Univerzitet u Beogradu Fakultet Organizacionih Nauka

Multimedijalne tehnologije i Internet u umetnosti-seminarski rad-

Mentor: prof dr Boidar Radenkovi _________________

Student: Gordana Paunovi _________707/08

Beograd, 29.01.2011.

Sadrzaj:Uvod3 Umetnost.5 -definicija5 -upotreba.6 -forma.... 8 -anr................................................................................................8 -mediji.............................................................................................9 -stilovi..............................................................................................9 Knjizevnost...................................................................................10 -Internet i multimedija u knizevnosti.........................................10 Muzika..........................................................................................12 - Internet i multimedija u muzici..............................................12 Slikarstvo.....................................................................................15 -Internet i multimedija u slikarstvu..........................................15 Pozoriste.......................................................................................17 -Internet i multimedija u pozoristu..........................................17 Film..............................................................................................19 -Internet i multimedija na filmu...............................................19 Zakljucak..................................................................................21 Literatura......................................................................................22

2

UvodKomunikacija putem Interneta je masovna, brza i jeftina. Mnogobrojni servisi na Internetu omoguavaju da poruka veoma brzo stigne na drugi kraj sveta. Upravo te osobine Interneta kao medija pruaju realne i gotovo nesluene mogunosti za poslovne aktivnosti. Internet je danas najpopularniji i najperspektivniji medij za komunikaciju i prenos informacija. Napredak tehnologije, pri emu se misli na poveanje snage raunara i brzine prenosa podataka, omoguuje postavljanje novih granica u korienju Interneta. Internet je svetski sistem umreenih raunarskih mrea koji je transformisao nain na koji funkcioniu komunikacioni sistemi. Internet je proizvod spoja medija, racunara i telekomunikacija. Meutim, internet nije samo proizvod tehnolokog napretka, nego takoe drutvenih i politikih procesa, ukljuujui naunu zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korjena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruenje vezano za naunu zajednicu, internet se vrlo brzo proirio na svet trgovine i poslovanja. Ipak, bilo je potrebno skoro 30 godina da se internet nametne kao tehnoloka inovacija koja konstantno transformie drutvo i ekonomiju. Pojam internet znai mrea unutar mree, ili internakonekcija izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreom informacija (velika internacionalnaglobalna baza podataka). Broj raunara na internetu se trenutno procenjuje na oko 2.000.000.000. Koliina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teko je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista. Danas, internet predstavlja osnovnu bazu u komuniciranju.

Takodje, podpomaze raznovrsne oblasti. Jedna od takvih je I umetnost.Kako naruciti knjigu, a ne otici u knjizaru po nju? Kako znati sta je na repertoaru u pozoristu, a ne morati odlaziti do zeljenog pozorista po hladnoci I proveriti? Zasto stajati u redu za novine, ako ih mozemo procitati na internetu? Na sva ova pitanja odgovara upravo tema koja je sve popularnija- internet.

Pojam multimedijski se moze prevesti kao visemedijsko. Istorijski, pojam multimedijalne umetnosti vezuje se za evropski fluksus I neoavangardu u kojima se pod multimedijalnom umetnoscu oznacava umetnicko delo koje je zasnovano na artikulaciji razlicitih medija, pri cemu su mediji materijalni posrednici upuceni odredjenom culu, tj. usredsredjeni na jedno culo I pokusaj da se povezu ili artikulisu razlicita cula, dozivljaji umetnickog dela. 3

Multimedija je kombinacija slijedeih elemanata:

Multimedija je zajedniki naziv za medije koji kombiniraju vie tipova pojedinanih medija, da bi se stvorila jedna cjelina. U obinom govoru multimedija najee znai interaktivni racunarski projekat u kome se koristi film, tekst i zvuk, kao to su npr. interaktivne enciklopedije, obrazovni kompakt diskovi ili DVD-i.

Tekst

Zvuk

Slika

Animacija Video Interaktivnost Popularni programi koji se esto koriste za stvaranje multimedijalnih sadraja su: Macromedia Flash i Director, Sony Sound Forge, Microsoft PowerPoint, Adobe Photoshop, Adobe Premiere, i drugi. Povezano sa idejom multimedije, nastaje druga instaca a to je virtuelna realnost. Virtuelna realnost jeste ne umetnicki pravac, umetnicki stil ili tehnika, vec kompjuterska tehnologija koja moze biti koriscena u razlicitim umetnostima za oblikovanje I realizaciju dogadjaja, situacija, umetnikih dela I to na taj nacin da jedan umetnicki interaktivni tehnoloski sistem deluje na razlicita cula I da ta razlicita cula bivaju uvedena u taj sistem.Primeni multimedije je danas prevazisla mnoge granice, ne samo u oblasti tehnologije vec I u svim ostalim oblastima zivota. Zdravstvo, skolstvo, privreda cela, pa I kultura I umetnost danas se ne mogu zamisliti bez dodatnih sadrzaja kao sto je multimedija. Od mnogih oblasti gde se multimedija upostrebljava, izdvojicu umetnost.

Tradicionalna estetika razlikuje est vrsta umetnosti; pojavom filma i stripa proirena je tradicionalna podela umjetnosti koje su navedene kao forme umetnosti ili zanrovi. Multimedija se prosirila na skoro sve zanrove umetnosti. Sta vise, neki od njih bi, mozda, I zamrli u 21. veku da nije ovih pomagala. Internet pomaze da dodjemo do nekih informacija, ali multimedija koristi d ate informacije vidimo, osetimo, cujemo ili procitamo Podruje umetnosti i kulturnih industrija ima neto drugaije zahteve za primenu informacion-komunikacionih tehnologija od podruja kulturne batine jer njome reava svoje potrebe koje ne ukljuuju prvenstveno potrebe njihovih korisnika. U podruju kulturnih industrija veliku vanost imaju i komercijalna "preduzea" tj. izdavake, diskografske i filmske kue, galerije i sl. Ovde je primena informaciono-komunikacionih tehnologija okrenuta prema mogunostima multimedije kao i prema organizacijskoj podrci radu, marketingu i e-poslovanju. Internet je i ovde doveo do mnogih promena u nainu rada, a posebna panja u ovom podruju je zatita autorskih prava (posebno na Internetu).

4

UMETNOST STA JE UMETNOST?

Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih ula kao i ljudskog uma i duha; prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili/i ideje. Osim ove definicije, ne postoji ni jedna druga opteprihvaena definicija umetnosti, s obzirom da je definisanje granica umetnosti subjektivan akt, a potreba za umetnou se obino naziva ljudskom kreativnou. Kvalitet umetnikog dela se obino procenjuje na osnovu koliine stimulacije koju ono izaziva utisak koji ono ostavlja na ljude, broj ljudi u kojima je to delo izazvalo neku emociju, u kolikoj meri to delo se ceni, kao i efekat ili uticaj koji to delo ostavlja ili je ostavilo u prolosti. Veina umetnikih dela koja se generalno smatraju remek-delima poseduje ove atribute. Neto to stimulie samo ula ili samo um, ili kad mu je cilj neto drugo, ne smatra se umetnou, mada neka dela moderne umetnosti ozbiljno dovode ovu tvrdnju u pitanje. Shodno tome, neto moe biti procenjeno u potpunosti kao umetnost, ili umetnost moe biti deo nekog objekta. Na primer, slikarstvo moe biti ista umetnost, dok stolica, iako dizajnirana sa praktinim ciljem i upotrebnom vrednou, moe sadrati elemente umetnosti ba u tom istom dizajnu. Umetnost koja nema funkcionalnu vrednost ili nameru se naziva lepom umetnou, dok se delatnost koja pored umetnike vrednosti poseduje i funkcionalnu svrhu naziva zanatom. Meutim, objekat moe biti klasifikovan i na osnovu namera svog tvorca koje su prisutne (ili odsutne) u samom objektu. Na primer, olja, koja oigledno ima svoju funkcionalnu vrednost jer se moe upotrebiti kao posuda, moe biti smatrana umetnou ako je namera njenog tvorca bila da prevashodno napravi ukras, dok slikanje moe biti procenjeno kao zanat ako se masovno proizvodi.

5

UpotrebaNajrairenija upotreba rei umetnost koja je poela da dobija na vanosti posle 1750. godine je shvaena kao vetina da se proizvede neto sa nekim estetskim rezultatom. Enciklopedija Britanika definie pojam umetnosti kao korienje vetine i imaginacije u stvaranju estetskih objekata, okruenja ili iskustava koja se mogu podeliti s drugima. Prema bilo kojoj od ovih definicija rei umetnost, umetnika dela su stara koliko i samo oveanstvo: od rane praistorijske umetnosti do savremene umetnosti. Mnoge knjige i lanci u asopisima su napisani o umetnosti. Godine 1998. Volt Viver je ustvrdio da je oigledno da nita to se tie umetnosti nije vie oigledno Prvi i iri smisao rei umetnost je onaj koji je ostao najblii starom latinskom znaenju, koje se otprilike prevodi kao vetina ili zanat, kao i takoe iz protoindoevropskog korena koje znai sreivanje, ukraavanje. U tom smislu, umetnost je sve to je pretrpelo proces namernog sreivanja.

Grafiti u Rimu Drugo i novije znaenje rei umetnosti je skraenica od kreativna umetnost ili lepa umetnost. Lepa umetnost je pojam koji se koristi kako bi se izrazilo da je umetnik upotrebio svoju vetinu kako bi izrazio svoju kreativnost ili kako bi probudio estetsku senzibilnost publike, ili pak kako bi privukao panju publike na finije stvari. Ako se vetina koristi na uobiajen ili praktian nain, obino e biti smatrana zanatom, a ne umetnou. Isto tako, ako se vetina koristi u komercijalne i industrijske svrhe, bie smatrana komercijalnom umetnou. S druge strane, zanati i dizajn se u odreenim uslovima smatraju primenjenom umetnou. Neki teoretiari smatraju da se razlika izmeu lepe umetnosti i primenjene umetnosti ogleda vie u vrednosnim sudovima o umetnosti nego u nekoj jasnoj definicijskoj razlici. Meutim, ponekad cilj lepe umetnosti nije samo ista kreativnost i lini izraz umetnika. Svrha umetnikih dela moe biti i saoptavanje neke ideje, kao to se to deava sa politiki, duhovno ili filozofski motivisanom umetnou; da proizvede oseaj lepote (vidi estetika); da istrae prirodu ula; iz zadovoljstva; ili da proizvedu jake emocije. Svrha umetnikog dela takoe moe biti prividno odsutna.

6

Prema Aristotelu, umetnost uvek ima neki cilj. Ako je taj cilj sama umetnost (umetnost radi umetnosti) onda se radi o lepim umetnostima. Sama re umetnost moe da se odnosi na razliite stvari, oseanja i delanja. Moe biti studija kreativne vetine, upotrebni proces kreativne vetine, ili iskustvo koje publika ima u interakciji sa kreativnom vetinom. Kreativna umetnost (umetnost kao disciplina) je skup disciplina (umetnosti) kojima se proizvode umetnika dela (umetnost kao objekat) stvorena linom nadahnutou (umetnost kao delanje) umetnika, i odraavaju poruku, raspoloenje ili simboliku za posmatraa koji je interpretira (umetnost kao iskustvo). Umetnika dela mogu da se definiu kao svrsishodne, kreativne interpretacije beskrajnih koncepata ili ideja koje slue da bi se saoptilo neto drugoj osobi. Umetnika dela mogu da budu pravljena specijalno u ovu svrhu, ili pak mogu da budu tumaena na osnovu slika ili objekata. Umetnost je neto to putem ula stimulie misli, emocije, verovanja ili ideje pojedinca. Takoe se moe rai da je izraz ideje i moe imati vie oblija kao i vie razliitih svrhi.

Portret Madam Iks Jedna od kljunih karakteristika lepe umetnosti za razliku od primenjene umetnosti je odsustvo bilo kakve upotrebne vrednosti. Meutim, ovo shvatanje je kritikovano kao klasna predrasuda, i protivnici pogleda da umetnost ne moe biti korisna kau da svaka ljudska aktivnosti ma neku upotrebnu funkciju i da objekti za koje se tvrdi da su beskorisni, zapravo imaju funkciju pokuaja da mistifikuju i kodifikuju drutvene hijerarhije. Ponekad se takoe tvrdi da korisnost nekog naizgled potpuno nekorisnog dela je u efektu koji on ostavlja na svog stvaraoca ili posmatraa. Umetnost takoe koriste terapeuti, psihoterapeuti i kliniki psiholozi kao umetniku terapiju. Umetnost takoe moe da se koristi u testiranju linosti. Glavni cilj u ovom sluaju nije krajnji proizvod - umetniko delo, ve leenje subjekta-stvaraoca kroz

7

kreativan rad. Krajnji proizvod - umetniko delo moe takoe biti od velike pomoi u otkrivanju eventualnih psihikih problema koje stvaralac moe da ima. Na primer, grafiti i drugi tipovi uline umetnosti su deo raznih kultura mladih kao na primer amerika hip-hop kultura, koja je politiki angaovana, te su grafiti, kao neto to je zakonom zabranjeno, jedan od izraza politikih stavova ove kulturne grupacije.

Forme, anrovi, materijali i stiloviKreativne umetnosti se esto dele na posebne kategorije, kao to su na primer dekorativne umetnosti, plastine umetnosti, vizuelne umetnosti itd. Na primer, slikarstvo je forma vizuelne umetnosti, a poezija je knjievna forma.

FormaUmetnika forma je specifina forma umetnikog izraza. Ovaj izraz je odreeniji od termina umetnost, ali manje specifian od termina anr. Neki primeri umetnikih formi su:

Slikarstvo Crtanje tampa Skulptura Keramika Grafiki dizajn Digitalna umetnost Muzika Poezija Dizajn igri Arhitektura Film Pozorite Fotografija Crtani film Origami Mozaik Grafiti Mejl-art itd.

8

anranr je skup konvencija i stilova koji se koriste kako bi se postigla umetnika forma. Na primer, slikanje moe biti mrtva priroda, apstraktno, portret, ili pejza, a takoe moe obraivati istorijske, socijalne ili neke druge teme. U filmu, anr bi bio istorijski film, komedija, drama, akcioni film, itd. Granice izmeu forme i anra su veoma nejasne. Tako na primer, postoji nedoumica da li su rei pesme umetnika forma koja nije isto to i poezija, ili je anr poezije, ili da li je film anr fotografije ili potpuno druga forma umetnikog izraza, razliita od fotografije.

MedijiUmetniki medij je ono od ega je umetniko delo napravljeno. Na primer, kamen ili bronza su mediji od kojih se ponekad prave skulpture. Viestruke forme mogu da dele medij (zvuk je medij koji se koristi i u muzici i u poeziji), ili jedna forma moe da koristi viestruke medije.

StiloviUmetnikov stil ili je poseban nain rada koji umetnik ima pri stvaranju umetnikog dela. Ponekad stilovi odraavaju neku posebnu umetniku filozofiju ili cilj. Na primer, Doj Divion bi u muzikom smislu, mogao da se okarakterie minimalistikim muzikim stilom. Ponekad je stil usko vezan za odreeni istorijski period, ili odreeni umetniki pokret. Tako su Dalijeve slike slikane u nadrealistikom stilu, na primer. Stil moe vezan za tehniku koja se koristi, ili za efekat koji proizvodi. Umetnost Roj Liktenstajna karakterie poentilistiki stil jer Liktenstajn koristi sitne take, iako u sutini nema nita zajedniko sa ostalim poentilistima. Liktenstajn je koristio ben-dej take, koje su se koristile za bojenje stripova: imaju jednake razmake izmeu sebe i formiraju ravne obojene povrine; poentilizam koristi takice iji raspored doarava varijacije u boji i dubini. Mnogi termini koji se koriste za opisivanje umetnosti, a naroito umetnosti najnovijeg doba, teko se mogu podvesti pod kategoriju forme, anra ili stila, ak se i ove kategorije dovode ponekad u pitanje. Niko ne sumnja u postojanje pejzane umetnosti, ali se postavlja veito pitanje da li je ona posebna forma umetnosti, ili je pak anr arhitekture, ili je moda stil u okviru anra pejzane arhitekture. Ili, da li je strip umetnika forma, ili je medij, anr, stil, ili neto sasvim drugo?

Izdvojicu samo primere iz opstih umetnickih pravaca I zanrova.

9

KnjizevnostKnjievnost je sveukupnost pisanih predloaka, dela, dokumenata, spomenika jednog jezika, naroda, kulturnog kruga ili civilizacije. Knjievnost je i zbir tekstova pedagokog, filozofskog, religijskog, humanistikog znaaja, za razliku od dela ue znanstvene, prirodnjake, tehnike ili praktike naravi.Knjievnou se nazivaju i dela takozvane "lepe knjievnosti", najraznovrsniji sastavci ostvareni kao umjetnost rei i pisane rei, u kojima pisac izraava vlastite zamisli subjektivne naravi, koje se ne mogu izneti kao objektivna znanstvena injenica.Sadraj knjievnosti je imaginativno uobliena pieva mata i njegove predodbe, koje tee prema umetnikom doivljavanju. Knjievnost kao oblik umetnikog stvaralatva je tema raznovrsnih knjievnoteorijskih promiljanja, koja nisu uvek usaglaena. Ipak, utvrena su tri sastojka koja su bitna za pojavu lepe knjievnosti: iskustvo pisca i njegova namera koja prethodi knjievno delu, samo knjievno delo, te primanje knjievnog dela u svesti itatelja.Sam izraz knjievnost esto se zamjenjuje latinizmom "literatura", koji uz to oznaava i popis temeljnih i pomonih tekstova stanovite struke, predmeta, znanstvenog rada i slino.

Internet I multimedija u knjizevnostiUloga interneta je da nam omoguci sirok spektar literature o knjizevnosti I samu knjizevnost kao umetnost priblizi sto je vise moguce. Pojavom I upotrebom interneta I multimedije, omogucava nam citanje knjiga, biografiju pisca, recitovanje stihova, pisanje, komentarisanje, kritiku online u elektronskom obliku. Citanje knjige sa lap topa, komentarisanje iste na mnogobrojnim sajtovima vise nije nemoguce. Sve se obavlja lako I brzo bez odlazenja van kuce. Internet nam pruza veliki asortiman, ako ne I sav moguci asortiman svih knjizevnika, rukopisa, njihovih izdanja. daje informacije o elektronskim knjigama (knjievnost, dela koja ne spadaju u knjievnost/referensna dela, knjige za decu), ukljuujui pratee informacije o autorima i indeks Web sajtova autora. Takoe omoguava autorima, publicistima i uesnicima u trgovini knjigama da reklamiraju i prodaju dela, ima direktne linkove doelektronskih tekstova koji su u javnom domenu tako da itaoci mogu da "skinu" na svoje kompjutere itave tekstove. Jedan vid izdavatva koji u svetu postoji ve vie od dve decenije, sa ozbiljnim trinim udelom, predstavlja objavljivanje knjiga u audio zapisu. Ranije na kasetama i diskovima, a u poslednje vreme 10

sve ee i u MP3 formatu, dostupnom, kao i sve, preko Interneta, ovaj oblik izdavatva ima zavidnu publiku na Zapadu. Neki od primera su.. Wikipedia. Enciklopedija slobodnog sadraja na Internetu koju razvijaju dobrovoljci uz pomo posebnog wiki softvera. Wikipedia ima vie od 7 miliona lanaka na 253 svetska jezika. Njene lanke zajedniki piu dobrovoljci irom sveta, a veliku veinu lanaka moe da ureuje svako ko ima pristup Internetu. Njeni tvorci je opisuju kao pokuaj da se stvori i distribuira slobodna enciklopedija u najboljem moguem kvalitetu, svakoj osobi na njenom maternjem jeziku. Glavne karaktreristike projekta Wikipedia, koje zajedno ureuju njenu ulogu na Internetu su: Ona jeste, ili pokuava da bude, uglavnom enciklopedija. Ona je Wiki, po tome to je moe urediti bilo ko. Ona je slobodna i upotrebljava GNU-ovu Licencu slobodne dokumentacije.

BritannicaOnline. Posle obimnog tampanog izdanja i izdanja na disku, Britannica se pojavila i na Internetu. Ovo je sajt namenjen svim uzrastima sa mogunou pristupa trima enciklopedijama Encyclopedia Britannica, Britannica Student Encyclopedia i Britannica Elementary Encyclopedia. Korisnici mogu brzo locirati informaciju koristei logike operatore, pregledom od A-Z ili kucajui rei ili fraze, a mogu uputiti i zahtev da primaju listu lanaka sortiranih po vanosti. Pored kolekcije od preko 98000 lanaka, ova enciklopedija nudi i veliki broj dodatnih informacija o temama koje interesuju korisnike kroz lanke sa slinom tematikom, linkove za druge Internet sajtove i bibliografije. Takoe, tu je i propratni audio i video materijal, pregled i pozadina glavnih sajtova nedelje. Na raspolaganju je i Merriam Webster renik engleskog jezika, kao i Britannica knjiga godine Elektronski asopisi Elektronski asopisi su svi asopisi koji su dostupni u elektronskom obliku. Mogu biti elektronske verzije postojeih tampanih asopisa ili iskljuivo elektronske publikacije, dostupne putem Interneta. Prvi elektronski asopisi pojavili su se jo sedamdesetih godina XX veka, ali iru upotrebu i ekspanziju doivljavaju zadnjih desetak godina pojavom World Wide Weba. Organizovani su kao baze podataka, tako da je svaki lanak koji se nalazi u asopisu opisan setom podataka (autor, naziv asopisa, ISSN broj,

11

stranica itd), to olakava njihovo pretraivanje i listanje. Veina asopisa je zapisana i objavljena u HTML i/ili PDF formatu ili u nekom specijalizovanom softveru. Digitalna biblioteka, elektronska biblioteka, virtuelna biblioteka, hibridna biblioteka, biblioteka bez zidova, univerzalna biblioteka je niz termina koji su se pojavili u poslednjoj deceniji. Neki teoretiari prikljueno niz razliitih servisa, koja se uva u digitalnim formatima i koja je dostupna putem mree.

Muzika

Muzika je umetnost iji je medij zvuk kojeg organizujemo u vremenu, uglavnom po nekom planu i namerno, iako ima i drugih naina. Stvaranje, izoenje, vanost, a nekad i definicija muzike veoma zavise od kulture i socijalnih aspekata. Muziku delimo u anrove i podanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od licnog dozivljaja..

Internet I multimedija u muzici.Muzika je oblast umetnosti koja je ve odavno iroko rasprostranjena na mrei. Na Internetu danas postoje na milione stranica posveenih muzici i informacijama o muzici. Upravo je ovo i oblast gde se vri najvea razmena podataka i u velikoj meri kre autorska prava. Na svetskoj mrei, a i kod nas se mogu kupovati CD-ovi sa celim albumima muzikih izvoaa, ali i pojedinane pesme. Pored velikog broja Internet prodavnica muzike koje u svetu postoje, zanimljiv je podatak da se u prodaju preko Interneta ukljuila i Metropoliten opera, tako se od skora na njihovom sajtu moe kupiti 100 operskih digitalnih snimaka nastalih izmeu 1937. i 2006. godine. Postoji i veliki broj sajtova na srpskom jeziku, online prodavnica za prodaju muzikih izdanja. Ovi sajtovi se mogu podeliti na dve kategorije. Prvu kategoriju ine nai sajtovi, online prodavnice muzike sa domaim i stranim muzikim izdanjima, dok u drugu grupu sajtova spadaju strani sajtovi za prodaju online domae muzike koju prave i odravaju nai ljudi u inostranstvu. Ipak, poto veina ljudi u naoj zemlji muzika izdanja kupuje u prodavnicama ili ilegalno nabavlja, obe ove grupe sajtova su veim delom posveene naim ljudima u dijaspori koji ovim putem najbre dolaze do najnovijih izdanja domae produkcije. Takoe, jo jedan veliki nedostatak koji postoji kod "domae" Internet prodaje je i nemogunost online plaanja, naime, kod nas se Internet kupovina jo uvek u najveoj meri plaa pouzeem i nije toliko zaivela kao to je to sluaj u svetu.

12

Osim prodavnica na Internetu, i mnogi izvoai ve su shvatili znaaj ovakvog vida "oglaavanja", pa svaki ozbiljniji muziar ima svoj sajt preko koga komunicira sa svojom publikom i oboavaocima. Njihova verna publika, i ostali posetioci tih sajtova tako se upoznaju sa aktuelnim novostima, imaju mogunost da pitaju sve to ih interesuje, premijerno uju nove pesme, uestvuju u izboru pesama za nove albume, izboru omotnica albuma, uju omiljene pesme,vide video spotove itd. Kao neki od primera skoranjih Internet kampanja svetskih miziara, mogu pomenuti kampanju britanskog benda Radiohead, koji su svoj novi album "In Rainbows" predstavili prvo na Internetu, u MP3 formatu, i ponudili svojim sluaocima da ga skinu direktno sa posebnog sajta tog albuma za naknadu koju sami odrede od oktobra prole godine, dok se u slobodnoj prodaji u tradicionalnom obliku naao tek od poetka ove godine, kad je i zavrena Internet promocija. O odjecima ove kampanje govori i podatak da je prvog dana prodaje, oficijelni sajt ovog benda posetilo vie od milion ljudi. Ili grupa Queen, koja je posle deset godina objavila novi singl povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side, i postavila ga na svoj sajt, sa koga ga posetioci mogu besplatno skidati. Ovakvih primera sve je vie. Izdavake kue se nadaju da e postavljanjem novih pesama i celih albuma na Internet uspeti da suzbiju piratska izdanja koja se pojavljuju i po nekoliko meseci pre zvaninih datuma izdavanja i uspostave kontrolu nad tritem. Prodaja fizikih nosaa je u konstantnom padu i danas iznosi 78% (u odnosu na 100% 2000. godine), ali zato digitalna prodaja rastre munjevitom brzinom. Izdavake kue prihvataju nove tehnologije i shvataju elje i potrebe dananjih konzumenata koji vie ne gledaju TV ve Youtube. Takoe, u proteklih godinu-dve sve relevantne top-liste se kreiraju, ili po broju "skidanja" neke pesme, ili makar u kombinaciji sa klasinom prodajom. To definitivno dokazuje da je Internet postao ogroman poligon za transakcije svake vrste i da e u bliskom buduem vremenu ovaj trend apsolutno dominirati. to se tie domae scene, pored muziara Ramba Amadeusa koji je ove godine na svom oficijelnom sajtu organizovao konkurs za idejno reenje omota novog albuma, veliko interesovanje je izazvala i proslogodinja akcija Zdravka olia povodom njegovog koncerta na Marakani. Naime, njegovi oboavaoci imali su mogunost da na sajtu posveenom ovom koncertu, izaberu numere koje e ovaj muziar izvesti. Na sajtu je bila ponuena lista sa celokupnim njegovim repertoarom, a svaki posetilac je mogao glasa za tri pesme koje eli da uje na koncertu. U tom kontekstu je bila organizovana i pratea nagradna igra. Odziv na ovu akciju je bio toliko veliki da se sajtu danima nije moglo pristupiti (u ta se uverio pisac ovih redova). Meutim popularni peva se nije na ovome zaustavio. 20000 njegovih fanova koji nisu mogli da prisustvuju koncertu moglo je da uivo prati njegov koncert preko portala za dijasporu myserbia. Iako ovo sve vie postaje praksa u svetu, ovo je bio tek drugi koncert kod nas koji je prenoen direktno preko Interneta. Prvi je bio koncert Bjelog dugmeta u junu 2005. godine. Takoe, vano je napomenuti da Internet svakako koristi i neafirmisanim muziarima koji za male trokove zakupa domena na mrei mogu obezbediti plasman na trite, uz moguu ekonomsku satisfakciju Postoje razne multimedije pomocu kojih pravimo i slusamo muziku. Svakako je sve vise poznata elektronska muzika u kojoj dominira razlicit oblik mulimedije, zvuka, montaze. Naravno, prvi oblik multimedije je svakako CD/DVD koji smo mogli da

13

kupimo vec pocetkom 90ih. Takodje, tu su razni programi za pustanje muzike. A uvek se, naravno, muzika moze pratiti i na Tvu. ili radiju.

.

Pored zvaninih prezentacija, muziari se u Internet promociji, sve vie okreu i drutvenim mreama na Internetu. Meu najpoznatijima su MySpace i Facebook. Na MySpace-u postoji i poseban odeljak MySpaceMusic gde poznate zvezde imaju svoje profile. Na njima posetioci, takoe, mogu pogledati informacije o njima, sluati njihove pesme, itati njihove blogove, poslati im poruku, postati njihov prijatelj, "skinuti" neke njihove pesme itd. Jo jedan vid korienja interneta i multimedije u muzikoj industriji je i prodaja ulaznica za koncerte i razne muzike manifestacije preko Interneta Prvi Internet servis za prodaju ulaznica koji se pojavio kod nas je Tiketservis. Pored njega tu su i Bilet servis i Exitfest, od skora i Beogradska Arena (preko Card servisa), a od stranih predstavnika na naem tritu su i Tiketlajn i Eventim.

14

SlikarstvoSlikarstvo je sve to nastaje umetnikim slikanjem. Slikanje je postupak gde se neim (etkom, pahtlom, pastelom itd) nanosi boja (meavina pigmenta i veziva) na podlogu. Tako nastaje slika. ovjek koji se ozbiljno bavi slikanjem je slikar. Slikar koristi kombinaciju, crtea, kompozicije, svetla i boje da iskae koncepte ili opie svet oko sebe.

Internet I multimedija u slikarstvuLikovna umetnost je oblast koja je takoe dosta prisutna na Internetu, iako je slikarstvo umetnost koja se tradicionalno vezuje za materijalnu prezentaciju. Naravno, zastupljenost se, kao i u veini umetnosti, ogleda u postojanju velikog broja informacija, Web sajtova i foruma o slikarskim pojmovima, slikarima ili ak o pojedinim slikarskim delima, zatim online prezentacija galerija i elektronskih prodavnica slika. Postoje umetnici koji se bave slikarstvom i crtanjem pomocu raznih programa na kompjuteru. Ili pravljenjem, uredjivanjem, obradjivanjem i gledanjem slika..tj. fotografija. Primer je Paint Shop Pro 9.

15

Primer za postavku, kupovinu, reklamiranje, gledanje ili cak ucenje na internetu. Sajt Virtuelna Galerija. Kako oni sebe opisuju, Virtuelna galerija je tek poetak ostvarivanja ideje o stvaranju mogunosti da se na internet sajtu izvri postavka umetnikih dela kako nepoznatih entuzijasta i ljubitelja slikarstva, koji se slikarstvom bave iz hobija, tako i ve afirmisanih i kolovanih slikara. Ova galerija nudi irok spektar usluga. Umetnicima i galerijama nudi mogunost reklamiranja, zatim izradu line prezentacije umetnika na sajtu uz objavljivanje njegovih radova ili izradu sopstvenog sajta umetnika (galerije). Takoje, galerija nudi i posredovanje u prodaji slika, pa se slike "izloene" i organizovane u galeriju slika i kroz line strane autora mogu naruiti direktno sa sajta. Pored umetnika i galerija, ovde se mogu reklamirati i proizvoai slikarskog pribora i boja i uramljivai slika. Za posetioce (kupce), pored kupovine slika, omogueno je i praenje (obavetavanje) novosti sa sajta, upis u knjigu gostiju, pregled albuma sa slikama, komentarisanje i ocenjivanje izloenih dela. Inae, sajt je vrlo lepo organizovan i dela koja su na njemu postavljena mogu se videti na vie naina, izborom tehnike slikanja u galeriji slika, pregledom linih strana slikara, tj. izborom pregleda slika odreenog slikara, pregledom novopostavljenih (poslednje dodatih) dela na sajtu, zatim pregledom svih dela koja postoje na sajtu, nezavisno od autora i slikarske tehnike i, na kraju, pretragom sajta po razliitim kriterijumima. Od ostalih sadraja, tu su i forum za umetnike i posetioce sajta na kome lanovi mogu nai razne korisne informacije i obavetenja, tutorijale za razne tehnike slikanja i razmeniti iskustva sa drugim 16

umetnicima, i strana sa izabranim linkovima sa online kolama crtanja, slikanja i korienja razliitih medijuma.

Jo jedan na sajt koji se izdvaja je, svakako, ArtEfect. ArtEfect.com je zamiljen kao sajt koji se bavi promocijom, prodajom i aukcijama umetnikih dela i antikviteta na Intrenetu.

Pozoriste

Pozorite ili teatar je institucija gdje se odravaju predstave koje spadaju u scensku umetnost. Ova umetnost je nala naina da nae svoje mesto na globalnom mediju, Internetu. Kao i kod drugih umetnosti, na Intrenetu postoji obilje informacija o pozorinoj umetnosti. Tu se podrazumevaju sajtovi pozorinih kua, personalni sajtovi glumaca, razni pozorini portali sa razliitim informacijama vezanim za pozorite i forumima i sajtovi koji slue za online prodaju i rezervaciju karata. Sve nae vee pozorine kue imaju svoje prezentacije na Internetu. Na njihovim stranicama se mogu nai podaci o datom pozoritu. Tu su najee, osnovni podaci o pozoritu, trenutni repertoar, podaci i sinopsis predstava, kritike i nagrade, knjige utisaka, kontakt adrese itd. Pored tih osnovnh informacija, pojedina pozorita imaju opciju slanja mesenih repertoara na email, kao i online rezervacije karata. U cilju promocije ovakvog

17

vida bukiranja, Beogradsko dramsko pozorite nudi i 20 odsto popusta za ovaj vid rezervacije karata. Primeri interneta I multimedije u pozoristu Pored pozorita, kod nas postoji i nekoliko sajtova posveenih pozoritu i bukiranju karata. Prvi takav je TeaTar.net. TeaTar.net se bavi online prodajom ulaznica Narodnog pozorita u Beogradu. Na njihovom sajtu se moe kupiti, naruiti ili izvriti rezervacija karata za ovo pozorite. S tim u skladu, na sajtu se mogu nai sinopsisi predstava i to po scenama i po anrovima predstava, kao i raspored sedita scena i cene karata po kategorijama. Takoe, na sajtu postoje i vesti vezane za pozorita i pozorine predstave koje se automatski preuzimaju sa sajta naslovi.net.

Drugi takav sajt je UltraHome, tj njegov deo koji se odnosi na beogradska pozorita pod nazivom BgPozorita. Ovaj sajt je nastao 2001. godine kada veina pozorita nije imala svoje Web sajtove. Do kraja 2003. godine se ta situacija promenila, pa je ovaj Web sajt transformisan u e-mail listu preko koje se lanovi kluba informiu i naruuju karte za predstave. lanstvo je besplatno, a lanovi dobijaju mesene repertoare na e-mail i imaju mogunost kupovine karata uz popuste 10-30 %. Karte se naruuju online, a podiu se lino u njihovim prostorijama, dostavom ili potom.

18

Film

Filmska umetnost je posebna vrsta umetnosti koja se slui sopstvenim jezikom, gramatikom i stilistikom, ija se sutina ogleda u estetski organizovanim ritmiki usklaenim redosledima razliitih fotografisanih prizora u kretanju, koji pri projekciji stvaraju iluziju realnosti. Ona je sintetika umetnost koja pored sopstvenih izraajnih

19

sredstava koristi i sredstva drugih umetnosti: knjievnosti, pozorita, slikarstva i muzike. Elementi tih umetnosti transformiu se u filmu, gube samostalnost i kvalitativno se menjaju, stvarajui iluziju doivljaja na gledaoca. Izraajna sredstva filma lee u izboru planova i njihovog povezivanja, montae. Ova umetnost svakako se koristi multimedijom. To je umetnost u kojoj multimedija najvise dominira.Nijedan film, a pogotovo najnovijeg datuma ne moze se zamisliti bez audiovizuelnih dobrih efekata I montaze. Sama cena I budzet filma zavisi od kvaliteta efekata koji se primenjuju. Ako su zvuk, slika I montza dobri, sam gledalac ce biti zadovoljan. Postoji puno programa koji sluza za otvaranje ovakvih fajlova kao sto je video. Jedan od njih je I BS Player program za pustanje filmova.

Gom media player

Kao i kod drugih kulturnih segmenata, i u ovom postoji obilje informacija na Internetu. Svaka filmska kua ima svoju Web adresu, glumci i ostali filmski radnici svoje line prezentacije, a filmovi zvanine Internet prezentacije. U zvanine prezentacije filmova se u poslednje vreme najvie ulae, pa su one najee prezentacije uraene u Fleshu, sa raznim matovitim detaljima, informacijama o filmu, akterima, filmskoj ekipi i nezaobilaznom multimedijom u vidu galerije slika i trejlera filma. Pored "zvaninika" filma postoji i veliki broj Web sajtova posveenih filmovima. U njih spadaju sajtovi specijalizovani za kritike i informacije o filmovima, filmskim vestima, raznim forumima posveenim filmovima i filmskim radnicima itd. Takvi su i sajtovi baze, kao to je IMDb, koji je postao najvea Internet baza filmova. Na ovom sajtu se moze nai sve to je na bilo koji nain povezano sa filmom, i to filmom iz velikog broja zemalja sveta. Tu su najsveije filmske vesti, informacije o filmovima koji su trenuto u bioskopima, top liste popularnosti i njihove zarade u bioskopima, zatim tu su i opisi filmova, biografije glumaca, reditelja i drugih filmskih radnika, sa referencama ka

20

filmovima koje su radili, informacije o filmskim kuama, o televizijama i njihovim projektima itd. U potrazi za informacijama, korisnici se mogu registrovati i prilagoditi izgled sajta svojim potrebama i pretraivati sajt po velikom broju kriterijuma ili komentarisati lanke i ocenjivati filmove. Ovaj sajt je veoma popularan meu korisnicima Interneta, pa je sve vie sajtova iji se sadrzaj referencira na stranice IMDba. Sajt je u vlasnitvu kompanije Amazon.

Ono to u poslednje vreme postaje popularno su online filmski festivali. Kod nas je prvi takav festival bio Festival kratkog filma koji se prikazuje na sajtu http://www.schhh.rs/ . Projekat Schhh je u stvari evropski projekat koji postoji u 12 zemalja. ini ga serija od 5 kratkih umetnikih filmova koji se javnosti prikazuju iskljuivo na njegovoj Web stranici

ZAKLJUAKU periodu od svega nekoliko godina poslednje decenije dvadesetog veka, kulturna logika kompjutera se pomerila od alatke do medija, od usavrenog kalkulatora, pisae maine i crtakog pomagala do ultimativnog medija preko koga se pristupa svim ostalim medijima i konzumira znaajan segment kulturne produkcije. Sasvim je izvesno da e budua integracija Interneta, televizije, radija i telefonije u jedinstven komunikacioni sistem (to je u izvesnoj meri ve uinjeno, ali ostaje da se rei pitanje poveanja 21

transmisijskih kapaciteta komunikacionih kanala) dovesti do pojave novih kulturnih formi i ponovne rekonfiguracije kompjuterski orjentisane kulture. Samim tim, Internet i informacione tehnologije ne omoguavaju transdisciplinarnost, nego je podrazumevaju, i ne popunjavaju nedostatke fizikog sveta, nego taj svet menjaju i nadograuju novim. Vaan doprinos ivom i raznolikom postojeem elektronskom kulturnom pejzau u velikoj meri daju i umetnici i kulturni radnici ekperimentalnim korienjem i usvajanjem informacionih tehnologija i Interneta. Ove delatnosti zahtevaju odgovarajui institucionalni okvir, kao i aktivno sponzorisanje umetnosti u elektronskim mreama, sve u cilju obezbeivanja sigurnosti kulturnog naslea budunosti. Sfera korienja informacionih tehnologija i Interneta u kulturne svrhe stalno se iri, a mogunosti su ograniene jedino kreativnou njihovih korisnika. To je jo jedno mogue sredstvo mudrosti na raspolaganju oveanstvu, ali i nova odgovornost. Kakve nas nove mogunosti oekuju, ostaje nam da vidimo u budunosti.

Literatura:www.google.com www.wikipedia.rs

22

www.link-elearning.com www.myelab.net www.eposlovanje.org www.znanje.org

23