p1 -razvoj multimedija (1)

Predavanje 1Razvoj multimedija

Sadržaj

RAZVOJ PERSONALNIH RAČUNARA KAO OSNOVA ZA RAZVOJ MULTIMEDIJA

UVOD U MULTIMEDIJE Hardver za multimedijalni računarski sistem Softver multimedijalnog računarskog sistema

DELOVI HARDVERSKE PLATFORME MULTIMEDIJALNIH SISTEMA Opis multimedijalnih sistema Mediji za multimediju Delovi multimedijalnih sistema Hardverske platforme multimedijalnih sistema

Razvoj multimedija

Da bi smo objasnili pojam multimedija, neophodno je prvo razmotriti:

nastanak računara, tehnologije koje su istu omogućile, ideje koje su dovele do stvaranja prvog PC računara i njegovog kasnijeg razvoja u prvu multimedijalnu mašinu.

Razvoj multimedija

Prvu generaciju elektronskih računara obeležio je računar ENIAC, a konstruktori su bili John W. Eckert i Džon Presper Mautchly.

Prvi elektronski računar je upravljan spoljnim instrukcijama, a podaci koji su se obrađivali smeštani su u unutrašnju memoriju.

Ideja o pohranjivanju instrukcija i podataka u promenljivu elektronsku memoriju ostvarena je u razvoju računara ED VAC.

Razvoj multimedija

Druga generacija računara nastala je krajem 50-ih godina, kada su tranzistori potisnuli računarske cevi iz računara. Njihova upotreba u proizvodnji elektronskih kola u računarima dovela je do efikasnijih digitalnih sistema, brzi su i manji od svojih prethodnika iz prve generacije.

Početkom 70-ih godina tehnologija izrade digitalnih integrisanih kola pružila je mogućnost izrade nekoliko hiljada tranzistora na jednoj poluprovodničkoj pločici.

Kompanija Intel je 1971. god. rešenje ovog problema našla u realizaciji kola čija se funkcija definiše programom, a koje se prema tome može koristiti kao univerzalno kolo.

Ovo koloOvo kolo je projektovano po ugledu na procesore velikih računara, a zbog svojih minijaturnih dimenzija dobilo je naziv mikroprocesor.mikroprocesor.

Razvoj multimedija

Drugi bitan pronalazak proizašao iz LSI (Large Scale Integration) tehnologije bila je poluprovodnipoluprovodniččkaka memorijamemorija. Ona se sastojala od nekoliko čipova i bila je pogodna i za mini i mikro kompjutere.

Do početka 80-ih godina integrisana kola su napredovala do VLSI tehnologije čime je znatno unapređena gustina kola u mikroprocesorima, memoriji i čipovima (elektronika zadužena za povezivanje mikroprocesora sa ulazno-izlaznim uređajima).

Početkom 90-ih imali smo VLSI kola koja su sadržala više od tri miliona tranzistora na silikonskom čipu površine manje od 0.3 kvadratna inča (dva kvadratna centimetra).

Digitalni računari 80-ih i 90-ih godina pripadaju sistemima četvrte generacije.

RAZVOJ PERSONALNIH RAČUNARA KAO OSNOVA ZA RAZVOJ MULTIMEDIJA

Personalni kompjuter (PC) je dizajniran sa idejom korišćenja od strane samo jednog korisnika.

PC se sastoji iz: procesora, primarne ili interne memorije i masovne memorije (hard i flopi diskovi. CD ROM uredaji,

ZAP, JAZ..), raznih ulazno-izlaznih uređaja, uključujući pre svega CRT

jedinicu (Cathode Ray Tube - monitor zasnovan na katodnoj cevi),

tastaturu i miš, te modem, printer itd.

Razvoj personalnih računara kao osnova za razvoj multimedija

Kompanija MITS napravila je 1974. god. prvi personalni računar Altair, koji je kao osnovu imao Intelov 8080 mikroprocesor.

Prava industrija personalnih računara otpočela je 1977. godine, kada su Stiven Džobs i Stiven Voznijak osnovali korporaciju Apple Computer Inc., i tržištu ponudili Apple II,

Kao najveći proizvodač računara na svetu IBM korporacija, lansirala je na tržiste 1981. god. IBM Personal Computer ili IBM PC, koji je imao deset puta veći kapacitet memorije, i bio podržan ogromnom IBM-ovom prodajnom mrežom.


Apple je 1983 god. predstavio Lisu, prvi personalni računar sa grafičkim korisničkim interfejsom GUI.

Grafički interfejs – grafički korisnički interfejsGrafički interfejs – grafički korisnički interfejs, predstavlja vizuelno kompjutersko okruženje koje predstavlja programe, datoteke i opcije sa grafičkim slikama, ikonama, menijima, dijaloškim prozorima i ekranima (prozorima). Često sretan pojam je GUI.GUI.

Pod GUI–jem podrazumevamo format displeja koji omogućava korisniku da:

izvršava komande, operiše datotekama, startuje programe i izvršava ostale rutinske zadatke koristeći uređaj miš

(mouse) za manipulaciju ikonama ili menijima na ekranu.


“Lisin” GUI je postao osnova Apple-ovog personalnog računara Macintosh, koji je predstavljen 1984 god. i koji se pokazao veoma uspešnim.

Stil Macintosh-ovog grafičkog interfejsa bio je široko prihvaćen od strane ostalih proizvođača personalnih računara i PC softvera.

Tako je 1985 god. Microsoft korporacija predstavila MS Windows koji je vremenom postao najrasprostranjeniji operativni sistem na personalnim računarima.


S druge strane, proizvođači mikroprocesora uspevaju da postignu sve veći stepen integracije elektronskih komponenti i uspevaju da u stopu prate napredak u mogućnostima softvera i operativnih sistema.

Intelov 80386, 32-bitni mikroprocesor (predstavljen 1985) omogućio je PC računarima veću brzinu i kapacitet adresiranja memorije


Do početka 90-ih tehnologija je dovela do razvoja prenosnih računara:

laptop kompjutera, notebook–a i palmtop uređaja.

Računari se povezuju u mreže radi sakupljanja, slanja i deljenja informacija elektronskim putem, a samim tim upoznajemo i multimediju u pravom smislu te reči.

Danas se računari koriste za najrazličitije primene, postaju neizostavno sredstvo u svakoj profesiji i sasvim sigurno njihovo vreme tek dolazi.

Multimedija

Da li uopšte postoji stroga definicija multimedije? Primenljivosti multimedije u prezentacione svrhe govorilo se i

razmišljalo još sedamdesetih godina prošlog veka. Ideja da multimedija predstavlja povezanost više medijuma dominirala

je duže vremena.

Nakon druge polovine osamdesetih godina, kada su PC računari preuzeli upravljanje drugim medijima, računar je korišćen na stari način, ali ipak sadržaji su se promenili.

Više nije bilo dovoljno reći da je multimedija prosto veza komjuterskog podržavanja medija kao što su: tekst, slika, grafikoni, glas, video, zvuk i animacija koji se mogu koristiti

interaktivno.

Multimedija

Uspešna prezentacija ili predstava često nosi oznaku multimedijalna i time se naglašava: snažan, po pojavnim oblicima i prenosnim putevima višestruk i simultan protok informacija između izvođača i učesnika

događaja.

Multimedijalni sistem pre svega treba da u interaktivnoj

komunikaciji sa korisnikom, simultano koristi različite pojavne oblike informacija, kao što su: tekst, grafika, animacija, mirne ili pokretne slike, muzika i govor.

Multimedija

Multimedijalna tehnologija obuhvata, prema tome, nove ulazno/izlazne jedinice za automatizovano zahvatanje podataka iz okruženja.

Takve jedinice su: televizijska kamera, mikrofon, skener...

One generišu multimedijalne entitete: video zapis, audio zapis, slike koje se programski samo delimično interpretiraju, jer su

nedovoljno strukruira

Multimedija

Ono što objedinjava multimedijalne entitete jeste višedimenzionalnost matrica.

Nizovi multimedijalnih sadržaja su višedimenzionalni, te je osnovni zadatak interpretacije inače slabo struktuiranih multimedijalnih entiteta, povezivanje u prostornom i vremenskom domenu.

Postoji više pristupa rešavanju problema interpretiranja

sadržaja multimedijalnih podataka.

Multimedija

Oni se mogu svesti na dva osnovna pristupa:

konvencionalni pristup: dodatno struktuiranje multimedijalnih podataka pomoću složenih programa - interpretera.

Ovim se generišu podaci koji su prenosivi putem standardnih prezentacionih sistema,

novi pristup: nova paradigma računarske obrade koja odgovara onoj koja se koristi u ekspertnim sistemima, a koja tretira interpretaciju slabostruktuiranih entiteta oslanjanjem na bazu znanja i mehanizam logičkog zaključivanja.

Multimedija

Multimedija je jedno od najuzbudljivijih područja personalnog računarstva.

Ona korisnike podstiče na kreativnost omogućujući pri tom: dodavanje video i zvučnih mogućnosti dokumentima, pa čak i stvaranje vlastitog digitalnog udžbenika, upotpunjenog zvukom i

animacijom.

Ako se korisnicima omogući bilo gde i bilo kad pristup bilo kojem multimedijalnom projektu, tada se to naziva multimedia networking.

Ključni element svake multimedijalne aplikacije jeste ugrađena interaktivnost.

Ona onemogućava pasivnost korisnika aktivno ga uključujući u proces učenja i podstičući ga na pronalaženje sve većeg broja informacija.

Time se osigurava kvalitetno učenje.

Multimedia networking pored toga što na jednostavan i brz način

omogućava korisniku pristup velikom broju informacija ima

veoma važnu primenu u obrazovanju i kreiranju „virtualnih škola“ i učenja na daljinu.

Multimedija

Multimedija

OsnovnOsnovnii element elementii multimedijalnog sistema multimedijalnog sistema

Osnovna terminologija i koncept multimedije

Multimedijalne aplikacije dizajnirane su na taj način da uključuju sva čula korisnika kao i sposobnost komunikacije.

Stoga je njihova funkcionalnost najbolja ako mogu pokrenuti što više čulnih sposobnosti korisnika.

Danas sve bolje multimedijalne aplikacije mogu angažovati skoro sva čula (dodir, vid, sluh) korisnika.

Multimedija

UVOD U MULTIMEDIJE

Razvoj računarske tehnologije i njene integracija sa telekomunikacionom tehnologijom utiče na razvoj multimedija.

Multimedija nije samo povezivanje više medijuma, kako se ranije mislilo.

Multimedija nije samo veza računarskog podržavanja medijuma poput:

teksta, slike, zvuka, animacije, videa, koji se mogu interaktivno koristiti.

Uvod u multimedije

Danas multimedija treba da obezbedi sledeće multimodalitete:

multitasking – rad više procesora istovremeno, paralelnost – mogućnost paralelnog prikazivanja i

izvršavanja, i interaktivnost – mogućnost interakcije

Uvod u multimedije

Multimedija kao interdisciplinarna naučna oblast zahteva poznavanje i drugih oblastipoznavanje i drugih oblasti. .

Pored neophodnih hardverskih i softverskih znanja potrebno je poznavati komunikacije, dizajn, marketing, didaktiku i psihologiju.

Danas je multimedija prisutna u svim segmentima komunikacija, supermedijskim sistemima, bankama sistemskih podataka kao i specificnim autorskim sistemima.

Jedan od pokazatelja ove prisutnosti multimedija je i stalan rast prodaje multimedijalnih proizvoda.

Hardver za multimedijalni računarski sistem

Hardver – predstavlja fizičke komponente računarskog sistema, uključujući sve periferne računarske komponente jednog računarskog sistema (na primer: štampač, skener..).

Hardver za multimedijalni računarski sistem treba da zadovolji određene minimalne karakteristike za:

korišćenje multimedije (mogućnosti reprodukcije slike,

zvuka, videa i animacije) odnosno, kako prezentacije multimedijalnih sadržaja tako i u

pogledu kreiranja multimedijalnih aplikacija.

Multimedia PC Marketing Concil (MPC) je 1990. god. propisao propisao minimalne zahteve koji se iziskuju od jedne raminimalne zahteve koji se iziskuju od jedne raččunarske platforme unarske platforme da budu multimedija MPC. da budu multimedija MPC.


Tako je nastao standardnastao standard MPC 1 Level 1. Ubrzo, posle naglog rasta i napretka računarske tehnologije (1993. god.)

propisan je i drugi standard multimedijadrugi standard multimedija MPC 2 Level 2.

Pregled hardverskih normi za oba standarda

MPC 1 – Level 1 MPC – Level 2

Procesor 16 MHz 386 SX 25 MHz 486 SX

RAM 2 MB 4 MB

Hard disk 30 MB 160 MB

CD –ROM Brzina 1x,

Prenos podataka 150 Kb/s

Brzina 2x

Prenos podataka 300 Kb/s

Audio Muzička kartica sa 8-bitnom sisntezom zvuka, MIDI interfejs

Muzička kartica sa 16-bitnom sintezom zvuka, MIDI interfejs

Interfejsi MIDI I/O, Joystick MIDI I/O, Joystick


Nagli razvoj i ubrzano primenjivanje računarske tehnologije danas, i uvid u prethodnu tabelu, navodi na potrebu uspostavljanja novog hardverskog standarda.

Da bi jedan PC računar bio multimedijalan treba da sadrži bar sledeće komponente prikazane u tabeli.


Komponente PC računara

Multimedija PC optimal Multimedija PC High

Procesor PII Celeron 500 MHz AMD Thunderbird 850 MHz

RAM 128 MB 256 MB

Hard disk 20 GB 30 GB

CD/DVD CD 40x DVD 12X/40x

Grafika Voodoo 32000 16 MB GeForce GTS 32 MB DDr

Monitor 17” Samsung 750s 19” Hansol 920D

Audio Creative PCI 128 Creative Livel Platinium

Zvučnici Genius G 106 Teac DDS PM - 1500

Softver multimedijalnog računarskog sistema

Operativni sistemi, prevodioci i aplikacijOperativni sistemi, prevodioci i aplikacijee koje su kreirane tako da njihovi korisnici mogu da ih koriste bez profesionalnog znanja čine softversku podrsoftversku podršškuku multimedijalnih računarskih sistema.

Operativni sistemOperativni sistem upravlja hardverskim resursima, softverom i podacima da bi obezbedio efikasno izvršavanje korisničkih programa (aplikacija).

Ukratko: razmotrimo najpopularnije operativne sisteme na PC računarima I istaknimo njihove "multimedijske" mogućnosti - podršku uređajima i

rad sa potrebnim formatima podataka.


Microsoft DDisk OOperating SSystem je došao na tržiste 1981. god. i predstavija osnovu i početak korišćenja PC računara u savremenom smislu. Multimedijske mogućnosti su mu bile više nego skromne.

DOSDOS nije bio poput GUIGUI ggrafički interfejs – grafički korisnički interfejsrafički interfejs – grafički korisnički interfejs,

predstavlja vizuelno kompjutersko okruženje koje predstavlja programe, datoteke i opcije sa grafičkim slikama, ikonama, menijima, dijaloškim prozorima i ekranima (prozorima). operativnog sistema, a

nije postojao ni standardni korisnički interfejs – svaka aplikacija je imala sopstveni, tako da su programi bili dosta šaroliki, a korisćenje svakog od njih se morao zasebno učiti.


Microsoft Windows 3.1 pojavio se 1991. god. postavljajući svoje standarde, sa svojom doradom za mrežni rad (Windows for Workgroup 3.11) zagospodario je na tržistu operativnih sistema, a oslanjao se na arhitekturu prethodne verzije (Windows 3.0.), koja se pojavila 1990.

Sustina ovog operativnog sistema je bila u nadogradnji DOS-a dodavanjem grafičkog "operativnog sistema" sa naprednim performansama - kao što je kooperativni multitasking.


IBM OS/2 Warp je od samog početka dizajniran kao sistem sa pravim multitaskingom i odličnom zastitom, koja u većini slučajeva onemogućuje negativan uticaj loših aplikacija.

U verziji 2.0, koja je izasla 1991. god., IBM je prešao na 32-bitni rad i predstavio svoj Workplace Shell, pravi objektno orijentisani korisnički interfejs.


Microsoft Windows NT je 32-bitni operativni sistem,

sa pravim multitaskingom, sa mnogo boljim sistemom za rad sa datotekama, a takođe svaka aplikacija pod njim, pa i

sistemski elementi rade u zasebnim adresnim prostorima,

što znači da ni jedna aplikacija ne može zadirati u adresni prostor neke druge aplikacije ili samog operativnog sistema - svaka od njih vidi virtuelni prostor od 2 GB.


Microsoft Windows 95 je 32-bitni operativni sistem sa pravim multitaskingom i ima podršku za kompletnu bazu postojećih programa.

Svaka 32-bitna aplikacija ima sopstveni adresni prostor, čime se omogućava oporavak od bilo kakve greške.

Ipak, 16 - bitne aplikacije i dalje rade u prostoru koji dele sa

samim sistemom tako da ga mogu oboriti, čak ako ne koriste 16-bitne aplikacije,

Sigurnost nije na nivou Windows NT-a ili OS/2, jer svi sistemi dodatno dele jedan prostor od 4 MB u kome se odvijaju procesi u

realnom modu, kao što su drajveri uređaja.


Win 9x je predviđen za kućnu zabavu i razonodu i za sitnije poslovne potrebe.

Zbog takve koncepcije: postoji sistemska podrška svim multimedijalnim

dokumentima i formatima podataka, kao i mnogim karakterističnim uređajima uz konstantno

unapređivanje.


Najpre "Windows 95" koji nije ponudio ništa više od animiranog (i sporijeg desk-topa) i novijih drajvera za uređaje.

Zatim, revizija B i C, sa značajnim novitetima poput 32-bitne FAT tabele diskova ili Internet Eksplorerom 3, te podrškom novih uređaj a.

Verzija Windows 98 se pojavila 1998.godine, a revizija SE 1999. Stigao je 11 E4, aktivni desktop i kompletna orijentacija ka Internetu, ali bez nekih drastičnih promena u filozofiji korišćenja računara ili performansama.


APLIKATIVNI SOFTVER - koji se, prema pojedinim analitičarima, pokazao kao najbolji je:

SoftvSoftveer za obradu slikr za obradu slikee kao što je Picture Publisher, Adobe photoshop. Ovi alati su namenjeni za digitalnu obradu slike, što omogućava različite efekte kao što su kvalitet boje, kontrast.

Adobe PhotoshopAdobe Photoshop se u vreme svojih skromnih početaka korislio kao program za korekturu filmova, a danas je prerastao u vodeći svetski program za obradu slikeobradu slike.

On danas omoguOn danas omoguććuje i kreiranje 3D slikauje i kreiranje 3D slika, tako da se i korisnici sa velikim fotografskim, umetničkim, graflčkim i kompjuterskim znanjem mogu suočiti sa ogromnim izazovima.


Softver za obradu zvukaSoftver za obradu zvuka (Media Rack, Qbase, Sound Simulation, Fast Tracker) mora imati određene karakteristike kao sto su: Hard disk recorder - koji obrađuje i digitalno zapisuje zvuk

sa zvučnog adaptera uzet sa nosioca zvuka (CD disk iii mikrofon),

MIDI sekvencer - obezbeduje mogućnost promene zvuka, njegovo snimanje i reprodukciju sa MIDI instrumenta (klavijatura koja se preko MIDI interfejsa sa kablom povezuje na zvučni adapter),

Postupak notacije - daje mogućnost zapisa odsvirane melodije u notama.


Softver za dizajn filmaSoftver za dizajn filma (Video for Windows, Quick Time, Premier) trebalo je da reši dva problema:

brzinu protoka sličica i veličinu filma.

prvi problem je rešen sa procesorom velike propusne moći, a drugi softverskom kompresijom video zapisa za šta mogu

poslužiti,

npr. Microsoft Video, Intel Video ili Autodesk RLE


Sofver za izradu multimSofver za izradu multimeedijalne aplikacijedijalne aplikacije, Microsoft Power Point sa svojim alatima, omogućava nam kreiranje prezentacija sa

zvučnim animacijama, slikama iz "ClipArt-a", filmovima (dinamičkim video-clipovima), animacijama sa tekstom, linijama, objektima.

Microsoft Power Point je postao potpuno programabilna platforma na kojoj se mogu realizovati složeni zahvati.

Opcija Slide Finder omogućava nalaženje i pregled slajdova lociranih bilo gde u mreži i njihovo uvođenje u aktivnu prezentaciju.


Softver za kreiranje radnih tabela i grafikonaSoftver za kreiranje radnih tabela i grafikona - Microsoft Excel i Lotus služe za grafoanalizu i kao predprocesor za interne baze podataka i Internet. Excel dokument jednostavno postaje Web dokument.

Softver za obradu tekstaSoftver za obradu teksta - najpoznatiji su Microsoft Word, Corel Ventura, Word Perfekt...

Pod obradom teksta se podrazumeva unos, brisanje, stampanje i pretraživanje teksta.

Microsoft Word pored klasične obrade teksta omogućava: izradu i prepravljanje HTML fajlova, konvertovanje HTML fajla u Word i obrnuto.


Softver za baze podatakaSoftver za baze podataka Microsoft Acces je alat koji obuhvata relacionu bazu podataka, HTML editor i publikovanje na WEB-u. Kao razvojno okruženje Microsoft Acces je veoma moćan.

Microsoft Acces uključuje potpunu podršku za Visual Basic for Applications

(VBA) i ima bogat skup obrazaca za dizajniranje, uključujući i podršku

za ActiveX. Microsoft Acces

pruža mogućnost uvoza i povezivanja sa podacima iz mnogih eksternih izvora podataka,

uključujući ODBC baze podataka i HTML fajlove.

DELOVI HARDVERSKE PLATFORME MULTIMEDIJALNIH SISTEMA

Osnovna i suštinska karakteristika čoveka kao misaonog bića je komunikacija.

Da bi se ovaj problem otklonio mora se povećati kvalitet komunikacije, pri čemu se prvenstveno misli na komunikaciju koja je

jasna, nedvosmislena, konkretna, pravovremena i sa što manje smetnji.

Danas u eri informatike, kada su mreže, ultrabrzi računari i Internet, ukomponovani u jedno novo obrazovno sredstvo i kvalitet komunikacije je podignut na viši nivo.

Opis multimedijalnih sistema

Ekspanzija i razvoj metoda i tehnika u različitim oblastima računarskih nauka vode prema integrisanim sistemima koji pokušavaju da razreše probleme „reprezentacije i prezentacije znanja".

Jedan od ključnih problema koje pri tom treba razrešiti je kako kako ogromnu količinu znanja i informacija reprezentovatiogromnu količinu znanja i informacija reprezentovati na najpogodniji način za konkretnog korisnika.


Kao rezultat napretka na polju integracije računarstva i telekomunikacija nastalo je novo tehnološko rešenje - multimedijalni sistmultimedijalni sisteemi. mi.

Pomoću ovakvih sistema omogućuje se istovremena (simultana) prezentacija više medijalnih izvora –

teksta, video slike (statične i dinamične), zvuka (govora, muzike ili raznih zvučnih efekata), grafike, animacije kao i skladištenje, pretraživanje i obrada podataka.

Ovi navodi podrazumevaju i rešenja poznata kao video konferencijvideo konferencijee koje su multimediji dale novu komunikacionu dimenziju - telekomunikaciono povezivanje radnih stanica telefonske i TV mreže.


Svet u kome čovek živi je multimedijalni svet. Takođe, treba imati na umu da ljudi međusobno komuniciraju multimedijalno:ljudi međusobno komuniciraju multimedijalno:

gestovima, izrazom lica, glasom, pismom, crtežom, pogledom.

Dakle, prirodno je što se razvoj informatičkrazvoj informatičkihih tehnologij tehnologijaa kreće sve više u

smeru memorisanja, obrade i prezentacije multimedijalnih podataka (teksta, slike i zvuka).


Stoga, u preduzećima, obrazovnim institucijama i drugim organizacijama razvijenih zemalja

trodimenzionalna animacija, stereo zvuk, fotografije, grafici i pokretne video slike

postaju sve više stvarnost u svakodnevnom obavljanju poslova.


Rad sa multimedijalnim sistemima omogućava korisnicima da: kreiraju, uređuju, primaju, predaju, skladište, pretražuju, vraćaju, dodaju, oduzimaju ili brišu dva ili više oblika informacije.

Već postoje i definicije multimedijalnih sistema kao "... prenos "... prenos poporuruka upakovanih u blokove impulsa bez obzira na njihovo ka upakovanih u blokove impulsa bez obzira na njihovo porporeeklo i prirodu ulaza".klo i prirodu ulaza".


Multimedijalni sistemi se danas najčešće sreću u sledećim područjima:

tehnologijama masovne zabavetehnologijama masovne zabave (razne video i druge igre), aplikacijama za nastavu i uaplikacijama za nastavu i uččenjeenje, odnosno obrazovnoj delatnosti

uopšte, bibliotebiblioteččkim informacionim sistemimakim informacionim sistemima, gde multimedije zapravo

predstavljaju fizičku implementaciju tzv. virtuelne biblioteke, poslovnim prezentacijamaposlovnim prezentacijama i marketingu, novinarsnovinarsttvu i izdavavu i izdavašštvutvu uopšte.


Na danasnjem nivou razvoja multimedija treba da obmultimedija treba da obeezbedi zbedi sledesledećće multimodae multimodalitete:litete:

multitasking (rad sa više procesa istovremeno) paralelnost (mediji se mogu paralelno prikazivati i izvršavati) interaktivnost (mogućnost interakcije).

Za multimedije su potrebna nova znanja iz domena: hardverskog znanja, i softverskog znanja.


Razvoj hardvera pratio je i odgovarajući razvoj softvera.

Pojavili su se novi jezici: Java, operativni sistemi, softver za servise, i sadržaje za interaktivni rad.


Sve to je omogućilo pojavu:

govornog interfejsa korisnika, tj, komunikacije s kompjuterom pomoću glasa,

PDA džepnih pomoćnika" Palm computing" kao elektronskog pomoćnika po čijem se ekranu piše,

hiperteksta i hipermedija, elektronskih novina i udžbenika, učenja na daljinu, «inteligentnih kuća» itd.

Interface – mesto ukrštanja (elektronski uređaj koji povezuje dva druga uređaja koji se ne mogu direktno priključiti na računar).

Mediji za multimediju

Klasifikacije medija za multimediju se mogu izvršiti na različite načine.

Na primer, prema stepenu interaktivnosti koji dopuštaju mediji mogu biti:

linearni mediji, feedback, adaptivni mediji, komunikativni mediji.


Mediji mogu biti: statički (tekst, brojevi, grafici) dinamički (animacije, artikulisani jezik, muzika i

video).

Postoje dva oblika egzistiranja multimedije u vremenu, tj.: kao sekvenca, i realno u vremenu.


U površinskoj strukturi multimedijalni objekti stoje u relaciji jedni prema drugima, koja se može iskazati kao:

jedan pored drugog, jedan ispod drugog, paralelno , jedan uz drugi (hijerarhijski i sukcesivno).


U dubokoj strukturi objekti su u relaciji, koja se može označiti kao:

demonstracija, komentar, primer, dokaz, kauzalitet, indicija, naracija, argumentacija, itd


Multimedija se koristi kao viši pojam preko mnoštva proizvoda i usluga iz oblasti:

kompjutera, telekomunikacija i medija.

Heterogenost ovih proizvoda i usluga objašnjava to da jednoznačna, jasno razgraničena definicija pojma multimedija nije moguća.


Multimedijska prezentacija znanja, odnosno informacija nastajenastaje korišćenjem različitih medija i to interaktivno.

Jedan multimedijalni sistem je u stanju: da realizuje različite medije nezavisno jedne od drugih i da u željenoj formi kombinuje prezentaciju.

Za ostvarivanje toga kompjuter predstavlja nezamenljivo sredstvo.


Osnovni medijumi za multimediju Kao osnovne medijume koji se pojavljuju u multimedijalnim

aplikacijama možemo navesti: tekst video audio statička 2D i 3D kolor grafika animaciona 2D i 3D kolor grafika statičke slike


Tekst: Tekst predstavlja medijum koji se u multimediji posmatra sa nekoliko

aspekata, tj. kao: obrada teksta, animacija teksta, tipografija teksta, hipertekst.


Video - i audio tehnike su važni medijumi za multimediju.

Povezivanje kompjutera i nekog od nosioca analognog video signala (npr. video rekorder ili video kamera), preko posebno projektovane kartice (video kartice), predstavlja video za multimediju.

Posebna video kartica mora biti u stanju: da "hvata" analogni video signal (digitalizacija), i isti prosledi računaru na dalju obradu.

Video kartica mora imati odgovarajući softver.


MS video za Windows - obuhvata sledeće programe: Media player - za reprodukciju AVI (Audio Video Intervleave –

audio-video preplitanje) fajlova, Vid Cap - program zadužen za hvatanje “žive" slike, Vid Edit - zadužen za video editovanje i montažu video

sekvence, Pal Edit - za editovanje i konvertovanje video filmova u 8-bit

paletu, Wave Edit - za editovanje i montaža audio sekvenci u video

formatu, Bit Edit - za dodatno editovanje sličica video filma, po principu

"tačkica po tačkica", Media Browser - program koji omogućuje kreiranje i povezivanje

više audio i video sekvenci u jednu multimedijalnu prezentaciju.


Audio: Današnji računari mogu proizvesti zvuk na više načina:

preko ugrađenog internog zvučnika, digitalno-analognom konverzijom, sintezom, preko MIDI interfejsa (Musical Instrument Digital Interface je

serijski interfejs koji dozvoljava konekciju muzičkog sintisajzera, muzičkog instrumenta na računaru radi snimanja i dalje dorade i obrade dokumenta).

sa CD-ROM-a.


Računari nisu u stanju da direktno manipulišu sa analognim izvorima zvuka.

Svaki računar bi trebalo da ima A/D konvektor i D/A konvektor.

Prilikom pretvaranja analognog signala u digitalni javlja se nekoliko problema.


Prvi problemPrvi problem: svaki uzorak analognog signala se uzima u pravilnim intervalima zavisno od frekvencije semplovanja.

Ako je frekvencija nedovoljna dolazi do pojave Aliasing, izobličavanja tonova visokih frekvencija.

Drugi problemDrugi problem:: pojava šuma. Sama elektronika zvučne kartice stvara šum, koji se izražava u decibelima (dB).

Zvuk je neizostavni multimedijski element u svim multimedijskim prezentacijama.


Multimedijalna grafika Grafika predstavlja osnovni multimedijski medijum za prikazivanje.

Postoji više vrsta grafike: Bitmapirana grafika, Vektorska grafika, 3D grafika.


Bitmapirana grafika - pojam bitmapirana slika predstavlja sliku iz proizvoljnog broja tačkica po horizontali i vertikali.

Te tačkice se drugačije nazivaju pixeli.

Pored svoje pozicije u matrici svaka tačkica nosi i svoju informaciju o boji.

Kvalitet slike se direktno određuje brojem pixela po kvadratnom inču. Ova jedinica je standardom usvojena i zove se DPI. Broj DPI-a direktno utiče na sam kvalitet slike, kako na monitoru (u

manjem obliku) tako i na štampi (u većem obimu).


Broj boja koje štampači mogu da podrže je različit i varira od jednog do drugog tipa stampača.

Najznačajniji i najpopularniji multimedijalni formati slikaformati slika su: JPEG (Joint Photographic Expert Group) i GIF (Graphic image Format), a

poznatiji programipoznatiji programi za obradu bitmapiranih slika su: PhotoShop, Photo-Paint, PhotoFinish, i dr.

Raster kao pojam teoretski označava „nešto nešto što je načinjeno od više elemenata u nekom što je načinjeno od više elemenata u nekom vidljivom dvodimenzionalnom sistemuvidljivom dvodimenzionalnom sistemu“

U grafici je to prikaz od najmanje jednogjednog do teoretski beskonačnogbeskonačnog broja polja na površini određene veličine, a zajedno stvaraju mozaikmozaik složen da čini celovitu sliku

Tako stvorena slika naziva se još i bitmapabitmapa, a polja pikselipikseli

Broj piksela na površini određene veličine naziva se rezolucija


Kod rasterske grafikerasterske grafike svaki piksel može prikazivati samo jednu boju, ali sadrži podatke o svim bojama koje može prikazati

Rasterske slike zauzimajuzauzimaju poprilično fizičkog prostora na medijima za memorisanje podataka

Zavisno od broja boja prikazanih na rasterskoj slici razlikujemo:

1-bitne bitmape8-bitne bitmape16-bitne bitmape24-bitne bitmape32-bitne bitmape



Vektorska grafika - Rad sa programima za vektorsku grafiku se sastoji iz crtanja poligona - objekata.crtanja poligona - objekata.

Skup poligona predstavlja sliku.

Crtanje kod vektorske grafike predstavlja crtanje objekata ili poligona, Na PC platformama najpoznatiji programi za rad sa vektorskom grafikom

su: CDR (program Corel Drax), CGM (Computer Graphics Metafile), DRW (Micro Graphics Draw), DXF (Auto Cad), GEM (Graphics Environment Manager), WMF (Windows Metafile).


3D grafika - Specifičan vid grafičkog dizajniranja predstavlja trodimenzionalna (3D) grafika.

Kreiranje 3D aplikacija podržavaju, npr.: CAD sistemi, animacioni softveri (npr. 3D studio),

Ti softveri su u stanju da crtaju - modeliraju 3D objekte predstavljene žičanim modelima.

Delovi multimedijalnih sistema

Kao i u većini drugih oblasti primene računara i kod multimedijalnih sistema se mogu razlikovati tri dela:

tehnička podrška, softverski standardi i alati, aplikacije


Tehnička podrška u multimedijalnim sistemima podražumeva moćne računare, ali uz njih i veoma širok spektar dodatne opreme.

Dodatna oprema posmatrana u globalu predstavlja:

audio i video digitalizatore, uređaje za smeštanje ogromnih količina podataka, komunikacione Iinije velike propusne moći, kvalitetne izlazne uređaje za prezentaciju, posebne uređaje za sinhronizaciju rada delova sistema.


Moćnija hardverska oprema za multimedijalne sisteme podrazumeva:

CD-ROM plejere kolor grafičke monitore visoke rezolucije zvučne kartice video kartice, itd.


Softverski standardi i alati podrazumevaju: tehnike kompresije i dekompresije velike brzine i visokog

stepena sažimanja podataka, alate za manipulaciju digitalizovanim objektima raznog

porekla (zvučnog, slikovnog...), alate za koordinaciju rada multimedijalnih mreža, jezike za upravljanje tokovima podataka kao i redovima čekanja tokom multimedijalnih prezentacija.


Veliki broj programskih paketa namenjenih za kreiranje prezentacija je opremljen mogućnostima za multimedijalni rad.

To drugim rečima znači: da se uz njihovu pomoć mogu pokrenuti slike, a zatim se te slike mogu obogatiti zvukom, i pri svemu tome mogu se dodavati fotografije ili video snimci.

Programski paketi sadrže biblioteke unapred pripremljenih "podloga" na koje se dograđuju pojedinosti specifične za određeni novi projekat.


Osnovni koraci u kreiranju multimedijalnih aplikacija mogli bi biti sledeći;

prikupljanje podataka, kompresija podataka, smeštaj podataka, pristup podacima, prezentacija podataka.


Prikupljanje podataka:

za alfanumerialfanumeriččkkee podatk podatkee koristi se tradicionalna tastatura, ali i uređaji za optičko prepoznavanje znakova.

Za zvuzvuččne podatkne podatkee se koriste digitalizatori glasa, dok se za vizuvizueelne podatklne podatkee koriste digitalne kamere i skeneri.


Kompresija podataka: Ovaj korak je u oblasti multimedija još veliki problem i smetnja

razvoju odgovarajućih sistema.

Bez kompresije je količina podataka sa kojom treba baratati u jednoj multimedijskoj prezentaciji obično preobimna za slabiji računar.


Smeštaj podataka: odgovarajuće tehnike smeštanja podataka moraju omogućavati

realizovanje svih zahteva kod pristupa i prezentacije proizvoljnih vrsta informacija.

Ovde poseban problem predstavija to što se često javlja potreba za: sinhronizovanjem, paralelnim pristupom informacijama različitog tipa i porekla i njihovoj koordiniranoj prezentaciji.


Pristup podacima: za kvaliletno korišćenje multimedijalnih sistema moraju se obezbediti različiti načini za pristup podacima, npr.

po ključu (indeksirani pristup), u skladu sa datim primerom,

po sadržaju (semantički pristup) i sl.

Prezentacija podataka: predstavija posebno kompleksan problem zbog nužnosti:

koordinirane, sinhronizovane i paralelne obrade velikih količina informacija i njihovog prikaza na

najkvalitetnijoj izlaznoj opremi.


ZnaZnaččajni problemiajni problemi vezani za ograniograniččenjaenja u multimedijalnim aplikacijama, a koji su posledica do danas dostignutog stepena razvoja hardverskih i soflverskih tehnologija su:

vveeliki broj implemliki broj implemeentacija multimedijalnih sistema ntacija multimedijalnih sistema nije u stanju nije u stanju da kvalitetnoda kvalitetno podrpodržži kontinualan prikazi kontinualan prikaz video i audio signala video i audio signala visoke rvisoke reezolucijzolucijee, za smeštaj video i audio signala zahteva se ogromna količina memorijskog prostora,


multiinmultiineedijalndijalnee prezentacije se sastoje iz prezentacije se sastoje iz vivišše razlie različčitih itih tipova informacijatipova informacija, koje se obično čuvaju posebno i za koje treba obezbediti koordiniranu i sinhronizovanu prezentaciju,

danas samo mali broj veoma skupih mreža omoguomoguććava ava vveeliku brzinu i kapacitetliku brzinu i kapacitet komunikacionih kanala

Hardverske platforme multimedijalnih sistema

Pre nego što se počne sa razvojem multimedijske aplikacije neophodno je da korisnik ima:

moćan i kvalitetan "pravi" hardver"pravi" hardver, tj. on mora znati i to na kojoj će platformi implementirati

multimedijalni sistem.

Ukoliko je poznata hardverska platfonna onda je korisniku olakšan i sužen izbor alata za razvoj aplikacija.


Korisnik mora da zna da li je potrebno da multimedijske aplikacije funkcionišu na više platformi jer će to ograničiti izbor autorskih alata kao i formate datoteka.

Treba voditi računa o tome da: kombinacije podataka, zvuka i videa

mogu predstavljati veliko opterećenje za kompjuterski sistem, a posebno ako je reč o mrežnom okruženju.


Kvalitet zvučnih i video signala i zapisa je mnogo bolji sa audio i video karticama visokog kvaliteta.

Neophodne su adapterske kartice sa procesorima digitalnih sistema (DSP -Digital Signal Procesor).

To su programirani uređaji projektovani za izvršavanje specijalnih algoritama neophodnih kod upravljanja audio i video

signalima.


DSPDSP - - Digital Signal ProcesorDigital Signal Procesor se mogu reprogramirati ukoliko se razvijaju novi algoritmi. DSP čip može posedovati niz višefunkcionalnih mogućnosti.

Na primer, on istovremeno može primati fax poruke i emitovati muziku.

Digitalni videoDigitalni video zahteva veliki kapacitet standardne memorije i ima ogromne ulazno - izlazne zahteve za jedinicu centralnog procesora.

Jedan frame-frejm (okvir) – (fizičke celine na koje se može podeliti veb stranica) nekompresovanog video signala zauzima i više MB

sekundarne memorije.


Standardni digitalni video zahteva: veliki memorijski kapacitet i ima ogromne ulazno-izlazne zahteve za jedinicu

centralnog procesora.

Jedan frejm (okvir) nekompresovanog video signala zauzima više MB sekundarne memorije.


Digitaini video je uvek kompresovan. U kojoj meri je kompresovan i sa kojim kvalitetom zavisi od algoritma kompresije / dekompresije (CODEX - Compression De-compresson Algorithm).

JPEG (Joint Photographic Expert Group) i MPEG (Motion Pictures Experts Group) su dva CODEC - a koji su postali standardi.

JPEG je razvijen da omogući zauzimanje pojedinih mirnih frejmova (okvira) iz video niza koristeći "inframe" kompresionu tehniku koja tretira sliku kao zasebnu celinu.

Ova tehnika je pogodna za prezentaciju sa personalnim računarima i radnim stanicama.


Uz video aplikacije postoje i aplikacije koje za krajnji rezultat imaju grafičke slike i fotografije prikazane na ekranu.

Za implementaciju audio aplikacije potrebna je audio kartica koja omogućava zvučni signal.

Audio datoteke se čuvaju u jednom od dva digitalna formata: "wave" format koji predstavlja "Windows" audio format, i MIDI (Musical Instrument Digital Interface) format.

"Wave" audio datoteke su veće, poređenja radi, jedna MIDI datoteka iznosi 1/10 veličine iste "wave" datoteke.

Ispitna pitanja

1. Šta je neophodno da bi smo objasnili pojam multimedija?2. Koje minimalne karakteristike treba da zadovolji hardver za

multimedijali računarski sistem?3. Šta čini softversku podršku multimedijalnih računarskih sistema?4. Šta se omogućuje pomoću multimedijalnih sistema? 5. Šta omogućava korisnicima rad sa multimedijalnim sistemima?6. Koji su osnovni medijumi koji se pojavljuju u multimedijalnim

aplikacijama?7. Koji su osnovni koraci u kreiranju multimedijalnih aplikacija?

p1 -razvoj multimedija (1)

Documents