pravo i regulativa eu - skripta za ispit

7/24/2019 Pravo i Regulativa Eu - Skripta Za Ispit

http://slidepdf.com/reader/full/pravo-i-regulativa-eu-skripta-za-ispit 1/41

1. MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE- POJAM

Pojam Medjunarodne organizacije MO u najširem smislu se može odrediti kaovišestranim ugovorom osnovan trajni oblik institucionalizovane saradnje tri ili višesuverenih država, s posebnim statusom i stalnim organima, u okviru kojih se, na način predvidjen statutima i drugim osnovnim dokumentima MO, odvijaju procesi

multilateralnog pregovaranja i zajedničkog odlučivanja članica u odgovarajućimoblastima medjunarodne saradnje.onstitutivni elementi pojma medjunarodne organizacije su!

". #uverene drzave kao osnivači i članice medjunarodnih organizacija.$. Postojanje medjunarodnog ugovora kao osnivačkog akta organizacije, kojim se

de%inišu sva bitna pitanja kako za države članice tako i za samu medjunarodnuorganizaciju. Osnivački akti daju medjunarodnoj organizaciji pravosnažnost.

&. #talni organi MO ' koje karakteriše stalnost %unkcionisanja i delokrug rada zbogkoga je medjunarodna organizacija i osnovana.

(. #edište MO). Oblast ili oblasti delovanja medjunarodne organizacije koja su de%inisana

osnivačkim aktom i predstavljaju cilj delatnosti odnosno rada MO.*. Posebno pravn status medjunarodne organizacije + kao subjekta nacionalnog imedjunarodnog prava. Medjunarodni pravni subjektvitet MO nije uvek isti. MOuvek deluje u svoje a ne u ime drzava clanica

Medjunarodne organizacije sa ovim konstitutivnim elementima predmet sumedjunarodnog prava što praktično znači da mogu ulaziti u sporazume i sporove kakomedjusobno tako i sa pojedinim državama. reba, u svakom slučaju, uočiti jasnu razlikuizme-u pojma medjunarodne organizacije i medjunarodnog sporazuma. ekimedjunarodni sporazumi, npr. #evernoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, ne predstavlja medjunarodnu organizaciju jer nema sopstvenu administraciju odnosno stalneorgane već u svom delovanju koristi postojeću administraciju država članica.

Medjunarodne organizacije se razlikuju u odnosu na pravni subjektivitet države ' nemajusvoju teritoriju, more, vazdušni prostor, ne mogu da budu strana u sporu predMedjunarodnim sudom pravde, itd.

2. PODELA MEĐUNARODNIH ORGANZACIJA

Pod me-unarodnim organizacijama se podrazumevaju medjudržavne, medjuvaldine ilimedjunarodne organizacije. akav subjekt je organizovani sistem odnosa izmedju državačlanica koji se izražava u psotojanju organa organizacije koji predstavljaju središteodlučivanja i preko kojih organizacija deluje kao poseban subjekt medjunarodnih odnosai medjunarodne politike.

Odnos država i medjunarodnih organizacija je mnogostruk i složen. Pre svega, državeosnivaju medjunarodne organizacije, njihove su članice i glavni nosioci akcije umedjunarodnim organizacijama. od većine medjunarodnih organizacija odlukeizvršavaju države članice, i izdržavaju ih tako što članskim sredstivma daju sredstva potrebna za njihov rad.Medjunarodna organizacija ispoljava svoju volju putem organa, čiji su broj i nadležnostodredjeni statutom. ipična medjunarodna organizacija ima bar tri glavna organa. ajglavnij je najčešće plenarni organ /skupština0 u kome su zastupljene sve članice i koji proistekao iz nekadašnjih kongresa i kon%erencija. 1zvršni organ je uži organ u koji ulazi

"



samo deo država članica i koji se češće sastaje zato što mu je osnovna dužnost da se starao radu organiziacije izmedju zasedanja plenarnog organa. Po pravilu on je podredjenovom poslednjem, ali tu odstupanja nisu retka.2aspoznajemo dve osnovne vrste ovih organizacija, a to su!

− medjunarodne medjudržavne /vladine0 organizacije, čije članice su suverenedržave i

− medjunarodne nevladine organizacije koje su %ormalne privatne organizacije

Pojam medjunarodna organizacija pre svega se odnosi na medjudržavne organizacije.

#ve nedržavne organizacije se dele na pro%itne /komercijalne0 i nepro%itne/nekomercijalne0. Pro%itne su one organizacije čije delovanje ima za cilj stvaranje pro%itai uvećavanje postojećeg kapitala /npr.preduzeća u privatnom vlasništvu0. 3a razlikku odnjih, nepro%itne organizacije su one koje ne stvaraju pro%it, ili, ako ga stvaraju, ne ulažuga u ponovno uvećanje kapitala, već u različite druge dobrotvorne i humane ciljeve/organizacije i udruženja gradjana0. epro%itne organizacije može osnovati, pored samihgradjana, i vlada, pa iz zato delimo na vladine /javne0 i nevladine /privatne0 nepro%itne

organizacije

1majući u vidu pravni i administrativni status, me-unarodne organizacije možemo svrstatiu dve kategorije, i to!

− po članstvu,− po %unkciji.

Me-unarodne organizacije možemo da razlikujemo na osnovu država članica to jest da li je članstvo u organizaciji slobodno ili ograničeno.

3. DRUŠTVO NARODA

Po završetku Prvog svetskog rata /"4"(+"4"5.0, na mirovnoj kon%erenciji u Parizu/6ersaj0 na inicijativu sila pobednica, %ormirana je prva globalna me-unarodnaorganizacija pod nazivom 7ruštvo naroda /8iga naroda0.

Osnovni ciljevi osnivanja 7ruštva naroda bili su!− proces razoružanja,− sprečavanje rata,− stvaranje sistema kolektivne bezbednosti,− rešavanje sporova me-u državama diplomatskim putem,− obezbe-ivanje mira na globalnom nivou.

7ruštvo naroda je bilo prvi ozbiljniji pokušaj zbližavanja naroda na novim osnovama, anjegovo postojanje i rad predstvaljali su novu etapu u razvoju me-unarodne zajednice.

9 prve dve godine postojanja 7ruštvo naroda je brojalo () država članica, a strukturačlanstva se menjala, kao posledica dobrovoljnog povlačenja, isključenja ili gubitkadržavnosti odre-enih članica.:lavni organi 7ruštva naroda su bili #kupština, #avet i #talni sekretarijat sa :lavnimsekretarom na čelu.

$



7rušto naroda doprinelo je razvoju me-unarodnog prava, posebno ratnog prava.Pod njegovim okriljem doneti su ;enevski protokol iz "4$). godine, o zabrani upotrebeotrovnih gasova i bakterioloških sredstava u ratu, konvencije o ranjenicima, bolesnicima iratnim zarobljenicima i niz značajnih rezolucija u vezi sa ograničenjem naoružanja izabranom bombardovanja civilnog stanovništva. #a početkom 7rugog svetskog rata bilo je jasno da je organizacija omanula u svojoj

osnovnoj %unkciji, to jest, održanju svetskog mira i sprečavanju budućih ratova. okomsvog postojanja organi društva nisu održavali redovne sastanke a većina službenika premeštena je u #evernu <meriku.Pred samo izbijanje 7rugog svetskog rata, emačka, =apan i 1talija napustile su 7ruštvonaroda, a nedugo zatim to je učinio i ###2, odnosno isključen je zbog ulaska u rat sa>inskom. esporna je činjenica da ova organizacija nije spremno dočekala izbijanje novogsvetskog sukoba, čemu su doprinele mnoge unutrašnje slabosti, nejedinstvo inedoslednost u sprovo-enju odluka. 1pak, samo postojanje ovakve me-unarodneorganizacije jeste napredak i predstavlja temelj kasnijeg %ormiranja Organizacijeujedinjenih nacija /O90.

4. UJEDINJENE NACIJE

9jedinjene acije /90 je me-unarodna organizacija koja sebe opisuje kao ?globalnoudruženje vlada koje sara-uju na polju me-unarodnog prava, globalne bezbednosti,ekonomskog razvoja, i socijalne jednakosti.@ Osnovane su "4(). godine od strane )"zemlje, zamenjujući 7ruštvo naroda.Okupljanje država zagovornika različitih ideologija u jednu univerzalnu organizaciju predstavlja najveći zaokret u modernoj političkoj istoriji.#edište 9 je u jujorku. 9 su od početka suočene sa ozbiljnim iskušenjimauniverzalnosti, kao sasvim novom kategorijom u medjunarodnim odnosima.

1z svog sedišta u jujorku, države članice 9 upravljaju i odlučuju o administrativnim pitanjima na regularnim sastancima koji se održavaju svake godine.Organizacija je podeljena na administrativna tela odnosno organe, uključujući! :eneralnu skupština 9jedinjenih nacija, #avet bezbednosti 9jedinjenih nacija, Akonomski i socijalni savet 9jedinjenih nacija, #tarateljski savet 9 #ekretarijat 9jedinjenih nacija i Me-unarodni sud pravde.

ako-e, O9 čine i organi koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama 9+a. ajpoznatija javna to jest predsedavajuća ličnost 9+a je :eneralni sekretar.#avet bezbednosti 9jedinjenih nacija je najvažniji organ 9jedinjenih nacija. 3adužen jeza održavanje mira i bezbednosti me-u narodima. Ostali organi 9jedinjenih nacija samodaju preporuke vladama država članica dok #avet bezbednosti ima ovlašćenja da donosiodluke koje države moraju poštovati, kako stoji u Povelji 9jedinjenih nacija, pod pretnjom medjunarodnih sankcija. Odluke #aveta su poznate kao rezolucije Saveta

bezbednosti. Predsedavanje #avetom bezbesnosti se rotira i traje jedan mesec. Menja se prema al%abetskom redu imena članica na engleskom jeziku.

&



Predstavnici članica #aveta bezbednosti moraju uvek biti prisutni u sedištu Organizacije u jujorku kako bi bilo moguće održati sastanak #aveta u svako doba. Ovaj zahtev jeusvojen u Povelji 9jedinjenih nacija, jer je njen predhodnik, 7ruštvo naroda često bilo unemogućnosti da odgovori na vreme u kriznim situacijama, upravo iz razloganemogućnosti okupljanja predstavnika država članica u kratkom roku.Postoje dve kategorije članstva država u #avetu bezbednosti 9!

− stalne članice /2usija, ina, #<7, 6elika Britanija i >rancuska0 i− izabrane članice /njih "C, biraju se na period od dve godine, počev sa ".

januarom0.#ve stalne članice poseduju pravo veta, koje se može iskoristiti kako bi se sprečiloizglasavanje bilo koje rezolucije. =edan glas veta stalne članice nadjačava svaku većinu.ancelarija 9jedinjenih nacija u ;enevi je Avropsko sedište 9jedinjenih nacija. Poredadministracije 9jedinjenih nacija tu su tako-e smešteni službenici više agencija kao što jeMe-unarodna organizacija rada, #vetska zdravstvena organizacija i Me-unarodniračunarski centar.9jedinjene nacije i agencije imaju i druge kancelarije i službenike van Palate nacija, koje je obezbedila Dvajcarska vlada.

5. MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA MOR

1nternational 8abour Organisation /18O0

o je specijalizovana agencija 9 koja nastoji da promoviše socijalnu pravdu ime-unarodna ljudska i radna prava. Osnovana je "4"4. godine i jedina je preživelame-unarodna organizacija 6ersajskog ugovora koju je pruzeo sistem 9.

MO2 je postao prva specijalizovana agencija 9 "4(*. godine.

9 Avropi deluje preko sistema acinalnih koordinatora u svakoj od država članica.

Osnovni ciljevi! promocija prava iz radnih odnosa, dostojanstvenog zapošljavanja,socijalne sigurnosti i jačanje socijalnog dijaloga.

MO2 %ormuliše me-unarodne standarde rada u %ormi konvencija ili preporuka postavljajući minimum standarda o osnovnim radnim pravima, poput! slobodeudruživanja, prava organizovanja, kolektivnog pregovaranja, ukidanja prinudnog rada, jednakosti u pružanju jednakih šansi i tretmana, kao i drugih standarda koji regulišuuslove koji se odnose na čitav spektar pitanja iz radnog prava.

Prevashodno pruža tehničku podršku u poljima!

• stručnih usavršavanja i rehabilitacije na raduE

•

politike zapošljavanjaE• rukovo-enjaE

• radnog prava i industrijskih odnosaE

• uslova radaE

• razvoja upravljačkog kadraE

• saradnjeE

• socijalne sigurnostiE

(

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pravo_veta&action=edit&redlink=1





• radne statistike i pro%esionalne sigurnosti i zdravlja.

Promoviše razvoj nezavisnih organizacija poslodavaca i radnika i obezbe-uje trening isavetodavne servise tim organizacijama.

9nutar sistema 9, MO2 ima jedinstvenu tripartitnu strukturu koja podrazumeva participaciju radnika i poslodavaca kao jednakih partnera u odnosu na vlade zemalja

članica i upravljačke organe.MO2 je stalno prisutna u #rbiji od $CC5. godine od kad ima svoj acionalnogkoordinatora.

6. UNIVERZALNA DEKLARACIJA UN O LJUDSKIM PRAVIMA

8judska prava propisana su i zaštićena mejdunarodnim konvencijama. #avremena istorijaljudskih prava počinje posle 11 svetskog rata donošenjem Povelje 9. 9vo-enje ljudskih prava u me-unarodno pravo predstavljalo je odgovor na teške povrede humanitarnih principa pre i za vreme 1i svetskog rata. 7okument kojim je utrt put razvoju ljudskih prava i udaren temelj novog medjunarodnog pravnog proetka po okončanju 11 svetskograta je 9niverzalna deklaracija o ljudskim pravima :eneralne skupštine 9 /"4(50.7atum usvajanja 7eklaracije /"C.decembar0 proglašen je za Medjunarodni dan ljudskih prava.

1pak treba istaći da je 9niverzalna deklaracija doneta kao neobavezujući dokument:eneralne skupštine. =edan od razloga za to, bilo je svakako i odredjivanje pitanaj odnsoaizmedju ljudskih prava kao normi medjunarodnog prava i načela zabrane mešanja uunutrašnje stvari država iz čl.$, st.F Povelje 9. Obaveznost primene je 9niverzalnadeklaracija je stekla kroz Medjunarodni pakt o gradjanskim i političkim pravima iMedjunarodni sporazum o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima /"4**0. #a

usvajanjem ova dva pakta ljudska prava su i de%initivno postala deo obavezujućegmedjunarodnog pravnog poretka.

9niverzalan deklaracija o ljudskim pravima 9 predstavljala je osnov za donošenjeonvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koju je doneo #avet Avrope/"4)C0. Po stupanju na snagu konvencije "4)& godine, #avet Avrope je usvojio i "& protokola sa ciljem proširenja zaštite, a G1 protokol je predvideo obrazovenje Avropskogsuda za ljudska prava u #trazburu, koji je danas sinonim me-unarodne pravosudne zaštiteljudskih prava i sloboda. Pored navedenih dokumenata, treba pomenuti još i onvenciju9 protiv mučenja i drugog krutog i neljudskog i ponižavanja sklonog ponašanju ikažnjavanju /"45$0, Avropsku konvenciju protiv tortura /"45F0, onvenciju o političkim pravima ćena /"4)$0, onvenciju o dečjim pravima /"4540, Povelju o osnovnim pravima

A9 /$CCC0. 9svajanjem 9niverzalne deklaracije, otvoren je put da se nastojanja na zaštitii unapredjivanju tih prava vode na najširem planu, kako u teritorijalnom smislu /svedržave sveta0 tako i suštinski /sva ljudska prava0

9niverzalna deklaracija o ljudskim pravima sadrži odredbe o sledećim pravima!gra-anskim i političkim pravima, odredbe o ekonomskim i socijanlim pravima, a sve to polazeći od teze da ljudsko biće može svoja politička i gra-anska prava koristiti u punojmeri tek onda ako ima pristojan životni standard, odre-en stepen socijalne zaštite, kao imogućnosti das e školuje i kulturno razvija.

)



navedene konvencije i drugi me-unarodni dokumenti predstavljaju deo poličko+pravnihstandarda koje je velika većina država, uključujući i 2epubliku #rbiju, prihvatila iimplementirala u svoja nacionalna zakonodavstva, preuzimajući na taj način odgovornostza obezbedjenje i nesmetano ostvarivanje ljudskih prava i sloboda.

. MEĐUNARODNI PAKT O GRAĐANSKIM I POLITI!KIM PRAVIMA

Me-unarodni pakt o gra-anskim i političkim pravima je me-unarodni instrument oljudskim pravima legislativnog karaktera. jegovim odredbama utvr-ena su individualnai kolektivna prava, odre-ene mere za nadzor nad njihovim poštovanjem i osnovanomitet za ljudska prava koji nastoji da se ugovornice pridržavaju preuzetih obaveza.Pakt je usvojen i otvoren za potpisivanje i rati%ikovanje, iil pristupanje, rezolucijom:eneralne skupštine 9jedinjenih nacija $$CC < /GG10 od "*.decembra "4** a stupio je nasnagu $&.marta "4F* godine kada je potrebnih &) država deponovalo instrumente orati%ikaciji ili pristupanju.

Bivša #>2= je rati%ikovala Pakt zakonom od &C.januara "4F". godine /#lužbeni list #>2= br.FH"4F"0. 9z Pakt su usvojena i dva protokola i to! Opcioni protokol uz Me-unarodni pakt o gra-anskim i političkim pravima koji je stupio na snagu $&.marta "4F* godine i7rugi opcioni protokol uz Me-unarodni pakt o gra-anskim i političkim pravima koji jestupio na snagu "".jula "44".godine. Bivša #2= je oba protokola rati%ikovala $CC" godine/službeni list #2= ' medjunarodni ugovori, br. (H$CC". 2epublika #rbija je kaonasledinica ovih država pristupila Paktu.

Pakt predstavlja konkretizaciju odredbi sadržanih u 9niverzalnoj deklaraciji 9 oljudskim pravima.

". EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA

Avropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda je usvojena u 2imu"4)C. godine. a stupila na snagu "4)&. Predstavlja jedan od najvažnijih dokumenata#aveta Avrope.

Me-utim, da bi načela sadržana u onvenciji mogla da se primene neophodan preduslov je da postoji e%ikasna pravna država.

7a bi se obezbedilo poštovanje onvencije o ljudskim pravima obrazovani su Avropskakomisija za ljudska prava i Avropski sud za ljudska prava.E#$%&'() (%*+'+,) ) ,/0'() &$)#) %0$)#) zatvorene sednice radi ispitivanja žalbiuloženih protiv država optuženih za nepoštovanje prava i sloboda ustanovljenihAvropskom konvencijom o ljudskim pravima. ;albu protiv države mogu podneti pojedinac, grupa ljudi ili druga država. 7a bi omisija prihvatila podnetu žalbu osobakoja je podnosi mora da dokaže da je iscrpla sva raspoloživa pravna sredstva u svojoj

*



&. poseduju sopstvenu volju, različitu od zbira volja država članica i voljesvake pojedine od njih,

(. poseduju stalne organe,). %inansiraju se na bazi udela država članica.

#ada je potrebno videti da li 9nija i u kojoj meri poseduje navedene elemente.

M/)$%0+ /7%#%$8 9 osnovi 9nije nalaze se osnivački ugovori! P)$+'(+ /7%#%$ od"4)". godine kojim je osnovana Avropska zajednica za ugalj i čelik, R+*'(+ /7%#%$+ od"4)F. kojim je osnovana Avropska zajednica za atomsku energiju i Avropska ekonomskazajednica, M)'9$+:9'(+ ugovor od "44$. godine kojim je stvorena Avropska 9nija i jošneki.P$)#+ '/;,(9+#+998 1ako 9nija ne poseduje pravni subjektivitet, ona ga ipak pozajmljuje od evropskih zajednica, tako da se može reći da poseduje i ovaj element.S%&'9#) #%,)8 9nija nesumnjivo poseduje sopstvenu volju koja dolazi do izražaja prilikom odlučivanja. a volja se stvara i izražava kroz organe 9nije.

S9)+ %$7)+8 9nija poseduje stalne organe, a to su! E#$%&'(+ &)$)*9< E#$%&'()(%*+'+,)< E#$%&'(+ ')#9< S)#9 EU< E#$%&'(+ '/0 &$)#0.

=+)'+$),: 7o FC+ih glavni izvor prihodne strane budžeta Avropskih zajednica su bilidoprinosi država članica, a nakon toga tzv Isopstvena sredstvaI, kao što su prelevmani naagrarne proizvode i carine, porez na višak vrednosti, i tzv BP sopstvena sredstva/zapravo doprinos država članica, koji se utvr-uje kada ostale vrste sopstvenih sredstavanisu dovoljne da pokriju %inansijske izdatke0.ao što se može primetiti, po ovome elementu se 9nija udaljava od klasičnihme-unarodnih organizacija i polako dobija ono što predstava tzv. '/;,(9+#% &%$'(%&$)#% / )>+%)+* 0$)#)*).

<ko se zanemari poslednji element /%inansiranje0, moglo bi se reći da 9nija predstavljame-unarodnu organizaciju, jer poseduje sve konstitutivne elemente iste. o, me-utim nijeslučaj, jer su, kao što je ranije pomenuto, pojedine ingerencije 9nije otišle daleko, i predstavljaju obrise nečega što bi u budućnosti moglo biti okvali%ikovano kao suverenavlast.

7akle, U+,) / %#%* 9$/9(/ +, + ()'+?) */)$%0) %$7)+)>+,)< +9+0$)#). Ona je negde na pola puta. Jini se da je dalji razvoj 9nije usmeren ka širenjudelokruga i nadležnosti.

1@. PRELEVMAN

7ažbina koja se ubira prilikom uvoza robe ako postoji razlika izme-u više domaće i nižeuvozne cene. 3a razliku od carine, prelevman nije izražen u %iksnom iznosu nego seutvr-uje prema promenama spoljnih i unutrašnjih cena. Ova razlika u ceni se utvr-uje odslučaja do slučaja i u kraćim ili dužim vremenskim razmacima. Prelevman je boljesredstvo zaštite od carine, jer automatski deluje na izjednačavanje razlika izme-u je%tinijeinostrane i skuplje domaće cene, a uvoznik ne može da računa s većom maržom.

5



Prelevman je novi oblik zaštite domaće proizvodnje i instrument savremenog agrarnog protekcionizma razvijenih zapadnih zemalja. Avropska unija ga primenjuje s ciljem da poljoprivrednom stanovništvu unutar integracije obezbedi učešće u raspodeli nacionalnogdohotka, veštačkim održavanjem visokog nivoa cena poljoprivrednih proizvoda, suprotnointeresima ostalog dela stanovništva i principima me-unarodne podele rada.

11. NASTANAK I RAZVOJ EU

1deja o nastanku Au je potekla odmah po završetku 11 svetskog rata, a prvi je %ormuliše6inston Jerčil u svom govoru u Kiriju "4(* godine kada iznosi zahtev za %ormiranjem#jedinjeh država Avrope.#ledeći ideju %rancuskog ministra spoljnih poslova 2oberta Dumana 2azvoj Avropskaunija je započeo "4)". godine integracijom šest evropskih zemalja! >rancuske, emacke,1talije, Belgije, Lolandije i 8uksemburga, najpre stvaranjem zajednice za ugalj i čelik+A39J / European Coal and Steel Community - ECSC 0 ' Pariski ugovor, a zatim i2imskim ugovorom iz "4)F. godine o stvaranju 3ajdnice evropskog tržišta, odnosnoAvropske ekonomske zajednice AA3 / European Economic Community – EEC 0 i

Avropske zajednice za atomsku energiju / European atomic energy community – EURA!" 0.Avropska zajednica za ugalj i čelik je prestala da postoji $CC$. godine, kada je istekao rok od )C godina na koliko je sklopljen 9govor o njenom osnivanju, a Avropska ekonomskazajednica je "44$. godine preimenovana u Avropsku zajednicu, tako da danas, postojesamo dve evropske zajednice! Avropska zajednica /A30 i Avropska zajednica za atomskuenergiju /A92<OM0.6ažnu prekretnicu u razvoju Avropske zajednice obeležava usvajanje =edinstvenog akta u8uksemburgu /"45)0, koji inauguriše institucionalnu i pravnu %ormu Avropske zajednice.N) 9*,/ &%*/9%7 ,0+'9#%7 )(9) U7%#%$%* + M)'9$+:9) &%9&+')+* 12.7%0+ '9/&+% ) ')7/ 1.%#*;$) 13. 7%0+B< %%$*,) , E#$%&'() /+,).

3ato se ovaj ugovor zove 9govor o stvaranju Avropske unije /reaty Establis#ing t#e European Union – EU 0. jime je stvorena današnja arhitektura A9. 3emlje potpisniceus održale re%erendum na kom su se gra-ani izjašnjavali za prihvatanje ili odbacivanje9govora iz Mastrijta. 9 svim zemljama osim u orveškoj 9govor je prihvaćen.

12. KARAKTERISTIKE EU

A9 je zajednica $5 zemalja. Ona nije više od %ederacije zemalja, ali nije ni jedinstvena%ederalna država. Ona predstavlja nadnacionalni ekonomski savez država, nešto potpunonovo i istorijski jedinstveno. ema nikakve dileme da Avropska 9nija predstavlja sepci%ičan pravni institute koji svoj

organizacioni, a potom i institucionalni okvir gradi po uzoru na sstem vlasti u državi i to po ugledu na sstem podele vlasti.Avropska 9nija ima nadnacionalni karakter i to je njena osnovna karakteristika u svakomsmislu, ekonomskom, političkom i medjunarodnom.A9 je danas jedna od tri ekonomske sile sveta, a vodeća trgovinska sila. Pristup u njenočlanstvo je veoma težak i ograničen za male države i ide od ekonomije, preko politike doodricanja od dela državnog suvereniteta. Au je jedan od centara moći u svetu. 1nteresi ustvaranju evropskih integracija, ondnosno današnje A9, bili su ekonomske prirode, a

4



danas su znatno prošireni na političke, vojne, pravne i druge. #uština i vrsta današnjihinteresa odražava se u osnovnim ciljevima

"&. CILJEVI EU

Osnovni ciljevi A9 su! podržavanje privrednog i društvenog razvojaE potvr-ivanje

vlastitog identiteta na me-unarodnoj sceni vo-enjem zajedničke spoljne i bezbednosne politike /i postepeno stvaranje zajedničke odbrambene politike, koja može dovesti dozajedničke odbrane0E zaštita prava i interesa državljana država članica uvo-enjemdržavljanstva A9E čuvanje i dalji razvoj 9nije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde,na kome je slobodno kretanje lica obezbe-eno uz paralelno usvajanje odgovarajućih meraiz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, imigracije i borbe protiv organizovanogkriminala i očuvanje tekovina 3ajednice.

C+,#+ EU '/8

− =edinstveno tržište−

sloboda kretanja− prava i slobode gra-ana− jedinstvena valuta− princip solidarnosti− unutrašnja i spoljašnja bezbednost

Pored težnje za suzbijanje uticaja #<7 u Avropi, cilejvi A9 u narednom periodu susledeći!

− Potpuna kontrola nad procesima i zbivanjima u zemljama i izme-u zemaljaAvrope do preduzimanja vojnih akcija

− ontrola i učešće u širenju #<7 ka Avroazijskom delu− održavanje nivoa tehnološkog razvoja ukorak sa #<7 i =apanom− posebno postupanje prema rusiji i stvaranje, po mogućstvu partnerskog odnosa sa

ovom probudjenom velesilom.

14. AZNI OSNIVA!KIB UGOVORI ZA OSNIVANJE EU

o su ugovori kojima su osnovane Avropske zajednice i Avropska unija i na kojima setemelje njihova ovlaštenja.Avropska unija je osnovana na bazi ( 9govora /reaties0 i to !

− P<21#1 9:O6O2, kojim je osnovana Avropska 3ajednica za ugalj i čelik

/Auropean Koal and #teel Kommunit + AK#K0, potpisan je u Parizu $& jula "4)$.godine. 1stekao je $&. jula $CC$.godine. Ovaj 9govor je početak stvaranjacarinske unije /ustanovljavanje zajedničke carinske stope prema trećim državama+ čije je %ormiranje okončano "4*5.godine0 a koji je zajedno sa 9govorom o%ormiranju 3ajednice za atomsku energiju %ormirao zajednički sistem odlučivanjau vezi uglja, čelika i nuklearne energije

− 21M#1 9:O6O21, kojim je osnovana Avropska Akonomska 3ajednica/Auropean Aconomic Kommunit + AAK0, potpisan je u 2imu " januara"4)5.godine. 1

"C



− Avropska 3ajednica za atomsku energiju /Auropean <tomic Anerg Kommunit+A92<OM0, potpisan u 2imu zajedno sa 9govorom o Avropskoj 3ajednici.adva 9govora se često nazivaju N 2imski 9govori N, ali kada se koristi taj izrazobično se misli na 9govor o Avropskoj 3ajednici.

− 9:O6O2 o Avropskoj 9niji /he Auropean 9nion0, potpisan je 9 Mastrihtu "novembra "44&.godine.

−

Prva tri 9govora %ormirala su zajednički sistem odlučivanja u vezi uglja, čelika inuklearne energije i o drugim važnim sektorima ekonomije zemalja članica zajednice.9govori /reaties0 su baza svega što radi A9. JA621 9:O6O2, O#1MAOOM#A 1M< 1 PO811J9 71MA31=9.

15. STRUKTURA EU

3a A9 se kaže da podseća na prednji deo grčkog hrama koji leži na tri stuba. 3a slika je počela da se koristi kako bi se opisala struktura 9nije.

PRVI STU obuhvata tri zajednice /Avropsku zajednicu za ugalj i čelik, Avropskuekonomsku zajednicu i Avropsku zajednicu za atomsku energiju0 i uključuje!

• Karinsku uniju i jedinstveno tržište,

• 3ajedničku poljoprivrednu politiku,

• rgovinsku politiku,

• #trukturalnu politika,

• A9 državljanstvo,

• Obrazovanje i kulturu,

• rans+Avropsku mrežu,

• 3aštitu potrošaća,

• 3dravlje,

• 1straživanje i životnu sredinu,

• #ocijalnu politiku,

• Politiku azila,

• #poljne granice,

• 1migracionu politiku.

DRUGI STU obuhvata zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i to !

S&%,) &%+9+() %;/:#)9)8

• oordinaciju zajedničkih stavova i mera,

• Održavanje mira,

• 8judska prava,

• 7emokratiju,

""



• Pomoć zemljama 'nečlanicama.

P%+9+() ;;0%'9+ %;/:#)9)8

• 2azoružanje,

• >inansijski aspekt odbrane,

• 7ugoročni okvir evropske sigurnosti

TREI STU obuhvata saradnju u pravosu-u i unutrašnjim poslovima, kao što su

• #aradnja me-u pravnim institucijama u vezi gra-anskog i krivičnog prava,

• ooperaciju policije,

• Borbu protiv rasizma i kseno%obije,

• Borbu protiv trgovine drogama i oružjem,

• Borbu protiv organizovanog kriminala,

• Borbu protiv terorizma,• riminalne radnje protiv dece i trgovine ljudima.

Osnovna razlika izme-u prvog i druga dva stuba jeste u tome što jedino prvi stubkoristi pravno obavezujuće instrumente i procedure zasnovane na 2imskim ugovorima.7ruga dva stuba pretežno su u nadležnosti Avropskog 6eća i 6eća Avropske unije, pa sukao takvi me-uvladinog karaktera /Avropski savet, =edinstveno tržište+9nutrašnje tržište,2imski ugovori o A9, Mastrihski ugovor, #avet A90.

16. PRAVNA PRIRODA PRAVA

a žalost, sva nastojanja da se pruži neki potpuniji i dublji odgovori na pitanje šta sudržava i pravo, kako se me-usobno povezuju, koji ih elementi sačinjavaju, kakvu uloguimaju u društvu, neminovno vode u razilaženju i razliike, manje ili veće.

Možda je najprihvatljivije reći das u država i pravo speci%ične društvene tvorevine.#hvatanje države i prava, odnosno njihovo posmatranje, uvek se ostvaruje u tri perspective! prva je macro+perspektiva, u kojoj se javlja celina države i prava uopšte ili udatoj globalnoj zajedniciE druga je mikro+perspektiva, u kojoj se pokušava sagledati ovaili ona pojava u sklopu tih tvorevina /na primer ' bezbednost0E treća je medijal+ perspektiva, koja stoji izme-u prve dve i obuhvata veće ili manje delove države i prava iliskupove državnih ili pravnih pojava. Pri tome, smatra se da državu predstavlja svojevrsna

organizacija ljudi, a pravo se u tradicionalnom shvatanju svodi na speci%ične @propise,@pravila, @norme, itd.

6ažno je odmah na početku istaći činjenicu, da se svi istraživači države i prava slažu da jetu reč o izvanredno složenim društvenim tvorevianma, koje imaju mnoge i raznovrsneelemente, da imaju razne dimenzije, da postoji mnoštvo momenata koje valja proučavati.1pak, jedno se obeležje izdvaja kod svih pojmovnih odre-enja države i prava, a to je, dase u okviru njih javlja speci%ična prinuda. ako po Mau Qeberu ' @država se ne

"$



odre-eju po sadržaju svoga delovanja /sve može biti taj sadržaj0 nego po speci%ičnomsredstvu koje koristi ' sili.

Avropska unija se karakteriše )0)>+%)+* &$)#+* '+'9*%*< štop predstavljadirektnu posledicu ekonomskih i političkih integracija A9. 2azvoj jedinstvenogekonomskog prostora i 3ajedničkog tržišta zahtevaju integrisani pravni sstem, posebnou okolnostima sukobljavanja različitih zakona i sporova koji su vezani za njihova

tumačenja. 9 odnosu na standarde bilo koje svetske me-unarodne organizacije, evropski pravni sstem ima izrazito '/&$)>+%)) ()$)(9$. o praktično znači da, čak inajviši sudovi u članicama A9, moraju da poštuju odluke #uda pravde A9 /AuropeanKourt o% =ustice+AK=0 u vezi sa svim tumačenjima zakona A9.

1. PRIMARNO PRAVO EU

P$+*)$% &$)#% EU %;/:#)9)8

− O'+#)?( /7%#%$ koji predstavljaju kamen temeljac %ormiranja i%unkcionisanja Avropske zajednice /kasnije A90

− M/)$%0 '&%$)/* (%,+ %;/:#)9),/ (%#>+, +*/ *),) ?)+>) EU '&%$)/* EU ') 9$F+* 0$)#)*) ?)+>)*)B + '&%$)/* EU ') */)$%0+* %$7)+)>+,)*)

9 stvaranju &$+*)$%7 komunitarnog zakonodavstva /tj. zakonodavstva A90 učestvujusve članice A9, kao i komunitarne /nadnacionalne0 institucije na osnovu sopstvenih pravnih ovlašćenja. Avropska unija, kao subjekt me-unarodnog prava. poseduje ugovornesposobnosti zaključivanja sporazuma sa trećim zemljama i me-unarodnimorganizacijama. O'+#)?(+ /7%#%$+ obuhvataju tri konstitutivna ugovora. Podsetimo dasu konstitutivni ugovori više puta menjani i dopunjavani. S9)9/9+ % %'+#),/ E#$%&'(+#'9+>+% ;)( /Auropean 1nvestment Bank ' A1B0 i E#$%&'( >9$) ;)(/Auropean Kentral Bank + AKB0 tako-e čine sastavni deo osnivačkih ugovora i imajustatus &$+*)$%7 )(%%0)#'9#) EU. 9 sastavni deo osnivačkih ugovora spadaju iizvesne, kasnije donete, konvencije.

M/)$%0+ '&%$)/*+ obuhvataju, najpre, konvencije izme-u država članica A9, kaoi sporazume A9 sa trećim državama i me-unarodnim organizacijama. kada je reč okonvencijama treba istaći da se one zaključuju izme-u članica A9 sa ciljem me-usobnogomogućavanja prava državljanima članica u pogledu sledećih pitanja!

− 1zbegavanja dvostrukog oporezivanja−

uzajamnog priznavanja trgovačkih društava i− pojednostavljanja postupka uzajamnog priznanja i izvršenja sudskih i arbitražnih

odluka.

ako je primena konvencija u zemljama članicama A9 bila ograničena preprekama usleddugotrajnih postupaka rati%ikacije, tako su vremenom one izgubile na značaju u praksi.

S&%$)/*+ EU ') 9$F+* 0$)#)*) obuhvataju!

"&



− S&%$)/* % &$+0$/+#),/ )'%>+,)>+,+B 0$)#) ?)+>) uključujuintenzivnu ekonomsku saradnju sa izvesnom trećom državom, %inansijusku podršku A9 državi nečlanici /iz strukturnih %ondova A90, kao i dugoročan okvir ugovorene saradnjeE

− S&%$)/* % ')$)0,+ ') 9$F+* 0$)#)*) koji su, u odnosu na sporazume o pridruživanju, manje zahtevni po intenzitetu eknomske saradnje. A9 je takve

sporazume o kooperaciji, potpisala sa 1zraelom, zemljama Magreba /Maroko,<lžir i unis0, kao i sa zemljama Mašreka /Agipat, =ordan, 8iban i #irija0 i

− T$7%#+'( '&%$)/* sa trećim državama, grupama država ili me-unarodnimorganizacijama ' koji se odnose na trgovinsku politiku i carine. =edan odnajvažnijih trgovinskih sproazuma ogleda se u #porazumu o osnivanju #vetsketrgovinske organizacije /Qorld trade Organization+QO0. 9 ostale multilateralnetrgovinske sporazume A9 spadaju! Opšti sporazum o carinama i trgovini /:eneral<greement on tari%%s and trade ' :<<0, sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine /rade+related aspects o% intellectual propert rigts+21P#0 i dr.

1". SEKUNDARNO PRAVO EU

#ekundarno komunitarno zakonodavstvo obuhvata sledeće izvore Prava A9! N)$0; U$0;B $7/)9+%'

D+$(9+# 0+$>9+#'B

O&9 + &%,0+)? %0/( 0>+'+%'B

P$&%$/( + *+,,) $>%**0)9+%' )0 %&++%'B.3a razliku od &$+*)$%7< '(/0)$% )(%%0%#'9#% EU uspostavlja /stvaraju0isključivo nadnacionalne institucije A9. Ovo se prevashodno odnosi na #avet ministara,Avropski parlament i Avropsku komisiju u svojstvu ovlašćenih predlagača sekundarnih

pravnih /komunitarnih0 akata. avedene nadnacionalne institucije donose ove sekundarnenorme na osnovu svojih ovlašćenja koja su derivativnog karaktera i proizilaze izosnivačkih ugovora.Pored ovih pisanih u sekundarno pravo A9 spadaju i nepisani izvori ' Opšta pravnanačela /principi0, pravni običaji i sudska praksa Avropskog suda pravde /Auropean courto% justice+AK=0.

1. EVROPSKO OI!AJNO PRAVO

P$)#+ %;+?),+ tako-e spdaju u nepisane izvore komunitarnog prava. Oni obuhvataju praksu koja se dugo ponavlja, i koja je kao takva prihvaćena i pravno ustanovljena. 9loga

pravnih običaja se ogleda u izmeni ili dopunjanju primarnog i sekundarnog komunitarnogzakonodavstva.9 slučajevima u kojima Avropski sud pravde i Opšti sud usvajaju stavove ili načlenamišljenja u većini vodećih sudskih postupaka, takva sudska praksa neposredno utiče na primenu propisa A9 pred nacionalnim sudovima njenih članica. #toga su nacionalnisudovi članica A9 obavezni da poštuju i sprovode presude Avropskog suda pravde,donete tokom postupka tumačenja komunitarnog prava. akve presude Avropskog suda

"(



pravde zapravo predstavljaju dopunski izvor Prava A9, jer često %ormulišu veomainovativna pravna načela, kao i principe primene propisa A9.

2@. OPŠTI PRAVNI PRINCIPI EU

Opšti pravni principi se kreiraju samo u okviru A9. Ovi principi nisu izraženi aktima A9već se posredno izvlače iz postojeće regulative. 3načajnu ulogu prilikom %ormiranja ovih principa ima Avropski sud pravde.O&9+ &$)#+ &$+>+&+ )?)B predstavljaju elementarne norme i vrednosti koje treba da poštuje svaki pravni poredak. # obzirom da opšta pravna načela imaju veću pravnu snaguu odnsou na sekundarne komunitarne norme, ovi pravni principit čine jedan od najbitnijihizvora pravnog sistema A9.Avropski sud pravde je, usled nepotpunosti primarnog i sekundarnog zakonodavstva, usvojim presudama i plodotvornoj praksi stvarao nova pravna načela. 7ržave članice su prihvatile ova načela jer se zasnivaju na pojmovima pravde i poželjnim vrednosnimkategorijama. a ovaj način je Avropski sud pravde krajnje pragmatično popunjavao

postojeće pravne praznine u komunitarnom pravu, što čini i danas. 3ahvaljujući opštim pravnim načelima, Avropski sud pravde obezbe-uje vladavinu prava u okviru A9. Me-unajznačjanijim opštim pravnim načelima se izdvajaju!

− zaštita ljudskih prava− načelo jednakosti /nediskriminacije0− načelo proporcionalnosti− načelo pravne sigurnosti− načelo da, u slučaju kršenja komunitarnog prava, odgovornost leži na članicama

A9.21. PRAVNI AKT EU NAREDA UREDAB

aredbe /9redbe0 imaju obeveznu pravnu snagu i direktno se primenjuju u svimčlanicama A9. 7onose se na #avetu Ministara, uz obavezno ili konsultativno mišljenjeAvropskog parlamenta. 9redbe, prema sadržini i pravnoj prirodi svojih odredbi, imaju pravnu snagu nadnacionalnih /evropskih0 zakona. One se neposredno primenjuju u svimčlanicama A9, kao važeće, od dana stupanja na snagu. #toga, uredbe ne zahtevajuusvajanje dodatnih nacionalnih propisa ili administrativnih mera. Objavljuju se uslužbenom listu A9.

22. SMERNICE< ODLUKE< PREPORUKE

D+$(9+# '*$+>B tako-e poseduju pravnu snagu, ali se /za razliku od uredbi0 ne primenjuju neposredno, te zato nemaju direktno dejstvo. #a ciljem implementacije/sprovo-enja0 usvojene komunitarne direktive, neophodno je donošenje nacionalnog propisa ili administrativne mere u odre-enom rokul 7irektive de%inišu ciljeve koje trebarealizovati u odre-enoj oblasti, pri čemu se izbor načina njihovog sprovo-enja prešuštačlanicama A9. 9 praksi su se upravo direktive pokazale kao optimalne i naj%leksibilnija pravna sredstva uskla-ivanja nacionanoih sa nadnacionalnim propisima A9. 7irektive setako-e objavljuju u #lužbenom listu A9.

")



O0/( spadaju u grupu sekundarnih komunitarnih akata koji tako-e imaju obaveznu pravnu snagu u svim članicama A9. arakterišu se po tome da obavezuju samo onekojima su upućene /ovo se naročito odnosi na pojedinačne odluke0. Odluke se najčešćeodnose na %izička lica. Me-utim, njima može biti obuhvaćen i širi krug lica /pravna lica idržave članice A90, kada se radi o %&9+* %0/()*).

P$&%$/( + *+,,) nemaju obaveznu pravnu snagu i predstvljaju dopunskesekundarne izvore komunitarnog prava. Obično se primenjuju prilikom tumačenjanacionalnih propisa. Preporuke i mišljenja Avropske komisije, saveta ministara,ekonomskog i socijalnog komiteta i komiteta regiona imaju značajnu političku težinu, jer često sadrže '*$+> koje mogu predstavljati osnovu budućih pravnih akata.

23. IZVORI MEĐUNARODNOG PRAVA

M/)$%0% &$)#% čine pravna pravila koaj ure-uju odnose u me-unarodnoj zajednici priznatih država. azir ' izraz me-unarodno pravo prevod je istog naziva u gotovo svim

jezicima /droit international, internatinal laR, itd0. 1zraz ius gentium označavao je urimskom pravu deo domaćeg, privatnog prava, ali su ga pisci koji su pisali latinski,upotrebljavali za me-unarodno pravo od ranih početaka nauke tog prava i upotrebljavaliga sve do danas. Po njemu su nastali i drugi izrazi /%rancuski, nemački i sl0 9jedn ose većod britanske kraljice 6iktorije u "*. veku koji upotrebljava izraz ius inter gentes traži boljizraz. Me-unarodno pravo je pravo i ono je u svojoj suštini kao i svaka druga grana pravaiako mu mnogi odriču to značenje.ao i u svim ostalim granama prava tako se i u me-unarodnom pravu govori o izvorima prava u materijalnom i %ormalnom smislu. 1zvori prava u materijalnom smislu isti su kao isvega ostalog prava pa se o tome raspravlja u okviru opšte teorije prava, oni su sadržani uodnosima u društvu, unutar države odnosno me-unarodne zajendice u kojemu pravna

pravila nastaju. Od neposrednog interesa su ovde izvori me-unarodnog prava u%ormalnom smislu, tj. načini stvaranja prava. #vo pravo pa tako i me-unarodno se javlja uobliku običajnog prava ili u obliku postavljaneog /propisanog0 prava. 1 me-unarodno pravo nastaje putem običaja, a postavljeno pravo u me-unarodnom pravu su me-unarodniugovori. ako su i običaj i ugovor dva glavna izvora me-unarodnog prava, ali nisu i jedina. 9 prikazu izvora me-unarodnog prava najpogodnije se služiti nabrajanjem izvorame-unarodnog prava prema #tatutu Me-unarodnog suda pravde /M#P0

− O;+?),% &$)#% valja razlikovati od prostog običaja. Običajno pravo nastaje ponavljanim vršenjem koje prati pravna svijest /opinion iuris0. 6ršenje može biti i propuštanjem, ali je uvek potrebna svest o tome da je odre-eno ponašanje uskladu sa pravilom me-unarodnog prava, odnosno da se nešto čini jer tako

odre-uje me-unarodno pravo. 9 tom smislu treba razumeti i izraz #tatutaMe-unarndog suda iz čl. &5., odnosno ?me-unarodni običaj kao dokaz opšte prakse prihvaćene kao pravo@.

− U7%#%$% &$)#% me-unarodnim ugovorima subjekti me-unarodnog pravaure-uju svoje me-usobne odnose. 6eć se odavno zapazilo da neki ugovoriodre-uju konrektne činidbe i da su se izvršenjem te činidbe konzumirali. asuprottome, drugi ugovori ure-uju ponašanje stranaka na dugo vreme te uvode trajna pravila tog ponašanja. Odatle razlikovanje /7%#%$)-&%7%0; &$)#+: &%'%#) i/7%#%$)-)(%). eorija je našla izme-u te dve vrste i neke strkturalne razlike.

"*



Posledica takvih ugovora je obaveza na delovanje jedne strane ili obe stranke, aliu tom slučaju kada deluju obe stranke ta delovanja imaju različit sadržaj /npr.ustupanje i preuzimanje područja0. ao suprotsnost takvih ugovora+pogodbi drugiugovori izražavaju slaganje volaj više subjekata koje su sadržajno jednake. akavse oblik ugovora naziva ugovorom+zakonom i stvara nerazrešivu obavezu naodre-eno ponašanje /npr. ugovor koji sadrži opšta pravila o režimu plovidbe

nekom me-unarodnom rekom0 9govoru kao pravnom poslu svrha je da zadovoljisuprotne ili barem neskladne interese, dok ugovor+zakon teži da zadovoljizajedničke interese.

Prema #tatutu me-unarodnog suda pravde čl. &5 +#%$ */)$%0%7 &$)#) ?+8- */)$%0 (%#>+,< ;+% %&9 ;+% &%';< (%, /'9)%#,)#),/

&$)#+)< +$+?+9% &$+)9) %0 0$)#) / '&%$/<- */)$%0+ %;+?), ()% 0%() %&9 &$)('< &$+:#)F ()% &$)#%<- %&9) )?) &$)#)< &$+)9) %0 >+#++%#)+: )$%0) +- / $$#/ %0$0; ?.5. '9)9/9)< '/0'( %0/( + *+,,)

),&%#)+,+: &$)#+() $)+?+9+: )$%0) ()% + &%*%F% '$0'9#% )/9#$+#), &$)#+: &$)#+). 1z ovoga se vidi da je statut uz ugovorno i

običajno spomenuo još dva izvora me-unarodnog prava.

24. KOMUNITARNI PRAVNI SISTEM I HARMONIZACIJA

Avropska 9nija se karakteriše nadnacionalnim pravnim sistemom, što predstvlja direktnu posledicu ekonomskih i političkih integracija A9. 2azvoj jedinstvenog ekonomskog prostora i zajedničkog tržišta zahtevaju integrisani pravni sistem, posebno u okolnostimasukobljavanja različitih zakona i sporova koji su vezani za njihova tumačenja. 9 odnosuna standarde bilo koje svtske me-unarodne organizacije, evropski pravni sistem imaizrazito supernacionalni karakter. o praktično znači da čak i najviši sudovi u članicama

A9, moraju da poštuju odluke suda pravde u vezi sa svim tumačenjima zakona A9.9govorom iz 2ima je osnovan Avropski sud pravde koji je odgovoran za kreiranje pravnog sistema A9. 2imskim ugovorom su se članice obavezale na ostvarivanje nizaekonomskih i političkih ciljeva. Pri tom su bitni segmenti nacionalih suverenitetadelegirani /prepušteni0 na viši ' evropski nivo. 7ok su osnivački ugovori predstavljalidinamičke i prilagodljive dokumente, evropski sud pravde je donosio presude u spornimsudskim sprovima, čime je izvršio uticaj i na izvo-enje speci%ičnih tumačenja važećihzakona. aime, kako odredbe 2imskog ugovora nisu bile dovoljno precizne, sud je bio prinu-en na stvaranje pravnog sistema A3 putem &$>09%7 &$)#) /tj. običajnog prava koje se zasniva na sudskim presudama ili odlukama odgovarajućih organa koje predstavljaju presedan /izuzetak0. a osnovu njih će se donostii buduće odluke u vezi sa

sličnim slučajevima u sudskoj praksi0. a taj način su korišćene odluke o pojedinačnimslučajevima za izvo-enje opštih principa pravnog sistema A3. 3aključuje se da se pravoA9 sastoj od enormnog broja zakona, pravial i praktičnih slučajeva de%inisanihosnivačkim ugovorima, zakonima A9 i odlukama Avropskog suda pravde.Larmonizacija ne teži identičnosti pravnog sistema A9 sa pravnim sistemima državačlanica već njihovom dopunjavanju i istovetnosti pravnih rešenja čime se u istimasmanjuje mogućnsot odstupanja.Larmonizacija podrazumeva proces uskladjivanja rešenja nacionalnih prava državačlanica sa komunitarnih propisima i to isključico inim sadržanim u 7irektivama A9.

"F



Obavezu harmonizacije unutra-šnjih propisa države članice su preuzele potpisivanjem9govora o osnivanju u meri u kojoj je to potrebno za ostvarivanje komunitarnih ciljeva.

25. PRAVNA POLITIKA ZA PRIKLJU!ENJE EU

3a delotvoran proces pravnog uskla-ivanja je potrebno utvrditi pravnu poltiku, odnosnstrategiju i instrumente uskla-ivanja za priključenje A9. Pravna politika predstavlja deocelokupne pravne re%orme koja je u toku i koja će trajati godinama, čak i decenijama.3apravo, ona se nikad ne završava, jer je pravo A9 jedna dinamična kategorija.Pravna politika uključuje!

". Prikupljanje, analizu i raspodelu in%ormacija koja se tiču A9E$. uskla-ivanje zakonodavstva #rbije sa pravom A9&. osnivanje ili re%ormu institucija neophodnih za primenu uskla-enog

zakonodavstva(. prevod evropskog zakonodavstva i razvoj terminologije). <nalizu prava A9 i slučajeva Avropskog suda pravde, kao i uključivanje državnih

službenika i sudija u njihovo sprovo-enje*. pripremu stručnjaka za pravo A9F. obuku u oblsti prava i politike A9, kao i domaćeg prava5. komunikaciju sa koordinatama evropskih integracija u okviru A9 i zemalja koje

pristupaju A9E4. saradnju u oblsti pravosudja i unutrašnjih poslova"C. stranu pravnu pomoć"". pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju potom i pregovore o

članstvu

26. EVROPSKI SAVET

Avropski saves se sastji od predsednika vlada i ministara spoljnih poslova svake odzemalja članica A9 i predsednika evropske komisije, Avropski savet daje opšte smerniceza politike A9 i donosi konačne kompormisne odluke koje su neophodne za zaključivanjenajosetljivijih dogovora vezanih za poslvoanje u A9. Me-u ovim odlukama se ističure%orme glavnih zajedničkih politika A9, višegodišnji budžetski planovi A9, izmeneosnivačkih ugovora i konačni uslovi proširenja. Ovo telo nesumnjivo predstavljanajuticajniju instituciju jer su njeni članovi lideri svojih /matičnih0 zemalja.Avropskim savetom predsedava zemlja koja predsedava 9nijom u tom trenutku. 2adi se oveoma uticajnom položaju s obzirom da predsedavajućem daje moć da de%iniše agendu/programski dokument0. 1ako se Avropski savet sastaje barem dva puta godišnje /u junu i

decembru0 u poslednje vreme je prisutan trend češćih održavanja sastanaka ' najmanječetiri puta godišnje.

2. ULOGA EVROPSKOG SAVETA U UTVRĐIVANJU OPŠTIH SMERNICA

#trogo pravno gledano, tumačeći odredbe 9govora, Avropski savet nije organ Avropskeunije. Odluke Avropskog saveta na sastancijma na vrhu odre-uju glavne buduće korakeA9. Me-utim, jedna od speci%ičnosti %unkcionaisnaja A9 ogldea se u činjenici da odluke

"5



ovog tela ' Avropskog saveta ' nemaju %ormalnu ulogu, kada je reč o usvajanju zakonaA9. 7akle, reč je opštim smernicama koje utiču na odre-ena politička pitanja. a tajnačin se političke odluke Avropskog saveta pretvaraju u zakone putem daljih aktivnosti irada Avropske komisije, saveta ministara i evropskog parlamenta. 7onošenje opštihsmernica od strane Avropskog saveta o nekim pitanjima je prvi korak u %ormulisanjuobavezujućih odluka drugih organa A9.

a kraju, u ovom kontekstu treba napomenuti da S)#9 *++'9)$) + E#$%&'(+ ')#9 9$;) *)9+ ') S)#9%* E#$%& koji predstavlaj me-unarodnu organizaciju koja je u potpunosti odvojena od A9.

2". SAVET EU SAVET MINISTARA

S)#9 E#$%&'( U+, ' tako-e poznat kao #avet ministara ili ukratko #avet ' sasedištem u Briselu /predstavlja najznačajnije telo za donošenje odluka u A9. :otovosvaki zakonski akt mora da dobije odobrenje #aveta A9 da bi stupio na snagu. Jini ga po jedan ovlašćeni predstavnih iz svake članice A9.S)#9 E#$%&'( U+, je vrhovno telo kontrole nad aktivnostima A3 i procesima

donošenja odluka. #avet A9 je odgovoran za &+9),) + &$#%7 '9/;) EU i ima sledećenadležnosti!- donošenje evropskih zakona /često u koordinaciji sa evropskim parlamentom0

' radi se bilo o zakonoma koji us neophodni za sprovo-enje osnivačkihugovora, bilo o zakonoima kojima se obezbe-uje adekvatno %unkcionisanjeključnih oblasti A9 /carinska unija, unutrašnje tržište, zajednička poljoprivredna politika, zajednička trgovinska politika A9, regionalna politikaA9, politika zaštita konkurencije i dr.0

- koordinacija opšte ekonomske politike svih članica A9 u skladu saciljevimaAvropske ekonomske i monetarne unije

- zaključivanje me-unarodnih sporazuma izme-u A9 i drugih zemalja ili

me-unarodnih organizacija i- Odobravanje budžeta A9 u saradnji sa Avropskim parlamentom

Pored pitanja sadr-anih u prvom stubu, #avet A9 donosi i odluke koje se odnose na3ajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku , kao i na mere vezane za saradnju u oblasti pravosu-a i unutrašnjih poslova.

2. EVROPSKI PARLAMENT

#edište je u #trazburu i obavlja sledeće osnovne zadatke!- deli zakonodavnu vlast sasavetom ministara i evropskom komisijom i

usvaja evrospke zakone /direktive, regulacije, odluke i sl

- zajedno sa savetom rukovodi budžetom i na taj način, utiče na troškoveunije- nadgleda delovanje svih institucija eu, a naročito evropske komisije

/potvr-uje nominaciju za članove komisije i ima pavo cenzuje komisije0Avropski parlament je jedino telo koje se bira neposredno od strane gra-ana Au i predstavlja najvažnije političke partije u zemljama članicama A9. Broj poslanikaAvropskog parlamenta po članici zavisi od broja njenog stanovništa, pri čemu nije proporcionalan broju stanovnika i kreće se u korist malih članica. Premda je u Parlamentuzastupljeno više od stotinu političkih strnaaka, usitnjavanje organizacije Avropskog

"4



parlamenta je izbegnuto tako što su mnoge od tih stranaka o%ormile političke grupe. ao iu mnogim članicama A9, u dve glavne političke grupacije spadaju!

- umerena levica /partija evropskih socijalista0 i- umerena desnica /evropska narodna stranka0

Pomenute stranek okupljaju oko dve trećine mesta i većinom dominiraju aktivnostimaParlamenta.

Jlanovi parlamenta nisu predstavnici država, već predstavnici gra-anaAvropski parlament je jedina institucija direktno izabrana od strane gra-ana Avropskeunije.#vaki gra-anin A9 ima aktivno i pasivno biračko pravo /pravo da bira poslanike AP i da bude biran kao poslanik AP0.

3@. NAJVANIJA OVLAŠENA EVROPSKOG PARLAMENTA

ZAKONODAVNA deli je sa #avetom A9 i Avropskom komisijom. 3akonodavnauloga Parlamenta zasnovana je na postupcima saradnje, odobravanja, zajedničkog

odlučivanja i konsultacija.

DEMOKRATSKI NADZORKONTROLNA OVLAŠENJA ' sprovodi nad drugiminstitucijama A9. Avropski parlament u prvom redu prati rad Avropske komisije.Avropska komisija bez saglasnosti Avropskog parlamenta ne može biti imenovana, a on joj može izglasati nepoverenje. Avropska komisija mu redovno podnosi izveštaje, prisustvuje plenanrim sednicama Avropskog parlamenta i odgovara na pismena i usmena pitanja.

UDETSKA OVLAŠENJA Budžet predlaže Avropska komisija, a zajednički gausvajaju Avropski parlament i #avet A9. Avropski parlament ima poslednju reč o tzv.

neobaveznim rashodima. 7a bi budžet stupio na snagu, mora ga potpisati predsednik Avropskog parlamenta. rad Avropskog parlamenta podeljen je u dve %aze! priprema plenarnih sednica.

31. CENTRALNI ZAKONODAVNI ORGANI EU

E#$%&'(+ ')#9 S)#9 *++'9)$) E#$%&'(+ &)$)*9 E#$%&'() (%*+'+,) S/0 &$)#0 EU

32. EVROPSKA KOMISIJA

Avropska komisija, sa sedištem u Briselu je izvršni organ Avropske 9nije i ako takva,ima suštinsku %unkciju vlade A9. 9z #avet A9 i Avropski parlament, omisija predstavlja jednu od tri glavne institucije koje upravljaju A9. ako Avropska omisija predstavlja centar institucionalne strukture A9. omisija je osnovno pokretačko telo

$C



procesa dubljih i širih evropskih integracija. #a sedištem u Briselu, Avropska omisijaobavlja sledeće glavne uloge!

- Predlaže zakonska rešena Avropskom savetu i Avropskom parlamentu- pravti i sprovodi zajedničke politike A9 i- nadgleda primenu zakona u saradnji sa Avropskim sudom pravde i

odgovara za to da se ugovori sprovode i primenjuju.

omisija ujedno predstavlja Avropsku uniju u izvesnom broju me-unarodnih pregovora, poput onih koji su vezani za rad #vetske trgovinske organizacije /QO0.

P$0'0+() K%*+'+, ),&$ &$0) E#$%&'(+ ')#9< 0) ;+ ()'+, %#%7 ()0+0)9)#)+?% &%9#$0+% E#$%&'(+ &)$)*9.

omesari ne deluju kao nacionalni predstavnici jer im je zabranjeno da prihvataju i tražeinstrukcije od svojih nacianlih vlada. 1ako us u praksi komesari prilično nezavisni, ipak seuočava njihova osetljivost u donsou na probleme zemalja iz kojih potiču. #vaki komesar je zadužen za odre-enu oblst politike A9. Ove oblasti se nazivaju :eneralnim

direktoratima. 9 ovom trenutku omisija ima && :eneralna direktorata. Avropskakomisija, u celini posmatrano, zapošljava oko "F.CCC ljudi. 3vaničnici A obavljajunajveći deo ekspertskih poslova neophodnih za upravljanje i analizu široke mrežezajedničkih politika A9. ajvažnija zakonodavna uloga omisije ogleda se u pripremi predloga za nove zakonske akte Avropske unije. Predlozi omisije se obično zasnivaju na%&9+* '*$+>)*) koje su donete od strane #aveta ministra, Avropskog saveta,Avropskog parlamenta, ili na smernicama iz osnivačkih ugovora. omisija je izvršno teloza sve aktivnosti A9. o, njena moć najviše dolazi do izražaja u primeni Politikekonkurencije A9 /A9 competition polic0, uključujući pravo da izriče kazne članicama uslučaju kršenja njihovih odredbi. =edan od ključnih zadataka A se svodi i na upravljanje budžetom A9, kao i načinima raspodele sredstava po programima u okviru aktuelnog

višegodipnjeg /tj. šestogodišnjeg budžeta0.

33. EVROPSKI SUD PRAVDE

Avropski sud pravde sa sedištem u 8uksemburgu je najviši sud usudskom sistemu A9,kako po pitanju stvaranja komunitarnog prava, tako i po pitanju donošenja odluka. #ud predstavlja ustanovu sui generis, različitu od nacionalnih ali i ostalih sudovame-unarodnog karaktera. 9 svom sastavu #ud ima $5 sudija i "" opštih pravobaranilacačija se uloga sastoji u davanju predloga sudijama za rešenje konkretnih slučajeva.

Avropska unija u ovom trenutku broji $5 članica i sve te zemlje imaju različite pravne

sisteme. 7osadašnja praksa pokazuje da u jednom broju slučajeva sudovi država članicazbog nepoznavanja proipsa donetih od strane A9, preko nepoznavanja propisa drugihdržava članica, pa do nedostatka odgovrajuče prakse u pojedinim oblastima odlučivanja,dolaze u situaciju da ne mogu da donesu ispravnu odluku koja se od njih očekuje usvakom konkretnom slučaju. akve situacije su vremenom postajale sve učestalije injihov broj je rastao. #toga je sprovo-enje i poštovanje svih komunitarnih propisaobezbe-eno kroz kreativnu delatnost pravosudnog sistema A9 u izgradnji njenogosobenog pravnog poretka.

$"



Pravosu-e A9 trenutno čine sledeće sudske insitutucije! Avropski sud pravde,Prvostepeni ili Osnvoni sud i specijalizovani sudovi /patentni sud, tribunal za civilneusluge A9 i sl.0. Me-utim, nema sumnje da je Avropski sud pravde krovna insittucijaevropskog pravosudnog sistema. ako-e, sa pravom se može konstantovati da jeAvrospki sud pravde uz pomoć bogate prakse, kao ovlašćeni garant pravilnog tumačenja i primene evropskog prava, upisao sebi kao zaslugu utvr-ivanje %undamentalnih principta

ravnopravnosti, slobode, solidarnosti i jedinstva na kojima počiva A9.

Avropski sud pravde sastavljen je od po jednog sudije iz svake države članice A9. rebanapomenuti, da je tek 9govorm iz ice utvr-eno pravilo da svaka država članica moraimati po jednog sudiju, što je u praksi i bilo praktično sprovodljivo rešenje. #a obzriomna to, da #ud može da zaseda samo sa neparnim brojem, imenuje se idodatni sudija ondakada posttoji parab broj država članica kao št oje trenutno slučaj, posle prijema Lrvatskeu punopravno članstvo. 1menovanje sudija vrše isključivo vlade država članica. što sasobom nosi odre-enu dozu sumnje, jer su vlade politička tela, te postoji opravdana bojazan da će i njihov odluke u pogledu izibora sudija biti politički motivisane. #toga je, još "45$. godine doneta rezolucija Avropskog parlamenta o potrebi da se i ovo

predstavničko telo uključi u izbor sudija Avropskog suda pravde. Me-utim, po donošenjurezolucije sve do današnjih dana nije bilo konkretnih pomaka u pravcu promene propisa oizboru sudija te sistem njihovog imenovanja %unkcioniše na zadovolajvajuć način. rebaistaći da su sudije veliki broj puta sprovodile temeljne principe 9nije, ne uske interesesvojih država. #udije Avropskog suda pravde biraju se na šest godina, zajedničkimsporazumom država članica sa mogućnošću ponovnog izborta. Postoji dilema da livremensko ograničenje mandata može uticati na nezavisnost sudija u njihovom radu,sobzirom na činjenicu da se u mnogim državama upravo iz razloga nezavisnosti sudijske%unkcije insistira na njenoj stalnosti. Jini nam se, ipak, da vremensko ograničenjemandata sudija uz mogućnost ponovnog izbora u velikoj meri odgovara karakteru #uda.

Pored sudija, sud čine i jedanaest opštih pravobranilaca /pravozastupnika0, čija je%unkcija sačinjavanje predloga odnosno pripremnih mišljenja sudijama u svakom pojedinačnom slučaju. Opšti pravobranilac je speci%ična institucja u okviru Avropskogsuda pravde gde egzistira još od "4)F5 godine i 2imskog ugovora. 9 trenutku kada jezajednica brojala šest država članica, uz obavezu postojanja neparnog broja sudija, postignut je politički kompropis n način da je dodatni sudija bio 1alijan, a opšti pravobranilac /u to vreme samo dva0, >rancuz i emac, čime je obezbe-eno da ?velike@države članice imaju jednako predstavljanje u okviru #uda.eretko se ističe i %rancusko poreko pve institucije u okviru suda, al itreba biti oprezan u povlačenju paralele izme-uopšteg pravobranioca i slične takve institucije ' Kommissaire du :overnement u conseildS Atat, bez obzira ma to da je jedan od prve dvojice opštih pravobranicala obavljao baš

takvu %unkciju u svojoj državi, odnosno u >rancuskoj. ako se povećavao broj članicaunije tako se povećavao i proj opštih pravobranilaca.

Pravobranioci imaju trostruku %unkciju. a prvom mestu, oni predlažu rešenje predmetnih sporova, zatim, predložena rešenja podvode pod opšti model postojećesudske prakse i na kraju, naznačavaju obrise daljeg razvoja sudske prakse. Opšti pravobranioci treba da pomažu #udu, postupajući u skladu sa potpunom nepristrasnošću inezavisnošću, kako bi sudu dali obrazloženi predlog za odlučivanje o predmetu o kome je postupak pokrenut. ako, opšti pravobranilac na kraju svakog postupka čita svoje

$$



mišljenje, odnosno preporuke kakva odluka treba da se donese u svakom konkretnomslučaju pred #udom. 9 praksi se najčešće dešava, da opšti pravobranical najavi datumkada će se sa preporukom obratiti sudu, pa se u tu svrhu zakazuje posebno ročište. 9Avropskom sudu pravde, kao i u svakom sudu, sudije su te koje donsoe odluku, s tim, dau ovoj instituciji imaju prednost saveta opšteg pravobranica koji, naravno nijeobavezujući za sud. 1pak mišljenje opšteg pravobranioca nije napisano samo za sud, već

se ono objavljuje u Auropian Kourt 2eport zajedno sa donetom presudom, kao i na sajtusuda, istog dana kada se donese presuda.

34. EVROPSKI OMUDSMAN

On postupa po žalbama na rad evropskih institucija, organa, agencija, itd. ;albe mogu podnositi gra-ani A9 i pravna lica koj smatraju da su narušena načela dobre uprave, tj. da je došlo do diskriminacije, zloupotrebe ovlašćenja, odugovlačenja postupka itd.

1nstitucija ombdusmana u Avrospkoj uniji ustanvoljena je "44(. godine, odlukomevropskog parlamenta o pravilima i opštim uslovima vršenja dužnosti ombdusmana.

Ombudsman ima ovlašćenja i dužnosti koje su mu poverile institucije Avropske unije, uskladu sa navedenom odlukom i sa ugovorm o osnivanju evropske zajednice, ugovorm oosnivanje evropske zajednice za ugalj i čelik i ugovorm o osnivanju evropske zajedniceza atomsku energiju.

Ombudsmana bira evropski parlament i on mora biti iz jedne od zemalja Avropske unije.>unkcija obdusmana je nespojiva sa obavljanjem bilo koje druge javne %unkcije. ukolikoon više ne ispunjava uslove koji se zahtevaju za vršenej dužnosti ili je svoju %unkcijuvršio na neadekvatan način, na zahtev evropskog parlamenta #ud pravde ga razrešavadužnosti.Ombudsmana pomaže sekretarija čije osoblje on samostalno postavlja. #edišteombudsmana je u Avropskom parlamentu. adležnost omdusmana podrazumeva

pomaganje u otkrivanju nesavesnih postupaka organa i tela 9nije, uz izuzeće #uda pravdei Prvostepenog suda. On vrši kontrolu rada svih organa i tela A9 po sopstvenoj inicijativiili na osnovu žalbe, ako postoji sumnja da su nesavesno radili. #vaki gra-anin 9nije ili pravno lice sa sedištem u državi članici, može da pdonese žalbu ombudsmanu direktno ili preko članova Avropskog parlamenta. akon što završi istragu, ombudsman donosi preporuku kojom obaveštava nadležni organ ili telo protiv koga je žalba podenta. Posleodre-enog roka, ombudsam podnosi izveštaj Avropskom parlamentu i nadležnom organuili telu protiv koga je žalba podneta, a lice koje je podnelo žalbu je tako-e obavešteno ozavršetku istrage i njenim rezultatima.

9 nadležnosti ombudsmana spada i podnošenje godišnjeg izveštaja Avropskom

parlamentu o podnetim žalbama, pokrenutim istragama i drugim preduzetim aktivnsotimaombudsmana u proteklog godini. Ombudsmana bira Parlament na period od pet godina samogućnošću reizbora.

35. NA!IN IZORA POSLANIKA ZA EVROPSKI PARLAMENT

Avropski parlament je jedina institucija Avropske unije čije članove gra-ani biraju nadirektnim izborima i koja zastupa isključivo njihove interese na evropskom nivou. jegovo osnvianje predvišeno je 2imskim ugovorima /"4)FH"4)50. astao je spajanjem

$&



skupština Avropske zajednice za ugalj i čelik, Avropske ekonomske zajednice i Avropskezajednice za atomsku energije u jedinstvenu #kupštinu "4)F godine na osnovukonvencije o odre-enim zajedničkim institucijama Avropskih zajednica, a činili su gadelegati zakonodavnog organa država članica. Od "4F4 godine poslanici u Avropskom parlamentu biraju se na direktnim izborima svakih pet godina. Broj /minimalni imaksimalni0 poslaničkih mesta za države članice odre-en je Osnivačkim ugovorom i

njihovim revizijama te on odražava broj stanvonika država članica. vote za poslaničkamesta u Avropskom parlamentu za svaku novu državu članicu odre-uju se ugovorm o pristupanju. 7o $CC( godine Avropski parlament je imao *$* poslanika. akon pristupanja "C novih članica $CC( godine broj poslanika se, kako je bilo predvi-eno9govorom iz ice /$CC"H$CC&0, povećao na maksimalnih F&$. akon pristupanjaBugarske i 2umunije A9 $CCF godine maksimalan broj poslanika privremeno je povećanna F5), a u sazivju Avropskog parlamenta $CC4. ' $C"(. broj poslanika smanjen je naF&*. 9govorom iz 8isabona /$CCFH$CC40 predvi-eno je smanjenje broja poslanika na F)C plus predsednik Avropskog parlamenta. 1zbori za Avropski parlament organizuju se usvakoj državi članici, ana tim izborima pravo gala te pravo kandidovanja imaju ne samodržavlajni države koja popunjava svoju kvotu nego i državljani druge države članice koji

imaju prebivalište u toj državi. o je jedno od novih političkih prava koje je gra-animaA9 dodeljeno uvo-enjem instituta evropskog gra-anstva. 1zabrani poslanici u Avropskom parlamentu rasproe-eni su po političkim grupama. Političke grupe ne organizuju se podržavnim blokovima već prema političkim opredeljenjima. Postoji sedam političkihgrupa, i to! Avropska narodna stranka i evropske demokrate, Avropski socijalisti,Avropski liberali, demokrate i re%ormisti, Avrpska ujedinjena levica, ordijska zelenalevica, 3eleni, Avropski slobodni savez, 9nija za Avropu država, Avropa demokratije irazličitosti, ezavisni demokrati. Minimalan broj njihvoih članova je $C. ao i svaki parlament, i Avropski parlament organizuje svoj rad kroz odbore kojih trenutno ima $C.

36. PRAVO KONKURENCIJE

ržišna konkurencija predstavlja osnovu %unkcionisanja svake tržišne privrede i u tomkontekstu tržišno takmičenje jeste konkurentsko suparništvo izme-u pojedinačno posmatranih preduzetnika. onkurencija se javlja ako na tržištu istovremno deluju dva iliviše preduzetnika. Pri tome se tržišni konkurenti me-usobno takmiče putem cene,kvaliteta proizvoda i drugih karakteristika roba ili usluga. Kilj tržišne konkurencije jeostvarenje navjeće koristi za potrošače. oristi za potrošače se javljaju u mogućnostiizbora izme-u proizvoda i usluga.9poredo sa razvojem tržišne privrede pojavila se i potreba za regulisanjem pravila tržišnekonkurencije. rajem G1G veka u #<7 pojavila su se prva pravila koja se danas smatraju pretečom savremenog prava konkurencije A9. Pravo konkurencije ograničava slobodu

ugovaranja i autonomiju volje ugovornih strana. Pravo konkurencije se isključivo primenjuje na preduzetnike. Kilj prava konkurencije se ogleda u obezbe-ivanjuslobodnog pristupa tržištu što veećem broju preduzetnika i pod jednakim uslovima za sve,kao i u obezbe-ivanju zaštite i jačanju e%ektivnosti same tržišne konkurencije.#avremno evropsko pravo tržišne konkurencije je počelo da se razvija sa osnivanjemAvropske ekonomske zajednice /AA30. Osnove ovog prava podržane su još ugovorom iz2ima "4)F godine, kojim su de%inisani precizni ciljevi Politike konkurencije, najpre uAA3, a kasnije i u članicama A9. 9 najznačajnije ciljeve Politike konkurencije A9spadaju!

$(



- zaštita interesa potrošača- smanjenje cena i rast kvaliteta proizvoda i usluga- obezbe-enje otvorene tržišne privrede sa slobodnom konkurencijom- raspodela ekonomske snage na širi krug privrednih subjekata- preraspodela ekonomskih izvora i bogatstava- razvoj evropske privrede

- rast društvenog blagostanja

#loboda tržišne konkurencije ima najznačajniju ulogu u %unkcionisanju A9 kaonadnacionalne i višedržavne zajednice. Osnovne četiri tržišne slobode ' sloboda kretanjarobe, usluga, kapitala i lica zajedno sa principom nediskriminacije i važećom regulativomo zaštiti konkurencije predstavljaju suštinske elemente ekonomskog poretka A9.A9 vodi aktivnu politiku zaštite konkurencije u pravcu sprečavanja ograničavanja iliurušavanja slobodne tržišne konkurencije na 3ajedničkom tržištu. #toga, pravo tržišnekonkurencije A9 doprinosi razvoju i očuvanju unutrašnjeg tržišta i podsticanju trgovineizme-u članica A9. Pravo A9 striktno zabranjuje uvo-enje carina, količinskihograničenja na uvoz, kao i drugih mera koje bi ugrozile slobodan protok robe i usluga

unutar članica A9.Pravo konkurencije A9 u širem smislu obuhvata!

". državne subvencije$. pitanje liberalizacije u posebnim delatnostima, kao i u oblastima u kojima deluju

državni monopoli&. tržišnu konkurenciju u užem smislu

Pravo tržišne knkurencije u užem smislu obuhvata skup konketnih propisa kojima seure-uju sledeći konkretni oblici ograničavanja i urušavanja tržišne konkurencije.

". sporazumi izme-u preduzetnika koji se sklapaju sa ciljem ili posledicomnarušavanja tržišne konkurencije

$. zloupotreba dominantnog tržišnog položaja&. spajanje i koncentracija preduzeća

3. KONTROLA MERDERA

Merdžovanej se može de%inisati kao spajanje dveju kompanija u novi entitet kojizapočinje samostalno postojanje. Ovaj postupak uvek je zasnovan na dobrovoljnoj bazi, amenadžment obeju kompanija sagalsam je da je zajedničko delovanje u najboljeminteresu obeju %irmi. #a aspekta poslovne strukture, postoji veliki broj različitih tipovamer-era. 9 zavisnosti od veze izme-u dveju komapnija koje se spajaju razlikujemo višetipova merdžera!

H%$+%9)+ *$0$ ' dve kompanije se nalaze u direktnoj konkurenciji sa istim proizvodnim linijama iHili na istim tržištimaV$9+()+ *$0$ ' de kompanije se nalaze u različitim %azama proizvodno+prodajnog procesa /na primer, vertikalni merdžer ?unapred@, kada se spajaju poizvo-ač i distriburter,ili vertiklani merdžer ?unazad@ kada se proizvod-ač spaja sa dobavljačem0.K%7%*$)9'(+ *$0$ dve kompanije koje nemaju dodirnih tačaka na svojim poslovnim područjima.

$)



#a aspekta %inansiranja merdžera, postoje dva tipa merdžovanja ' merdžer kupovine ikonsolidacioni merdžer. Oba ova tipa imaju odre-ene implikacije za kompanije koje suuključene i za investitore!M$0$ (/&%#+ ova vrsta merdžera javlja se kada jedna kompnija kupuje drugu.upovina se izvodi novčanim sredstvima ili kroz emotovanje neke vrste dužničkih%inansijskih instrumenata. ompanije često praktikuju ovu vrstu merdžera jer im

omogućava izvesne poreske olakšice.K%'%+0)>+%+ *$0$ kod ove vrste merdžera %ormira se nova kompanija od postojećih i ona %unkcioniše kao samostalni entitet. aravno, menadžment %irme kojanamerava da se sjedini sa drugom kompanijom mora najpre ocentiti da li je ta investicijaisplativa po njih. 9 tom smislu, oni moraju oceniti koliko kompanija target zaista i vredi.Prirodno, obe strane ovog posla imaju različita shvatanja oko vrednosti kompanije koja je?target@! prodavac namerava da vrednuje kompaniju što je moguće skuplje, dok će kupac pokušati da maksimalno snizi moguću cenu. Postoji veliki broj načina da se procenivrednost kompanije ?targetHmete@. ajbolji metod da se izvrši vrednovanje jekomparacija sa drugim kompanijama iz te industrije. 9 većini slučajeva, %irme inicijatorimerdžovanja plaćaju značajnu premiju na tržišnu cenu akcija kompanije koju kupuju.

Opravdanje za ovakav postupak gotovo uvek se svodi na pojam sinergije. 1pak, tudodatnu vrednost novog entiteta nije jednostavno stvoriti i u praksi stvari veoma čestomogu poći krivim putem.#proveden je veliki broj istraživanja koja su za predmet imala činioce koji utiču naneuspeh merdžovanja kompanija. 6ećina rezultata govori da se kmpanije %okusirajuisuviše na smanjivanje troškova, dok, u krajnjoj liniji, prihodi i pro%it bivaju zanemarneri.Menadžment kmpanije koja je produkt merdžera može se %okusirati isuviše naintegrativna pitanja i rezanje troškova, dok zapostavlja operativno delovanje što dovodido postepenog gubljenja klijenata i, u krajnjoj liniji, smanjivanja vrednosti kompanije.omisija je ta koja je zadužena za ovu kontrolu na nivou A9. Ona će neke merdžereuslovno odobriti kako bi dala kompanijama vremena da reaguju. Postoje tri osnovna

kriterijuma za odre-ivanje merdžera!- ukupan promet svih učesnika merdžera na svetskom tržištu od preko pet

milijardi evra- promet svakog od učensika u merdžeru na tržištu A9 od preko $)C miliona

evra- kriterijum transnacionalnosti+članice merdžera ne smeju ostvarivati više od

$H& svog ukupnog prometa u A9 u jednoj istoj državi.

3". KRIVOTVORENA I PIRATSKA ROA

3. PRAVILNICI EU O KRIVOTVORENOJ I PIRATSKOJ ROI + 1"6 +

14 7%0+B

QO ' #vetska trgovinska organizacija traži od države članice da u svojim nacionalnimzakonodavstvima spreče pirateriju. 3ato je usvojen 21Ps /rade 2elated 1ntellectualPropertz sstem0 koji predvi-a dva osnovna načela! nacionalnog tretmana inajpovlašćenije nacije. Osnovna ideja 21Ps je da odvrati privredne subjekte od nelojalnekonkurencije, davanjem sudskih naloga, izricanjem privremenih mera, uništavanjmerobe, zaplenom robe na granici, zabranom uvoza robe u zemlju, striktnom kontrolomodobravanja prava intelektualne svojine, otklanjanjem nedozvoljenog žiga sa robe,

$*



objavljivanjem izvršenih dela nelojalne konkurancije i objavljivanjem privrednihsubjekata počinilaca dela nelojalne konkurencije. #uština 21Ps je da države članicemoraju da preduzimaju sve mere i pruže maksimalnu zaštitu savesnom nosiocu prava odsvake povrede prava.

Pravilnik A9 o krivotvorenoj i piratskoj robi7ržave članice A9 su, svesne zajedničke opasnosti od piraterije, našle kompromisnorešenje kroz harnonizaciju nacionalnih zakonodavstva iz ove oblasti. Prvi komunitarni proris Pravilnik od "5."$ "45* godine odnosi se pre svega na žigove, a cilj pravilnika jeda obeshrabri me-unarodnu trgovinu %alsi%ikovanim robama. Po prvi put se uvodiodgovoronost nacionalnih carinskih organa u borbi protiv %alsi%ikovane robe. Pravilnik odre-uje postupak zaustavljanja krivotvorene robe na granicama A9 i uslove koje trebada ispuni lice koje traži zaustavljanje. Pravilnik je sankcionisanje piraterije prepustionacionalim propisima, Budući da ovaj pravilnik nije bio u skladu sa 21Ps koji je ume-uvremenu donet, donet je novi Pravilnik decembra "44(.godine. Ovaj pravilnik

proširuje polje primene na druga prava intelektualne svojine /patent, autorska i srodna prava0 i ispravlja slabosti prethodnog. Pravilnik predvi-a ' mere za zabranu stavljanja u promet, izvoza, reeksporta i pslamana krivotvorene i piratkse robe, šire mogućnostizaštite u odnosu na Pravilnik iz "45* godine ' odre-uje de%inicije krivotvorene i piratskerobe i odre-uje šta je krivotvorena ambalaža. Oštećeno lice podnsoi zahtev carini dazaustavi krivotvorenu ili piratsku robu i mora da navede vreme tj. ko liko zadržavanjetreba da traje. ada dostavi zahtev podnosilac treba najkasnije u roku od "C dana daobavesti carinu da je poveo spor protiv lica koje mu je povredilo pravo. Karina može isama da zaustavi robu koja je očigleno krivotvorena ili piratskog porekla. osiocu prava se u ovom slučaju ostavlja rok od & dana da podnese zahtev. Po donošenjumeritorne odluke, sankcije mogu biti! uništenje robe, isključenje robe iz prometa bez

nakande, skidanje krivotvorenog žiga i reeksport u zemlju iz koje je pokušan uvoz.

4@. ORA PROTIV PIRATERIJE

7irektno delovati na proizvodnju, nije lak zadatak jer treba identi%ikovati proizvo-ače.

reba delovati preventivno na sledeći način!- učiniti da proizvodnja bude skupa, teška i komplikovana kroz zaštitu

proizvoda upotrebom novih tehnologija za zaštituE- stalnim obaveštavanjem javnosti i potrošača o rizicima i opasnostima koje

ona nosi /npr. kod lekova0E-

odgovarajućim propisima koji će eliminisati proizvodnju i promet piratskerobe.

9koliko #rbija želi da se pridruži razvijenim državama, imperativ je da pored donošenjazakona iz ove oblasti, predvidi i mehanizme za e%ikasno sprovo-enje zakona. Poreddruštvene opasnosti, posledice proizvodnje i uvoza piratske robe se ne iskazuju samo u budžetu već i u smanjenju investicija i smanjenju uvoza originalne robe. Ostaje da vidimoda li će naša država shvatiti opasnost od ovog vida kriminala i preduzeti neophodne mere

$F



kako bi problem svela na minimum ili će i dalje problem odlagati ostavljajući ga @nekojdrugoj 6ladi.

41. SADRAJ PRAVA NA ADEKVATNU IVOTNU SREDINU

Od samog početka intenzivnije akcije na me-unarodom planu u domenu zaštite životne

sredine, nastojalo se da se ta zaštita poveže sa zaštitom ljudskih prava. ako je vremenom počelo da se kristališe i posebno ljudsko pravo na zdravu, a kasnije i na adekvatnuživotnu sredinu, koje se u novije vreme svrstava u jedno od ljudskih prava trećegeneracije.1ako se više uglavnom ne dovodi u pitanje postojanje ovog prava, kako name-unarodnom tako ni na internom planu u većini savremenih država, još uvek se vodidebata o samom njegovom sadržaju, o terminu koji treba koristiti, o njegovojantropocentričnosti itd. eki autori, na primer, uporno i dalje koriste samo izraz zdravaživotna sredina, iako je on očito nepotpun i danas već prevazi-en. Pored toga, nastoji seda se utvrdi veza sa nekim drugim aspektima zaštite ljudskih prava, na primer sa etikom.2aspravlja se i o tome da li je pravo na adekvatnu životnu sredinu samo ljudsko pravo,

odnosno da li treba zadržati tradicionalni antropocentrični pristup prema prirodi uopšte,ili je to pravo svih živih bića /ekocentrični pristup0.9 me-unarodnopravnim dokumentima, kako ugovornog tako i deklarativnog karaktera,sve češće se sreće koncept prava na adekvatnu životnu sredinu, čime se želi naglasiti daživotna sredina treba da ima puniji sadržaj od prostih preduslova za zdrav život /zdravaživotna sredina0.Prvobitno životna sredina nije uzimana u obzir prilikom %ormulisanja pojedinih ljudskih prava. 3bog toga se u ranijim me-unarodnopravnim dokumentima iz oblasti zaštiteljudskih prava, životna sredina ili uopšte ne sreće ili se samo površno spominje. Pojedinielementi prava na adekvatnu životnu sredinu na primer, adekvatni životni standard, pravona zdravlje, na hranu itd. postojali su, doduše, još u 9niverzalnoj deklaraciji o ljudskim

pravima /"4(50 i u oba me-unarodna pakta o ljudskim pravima /"4**0. 9 to vreme se,me-utim, vezi izme-u ljudskih prava i životne sredine nije poklanjala ozbiljnija pažnja, pa ovaj nedostatak tada nije ni zapažan.Pravu prekretnicu u me-unarodno pravnom regulisanju zaštite životne sredine uopšte, pai u %ormulisanju prava na adekvatnu životnu sredinu predstavljala je on%erencija 9 oživotnoj sredini /#tokholm, "4F$0. 6eć u pripremama za pomenutu kon%erenciju stalo sena stanovište da je očuvanje životne sredine od najvećeg značaja za %izičku, mentalnu idruštvenu dobrobit čoveka, za njegovo dostojanstvo i za uživanje osnovnih ljudskih prava.9 najznačajniji dokument usvojen na pomenutoj kon%erenciji 7eklaraciju o životnojsredini /u daljem izlaganju+#tokholmska deklaracija0, unet je princip po kome čovek ima

osnovno pravo na slobodu, jednakost i adekvatne životne uslove, u sredini čiji kvalitetomogućava život u dostojanstvu i blagostanju i svečanu obavezu da štiti i poboljšava tusredinu za sadašnje i buduće generacije. Odmah pada u oči da ova %ormulacija poredzdravstvene komponente /zdrava životna sredina0 sadrži i više drugih elemenata koji sviskupa čine savremeni koncept prava na adekvatnu životnu sredinu. Po njemu čovek ima pravo da pored zdrave životne sredine uživa i u drugim preduslovima za život udostojanstvu i blagostanju.Pravo na adekvatnu životnu sredinu se, posle usvajanja #tokholmske deklaracije, unosi udruge dokumente ne samo deklarativnog već i ugovornog karaktera. ako se, da

$5



spomenemo samo neke značajnije, u članu ". 2io deklaracije o životnoj sredini i razvoju/"44$0 nalazi odredba o pravu na zdrav i produktivan život u harmoniji sa prirodom,odnosno o pravu gra-ana na životnu sredinu.

42. REGULISANJE PRAVA NA ADEKVATNU IVOTNU SREDINU

7a bi došlo do %ormulisanja prava na adekvatnu životnu sredinu, onako kako se onodanas de%iniše u Avropi, bilo je potrebno da protekne dug period evolucije u dve oblastime-unarodnopravnog regulisanja+u domenu zaštite ljudskih prava i u domenu zaštiteživotne sredine. Pritom je na razvoj regulisanja ove materije u Avropi uticao s jednestrane razvoj na univerzalnom planu, u kome je vešina evropskih država od samog početka intenzivno učestvovala, unoseći odredbe o pravu na adekvatnu životnu sredinu usvoja zakonodavstva, pa i u svoje ustave.

1nicijator i osnovni pokretač sazivanja #tokholmske kon%erencije bila je Dvedska podržana od strane ostalih skandinavskih zemalja, koje su od samog početkame-unardone akcije u ovom domenu igrale pionirsku ulogu.

9 Avropi su i ranije činjeni pokušaji da se reguliše zaštita pojedinih pitanja povezanih sa pravom na adekvatnu životnu sredinu, a na prvom mestu pravo na ekološko in%ormisanje.Pritom, najviše zaslužuju da se pomenu napori, na sveevropskom planu, pod okriljemAkonomske komisije 9 za Avropu /9AKA0. Pod okriljem 9AKA usvojena je"44$.godine onvencija o prekograničnim e%ektima industrijskih udesa, koja je bila prvime-unarodni ugovor u kome su skupa uneta tri značajna elementa prava na adekvatnu

životnu sredinu+pravo na in%ormisanje, pravo javnosti na participaciju i pravo na pristup pravosu-u. ajveći napredak u nastojanju da se pravno reguliše pravo na adekvatnu životnu sredinu postignut je "445.godine usvajanjem onvencije o pristupu in%ormacijama, participaciji javnosti u donošenju odluka i o pristupu pravosu-u u vezi s pitanjima zaštite životnesredine /u daljem tekstu + <rhuska konvencija0.

43. ARHUSKA KONVENCIJA

onvencija o pristupu in%ormacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i pristupu pravosu-u u oblastima koje se tiču životne sredine /<rhuska konvencija0 usvojena je

$).juna "445. godine, na četvrtoj ministarskoj kon%erenciji @;ivotna sredina za Avropu@održanoj u danskom gradu <rhusu, pod pokroviteljstvom Akonomske komisije9jedinjenih acija za Avrpu /9HAKA0<rhuska konvencija je novi me-unarodni zakon u oblasti životne sredine, koja te tadašnjigeneralni sekretar 9, o%i <nan, opisao kao ?najambiciozniji poduhvat u smisludemokratizacije nap olju životne sredine, pokrenut pod pokroviteljstvom 9. onvencijanije sam osporazum vezan za zaštitu životne sredine, ona je tako-e i onvecnija ovladinoj odgovornosti i transparentnosti u donošenju odluka.

$4



9 preambuli onvencije povezuju se zaštita životne sredine sa normama o ljudskim pravima, a prava vezana za oblast životne sredine podižu se na nivo ostalih ljudskih prava. onvencija je instument za zaštitu životne sredine, ali se tako-e može smatratiinstrumentom promovisanja demokratije. jen osnovni sadržaj je!

- pristup in%ormacijama- pravo javnsoti da učestvuje u donošenju odluka vezanih za životnu sredinu

- pristup pravosu-u u slučaju kada su dva prethodna prava povre-ena.7ok većina multilateralnih ugovora u oblasti životne sredine sadrže u sebi obaveze kojedržave članice imaju jedna prema drugoj, <rhuska konvencija sadrži obaveze koje državečlanice imaju prema javnosti. onvencija je, u smislu uspostavljanja jasnih obavezadržava članica i njihovih javnih vlasti prema javnosti u regulisanju pitanja pristupain%ormacijama, učešća javnosti u donošenju odluka i pristupu pravosu-u, otišla dalje od bilo kod dosadašnjeg me-unarodnog ugovora.Pregovori oko nacrta onvencije su trajali dve godine, i u diskusiji su aktivno učestvovalii predstavnih raznih nevladinih organizacija, a poseban doprinos su dali predstavnici2egionalnog centra za životnu sredinu za Kentralnu i 1stočnu Avropu. ridesed devetzemalja potpisalo je onvenciju.

<rhuska konvencija je otvorena za pristup državama članicama Akonomske komisije9jedinjenih nacija za Avropu /9HAKA0, država koje imaju pridružen status pri 9HAKA,kao i regionalnim ekonomskim integrativnim organizacijama, konstituisanim od stranesuverenih država članica 9HAKA. 7ržava koja nije članica 9HAKA, a jeste članica 9,može pristupiti onvenciji nakon što to odobri sastanak zemalja članica onvencije.<rhuska konvencija je stupila na snagu &C.oktobra $CC".godine. 7a bi konvencija stupilana snagu, bilo je potrebno da pro-e devedeset dana od deponovanja šesnaestograti%ikacionog instrumenta.

44. PRAVO NA PRISTUP EKOLOŠKOJ IN=ORMACIJI

Prvi deo ili, kako su ga njeni tvorci nazvali, prvi stub <rhuske konvencije posvećen je pravu na pristup e$olo%$oj in&ormaciji' kao ključnom elementu prava na adekvatnuživotnu sredinu. Prema odredbama konvencije, svako %izičko ili pravno lice ima pravo datraži ekološku in%ormaciju bez potrebe da dokazuje svoj interes i da dobije traženuin%ormaciju u roku od trideset dana, besplatno ili uz minimalne troškove, a samo uizuzetnim slučajevima, najkasnije u roku od šezdeset dana.

7ržave ugovornice su se obavezale ne samo da omoguće prikupljanje i pružanjeekoloških in%ormacija, već da in%ormišu svoju javnost o mogućnostima koje postoje zaekološko in%ormisanje, da podstiču rad organizacija koje se bave zaštitom životne sredine

uopšte a posebno ekološkim in%ormisanjem i da podstiču ekološku edukacijustanovništva. 7ržave su se tako-e obavezale i da će se zalagati za slična rešenja na širemme-unarodnom planu, da će preduzeti mere da nadležne institucije na vremeobaveštavaju javnost o odlukama koje mogu da imaju uticaj na stanje životne sredine i daće prilikom donošenja tih odluka omogućti da u tome participira i javnost.Ovde je posebno značajna odredba člana ). u kome se, pored ostalog, predvi-a da se uslučaju neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu, bilo da je ta opasnostizazvana ljudskim aktivnostima ili prirodnim uzrocima, sve in%ormacije koje bi mogle da pomognu javnosti u cilju predupre-ivanja ili ublažavanja šteta, a koje poseduju javne

&C



vlasti, odmah i bez odlaganja objavljuju u onom delu javnosti koja bi mogla da bude pogo-ena.

45. ZAŠTITA POTROŠA!A U EU

Pod zaštitom potrošača ne podrazumeva se samo obezbe-ivanje %er odnosa izme-u

potrošača i privrednih subjekata, veći šire in%ormisanje potrošača, kao i procesuvažavanja njihovih žalbi putem sudskog i vansudskog postupka.Politika zapštite potrošača intenzivno se azvija već tridesetak godina unazad. Onaobuhvata niz mera kojima se nastoji poboljšati položaj potrošača na jedinstvenomevropskom tržištu. =edan od važnih segmenata politike zaštite potrošača jeste pravozaštite potrošaća . Pravo zaštite potrošača spada u veoma mlade grane prava, jer jenastalo tek u drugoj polovini GG veka.Politika zaštite potrošača A9, zasniva se na mehanizmu kojim se obezbe-ujeuskla-ivanje nacionalnih regulativnih sistema sa standardima A9. Mehanizam se sastojiod obaveznih direktiva i uputstava kojima je regulisan isključivo minimalni pragobavezne zaštite potrošača u nacionaim pravnih sistemima članica A9. 9poredo sa

razvojem jedinstvenog tržišta, rastao je i broj direktiva, ali i drugih sekundarnih pravnihakata /uredbi0 A3 koje je svaka članica, shodno slobodi izbora, unosila u svoje pravnesisteme. 3a razliku od direktive koje obezbe-uju standardne usove za %unkcionisanje jedisntvenog tržišta, uredbe isključivo služe potrebama kontrole ovog već dubokogintegrisanog i harnonizovanog tržišta.2imski ugovor o osnivanju evropske zajednice samo peri%erno spominje potrošača ukontekstu poljoprivredne politike i politike tržišne utakmice. Me-utim, već Mastrihtskimugovorom o osnivanju A9 posebna glava ugovora i poseban član odnose se na zaštitu potrošača. a taj način zaštita potrošača postaje deo zvanične politike A9. <msterdamskiugovor potvrdjuje takvo opredeljenje, kao i 9govor iz ice, s tim da oba ugovora potvrdjuju važnost normativnog regulisanja zaštite potrošača. 8isabonskim ugovorom u

posebnom članu propisano je da će se zahtevi zaštite potrošača uzeti u obzir prilikomde%nisanja i sprovo-enja ostalih politika i aktivnosti unije. 9 svrhu promocije interesa potrošača te postizanje visokog stepena njihove zaštite 9nije će doprinostiti zaštitizdravlja, sigurnosti i ekonomskih interesa potrošača, kao i promociji njihovih prava naobaveštenost, edukaciju i organizovanje u svrhu zaštite svojih interesa. 3ajednicadoprinosi razvoju visokog stepena zaštite potrošača korz mere usvojene na temelju čl.""(u okviru dovršenja izgradnje zajedničkog tržišta posebno one aktivnosti koje podstiču inadopunjuju politiku država članica.<ktuelna #trategija zaštite potrošača /A9 Konsumer Policz strategz $CCF+$C"&0 jeusmerena na ostvarivanje podjednakog nivoa bezbednosti i sigurnosti na celomzajedničkom tržiptu, kao i na obezbe-enje višeg stepena integrisanosti unutrašnjeg tržišta

A9. #trategija se dosledno bazira na sledećim ciljevima!". osposobljavanje potrošača putem kreiranja transparentnijeg tržišta, koje bi mogloda im pruži prave mogućnosti za izbor

$. unapre-ivanje blagostanja potrošača sa aspekta cene, količine, raznolikosti ponude, dostupnosti i bezbednosti proizvoda i usluga i

&. zaštita potrošača od ozbiljnih opasnosti i pretnji.

46. ZDRAVSTVENA EZEDNOST HRANE

&"



9 su proklamovale da je osiguranje dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane jedno od osnvnih ljudskih prava. 1nternacionalni naziv za osiguranje dovoljne količinehrane je %ood securit a za zdravstvenu bezbednost hrane je %ood sa%etz. 3dravstveno bezbedna hrana je ona koja pokazuje odsustvo bilo kakvog mikrobiološkog, hemijskoj i%izičkog zaga-enja hrane. 3dravstveno nebezbedna hrana predstavlja rizik za nastajanje bolesti.

=edan od osnovnih zahteva u oblasti zdravstvene bezbednosti hrane u A9 jeste primenaL<KKP sistem.a #toga nije čudno das e u poslednje vreme o L<KKP+u i sistemimamenadžementa u osiguranju zdravstvene bezbednosti hrane mnogo govori. 6eliki brojorganizacija je krenuo u njihovu implementaciju, ali, na žalost, relativno mali brojstručnaka su imali priliku da se u potpunosti sistematično upoznaju sa zehtevimadokument ana kome se zasniva celi koncept. Bazičnu onsovu tog koncepta čine?Preporučena me-unarodna pravila za. praksu ' Opšti princip higijene hrane@ komisijeKode <limentarius "44F. godine, sa amandmanima iz "444 godine i kompletnomrevizijom iz $CC&.9 zemljama članicama A9 ustanovljeni su različiti zakoni u vezi sa zdravstvenom bezbednošću hrane, pravima potrošača i zaštite zdravlja ljudi.

:eneralna direkcija za zaštitu zdravlja i potrošača odgovorna je za poštovanje ovihzakona, kao i za to obezbedi da oni uvek budu u skladu sa savremenim zbivanjima itokovima.

9stanovljavanje E#$%&'( U&$)# ) 0$)#'9#/ ;;0%'9 :$) bilo je predloženo u okviru dokumenta IBela lista zdravstveno bezbednih namirnicaI koga jeizdala Avropska komisija $CCC. godine. Ovo telo je pravno osnovano u januaru $CC$.godine od strane evropskog Parlamenta i 2egulatornog tela #aveta. A>#< je nezavisnosavetodavno telo sastavljeno od naučnih radnika koje izdaje jasna obaveštenja o postojećim rizicima u vezi sa zdravstvenom bezbednošću hrane i rizicima ove vrste kojise tek javljaju.

7alje, zakonska regulativa Avropske 9nije koja se odnosi na 9+(9+$), hrane vamomogućava da tačno znate šta jedete. a etiketi koja stoji na namirnicama *%$),/ senaznačiti svi detalji u vezi sa sastojcima koji su korišćeni u proizvodnji date namirnice,zajedno sa svim detaljima u vezi sa bilo kojom vrstom #9)?( ;%,< (%$#)')<)')+#)?) i svih drugih hemijskih aditiva koji se mogu naći u datoj namirnici. 9kolikose radi o sastojku na koga neki potrošači eventualno mogu da budu alergični ' kao što jeto na primer koštunjavo voće ' to se mora naznačiti na etiketi proizvoda, čak i ako sukorišćene količine datog sastojka veoma male. 3akoni Avropske 9nije koji se odnose naetikete koje se moraju naći na hrani ure-uju do detalja koji se proizvodi mogu nazvati)*+$+>%* %$7)'(%7 &%$() i za njih se koriste nazivi koji se vezuju za visoko

kvalitetne proizvode iz odre-enih regiona Avrope.

3akoni Avropske 9nije vam tako-e omogućavaju da saznate da je neka hrana 79'(+*%0++(%#)) GMB ili sadrži sastojke koji su genetski modi%ikovani. 9koliko je toslučaj, ta se namirnica mora označiti kao genetski modi%ikovana.

4. JEDINSTVENO TRIŠTE EU

&$

http://www.efsa.europa.eu/en.html

http://ec.europa.eu/dgs/health_consumer/library/pub/pub06_en.pdf


http://ec.europa.eu/consumers/ten_basic_principles.pdf


http://www.efsa.europa.eu/en.html





9nutrašnje tržište se u =edinstvenom evropskom aktu de%iniše kao Tjedno područje bezunutrašnjih granica, unutar koga je obezbe-eno slobodno kretanje robe, ljudi, usluga ikapitala, u skladu sa odredbama 9govoraT. a osnovu ove de%inicije, moglo bi se reći da),0+?(% 9$+9< ()% *)9 //9$),7 9$+9)< &%?+#) ) ?9+$+ '%;%0 ++)?)8 '%;%0) &$%*9 $%;)< /'/7)< ()&+9)) + '%;%0% ($9), ,/0+ a da stepene%ikasnosti %unkcionisanja unutrašnjeg tržišta zavisi od uspeha u otklanjanju svih zabrana

i barijera /%izičkih, poreskih i tehničkih0 u me-usobnoj trgovini izme-u država+članica.Proces uspostavljanja i evolucije unutrašnjeg tržišta može se posmatrati sa političkog, pravnog i ekonomskog stanovišta.

Posmatrano sa političkog aspekta, uspostavljanje unutrašnjeg tržišta nije samo sebi cilj,već sredstvo i prelazna %aza ka ostvarivanju ekonomske, monetarne i političke unijeE takoda je dinamika njegovog ostvarivanja opredeljena političkom voljom država+ članica.

#a pravnog aspekta, uspostavljanje unutrašnjeg tržišta podrazumeva harmonizaciju pravnih i drugih propisa u okviru A9 sa ciljem uklanjanja postojećih i onemogućavanjauvo-enja novih barijera me-usobnoj trgovini država+ članica. 3a ostvarivanje ovih

ciljeva, potrebno je doneti i sprovesti niz mera i propisa sekundarnog zakonodavstva,čime se obezbe-uje %unkcionisanje unutrašnjeg tržišta u pravno+tehničkom smislu.

#a ekonomskog aspekta, zajedničko tržište predstavlja samo jedan od nivoame-unarodne ekonomske integracije ka političkoj uniji kao krajnjem cilju /zona slobodnetrgovine, carinska unija, zajedničko tržište, ekonomska unija i politička unija0. Karinskaunija je temelj Avropske unije i važan element %unkcionisanja jedinstvenog tržišta.=edinstveno tržište može pravilno da %unkcioniše samo kada postoje zajednička pravila nanjenim spoljnim granicama. o upućuje na to da $F carinskih administracija moraju dadeluju kao da su jedno administrativno područje. Ova zajednička pravila protežu se iznadcarinske unije kao što su njena zajednička tari%a i prostiru se na sve aspekte trgovačke

politike, kao što su pre%erencijalna trgovina, zdravstvena kontrola i kontrola životnesredine, zajednička agrarna politika i politika ribarstva, zaštita ekonomskih interesa A9 putem netari%nih instrumenata, kao i mere spoljne politike.

4". HARMONIZACIJA PROPISA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

a organe A3 preneta je nadležnost vo-enja ekonomske politike, %ormirano je jedinstveno tržište i stvorena monetarna unija, ali su mnoge oblasti prava kojima seure-uje poslovanje subjekata na jedinstvenom tržištu ostale u nadležnosti država članica.# jedne strane postoji potreba uskla-ivanja pravnih normi, a sa druge strane zahtev dadržave članice svojim normama i dalje ure-uju mnoge od ovih odnosa. 2ezultat ovih

protivrečnih zahteva mogao je da bude jedino delimično uskla-ivanje /harmonizacija0 pravnih normi kojima se ure-uje poslovanje subjekata na jedinstvenom tržištu A9.9skla-ivanje je nužno moralo da ostavi dovoljno prostora za uskla-ivanje sa nacionalnim pravom, zbog čega je akt kojim je vršeno uskla-ivanje, morao da bude smernica.Prema odre-enju Me-unarodne organizacije za standardizaciju /1#O0 pojam standardaodre-uje se kao tehnička speci%ikacija, odnosno drugi javno dostupan dokument kojim jesačinjena osnova zajedničkog rada svih zainteresovanih struktura i na osnovu njihovogkonsenzusa ili opšte saglasnosti oslanja se na društvene rezultate nauke, tehnike iiskustva, a koji ima značajne opšte koristi kao cilj i prihvaćen je od strane kvali%ikovanog

&&



tela na nacionalnom, regionalnom ili me-unarodnom planu. Ovu de%iniciju prihvatile susve poznate organizacije za standardizaciju. #tandardi se u Avropi pojavljuju tek od prestotinak godina.D))' &%'9%, 9$+ #$%&'( %$7)+)>+, ) '9)0)$0+)>+,/! KAA8AK /E#$%&'(+(%*+99 ) (9$%9:+?( '9)0)$00, A#1 /E#$%&'(+ +'9+9/9 )9(%*/+()>+% '9)0)$00 i KA /E#$%&'(+ (%*+99 ) '9)0)$0+)>+,/0. #misao

postojanja standarda jeste da, osim uskla-ivanja karakteristika proizvoda i usluga i povećanja stepena bezbednosti u samoj proizvodnji ili korišćenju proizvoda, bude igarancija svojstava, odnosno kvaliteta, što posebno interesuje potrošače.

4. DRUŠTVO KAPITALA EVROPSKA KOMPANIJA

I Društvo kapitala (javna društva ( U Avropsko akcionarsko društvo /evropskakompanija0 + #ocietas europeae /#A0 Avropska kompanija predvi-ena je i ure-enanaredbom #aveta i smernicom u pogledu ključnih elemenata #tatuta #A, dok je državamačlanicama, kao i kod drugih smernica prepušteno da nacionalnim propisima uredeodre-ene detalje, kako bi ovaj statusni oblik bio uklopljiv u nacionalno pravo. Avropskakompanija pripada grupi javnih društava, odnosno društava kapitala. jen osnivački

kapital podeljen je na akcije, tako da statusni oblik ove kompanije jeste akcionarskodruštvo. Osnivači #A mogu biti samo postojeća pravna lica, tako da se %izička lica nemogu pojaviti u ulozi osnivača. aredba propisuje i načine osnivanja #A, tako daosnivanje može biti učinjeno samo na jedan od predvi-enih načina ! >uzijom dva ili više postojećih akcionarskih društava, >ormiranjem #A kao holding kompanije od straneakcionarskog društva, Osnivanjem #A kao društva kćeri od strane bilo kojih kompanija,odnosno %irmi. #A može biti osnovana i kao društvo kćer, tako-e od strane postojećihkompanija trans%ormacijom postojećeg akcionarskog društva. <kcionarsko društvo koje je osnovano po propisima neke od država članica A9 može se, pod odre-enim uslovom,trans%ormisati u #A. Osnivanjem #A kao društva kćeri od strane postojeće #A. =ednomosnovana #A može se pojaviti u ulozi osnivača drugih #A.

5@. DRUŠTVA LICA

II Društva lica (privatna društva, udruženja i fondacije ( 3a društva lica karakteristična je zatvorenost za prijem novih članova, ali i povišen stepen lične odgovornosti zaobaveze društva, mada se ove karakteristike mogu sresti i kod društva kapitala. ajznačajnije razlike u odnosu na društva lica pojavljuju se u pogledu njihovog statusa pravnog lica, a zatim i u pogledu osnovne svrhe osnivanja koja vrlo često nije sticanjedobiti. Prema predlogu naredbe o Avropskom udruženju ono predstavlja trajnu zajednicu%izičkih i /ili0 pravnih lica čiji su članovi povezani zajedničkom delatnošću, ciljevima iliinteresima, koji mogu biti i granski interesi u različitim oblastima. 3ajedno sa ovim

predlogom dat je i predlog /#avetu0 za donošenje propisa o statusu Avropske zadruge/A9:A0 kao i predlog za donošenje propisa o statutu NAvropskog uzajamnog udruženjaN /A9::A#0.

51. EVROPSKA EKONOMSKA INTERESNA GRUPACIJAAvropska ekonomska interesna grupacija predstavlja oblik udruživanja preduzeća ilidrugih oblika poslovanja /lica koja samostalno obavljaju odre-ene delatnosti0 koji ustatusnopravnom smislu predstavlja posebno pravno lice. #matra se posebno pogodnim

&(



oblikom saradnje za mala i srednja preduzeća koja žele da nastupe na tako velikom tržištukao što je A9.

7rugu kategoriju subjekata koji ovaj oblik koriste za udruživanje čine &$%'+, kao štosu npr. privredni savetnici, advokati, notari, lica koja se bave istraživanjem tržišta i sl.Prema AA1: se, pre svega, primenjuje aredba AAK br.$"&H5) kojom je ure-en pravni

okvir AA1:. Ova naredba je po svom karakteru nadnacionalna, a po svojoj sadržini onaure-uje ! uslove za osnivanje, pojedine delove #tatuta, zaštitu trećih lica i prava i obavezečlanova.

52. PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE

Pod sintagmom prava intelektualne svojine uobičajeno se podrazumeva skup pravnihnormi kojima se štite odre-ene tvorevine ljudskog duha, kao što su npr. patenti, žig/trgovački znak0, dizajn /model, odnosno uzorak0 i dr. #lično pravima industrijske svojine jeste i )/9%$'(% &$)#% (%, &$0'9)#,) '(/& &$)#+: %$*+ (%,+*) ' /$/,(%$+F, + )9+9) )/9%$'(+: 0) + %;)'9+ (,+#%'9+< )/( + /*9%'9+.9skla-ivanje pravnih normi kojima je intelektualna svojina ure-ena u A9 vrši se na dva

načina. Prvo je činjeno ujednačavanjem normi koje se primenjuju u državama članicamaA9, u skladu sa 9govorom o osnivanju A3. 7rugi način je donošenje propisa koji sadrženorme o intelektualnoj svojini koje važe na nivou A3.

PATENTI + ajznačajniji akt za harmonizaciju evropskog prava o patentima jeonvencija o zaštiti evropskog patenta koja je stupila na snagu F. oktobra "4FF.

53. TRGOVA!KI IG

Pojam trgovačkog žiga se uobičajeno odre-uje kao pravo kojim se štiti znak upotrebljen u prometu roba ili usluga. Po de%iniciji, pojam žiga se na isti način odre-uje i u drugim

zemljama, uključujući zemlje A9. 2azlike postoje u načinu sticanja prava, njegovogtrajanja i njegove sadržine.

54. PRISTUPANJE EU

ačelno, svaka evropska država može pristupiti Avropskoj uniji, što predvi-a i 9govor izMastrihta, koji je samo preuzeo dotadašnje odredbe 9govora o osnivanju A3. ako A9nije me-unarodna organizacija, to i nije moguće klasično pristupanje. Pristupanje A9znači pristupanje zajednicama, odnosno A3 i učešće u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici i saradnji u oblasti pravosu-a i unutrašnjih poslova. Pristup jemoguć samo u kompletu, tj. isključen je pristup samo nekoj od zajednica, odnosno

delatnosti. Od svake države koja želi da pristupi 9niji zahteva se da u svojoj praksi poštuje principe na kojima se 9nija zasniva! demokratija, poštovanje ljudskih prava iosnovnih sloboda i principa pravne države koji su zajednički svim državama članicama/acVuis communautaire0.

7ržava koja želi pristup, mora u praksi da pokaže da je njena vlada u stanju da sprovedeove principe. Avropski savet na sednici od $"+$$. juna "44&. godine utvrdio je uslovekoje bi kandidati trebalo da ispune da bi bili primljeni u članstvo!G%7$)'(+ ($+9$+,/* + da je kandidat evropska država

&)



P%+9+?(% - &$)#+ ($+9$+,/*+! vladavina prava demokratičnost poretka zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda zaštita manjina.P$+#$0+ ($+9$+,/*+! %unkcionisanje tržišne privrede sposobnost da se izdrži pritisak tržišta unutar Avropske 9nije.O'9)+ ($+9$+,/*+ prihvatanje ciljeva političke unije, kao i privredne i monetarne unije prihvatanje zajedničkih vrednosti /acVuis communautaite0 sposobnost upravnih i

pravosudnih struktura za ostvarivanje zajedničkih vrednosti.

55. KOPENHAGENSKI KRITERIJUMI ZA PRIDRUIVANJE EU

openhagenski kriterijumi + 7okument usvojen na samitu Avropskog saveta uopenhagenu juna "44&. sadrži tri grupe kriterijuma na osnovu kojih se ocenjuje zrelostdržave + kandidata da postane članica A9.7opunjeni su $CC$. godine četvrtim uslovom.

- Politički kriterijum.- Akonomski kriterijum.

- <dministrativni /pravni0 kriterijum.Politicki kriterijumi + prvi je uslov da bi se uopšte pristupilo pregovaranju /jasno, posle potpisanog i rati%ikovanog ugovora o pridruživanju, i nakon %ormalno podnetekandidature0.7ržava mora u potpunosti da ispuni grupu političkih uslova što pre svega znači da mora biti demokratija /demokratski politički sistem0 čija je stabilnost osigurana e%ikasnim%unkcionisanjem državnih institucija.9 izveštaju koji omisija jednom godišnje dostavlja Ministarskom savetu detaljno seanalizira delovanje sva tri ogranka vlasti /zakonodavne, izvršne i sudske0.Dta podrazumeva politički kriterijum u praksi!

- uloga i ovlašćenja nacionalnog parlamenta, poštovanje njegovih odluka,

mogućnost delovanja opozicije, zakonitost rada parlamenta i njegovih odboraitd.- nezavisnost /imenovanje sudija0, %inansiranje i e%ikasnost pravosu-a.- stabilnost vlade, program njenog rada za narednu godinu /i analize planiranog i

ispunjenog u prethodnoj0, razvoj upravnog aparata i lokalnih samoupravaErazmatraju se i obaveze koje je vlada preuzela potpisivanjem me-unarodnihsporazuma, tempo njihove rati%ikacije, te njihovo e%ektivno poštovanje i primena.

1zveštaj A nadalje sadrži i poglavlje o borbi protiv korupcije i pranja novca, %inansiranjustranaka, pravima pojedinaca u odnosu na državne institucije sa posebnim osvrtom nautuživost tih prava pred sudovima.

2eč je o pravima na slobodu ispoljavanja mišljenja i veroispovesti, slobodi i nezavisnostimedija, ravnopravnosti polova, tretmanu dece, starih, invalida i siromašnih.3relost i humanost jednog društva meri se dakle ne samo njegovim zakonima i dobrimnamerama, vec stvarnim položajem najslabijih.9 višenacionalnoj Avropi posebna pažnja se poklanja položaju manjina, njihovojeventualnoj diskriminaciji u svakodnevnom životu, integrisanosti u društvo, školovanju,slobodi ispoljavanja kulturnih speci%ičnosti i socijalnom položaju.1ako se posle prihvatanja kandidature i nakon početka pregovora težište interesovanjaomisije u njenim izveštajima sve više pomera na ispunjavanje eknomskih kriterijuma,

&*



deo izveštaja se i nadalje odnosi na političke uslove i napredak kandidata u ostvarivanjustandarda A9 se i dalje očekuje.Akonomski kriterijumi za ulazak u 9niju opisani su u jednoj recenici! I>unkcionišućatržišna privreda, koja je u stanju da se odupre pritisku konkurencije na unutrašnjemtržištu /Avropske unije0I.Prvi deo je lakše ispuniti, jer je za to neophodna liberalizacija cena i spoljne trgovine

/snižavanje i ukidanje carina0, kao i postojanje e%ikasnog pravnog sistema koji svim privrednim subjektima omogućava da svoja prava + ako nikako drukčije + mogu izboritina sudu.9z to sistem oporezivanja kao i njegova kontrola moraju biti transparentni, imovinskiodnosi raščišćeni /denacionalizacija0, a %inansijski sistem sposoban da igra ulogu posrednika izme-u štediša /ulagača0 i investitora.7rugi deo zahteva je ne samo teže ispuniti, vec se i eventualno Igledanje kroz prsteIkandidatima po ovom pitanju nikako ne isplati.<ko zemlja postane clanica A9, a njena privreda nije konkurentna, bice kažnjena ne ponekoj odluci organa 9nije, nego mnogo skuplje + na samom evropskom tržištu.A%ikasnost privrede se meri pre svega stabilnošću makroekonomskih pokazatelja /rast

bruto društvenog proizvoda, in%lacija, stopa nezaposlenosti, platni bilans sainostranstvom0. #em toga, neophodno je postojanje stabilnog privrednog okruženja ukome privrednici mogu donositi odluke pod predvidljivim uslovima, postojanjeodgovarajućeg kvali%ikovanog ljudskog kapitala, savremena in%rastruktura. 7ržava semora starati da restruktuira preduzeća u svom vlasništvu i prilagodi ih uslovima tržišnog poslovanja, uz neophodno stalno investiranje radi podizanja produktivnosti.Pošto je kapital bitan preduslov za pokretanje bilo kakvog posla, pristup izvorima%inansiranja /domaćim ili stranim0 je još jedan neophodni uslov e%ikasne privrede i podrazumeva viši stepen razvijenosti %inansijskog sektora i konsolidacije javnih %inansija.ao nepogrešiv pokazatelj razvijenosti privrede i njene konkurentnosti nude se podaci ostepenu integracije privrede kandidata u privredu A9. u je važan ne samo obim uvoza i

izvoza, vec i postojanje što šire palete proizvoda kojima se trguje sa 9nijom.o se može lakše postići nakon privatizacije i nicanja mreže malih i srednjih preduzeća,čija %leksibilnost i inovativnost cine čitavu privredu dinamičnijom i prilagodljivijomsvetskim tokovima.<dministrativni kriterijumi odnose se na sposobnost zemlje clanice da preuzmecelokupno primarno i sekundarno zakonodavstvo 9nije + acVuis comunitaire i da osiguranjegovo jednoobrazno tumacenje, primenu i e%ikasno sankcionisanje u slucajunesprovodenja.=asno je da glavni teret sprovodenja ovog zadatka pada na državnu upravu i sudstvo.7ržava mora da izradi strategiju modernizacije državne uprave čime će povećati njenutransparentnost, e%ikasnost i kontrolu nad njenim delovanjem.

#ve to, naravno, treba učiniti ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom i lokalnomnivou. #vaki kandidat može sam odabrati hoće li se poslovi neophodni za ovoujednačavanje voditi iz jednog zasebnog ministarstva za evropske integracije, ili će svakiresor imati jedno odeljenje koje ce biti čvoriste izmedju speci%ičnih zadataka ministarstvai koordinacionog tela na nacionalnom nivou.=ačanje sudstva, pre svega kroz obučavanje i širenje kapaciteta, pomoći će da ono odigrasvoju ulogu u sprovodenju pravnih odredbi A9, ali i da osigura stabilniji razvoj privrede iispunjenje ekonomske grupe uslova.

&F



A9 i ovde ocekuje izradu <kcionog plana od strane države kandidata. #provo-enjere%ormi državne uprave i sudstva ima zadatak da omogući prilago-avanje buduće državečlanice pojedinačnim IpolitikamaI 9nije. Ove @politike oličene su u &" poglavlju okokojis se detaljno pregovara i koja čine integralni deo ugovora o pristupanju 9nijiOd svih njih je svakako najvažnija primena propisa iz oblasti stvaranja unutrašnjegtržišta, koje je nakon "44&. postalo kičma A9. 3a stvaranje unutrašnjeg tržišta neophodno

je osigurati @četiri slobode /kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi0. 7a bi se omogućilomesemtano %unksionisanje unutrašnjeg tržišta, neophodno je uz to dosledno sprovo-enje politike slobodne konkurencije, koja obuhvata borbu protiv kartela i zloupotrebemonopolskog položaja, regulisanje državne pomoći privredi i spajanja /%uzije0 preduzeća.Budući da mi imamo malo iskustva na ovom području, samo usvajanje i primena propisazahtevaju pre svega obučavanje kadrova uz istovremo stvaranje nacionalnogzaknodavstva za vo-enje ove politike.

Od kandidata se na kraju, kao četvrti uslov, očekuje i saglasnost sa ciljevima političke i ekonomsko + monetarne unije.

Proces priključenja naše zemlje 9niji trenutno je naš najvažniji, ali ne i jedini cilj. On je

samo deo čitavog procesa trans%ormacije društva i države koji je mnogo dublji i za čijeodvijanje je potrebno mnogo više vremena nego za ulazak u A9. jihovo delimično preklapanje, obično vodi %iksiranju na ispunjenje uslova za priključenje i zapostavljanjudugoročnih ciljeva trans%ormacije, pogotovo stoga što je pojačano stalnim političkim pritiskom organa A9. a tom putu nam predstoje velika iskušenja, i politička stabilnostzemlje se može očuvati sam ako proces prijema i njegove posledice budu na stalnoj proveri što šire javnosti, eminovnost socijalnog raslojavanja društva namećeistrajavanje na daljoj izgradnji sistema socijalne zaštite, iako ovo pitanje ne zauzimavisoko mesto na listi kriterijuma za prijem u A9.9pravo sada kada pristupamo ispunjavanju uslova za ulazak u A9, moramo istovremeno biti svesni ne samo velikom obima posla koji je pred nama, već i njegovog ograničenog

dometa u odnosu na čitav kompleks promena koje stvaranje jednost samosvesnog,dinamičnog, socijalno izbalansiranog i ekonomski prosperitetnog društva zahteva.Jlanstvo u A9 predstavlaj na tom putu samo jednu stepenicu.

56. KANDIDAT ZA !LANSTVO

Avropske države koje su podnele zahtev za članstvo u A9 %$*)% &%'9),/ ()0+0)9+%0/(%* S)#9) *++'9)$). Avropski savet poziva Avropsko veće da počne pregovore satom državom. Pregovori se vode o tzv. &". poglavlju acVuis communautaire.

P$%>' &$+0$/+#),) A''%>+)9+% &$%>''B Proces izgradnje tesnih odnosa A9 sa

zainteresovanim državama na osnovu Avropskih, odnosno Mediteranskih sporazuma /zaarapske države #redozemlja i 1zrael0, podrazumeva politički dijalog i uzajamno otvaranjetržišta, postupno približavanje zakonodavstava, posebno u privredi, i nadzor nadispunjavanjem preuzetih obaveza.

P$%>' &$0&$+'9/&),) P$-)>>''+% &$%>''B Proces koji prethodi pristupanjukandidata za članstvo i njihovog prihvatanja acVuisa A9, sprovodi se na osnovu tzv.Predpristupne strategije /Pre+accession strateg0, koja obuhvata pristupno partnerstvo

&5



/<ccession partnership0, povećanu pretpristupnu pomoć /Pre+accession aid0, otvaranjenekih programa 3ajednice i sl. E#%/9+#) ()//) E#%/9+%)$ C)/'B >ormulacija iz sproazuma o pridruživanju,kojom država koja pristupa pridruživanju izražava svoje opredeljenje da stupi u A9, a A9da to opredeljenje uvažava. 9običajena je %ormulacija u tzv. evropskim sporazumima! @9važavajući činjenicu da je konačni cilj države G da postane članica A9 da pristupi A9 i

da će ovo pridruživanje, prem mišljenju strana, pomoći ostvarivanju tog ciljaW

5. POLITI!KI ASPEKT ZAJEDNI!KOG TRIŠTA

9nutrašnje tržište se u =edinstvenom evropskom aktu de%iniše kao Tjedno područje bezunutrašnjih granica, unutar koga je obezbe-eno slobodno kretanje robe, ljudi, usluga ikapitala, u skladu sa odredbama 9govoraT. a osnovu ove de%inicije, moglo bi se reći da),0+?(% 9$+9< ()% *)9 //9$),7 9$+9)< &%?+#) ) ?9+$+ '%;%0 ++

)?)8 '%;%0) &$%*9 $%;)< /'/7)< ()&+9)) + '%;%0% ($9), ,/0+ a da stepene%ikasnosti %unkcionisanja unutrašnjeg tržišta zavisi od uspeha u otklanjanju svih zabranai barijera /%izičkih, poreskih i tehničkih0 u me-usobnoj trgovini izme-u država+članica.Proces uspostavljanja i evolucije unutrašnjeg tržišta može se posmatrati sa političkog, pravnog i ekonomskog stanovišta.

Posmatrano sa političkog aspekta, uspostavljanje unutrašnjeg tržišta nije samo sebi cilj,već sredstvo i prelazna %aza ka ostvarivanju ekonomske, monetarne i političke unijeE takoda je dinamika njegovog ostvarivanja opredeljena političkom voljom država+ članica.

5". PRAVNI ASPEKT ZAJEDNI!KOG TRIŠTA

#a pravnog aspekta, uspostavljanje unutrašnjeg tržišta podrazumeva harmonizaciju pravnih i drugih propisa u okviru A9 sa ciljem uklanjanja postojećih i onemogućavanjauvo-enja novih barijera me-usobnoj trgovini država+ članica. 3a ostvarivanje ovihciljeva, potrebno je doneti i sprovesti niz mera i propisa sekundarnog zakonodavstva,čime se obezbe-uje %unkcionisanje unutrašnjeg tržišta u pravno+tehničkom smislu.

5. EKONOMSKI ASPEKT ZAJEDNI!KOG TRIŠTA I CARINSKA UNIJA

#a ekonomskog aspekta, zajedničko tržište predstavlja samo jedan od nivoame-unarodne ekonomske integracije ka političkoj uniji kao krajnjem cilju /zona slobodnetrgovine, carinska unija, zajedničko tržište, ekonomska unija i politička unija0. Karinskaunija je temelj Avropske unije i važan element %unkcionisanja jedinstvenog tržišta.=edinstveno tržište može pravilno da %unkcioniše samo kada postoje zajednička pravila nanjenim spoljnim granicama. o upućuje na to da $5 carinskih administracija moraju dadeluju kao da su jedno administrativno područje. Ova zajednička pravila protežu se iznadcarinske unije kao što su njena zajednička tari%a i prostiru se na sve aspekte trgovačke politike, kao što su pre%erencijalna trgovina, zdravstvena kontrola i kontrola životne

&4



sredine, zajednička agrarna politika i politika ribarstva, zaštita ekonomskih interesa A9 putem netari%nih instrumenata, kao i mere spoljne politike.

6@. ONE STEP SHOP SISTEM

Avropska komisija je $4.oktobra $CC(.godine, dala predlog kojim se pojednostavljujuobaveze aktuelnog Poreza na dodatu vrednost, kako bi se trgovcima koji snabdevajurobom i uslugama druge A9 države+članice pomoglo u preko+graničnim aktivnostima.Predlog će sadržati TOne+step+shopN sistem, kojim bi trgovac mogao ispuniti sve svoje

obaveze poreza na dodatu vrednost za sve aktivnosti na teritiriji A9 u državi članici ukojoj je osnovan. Ovaj sistem dozvoljavao bi korišćenje jedinstvenog broja Poreza nadodatu vrednost za sve isporuke koje se ostvare na celom prostoru A9 sa deklaracijomPoreza na dodatu vrednost u jednom elektronskom portalu, koji bi bio automatski predatdrugim državama+članicama, kojima je trgovac isporučio robu ili uslugu. Ovoj predlogdat je na osnovu 1zveštaja o evropskim porezima koji je pokazao da su sadašnje obavezePoreza na dodatu vrednost izuzetno mučne i skupe za prekogranične aktivnosti. om prilikom su, tako-e, uzeta u obzir i mišljenja koja su izneta u javnim konsultacijama, kojesu pre toga održane. omesar za unutrašnje tržište i poreze izjavio je da je T Avropski#avet identi%ikovao, kao važan element ubrzanja ekonomskog rasta, smanjenjeadministrativnog tereta pri poslovanju N. Ovaj predlog je vredan doprinos toj tezi.

Predlog sadrži * elemenata kreiranih da olakšaju obaveze plaćanja poreza na dodatuvrednost trgovcima koji nisu osnovani u državama+ članicama kojima isporučuju robu iusluge. Predlog će dati mogućnost trgovcima da koriste P76 broj po kome su identi%ikovani usvojoj državi članici za sve isporuke koje budu izvršili drugim državama članicama, kao ida naprave P76 deklaraciju na jednom elektronskom portalu. Ova in%ormacija bićeautomatski podneta drugim državama + članicama, kojima trgovac isporučuje robu iliusluge. rgovac će platiti P76 obavezu direktno državi članici u kojoj je obveznik P76+a. ako-e, ovu opciju moći će da koriste i trgovci iz država koje nisu u A9.

Sličan TOne+stop+shopN pristup biće uveden i kod zahteva za re%undiranje P76 od strane

drugih država članica. Alektronski portal obezbe-ivaće da se zahtev za re%undacijuupućuje u državu članicu gde su nastali troškovi, koji će direktno biti upućeni potražiocu.2ok za re%undiranje P76 biće smanjen sa * meseci na & i države+ članice koje budu probile taj rok, moraće da plaćaju kamatu u visini od "X mesečno, računato na iznosstedstava za re%undaciju.

Kategorije troškova za koje države članice mogu da izaberu da primene restrikciju na pravo odbitka P76, tako-e će biti harmonizovane.

(C



Bie proširena upotreba modela obrnute naplate, po kome je trgovac koji prima robuodgovan za plaćanje P76 obaveze, a ne trgovac koji isporučuje robu.

Prag ispod koga trgovci, naročito M#P ne bi bili izuzeti od P76, mogao bi se postavitime-u državama članicama, na maksimum od "CC.CCC eura.

Pojednostavljuje se i daljinska trgovina robom na koji se plaća P76, i to uvo-enjemglobalnog praga koji je postavljen na ")C.CCC eura, računato na sve isporuke drugimdržavama članicama

pravo i regulativa eu - skripta za ispit

Documents