiozni život. Izradio je prve pred-stave životinjskih gura u rezonantnim udubljenjima peine. U toku reli-gioznih rituala, ove životinjske predstave su svetlucale u mraku peine imirisale oštrim mirisima životinjske masti. Delovale su na više ljudskihula istovremeno.

Osim obinog sporazumevanja i religioznih rituala, ovek je i druge so-cijalne potrebe zadovoljavao u multimedijskoj komunikaciji. Tako je izabava od samog poetka podrazumevala angažovanje više ljudskih ulaistovremeno, odnosno bila je multimedijalna.

Prva zapisana pesma verovatno je himna boginji Nikal, ženi boga meseca, pronaena na glinenim tablicama nastalim oko 1.400 g.pne. Rekonstrui-sana je 1972 godine, nakon 15 godina istraživanja profesora asirologijeAnne Kilmer (University of California). Tablice sadrže detaljno uputstvoza izvoenje za pevaa sa harfom, kao i uputstvo za podešavanje harfe.Savremeni oblici multimedijske komunikacije u svrhu zabave su opera,

balet i srodni scenski oblici, lm, televizija i digitalna multimedija.

Zašto je više posrednika bolje nego jedan ?Ilustrativan primer angažovanja više ula istovremeno je vožnja automo-

bila. Sedenje neke osobe na zadnjem sedištu ne angažuje dovoljno njenaula, tako da je manja verovatnoa da e zapamtiti pravi put do odredišta.Voza se mnogo više angažuje na tom zadatku i zato se daleko bolje snala-zi u kretanju.

Istraživanja pokazuju da se uz pomo zvune (audio) stimulacije zapamti

oko 20% sadržaja, uz audio-vizuelnu stimulaciju oko 30%, dok uz pomointeraktivne multimedijske prezentacije procenat dostiže 60%.

Multimedijska prezentacija sadržaja poveava se sposobnost oveka da primi nove informacije, odnosno poveava obim, kvalitet i brzinu uenja.

Komunikacija oveka i raunara

Pojavom pisma, tekstualna komunikacija je postala jedan od osnovnihnaina komunikacije u modernoj civilizaciji. Tako je koncipirana i komu-

nikacija oveka s prvim raunarima.


14/311

3OSNOVNI POJMOVI

Vremenom je tekstualni nain komunikacije postao nepraktian i nedovol- jan u mnogim situacijama. Razvoj komercijalnih raunara opšte namene(posebno Apple i IBM PC ) išao je u pravcu multimedijske komunikacijekroz razvoj relativno jeftinih dodataka za snimanje, prenos i simultanureprodukciju slike i zvuka.

Odgovarajua programska podrška (operativni sistemi, graki interfejsi,softverski alati i razliiti pomoni programi) nastaje istovremeno sa raz-vojem standarda za kreiranje, prenos i reprodukciju digitalizovanih multi-medijskih sadržaja i njihovu integraciju u druge sisteme i tehnologije.

Palo Alto Research Center (PARC) je bio istraživaki i razvojni centarkompanije Xerox u kome su sedamdesetih godina dvadesetog veka nastalamnoga dostignua moderne raunarske tehnologije: graki interfejs, per-

sonalni raunar, laserski štampa, klijent-server mreže i Ethernet .Jedan od razvojnih projekata bio je i Dynabook : prenosni interaktivni per-sonalni raunar koji bi bio svima pristupaan kao knjiga, stalno ukljuenu raunarsku mrežu, a omoguavao bi korisniku prepoznavanje i sintezuteksta, glasa, videa, animacije i zvuka, što je uglavnom tehnološki real-izovano pojavom savremenih notebook raunara i razvojem Interneta(“Najbolji nain da predvidite budunost je da je stvarate” govorio je AlanKay, jedan od istraživaa PARC-a, koji je zamislio ovakav personalni

raunar budunosti).Još uvek nije ostvarena osnovna zamisao projekta multimedijskog raunara:da bude pristupaan kao knjiga, odnosno da ga svako poseduje.

Primena savremene digitalizovane multimedijske komunikacije je najizra-zitija na Internetu, npr. u poslovnim komunikacijama (e-mail ), oglašavanju(advertising ), predstavljanju rmi i proizvoda ( presentation), elekronskojtrgovini (e-commerce), elektronskom bankarstvu (e-banking ) i telekonfer-

encijama (teleconferencing ). WorldWideWeb se može posmatrati kao mul-timedijski deo Interneta.


15/311

4 MULTIMEDIJA

Primeri primene digitalne multimedije

Vežba 1.1.1 Ilustracija razliitih vrsta multimedjskih sadržaja

Podsetiti na svakodnevna iskustva u upotrebi digitalnih multimedijskihsadržaja (tekst, slika, zvuk, muzika, video)

1. Ilustracija upotrebe teksta vektorski fontovi u MS Ofce-u (fontovi, veliina, kerning,

vertikalni tekst, simboli)

2. Ilustracija upotrebe digitalnih slika studentski radovi (obrada digitalnih fotograja, pregled galerije

studentskih radova prethodnih generacija) imaging (primeri .jpg)

3. Ilustracija upotrebe videa lm (“Gladijator”, prvih 10 min) DICOM imaging (.dic)

4. Ilustracija upotrebe animacija, u razliitim formatima rasterska animacija (animirani .gif )

vektorska animacija (macromedia ash, Sponge_BOB.swf ) lmska animacija (animirani video .avi) virtuelna stvarnost (VR)

Web, virtuelna tura na http://www.waterspan.com/samples.html

Sledi podseanje na svakodnevna iskustva u korišenju digitalnih multi-medijskih sadržaja.

1. ILUSTRACIJA UPOTREBE TEKSTA

Za svakodnevni rad na raunaru dovoljni su standardni vektorski fontoviu nekom od programa za obradu teksta ili tabela, npr. Microsoft Ofce-u. Koristimo uobiajena pisma, stilove i veliine slova. Ponekad nam je

potreban višekolonski i vertikalni tekst, kao i posebno formatiranje teksta(fontovi, veliina, kerning, vertikalni tekst, simboli, graka).

Isti paragraf teksta može se složiti sa monogramom, korišenjem vektor-

skih fontova...


16/311

5OSNOVNI POJMOVI

Z a svakodnevni rad na raunaru dovoljni su standardni vektorski fon-tovi u nekom od programa za obradu teksta ili tabela, npr. MicrosoftOfce-u. Koristimo uobiajena pisma, stilove i veliine slova.

Ponekad nam je potreban višekolonski i vertikalni tekst, kao i posebnoformatiranje teksta (fontovi, veliina, kerning, vertikalni tekst, simboli,

graka).... ili se tekst može presložiti u više kolona, radi bolje itljivosti:

Za svakodnevni rad na raunarudovoljni su standardni vektor-ski fontovi u nekom od pro-grama za obradu teksta ili tabela,npr. Microsoft Ofce-u. Koris-

timo uobiajena pisma, stilove i

veliine slova. Ponekad nam je potreban višekolonski i vertikalnitekst, kao i posebno formatiranjeteksta (fontovi, veliina, kerning,vertikalni tekst, simboli, graka).

2. ILUSTRACIJA UPOTREBE DIGITALNIH SLIKA

Na posebnom folderu pripremljenom za ovu vežbu, pregledati galeriju stu-dentskih radova prethodnih generacija izraenih na kolokvijumima.

Pomou sistemskog alata za pregled ( preview) razgledati pripremljene ras-terske slike iz medicinske dijagnostike u razliitim stepenima uveanja(rentgenski snimci u formatu .jpg).

3. ILUSTRACIJA UPOTREBE VIDEA

Na primeru inserta iz igranog lma ponoviti upotrebu standardnih sistem-skih alata za prikazivanje video materijala. (prvih 10 minuta lma Gladi-

jator).

Isti materijal zatim zajedniki pogledati u velikom formatu, s kvalitetnimzvukom dovoljne jaine.

U pripremljenom insertu, koji predstavlja pokušaj rekonstrukcije poznate bitke iz rimskog doba, koja se odigrava u praskozorje, vidi se upotreba višemedija istovremeno s namerom da gledaocu stvori utisak prisustva na licumesta: zvuk (neprekidna muzika u pozadini, kombinovana sa prirodnimzvucima), uvodni tekst , koji objašnjava istorijski kontekst i slika, snim-ljeni lmski materijal sa potpunom scenograjom, kostimima i vizuelnim

efektima.


17/311

6 MULTIMEDIJA

Upotreba multimedijskog video formata u medicinskoj dijagnostici ilus-truje se pregledom priloženih fajlova u formatu DICOM (suksi .dic,.dcm) pomou nekog od namenskih programa za pregled (npr. ezDicom).

4. ILUSTRACIJA UPOTREBE ANIMACIJA, U RAZLIITIMFORMATIMA

Na pripremljenom folderu sa rasterskim animacijama za ovu vežbu, uver-iti se u u karakteristike prikaza animirane rasterske slike (animirani .gif ) u

prozoru i njenog ukljuivanja u MS Ofce dokumente.

Aktivirati priložene vektorske animacije u formatu Macromedia Flash iuveriti se u karakteristike prikaza vektorke slike u prozoru i reprodukcije

zvuka (npr. simpatinu interaktivnu animaciju Sponge_BOB.swf ).


18/311

7OSNOVNI POJMOVI

Na primeru lmske animacije (promotivni video u formatu .mpg zalegendarni animirani lm Tron iz 1986. godine) ponoviti upotrebu stan-dardnih sistemskih alata za prikazivanje video materijala snimljenog urazliitim formatima.

Za ilustraciju upotrebe tehnologija za stvaranje efekta virtuelne stvarnos-ti (VR), posetiti neku od lokacija na Web-u sa primerima, kao što je http://www.waterspan.com/samples.html i pregleati neku od virtuelnih tura.

Poslovna primena virtuelnih tura se može nai na lokacijama koje se bavevirtuelnim turizmom ili prodajom nekretnina, kao što je http://www.cir-clepix.com/.


19/311

8 MULTIMEDIJA

Vežba 1.1.2 Ilustracija i demonstracija primene alata za kreiranje iprikaz multimedijskih sadržaja

Identikacija programskih alata i tehnika za kreiranje multimedijalnihsadržaja koje su slušaoci do sada upoznali

1. Prikaz slike i videa (kratka demonstracija funkcionisanja ugraenihalata Windows Preview, Windows Media Player , Internet Explorer )

2. Rad sa zvukom (kratka demonstracija Windows Sound Recorder )

3. Video editing (kratka demonstracija Windows Movie Maker , Pin-nacle Studio)

Samostalno pregledati priložene materijale pomou navedenih alata itražiti pomo i objašnjenja za eventualne nejasnoe.

Vežba 1.1.3 Ilustracija poslovnih primena multimedije

Identikacija poslovnih primena multimedije

1. Primer poslovne prezentacije (prikaz i komentar kvalitetnog promo-tivnog video spota, npr. “Mobtel”)

2. Primer multimedijskog DVD izdanja (kratka demonstracija interak-cije u izboru sadržaja DVD izdanja “Put oko sveta za 80 dana”)

Prikazati u velikom formatu, s kvalitetnim zvukom dovoljne jaine, pro-motivni video spot koji je koristila u promotivnioj kampanji kompanija“Mobtel”.

Interakciju multimedijskog DVD izdanja demonstrirati na pregledu i izboru sadržaja proizvoljnog lmskog DVD izdanja (npr. “Put oko sveta za

80 dana”).

Samostalni rad

Prouiti lanak o rezultatima istraživanja instituta ITC koji kvantitativnovrednuje prednosti korišenja multimedije u nastavi (ITCStudy.pdf )


20/311

9OSNOVONE MULTIMEDIJSKE TEHNOLOGIJE

2. OSNOVNE MULTIMEDIJSKETEHNOLOGIJE

Namena ovog poglavlja je upoznavanje sa najvažnijim tehnologijama kojekoristi savremena digitalna multimedija: tekstom, zvukom, slikom, vid-eom, virtuelnom realnošu i digitalnim komunikacijama.

2.1 TEKST

CiljUpoznavanje sa osnovnim pojmovima digitalnog prikaza i obradeteksta.

Uvod

Piktogra i prvo pismo na glinenim tablicama nastali su u Mesopotamiji

oko 5.000 godina p.n.e kao ekvivalent govora. Prvi zapisi služili su za ko-munikaciju uskog kruga upuenih ljudi [1],[2].

Vrednost pisma kao ekvivalenta govora sauvala se do savremenog doba,kroz knjige, asopise i druge pisane materijale. Osnovni nain komuni-kacije na Internetu takoe je tekst, a osnovni jezik Hypertext Markup Lan-

guage (HTML).

Za uspešno korišenje teksta u poslovnim primenama, neophodno je pozna-

vati osnovne pojmove iz oblasti digitalnog slaganja i stonog izdavaštva: Pismo (Typeface) – porodica grakih znakova razliitih tipova, sti-

lova i veliina (npr. Helvetica, Times, Courier ).

Font – zbirka znakova iz neke porodice grakih oblika odreenog stila i veliine (npr. Times Italic 12pt ). Neka svojstva fonta koja semogu denisati u programima Microsoft Word i Adobe Photoshop videse na slici.


21/311

10 MULTIMEDIJA

- stil – polucrno (boldface), kurziv (italic)

- veliina (size): štamparska jedinica mere veliine slova je point (1/72 deo ina, približno 0,35mm), a meri se od vrha velikog slova

(ascender ) do najnižeg dela malih slova (descender ), kao na slici:.

Rasterizacija (antialias)

Slovni znaci su vektorske tvorevine, ali se na kraju moraju prikazatina diskretnoj rešetki (rasteru) štampaa ili ekrana monitora. Utisak ilepota prikaza zavise od naina rasterizacije.

Na slici je primer efekta obine rasterizacije (not antialiased ), kojaima vidljive nedostatke u maloj rezoluciji, koja je tipina za prikaz namonitoru raunara.

Popravljena rasterizacija (antialiased ) daje mnogo itljiviji i lepši

rezultat za male rezolucije.


22/311


Kerning

Metrika služi za denisanje apsolutnih dimenzija elemenata teksta.Kerning deniše meusobni razmak parova znakova za proporcio-nalne fontove (kod kojih se širine pojedinanih slova razlikuju), koji

veoma utie na itljivost i lepotu teksta. Primeri nekih poznatijih fontova u veliini 28 pointa

Serifni fontovi

Sans-Serif fontovi


23/311

12 MULTIMEDIJA

Dekorativni i umetniki fontovi

itanje je usko povezano s nainom funkcionisanja ula vida, odnosno procesom prepoznavanja oblika u ljudskom mozgu. Velika eksibilnostovog sistema omoguava oveku da geometrijski razliite oblike pre-

poznaje kao predstave jednog istog znaka, odnosno slova.

Proces itanja teksta izaziva pokrete onih jabuica, odnosno angažovanjei zamor onih mišia prilikom praenja teksta, posebno kod sitnih slova idugih redova.

Oi se odmaraju prelazei preko praznog prostora, koji ujedno predstavlja

i logiko odvajanje razliitih sadržaja.Kao zakljuak, nekoliko dizajnerskih sugestija za izbor fontova prilikomizrade multimedijskih prezentacija, prema [2], str. 120-121:

- za sitna slova koristiti najitljiviji raspoloživi font (ne dekorativni)

- koristiti što manji broj razliitih pisama u istom redu (razliitost se može postii i razliitim veliinama i stilovima)

- prored izabrati tako da itanje bude prijatno (suviše gusti redovi se teškoitaju)

- veliinu fonta uskladiti s važnošu informacije koja se prenosi

- koristite kerning, posebno u naslovima

- za isticanje slova, koristiti razliitu boju teksta, kao i pozadine

- koristiti popravljenu rasterizaciju (antialiasing )

- koristiti inicijale (monograme) za isticanje poetka pasusa teksta, ako ih procesor teksta podržava

- ako se koristi centrirani tekst, treba se truditi da ima što manje redova


24/311


- za privlaenje pažnje koristiti graki izmenjen tekst (ispis po sferi, prstenu, talasasto, sa prelivima boja i sl.)

- koristiti razliite efekte senenja

- za isticanje naslova koristiti prazan prostor (ispred i iza)

- konsultovati i druga mišljenja za pravilan izbor fontova- za linkove u slajdovima i stranicama koristiti smislene nazive, a stil i boju

primenjivati dosledno u celoj prezentaciji (izbegavati dreavo zelenu,crvenu ili ljubiastu boju)

- u stranicama važan tekst rasporediti u gornju polovinu ekrana, jer samo10-15% posetilaca prelistava neku stranicu nadole.

Osnovni principi upotrebe razliitih vrsta fontova u dizajnu Web stranicamogu se nai u [3] i [4].

Vežba 2.1.1 Ilustracija psiholoških efekata upotrebe razliitihfontova i veliina slova za razliite vrste teksta (lanak,brošura, slajd)

Ilustracija psiholoških efekata upotrebe razliitih fontova i veliina slo-va za razliite vrste teksta (lanak, brošura, slajd).

1. Pripremiti i pregledati itljivost i izgled lanka složenog upotrebomfontova Times New Roman (The Monotype Corporation) i Palatino

Linotype (Adobe Systems), u veliinama 8, 10 i 12.

2. Pripremiti i pregledati itljivost i izgled brošure složene upotrebomklasinih (Times New Roman, Arial ) i fontova posebne namene(Comic Sans MS (Microsoft), Mistral (Microsoft)).

3. Pripremiti i pregledati itljivost i izgled slajda složenog upotrebom serifnih (TimesNewRoman) i bezserifnih fontova ( Arial ,Verdana(Microsoft), Tahoma(Microsoft)) u veliinama potrebnimza prikaz 10,15 i 30 redova teksta po slajdu.


25/311

14 MULTIMEDIJA

Ilustracija psiholoških efekata upotrebe razliitih fontova i veliina slovaza razliite vrste teksta (lanak, brošura, slajd).

1. itljivost i izgled lanka složenog upotrebom fontova Times New Roman (The Monotype Corporation) i Palatino Linotype (AdobeSystems), u veliinama 8, 10 i 12.

Times New Roman i Palatino Linotype u veliini 8 taaka ( points),:


26/311


Times New Roman i Palatino Linotype u veliini 10 taaka ( points):


27/311

16 MULTIMEDIJA

Times New Roman i Palatino Linotype u veliini 12 taaka ( points):


28/311


2. itljivost i izgled brošure složene upotrebom uobiajenih fontova uoperativnom sistemu Windows (Times New Roman (The MonotypeCorporation) i Arial (The Monotype Corporation)):


29/311


30/311


Serifni fontovi Times New Roman i Courier , 10 redova teksta naslajdu:

Bezserifni fontovi Arial i Verdana, 20 redova teksta na slajdu:

Serifni fontovi Times New Roman i Courier , 20 redova teksta naslajdu:


31/311

20 MULTIMEDIJA

2.2 ZVUK

Zvuk nastaje usled varijacija pritiska vazduha, koje proizvode mehaniketalase koji se prostiru u vazduhu brzinom 340 m/s.

Govor je sposobnost govornog aparata oveka da oblikuje glasove i uha darazlikuje i prepoznaje izgovoreno.

Osnovna svojstva zvuka su intenzitet, visina i kvalitet reprodukcije.

Intenzitet [dB] se deniše kao logaritam relativnog odnosa intenziteta zvu-ka I [W/m2] i intenziteta I

0 najtišeg zvuka koga ujemo:

I 0 – donja granica ujnosti, 10-12 W/m2

Visina [ Hz] ili frekvencija zvuka je broj ponavljajuih promena zvunogsignala u jedinici vremena.

Spektar zvuka je distribucija energije zvunog izvora u funkciji frekven-cije.

Kvalitet reprodukcije [%] predstavlja vernost reprodukovanog signala orig-inalnom i zavisi od prisustva i reprodukcije viših harmonijskih frekvencija(overtones).

Zvuni signal se obino pretvara u elektronski oblik pomou odgovarajuegureaja - mikrofona. Analogni mikrofonski signal se za raunarsku obradumora pretvoriti u digitalni oblik.

Konverzija u digitalni oblik se vrši sampliranjem, uzimanjem uzorka sig-nala u odreenim takama. Najvee rastojanje izmeu dva uzorka signalakoje omoguava rekonstrukciju originalnog signala zavisi od svojstavaanalognog signala i ne sme biti vee od odreene granine vrednosti ( Ny-quist -ov interval).

Nyquist-Shannon1-ova teorema sampliranja traži da najmanja frekvencijasampliranja analognog signala ( Nyquist -ova frekvencija) mora biti naj-manje dva puta vea od najviše frekvencije signala:

1 Harry Nyquist 1928. godine, dokazao Claude E. Shannon 1949.


32/311


Koja je najviša vrekvencija f max

zvunog signala? Na to se može odgovorititek nakon analize spektra analognog signala.

U praksi se kontinualni signali sastoje od frekvencija koje su iznad najveemogue frekvencija sampliranja. Praktino rešenje za uspešnu digitalizac-iju ovakvih signala je njihovo propuštanje kroz niskopropusne ltere, kojieliminišu frekvencije koje su iznad polovine izabrane ili mogue frekven-cije sampliranja.

Digitalizacijom se prenosi samo deo informacija potreban za savršenurekonstrukciju analognog signala prilikom reprodukcije na analognom

ureaju – zvuniku.Dodatnu grešku unosi proces kvantizacije, koja se vrši jer se nivo signalau odreenoj taki pamti sa konanom preciznošu. Pomou n bita se možezapamtiti samo 2n razliitih diskretnih vrednosti. Kvantizacija je postupakzamene izmerene vrednosti signala oznakom intervala vrednosti unutarkojeg se nalazi.

Dobar kvaliteta zvuka se postiže visokom frekvencijom sampliranja,kvantizacijom sa veim brojem bita i stvaranjem prostornog utiska, na višenaina. neki od poznatijih su:

- Stereo sistem snimanja i reprodukcije, koji koristi dva mikrofonaza snimanje i dva pogodno postavljena zvunika za reprodukciju.

- Sistem Dolby ProLogic Home surround (4 kombinovana kanala,4+1=5 zvunika) daje ogranieni prostorni utisak za potrebe kunezabave.

-

Sistem Dolby AC-3 surround (6 nezavisnih kanala, 5+1=6 zvunika),daje puni 3D okružujui zvuk.

Postoje i drugi sistemi, koji su razvijeni za bioskopske dvorane.


33/311

22 MULTIMEDIJA

PREPOZNAVANJE GOVORA U KANCELARIJI:SISTEM MICROSOFT OFFICE

Prepoznavanje govora se može upotrebiti za diktiranje teksta u bilo kom

programu iz sistema Microsoft Ofce2

, kao i za izbor stavki glasom izmenija, palete alatki, dijaloga i drugih elemenata grakog interfejsa (task pane).

Prepoznavanje govora nije predvieno kao potpuna zamena, ve kao do- puna normalnoj upotrebi programa uz pomo miša ili tastature.

Pre upotrebe, prepoznavanje govora treba instalirati pomou menija Tools/Speech programa Microsoft Word ili runo. Nakon toga se može koristiti udrugim Ofce programima pomou stavke u meniju Tools.

Preduslovi za korišenje prepoznavanja govora

Za upotrebu prepoznavanja govora potrebni su:

Kvalitetan mikrofon sa slušalicama za bliski govor (close-talk ) sakontrolom nivoa signala ( gain adjustment ), poželjno sa USB inter-fejsom.

Raunar sa procesorom brzine od najmanje 400 MHz

Najmanje 128 MB sistemske memorije

Windows 2000 with Service Pack 3 ili Windows XP

Microsoft Internet Explorer 5.01 ili noviji

Uvežbavanje sistema za prepoznavanje govora

Nakon instalacije, tanost prepoznavanja se može poboljšati uvežbavanjemsistema za prepoznavanje govora konkretnog govornika u trajanju odnekoliko minuta.

Nakon itanja zadanog teksta naglas, “arobnjak” za obuavanje može dadetektuje karakteristike naina govora pojedinanog govornika i prikupi

2 Materijal je pripremljen na osnovu originalnog teksta iz sistema pomoi MicrosoftWord 2003.Prepoznavanje govora se može koristiti u verzijama Microsoft Ofce sistema za engles-

ki, kineski i japanski jezik (Simplied Chinese, Traditional Chinese, English (U.S.), andJapanese).


34/311


uzorke govora koji mogu pomoi tanijoj interpretaciji diktiranog teksta.Zajedno sa podešavanjem mikrofona, obuka traje oko 15 minuta.

Tanost prepoznavanja se može još poboljšati naknadnim uvežbavanjemsa dodatnim tekstom.

Diktiranje teksta i zadavanje komandiPrepoznavanje govora se koristi klikom na taster (ili izgovorom nazivatastera) Language, kojim se vrši prelaz izmeu dva režima prepoznavanja:diktiranja i glasovnih komandi. Paleta Language se pojavljuje u gornjemdesnom uglu ekrana.

Paleta Language sa skrivenim opisima tastera (Text Labels)

Napomena: Paleta Language inicijalno prikazuje tekstualnaobjašnjenja tastera iz palete nad kojim se zadrži pokaziva, što se možesakriti.

Smanjenje broja promena režima - izmeu diktiranja (Dictation ) i

glasovnih komandi (Voice Command ) se postiže ako se prvo završidiktiranje, zatim pregleda dokument i nakon toga izvrši formatiranje i ko-rekcija.

Diktiranje

U režimu diktiranja se može uneti sve što je mogue otkucati u nekom Of- ce programu.

Procesiranje govora se oznaava plavom pozadinom teksta na ekranu (bluebar na slici). Kada se re prepozna, tekst se prikaže na ekranu. Govor i prepoznavanje se vrše paralelno.

prethodno prepoznat tekst plava pozadina (blue bar) kao indikator procesiranja govora


35/311


36/311


3. Ako nije ukljuen mikrofon, u paleti Language kliknuti na taster Mi-

crophone

4. Po potrebi izabrati režim rada:

4.1 Diktiranje

Za unos izgovorenih rei u tekst, u paleti Language, izabrati Dic-

tation . Izbegavati upotrebu miša i tastature za vreme prepozn-avanja govora, jer to prekida proces prepoznavanja rei.

4.2 Glasovne komande

Za izbor iz menija, palete, dijaloga i prozora (task pane), u paleti

Language, izabrati Voice Command .5. Na kraju rada iskljuiti mikrofon izborom iz palete Language tastera

Microphone .

Vežba 2.2.1 Unos teksta glasom

Ukljuiti pamenje prepoznatog teksta:

1. Izabrati iz menija Tools opciju Options i karticu Save

2. Pod Save options, oznaiti Embed linguistic data i potvrditi saOK .

3. U paleti Language izabrati Speech Tools , a zatim i SaveSpeech Data.

Iskljuiti pamenje prepoznatog teksta:


2. Pod Save options, izbrisati Embed linguistic data i potvrditi saOK.

3. U paleti Language izabrati Speech Tools

4. Poništiti izbor Save Speech Data.


37/311

26 MULTIMEDIJA

Ukljuiti pamenje prepoznatog teksta:


2. Pod Save options, oznaiti Embed linguistic data i potvrditi sa OK .Ova opcija se takoe odnosi i na rukom pisani tekst.

3. U paleti Language izabrati Speech Tools , a zatim i Save SpeechData.

Iskljuiti pamenje prepoznatog teksta:


6. Pod Save options, izbrisati Embed linguistic data i potvrditi sa OK .Ova opcija se takoe odnosi i na rukom pisani tekst.

7. U paleti Language izabrati Speech Tools

8. Poništiti izbor Save Speech Data.

Napomena Ako se ne izabere uvanje prepoznatog teksta, diktirani tekstse može preslušati sve dok se ne sauva dokument.

Vežba 2.2.2 Formatiranje teksta glasom

Izabrati proizvoljan tekst na ekranu programa Microsoft Word iformatirati ga na sledei nain:

1. Ako nije ukljuen mikrofon, u paleti Language kliknuti na taster

Microphone

2. U paleti Language, izabrati Voice Command .Izabrati proizvoljan tekst na ekranu glasom.

3. Izgovoriti komandu za formatiranje.

Izabrati proizvoljan tekst na ekranu programa Microsoft Word i formatiratiga na sledei nain:

1. Ako nije ukljuen mikrofon, u paleti Language kliknuti na taster Mi-

crophone

2. U paleti Language, izabrati Voice Command .


38/311


3. Izabrati proizvoljan tekst na ekranu glasom. Naprimer, izgovoriti:o “Select next word”o “Select last word”o “Select next line”o “Select last line”o “Select paragraph”

4. Izgovoriti komandu za formatiranje. Naprimer, izgovoriti:o “bold”o “underline”

ilio “font”o “font face”

o “Tahoma”5. Probati i druge mogunosti.

Vežba 2.2.3 Kreiranje prola govornika

Korisniki proli za prepoznavanje govora sadrže informacije koje

pomažu raunaru u prepoznavanju govora ne samo odreenog govornika,ve i razliitih uslova u kojima se prepoznavanje vrši (npr. razliiti nivoišuma, mikrofoni i slino).

Kreiranje novog prola:

1. Izabrati u Microsoft Windows XP Control Panel, zatim Sounds,Speech, and Audio Devices, pa Speech. U sistemu Windows 2000,u Control Panel aktivirati ikonu Speech.

2. Aktivirati karticu Speech Recognition.3. U okviru Recognition Proles, izabrati New i slediti instrukcije

Izbor prola za aktuelnog govornika

1. U paleti Language izabrati Tools .

2. Oznaiti korisnika u Current User i aktivirati prol.


39/311

28 MULTIMEDIJA

Korisniki proli za prepoznavanje govora sadrže informacije koje pomažu raunaru u prepoznavanju govora ne samo odreenog govornika,ve i razliitih uslova u kojima se prepoznavanje vrši (npr. razliiti nivoišuma, mikrofoni i slino).

Kreiranje novog prola:

1. Izabrati u Microsoft Windows XP Control Panel, zatim Sounds,Speech, and Audio Devices, pa Speech. U sistemu Windows 2000, uControl Panel aktivirati ikonu Speech.

2. Aktivirati karticu Speech Recognition.

3. U okviru Recognition Proles, izabrati New

i slediti instrukcije:


40/311


U postupku obuavanja, sistem zadaje razliite tekstove koje govorniktreba da proita prirodno, normalnim glasom.

Sistem sam saopštava kad je obuavanje završeno.


41/311


42/311


Softver Web lokacije za uneseni tekst kreira zvuni fajl, koji se reprodu-kuje u podrazumevajuem programu za reprodukciju zvuka, npr. WindowsMedia Player -u.

Samostalni rad

Prouiti informativni sadržaj Web lokacije www.alfanum.co.yu posveene prepoznavanju i sintezi govora na srpskom i srodnim jezicima.

Obratiti pažnju na demonstraciju prepoznavanja govora na srpskom jeziku, koja se realizuje pozivanjem telefonskog automata.

2.2.4 Kompresija zvuka

Kompresija zvuka je postupak smanjivanja veliine zapisa zvunog sig-nala radi bržeg prenosa i manjeg zauzea memorije. Postoje metode kom-

presije bez gubitaka (lossless) i sa gubicima (lossy).

Kompresija bez gubitaka se zasniva na uklanjanju redundancije u podaci-ma, bez ikakve njihove izmene, kao kod arhiviranja podataka programom

WinZip.

Jedan od naina uklanjanja redundancije je kodiranje kvantizovanih vred-nosti nejednakim brojem bita, zavisno od frekvencije pojavljivanja u nizuvrednosti koje predstavljaju digitalizovani zvuni signal. Umesto da se svevrednosti nakon kvantizacije predstave istim brojem bita, vrednosti koje seeše pojavljuju kodiraju se manjim brojem bita, a one ree veim. Takvim

postupkom se obino postiže znaajno smanjenje ukupne dužine zapisa.

Kompresija sa gubicima se zasniva se na uklanjanju redundancije i manje bitnih podataka, koji nisu važni za samu percepciju zvuka.

Prenos govora bez kompresije je mogu u digitalnoj telefoniji, jer je veinagovornog sadržaja je u opsegu od 4KHz. Teorema o sempliranju zahtevada se sempliranje vrši frekvencijom od najmanje 8KHz. Ako se svaki uzor-ak kvantizuje sa 8 bita, kanal za prenos digitalizovanog govora treba daima kapacitet od 8 bita/uzorku x 8.000 uzoraka/s = 64.000 bita/s, što jekapacitet modernih ISDN linija.


43/311


44/311


Slušanje muzike

Zvuni zapisi se mogu nalaziti na razliitim folderima na disku. Dodaju seu biblioteku funkcijom Add to Library i razvrstavaju prema raspoloživiminformacijama na samom fajlu po autorima, izvoaima, albumu, žanru isl.

Reprodukcija se pokree i zaustavlja uoljivim komandnim tasterima udonjem delu prozora, a nivo reprodukcije zvuka animiranim kliznim po-tenciometrom.

Prikazuju se i osnovni podaci o (zvunom) materijalu i statusu programa.


45/311

34 MULTIMEDIJA

Reprodukcija se može dodatno podešavati korišenjem grakog ekvi-lajzera.

Windows Media Player je složen program, koji može da reprodukuje mul-timedijske sadržaje u razliitim režimima rada, od lokalnih sadržaja nadisku, CD i DVD do pristupa Internet lokacijama koje emituju radio pro-

gram ( streaming radio).

Osim reprodukcije audio (i video) sadržaja, može da se koristi za kon-verziju zapisa, npr. sa muzikog CD u neki od digitalnih formata, MPEG

Layer 3 (.mp3) i više varijanti Windows Media Audio (.wma).


46/311


Vežba 2.2.5.1.1 Snimanje muzike sa CD, sa i bez gubitka kvaliteta

1. Snimanje muzike sa CD (funkcija rip)

2. Snimanje muzike na CD (funkcija burn)

Svi oznaeni zapisi e se konvertovati na izabrani folder u izabranom for-matu. Ovi parametri se postavljaju u dijalogu Tools/Options:

1. Snimanje muzike sa CD (funkcija Rip)

Funkcija Rip omoguava konverziju formata zapisa muzikog CD uneki od komprimovanih digitalinih formata (mp3 ili wma).


47/311

36 MULTIMEDIJA

Nakon oznaavanja kompozicija koje treba konvertovati, konverzija se pokree klikom na taster Rip Music.

Pokree se dijalog, koji se odnosi na (1) nain zaštite muzikih sadržajau novom formatu i (2) potvrdu ili promenu formata i parametara kvalite-ta konverzije (sa gubitkom ili bez gubitka kvaliteta u odnosu na origi-nalni miziki CD).


48/311


Izborom promene parametara formata konverzije, može se denisatikonverzija bez gubitaka originalnog kvaliteta muzikog CD ili ponovo

podesiti odnos kvaliteta i veliina zapisa.

Trajanje konverzije zavisi od procesorske snage raunara i dužine zapisa.


49/311

38 MULTIMEDIJA

2. Snimanje muzike na CD (funkcija Burn)

Oznaeni sadržaji (fajlovi u formatima wma, wav ili mp3) mogu sesnimiti na CD u istom formatu ili formatu muzikog CD.


50/311


2.2.5.2. AUDACITY

Program Audacity3 je editor zvuka otvorenog koda (može se preuzeti salokacije http://audacity.sourceforge.net). Služi za editovanje (direktno iliindirektno) zvunih zapisa u formatima wav, aiff , mp3 i Ogg Vorbis.

Sasvim je dovoljan za izvoenje predvienih vežbi, koje ilustruju os-novne potrebe obrade digitalizovanih zvunih materijala.

OSNOVNA UPOTREBA PROGRAMA AUDACITY

Namena ovog uputstva je upoznavanje studenata sa osnovnim funkci- jama jednog predstavnika programa za obradu zvuka i da opiše njegovuupotrebu u jednostavnim zadacima montaže i obrade zvuka, dovoljnim zarealizaciju vežbi (snimanje, izdvajanje, kombinovanje, podešavanje nivoa,

ltriranje i izvoz).

Na slici je izgled radne površine ekrana prilikom montaže audio signala.U gornjem delu radne površine su rasporeeni glavni meni, upravljakitasteri i pokazivai nivoa signala. Na radnoj površini se još vidi poseban

prozor sa grakim prikazom audio signala koji se obrauje.

3 eng. drskost, hrabrost, odvažnost


51/311

40 MULTIMEDIJA

1. UPRAVLJAKI TASTERI

Upravljaki tasteri se nalaze u gornjem levom uglu radne površine pro-grama.

Prvi levi upravljaki taster (Selection Tool ) služi za selekciju segmenta

signala. Taster ispod njega ( Zoom Tool ) služi za uveanje/umanjenje pri-kaza signala na vremenskoj skali. Ostali tasteri s leve strane omoguavajudetaljni pregled signala, izdvajanje, kombinovanje i promenu tempa.

Okrugli upravljaki tasteri služe za upravljanje reprodukcijom na uobiajeninain. Npr., taster sa truglastim simbolom pokree reprodukciju, tastersa oruglim simbolom aktivira snimanje zvuka, a taster sa etvrtastimsimbolom prekida snimanje ili reprodukciju.

Osnovni mikser zvuka

Pokazivai nivoa reprodukcije signala (levi i desni kanala stereo signala) inivoa signala prilikom snimanja (takoe za dva stereo kanala) nalaze se ugornjem desnom uglu:

Jednostavni mikser zvuka realizovan je kao na slici - levi kliza upravljanivoom reprodukcije zvuka, a desni nivoom snimanja zvuka iz izvora kojise može izabrati na desnoj strani.

Montaža zvuka

Tasteri za montažu/ureivanje ( Edit Toolbar ) omoguavaju operacije is-ecanja (Cut ), kopiranja (Copy), umetanja ( Past ) i brisanja ostatka audiosignala (Trim Outside), kao i operacije Undo/ Redo, uveanje/umanjenje

prikaza - uobiajeno ( Zoom In/ Zoom Out ) i na veliinu prozora za selek-tovani signal ili kompletan projekt ( Fit Selection/ Fit Project ).


52/311


Sve operecije se izvršavaju upotrebom miša u prozoru grakog prikazasignala.

Graki prikaz zvunog signala Na grakom prikazu se vidi promena amplitude u vremenu svih zvunihsignala koji su uvezeni u projekt. Svaki zvuni signal projekta se prikazujeu zasebnom prozoru (stereo signal sa dva povezana kanala) ijim zatvaran-

jem se signal uklanja iz projekta.

2. UPRAVLJANJE FAJLOVIMA

Program svaku obradu tretira kao projekt, koji se može sauvati kao fajlu internom formatu programa ( Audacity Project , .aup). Zvuni zapisi seuvoze u projekt, a rezultat obrade se izvozi u neki od raspoložvih formataaudio zapisa (.wav, .aif , .au, .mp3, .ogg, .mid).

Za izvoz u MP3 format, treba prethodno instalirati priloženi programskidodatak ( Lame MP3 Encoder ).

Snimanje glasa

Snimanje glasa pomou mikrofona zapoinje izborom mikrofona kao iz-vora zvuka na mikseru. Nivo zvuka se podešava eksperimentalno pomouklizaa na mikseru, konsultujui pokaziva nivoa snimanja zvuka.

Zatim se aktivira crveni taster za snimanje, koje se prekida pritiskom nataster za zaustavljanje.


53/311

42 MULTIMEDIJA

Uvoz zvunih fajlova

Fajl sa zvunim zapisom se izabere pomou standardnog dijaloga iz me-nija Project/ Import Audio, nakon ega se otvara novi prozor na radnoj

površini s grakim prikazom uvezenog zvunog signala.

Zvuk sa audio diskova se prethodno mora konvertovati u neki od predvienih formata, npr. pomou Windows Media Player -a.

3. MONTAŽA ZVUKA

Montaža se sastoji u izboru segmenata signala i izvršenju operacija nad iz-abranim segmentima (brisanje,dodavanje, kombinovanje, promena atribu-ta i sl.). Svaka promena se može poništiti, sve do snimanja projekta.

Selekcija

Selekcija dela zvunog zapisa se vrši na uobiajen main: uz aktivirantaster za selekciju, klikne se na taku u prozoru signala (poetak selekcije)i, ne držei pritisnut levi taster miša, prevue mišem do kraja selekcije,nakon ega se pusti levi taster.

Selektovani deo se može preslušati pomou tastera za reprodukciju.

Granice selekcije se mogu menjati tako što se miš zadrži na kraju selek-cije, sve dok se ne pojavi kursor u obliku prsta, nakon ega se klikne nagranicu selekcije i, uz pritisnut taster miša, koriguje granica selekcije.

Isti efekt se postiže postavljanjem kursora na neku taku signala (jedanklik) i izborom odgovarajue komande (Edit/Select/ Start to Cursor iliEdit/Select/ Cursor to End).

Montaža (ureivanje)

Brisanje se vrši izborom Edit / Delete ili pritiskom na taster Del. Za is-ecanje se koristi Edit / Cut, za dodavanje Edit / Paste, a za postepeno pojaavanje ili utišavanje zvuka na standardni nain Effects/Fade In iliEffects/Fade Out.

Preciznije upravljanje nivoom reprodukcije signala se vrši denisanjem posebne krive za nivo reprodukcije zvuka korišenjem upravljakog tast-

era ( Envelope Tool ).


54/311


4. IZVOZ-SNIMANJE ZVUKA

Snimanje obraenog zvunog materijala u nekom od uobiajenih formatazapisa vrši se operacijom izvoza. Dobar izbor je upotreba standardnog for-mata .mp3, koji dozvoljava visok stepen kompresije uz prihvatljiv kvalitetreprodukcije. Pomou Edit / Preferences... pod File formats / MP3 Ex-port Setup treba postaviti propusni opseg ( Bit rate) za uvanje muzikenajmanje na 128Kbps, dok je za snimanje glasa dovoljno 32Kbps.

Odgovarajui parametri se postavljaju i za preciznost nekomprimovanog.wav formata (broj bita), kao i parametar Quality (0..10) za format .ogg (Ogg Vorbis).

5. FILTRIRANJE ZVUKA

Razliite mogunosti složenije obrade obrade zvuka postoje u meniju Ef-fects, od kojih e se na vežbama koristiti samo lter za uklanjanje šuma(Effects/Noise Removal lter).

Vežba 2.2.5.2.1 Isecanje zvune podloge i postepena promenanivoa zvuka

1. Izdvajanje dela muzikog materijala iz MP3 sekvence

2. Priprema zvunog kanala za prezentaciju, animaciju ili videosekvencu

podešavanje nivoa signala na vremenskoj skali (postepenost)

1. Izdvajanje dela muzikog materijala iz MP3 sekvence

Komandom File/Open, otvoriti fajl Kuguars - Dejo.mp3. Na radnoj površini se pojavljuje prikaz izgleda signala svakog od stereo kanalana zaednikoj vremenskoj skali (slika).


55/311

44 MULTIMEDIJA

2. Priprema zvunog kanala za prezentaciju, animaciju ili video sekvencu(podešavanje postepenosti nivoa signala na vremenskoj skali).

Selektovati deo signala iji se nivo zvuka menja, aktivirati Envelope

Tool i pokretima miša, pomou kontrolnih taki, podesiti krivu promene nivoa zvuka u vremenu (rezultat se vidi na slici).

Izmene se za upotrebu u drugim programima sauvaju na isti ili novifajl pomou neke od komadi Export As... ili Export Selection As...(konkretna komanda zavisi od traženog formata).


56/311


Vežba 2.2.5.2.2 Filtriranje šuma razliitog porekla

1. Zašumljena zvuna sekvenca sa pozadinskim šumom (brum)

2. Upotreba ltera za uklanjanje pozadinskog šuma.

1. Zašumljena zvuna sekvenca sa pozadinskim šumom (brum, hum)

2. Upotreba ltera za uklanjanje pozadinskog šuma

Selektovati deo snimka, gde osim šuma nema drugog sadržaja (npr. na poetku snimka).

Izabrati iz menija Effects/Noise Removal, a zatim opciju Get NoiseProle.

Nakon toga selektovati ceo zapis i izabrati Remove Noise. Deo signalase uklanja zajedno sa šumom, što prouzrokuje izoblienja originalnogsignala.

Ocena rezultata ltriranja je subjektivna i zavisi od odnosa nivoa sig-nala i šuma. Potrebno je proveriti za više razliitih položaja potencio-metra, sve dok se ne postigne zadovoljavajui (ili najmanje loš) rezul-

tat.


57/311

46 MULTIMEDIJA

2.3 SLIKA

Cilj

Ovladavanje osnovnim znanjima o obradi rasterskih slika za poslovne primene i praktino uvežbavanje upotrebe osnovnihkomandi, alata i tehnika izabranog editora rasterskih slika u tipinim

poslovnim primenama.

VIZUELNA PERCEPCIJA

ovek svet oko sebe doživljava pre svega kroz ulo vida, koje angažujeveliki deo kore velikog mozga.

Slika se dobija kao efekt projekcije emitovane ili odbijene svetlosti namrežnjau ljudskog oka. Stvara se signal, koji preko onog nerva dolazi ukoru velikog mozga i formira sliku.

Mrežnjaa (retina) se sastoji od štapia (receptori crno/belog za noni vid)i epia (receptori za boje).

Postoje tri vrste epia, razliite osetljivosti na odreene delove vidljivogspektra, pojednostavljeno na crveni, zeleni i plavi (RGB model vida).epii odgovaraju razliitim treinama vidljivog spektra, šalju signale sva-kom od tri suprotna diskriminatora koji odgovaraju promenom frekvencijesignala koji šalju mozgu

Žuta mrlja (fovea) je centralni deo mrežnjae, koji omoguava vid visokerezolucije (npr. razlikovanje do 2 mm na rastojanju od 10 m).

Percepciju boje objašnjava više teorija:

- Teorija komponenti (component color theory,Young-Helmholtz), kojasmatra da se boja detektuje posebnim receptorima za tri osnovne boje(crvena, zelena, plava).

- Teorija suprotnih boja (opponent color theory, Ewald Hering), kojatvrdi da se boja detektuje pomou tri tipa diskriminatora boje (plava/žuta, crvena/zelena, crna/bela).


58/311


- Teorija suprotnih procesa (opponent-process theory) objedinjava pre-thodne uvodei dve faze: (1) u prvoj epii, koji odgovaraju razliitimtreinama vidljivog spektra, šalju signale ka tri suprotna diskriminato-ra i (2) u drugoj, diskriminatori menjaju frekvenciju signala, koji zatimšalju kori velikog mozga.

Iako postoji apsolutni prag osvetljenosti, percepcija osvetljenosti se menjau vremenu, odnosno postoji fenomen adaptacije oka. Na percepciju os-vetljenosti utie i lokalna pozadina, odnosno osvetljenost okoline takekoju posmatramo.

Osvetljenje i mesto u vidnom polju utiu i na oštrinu vida, koja brzo opadaka periferiji vidnog polja. Adaptacija izaziva razliite iluzije kod percep-cije kontura i drugih jednostavnih uzoraka.

Kolor modeli

Svetlost je elektromagnetno zraenje, ija je osnovna karakteristikafrekvencija, odnosno talasna dužina. Talasna dužina vidljive svetlosti je

podruje od 780nm (crvena) do 380nm (ljubiasta boja).

780 nm 380 nm

Zbog složenosti oka i percepcije boje, za opis boje nije dovoljna samofrekvencija svetlosti koja pada na mrežnjau. Još u 19. veku psiholozi su

boju denisali kao kombinaciju obojenosti (hue), zasienja ( saturation) iosvetljenosti (brightness). Npr. purpur je nezasiena crvena boja.

Raunarski kolor modeli služe za denisanje boje prilikom formiranja i prikaza digitalne slike na razliitim ureajima.

Najpoznatiji kolor modeli su:- RGB (red , green, blue) predstavlja boju kao mešavinu tri osnovne boje

(red , green, blue), odnosno intenzitet svetlosti komponentnih frekvencija. Poklapa se sa mogunostima hardvera katodne cevi sa tri boje takicagusto rasporeenih po površini, koje svetle kada ih pogodi snop elek-trona elektronskog topa.

U RGB modelu, crna boja se tretira kao odsustvo bilo kakve kompo-nentne boje, a bela kao suma maksimalnog intenziteta svih komponen-ti.


59/311

48 MULTIMEDIJA

- HSB (hue, saturation, brightness) više odgovara percepciji boje u ljud-skom mozgu, sa obojenošu (hue) kao spektralnom bojom, zasienjem( saturation) kao koliinom obojenosti koji se dodaje osvetljenosti iosvetljenošu (brightness) kao intenzitetom svetla. Drugi naziv je HSL(hue, saturation, lightness).

- HSV (hue, saturation, value) model je slian HSB, ali se komponentedaju pomou uglova i procentualno - blue je 0 i 360 stepeni.

- CMYK (cyan, magenta, yellow, black ) je model koji se koristi uštamparstvu. Predstavlja subtraktivan model, u kome se boja denišekao razlika komponentnih boja mastila i boje papira.

DIGITALNA SLIKA

Svetlost koju oko detektuje može biti emitovana ili odbijena od predmetakoji posmatramo. Modeliranje vida polazi od shvatanja analogne slike kaoravnog objekta ija boja (osvetljenje) varira od take do take.

Digitalna slika se formira procesom digitalizacije kontinualne slike ili sekreira veštaki. Digitalne slike su: bit-mape, nalik fotograji, koje se dobi-

jaju se postupkom digitalizacije kontinualne slike (razliite kamere i ske-neri); vektorski crtane slike i sintetizovane 3D kreacije, koje se postupkomrenderinga pretvaraju u rasterske fotorealistine slike.

Rasterska slika ili bit-mapa je matrica koja opisuje individualne take, naj-manje elemente digitalne slike ( point ili picture element / pixel / pel ).

Za prikaz crno-belih slika je dovoljan samo jedan bit po pixel-u (oznakacrno/belo). Sa n bita se može predstaviti 2n razliitih boja pixel-a. Upotre-

bom 8 bita može se predstaviti 256 boja, sa 16 bita 64K boja, dok je 24 bitadovoljno za predstavljanje miliona razliitih boja (16.777.216).

Više boja daje realistiniju sliku, ali traži više memorije i vremena (pro-

cesorske snage) za obradu.Formati GIF (Graphics Interchange Format ) i PNG ( Portable networkGraphics) koriste 8-bitnu tabelu boja (color table) kojom se deniše paletaod 256 razliitih boja.

Format JPEG ima preciznost prikaza boje (color depth) od 16 bita po pix-el-u, a format PSD ( Photoshop Document ) uva 24 ili više bita po jednom

pixel-u.


60/311


Softver može izvšiti konverziju zapisa bit-mapirane slike (npr. iz 24-bit-nog u 8-bitni zapis).

Rezolucija rasterske slike su dimenzije matrice pixel-a. Prostorna rezolu-cija se izražava kao broj taaka po jedinici dužine: dpi (dots-per-inch) ili

ppi ( pixels-per-inch), a povezana je s prostornom frekvencijom sampli-ranja.

DIGITALIZACIJA SLIKE

Analogni signal se za raunarsku obradu mora digitalizovati. Konver-zija u digitalni oblik se vrši sampliranjem, uzimanjem uzorka signala uodreenim takama.

Najvee rastojanje izmeu dva uzorka signala koje omoguava rekonstruk-

ciju originalnog signala zavisi od svojstava analognog signala i ne sme bitivee od odreene granine vrednosti ( Nyquist -ov interval).

Ranije pomenuta Nyquist -Shannon-ova teorema sampliranja traži da naj-manja frekvencija sampliranja ( Nyquist -ova frekvencija) mora biti naj-manje dva puta vea od najviše frekvencije analognog signala.

Koja je najviša frekvencija f max

analogne slike?

U praksi se kontinualni signali sastoje od frekvencija koje su iznad najvee

mogue frekvencija sampliranja. Praktino rešenje za uspešnu digitalizac-iju ovakvih signala je njihovo propuštanje kroz niskopropusne ltere, kojieliminišu frekvencije koje su iznad polovine izabrane ili mogue frekven-cije sampliranja.

Nivo signala u odreenoj taki pamti se u raunaru sa konanom preciznošu(n bita, 2n diskretnih vrednosti).

Kao i prilikom digitalizacije zvuka, vrši se kvantizacija, koja predstavlja postupak zamene izmerene vrednosti oznakom koja odgovara nekom odunapred denisanih intervala vrednosti.

KOMPRESIJA RASTERSKIH SLIKA

Kompresija je postupak sažimanja veliine zapisa digitalne slike, kojamože biti veoma velika za visoke rezolicije i veliku dubinu boje.

Kao i za zvune zapise, koriste se metode kompresije bez gubitaka (loss-less) i sa gubicima (lossy):


61/311

50 MULTIMEDIJA

- Kompresija slike bez gubitaka zasniva se na uklanjanju redundancije u podacima, odnosno pikselima, bez ikakve njihove izmene.

- Kompresija slike sa gubicima se zasniva na uklanjanju redundancije i podataka, koji su manje važni za vizualnu percepciju.

Tehnikama kompresije sa gubicima dobijaju se mnogo krai zapisi, odkojih se nakon dekompresije dobijaju slike statistiki veoma razliiteod originala, ali na takav nain da ljudsko oko tu degradaciju gotovone primeuje.

Program za kompresiju se esto naziva codec (compressor/ decompres-sor). GIF codec koristi kompresiju bez gubitaka i uklanja redundanciju u

podacima patentiranim algoritmom LZW ( Lempel / Ziv/Welch).

JPEG standard koristi drugaiji pristup: pošto je oko mnogo osetljivije nadetalje oblika, koji se predstavljaju osvetljenošu, nego na informacijuo boji. Zbog toga vrši odvojenu kompresiju informacije o boji (chromi-nance) i osvetljenosti (luminance).

Standard GIF

Standard GIF bolje komprimuje velike jednobojne površine i umerenositne detalje, a JPG fotograje u punom koloru .

Ogranienje standarda GIF je 8-bitna preciznost prikaza boje, koja doz-voljava korišenje samo 256 boja istovremeno. Ovo nije tako velikoogranienje, pošto nisu u pitanju unapred odreenje boje, ve se potrebne

boje biraju iz mnogo vee palete.

Kompresija bez gubitaka se vrši patentiranim algoritmom LZW ( Lempel / Ziv/Welch), koji prilikom itanja formira renik sekvenci simbola (kodova boja), a zatim kodira prvo najduže sekvence simbola iz renika kraimkodovima, a za one retke koristi duže.

Pogodan je za veštaki formirane slike koje imaju vee površine iste boje.

Prošireni standard GIF89a omoguava još upravljanje providnišu slike, preplitanjem i animacijom. Providnost boja se deniše pomou indeksa providnosti, kroz koji se vidi pozadina.

Preplitanje ubrzava prikaz u niskoj rezoluciji, uz poveanje dužine zapisaoko 10%.


62/311


Neki stariji programi ne podržavaju prošireni standard, ve samo GIF87a(npr. PowerPoint97 ).

Standard JPEG

JPEG vrši odvojenu kompresiju informacije o boji (chrominance) i os-

vetljenosti (luminance), pošto je oko mnogo osetljivije na detalje oblika,koji se predstavljaju osvetljenošu, nego na informaciju o boji. Kompre-sija informacija o boji se vrši u veoj meri i s gubicima, pa slike u bojiimaju vei stepen kompresije nego monohromatske.

Standard JPEG je veoma složen standard kompresije sa više razliitihrežima rada:

- osnovni: sa gubicima, sekvencijalan, koristi DCT ( Discrete CosineTransformation);

- prošireni režim sa gubicima;

- režim bez gubitaka (lossless mode);

- hijerarhijski režim (hierarchical mode).

Pogodan je za slike složenije strukture i digitalizovane fotograje.

Vektorski crtana slika

Vektorski crtana slika se kreira pomou geometrijskih objekata, kao što su

linije, pravougaonici, ovali, poligoni, korišenjem matematikih formula. Npr., RECT 0,0,300,200,RED,BLUE znai (u Dekatrovom koordinatnomsistemu):

“Nacrtaj pravouganik poevši od 0,0 (gornji levi ugao ekrana) idui300 pixela horizontalno udesno i 200 pixela prema dole, koristeiCRVENU boju za ivice i PLAVU boju za popunu.”

Obino zauzima manje memorije nego bit-mape.

Programi za obradu nepokretnih rasterskih slika (bit mapa) vektorskecrteže konvertuju u bitmape postupkom rasterizacije ( Adobe Photoshop to radi automatski).

Programi za obradu vektorkih slika (razni programi za vektorsko crtanje,npr. Adobe Ilustrator , Corel DRAW i MS Draw) konvertuju bit-mape uvektorske slike (u stvari, formule) postupkom vektorizacije (npr. “praenjeoblika”, autotracing ili Trace BitMap).


63/311

52 MULTIMEDIJA

Rezultati konverzije se uvaju u fajlovima odgovarajueg tipa, .GIF(Graphics Interchange Format ), .PNG ( Portable Network Graphics), .JPG( Joint Photographic Experts Group), .TIF (Tagged Image File Format ),BMP (Windows Bitmap), .PCX i .PSD ( Photoshop Document ), kao i for-mat .PICT na Apple sistemima.

Poznatiji vektorski formati su .DWG ( AutoCad Drawing ), .AI ( Adobe Il-lustrator ), EPS ( Enhanced PostScript ), WMF (Windows MetaFile) i .CDR(Corel Draw).

OSNOVNA UPOTREBA PROGRAMA ADOBE PHOTOSHOP

1. Uvod

2. Rad sa fajlovima (File/New-Open-Save)

3. Osnovna paleta alatki (selekcija, zoom, izbor boje, bojenje, pozadina)

4. Osnovne komande za obradu slike (Image)

5. Slojevi i tekstualni efekti (tekst)

6. Filteri

1. UVOD

Veina rasterskih slika, bez obzira na nain nastanka (skeniranje, digital-na fotograja, hvatanje sadržaja ekrana) zahteva neku vrstu obrade preupotrebe. To može biti obino prilagoavanje digitalnog formata (isecanje,

promena kolor modela), retuširanje radi poboljšanja izgleda ili uklanjanjanedostataka, komponovanje slike iz više izvora, kao i primena posebnihltera radi postizanja posebnih vizuelnih efekata.

Adobe Photoshop je program za obradu rasterskih slika. Predstavlja složeni veoma obiman programski proizvod, pa ovladavanje velikim brojem nje-govih funkcija zahteva veoma mnogo vremena.

Za potrebe vežbi i uspešno korišenje programa nije potrebno poznavatisve njegove mogunosti, ve je dovoljno ovladati osnovnim funkcijamaneophodnim za naješe obrade rasterskih slika u tipinim poslovnim

primenama, kao što su izrada poslovnih prezentacija i dizajn Web stranica.


64/311


Osnovni elementi interfejsa su: radna površina, osnovna meni linija, paletaalatki, linija s opcijama i plivajue palete.

Osnovna meni linija

Osnovne komande se mogu pokrenuti meni linije, a neke od njih i na druge

naine (preice i iz palete alatki).

Meniji File, Edit , View, Window i Help imaju uobiajenu namenu, kao ikod drugih Windows aplikacija.

U meniju Image su nalaze osnovne komande za podešavanje vizuel-

nih karakteristika slike, dok su u menijima Layer , Select i Filter brojnespecine komande za rad sa rasterskim slikama.

Kreiranje nove slike i pristup fajlovima sa rasterskim slikama ostvaruje se preko komandi u meniju File (na sledeoj slici), u kome se nalaze i drugekomande, kao što su komande za konverziju i štampanje.


65/311

54 MULTIMEDIJA

2. RAD SA FAJLOVIMA

Razmotrie se samo osnovni skup komandi programa za rad s fajlovima- New, Open i Save/Save-As.

New

Kreiranje nove rasterske slike vrši se komandom File/New, nakon ega se pojavljuje dijalog kao na slici.

Podrazumevajue vrednosti za dimenzije slike i kolor model se postavljaju prema poslednjoj slici koja je smeštena u Clipboard , a ime je Untitled-(redni broj). Pozadina može biti bela, trenutna boja pozadine ili providna.

Open

Otvaranje fajlova sa rasterskim slikama vrši komandom File/Open, krozstandardni dijalog kao na slici.


66/311


Save

uvanje sadržaja nove slike prvi put se vrši komandom File/Save As…,koja dozvoljava izbor tipa i imena fajla na koji e se slika zapamtiti. Akose modikuje postojea slika, ovom komandom se dobija kopija, tako daoriginalni fajl ostaje netaknut.

Naješi tipovi fajlova su:

Photoshop Document (*.psd) – interni format programa Photoshop,koga mnoge aplikacije ne podržavaju, ali je pogodan kao radni for-mat jer omoguava potpuno pamenje svih svojstava i aspekata obradeslike potrebnih za dalji rad.

JPEG (*.jpg) – pamenje slike sa visokim stepenom kompresije, uz

gubitak vernosti slike originalnoj. Visok stepen kompresije omoguavalakšu razmenu i poslovnu upotrebu velikih slika, kao što su fotograjevisoke rezolucije u punom koloru. Nivo gubitaka se zadaje kao param-etar Quality.

GIF (*.gif ) – standardni format za izradu ilustracija i rasterskih ani-macija na Web-u. Ograniena je veliina i broj boja, ali se dobijajuveoma kompaktne slike za koje nisu potrebni dodatni programi za pri-kaz na Web-u.

PNG (*.png) – standardni format za razmenu slika na Web-u.Omoguava vee fajlove, progresivno kodiranje vei i broj boja negoGIF.

TIFF (*.tif ) – za pamenje bez gubitaka u kvalitetu (pogodno npr. pri-likom skeniranja).

3. OSNOVNA PALETA ALATKI

Paleta alatki je skup tastera koji služi za brzi izbor odgovarajue funkcijeili grupe funkcija programa.


67/311

56 MULTIMEDIJA

Naješe se koriste razliite vrste selekcije (geometrijska, slobodna, po boji), uveanje (slike ili svih prozora), selekcija boja sa slike (pipeta), slikar-ski alati za bojenje (etkica, pero, kantica i prst) i izbor podrazumevajue

boje gura i pozadine ( foreground /background ).


68/311


1. Selekcija

Selekcija služi da se izabere region - deo slike na kome e se izvršiti nekaoperacija.

geometrijska selekcija

Selekcija dela rasterskeslike pravouglog ilielipsastog oblika,odnosno pojedinanogreda/kolone pixel -a.

Selekcija se odreujeklikom na poetakregiona selekcije i

pomeranjem mišado kraja selekcije(prikazuje se trepuomisprekidanom linijom).

slobodna selekcija

Selekcija dela slike proizvoljnog oblika.

Odreuje se:

opisivanjemgranicaslobodnom rukom( Lasso),

u obliku poligona( Polygonal ) ili

slobodno, uzkorekciju granice

po najveoj promeni bojei kontrasta(Magnetic Lasso)

selekcija po boji

Selekcija delovarasterske slikeiste ili sline

boje kao pixel na koji se kliknemišem (MagicWand ).

Parametrima

se odreujeda li se birajusamo susedniili svi pixel -islike zadanihkarakteristika.

Prilikom selekcije regiona koriste se pomoni tasteri Shift i Alt. TasterShift se koristi kada je potrebno da geometrijski region bude pravilnakružnica ili kvadrat, dok je neprekidno pritisnut Alt potreban za selekcijiviše odvojenih podruja slike istovremeno.

Opercije se vrše nad izabranim podrujem, dok ostatak slike ostaje netak-nut. Pomou funkcije Select/Inverse, vrši se zamena uloga selektovanog

podruja i ostatka slike, pošto je ponekad lakše oznaiti deo slike na kome

ne treba izvršiti neke operacije.


69/311

58 MULTIMEDIJA

Za preciznija podešavanja i pregled slike koristi se alatka za denisanje pogleda na sliku ( Zoom) – uveanja ili umanjenja po izabranimkriterijumima.

2. Linija sa opcijama

Prilikom izbora alatke iz palete, pojavljuje se ispod meni linije pripadnalinija za denisanje detalja izvršenja operacije, u kojoj se vide trenutnevrednosti, koje se mogu promeniti.

Npr. za uveanje/umanjenje ( Zoom), pojavljuje se linija kao na slici, gdese može izabrati umanjenje umesto uveanja, kao i jednim klikom mišana opciju promeniti pogled na sliku u tekuem prozoru ili svim otvorenim

prozorima odjednom.3. Plivajue palete

Posebna grupa malih prozora su “plivajue” palete alatki, iji spisak je umeniju Windows. Mogu se otvarati i zatvarati, smanjiti na veliinu naslo-va prozora i premeštati po radnoj površini.

Imaju podpanele ( panel tabs), pomou kojih se dodatno razvrstavajuraspoložive funkcije.Osim toga, svaka plivajua paleta ima meni sa op-cijama, koji se aktivira desnim klikom miša na trouglasti taster u gornjrmdesnom uglu, kao na slici.

Prikazuju se i sakrivaju pomou menija Window. Obino su stalno prika-

zane palete Navigator , Colors, History i Layers, sa svojim podpanelima.


70/311


4. Bojenje i izbor boje

Aktiviranjem izbora boje (iz palete alatki ili nekog menija) pojavljuje sedijalog za izbor boje u HSB, RGB, Lab ili CMYK kolor modelu.

Boja se može izabrati pomeranjem upravljakih kontrola za izbor boje na panelu dijaloga ili denisati unošenjem numerikih vrednosti za kompo-nente boje u nekom od kolor modela. Izborom opcije Only Web Colors ograniavamo izbor boja na ogranienu paletu, koju podržavaju i starijeverzije Web itaa.

4. OSNOVNE KOMANDE ZA OBRADU SLIKE (IMAGE)Meni Image

Veina osnovnih funkcija za manipulaciju rasterskim slikama nalazi seu meniju Image. Pomou njih se mogu menjati mnoga svojstva raster-ske slike i vršiti razliita podešavanja, kojima se dobija konana potpunoobraena slika.

U ovom delu e se najkrae opisati namena i upotreba naješe korišenihfunkcija iz menija Image: Mode (izbor kolor modela), Adjustments (razliita podešavanja), ImageSize (podešavanje prostorne rezolucije i di-menzija slike), Rotate Canvas (rotacija) i Crop (isecanje).


71/311

60 MULTIMEDIJA

1. Mode je jedna od naješih funkcija, kojom se menja osnovni kolormodel slike.

Na slici se vidi da je slika na kojoj se trenutno radi zapamena u modelu RGB Color sa 8 bita za svaku od osnovnih boja, ukupno 24 bita po jednom pikselu slike. Model CMYK ima etiri komponete, pa zahteva 32 bita po pikselu. Izbor 16 bita po osnovnoj boji udvostruava potrebnu memorijuza rad i pamenje slike.

Osim navedenih modela, esto se koriste: Bitmap, koji zahteva 1 bit po pikselu, Grayscale sa 8 bita po pikselu za prikaz 256 nivoa sivila mono-hromatske slike i Indexed Color , sa 8 bita po pikselu za prikaz slike u boji

pomou podskupa od 256 izabranih boja iz pune RGB palete.2. Adjustments

U ovom podmeniju se nalazi skup funkcija za promenu i podešavanje vi-zuelnog izgleda rasterskih slika. Najvažnije funkcije su odvojene u prvomdelu menija.


72/311


Levels

Ekasan nain za istovremeno podešavanje osvetljenosti i kontrastaslike je funkcija Image/Adjustments/Levels (preica Ctrl-L), nakonega se otvara sledei dijalog.

U prikazu se vidi ukupna raspodela nivoa osvetljenja od tamnog (0) dosvetlog (255). Podešavanje nivoa se vrši pomou tri pokazivaa – za-tamnjenja (shadows), sivih tonova (midtones) i svetlih tonova (high-lights). Pomeranjem pokazivaa ulevo postavlja se svetlija vrednost, audesno tamnija.


73/311

62 MULTIMEDIJA

Beli pokaziva je za svetle tonove. Njegovim pomeranjem ulevo osvetl- javaju se najviše osvetljena podruja slike. Ovom tehnikom se moguukloniti neke greške skeniranja, npr. nepoželjni tekst koji se providi sdruge strane papira.

Crni pokaziva služi za podešavanje nivoa osvetljenosti tamnih delovaslike, odnosno zatamnjenosti senki.

Sivi pokaziva služi za podešavanje nivoa osvetljenosti podruja sasrednjim vrednostima ili sivih tonova. Njegovo pomeranje menjaveinu vrednosti nivoa osvetljenosti na slici, ime se menja kontrastcele slike.

Opcija Preview omoguava praenje podešavanja na samoj slici, prenego se izaberu konane vrednosti sa OK ili odustane sa Reset .

Color Balance

U radu sa kolor slikama korisna je mogunost uticaja na pojedine komponente boje, odnosno mastila. Ponekad slike izgledaju kao da imaju previše neke komponente, npr. crvene ili žute.

Korekcija se vrši pomou Image/Adjustments/Color Balance (Ctrl-B), nakon ega se pojavljuje dijalog.

Opcija Preview omoguava praenje podešavanja na samoj slici. Ba-lans se menja pomeranjem klizaa od jedne komponente ka drugoj.

Pri tome se mogu izabrati podruja slike na koja se izmene odnose – tamni tonovi ( shadows), srednji tonovi (midtones) ili svetli tonovi(highlights). Npr. za plave primese senki, treba poveati sadržaj žute

boje (smanjuje seudeo plave).


74/311


Kada je podešavanje zadovoljavajue, potvruje se sa OK.

Brightness/Contrast

3. Image Size

Za podešavanje prostorne rezolucije i dimenzija slike koristi se opcija Im-age/Image Size. Pojavljuje se dijalog za izbor parametara.

Okvir Pixel Dimensions služi za direktnu promenu veliine digitalne slikeu pixelima ili procentima, a okvir Document Size za promenu veliine i

rezolucije slike u izabranim prostornim jedinicama (cm, mm, inches, points, pixels itd).

Kod promene dimenzija, ukoliko je ukljuena opcija Constrain Propor-tions, promena jedne od dimenzija automatski menja drugu. Ukoliko opci-

ja nije ukljuena, dimenzije se menjaju nezavisno, ali tako da se ne izgubinijedan piksel.

Prostorna rezolucija slike u dpi (dots-per-inch) ili ppi ( pixels-per-inch) podešava se u zavisnosti od namene ili dalje upotrebe.


75/311

64 MULTIMEDIJA

Pošto klasini monitori mogu da prikažu svega 72-120 dpi, za slike na-menjene Web-u nije potrebna velika rezolucija, koja samo optereuje ko-munikaciju. Za dobar kvalitet štampe dovoljan za kuu i potrebe nastave,dovoljna je rezolucija 200 do 300dpi. Štampanje kvalitetnih publikacija iumetnikih radova može zahtevati višu rezoluciju, koja zavisi od potreba i

mogunosti samih ureaja, a može biti više hiljada dpi.4. Crop

Vrlo esto originalne slike nisu odgovarajue veliine ili imaju neke vizu-elne nedostatke – zbog položaja ureaja za snimanje osnovni motiv može

biti pomeren, iskrivljen ili malo zarotiran. Ovakvi mali nedostaci se moguotkloniti upotrebom alata za isecanje dela slike (Crop tool).

Funkcija se može izabrati iz menija Image, skraeno pritiskom na slovo C

na tastaturi ili klikom na taster na osnovnoj paleti alatki, nakon egase menja oblik kursora. Treba prevui kursorom preko slike da se obuhvatideo slike koji e se izabrati.

Photoshop automatski zatamnjuje deo slike izvan obuhvaenog dela slike.Granice podruja koje e se isei mogu se no korigovati pre isecanja

pomou vodeih oznaka na ivicama selekcije.


76/311


Za istovremeno rotiranje iseenog dela slike treba zaustaviti kursor u blizini ivice selekcije dok se ne pojavi par zakrivljenih strelica. Mišemtreba uhvatiti i povui oznaku rotiranja prozora za isecanje za eljeni smeri ugao rotacije.

Kada se konano podesi prozor, isecanje se pokree pritiskom na tasterEnter (ili ESC, ako se odustaje). Pojavljuje se dijalog, na kome isecanjetreba potvrditi tasterom Crop (ili odustati od izmene).


77/311

66 MULTIMEDIJA

Konaan rezultat je iseen i zarotiran deo prethodne slike:

5. Rotate Canvas

Naješi razlog rotiranja je iskrivljenost forograje ili skeniranog doku-

menta. Rotiranje se standardno vrši opcijom Image/Rotate Canvas. Op-cije se pojavljuju u posebnom dijalogu:

Naješe se koriste opcije za rotaciju od 180°, 90° CW (clock-wise - usmeru kazaljke na satu) i 90° CCW (counterclock-wise – u smeru su-

protnom od kazaljke na satu), dok se za druge varijante rotacije koristi

opcija Arbitrary, gde se ugao i smer slobodno biraju.Simetrina preslikavanja oko horizontalne ili vertikalne ose (kao u ogleda-lu) vrše pomou funkcija Flip Canvas Horizontal i Flip Canvas Vertical .


78/311


5. SLOJEVI I TEKSTUALNI EFEKTI

Jedna od osnovnih osobina programa Photoshop, koja omoguava složeneoperacije nad rastrskim slikama, su slojevi (layers). Izrada celokupne slikase može hijerarhijski organizovati po delovima (slojevima) u kojima se

kreiraju pojedinani objekti, a konaan izgled se dobija njihovim kom- binovanjem.

Novi sloj se može kreirati iz menija Layer/New, iz dodatnog bonog me-nija plivajueg prozora Layers ili male palete alatki na dnu tog prozora.

Kreiranje objekata, kao što su tekstovi ili linije, automatski kreira sopstveninovi sloj za taj objekt. Plivajui prozor Layers prikazuje sve slojeve slike injihov redosled. Novi slojevi se kreiraju iznad prethodnih, njihov redosled

se može promeniti mišem, premeštanjem slojeva u prozoru Layers.Dodatni boni meni i mala paleta alatki na dnu prozora omoguavaju bro-

jne operacije nad slojevima, npr. promenu imena ili brisanje sloja.

6. FILTERI

Photoshop sadrži veliki broj programskih dodataka – ltera, ijom upotrebom se mogu dobiti razliiti složeni vizuelni efekti na digitalnoj slici. Fil-teri se koriste za manja doterivanja, ali i za velike transformacije slike u

nešto sasvim novo. Naprimer, donja fotograja se može pretvoriti u pro-zorski vitraž (lter Filter/Texture/Stained Glass) ili u monohromatsku

polutonsku sliku (lter Filter/Sketch/Halftone Pattern).

Pošto se do rezultata se obino dolazi eksperimentalno, svaki lter se pojedinano može isprobati aktiviranjem opcije Preview na pripadnom dijalogu.

Efekat uobiajene primene veeg broja ltera može se brzo pregledati u

prikazu opcije Filter / Filter Gallery (na slici).


79/311

68 MULTIMEDIJA

Primena nekih od eše korišenih ltera e se prikazati u okviru uputstvaza realizaciju laboratorijskih vežbi iz ovog poglavlja.

Vežba 2.3.1: Pregled i promena atributa digitalne slike

1. Otvoriti fajl sa rasterskom slikom u boji (.jpg, preview)

2. Promeniti prostornu rezoluci

us - multimedija - praktikum.pdf

Documents