zakonska regulativa države hrvatske
TRANSCRIPT
Zakonska regulativa države Hrvatske
Zakonska regulativa Republike Hrvatske.
1. Zakoni 2. Prehrana 3. Analize, ispitivanja, normativi, standardi 4. Ekološka proizvodnja 5. Genetski modificirani organizmi 6. Meso, mlijeko, jaja, bjelančevinasti proizvodi 7. Žitarice, brašno i proizvodi od brašna 8. Voće i povrće, proizvodi od voća i povrća, gljive 9. Ulja, masti, margarini 10. Kakao, čokolade, začini, šećer, kava, med 11. Sol, začini, dodaci prehrani, snack proizvodi 12. Vode, alkoholna pića, bezalkoholna pića, octeni proizvodi, vina i vinogradarstvo 13. Veterina 14. Hrana za životinje 15. Laboratoriji 16. Ostalo
.
Zakoni
.
Zakonibroj službenog glasila/godina izdavanja
Izmjene i dopune : broj službenog glasila/godina izdavanja
Zakon o hrani NN 46/07 NN 155/08
Zakon o akreditaciji NN 158/03
Zakon o biljnom zdravstvu NN 75/05
Zakon o dobrobiti životinja NN 19/99
Zakon o državnom inspektoratu NN 116/08
Zakon o ekološkoj proizvodnji poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
NN 12/01 NN 14/01, NN 79/07
Zakon o genetski modificiranim organizmima
NN 70/05
Zakon o gnojivima i poboljšivačima tla NN 163/03 NN 40/07
Zakon o mjeriteljstvu NN 163/03
Zakon o nadzoru kakvoće određenih NN 21/95
proizvoda pri uvozu i izvozu
Zakon o normizaciji NN 163/03
Zakon o općoj sigurnosti proizvoda NN 158/03
Zakon o otrovima - Lista otrova NN 27/99 NN 37/99, NN 55/99
Zakon o oznakama zemljopisnog podrijetla ioznakama izvornosti proizvoda i usluga
NN 173/03 NN 186/03, NN 76/07
Zakon o posebnim uvjetima stavljanja brašna na tržište
NN 48/04NN 130/04 NN 140/05 NN 143/05
Zakon o predmetima opće uporabe NN 85/06
Zakon o preuzimanju saveznih zakona iz oblasti zdravstva koji se uRH primjenjuju kao republički zakoni
NN 53/91
Zakon o sanitarnoj inspekciji NN 113/08
Zakon o sjemenu, sadnom materijalu ipriznavanju sorti poljoprivrednog bilja
NN 140/05 NN 35/08
Zakon o sredstvima za zaštitu bilja NN 70/05
Zakon o stočarstvu NN 70/97; NN36/98 NN151/03
Zakon o tehničkim zahtjevima za proizvode i ocjenu sukladnosti
NN158/03
Zakon o veterinarstvu NN 41/2007 NN 155/08
Zakon o veterinarskim lijekovima i veterinarsko-medicinskim proizvodima
NN 79/98
Zakon o vinu NN 96/03
Zakon o zaštiti bilja (+ popis sredstava za zaštitu bilja 67/02)Popis sredstava za zaštitu bilja koja imaju dozvoluza promet i primjenu u Republici Hrvatskoj (84/06)
NN 10/94 NN117/03
Zakon o zaštiti potrošača NN 79/07 NN 125/07
Zakon o zaštiti prirode NN 70/05
Zakon o zaštiti pučanstva od zaraznih bolesti NN 79/07
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti i zdravstvenom nadzorunad namirnicama i predmetima opće uporabe
NN 1/97
Zakon o oznakama izvornosti, oznakama zemljopisnog podrijetla i oznakama
NN 84/08
tradicionalnog ugled poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
.
Prehrana
.
Higijena, deklariranje, maksimalne razine, označavanja ….
broj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o prehrambenim aditivima NN 81/08
Pravilnik o uvjetima koje moraju ispunjavati prostorije za proizvodnju i promet namirnica i predmeta opće uporabe
NN 118/99 NN 63/00
Pravilnik o higijeni hrane NN 99/07 NN 27/08
Pravilnik o higijeni hrane životinjskog podrijetla NN 99/07
Pravilnik o službenim kontrolama hrane životinjskog podrijetla
NN 99/07
Pravilnik o oznakama izvornosti i oznakama zemljopisnog podrijetla hrane
NN 80/05 NN 11/07
Pravilnik o priznavanju posebnih svojstava hrane i dodjeli oznake “tradicionalni ugled”
NN 127/05
Popis ovlaštenih pravnih osoba (certifikacijskih tijela) za utvrđivanje sukladnosti proizvodnje, prerade i samog prehrambenog proizvoda sa specifikacijom i provedbu kontrole nad proizvodnjom, preradom i samim prehrambenim proizvodom koji će nositi ili nosi oznaku izvornosti ili oznaku zemljopisnog podrijetla
NN 133/06
Pravilnik o navođenju hranjivih vrijednosti hrane
NN 60/08 NN 74/08
Pravilnik o uvjetima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta općeuporabe koji se mogu stavljati u promet
NN 46/94NN 103/00 NN 117/00 NN 40/01
Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti predmeta koji dolazeu neposredan dodir s hranom
NN 46/04
Pravilnik o provođenju monitoringa hrane radi utvrđivanja razina nutrijenata, kontaminata, aditiva, drugih sastojaka i tvari
NN 135/04
Pravilnik o načinu i postupku obavljanja nadzora kakvoćeodređenih proizvoda pri uvozu i izvozu
NN 42/96 NN 108/97
Pravilnik o provođenju analitičkih metoda i tumačenju rezultata
NN 02/05
Pravilnik o mjeriteljskim zahtjevima za pakovine
NN 23/97
NN 29/97 NN 93/97 NN 159/98 NN 77/01NN 22/02 NN 77/03 NN 82/03 NN 38/04
Pravilnik o sadržaju, obliku i načinu vođenja evidencija subjekata koji obavljaju djelatnosti s hranom
NN 8/07
Pravilnik o deklaraciji i označavanju ekoloških proizvoda
NN 10/07
Pravilnik o preradi u ekološkoj proizvodnji NN 13/02 NN 08/08
Pravilnik o ekološkoj proizvodnji životinjskih proizvoda
NN 13/02 NN 10/07
Pravilnik o ekološkoj proizvodnji u uzgoju bilja i u proizvodnji biljnih proizvoda
NN 91/01 NN 10/07
Pravilnik o označavanju sredstava za zaštitu bilja
NN 11/07
Ispravak odluke o uvjetima označavanje ambalaže
NN 24/06
Pravilnik o stručnom nadzoru u ekološkoj proizvodnji
NN 13/02 NN 10/07 NN62/08
Pravilnik o uvjetima, kriterijima i načinu označavanja proizvoda oznakom “hrvatski otočni proizvod”
NN 47/07
Pravilnik o službenim kontrolama koje se provode radi verifikacije postupanja u skladu s odredbama propisa o hrani i hrani za životinje, te propisa o zdravlju i dobrobiti životinja
NN 99/07 NN 74/08
Pravilnik o maksimalnim razinama ostataka pesticida u hrani i hrani za životinje
NN 119/07
Pravilnik o obliku i načinu vođenja jedinstvenog upisnika genetski modificiranih organizama i načinu određivanja troškova ispisa
NN 125/07
Pravilnik o brzo smrznutoj hrani NN 38/08
Pravilnik o hrani podvrgnutoj ionizirajućem zračenju
NN 38/08
Pravilnik o označavanju, reklamiranju i prezentiranju hrane
NN 41/08
Pravilnik o aromama NN 53/08
Pravilnik o registraciji i odobravanju objekata u kojima posluju subjekti u poslovanju s hranom za životinje
NN 72/08
Pravilnik o službenim kontrolama koje se provode radi verifikacije postupanja u skladu s odredbama propisa o hrani i hrani za životinje, te propisa o zdravlju i zaštiti životinja
NN 99/07
Pravilnik o hrani za dojenčad i malu djecu te prerađenoj hrani na bazi žitarica za dojenčad i malu djecu
NN 74/08
Pravilnik o najvećim dopuštenim količinama rezidua veterinarsko-medicinskih proizvoda u hrani životinjskog podrijetla
NN 75/08
Pravilnik o metodama uzorkovanja za provedbu službene kontrole ostataka pesticida u i na proizvodima biljnog i životinjskog podrijetla
NN 77/08
Pravilnik o hrani za posebne prehrambene potrebe (stari s važećim odredbama)
NN 81/04
Pravilnik o hrani za posebne prehrambene potrebe
NN 78/08
Pravilnik o hrani namijenjenoj smanjenju tjelesne mase
NN 89/08
Pravilnik o hrani za posebne medicinske potrebe NN 100/08
Pravilnik o vođenju Upisnika registriranih i odobrenih objekata te o postupcima registriranja i odobravanja objekata u poslovanju s hranom
NN 125/08
Pravilnik o nepoželjnim i zabranjenim tvarima u hrani za životinje
NN 118/07
Pravilnik o usklađenim standardima za analizu određenih rezidua u proizvodima životinjskog podrijetla koji se uvoze iz trećih zemalja
NN 145/08
Pravilnik o dodacima prehrani NN 148/08
Pravilnik o hrani obogaćenoj nutrijentima (dodavanje vitamina, minerala i drugih tvari hrani)
NN 148/08
Pravilnik o provedbenim mjerama za određene proizvode na koje se primjenjuju propisi o hrani
NN 154/08
.
Analize, ispitivanja, normativi, standardi
.
Analize, ispitivanja, normativi, standardi ….
broj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o prehrambenim aditivima
NN 81/08
Pravilnik o načinu uzimanja uzoraka, odnosno o metodama za obavljanje analiza i superanaliza namirnica i predmeta opće uporabe
NN 58/98
Pravilnik o opsegu, uvjetima i načinu ispitivanja namirnica i predmeta opće uporabe u tijeku proizvodnje i načinu vođenja evidencije o izvršenim ispitivanjima proizvoda
NN 80/99
Pravilnik o provedbi obvezatnih mjera u odobrenim objektima radi smanjenja mikrobioloških
NN 74/97 NN 5/07, NN 14/07
i drugih onečišćenja mesa, mesnih proizvoda i ostalih proizvoda životinjskoga podrijetla namijenjenih prehrani ljudi
Pravilnik o toksinima, metalima, metaloidima te drugim štetnim tvarima koje se mogu nalaziti u hrani
NN 16/05
Pravilnik o pomoćnim tvarima u procesu proizvodnje
NN 38/08
Pravilnik o mikrobiološkim kriterijima za hranu
NN 74/08 NN 156/08
Pravilnik o mikrobiološkim standardima za namirnice
NN 46/94
Pravilnik o normativima mikrobiološke čistoće imetode njenog određivanja
NN 46/94 NN 20/01, NN 40/01, NN 125/03, NN 32/04
Pravilnik o najvećim dopuštenim količinamaodređenih kontaminanata u hrani
NN 154/08
.
Ekološka proizvodnja
.
Ekološka proizvodnja
broj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o deklaraciji i označavanju ekoloških proizvoda
NN 10/07
Pravilnik o preradi u ekološkoj proizvodnji
NN 13/02 NN 08/08
Pravilnik o ekološkoj proizvodnji životinjskih proizvoda
NN 13/02 NN 10/07
Pravilnik o ekološkoj proizvodnji u uzgoju bilja i u proizvodnji biljnih proizvoda
NN 91/01 NN 91/01
Pravilnik o uvjetima i načinu upisa u upisnike ekološke proizvodnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
NN 13/02 NN 112/07
Pravilnik o stručnom nadzoru u ekološkoj proizvodnji
NN 13/02 NN 10/07
Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o
NN 25/08
sustavu ocjenjivanja sukladnosti u ekološkoj proizvodnji
.
Genetski modificirani organizmi
.
GMObroj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o sadržaju i načinu provedbe plana mjera za otklanjanje nekontroliranog širenja genetski modificiranih organizama u okoliš
NN 5/07
Pravilnik o sadržaju i načinu podnošenja prijave za namjerno uvođenje genetski modificiranih organizama u okoliš
NN 64/07
Pravilnik o sadržaju i opsegu procjene rizika za stavljanje na tržište genetski modificiranih organizama ili proizvoda koji sadrže i/ili se sastoje ili
NN 39/08
potječu od genetski modificiranih organizama
Pravilnik o opsegu i sadržaju izvješća o procjeni prikladnosti stavljanja na tržište genetski modificiranih organizama i proizvoda koji sadrže i/ili se sa sastoje ili potječu od genetski modificiranih organizama
NN 93/08
Pravilnik o sadržaju prijave i tehničke dokumentacije za stavljanje na tržište genetski modificiranih organizama ili proizvoda koji sadrže i/ili se sastoje ili potječu od genetski modificiranih organizama te o uvjetima označavanja i pakiranja genetski modificiranih organizama…
NN 106/08
Pravilnik o uvjetima monitoringa utjecaja genetski modificiranih
NN 110/08
organizama ili proizvoda koji sadrže i/ili se sastoje ili potječu od genetski modificiranih organizama i njihove uporabe
Pravilnik o uvjetima i postupku izdavanja dopuštenja za stavljanje genetski modificirane hrane ili genetski modificirane hrane za životinje prvi puta na tržište Republike Hrvatske i zahtjevima koji se odnose na sljedivost, posebno označavanje genetski modificirane hrane i genetski modificirane hrane za životinje
NN 110/08
Odluka o osnivanju Vijeća za genetski modificirane organizme
NN 156/08
.
Meso, mlijeko, jaja, bjelančevinasti proizvodi
.
Meso, mesni proizvodi, mlijeko i mliječni proizvodi, jaja,bjelančevinasti proizvodi …..
broj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o proizvodima od mesa NN 01/07
Pravilnik o provedbi obvezatnih mjera u odobrenim objektima radi smanjenja mikrobioloških i drugih onečišćenja mesa, mesnih proizvoda i ostalih proizvoda životinjskoga podrijetla namijenjenih prehrani ljudi
NN 74/97 NN 5/07, NN 14/07
Pravilnik o mlijeku i mliječnim proizvodima NN 133/07
Pravilnik o ugušćenom (kondenziranom) mlijeku i mlijeku u prahu
NN 80/07
Pravilnik o kakvoći svježeg sirovog mlijeka NN 102/00
Pravilnik o metodama analiza toplinski obrađenog mlijekaza prehranu ljudi
NN 133/07
Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka te metodama kemijskihi fizikalnih analiza mlijeka i mliječnih proizvoda
32/83
Pravilnik o kakvoći jaja NN 115/06 NN 69/07, NN 76/08
Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka te kemijskih i fizikalnih analiza bjelančevinastih proizvoda za prehrambenu industriju
41/85
Pravilnik o uvjetima i načinu stavljanja u promet ribai drugih morskih organizama
NN 154/08
Pravilnik o ulovu, uzgoju i prometu tuna (Thunnus thynnus)
NN 123/07 NN 69/08
.
Žitarice, brašno i proizvodi od brašna
.
Žitarice, brašno i proizvodi od brašna….broj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o žitaricama, mlinskim i pekarskim proizvodima, tjestenini, tijestu i proizvodima od
NN 78/05
tijesta
Pravilnik o količini brašna utrošenog za proizvodnju pojedinih pekarskih proizvoda
NN 146/05 NN 133/07; NN 02/09
Pravilnik o obilježavanju brašna evidencijskim markicama
NN 90/04 NN 124/04
Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i metodama fizikalnih i kemijskih analiza za kontrolu kvalitete žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, tjestenina i brzo smrznutih tijesta
74/88
Pravilnik o keksima i keksima srodnim proizvodima
NN 73/05 NN 69/08
.
Voće i povrće, proizvodi od voća i povrća, gljive
.
Voće i povrće, proizvodi od voća i povrća, gljive
broj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o voćnim džemovima, želeima, marmeladama,pekmezu te zaslađenom kesten pireu
NN 76/06
Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka te obavljanja kemijskih ifizikalnih analiza radi kontrole kvalitete proizvodaod voća i povrća
29/83
Pravilnik o kakvoći povrća NN 114/08 NN 137/08
Pravilnik o kakvoći voća NN 114/08 NN 137/08
.
Ulja, masti, margarini
.
Ulja, masti, margarinibroj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o temeljnim zahtjevima za jestiva ulja i masti,
NN 39/99 NN 34/02
margarine i njima sličnim proizvodima,majoneze , umake, preljeve, salate iostale proizvode na bazi jestivih ulja
Pravilnik o uljima od ploda i komine maslina
NN 63/06
Pravilnik o metodi analiza i superanalizaza određivanje količine teških metala(olova, bakra, željeza i nikla)u namirnicama – uljima mastima i margarinu
33/84
Pravilnik o dozvoljenom udjelu eruka kiseline u uljima i mastima
NN 70/08 NN 86/08
.
Kakao, čokolade, začini, šećer, kava, med
.
Kakao, čokolade, začini, šećer, kava, medbroj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o kakau i čokoladnim proizvodima NN 73/05
Pravilnik o proizvodima sličnim čokoladi, krem-proizvodima i bombonskim proizvodima
NN 73/05 NN 69/08
Pravilnik o kavi, kavovinama te proizvodima od kave i kavovina
NN 172/04
Pravilnik o šećeru i ostalim saharidima, njihovim otopinama te škrobu i škrobnim sirupima
NN 174/04 NN 90/05
Pravilnik o kakvoći meda i drugih pčelinjih proizvoda
NN 20/00
Pravilnik o držanju pčela i katastru pčelinje paše NN 18/08
.
Sol, začini, dodaci prehrani, snack proizvodi
.
Sol, začini, dodaci prehrani, snack proizvodi
broj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o kvaliteti začina,ekstrakata začina i mješavina začina
04/85 84/87, NN 53/91
Pravilnik o temeljnim zahtjevima zasol za prehranu ljudi
NN 15/97
.
Vode, alkoholna pića, bezalkoholna pića, octeni proizvodi, vina i vinogradarstvo
.
Vode, alkoholna pića, bezalkoholna pića, octeni proizvodi, vina i vinogradarstvo …
broj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće
NN 47/08
Pravilnik o prirodnim mineralnim i prirodnim izvorskim vodama
NN 73/07
Pravilnik o voćnim sokovima i nektarima te njima srodnim proizvodima
NN 152/05
Pravilnik o jakim alkoholnim i alkoholnim pićima
NN 172/04 NN 73/07
Pravilnik o analitičkim metodama za jaka alkoholna i alkoholna pića
NN 138/05
Pravilnik o priznavanju i zaštiti oznaka jakih alkoholnih i aromatiziranih pića
NN 20/07
Pravilnik o upisniku destilatera
NN 137/05
Pravilnik o pivu i pivu s dodacima
NN 42/05 NN 57/05, NN 69/08
Pravilnik o vinu NN 96/96 NN 7/97, NN 117/97, NN 57/00
Lista zemljopisnih oznaka (vina)
NN 06/04
Pravilnik o uvjetima analize mošta, vina, drugih proizvoda od grožđa i vina te voćnih vina i drugih proizvoda na bazi voćnih vina
NN 102/04 NN 64/05
Pravilnik o minimalno tehničko-tehnološkim uvjetima za proizvodnju vina i voćnih vina te prodaju vina, drugih proizvoda od grožđa i vina kao i voćnih vina
NN 102/04 NN 91/05, NN 71/06, NN 73/07, NN 8/08
Pravilnik o oglašavanju vina s kontroliranim zemljopisnim podrijetlom i voćnih vina
NN 105/04
Pravilnik o organoleptičkom
NN 106/04
(senzornom) ocjenjivanju mošta i vina
Pravilnik o fizikalno-kemijskim metodama analize mošta, vina, drugih proizvoda od grožđa i vina te voćnih vina
NN 106/04
Pravilnik o nacionalnoj listi priznatih kultivara vinove loze
NN 159/04NN 14/05, NN 42/05, NN 62/05, NN 3/06, NN 37/06, NN 76/06, NN 44/07, NN 118/07, NN 133/07, NN 148/08
Pravilnik o vinogradarskim područjima
NN 159/04 NN 64/05
Pravilnik o proizvodnji vina
NN 02/05 NN 137/08
Pravilnik o označavanju vina oznakom zemljopisnog podrijetla
NN 7/05
Pravilnik o vinskom i voćnom octu
NN 121/05 NN 53/06
Popis članova Povjerenstva za organoleptičko ocjenjivanje vina i drugih proizvoda od grožđa i vina
NN 30/06
Pravilnik o voćnim vinima
NN 73/06
Popis priznatih prirodnih mineralnih i izvorskih voda u Republici Hrvatskoj
NN 29/08
Pravilnik o superanalizi vina, voćnih vina i drugih proizvoda od vina i voćnih vina
NN 71/08
Pravilnik o stolnim vodama
NN 120/08
.
Veterina
.
Veterinabroj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o kakvoći goveđih trupova i polovica na liniji klanja
NN 40/07
Pravilnik o kakvoći svinjskih trupova i polovica na liniji klanja
NN 40/07
Pravilnik o utvrđivanju kategorija i klasa svinjskih trupova i polovica
NN 119/99
Pravilniku o načinu postupanja s nusproizvodima životinjskog porijekla koji nisu za prehranu ljudi
NN 56/06
Pravilnik o načinu
68/89 NN 111/00
obavljanja veterinarsko - sanitarnog pregleda i kontrole životinja prije klanja i proizvoda životinjskog porijekla
Pravilnik o službenim kontrolama hrane životinjskog podrijetla
NN 99/07
Pravilnik o načinu dezinfekcije prijevoznih sredstava kojima se prevoze pošiljke životinja, proizvodi životinjskog podrijetla i otpadna animalna tvar
NN 07/92
Pravilnik o svjedodžbama o zdravstvenom stanju životinja i pošiljaka životinjskog podrijetla u unutarnjem i međunarodnom prometu
NN 54/98
Naredba o zabrani uvoza u RH i provoza preko područja RH živih domaćih papkara (goveda, ovaca,
NN 64/05
koza i svinja) i divljih papkara, proizvoda od papkara kao i životinjske hrane i stelje radi sprječavanja unošenja u RH zarazne bolesti slinavke i šapa
Pravilnik o načinju praćenja zoonoza i uzročnika zoonoza
NN 52/05
Pravilnik o mjerama za suzbijanje infekcije BRUCELLOM OVIS
NN 30/05
Pravilnik o dijagnostičkom priručniku za klasičnu svinjsku kugu
NN 16/05
Naredba o zabrani ulaska u Republiku Hrvatsku domaćih i divljih svinja i njihovih proizvoda radi sprječavanja unošenja klasične svinjske kuge
NN 14/05
Pravilnik o načinu utovara, pretovara, istovara i veterinarsko - zdravstvenog pregleda pošiljaka
NN 13/05
životinja, proizvoda i otpadaka životinjskog podrijetla i higijensko - tehničkim uvjetima kojima moraju udovoljavati prijevozna sredstva i pošiljke u unutarnjem i međunarodnom prometu
Pravilnik o provođenju analitičkih metoda i tumačenju rezultata
NN 02/05
Pravilnik o dopuni Pravilnika o veterinarskim uvjetima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca
NN 39/08
Naredba o mjerama za sprječavanje pojave i širenja klasične svinjske kuge na području Republike Hrvatske
NN 120/08
Naredba o priznavanju cjepiva protiv bjesnoće
NN 39/08
Pravilnik o uvjetima upisa u uzgojni upisnik uzgojno valjanih
NN 53/08
hibridnih svinja
Pravilnik o načinu obavljanja pretrage na prisutnost Trichinella u mesu
NN 62/08 NN 74/08; NN102/08
Pravilnik o uvjetima za odobrenje graničnih veterinarskih postaja odgovornih za veterinarske preglede proizvoda koji se unose u Republiku Hrvatsku iz trećih zemalja
NN 72/08
Pravilnik o posebnim metodama kontrole u okviru nacionalnih programa kontrole salmonele u peradi
NN 72/08
Pravilnik o postupcima za smanjenje prevalencije Salmonella Enteritidis i Salmonella Typhimurium u tovnih pilića
NN 72/08
Pravilnik o najvećim dopuštenim količinama rezidua veterinarsko-
NN 75/08
medicinskih proizvoda u hrani životinjskog podrijetla
Pravilnik o određivanju minimalnih pravila za zaštitu pilića koji se uzgajaju za proizvodnju mesa
NN 79/08
Pravilnik o veterinarskim pregledima živih životinja u unutarnjem prometu i svjedodžbi o zdravstvenom stanju i mjestu podrijetla životinje
NN 87/08
Pravilnik o obliku i sadržaju potvrde o podrijetlu sjemena, jajnih stanica i zametaka uzgojno valjanih kopitara
NN 93/08
Pravilnik o utvrđivanju dijagnostičkog postupka, metoda uzimanja uzoraka i kriterija za vrednovanje rezultata laboratorijskih testova za potvrđivanje i diferencijalno
NN 99/08
dijagnosticiranje vezikularne enterovirusne bolesti svinja
Pravilnik o dijagnostičkom priručniku za influencu ptica
NN 99/08
Pravilnik o obliku i sadržaju uzgojne potvrde o podrijetlu uzgojno valjanih ovaca i koza, njihova sjemena, jajnih stanica i zametaka
NN 100/08
Pravilnik o mjerama kontrole i suzbijanja konjske kuge
NN 112/08
Naredba o zabrani uvoza u Republiku Hrvatsku i provoza preko područja Republike Hrvatske domaćih i divljih preživača i genetskog materijala podrijetlom od preživača iz država članica Europske unije radi sprječavanja unošenja u Republiku Hrvatsku bolesti plavog jezika
NN 121/08
Naredba o zabrani uvoza u Republiku
NN 121/08
Hrvatsku i provoza preko područja Republike Hrvatske peradi i proizvoda od peradi iz pojedinih zemalja članica EU radi sprječavanja unošenja influence ptica
Pravilnik o mjerama za otkrivanje, suzbijanje i iskorjenjivanje klasične svinjske kuge
NN 187/04 NN 123/08
Naredba o zabrani uvoza u Republiku Hrvatsku i provoza preko područja Republike Hrvatske domaćih i divljih preživača i genetskog materijala podrijetlom od preživača iz država članica Europske unije radi sprječavanja unošenja u Republiku Hrvatsku bolesti plavog jezika
NN 127/08
Pravilnik o načinu obavljanja veterinarskih pregleda i kontrola
NN 132/08
proizvoda životinjskog podrijetla u prometu preko granice Republike Hrvatske
Naredba o zabrani uvoza u Republiku Hrvatsku i provoza preko područja Republike Hrvatske peradi i proizvoda od peradi radi sprječavanja unošenja u Republiku Hrvatsku Newcastleske bolesti
NN 134/08
Pravilnik o izdavanju certifikata za žive životinje i proizvode životinjskog podrijetla u međunarodnom prometu
NN 137/08
Pravilnik o veterinarskim pregledima u prometu s državama članicama Europske unije s ciljem stvaranja jedinstvenog tržišta
NN 139/08
Pravilnik o detaljnim pravilima u prometu unutar Europske unije
NN 154/08
za određene životinje i proizvode životinjskog podrijetla namijenjene izvozu u treće zemlje
Hrana za životinje
.
Hrana za životinje
broj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o uvjetima u poslovanju s hranom za životinje
NN 84/06
Pravilnik o dodacima hrani za životinje
NN 9/07stupanjem na snagu prestaju važiti članci 54. do 66. Pravilnika o kakvoći stočne hrane
Pravilnik o označavanju (deklariranju) i stavljanju na tržište krmnih smjesa
NN 112/08
Pravilnik o nepoželjnim i zabranjenim tvarima u hrani za životinje
NN 118/07
Pravilnik o kakvoći stočne hrane
NN 26/98 NN 120/98,NN 55/99,NN 76/03,NN 22/06
Pravilnik o hrani za životinje s posebnim hranidbenim potrebama
NN 35/08
Pravilnik o higijeni hrane za životinje
NN 41/08
Pravilnik o registraciji i odobravanju objekata u kojima posluju subjekti u poslovanju s hranom za životinje
NN 72/08
Pravilnik o nepoželjnim i zabranjenim tvarima u hrani za životinje
NN 118/07
Pravilnik o maksimalnim razinama ostataka pesticida u i na hrani i hrani za životinje biljnog i životinjskog podrijetla
NN 148/08
.
.
Ostalobroj službenog glasila /godina izdavanja
Izmjene i dopune broj službenog glasila /godina izdavanja
Pravilnik o načinu i uvjetima provedbe modela poticanja proizvodnje
NN 17/07
Pravilnik o uvjetima kojima moraju udovoljavati
NN 35/07
pravne i fizičke osobe koje obavljaju djelatnosti obvezatne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije kao mjere za sprječavanje i suzbijanje zaraznih bolesti pučanstva
Pravilnik o načinu provedbe obvezatne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije
NN 35/07
Pravilnik o očuvanju i korištenju biljnih genetskih resursa te načinu rada i uređenju banke biljnih gena poljoprivrednog bilja
NN 04/05 NN 42/07
Pravilnik o fitosanitarnom upisniku i biljnim putovnicama
NN 54/07
Pravilnik o postupku registracije sredstava za zaštitu bilja
NN 57/07
Pravilnik o jedinstvenim načelima za ocjenjivanje i registraciju sredstava za zaštitu bilja
NN 116/06 NN 80/07
Pravilnik o NN 13/02 NN 112/07
uvjetima i načinu upisa u upisnike ekološke proizvodnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
Pravilnik o oznakama zemljopisnog podrijetla i oznakama izvornosti proizvoda i usluga
NN 72/04 NN 117/07
Pravilnik o kontroli poljoprivrednoga reprodukcijskog materijala koji se uvozi i obrascu prijave uvoza poljoprivrednoga reprodukcijskog materijala
NN 126/07
Pravilnik o preradi u ekološkoj proizvodnji
NN 13/02 NN 08/08
Pravilnik o određivanju graničnih prijelaza za promet sredstvima za zaštitu bilja
NN 21/08
Pravilnik o uvjetima za unošenje proizvoda životinjskog podrijetla u osobnoj prtljazi putnika
NN 35/08
Pravilnik o gospodarenju
NN 38/08
muljem iz uređaja za pročišćavanje otpadnih voda kada se mulj koristi u poljoprivredi
Pravilnik o dobroj poljoprivrednoj praksi u korištenju gnojiva
NN 56/08
Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o provođenju sustavnog istraživanja i mjera za sprječavanje širenja i suzbijanja prstenaste truleži gomolja krumpira koju prouzrokuje bakterija Clavibacter michiganensis (Smith) Davic el al. ssp. Sepedonicus (Spieckermann et Kothoff) Davis et al.
NN 89/08
Pravilnik o mjestima ulaska za pošiljke bilja, biljnih proizvoda i drugih nadziranih predmeta koji podliježu fitosanitarnom pregledu
NN 99/08
O autoru
Podrška O magazinu Literatura Pravilnici Korisne stranice Forum
Internet magazin
Tehnologija hrane
dipl. ing. Zdravko Šumić
Ambalaža Analiza Časopis
o Časopisi o tehnologiji mesa o Časopisi o tehnologiji mleka o Časopisi o tehnologiji voća o Časopisi o tehnologiji vode
Hemija Ishrana Literatura Meso
o Meso sirovina o Proizvodi od mesa
Mikrobiologija o Bakterije o Kvasci o Metode konzervisanja o Mikrobiologija namirnica o Plesni
Mleko o Dodaci o Hemija mleka o Mleko sirovina o Operacije o Proizvodi od mleka o Sir
Povrće o Povrće sirovine
o Proizvodi od povrća Standardi
o HACCP o Pravilnici o Stručni tekstovi o Zakoni
Udruženje tehnologa Voće
o Voćni sokovi
Pravilnik o kvalitetu i zahtevima za med
PravilnikO kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pčelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda(”Sl. list SCG”, br. 45/2003).
.
I OPŠTE ODREDBEČlan 1Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi za med, druge pčelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda (u daljem tekstu:proizvodi), koji moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.Odredbe ovog pravilnika odnose se i na individualne proizvođače.Član 2Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi, važe zahtevi propisani ovim pravilnikom za grupu srodnih proizvoda.Za proizvode iz stava 1 ovog člana proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju.Proizvođačka specifikacija mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne zahteve kvaliteta (zdravstvena ispravnost, senzorne, fizičke i hemijske karakteristike) i podatke iz deklaracije navedene u članu 3 ovog pravilnika.O donetim proizvođačkim specifikacijama proizvođač vodi evidenciju, koja mora da sadrži sledeće podatke:1) evidencijski broj specifikacije;2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;4) datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta utvrđenih u proizvođačkoj specifikaciji.Član 3Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukčije propisano, proizvodi koje proizvođač stavlja u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, pakovanju, sudu ili nalepnici imati deklaraciju koja sadrži sledeće podatke:1) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime ako ga proizvod ima;2) naziv i sedište, odnosno adresu proizvođača ili uvoznika;3) datum proizvodnje i rok trajanja, odnosno podatak “upotrebljiv do” (za proizvode sa rokom trajanja do tri meseca upisuje se dan i mesec, a za proizvode sa rokom trajanja preko tri meseca - mesec i godina);4) neto količinu (masa, zapremina) proizvoda;
5) za med - oznaku prema poreklu medonosne biljke, odnosno drugih medonosnih delova biljaka (npr. “cvetni med” ili “lipov med”) i oznaku prema načinu dobijanja (npr. “vrcani” ili “med u saću” i sl.);6) spisak sastojaka proizvoda koji uključuju sve sastojke proizvoda po opadajućem redosledu njihovih masa upotrebljenih pri proizvodnji. Spisku sastojaka treba da prethodi reč “sastojci”. Arome koje se dodaju proizvodima označavaju se u spisku sastojaka u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode.Količina sastojaka upotrebljena pri proizvodnji ili pripremi proizvoda mora se označiti u deklaraciji tog proizvoda (izuzimajući arome) kad se naziv sastojka pojavljuje u nazivu proizvoda ili kad je sastojak naglašen u deklaraciji rečima, slikom ili grafikom. Oznaka količine sastojka mora se pojaviti u nazivu proizvoda ili neposredno uz naziv proizvoda ili u spisku sastojaka pored sastojka o kome je reč;7) uslove čuvanja i skladištenja proizvoda;8) uputstvo o načinu upotrebe, ako bez njega nije moguća pravilna upotreba proizvoda.Podaci navedeni u stavu 1 tač. 1, 3 i 4 ovog člana, moraju biti istaknuti u istom vidnom polju.Deklaracija mora biti lako uočljiva, jasna, čitka i neizbrisiva.Član 4Deklaracija ne sme da sadrži oznake (nazive, slike, crteže i sl.) koje bi mogle potrošača dovesti u zabludu u pogledu porekla i kvaliteta proizvoda.Član 5Ako proizvode ne pakuje proizvođač, deklaracija mora da sadrži pored podataka iz člana 3 ovog pravilnika i naziv i sedište pravnog lica ili preduzetnika, ili ime i adresu fizičkog lica koje je proizvod upakovalo, kao i datum pakovanja.Deklaracija za proizvod koji je uvezen, pored podataka iz člana 3 ovog pravilnika, mora da sadrži naziv zemlje porekla i naziv i sedište uvoznika.Član 6Proizvodi se stavljaju u promet samo u originalnom pakovanju.Član 7Ako neto količina (masa, ili zapremina proizvoda) u originalnom pakovanju ne prelazi 50 g, deklaracija mora da sadrži:1) naziv proizvoda, naziv i sedište proizvođača, odnosno preduzetnika ili ime i adresu fizičkog lica koje je proizvod pakovalo;2) neto masu proizvoda;3) datum proizvodnje i rok trajanja proizvoda, odnosno podatak “upotrebljiv do”, ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano.Pod originalnim pakovanjem podrazumeva se pojedinačno pakovanje u ambalaži kojom se obezbeđuje originalnost i kvalitet proizvoda do momenta otvaranja u roku upotrebe.Član 8Ako je sadržaj pojedinačnog pakovanja proizvoda (neto količina) deklarisan u jedinicama mase dozvoljena odstupanja od nazivne mase za pojedinačna pakovanja data su u sledećoj tabeli:
Redni broj Pakovanje % odstupanja
1 do 50 g do 6
2 od 50 g do 100 g do 3,5
3 od 100 g do 500 g do 2,5
4 preko 500 g do 1,5
Prosečna neto količina slučajno izabranih deset pojedinačnih originalnih pakovanja mora odgovarati deklarisanoj masi proizvoda, uz navedena dozvoljena odstupanja.Član 9Nije dozvoljeno bojenje, zaslađivanje i aromatizovanje proizvoda sintetičkim sredstvima, konzervisanje proizvoda hemijskim sredstvima i zračenje jonizujućim zracima, kao i dodavanje proizvodima drugih hemijskih sredstava.Član 10Proizvodi se moraju čuvati, odnosno skladištiti na način kojim se obezbeđuje čuvanje kvaliteta do momenta otvaranja u roku upotrebe.II MEDČlan 11Med, u smislu ovog pravilnika, jeste sladak, gust, kristalisan, viskozan proizvod koji medonosne pčele proizvode iz nektara cvetova medonosnih biljaka ili iz sekreta sa živih delova biljaka (četinara i lišćara) koji pčele sakupljaju, dodaju mu sopstvene specifične materije, transformišu i odlažu u ćelije saća da sazri.Med sadrži različite vrste šećera, a prvenstveno glukozu i fruktozu. Osim fruktoze i glukoze, on sadrži proteine, aminokiseline, enzime, organske kiseline, mineralne materije, polen i druge materije, a može sadržavati saharozu, maltozu i druge polisaharide (uključujući i dekstrine).Boja meda može varirati od vrlo svetlih do tamnih nijansi.Med može biti tečne ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.Član 12Med se, prema poreklu medonosnih biljaka ili drugih medonosnih delova biljaka, stavlja u promet kao:1) sortni (monoflorni) med (na primer: lipov, bagremov, suncokretov, žalfijin);2) cvetni (poliflorni) med;3) medljikovac (šumski med).Član 13Prema načinu dobijanja med se stavlja u promet kao:1) med u saću, ako nije bilo zaleženo i koje je zatvoreno u najmanje 9/10 ćelija;2) med sa komadima saća, ako nije bilo zaleženo i koje je zatvoreno u najmanje 4/5 ćelija. Maseni odnos meda i meda u saću mora biti najmanje 1 prema 4;3) vrcani med, ako je dobijen centrifugiranjem po pravilu iz nezaleženog saća;4) muljani med, ako je dobijen hladnim gnječenjem saća;5) topljeni med, ako je dobijen zagrevanjem drobljenog saća do 50oC.Član 14Sortni med (monoflorni med) jeste proizvod koji medonosne pčele proizvode od nektara cvetova medonosnih biljaka određene vrste.Med sa nazivom određene vrste medonosne biljke mora imati ukus i miris svojstven toj biljci, s tim da dominira broj čestica polena određene vrste biljke, na primer bagrem, lipa, suncokret, lucerka, žalfija, pitomi kesten i vrijes.Član 15Učešće polenovih zrnaca kod sortnog (monoflornog) meda u nerastvorljivom delu iznosi najmanje za:1) bagrem (Robinia pseudoacacia) 20%2) lipu (Tilia sp.) 25%3) suncokret (Helianthus annuus) 40%4) lucerku (Medicago sativa) 30%5) žalfiju (Salvia, officinalis) 20%6) pitomi kesten (Castanea sativa Mill) 85%
7) vrijes (Calluna vulgaris Hull) 20%8) ostale biljne vrste 45%.Član 16Cvetni (poliflorni) med jeste proizvod koji medonosne pčele proizvode od nektara medonosnih cvetova različitih vrsta biljaka.Član 17Medljikovac jeste proizvod koji medonosne pčele proizvode od medonosnih sastojaka sa živih delova biljaka (četinara i lišćara).Medljikovac se od cvetnog meda razlikuje metodom električne provodljivosti, koja mora biti veća od 1,00 mS/cm (mili Simensa po centimetru).Medljikovac se može staviti u promet kao sortni med ako ima ukus i miris svojstven označenoj biljnoj vrsti.Član 18Med koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da sadrži najmanje 65% redukujućih šećera, osim za medljikovac, koji mora da sadrži najmanje 60% redukujućih šećera;2) da ne sadrži više od 5% saharoze, izuzev bagremovog, vrijeskovog i medljikovca koji mogu imati i do 10%;3) da ne sadrži više od 20% vode, osim meda od vresa i meda od deteline koji ne mogu da sadrže više od 23% vode;4) da ne sadrži više od 0,5% mineralnih materija, osim mešanog cvetnog meda koji može da sadrži najviše 1% mineralnih materija i medljikovac koji može da sadrži najviše 1,2% mineralnih materija;5) da ukupna kiselost ne bude veća od 40 m mol mravlje kiseline na 1000 g;6) da ne sadrži više od 0,1% materija nerastvorljivih u vodi, osim muljanog i topljenog meda, koji mogu da sadrže tih materija do 0,5%;7) da aktivnost očitane dijastaze posle mešanja nije niža od 8. Ako je niža od 8, onda sadržaj hidroksimetilfurfurola (HMF) ne sme biti veći od 15 mg/kg, a da kod meda sa nižim prirodnim sadržajem enzima (npr. citrus med) aktivnost očitane dijastaze nije niža od 3, a sadržaj HMF ne sme biti veći od 15 mg/kg;8) da sadržaj hidroksimetilfurfurola (HMF) nije veći od 40 mg/kg;9) da prilikom topljenja iskristalisani med nije zagrevan na temperaturi višoj od 50oC;10) da je sazreo u košnici;11) da ima ukus i miris (aromu) svojstvenu medu;12) da nije započeo proces vrenja, da nije u stanju vrenja ili da je prevreo;13) da nema strani ukus i miris (aromu);14) da mu nije dodavan šećer (saharoza) ili drugi proizvodi koji su po konzistenciji i sastavu slični medu;15) da nije dobijen hranjenjem pčela šećerom ili proizvodima šećera niti je pomešan sa medom dobijenim na taj način;16) da ne potiče iz saća u kome je leglo;17) da nije zagađen stranim organskim i mineralnim materijama, insektima ili njihovim delovima, leglom, izmetom, plesnima i dr.;18) da nije bojen bilo kakvim bojama;19) da nisu dodavana sredstva za konzervisanje i aromatizovanje;20) da kiselost nije veštački smanjena.Član 19Med za preradu, u smislu ovog pravilnika, jeste proizvod medonosnih pčela koji ima osobine meda iz člana 10 ovog pravilnika i koji ispunjava uslove iz člana 18 tač. 1, 4, 5, 6, 10 i tač. 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18 i 19 ovog pravilnika.
U proizvodima iz stava 1 ovog člana vrednost saharoze se može povećati samo za dve brojčane jedinice od vrednosti propisane za određenu vrstu meda (npr. ako je za med propisano 5% kao najveći sadržaj saharoze, za tu vrstu “meda za preradu” sadržaj saharoze može iznositi do 7%, a za med za koji je propisano 8% kao najveći sadržaj saharoze, za tu vrstu “meda za preradu” sadržaj saharoze može iznositi do 10%).Sadržaj vode u proizvodu iz stava 1 ovog člana može iznositi do 25%.Član 20Za proizvode koji ne ispunjavaju uslove predviđene ovim pravilnikom (na primer medljikovac) nije dozvoljeno upotrebljavati naziv “med” ili sličan naziv koji navodi na to da se proizvod smatra medom.Član 21Med sa dodacima, u smislu ovog pravilnika, jeste mešavina meda sa prehrambenim proizvodima, kao što su: voće, proizvodi od voća i povrća, proizvodi od mleka, kakao-proizvodi, margarin, biljni dodaci i drugo.Med sa dodacima mora sadržati najmanje 60% meda u odnosu na gotov proizvod.Dodavanje drugih pčelinjih proizvoda medu ne smatra se obogaćivanjem sastava meda.Za proizvode iz ovog člana proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju.III DRUGI PČELINJI PROIZVODIČlan 22Pod drugim pčelinjim proizvodima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:1) matični mleč;2) polenov prah (plen);3) propolis;4) pčelinji vosak;5) pčelinji otrov.Član 23Matični mleč je proizvod podždrelinih žlezda mladih pčela radilica.Član 24Matični mleč je mlečne boje, manje ili više guste konzistencije, karakterističkog ukusa i mirisa. U promet se stavlja matični mleč koji je vađen 68 do 72 časa posle presađivanja larvi, a ne sme biti poreklom iz zatvorenih matičnjaka ili mleč iz trutovskog legla.Član 25Matični mleč se može staviti u promet u izvornom obliku, stabilizovan ili liofilizovan.Član 26Posle vađenja matični mleč se mora čuvati u tamnim, hermetički zatvorenim staklenim sudovima, na temperaturi od -6oC do -4oC.Rok trajanja proizvoda iz stava 1 ovog člana iznosi jednu godinu od datuma oduzimanja matičnog mleča od strane medonosnih pčela.Ako je matični mleč stabilizovan ili liofilizovan rok trajanja iznosi do dve godine od datuma oduzimanja matičnog mleča od strane medonosnih pčela.Član 27Matični mleč u proizvodnji i prometu mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da ne sadrži više od 70% vode, odnosno 30% suve materije;2) da sadrži najmanje 11% proteina.Član 28Polenov prah (polen) je proizvod koji pčele radilice sakupljaju u prirodi, dodajući mu specifičnu sopstvenu materiju, oblikuju u grudvice i smeštajući u ćelije saća.Član 29Prema načinu dobijanja, polenov prah (polen) deli se na:
1) polen sakupljen pomoću hvatača (hvatani polen);2) polen dobijen vađenjem iz ćelija saća (vađeni polen).Član 30Polenov prah (polen) stavlja se u promet u izvornom i stabilizovanom obliku.Polen koji se stavlja u promet u izvornom obliku može biti u obliku prirodnih grudvica ili mleven.Član 31Polenov prah (polen) koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da sadrži najmanje 92% suve materije;2) da prohlađen sadrži najmanje 60% suve materije i može se koristiti samo za pripremu preparata na bazi polena;3) da ima svojstven ukus;4) da nije sušen na višoj temperaturi od 40oC;5) da ne sadrži insekte ili delove insekata, legla, izmet, kao i skladišne štetočine;6) da nije užegao.Član 32Polenov prah (polen) čuva se na temperaturi od 18oC umešan u med u tamnoj ambalaži, hermetički zatvoren i liofilizovan.Rok trajanja svežeg polena je jedna godina, a umešanog u med - dve godine od datuma oduzimanja polena od strane medonosnih pčela do upotrebe.Član 33Propolis je proizvod koji nastaje mešavinom prirodnog pčelinjeg voska i smolastih materija koje pčele sakupljaju sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka.Član 34Propolis koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da sadrži najmanje 35% materija koje se ekstrahuju alkoholom;2) da ne sadrži katran i jedinjenja slična katranu, odnosno katranske smole;3) da ne sadrži više od 5% mehaničkih nečistoća i ostatke pčela;4) da ne sadrži više od 30% voska.Član 35Pčelinji vosak je proizvod voštanih žlezda pčela radilica koji služi za izradu saća.Pčelinji vosak je kompaktna smeša masti u ugljovodonika. Dobija se pretapanjem saća i voštanih poklopaca.Član 36Pčelinji vosak stavlja se u promet kao:1) nepročišćeni pčelinji vosak;2) pročišćeni pčelinji vosak (Cera flava);3) beljeni pčelinji vosak (Cera alba);4) satne osnove.Član 37Kvalitet pčelinjeg voska, uzimanje uzoraka i metode ispitivanja utvrđeni su sledećim jugoslovenskim standardima:1) JUS E. E1.022:1984, Pčelinji vosak za industrijsku preradu - Svojstva kvaliteta;2) JUS E. E1.030:1984, Pčelinji vosak za industrijsku preradu - Uzimanje uzoraka i metode ispitivanja.Član 38Pčelinji otrov je proizvod otrovne žlezde pčela radilica.Član 39Pčelinji otrov stavlja se u promet sušen u obliku belog praha.Član 40
Rok trajanja pčelinjeg otrova je jedna godina od datuma oduzimanja pčelinjeg otrova od strane medonosnih pčela do upotrebe.IV PREPARATI NA BAZI MEDA I DRUGIH PČELINJIH PROIZVODAČlan 41Preparati na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda, u smislu ovog pravilnika, jesu mešavine meda sa drugim pčelinjim proizvodima (matičnim mlečom, cvetnim prahom ili propolisom) ili međusobne mešavine drugih pčelinjih proizvoda čiji je kvalitet regulisan odredbama ovog pravilnika.Za proizvode iz ovog člana proizvođač obavezno donosi proizvođačku specifikaciju.V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBEČlan 42Ambalaža originalnog pakovanja i etikete za pojedinačna pakovanja za med, druge pčelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda koja je proizvedena pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika može se koristiti šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.Član 43Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda i metodama za kontrolu kvaliteta meda i drugih pčelinjih proizvoda (”Službeni list SFRJ”, br. 4/85 i 7/92), osim odredaba koje se odnose na metode za kontrolu kvaliteta meda i drugih pčelinjih proizvoda.Član 44Ovaj pravilnik stupa na snagu tridesetog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SCG”.
Pravilnik o kvalitetu jaja
PravilnikO kvalitetu jaja i proizvoda od jaja(”Sl. list SFRJ”, br. 55/89 i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik).
.
Član 1Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju ispunjavati jaja i proizvodi od jaja i minimalni uslovi za obezbeđivanje i očuvanje njihovog kvaliteta.Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu jaja i proizvoda od jaja.Član 2Za proizvode od jaja za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi u pogledu kvaliteta i uslovi za obezbeđivanje i očuvanje kvaliteta, shodno važe uslovi propisani ovim pravilnikom za grupu srodnih proizvoda.Za proizvode od jaja iz stava 1 ovog člana, kao i za proizvode za koje je to ovim pravilnikom izričito propisano, proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju. Proizvođačka specifikacija, osim podataka navedenih u deklaraciji, mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje odnosnog proizvoda, vrstu i količinu upotrebljenih sirovina, izraženu u mernim jedinicama ili procentima, kao i izveštaj o izvršenom ispitivanju fizičkih i hemijskih karakteristika proizvoda.
U evidenciju o donesenim proizvođačkim specifikacijama za proizvode od jaja iz stava 1 ovog člana proizvođač unosi:1) evidencijski broj specifikacije;2) naziv proizvoda i trgovačko ime, ako ga proizvod ima;3) datum donošenja proizvođačke specifikacije;4) datum i nalaz o izvršenom organoleptičkom, fizičkom i hemijskom ispitivanju;5) datum početka proizvodnje po odnosnoj specifikaciji;6) grupu kojoj proizvod pripada.Član 3Jaja i proizvodi koji se stavljaju u promet moraju biti deklarisani.Ako jaja i proizvode od jaja ne pakuje proizvođač, deklaracija mora, pored podataka propisanih ovim pravilnikom, da sadrži i firmu, odnosno naziv i sedište organizacije udruženog rada koja je proizvod upakovala, kao i datum pakovanja.Član 4Ako ovim pravilnikom nije drugačije propisano, zabranjeno je bojenje proizvoda od jaja i jaja i dodavanje tim proizvodima hemijskih sredstava za konzervisanje.Član 5Jaja i proizvodi od jaja koji se stavljaju u promet moraju se proizvoditi, pakovati, čuvati i transportovati na način kojim se obezbeđuje njihov kvalitet.Član 6Deklaracija za jaja i proizvode od jaja koji se uvoze, osim podataka propisanih ovim pravilnikom, mora da sadrži i ime zemlje porekla.Član 7Jaja i proizvodi od jaja proizvode se i stavljaju u promet s naznakom vrste pernate živine od koje jaja potiču.Odredba iz stava 1 ovog člana ne odnosi se na kokošija jaja.Član 8Navedeni pojmovi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeće značenje:1) sveža jaja su jaja koja nisu prana, dezinfikovana ili mehanički čišćena, a klasirana su najkasnije tri dana posle proizvodnje;2) naprsla jaja su jaja sa mehaničkim oštećenjem ljuske (vidljivim golim okom), ali sa očuvanom jajčanom membranom;3) strane materije su organske supstancije u jajima, unutrašnjeg ili spoljašnjeg porekla;4) slaba zaprljanost je površinska zaprljanost stranim materijalom (ostaci pleve, piljevine, prašine i sl.) koja zahvata više od 7/8 ukupne površine ljuske. Neznatna zaprljanost ne zahteva više od 1/16 ukupne površine ljuske;5) neznatna zaprljanost krvlju ili izmetom (fecesom) je zaprljanost krvlju ili izmetom, koja ne zahvata više od 1/6 ukupne površine ljuske;6) neznatno razvijen embrion je embrion ukupne površine do 6 mm2;7) indeks oblika je odnos između širine (merene na najširem delu jajeta) i dužine jajeta, puta 100;8) termički obrađena (kuvana) jaja su sveža jaja kuvana u ljusci.Član 9Prema kvalitetu i načinu čuvanja, kokošija jaja u ljusci (u daljem tekstu: jaja), stavljaju se u promet kao:1) jaja ekstra kvaliteta;2) jaja prvog (I) kvaliteta:3) jaja drugog (II) kvaliteta;4) jaja trećeg (III) kvaliteta.Član 10
Pod jajima ekstra kvaliteta, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se isključivo neoplođena sveža jaja u ljusci koja nisu prana ili mehanički čišćena, a klasirana su prvog dana od dana proizvodnje.Član 11Jaja ekstra kvaliteta ne smeju biti oplođena i moraju ispunjavati sledeće uslove:1) da je ljuska normalnog oblika, čista, neoštećena i da nije prana;2) da je visina vazdušne komore jajeta, u momentu pakovanja manja od 4 mm i nepokretljiva;3) da se prilikom prosvetljavanja jajeta žumance vidi kao senka nejasnih obrisa i da je pri naglom okretanju jajeta nepokretno ili neznatno pokretno;4) da je belance bistro i kompaktno;5) da nema stranih materija;6) da nema zametka;7) da je bez stranih mirisa;8) da su upakovana u originalno pojedinačno pakovanje;9) da su mase preko 50 g;10) da prilikom stavljanja u promet imaju najmanje 70 Hougovih jedinica.Član 12Pod jajima prvog (I) kvaliteta, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se sveža jaja u ljusci koja nisu prana ili mehanički čišćena, a klasirana su i upakovana najkasnije trećeg dana od dana proizvodnje.Član 13Jaja prvog (I) kvaliteta moraju da ispunjavaju sledeće uslove:1) da je ljuska normalnog oblika, čista, neoštećena i da nije prana;2) da je visina vazdušne komore jajeta u momentu pakovanja manja od 6 mm i nepokretljiva;3) da se prilikom prosvetljavanja jajeta žumance vidi kao senka nejasnih obrisa i da je pri naglom okretanju jajeta nepokretno ili neznatno pokretno;4) da je belance bistro i kompaktno;5) da zametak nije vidno razvijen;6) da nema stranih materija;7) da je bez stranih mirisa;8) da su upakovana u pojedinačna pakovanja.Dozvoljava se da najviše 7% jaja prvog (I) kvaliteta ispunjava uslove u pogledu kvaliteta, s tim da ispunjava uslove kvaliteta propisane za jaja drugog (II) kvaliteta.Član 14Pod jajima drugog (II) kvaliteta, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se nehlađena i nekonzervisana, kao i hlađena i konzervisana jaja namenjena za ljudsku ishranu.Član 15Jaja drugog (II) kvaliteta stavljaju se u promet kao:1) nehlađena i nekonzervisana jaja drugog (II) kvaliteta;2) hlađena jaja drugog (II) kvaliteta;3) konzervisana jaja drugog (II) kvaliteta.Član 16Jaja drugog (II) kvaliteta moraju da ispunjavaju sledeći uslove:1) da je ljuska normalnog oblika, neoštećena, eventualno neznatno zaprljana i neznatno deformisana;2) da visina vazdušne komore jajeta ne iznosi više od 9 mm, s tim što može biti pokretljiva do polovine dužine jajeta;3) da je žumance vidljivo, slabije spljošteno i pokretljivo;4) da je belance providno i kompaktno;5) da zametak nije vidno razvijen;
6) da nema stranih materija;7) da je bez stranih mirisa.Dozvoljava se na najviše 7% jaja drugog (II) kvaliteta ne ispunjava uslove iz stava 1 ovog člana, od čega najviše 4% jaja može biti sa napuklom ljuskom, a najviše 1% neznatno zaprljanih krvlju i izmetom (fecesom).Član 17Pod nehlađenim i nekonzervisanim jajima drugog (II) kvaliteta, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se jaja koja nisu bila podvrgnuta postupku hlađenja ili konzervisanja, s tim da ispunjavaju uslove propisane u čl. 16 i 20 ovog pravilnika.Član 18Pod hlađenim jajima drugog (II) kvaliteta, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se jaja koja su čuvana u skladištima (hladnjačama) pri temperaturi od minus 0,5oC do plus 2oC.Hlađena jaja drugog (II) kvaliteta moraju da ispunjavaju uslove iz člana 16 ovog pravilnika.Prostorije u kojima se čuvaju hlađena jaja moraju biti čiste i u njima se ne smeju držati druge vrste sirovina ili proizvoda.Jedanput ohlađena jaja ne smeju biti ponovo hlađena.Član 19Pod konzervisanim jajima drugog (II) kvaliteta, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se jaja čuvana u odgovarajućoj mešavini gasova ili tretirana dozvoljenim sredstvima (gašeni kreč Ca/OH/2 i parafinsko ulje).Konzervisana jaja drugog (II) kvaliteta moraju ispunjavati uslove iz člana 16 ovog pravilnika.Površina ljudske jaja konzervisanih parafinskim uljem, slabo je sjajna, a površina jaja konzervisanih gašenim krečom je neravna i neznatno mat (nije sjajna).Jaja prvog (I) i jaja drugog (II) kvaliteta stavljaju se u promet klasirana prema masi u sedam klasa, i to:
klasa (SU) 70 g i više od toga
klasa (S) manje od 70 g do 65 g
klasa (A) manje od 65 g do 60 g
klasa (B) manje od 60 g do 55 g
klasa (C) manje od 55 g do 50 g
klasa (D) manje od 50 g do 45 g
klasa (E) manje od 45 g
Jaja prvog (I) i jaja drugog (II) kvaliteta mase manje od 45 g (klase E), mogu se stavljati u promet samo u prodavnicama u krugu proizvođača.Pri utvrđivanju klase jaja po masi, uzima se srednja vrednost mase od najmanje 30 komada jaja, s tim da se masa svakog pojedinačnog jajeta nalazi u granicama te klase.Član 20Pod jajima trećeg (III) kvaliteta, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:1) jaja za preradu;2) inkubirana jaja za preradu.Član 21Jaja za preradu trećeg (III) kvaliteta jesu jaja sa vidljivim naprslinama, slabo zaprljane ili delimično deformisane ljuske, kao i jaja koja ne ispunjavaju uslove za jaja prvog (I) i drugog (II) kvaliteta, ali se mogu upotrebiti za ljudsku ishranu, a namenjena su isključivo za preradu.Član 22Pod inkubiranim jajima za preradu trećeg (III) kvaliteta, u smislu ovog pravilnika,
podrazumevaju se jaja koja su bila u inkubatoru najduže 24 časa, a moraju da ispunjavaju sledeće uslove:1) da visina vazdušne komore jajeta nije veća od 9 mm;2) da nisu tretirana antibioticima;3) da nisu oplođena.Inkubirana jaja za preradu mogu se koristiti isključivo za proizvodnju pasterizovanih proizvoda od jaja.Član 23Jaja se stavljaju u promet posle ispitivanja kvaliteta, propisanim metodama. Kvalitet se mora ispitati najkasnije do 48 h posle proizvodnje, a pre unošenja u transportnu ambalažu.Član 24Obavezno je označavanje jaja prvog (I), kao i nehlađenih i nekonzervisanih jaja drugog (II) kvaliteta oznakom klase po masi. Jaja se označavaju stavljanjem žiga na ljusku, bojom koja je neizbrisiva, postojana na toploti i netoksična za ljude.Individualni proizvođači koji proizvode i neposredno stavljaju u promet do 300 komada jaja dnevno, označavaju klasu po masi na prodajnom mestu.Jaja po masi označavaju se čitko, velikim slovom ili slovima latinice, visine najmanje 2 mm, unutar kruga čiji prečnik iznosi najmanje 12 mm, ako se označavaju na ljusci.Ako su jaja originalno upakovana, ne moraju imati oznaku klase po masi na ljusci, jer se ona nalazi na kutiji.Član 25Jaja ekstra kvaliteta moraju biti originalno upakovana. Pakovana jaja ekstra kvaliteta moraju biti zaštićena trakom ili nalepnicom sa oznakom ekstra, koja se obavezno skida četvrtog dana od dana pakovanja. Posle skidanja trake, odnosno nalepnice upakovana jaja ekstra kvaliteta postaju jaja prvog (I) kvaliteta, bez obaveze da se naknadno stavlja oznaka po masi na ljusci.Član 26Pre stavljanja u promet jaja se pakuju na odgovarajući način.Pod pakovanjem jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se:1) pojedinačno pakovanje;2) zbirno - transportno pakovanje.Pojedinačnim pakovanjem jaja smatra se:1) originalno pakovanje jaja;2) pakovanje jaja;3) otvoreno pakovanje jaja.Pod originalnim pakovanjem jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se pojedinačno pakovanje u kome su jaja zatvorena sa svih strana. Posle prvog otvaranja takvo pakovanje se ne smatra originalnim pakovanjem.Pod pakovanjem jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se pojedinačno pakovanje jaja u kutije različitih veličina u kojima su jaja zaštićena sa svih strana.Pod otvorenim pakovanjem jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se pojedinačno pakovanje jaja na podloške na kojima ona nisu zaštićena sa svih strana i nisu zadovoljeni uslovi za originalno pakovanje.Pod zbirnim - transportnim pakovanjem jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se pakovanje prethodno pojedinačno upakovanih jaja.Ambalaža za pakovanje jaja mora biti čista, otporna na mehaničke udare i mora štititi jaja od spoljnih uticaja, s tim da se kao ambalaža mogu koristiti podlošci, kartonske kutije, plastične kutije, drveni sanduci i dr.Zbirnim - transportnim pakovanjem mora se obezbediti zaštita jaja u transportu i prometu.Član 27Deklaracija za originalno pakovanje jaja stavlja se na svako pojedinačno pakovanje, a
deklaracija za pakovana jaja koja se stavlja na zbirno - transportno pakovanje sadrži:1) firmu, odnosno naziv i sedište proizvođača;2) naznaku vrste pernate živine od koje potiču jaja ako nisu kokošija;3) oznaku kvaliteta i klase po masi;4) broj upakovanih jaja;5) datum pakovanja i rok trajanja ili oznaku “upotrebljivo do”.Deklaracija za pakovana jaja može biti odštampana na ambalaži ili na etiketi koja se prilepljuje na zbirno - transportno pakovanje. Deklaracija se mora nalaziti na svakom zbirnom pakovanju - transportnoj kutiji, a ako se jaja stavljaju u promet van kutije, deklaracija mora da se nalazi na svakom prodajnom mestu.Član 28Deklaracija za hlađena jaja koja se stavljaju u promet, osim podataka propisanih u članu 28 ovog pravilnika, mora da sadrži i oznaku “hlađena jaja”.Član 29Deklaracija za jaja za preradu koja se stavljaju u promet, osim podataka propisanih u članu 28 ovog pravilnika, mora da sadrži i oznaku: “jaja za preradu”, a kad su u pitanju inkubirana jaja - oznaku: “inkubirana jaja za preradu”.Član 30Deklaracija za konzervisana jaja koja se stavljaju u promet, osim podataka propisanih u članu 28 ovog pravilnika, mora da sadrži i oznaku: “konzervisana jaja”.Član 31Upakovana jaja moraju se do momenta stavljanja u promet čuvati i skladištiti u prostorijama koje se lako čiste i dezinfikuju, a zaštićena su od preteranog zagrevanja ili hlađenja, kao i direktne sunčeve svetlosti.Član 32Hlađena jaja čuvaju se i skladište u rashladnim klima-komorama koje se lako čiste i dezinfikuju i u kojima nema stranog mirisa. U tim klima-komorama ne smeju se istovremeno čuvati i skladištiti druge vrste namirnica.Hlađena jaja čuvaju se u rashladnim klima-komorama hladnjače, pri temperaturi od minus 0,5oC do plus 2oC.Hlađena jaja moraju se skladištiti tako da se obezbedi manipulativni prostor za povremeno uzimanje uzoraka radi kontrole kvaliteta. Upakovana jaja moraju biti udaljena od zidova komore najmanje 30 cm.Pre stavljanja u promet, hlađena jaja se stavljaju u klima-komore u kojima se temperatura vazduha postepeno podiže do sobne temperature, da bi se izbeglo orošavanje jaja, a izmena vazduha u toku 24 h postepeno se povećava.Član 33Sredstva koja se koriste za transport jaja moraju biti suva, čista i bez stranih mirisa, s tim da efikasno štite upakovana jaja od spoljnih uticaja, svetlosti i ekstremnih promena temperature.Član 34Pod proizvodima od jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se proizvodi dobijeni od jaja lomljenjem ljuske i izdvajanjem sadržaja primenom odgovarajućeg tehnološkog postupka (pasterizacijom, hlađenjem, smrzavanjem, sušenjem, kuvanjem i dr.).Termičkoj obradi (kuvanju) mogu se podvrgnuti i jaja u ljusci, a u promet se stavljaju obojena ili neobojena.Član 35Proizvodi od jaja proizvode se samo od jaja koja u pogledu kvaliteta moraju da ispunjavaju uslove iz ovog pravilnika.Član 36Proizvodi od jaja moraju se proizvoditi, pakovati, čuvati i transportovati na način koji
obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta do momenta potrošnje.Član 37Kao sirovina za proizvodnju proizvoda od jaja mogu se koristiti jaja prvog (I), drugog (II) i trećeg (III) kvaliteta, i to isključivo jaja iste vrste pernate živine.Sadržaj jaja za preradu trećeg (III) kvaliteta moraju se pre industrijske prerade pasterizovati, ako ovim pravilnikom nije drugačije propisano.Ako je ljuska slabo zaprljana, ona se pre lomljenja mora oprati, dezinfikovati i osušiti.Član 38Proizvodi od jaja stavljaju se u promet u originalnom pakovanju i moraju imati oznaku vrste jaja, odnosno podatak o vrsti pernate živine od koje potiču, ako su proizvedeni od kokošijih jaja.Član 39Proizvodi od jaja proizvode se i stavljaju u promet kao:a) tečni hlađeni proizvodi od jaja;b) smrznuti proizvodi od jaja;v) sušeni proizvodi od jaja;g) kuvani proizvodi od jaja;d) termički obrađena (kuvana) jaja u ljusci;đ) ostali proizvodi od jaja.a) Tečni hlađeni proizvodi od jajaČlan 40Pod tečnim hlađenim proizvodima od jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se tečni hlađeni melanž, tečno hlađeno žumance i tečno hlađeno belance.Član 41Tečni hlađeni melanž je pasterizovan i ohlađen proizvod koji se sastoji od celog jajeta bez ljuske (belance i žumance) i koji mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je fino homogenizovana tečnost;2) da je žute boje;3) da sadrži najmanje 24% suve materije;4) da sadrži najmanje 10% masti;5) da ne sadrži strane materije;6) da je bez stranih mirisa.Član 42Tečno hlađeno žumance je pasterizovan i ohlađen proizvod koji sačinjava izdvojeno celo žumance, a mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je fino homogenizovana tečnost;2) da je izrazito žute boje;3) da sadrži najmanje 43% suve materije;4) da sadrži najmanje 27% masti;5) da nema stranih materija;6) da je bez stranih mirisa.Član 43Tečno hlađeno belance je pasterizovan i ohlađen proizvod koji se sastoji od celog belanceta, a mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je fino homogenizovana tečnost;2) da je providan;3) da sadrži najmanje 10,5% suve materije;4) da ne sadrži strane materije;5) da je bez stranih mirisa.b) Smrznuti proizvodi od jaja
Član 44Pod smrznutim proizvodima od jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se smrznuti melanž, smrznuto žumance, smrznuto belance i smrznuti nepasterizovani melanž.Član 45Smrznuti melanž je proizvod koji se sastoji od celog jajeta bez ljuske (belance i žumance), koji je pre postupka smrzavanja homogenizovan, pasterizovan i ohlađen. Homogenizovan sadržaj za smrznuti melanž mora se zamrzavati na temperaturi nižoj od minus 30oC.Smrznuti melandž mora ispunjavati uslove kvaliteta za tečni melanž propisane u članu 42 tač. 2 do 6 ovog pravilnika, s tim što mora biti čvrste konzistencije.Član 46Smrznuto žumance je proizvod koji se sastoji od izdvojenog celog žumanceta jajeta, koji je pre postupka smrzavanja homogenizovan, pasterizovan i ohlađen. Homogenizovan sadržaj za smrznuto žumance mora se zamrzavati na temperaturi nižoj od minus 30oC.Smrznuto žumance mora ispunjavati uslove kvaliteta za tečno žumance propisane u članu 43 tač. 2 do 6 ovog pravilnika, s tim što mora biti čvrste konzistencije.Član 47Smrznuto belance je proizvod koji se sastoji od celog belanceta koji je pre postupka smrzavanja homogenizovan, pasterizovan i ohlađen. Homogenizovan sadržaj za smrznuto belance mora se zamrzavati na temperaturi nižoj od minus 30oC.Smrznuto belance mora da ispunjava uslove kvaliteta za tečno hlađeno belance propisane u članu 44 tač. 3 do 5 ovog pravilnika, s tim što mora biti čvrste konzinstencije i neprozirno.Član 48Smrznuti nepasterizovani melanž je proizvod koji se sastoji od celog jajeta bez ljuske (belance i žumance). Sadržaj za smrznuti nepasterizovani melanž mora se zamrzavati na temperaturi nižoj od minus 30oC u roku od četiri časa od momenta odvajanja sadržaja jajeta od ljuske.Smrznuti nepasterizovani melanž mora ispunjavati uslove kvaliteta za tečni ohlađeni melanž propisane u članu 42 tač. 2 do 6 ovog pravilnika, s tim što mora biti čvrste konzistencije.v) Sušeni proizvodi od jajaČlan 49Pod sušenim proizvodima od jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: sušeni melanž (jaja u prahu), sušeno žumance (žumance u prahu) i sušeno belance (belance u prahu).Član 50Sušeni melanž (jaja u prahu) jeste proizvod koji se sastoji od celog jajeta bez ljuske (belance i žumance), koje se posle homogenizacije i pasterizacije podvrgava postupku sušenja, a mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je u vidu fino usitnjenog praha;2) da je žute boje;3) da sadrži najviše 5% vode;4) da sadrži najmanje 39% masti;5) da sadržaj slobodnih masnih kiselina, izražen kao oleinska kiselina, iznosi najviše 3,5%;6) da ne sadrži strane materije;7) da je bez stranih mirisa.Član 51Sušeno žumance (žumance u prahu) jeste proizvod koji se sastoji od celog žumanceta, koje se posle homogenizacije i pasterizacije podvrgava postupku sušenja, a mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je u vidu fino usitnjenog praha;2) da je izrazito žute boje;3) da sadrži najmanje 56% masti;4) da ne sadrži više od 5% vode;
5) da je bez stranih mirisa;6) da ne sadrži strane materije;7) da sadržaj slobodnih masnih kiselina, izražen kao oleinska kiselina, iznosi najviše 3,5%.Član 52Sušeno belance (belance u prahu) jeste proizvod koji se sastoji od celog belanceta, koje se posle homogenizacije i pasterizacije podvrgava postupku sušenja, a mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je u vidu fino usitnjenog praha;2) da je boje slonove kosti;3) da ne sadrži više od 8% vode;4) da ne sadrži strane materije;5) da je bez stranih mirisa.g) Kuvani proizvodi od jajaČlan 53Pod kuvanim proizvodima od jaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se proizvodi dobijeni kuvanjem celih jaja (bez ljuske) u kojima je odnos belanaca i žumanaca kao u svežim jajima. Kuvani proizvodi od jaja oblikuju se kao izduženi valjak i imaju naziv: kuvana jaja na metar ili dugačko jaje.Kuvani proizvodi od jaja mogu se proizvoditi samo od jaja ekstra kvaliteta.Kod kuvanih proizvoda od jaja žumance se nalazi u središnjem, a belance u spoljašnjem delu izduženog valjka, koji može biti različite dužine i dijametra.Kuvani proizvodi od jaja mogu se staviti u omotač od poliamidnih creva, odnosno drugog materijala koji se skuplja pod dejstvom toplote.Član 54Kuvani proizvodi od jaja (kuvana jaja na metar) moraju da ispunjavaju sledeće uslove:1) da su čvrste ili elastične konzistencije;2) da su spolja bele boje, odnosno boje kuvanog belanceta;3) da se u središnjem delu izduženog valjka nalazi kuvani žuti sadržaj žumanceta;4) da je proizvod ukusa i mirisa karakterističnog za kuvana jaja.d) Termički obrađena (kuvana) jaja u ljusciČlan 55Termički obrađena (kuvana) jaja u ljusci dobijaju se kuvanjem svežih jaja bez oštećenja ljuske, a moraju da ispunjavaju sledeće uslove:1) da imaju specifičan miris i ukus sveže kuvanih jaja;2) da su belance i žumance pravilno raspoređeni;3) kad su u pitanju obojena jaja, da boja ne prelazi u većoj meri na belance;4) da je ljuska čista i neoštećena.đ) Ostali proizvodi od jajaČlan 56Ostali proizvodi od jaja mogu se proizvoditi samo po proizvođačkoj specifikaciji propisanoj u članu 2 ovog pravilnika.Član 57Proizvodi od jaja moraju se pakovati isključivo u suvu i čistu ambalažu koja ne utiče na promenu organoleptičkih svojstava proizvoda.Ambalaža koja se koristi za pakovanje proizvoda od jaja mora imati svojstva kojima se obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda od jaja do momenta otvaranja.Član 58Deklaracija za tečne, smrznute, sušene, kuvane proizvode od jaja i ostale proizvode od jaja mora da sadrži sledeće podatke:1) firmu, odnosno naziv i sedište proizvođača;
2) naziv proizvoda, prema vrsti;3) neto-masu, u kilogramima;4) datum proizvodnje;5) rok upotrebe;6) uputstvo o načinu čuvanja.Deklaracija za originalno upakovane proizvode od jaja (tečne, smrznute i sušene) stavlja se na svaku ambalažnu jedinicu, utisnuta ili pričvršćena, a deklaracija za kuvana jaja stavlja se na originalno pakovanje. Deklaracija za kuvana jaja stavlja se na transportna pakovanja.Član 59Tečni hlađeni proizvodi od jaja iz člana 41 ovog pravilnika u skladištu, kao i u prometu, moraju se čuvati u temperiranim prostorijama, tako da temperatura u središnjem delu ohlađenog tečnog proizvoda bude u granicama od 0oC do plus 2oC.Proizvodi iz stava 1 ovog člana transportuju se prevoznim sredstvima u kojima se mora obezbediti očuvanje temperature od 0oC do plus 2oC u središnjem delu proizvoda.Član 60Smrznuti proizvodi od jaja iz člana 45 ovog pravilnika u skladištu, kao i u prometu, moraju se čuvati u temperiranim prostorijama tako da temperatura u središnjem delu smrznutog proizvoda bude niža od minus 18oC.Proizvodi iz stava 1 ovog člana transportuju se prevoznim sredstvima u kojima se mora obezbediti očuvanje temperature niže od minus 18oC u središnjem delu proizvoda.Član 61Sušeni proizvodi od jaja (proizvodi od jaja u prahu) iz člana 50 ovog pravilnika skladište se i drže u prometu u čistim i suvim prostorijama.Proizvodi od jaja iz stava 1 ovog člana transportuju se čistim i suvim prevoznim sredstvima.Član 62Kuvani proizvodi od jaja (kuvana jaja na metar) iz člana 54 ovog pravilnika u skladištu, kao i u prometu, moraju se čuvati u temperiranim prostorijama, tako da temperatura u središnjem delu kuvanih proizvoda od jaja (kuvana jaja na metar) bude u granicama od 0oC do plus 2oC.Proizvodi iz stava 1 ovog člana transportuju se prevoznim sredstvima u kojima se mora obezbediti očuvanje temperature od 0oC do plus 2oC u središnjem delu proizvoda.Član 63Kuvana jaja u ljusci čuvaju se i stavljaju u promet na sobnoj temperaturi.Član 64Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu jaja i proizvoda od jaja (”Službeni list SFRJ”, br. 9/86).Član 65Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SFRJ”.
Pravilnik o kvalitetu jestivih pečuraka I
PravilnikO kvalitetu i drugim zahtevima za jestive pečurke i proizvode od jestivih pečuraka(”Sl. list SCG”, br. 31/2003, 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik).
1. I Osnovne odredbe 2. II Pečurke 3. III Proizvodi od jestivih pečuraka 4. IV Prelazne i završne odredbe
.
I Osnovne odredbe
Član 1Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi koji za jestive pečurke i proizvode od jestivih pečuraka moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.Član 2Za proizvode od jestivih pečuraka za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi, kao ni zahtevi za očuvanje kvaliteta, važe zahtevi propisani ovim pravilnikom za grupu srodnih proizvoda iz ovog pravilnika.Za proizvode od jestivih pečuraka za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi, kao i za proizvode za koje je ovim pravilnikom izričito propisano, proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.Proizvođačka specifikacija mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne zahteve kvaliteta, izveštaj o izvršenom ispitivanju zahteva kvaliteta (zdravstvena ispravnost, senzorne, fizičke i hemijske karakteristike) i podatke iz deklaracije navedene u čl. 3 i 4 ovog pravilnika.O donetim proizvođačkim specifikacijama proizvođač vodi evidenciju, koja mora da sadrži sledeće podatke:1) evidencijski broj proizvođačke specifikacije;2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;4) datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta utvrđenih u proizvođačkoj specifikaciji.Član 3Sveže jestive pečurke stavljaju se u promet kao neupakovane ili upakovane.Sveže jestive pečurke koje se stavljaju u promet kao upakovane moraju na originalnom pakovanju imati deklaraciju koja sadrži sledeće podatke.1) naziv jestive pečurke (narodni i naučni);2) firmu i sedište ili ime proizvođača, odnosno ime lica koje je upakovalo sveže jestive pečurke;3) datum proizvodnje i rok upotrebe ili oznaku “upotrebljiv do” (za proizvode sa rokom trajanja do deset dana ili tri meseca upisuju se dan i mesec, a za proizvode sa rokom trajanja preko tri meseca - mesec i godina);4) klasu kvaliteta, ako je to ovim pravilnikom predviđeno;5) neto količinu jestivih pečuraka;6) druge podatke od interesa za potrošača.Sveže jestive pečurke koje se stavljaju u promet u rasutom stanju moraju na ambalaži iz koje se prodaju da sadrže podatke iz stava 2 ovog člana.Član 4Svi proizvodi od jestivih pečuraka koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, sudu ili etiketi imati deklaraciju, koja sadrži sledeće podatke:1) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime ako ga proizvod ima;2) naziv i sedište, odnosno adresu proizvođača. Za uvozne proizvode navodi se zemlja u kojoj je nastao proizvod (”proizvedeno u”) i zemlja iz koje je proizvod uvezen (”uvezeno iz”);3) datum proizvodnje i rok trajanja, odnosno podatak “upotrebljiv do” (za proizvode sa rokom trajanja do tri meseca upisuju se dan i mesec, a za proizvode preko tri meseca - mesec i godina);4) klasu kvaliteta ako je to ovim pravilnikom predviđeno;5) neto količinu (masa, zapremina) proizvoda;
6) spisak sastojaka proizvoda koji uključuje sve sastojke proizvoda (pod sastojcima se podrazumevaju i dodati aditivi) po opadajućem redosledu njihovih masa upotrebljenih pri proizvodnji. Spisku sastojaka treba da prethodi reč “sastojci”.Aditivi koji se dodaju proizvodima označavaju se u spisku sastojaka, u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode.Arome koje se dodaju proizvodima označavaju se u spisku sastojaka, u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode.Količina sastojaka upotrebljena pri proizvodnji ili pri pripremi proizvoda mora se označiti u deklaraciji tog proizvoda (izuzimajući arome) kad se naziv sastojaka pojavljuje u nazivu proizvoda ili kad je sastojak naglašen u deklaraciji rečima, slikom ili grafikom.Oznaka količine sastojka mora se pojaviti u nazivu proizvoda ili neposredno uz naziv proizvoda, ili u spisku sastojka pored sastojka o kome je reč;7) energetsku vrednost proizvoda izraženu u Kcal i KJ;8) uslove čuvanja i skladištenja proizvoda;9) uputstvo o načinu upotrebe, ako bez njega nije moguća pravilna upotreba proizvoda.Podaci navedeni u stavu 1 tač. 1, 3 i 5 ovog člana moraju biti istaknuti u istom vidnom polju.Deklaracija mora biti lako uočljiva, jasna, čitka i neizbrisiva.Član 5Ako neto količina proizvoda koji se stavlja u promet u originalnom pakovanju ne prelazi 50 g deklaracija mora da sadrži samo: naziv proizvoda, naziv i sedište proizvođača ili naziv onoga ko proizvod pakuje, neto količinu, datum proizvodnje i rok upotrebe ili oznaku “upotrebljiv do”.Član 6Deklaracija ne sme da sadrži oznake (nazive, slike, crteže i sl.) koje potrošača mogu dovesti u zabludu u pogledu porekla, vrste i kvaliteta proizvoda.Član 7Jestive pečurke i proizvodi od jestivih pečuraka moraju se skladištiti, transportovati i čuvati na način propisan ovim pravilnikom, kojim se obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta do momenta otvaranja u roku upotrebe.
II Pečurke
Član 8Jestive pečurke, zavisno od načina proizvodnje, odnosno branja i prikupljanja, stavljaju se u promet u svežem stanju kao:1) jestive gajene pečurke;2) jestive samonikle pečurke.Član 9Pod jestivim gajenim pečurkama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se sveža plodonosna tela jestivih gajenih pečuraka čije su vrste propisane u članu 11 ovog pravilnika, a namenjene su direktnoj potrošnji.Pod jestivim samoniklim pečurkama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se vrste propisane u članu 29 ovog pravilnika, a namenjene su direktnoj potrošnji.Član 10Jestive pečurke iz člana 8 ovog pravilnika koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da su normalno razvijene;2) da su oblika karakterističnog za vrstu;3) da su cele, ako to ovim pravilnikom nije drukčije propisano za pojedinu vrstu ili klasu;4) da su svežeg izgleda;
5) da su zdrave, bez kvara uzrokovanog bolešću, insektima ili drugim parazitima i da nisu napadnute truležnim mikroorganizmima;6) da su bez prisustva insekata ili drugih parazita;7) da su bez stranih primesa, osim ostataka od materijala podloge kojom je obložena drška, i da su bez vidljivih tragova sredstava za tretiranje u toku rasta;8) da su bez povećane spoljašnje vlažnosti;9) da su bez stranog mirisa i ukusa;10) da broj peteljki ne prelazi broj šešira.Član 11U grupu jestivih gajenih pečuraka spadaju sledeće pečurke:1) Agaricus bisporus - šampinjon i druge vrste gajenog šampinjona;2) Pleurotus ostreatus - bukovača i druge vrste gajene bukovače;3) Lentinus edodes - shii - take;4) Coprinus comatus - gajena velika gnojštarka;5) Agrocybe aegerita - gajena jablanovača;6) Stropharija rugosoannulata - gajena slamnatica;7) Flammulina velutipes - baršunasta panjevčica;8) Ganoderma lucidum - hrastova sjajnica;9) Auricularija spp - judino uvo i druge vrste gajenog judinog uva;10) Tremella fuciformis - srebrno uvo.Član 12Pod gajenim šampinjonom (Agaricus bisporus), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo gajene jestive pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Šampinjon koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće zahteve:1) da je šešir u optimalnoj zrelosti zatvoren ili neznatno otvoren, oblika, polulopte prečnika od 1,5 cm do 10 cm;2) da je boja šešira bela, krembela, odnosno svetlosmeđa, zavisno od soja;3) da je meso šešira čvrsto i da na preseku ima svež izgled;4) da je drška bele boje, glatka i bez ostataka micelijuma;5) da su listići, ako je šešir neznatno otvoren, blago ružičasti;6) da su miris i ukus plodonosnog tela karakteristični za šampinjon.Član 13Šampinjon se prema kvalitetu razvrstava u tri klase: I, II i III, a u promet se stavlja kao: šampinjon sa sečenom drškom, sitni, srednji ili krupni, u skladu sa članom 15 ovog pravilnika.Član 14Pod šampinjonom sa sečenom drškom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo pečurke koje se sastoji od šešira i drške koja nije duža od 70% (m/m) prečnika šešira.Šampinjon sa sečenom drškom koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da sadržaj ukupnih stranih primesa nije veći od 1% (m/m), računato na masu proizvoda;2) da sadržaj mineralnih materija nerastvorljivih u 10% (m/m) hlorovodonične kiseline nije veći od 0,5% (m/m), računato na masu proizvoda;3) da masa insektima napadnutih plodova nije veća od 1% (m/m).Član 15Šampinjon, zavisno od krupnoće (kalibraže), stavlja se u promet kao:1) sitni - sa prečnikom šešira od 15 do 30 mm;2) srednji - sa prečnikom šešira od 30 do 50 mm;3) krupni - sa prečnikom šešira iznad 50 mm.Član 16U klasu I spada plodonosno telo šampinjona odličnog kvaliteta, koje po obliku, izgledu,
razvijenosti i boji mora odgovarati karakteristikama soja. Šampinjon klase I mora u jedinici pakovanja biti potpuno zatvorenog šešira i ujednačen po krupnoći.Dozvoljava se da najviše 10% od mase pečuraka odstupa od zahteva naznačenog za kalibražu računato na deklarisanu masu.Šampinjon klase I mora biti bez površinskih nedostataka koji utiču na kvalitet i opšti izgled plodonosnog tela.Šampinjon iz st. 1 i 2 ovog člana, kod kojeg odstupanje u pogledu kalibraže nije veće od 3% u odnosu na neto masu proizvoda i potpuno je bez primesa, može se označiti i staviti u promet kao šampinjon ekstra klase.Član 17U klasu II spada šampinjon dobrog kvaliteta, koji po obliku, izgledu, razvijenosti i boji mora odgovarati karakteristikama soja. Šampinjon klase II mora u jedinici pakovanja biti potpuno zatvorenog šešira i ujednačen po krupnoći.Dozvoljava se da najviše 10% od mase pečuraka odstupa od zahteva naznačenog za kalibražu.U jedinici pakovanja može biti do 10% plodova za neznatno otvorenim šeširom, računato na deklarisanu masu.Šampinjon klase II može pokazivati sledeće nedostatke, ako oni ne utiču na opšti izgled, kvalitet i očuvanje proizvoda:1) neznatne nedostatke u obliku;2) neznatne nedostatke u boji;3) neznatne površinske mane.Član 18U klasu III spada šampinjon koji se po kvalitetu ne može uvrstiti u klase I ili II, ali odgovara zahtevima iz člana 12 ovog pravilnika, pod uslovom da su očuvane osnovne karakteristike soja, kvaliteta i izgleda.Šampinjon klase III može pokazivati sledeće nedostatke:1) neznatne mane u pogledu oblika, boje i izgleda na površini šešira;2) neznatna nagnječenja plodova.Šampinjon klase III ne mora biti kalibrisan, a može da sadrži i više od 10% plodova sa otvorenim šeširom, računato na masu proizvoda.Član 19Pod gajenom bukovačom (Pleurotus sp.), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive gajene pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Bukovača koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir u optimalnoj zrelosti malo ulegnut, iznad drške prečnika od 3 cm do 15 cm, i crnkaste, sivkaste ili žućkaste boje;2) da je obod šešira blago savijen nadole;3) da je drška kratka, bele boje i bez ostatka micelijuma;4) da je meso šešira bele boje i čvrsto;5) da su miris i ukus plodonosnog tela karakteristični za gajenu bukovaču.Član 20Pod gajenom shii-take (Lentinus edodes), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive gajene pečurke, koja se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Shii-take pečurka koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir crvenkastosmeđast, prečnika od 3 cm do 15 cm;2) da su miris i ukus plodonosnog tela karakteristični za shii-take.Član 21Pod gajenom velikom gnojištarkom (Coprinus comatus), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive gajene pečurke, koje se sastoji od šešira i drške od kojih je samo šešir jestivi deo.
Velika gnojištarka koja se stavlja u promet, mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir srazmerno visok i cilindričan, a tokom čuvanja malo otvoren (slično izduženom zvonu), prečnika od 3 cm do 5 cm;2) da je meso šešira bele boje, tanko, bez mirisa i ukusa.Član 22Pod gajenom jablanovačom (Agrocybe aegerita), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive gajene pečurke, koje se sastoji od šešira i drške u dužini od 1 cm do 2 cm kao jestivih delova.Jablanovača koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir prečnika od 3 cm do 10 cm, mesnat i blago konveksan;2) da je meso šešira bele boje, a drška smeđasta;3) da su miris i ukus plodonosnog tela karakteristični za gajenu jablanovaču.Član 23Pod gajenom slamnaticom (Stropharia rugosoannulata), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive gajene pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Slamnatica koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir mesnat, konveksnog oblika prečnika od 3 cm do 12 cm, žutosmeđ do sivosmeđ;2) da je meso šešira bele boje, a ispod kožice bledožuto;3) da je drška puna, beličasta, ili beličastosmeđasta i čvrsta;4) da su miris i ukus plodonosnog tela karakteristični za gajenu slamnaticu.Član 24Pod gajenom baršunastom panjevčicom (Flammulina velutipes), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive gajene pečurke, koja se sastoji od malog šešira i dugačke drške kao jestivih delova.Baršunasta penjevčica koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir prečnika od 1 cm do 3 cm bele do žućkastonarandžasta boje;2) da je drška duga do 15 cm belo do žućkastosmeđe boje;3) da su miris i ukus karakteristični za gajenu baršunastu panjevčicu.Član 25Pod gajenom hrastovom sjajnicom (Ganoderma lucidum), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive gajene pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova. Upotrebljava se u obliku čajeva i različitih tinktura.Hrastova sjajnica koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir bubrežastog oblika, drvenaste teksture, prečnika od 5 cm do 20 cm tamnocrvene, žutobraon, do tamnobraon boje;2) da je drška duga do 10 cm a debela od 0,5 cm do 5 cm, braon do tamnobraon boje;3) da su miris i ukus karakteristični za gajenu hrastovu sjajnicu.Član 26Pod judinim uvom (Aricularia spp.), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive gajene pečurke, koje se sastoji od šešira bez drške kao jestivog dela.Judino uvo koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir nepravilnog oblika ušne školjke prečnika od 2 cm do 15 cm, sivobraon do tamnobraon boje;2) da je meso želatinozne sturkture i elastično;3) da su miris i ukus karakteristični za judino uvo.Član 27Pod srebrnim uvom (Tremella fuciformis), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive gajene pečurke, koje se sastoji od šešira bez drške kao jestivog dela.Srebrno uvo koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:
1) da je šešir nepravilnog oblika ušne školjke a starenjem podseća na cvet hrizanteme, prečnika do 25 cm, srebrnobele do svetložute boje;2) da je meso želatinozne teksture i elastično;3) da su miris i ukus karakteristični za srebrno uvo.Član 28Zabranjeno je branje i sakupljanje samoniklih jestivih pečuraka uz saobraćajnice i u industrijskim naseljima.Član 29U grupu jestivih samoniklih pečuraka spadaju sledeće pečurke:1) Pleurotus ostreatus - bukovača i druge vrste samoniklih bukovača;2) Coprinus comatus - samonikla velika gnojištarka;3) Agrocybe aegerita - samonikla jablanovača;4) Agaricus campester - samonikla rudnjača (livadna pečurka), Agaricus silvatikus i drugi jestivi šampinjoni;5) Boletus edulis - vrganj i druge vrste samoniklih jestivih vrganja;6) Cantharellus cibarius - samonikla lisičarka;7) Tuber melanosporum - samonikla crna gomoljača (crni tartuf);8) Tuber magnatum - samonikla bela gomoljača (beli tartuf);9) Morchella esculenta - smrčak i druge vrste samoniklih smrčaka;10) Macrolepiota procera - velika sunčanica;11) Clitocybe gibba - smeđasta grmača;12) Craterellus cornucopioides - mrka trubača;13) Amanita caesarea - blagva;14) Marasmius oreades - vilin karanfilčići”;15) Lactarius deliciosus - rujnica;16) Russula virescens - rusula i druge jestive rusule.Član 30Pod samoniklom bukovačom (Pleurotus sp.), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koja se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikla bukovača koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir u optimalnoj zrelosti ekscentričan u odnosu na dršku, prečnika od 5 cm do 20 cm, iznad drške malo ulegnut i gladak, crnkast, sivkast ili žućkast;2) da je drška ekscentrično postavljena u odnosu na šešir, kratka, puna, bele boje;3) da je meso šešira bele boje i čvrsto;4) da je miris plodonosnog tela prijatan, a ukus karakterističan za samoniklu bukovaču.Član 31Pod samoniklom velikom gnojištarkom (Coprinus comatus), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koja se sastoji od šešira kao jestivog dela.Samonikla velika gnojištarka koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir cilindričnog oblika, prečnika od 3 cm do 5 cm i da se u toku čuvanja malo otvori;2) da je meso šešira na preseku tanko i bele boje;3) da je miris plodonosnog tela prijatan, a ukus karakterističan za samoniklu veliku gnojištarku.Meso šešira velike samonikle gnojištarke je nejestivo kad listići dobiju crvenu boju.Član 32Pod samoniklom jablanovačom (Agrocybe aegerita), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih
delova.Samonikla jablanovača koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir mesnat i blago konveksan, prečnika od 3 cm do 5 cm;2) da je drška nepravilno zavrnuta;3) da je mesto šešira bele boje, a drška smeđasta;4) da je miris plodonosnog tela prijatan, a ukus podseća na ukus lešnika - karakterističan za samoniklu jablanovaču.Član 33Pod samoniklom rudnjačom (Agaricus campester), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikla rudnjača koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir u obliku polulopte, prečnika od 5 cm do 15 cm;2) da je šešir bele boje, ponekad pokriven smeđim ljuskama;3) da je meso šešira čvrsto, gotovo tvrdo i da na vazduhu postaje ružičasto;4) da je drška bele boje i da ispod šešira nosi slabašan i porozan venčić;5) da su miris i ukus plodonosnog tela prijatni - karakteristični za rudnjaču.Član 34Pod samoniklim vrganjem (Boletus sp.), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Vrganj koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir pre faze biološke zrelosti u obliku polulopte, a u biološkoj zrelosti otvoren i boje tipične za vrstu;2) da je meso šešira čvrsto i bele ili žućkastozelenkaste boje;3) da je drška čvrsta i pri dnu malo zadebljana;4) da je miris plodonosnog tela prijatan, a ukus karakterističan za vrganj.Član 35Pod samoniklom lisičarkom (Cantharellus cibarius), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Lisičarka koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir neravnomerno ispunjen, prečnika od 3 cm do 10 cm i zlatnožute boje;2) da je meso šešira žućkasto i malo vlaknasto;3) da je miris plodonosnog tela prijatan (miris kajsije), a ukus malo ljut - karakterističan za lisičarku.Član 36Pod samoniklom crnom gomoljačom ili crnim tartufom (Tuber melanosporum), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od jestivog gomolja, koji raste pod zemljom.Crna gomoljača koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je gomolj nepravilno okruglast i pokriven mnogobrojnim crnim ili tamnosmeđim bradavicama;2) da je meso gomolja ljubičastosmeđe boje i mramorirano;3) da je miris plodonosnog tela prodorno pikantan, a ukus karakterističan za crni tartuf.Član 37Pod samoniklom belom gomoljačom ili belim tartufom (Tuber magnatum), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od jestivog gomolja koji raste pod zemljom.Bela gomoljača koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:
1) da je gomolj nepravilan, okruglast, gladak i crvenkastožut;2) da je meso žućkaste boje i mramorirano;3) da je miris plodonosnog tela prodorno pikantan (miris belog luka), a ukus karakterističan za beli tartuf.Član 38Pod samoniklim smrčkom (Morchella spp.), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikli smrčak koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir koničnog ili blago okruglastog oblika, prekriven nepravilno postavljenim jamicama (u dubinama) između kojih se jasno ističu uzdužna rebra svetlija od preostalog dela šešira koji mora biti smeđe boje;2) da je meso šešira krembele boje;3) da su miris i ukus plodonosnog tela prijatni i karakteristični za samonikli smrčak.Član 39Pod samoniklom velikom sunčanicom (Macrolepiota procera), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikla velika sunčanica koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir jajolik ili zvonolik, poluokruglast ili ravan, prečnika od 10 cm do 35 cm, sa širokim glatkim ispupčenjem na vrhu;2) da je meso šešira mekano, vlaknasto, bele boje;3) da je miris plodonosnog tela prijatan, a ukus podseća na ukus oraha.Član 40Pod samoniklim smeđastim grmačom (Clitocybe gibba), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikla smeđasta grmača koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir odozgo levkasto udubljen, prečnika od 3 cm do 10 cm, s malom grbicom na sredini, svilenkaste kožice, boje lešnika (smeđe);2) da je drška valjkasta, vitka, boje šešira i vlaknasta;3) da je meso šešira karakteristične boje;4) da je meso plodonosnog tela prijatnog mirisa (na gorke bademe), a ukus malo opor.Član 41Pod samoniklom mrkom trubačom (Craterellus cornucopioides), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikla mrka trubača koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir kao trubica, odozgo sivkastosmeđ i pokriven tamnijim dlačicama;2) da je meso šešira tanko, kožasto i elastično;3) da su miris i ukus plodonosnog tela blagi.Član 42Pod samoniklom blagvom (Amanita caesarea), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikla blagva koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir jajast, ponekad udubljen, prečnika od 8 cm do 18 cm, narandžast ili crvenonarandžast i da mu se kožica lako ljušti;2) da je obod šešira iscrtkan;3) da je drška valjkasta, čvrsta, žute boje i bogate suknjice;
4) da je meso šešira čvrsto i bele boje, a ispod kožice žuto;5) da je miris plodonosnog tela blag, a ukus dobar.Član 43Pod samoniklim vilinim karanfilićem (Marasumius oreades), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikli vilin karanfilić koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir u optimalnoj zrelosti izbočen, više ili manje zvonast, prečnika od 2 cm do 7 cm, oker boje, na vrhu izrazitije obojen;2) da je drška duga, vitka, valjkasta, jednake ili svetlije boje kao šešir;3) da je meso tanko, elastično, kožasto belo;4) da su miris i ukus plodonosnog tela karakteristični za vilin karanfilić.Član 44Pod samoniklom rujnicom (Lactarius deliciosus), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikla rujnica koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir u optimalnoj zrelosti levkasto udubljen, prečnika od 5 cm do 15 cm, gladak, po vlažnom vremenu lepljiv, narandžast, sa tamnije obojenim koncentričnim krugovima;2) da je drška valjkasta, šuplja, jednake boje kao šešir, pokrivena ružičastim i oker prahom;3) da je meso tvrdo, krhko, belo, koje na vazduhu pozeleni a kasnije boja izbledi;4) da sadrži mlečni sok narandžaste boje koji na vazduhu pozeleni;5) da su miris i ukus plodonosnog tela prijatni i karakteristični za rujnicu.Član 45Pod samoniklom zelenom krasnicom (Russula virescens), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se plodonosno telo jestive samonikle pečurke, koje se sastoji od šešira i drške kao jestivih delova.Samonikla zelena krasnica koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je šešir u optimalnoj zrelosti okruglast i delimično otvoren, prečnika od 5 cm do 12 cm, ponekad malo udubljen, zelenkaste ili zeleno-žućkaste boje sa mnogobrojnim pravilnim ljuskama;2) da je drška čvrsta, valjkasta, bele ili lešnik bele boje;3) da je meso tvrdo, krhko, belo sa ružičastim odsjajem;4) da su miris i ukus plodonosnog tela prijatni i karakteristični za zelenu krasnicu.
III Proizvodi od jestivih pečuraka
Član 46Pod proizvodima od jestivih pečuraka, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se proizvodi dobijeni od celih jestivih pečuraka ili njihovih delova, proizvedeni po jednoj od utvrđenih metoda konzervisanja kojom se obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja u roku upotrebe.Pri proizvodnji proizvoda od pečuraka mogu se upotrebiti aditivi dati u Prilogu br. 1 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.Proizvodi od jestivih pečuraka stavljaju se u promet kao:1) sterilizovane jestive pečurke;2) pasterizovane jestive pečurke;3) jestive pečurke konzervisane kuhinjskom solju (salamurene jestive pečurke);4) fermentisane pečurke;5) jestive pečurke u ulju;
6) jestive pečurke u umaku;7) sušene jestive pečurke;8) ostali proizvodi od jestivih pečuraka:- minimalno ukiseljene pečurke;- brzo smrznute jestive pečurke;- mlevene jestive pečurke;- koncentrat od jestivih pečuraka;- ekstrakt od jestivih pečuraka i dr.Član 47Za proizvode iz člana 46 ovog pravilnika proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju.Član 48Pod sterilizovanim jestivim pečurkama, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen sterilizacijom celih jestivih pečuraka ili njihovih delova (svežih, salamurenih ili smrznutih), u odgovarajućoj hermetički zatvorenoj ambalaži.Član 49U proizvodnji sterilizovanih jestivih pečuraka mogu se dodavati: prirodno sirće, prirodni začini i njihovi ekstrakti i aditivi iz Priloga br. 1 ovog pravilnika.Član 50Sterilizovane jestive pečurke koje se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:1) da imaju izražen ukus i miris karakterističan za sveže jestive pečurke;2) da ne sadrže strane primese;3) da su cele jestive pečurke ili delovi jestivih pečuraka ujednačene krupnoće i boje i da se delovi lako mogu raspoznati u proizvodu;4) da procenat oštećenja celih jestivih pečuraka nije veći od 10% računato na neto masu jestivih pečuraka bez naliva (pod oštećenim celim pečurkama podrazumevaju se jestive pečurke kod kojih nedostaje više od 1/3 šešira);5) da sterilizovane gajene jestive pečurke nisu napali insekti, a sterilizovane samonikle jestive pečurke ne sadrže više od 10% jestivih pečuraka sa vidljivim kanalićima poreklom od insekata i drugih parazita, računato na samu jestivu pečurku bez naliva;6) da je naliv bistar do slabo opalescentan i da količina jestivih pečuraka u nalivu iznosi najmanje 50% po masi, osim kod bukovača kod kojih ta količina mora da iznosi najmanje 45%;7) da sadržaj natrijum-hlorida u gotovom proizvodu nije veći od 2% (m/m);8) da sadržaj pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini nije veći od 0,1% u gotovom proizvodu;9) da sterilizovane gajene jestive pečurke ne sadrže organske nečistoće, a sterilizovane samonikle jestive pečurke ne sadrže više od 0,02% (m/m) organskih nečistoća.Član 51Dozvoljena je proizvodnja sterilizovanih jestivih pečuraka sa dodacima, s tim da se kao dodaci mogu koristiti povrće i drugi prehrambeni proizvodi.Kod sterilizovanih jestivih pečuraka sa dodacima mora biti najmanje 50% pečuraka u odnosu na neto masu proizvoda.Član 52Pod pasterizovanim jestivim pečurkama, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen pasterizacijom celih jestivih pečuraka ili njihovih delova (svežih, salamurenih ili fermentisanih) u hermetički zatvorenoj ambalaži.Član 53U proizvodnji pasterizovanih jestivih pečuraka mogu se dodavati prirodni začini i njihovi
ekstrakti i aditivi iz Priloga br. 1 ovog pravilnika.Član 54Pasterizovane jestive pečurke koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da imaju izražen ukus i miris karakterističan za sveže jestive pečurke;2) da ne sadrže strane primese;3) da su cele jestive pečurke ili delovi jestivih pečuraka ujednačene krupnoće i boje i da se delovi lako mogu raspoznati u proizvodu;4) da procenat oštećenja celih jestivih pečuraka nije veći od 10%, računato na neto masu jestivih pečuraka bez naliva (pod oštećenim celim jestivim pečurkama podrazumevaju se jestive pečurke kod kojih nedostaje više od 1/3 šešira);5) da pasterizovane gajene jestive pečurke nisu napali insekti, a pasterizovane samonikle jestive pečurke ne sadrže više od 10% jestivih pečuraka sa vidljivim kanalićima poreklom od insekata i drugih parazita, računato na samu jestivu pečurku bez naliva;6) da je naliv bistar do slabo opalescentan i da količina jestivih pečuraka u nalivu iznosi najmanje 50% neto sadržaja, osim kod bukovača kod kojih količina jestivih pečuraka mora da iznosi najmanje 45%;7) da sadržaj ukupnih kiselina u gotovom proizvodu, računato kao sirćetna kiselina, ne prelazi više od 2% (m/m);8) da sadržaj pepela nerastvorljivog u koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini ne iznosi više od 0,1% (m/m) u gotovom proizvodu;9) da sadržaj natrijum-hlorida nije veći od 2% (m/m);10) da pasterizovane gajene jestive pečurke ne sadrže organske nečistoće, a pasterizovane samonikle jestive pečurke ne sadrže više od 0,02% (m/m) organskih nečistoća.Član 55Dozvoljena je proizvodnja pasterizovanih jestivih pečuraka sa dodacima, s tim da se kao dodaci koriste povrće i drugi prehrambeni proizvodi.Kod pasterizovanih jestivih pečuraka sa dodacima mora biti najmanje 50% jestivih pečuraka u odnosu na neto masu proizvoda.Član 56Pod salamurenim jestivim pečurkama, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen usoljavanjem blanširanih i neblanširanih gajenih ili samoniklih jestivih pečuraka kuhinjskom solju i upakovan u nehermetičku ambalažu koja obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja u roku upotrebe.Član 57U proizvodnji salamurenih jestivih pečuraka mogu se, pored kuhinjske soli, upotrebiti aditivi navedeni u Prilogu br. 1 ovog pravilnika.Član 58Salamurene jestive pečurke koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da imaju ukus, miris i boju karakteristične za odgovarajuću vrstu jestivih pečuraka;2) da je naliv opalescentan do blago zamućen;3) da salamurene gajene jestive pečurke ne sadrže više od 1% (m/m), a salamurene samonikle jestive pečurke ne više od 5% (m/m) plodova sa kanalićima poreklom od insekata, s tim da salamureni vrganji mogu da sadrže i do 20% (m/m) ovih nedostataka;4) da sadržaj natrijum-hlorida u gotovom proizvodu iznosu najviše 18% (m/m);5) da sadržaj pepela nerastvorljivog 10% (m/m) hlorovodonične kiseline ne iznosi više od 0,1% (m/m);6) da salamurene gajene jestive pečurke ne sadrže organske nečistoće, a salamurene samonikle jestive pečurke ne sadrže više od 0,1% (m/m) organskih nečistoća;7) da pH-vrednost proizvoda iznosi 4,5 do 5,5.Član 59
Pod fermentisanim jestivim pečurkama, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen fermentacijom gajenih ili samoniklih jestivih pečuraka, odnosno fermentacijom šećera tih pečuraka, ili dodatog šećera, bakterijama mlečno-kiselinskog vrenja i upakovan u hermetičku ambalažu koja obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja u roku upotrebe.Član 60U tehnološkom procesu proizvodnje fermentisanih jestivih pečuraka mogu se upotrebiti aditivi navedeni u Prilogu br. 1 ovog pravilnika.Član 61Fermentisane jestive pečurke (gajene ili samonikle), koje se stavljaju u promet, moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:1) da imaju ukus, miris i boju karakteristične za odgovarajuću vrstu fermentisanih jestivih pečuraka;2) da je plod jestive pečurke izraženo elastične konzistencije karakteristične za vrstu;3) da je naliv mutan, ali bez pojave tegljivosti, osim kod vrsta B. Edulis, L. delicious;4) da ferementisane gajene jestive pečurke nisu napali insekti, a fermentisane samonikle jestive pečurke ne sadrže više od 20% plodova sa vidljivim kanalićima poreklom od insekata i drugih parazita;5) da sadržaj natrijum-hlorida u gotovom proizvodu iznosi najviše 8%;6) da sadržaj ukupnih kiselina izraženih kao mlečna kiselina iznosi najmanje 0,5% (m/m), s tim da mlečna kiselina potiče isključivo od biofermentacije pečurki;7) da ne sadrži više od 0,1% (m/m) pepela nerastvorljivog u 10% (m/m) hlorovodoničnoj kiselini (HCl);8) da ne sadrži strane primese;9) da fermentisane gajene jestive pečurke ne sadrže organske nečistoće, a fermentisane samonikle jestive pečurke ne sadrže više od 0,1% (m/m) organskih nečistoća.Član 62Pod jestivim pečurkama u ulju, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen usoljavanjem svežih gajenih ili samoniklih jestivih pečuraka iste vrste, koje mogu biti cele ili u delovima, nalivene biljnim uljem, zatim konzervisane termičkim postupkom i upakovane u termički zatvorenoj ambalaži.Član 63U proizvodnji jestivih pečuraka u ulju mogu se upotrebiti maslinovo ulje ili druga jestiva biljna ulja i kuhinjska so.Član 64Jestive pečurke u ulju, koje se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:1) da imaju ukus, boju i miris karakteristične za vrstu upotrebljenih jestivih pečuraka;2) da sadrže najmanje 60% (m/m) jestivih pečuraka ili njihovih delova u odnosu na neto masu proizvoda;3) da ne sadrže više od 2,0% (m/m) natrijum-hlorida;4) da ne sadrže više od 0,1% (m/m) mineralnih nečistoća;5) da ne sadrže više od 0,02% (m/m) organskih nečistoća;6) da su cele jestive pečurke ili njihovi delovi ujednačene krupnoće, pravilnog oblika i ujednačene boje;7) da samonikle cele jestive pečurke ne sadrže više od 6% (m/m) plodova koje su oštetili insekti, a da gajene cele jestive pečurke ne sadrže više od 1% (m/m) plodova koje su oštetili insekti.Član 65Pod jestivim pečurkama u umaku, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod guste konzistencije sa jasno prepoznatljivim delovima upotrebljenih jestivih pečuraka, dobijen
odgovarajućim tehnološkim postupkom u odgovarajućoj hermetički zatvorenoj ambalaži.Član 66U proizvodnji jestivih pečuraka u umaku, mogu se upotrebiti: kuhinjska so, masti i ulja biljnog i životinjskog porekla, mleko i proizvodi od mleka, mesni ekstrakti ili bujoni od mesa, sirće, začini, ekstrakti začina, brašno ili skrob i aditivi navedeni u Prilogu br. 1 ovog pravilnika.Član 67U proizvodnji jestivih pečuraka u umaku dozvoljena je upotreba aroma, prirodnih boja, prirodnih šećera i meda.Član 68Jestive pečurke u umaku koje se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:1) da imaju ukus, boju i miris karakteristične za vrstu upotrebljenih jestivih pečuraka i sastojaka;2) da sadrže najmanje 40% (m/m) delova od jestivih pečuraka u odnosu na neto-masu proizvoda;3) da ne sadrže više od 2% (m/m) natrijum-hlorida u gotovom proizvodu;4) da su prijatnog, blagog ukusa i mirisa;5) da ne dolazi do izdvajanja faza;6) da ne sadrže više od 0,05% (m/m) pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini;7) da ne sadrže organske nečistoće.Član 69Pod sušenim jestivim pečurkama, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod dobijen sušenjem svežih celih ili sečenih plodonosnih tela ili delova plodonosnih tela gajenih ili samoniklih jestivih pečuraka odgovarajućim tehnološkim postupkom, do sadržaja vode koji obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja u roku upotrebe.Član 70U proizvodnji sušenih jestivih pečuraka mogu se upotrebiti aditivi navedeni u Prilogu br. 1 ovog pravilnika.Član 71Sušene jestive pečurke koje se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:1) da se potapanjem u vodu lako rehidriraju;2) da imaju ukus, miris i boju karakteristične za određenu vrstu;3) da ne sadrže više od 0,02% (m/m) organskih nečistoća;4) da ne sadrže više od 2% (m/m) mineralnih nečistoća;5) da ne sadrže više od 12% (m/m) vode, osim kod shii-take, kod kojih sadržaj može biti do 13% (m/m);6) da sušene gajene jestive pečurke ne sadrže više od 1% (m/m), a samonikle jestive pečurke ne više od 20% (m/m) plodova sa kanalićima poreklom od insekata i drugih parazita;7) da ne sadrže više od 2% (m/m) ugljenisanih delova;8) da cele sušene jestive pečurke ne sadrže više od 20% (m/m) oštećenih plodova.Sušene jestive pečurke moraju da sadrže delove plodova pravilnog oblika i tolike veličine da se lako može utvrditi vrsta pečuraka.Član 72Deklaracija za sušene jestive pečurke mora, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, da sadrži uputstvo za upotrebu, kao i podatak o količini svežih jestivih pečuraka kojoj odgovara sadržaj sušenih jestivih pečuraka u pakovanju.Član 73Pod ostalim proizvodima od jestivih pečuraka, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se proizvodi dobijeni odgovarajućim tehnološkim postupkom od celih ili delova jestivih pečuraka i konzervisani jednom od utvrđenih metoda konzervisanja kojom se obezbeđuje
očuvanje kvaliteta do momenta otvaranja u roku upotrebe, kao što su mlevene jestive pečurke, brzo smrznute jestive pečurke, koncentrat od jestivih pečuraka, ekstrakt od jestivih pečuraka i dr.
IV Prelazne i završne odredbe
Član 74Ambalaža originalnog pakovanja i etikete za pojedinačna pakovanja za jestive pečurke i proizvode od jestivih pečuraka koja je proizvedena pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika može se koristiti šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.Član 75Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu jestivih pečurki i proizvoda od jestivih pečurki (”Službeni list SFRJ”, br. 46/91 i 64/91) i odredbe Pravilnika o kvalitetu voća, povrća i pečurki (”Službeni list SFRJ”, br. 29/79 i 53/87), koje se odnose na pečurke.Član 76Ovaj pravilnik stupa na snagu tridesetog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SCG”.
Prilog br. 1Lista dozvoljenih aditiva za jestive pečurke i proizvode od jestivih pečurki
BOJE
Redni broj Naziv aditiva E-broj Vrsta proizvodaMaksimalno dozvoljena količina
1 2 3 4 5
1 Riboflavini E 101Pečurke u sirćetu, salamuri i ulju
Prema zahtevima tehnološkog postupka
2Hlorofili i hlorofilini
E 140 -II- -II-
3Bakarni kompleksi
-II- -II-
4hlorofila i hlorofilina Karamel obični
E 141
E 150a -II- -II-
5Karamel kaustično sulfitni
E 150b
-II- -II-
6Karamel amonijačni
E 150c -II- -II-
7Karamel amonijačno sulfitni
E 150d
-II- -II-
8 Karotini E 160a -II- -II-
9Cvekla crveno, betanin
E 162 -II- -II-
10 Antocijanini E 163 -II- -II-
Zabranjeno je bojenje neprerađenih pečurki i ostalih proizvoda od pečurki
Pravilnik o kvalitetu kafe
PravilnikO kvalitetu i drugim zahtevima za sirovu kafu, proizvode od kafe i surogate kafe(”Sl. list SRJ”, br. 35/2001 i 49/2001 - ispr. i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik)
.
1. I Osnovne odredbe 2. II Sirova kafa 3. III Proizvodi od kafe 4. IV Surogati kafe (kavovine) 5. Završne odredbe
.
I Osnovne odredbe
Član 1Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugih zahtevi koji za sirovu kafu, proizvode od kafe i surogate kafe (u daljem tekstu: proizvodi) moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.Član 2Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi, kao i za proizvode za koje je ovim pravilnikom to izričito propisano, proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju.Proizvođačka specifikacija mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje, izveštaj o izvršenom ispitivanju kvaliteta proizvoda (senzorske, fizičke i hemijske karakteristike).O proizvođačkim specifikacijama proizvođač je dužan da vodi evidenciju koja mora da sadrži sledeće podatke:1) evidencijski broj specifikacije;2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;3) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime ako ga proizvod ima;4) naziv i sedište proizvođača;
5) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;6) datum izvršenog ispitivanja kvaliteta proizvoda;7) grupu kojoj proizvod pripada prema odredbama ovog pravilnika;8) učešće osnovnih sastojaka u odnosu na neto količinu proizvoda;9) rok upotrebe proizvoda;10) uslove skladištenja proizvoda.Član 3Proizvodi se stavljaju u promet u originalnom pakovanu, u ambalaži od materijala koji obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja.Član 4Proizvodi koji se stavljaju u promet moraju na vreći, omotu, sudu ili etiketi imati deklaraciju koja sadrži sledeće podatke:1) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime, ako ga proizvod ima;2) naziv i sedište proizvođača;3) datum proizvodnje i rok upotrebe proizvoda ili podatak “upotrebljiv do”;4) neto količinu (masu ili zapreminu) proizvoda;5) osnovne sastojke proizvoda prema opadajućem redosledu upotrebljenih količina;6) funkcionalnu grupu upotrebljenih aditiva i njihov naziv ili brojčanu oznaku aditiva;7) uslove skladištenja;8) druge podatke od interesa za potrošača.Član 5Ako neto količina proizvoda koji se stavljaju u promet ne prelazi 25 g, deklaracija mora da sadrži samo: naziv proizvoda, naziv i sedište proizvođača ili naziv preduzeća koje proizvod pakuje, neto količinu, datum proizvodnje proizvoda i rok upotrebe proizvoda ili podatak “upotrebljiv do”.Član 6Ako proizvođač ne pakuje proizvode, deklaracija mora, pored podatka iz člana 4 ovog pravilnika, da sadrži i naziv i sedište preduzeća koje proizvod pakuje.Deklaracija za proizvod koji je uvezen, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora da sadrži i naziv zemlje porekla proizvoda.Član 7Deklaracija mora biti lako uočljiva, jasna, čitka i neizbrisiva. Slova kojima je štampan naziv proizvoda i naziv proizvođača moraju biti veća od slova kojima je odštampan ostali tekst deklaracije.Član 8Ako je sadržaj pojedinačnog pakovanja proizvoda (neto količina) deklarisan u jedinicama mase, dozvoljena odstupanja od nazivne mase za pojedinačno pakovanje data su u Tabeli 1.
Tabela 1
Deklarisana nazivna masa
Granica dozvoljene greške
Srednja vrednost stvarne greške zauzorak od 10 pojedinačnih proizvoda
do 25 g 10% deklar. naz. mase 4,0%
do 100 g 5% deklar. naz. mase 2,0%
od 101 do 200 g 4,5 g 1,8 g
od 201 do 500 g 10,0 g 4,0 g
od 501 do 1000 g 20,0 g 8,0 g
od 1001 do 5000 g 30,0 g 12,0 g
Srednja vrednost stvarne greške za uzorak od 10 pojedinačnih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40% od granice dozvoljene greške za nazivnu masu navedenu u Tabeli 1.Član 9Ako je sadržaj pojedinačnog pakovanja deklarisan u jedinicama zapremine, dozvoljena odstupanja od nazivne zapremine, pri temperaturi od 20C 1C za pojedinačna pakovanja, data su u Tabeli 2.Tabela 2
Deklarisana nazivna zapremina Granica dozvoljene greške
od 0,02 l do 0,1 l 4 ml
od 0,1 l do 0,2 l 4% deklarisane nazivne zapremine
od 0,2 l do 0,4 l 8 ml
od 0,4 l do 1,0 l 2% deklarisane nazivne zapremine
od 0,1 l do 2,0 l 20 ml
preko 2 l 1% deklarisane nazivne zapremine
Srednja vrednost stvarne greške za uzorak od 10 pojedinačnih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40% od granice dozvoljene greške za nazivnu zapreminu navedenu u Tabeli 2.Član 10Ako ovim pravilnikom nije drugačije propisano, zabranjeno je: bojenje, zaslađivanje i aromatizovanje proizvoda, konzervisanje proizvoda hemijskim sredstvima i zračenje jonizujućim ili ultravioletnim zracima, kao i dodavanje drugih hemijskih sredstava proizvodima.Član 11Proizvodi se moraju u proizvodnji i prometu skladištiti, transportovati i čuvati na način kojim se obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta do momenta otvaranja u roku upotrebe.Član 12Termini u smislu ovog pravilnika su termini dati u JUS ISO 3509, kafa i proizvodi od kafe - Rečnik.
II Sirova kafa
Član 13Sirova kafa stavlja se u promet pod trgovinskim imenom koje nosi pojedina botanička vrsta kafe prema zemlji porekla, području uzgoja i sl. kao i prema karakterističnim svojstvima (npr. Robusta, Rio, Santos).Član 14Sirovu kafu, pri uvozu, prometu i dostavljanju na analizu, mora da prati dokumentacija koja sadrži sledeće podatke:1) naziv kafe (npr. Minas, Santos, Charry);2) tip kafe (npr. prana, neprana, monsunska);
3) zemlja porekla;4) godina berbe;5) oznaka lota i broj vreća u lotu;6) masa stranih primesa i nedostataka u procentima;7) sadržaj vlage na 105C, u procentima;8) krupnoća zrna (prema broju sita);9) dokaz o pripadnosti klasi na osnovu propisa zemlje izvoznice;10) neto masa vreće sirove kafe.Pri uvozu sirove kafe na vrećama moraju biti istaknuti sledeći podaci:1) naziv kafe;2) zemlja porekla;3) oznaka lota;4) neto masa vreće.Član 15Sirova kafa stavlja se u promet kao:1) sirova kafa;2) sirova dekofeinizirana kafa.Član 16Sirova kafa koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da ne sadrži više od 12% (m/m) vlage, odnosno ne više od 11% (m/m) vlage, za dekofeiniziranu kafu;2) da ne sadrži više od 5,5% (m/m) ukupnog pepela;3) da ne sadrži više od 0,5% (m/m) stranih primesa;4) da količina otpadnih primesa ne prelazi 10% (m/m) kod svih vrsta kafe, osim kod kafe Robusta i nepranih arabika kod kojih ta količina ne sme prelaziti 15% (m/m);5) da nije zagađena živim insektima i njihovim larvama u bilo kod stadijumu razvića;6) da ne sadrži smrdljiva zrna;7) da nije oštećena vodom ili morskom vodom;8) da ne sadrži strani miris;9) da je karakteristične i ujednačene krupnoće, oblika i boje za deklarisanu vrstu kafe;10) da daje napitak karakteristične arome, mirisa i ukusa za vrstu kafe koja je deklarisana;11) da u uzorku od 300 g ne sadrži više od 140 ukupno negativnih bodova, odnosno ne više od 180 negativnih bodova kao što je propisano u članu 18 ovog pravilnika.Pod vodom oštećenom sirovom kafom podrazumeva se kafa čija su zrna zbog vlage nabubrela, bez sjaja, svetlije ili tamnije boje od uobičajene, neprijatnog mirisa, ponekad i plesniva, a koja posle prženja daju napitak neprijatnog mirisa, ukusa i arome.Sirova kafa ima ujednačenu krupnoću zrna ako najmanje 80% (m/m) zrna zaostaje prosejavanjem kroz tri uzastopna sita za kafu u nizu.Sirova kafa ima karakterističan oblik i karakterističnu boju, ako boja i oblik odgovaraju deklarisanoj kafi.Član 17Sirova kafa se, zavisno od ukupnog broja negativnih bodova, broja prisutnih crnih zrna i ocene napitka, razvrstava u šest kvalitetnih klasa na način dat u Tabeli 3.Tabela 3
Klase Ukupan broj negativnih bodova u uzorku od
Broj crnih zrna u uzorku od 300 g
Ocena napitka
300 g sirove kafe
sirove kafe
Arabika, Liberika, Ekscelza, Arabusta
Robusta
Arabika, Liberika, Ekscelza, Arabusta
Robusta
I do 6 do 12 bez crnih zrna bez crnih zrnaodlično izraženog mirisa, ukusa, arome i boje
II 7 do 13 13 do 25 do 5 5
vrlo dobro izraženog mirisa, ukusa, arome i boje
III 14 do 30 25 do 50 do 5 10
zadovoljavajuće izraženog mirisa, ukusa, arome i boje
IV 31 do 60 51 do 90 do 10 15
zadovoljavajuće izraženog mirisa, ukusa, arome i boje
V 61 do 120 91 do 140 do 10 20
zadovoljavajuće izraženog mirisa, ukusa, arome i boje
VI 121 do 140140 do 180
neograničeno neograničenoslabo izraženog mirisa, ukusa arome i boje
Ocena napitka utvrđuje se prema vrsti kafe koja je deklarisana.Ako sirova kafa ne ispunjava bilo koju od osnova klasiranja propisanih ovim članom, svrstava se u nižu klasu, odnosno u onu klasu kojoj ta osnova pripada, s tim da ona ne može biti niža od osnove propisane za šestu klasu.Član 18Broj negativnih bodova za pojedinačne nedostatke u uzorku od 300 g sirove kafe određuje se prema sledećoj tabeli:Tabela 4
jedno plesnivo zrno 2
jedno kiselo zrno 1
jedno nagriženo, delimično kvarno, plesnivo zrno 1
dva polucrna zrna 1
dva suva ploda 1
dva zrna u pergamentnoj ljusci 1
pet školjkastih zrna 1
pet naboranih zrna 1
deset insektom oštećenih zrna 1
pet belih zrna male gustine 1
pet nezrelih zrna 1
deset deformisanih zrna 1
pet nedovoljno izraslih zrna 1
deset pulperom oštećenih zrna 1
pet sunđerastih zrna 1
pet zrna sa mrljama 1
pet polomljenih zrna 1
tri delića zrna 1
tri delića suve ljuske 1
pet delova pergamentne ljuske 1
jedan veći komad drveta 5
jedan mali komad drveta 2
jedan veliki kamen 5
jedan srednji kamen 2
jedan mali kamen 1
jedan veliki grumen zemlje 5
jedan srednji grumen zemlje 2
jedan mali grumen zemlje 1
jedno crno zrno 1
jedan srednji komad drveta 2
Ukupan broj negativnih bodova u uzorku od 300 g sirove kafe dobija se sabiranjem negativnih bodova za pojedinačne nedostatke kako je navedeno u Tabeli 4.Ako jedno isto zrno pokazuje veći broj nedostataka, dodeljuje mu se broj negativnih bodova koji odgovora najvećem nedostatku koji sadrži.Član 19Pod nazivom “sirova dekofeinizirana kafa” može se stavljati u promet sirova kafa koja pored zahteva propisanih članom 17 ovog pravilnika ispunjava sledeće zahteve:1) da ne sadrži više od 11% (m/m) vlage;2) da ne sadrži više od 5,5% (m/m) ukupnog pepela;3) da sadržaj kofeina ne prelazi 0,1% (m/m), računato na suvu materiju;
4) da nije zagađena živim insektima i njihovim larvama u bilo kom stadijumu razvića;5) da ne sadrži smrdljiva zrna;6) da ne sadrži strani miris;7) da je karakteristične i ujednačene krupnoće, oblika i boje zrna za deklarisanu vrstu kafe;8) da daje napitak karakteristične arome, mirisa i ukusa za vrstu dekofeinizirane kafe koja je deklarisana.Sirova dekofeinizirana kafa ima karakterističnu smeđu boju i oblik zrna koji su karakteristični samo za sirovu dekonfeiniziranu kafu.Sirova dekofeinizirana kafa ima ujednačenu krupnoću ako najmanje 80% zaostaje prosejavanjem kroz niz od tri sita za kafu.Sirova dekofeinizirana kafa posle prženja ne sme da sadrži više od 5 mg/kg ostatka sredstava za ekstrakciju kofeina.U proizvodnji sirove dekofeinizirane kafe mogu se upotrebljavati kao sredstva za ekstrakciju dihlorometan i etilacetat.Ako se kao sredstvo za ekstrakciju koristi dihlorometan, ostatak sredstava za ekstrakciju izražava se kao količina aktivnog hlora.Član 20U deklaraciji za sirovu kafu i sirovu dekofeiniziranu kafu, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora se nalaziti i podatak o vrsti kafe, zemlji porekla i klasi kojoj pripada po ovom pravilniku.U deklaraciji za sirovu dekofeiniziranu kafu mora se nalaziti naziv proizvoda “sirova dekofeinizirana kafa”, kao i podatak o maksimalnom sadržaju kofeina u procentima.
III Proizvodi od kafe
Član 21Pod proizvodima od kafe, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se pržena kafa i ekstrakti od kafe.Član 22Proizvodi od kafe dobijaju se prženjem sirove kafe po odgovarajućem tehnološkom postupku, do stepena prženja koji proizvodu obezbeđuje karakterističnu boju, miris, ukus i aromu.Član 23Proizvodi od kafe mogu se stavljati u promet kao:1) pržena kafa;2) mešavina pržene kafe;3) dekofeinizirana pržena kafa;4) mešavina pržene dekofeinizirane kafe;5) pržena mlevena kafa;6) mešavina pržene mlevene kafe;7) pržena mlevena dekofeinizirana kafa;8) mešavina pržene mlevene dekofeinizirane kafe;9) ekstrakti od kafe.Član 24Pržena kafa koja se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće zahteve:1) da ne sadrži više od 5% (m/m) vlage;2) da ne sadrži više od 6% (m/m) ukupnog pepela;3) da količina ukupnih stranih primesa ne prelazi 0,1%(m/m);4) da ne sadrži više od 2% (m/m) preprženih (ugljenisanih) zrna;5) da sadrži najmanje 22% (m/m) materija rastvorljivih u vodi (ekstraktivnih materija);6) da nije plesniva, kisela, neprijatnog mirisa, ukusa i arome;
7) da ne daje napitak neprijatnog ukusa, mirisa i arome.Ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno zahtevi iz ovog člana odnose se i na proizvode od kafe iz člana 23 ovog pravilnika.Član 25Pod nazivom “mešavina pržene kafe” u promet se može stavljati mešavina kafe dobijena prženjem dve i više vrsta sirove kafe čiji je kvalitet određen ovim pravilnikom, bez ikakvih drugih dodataka.Mešavina pržene kafe može nositi naziv po vrsti sirove kafe koja je procentualno najviše zastupljena u mešavini, s tim da taj procenat ne sme biti manji od jedne trećine.Odredbe člana 24 ovog pravilnika odnose se i na mešavinu pržene mlevene kafe, kao i na mešavinu pržene mlevene dekofeinizirane kafe.Član 26Pod nazivom “dekofeinizirana pržena kafa” u promet se može stavljati pržena kafa u zrnu koja ne sadrži više od 0,1% kofeina.Dekofeinizirana pržena kafa ne sme da sadrži više od 15 mg/kg sredstava za ekstrakciju kofeina, kao ni drugih primesa koje potiču od postupaka prerade kafe u kafu bez kofeina.Dekofeinizirana pržena kafa mora ispunjavati odredbe člana 24 ovog pravilnika, s tim da količina materija rastvorljivih u vodi (ekstraktivnih materija) mora da iznosi najmanje 20%(m/m).Odredbe stava 3 ovog člana odnose se i na mešavinu pržene dekofeinizirane kafe, prženu mlevenu dekofeiniziranu kafu i mešavinu pržene mlevene dekofeinizirane kafe.Pod nazivom “pržena mlevena kafa” u promet se može stavljati proizvod dobijen mlevenjem (usitnjavanjem) pržene kafe u zrnu do veličine čestica koja ne sme prelaziti 0,8 mm, s tim da količina mliva koje prolazi kroz sito veličine otrova 0,4 mm iznosi najmanje 70%(m/m).Odredbe ovog člana odnose se i na mešavinu pržene mlevene kafe, prženu mlevenu dekofeiniziranu kafu i mešavinu pržene mlevene dekofeinizirane kafe.Član 28Za proizvodnju mešavine pržene kafe, mešavinu pržene dekofeinizirane kafe, mešavinu pržene mlevene kafe, kao i mešavinu pržene mlevene dekofeinizirane kafe proizvođač obavezno donosi proizvođačku specifikaciju.Deklaracija za prženu kafu iz člana 23 ovog pravilnika mora da sadrži podatke iz člana 4 ovog pravilnika, osim podataka iz tač. 5 i 6 tog člana s tim da u deklaraciji za dekofeiniziranu prženu kafu, mešavinu pržene dekofeinizirane kafe, prženu mlevenu dekofeiniziranu kafu i mešavinu pržene mlevene dekofeinizirane kafe mora da bude naveden i podatak o maksimalnoj količini kofeina.Član 29Ekstrakti od kafe stavljaju se u promet kao:1) tečni ekstrakt od kafe;2) tečni ekstrakt od dekofeinizirane kafe;3) instant kafa (ekstrakt kafe u prahu, aglomerizirani ekstrakt od kafe i liofilizirani ekstrakt od kafe;4) instant-dekofeinizirana kafa (ekstrakt od dekofeinizirane kafe u prahu, aglomerizirani ekstrakt od dekofeinizirane kafe i liofilizirani ekstrakt od dekofeinizirane kafe).Član 30Za proizvode iz člana 29 tač. 1 do 4 ovog pravilnika koristi se isključivo pržena kafa koja po kvalitetu odgovara zahtevima iz člana 24 ovog pravilnika, kao i polomljena zrna koja posle prženja dobijaju organoleptička svojstva pržene kafe.Član 31Proizvodi iz člana 29 tač. 3 i 4 ovog pravilnika moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da je njihova rastvorljivost u vodi najmanje 99,9% (m/m);
2) da sadržaj vlage nije veći od 6%;3) da nisu plesnivi, kiselog ili neprijatnog ukusa, mirisa i arome;4) da ne daju napitak neprijatnog ukusa, mirisa i arome;5) da ne sadrže nikakve dodatne sastojke, ako to nije ovim pravilnikom drugačije propisano.Dozvoljava se proizvodnja i ekstrakata od dekofeinizirane kafe, s tim da oni ne sadrže više od 0,3% kofeina u suvoj materiji ekstrakta.Član 32Za proizvodnju tečnog ekstrakta od kafe i tečnog ekstrakta od dekofeinizirane kafe proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju pre početka proizvodnje.Član 33Deklaracija za proizvode iz člana 29 ovog pravilnika mora, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, da sadrži i uputstvo za pripremu napitaka od kafe.U deklaraciji za tečni ekstrakt od dekofeinizirane kafe i instant-dekofeiniziranu kafu mora biti naveden i podatak o najvećoj dozvoljenoj količini kofeina, izražen u procentima.Član 34Dozvoljava se proizvodnja zaslađenog instanta za napitak od kafe dobijenog mešanjem tečnog ekstrakta od kafe ili tečnog ekstrakta od dekofeinizirane kafe, odnosno instant-dekofeinizirane kafe ili instant-dekofeinizirane kafe sa šećerom (saharoza), odnosno šećerima, tako da proizvodi sadrže najmanje 12% kafenog ekstrakta i najviše 75% šećera, računato na ukupnu suvu materiju.Proizvodi iz stava 1 ovog člana mogu se mešati sa šećerom u takvom odnosu da se posle rastvaranja mešavine dobije normalno zaslađen napitak od kafe.Član 35Za proizvodnju proizvoda iz člana 34 ovog pravilnika proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.Član 36U deklaraciji za zaslađeni instant za napitak od kafe, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora biti istaknut podatak o sadržaju ekstrakta kafe, kao i upotrebljenog šećera ili drugog zaslađivača izražen u procentima.
IV Surogati kafe (kavovine)
Član 37Pod surogatima kafe, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se prženi plodovi i prženi delovi jestivih biljaka bogatih skrobom i šećerima koji prokuvani ili rastvoreni u vodi daju napitak koji se koristi kao zamena za kafu ili kao dodatak kafi.Kao osnovne sirovine za proizvodnju surogata kafe mogu se upotrebljavati: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, smokva, rogač, slanutak (naut), drugi jestivi plodovi bogati skrobom ili šećerom, kao i soja.Kao pomoćne sirovine za proizvodnju surogata kafe mogu se koristiti neestrahovani rezanci šećerne repe, žir, grašak, sušeno voće, grahorice, sirak, i to najviše do 20% od ukupne količine upotrebljenih osnovnih sirovina.Surogatima kafe mogu se dodavati: prženi šećer, skrobni sirup i skrobni šećer, melasa sa najmanje 50% šećera, jestiva biljna ulja, kofein i kafa.Za aromatizovanje surogata kafe i proizvoda od surogata kafe mogu se koristiti prirodna i prirodno identična aroma kafe, kakaa, vanile, cimeta i kardamoma.Član 38Kao surogat kafe pod nazivom sladna kavovina, bez druge bliže oznake, u promet se može stavljati samo prženi ječmeni slad. Sladna kavovina proizvedena od drugih vrsta proklijalih žitarica može se stavljati u promet samo pod nazivom koji sadrži bližu oznaku sirovine od
koje je kavovina proizvedena (npr. ražena sladna kavovina).Član 39Kao surogat kafe pod nazivom cikorija u promet se može stavljati samo kavovina proizvedena isključivo od cikorijinog korenja.Član 40Surogati kafe koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da su svetlomrke do tamnomrke boje, a napitak spravljen njihovim kuvanjem ili rastvaranjem u vodi mora imati ukus i miris svojstven surogatu kafe;2) da proizvedeni od proklijalih žitarica sadrže najmanje 35% ekstrakta rastvorljivog u vodi, proizvedeni od soje - najmanje 20%, a ostali surogati - najmanje 40% tog ekstrakta, bez dodatog šećera;3) da nisu preprženi, odnosno ugljenisani;4) da ne daju napitak kiseo, bljutav ili neprijatnog mirisa i ukusa;5) da nisu proizvedeni od zaraženih sirovina, sirovina koje nisu u maksimalnoj mogućoj meri očišćene od urodica i mineralnih primesa, kao i bezvrednih sirovina (npr. prevrele komine, trop, ekstrahovani rezanci šećerne repe);6) da nisu proizvedeni uz korišćenje mineralnih ulja;7) da sirovine od kojih se proizvode sladne kavovine moraju sadržavati najmanje 70% proklijalih zrna sa klicom razvijenom najmanje do polovine zrna;8) da količine vode, pepela i peska za pojedine vrste surogata kafe nisu veće od vrednosti datih u Tabeli 5.
Tabela 5
Vrsta surogata Vode % Pepela % Peska %
surogati od žitarica 10 4 1
surogati od proklijalih žitarica 12 4 1
surogati od sušenog voća 15 6 1
cikorija 15 8 2,5
surogati od slanutka (nauta) ili graška 10 6 1
surogati od žira 10 6 1
surogat od soje 7 7 1
Član 41Surogati kafe stavljaju se u promet u samlevenom ili nesamlevenom stanju, i to samo u originalnom pakovanju.Član 42Dozvoljava se proizvodnja mešavine više surogata kafe, koja se u promet stavlja samo u samlevenom stanju i pod nazivom: “smeša surogata kafe”, pod uslovom da ispunjava zahteve iz člana 40 ovog pravilnika.Mešavina surogata kafe može se aromatizovati prirodnom ili prirodno identičnom aromom kafe, kakaa, vanile, cimeta i kardamoma.Član 43Za proizvodnju mešavine surogata kafe proizvođač obavezno donosi proizvođačku specifikaciju.Član 44
U deklaraciji za surogat kafe i mešavinu surogata kafe, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora biti vidno istaknut i podatak o sadržaju ekstrakata izražen u procentima.Ako je surogat kafe, odnosno mešavina surogata kafe aromatizovana, u deklaraciji, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, mora biti istaknut i podatak o aromatizaciji, neposredno ispod naziva proizvoda.Član 45Pod ekstraktom od surogata kafe podrazumeva se proizvod dobijen vodenom ekstrakcijom iz surogata kafe.Za proizvodnju ekstrakata od surogata kafe mogu se upotrebljavati samo surogati kafe proizvedeni iz osnovnih sirovina i pomoćnih sirovina iz člana 37 st. 2 i 3 ovog pravilnika.Pod ekstraktom od surogata kafe podrazumeva se i ekstrakt dobijen iz cikorije ili sladne kavovine.Član 46Ekstraktu od surogata kafe može se dodati i do 0,6% kofeina, s tim da količina dodatog kofeina mora biti označena u deklaraciji.Odredbe člana 44 ovog pravilnika odnose se i na ekstrakt od surogata kafe.Član 47Dozvoljava se proizvodnja ekstrakta bele kafe od cikorije, kafe, mleka i šećera, kao i ekstrakata surogata za belu kafu od surogata kafe, sladne kavovine i mleka.Sirovine od kojih se proizvodi ekstrakt bele kafe i ekstrakt surogata za belu kafu moraju odgovarati uslovima kvaliteta propisanim za te sirovine.Član 48Odredbe člana 37 st. 2 i 3 i člana 40 ovog pravilnika odnose se i na ekstrakt bele kafe.Proizvodi od kafe i surogata od kafeČlan 49Pod nazivom “proizvodi od kafe i surogata kafe”, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se proizvodi dobijeni mešanjem pržene mlevene kafe i prženog mlevenog surogata kafe u odgovarajućem odnosu i bez drugih dodataka.Prema procentualnoj zastupljenosti pržene mlevene kafe i prženog mlevenog surogata kafe, proizvodi iz stava 1 ovog člana proizvode se i stavljaju u promet kao:1) kafa sa surogatom;2) surogat sa kafom.Član 50Pod nazivom “kafa sa surogatom” može se proizvoditi i stavljati u promet mešavina pržene mlevene kafe i prženog mlevenog surogata kafe, čiji je naziv proizvoda “kafa sa X% surogata”, s tim da količina kafe ne sme biti manja od 60% (m/m), računato na neto masu proizvoda.Član 51Pod nazivom “surogat sa kafom” može se proizvoditi i stavljati u promet mešavina prženog mlevenog surogata kafe, čiji je naziv proizvoda, “surogat sa X% kafe”, s tim da količina kafe ne sme biti veća od 40% (m/m), računato na neto masu proizvoda.Član 52Za proizvode iz čl. 50 i 51 ovog pravilnika proizvođač obavezno donosi proizvođačku specifikaciju.Član 53U deklaraciji za proizvode iz čl. 50 i 51 ovog pravilnika, pored podataka iz člana 4 ovog pravilnika, u nazivu proizvoda mora biti naveden i podatak o procentualnoj zastupljenosti kafe u proizvodu, s tim da veličina brojeva koji označavaju procenat bude ista kao i veličina slova u nazivu proizvoda.Srodni proizvodi
Član 54Kapućino je mešavina kafe, surogata kafe, ekstrakta od kafe ili ekstrakta od surogata kafe sa mlekom u prahu.Za proizvodnju kapućina proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.U proizvodnji kapućina dozvoljeno je koristiti stabilizator E339 i stabilizator E340, prirodne i prirodno identične arome.Metode ispitivanjaČlan 55Metode ispitivanja kvaliteta utvrđuju se sledećim jugoslovenskim standardima.
JUS ISO 1446:
Sirova kafa - Određivanje sadržaja vlage (osnovna referentna metoda);
JUS ISO 1447:
Sirova kafa - Određivanje sadržaja vlage (rutinske metode);
JUS ISO 3509:
Kafa i proizvodi od kafe - Rečnik;
JUS ISO 3726:
Instant kafa - Određivanje gubitka mase na 70C pod smanjenim pritiskom;
JUS ISO 4052:
Određivanje sadržaja kofeina;
JUS ISO 4072:
Sirova kafa u vrećama - Uzimanje uzoraka;
JUS ISO 4149:
Sirova kafa - Ispitivanje mirisa i izgleda i određivanje stranih primesa i nedostataka;
JUS ISO 4150:
Sirova kafa - Granulometrijska analiza - Ručno prosejavanje;
JUS ISO 6666
Sirova kafa - Sonde za kafu;
JUS ISO 6668:
Sirova kafa - Priprema uzoraka za senzorsku analizu
JUS ISO 6670:
Instant kafa u kutijama sa unutrašnjim omotačem - Uzimanje uzoraka;
JUS ISO 6673:
Sirova kafa - Određivanje gubitka mase na 105C;
JUS ISO 7532:
Instant kafa - Granulometrijska analiza.
Završne odredbe
Član 56Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o kvalitetu kafe, proizvoda od kafe i surogata kafe (”Službeni list SFRJ”, br. 55/89 i 36/91).
Član 57Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SRJ”.
Pravilnik o kvalitetu mesa riba I
PRAVILNIKO KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA RIBE, RAKOVE, ŠKOLJKAŠE, MORSKE JEŽEVE, MORSKE KRASTAVCE, ŽABE, KORNJAČE, PUŽEVE I NJIHOVE PROIZVODE(”Sl. list SRJ”, br. 6/2003 i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik).
1. I OPŠTE ODREDBE 2. II RIBE
1. 1. Morska riba 2. 2. Slatkovodna riba
3. III RAKOVI, ŠKOLJKAŠI, MORSKI JEŽEVI I MORSKI KRASTAVCI 1. 1. Rakovi 2. 2. Školjkaši 3. 3. Morski ježevi i morski krastavci
4. IV ŽABE, KORNJAČE I PUŽEVI 1. 1. Žabe 2. 2. Kornjače 3. 3. Puževi
5. V SMRZNUTA RIBA 6. VI PROIZVODI OD RIBA, RAKOVA, ŠKOLJKAŠA, MORSKIH JEŽEVA,
MORSKIH KRASTAVACA, ŽABA, KORNJAČA I PUŽEVA 1. 1. PROIZVODI OD RIBE 2. 1. Riblje konzerve
.
I OPŠTE ODREDBE
Član 1Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi za ribe, rakove, školjkaše, morske ježeve, morske krastavce, žabe, kornjače, puževe i njihove proizvode (u daljem tekstu: proizvodi), koji moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.Odredbe ovog pravilnika odnose se i na individualne proizvođače.Član 2Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi, važe zahtevi propisani ovim pravilnikom za grupu srodnih proizvoda.Za proizvode iz stava 1 ovog člana proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju.Proizvođačka specifikacija mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne zahteve kvaliteta, izveštaj o izvršenom ispitivanju zahteva kvaliteta (zdravstvena ispravnost, senzorne, fizičke i hemijske karakteristike) i podatke iz deklaracije navedene u članu 3 ovog pravilnika.O donetim proizvođačkim specifikacijama proizvođač vodi evidenciju koja mora da sadrži:1) evidencijski broj specifikacije;
2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;4) podatke o izvršenom ispitivanju zahteva kvaliteta koji su utvrđeni u proizvođačkoj specifikaciji.Član 3Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukčije propisano, proizvodi koje proizvođač stavlja u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, pakovanju, sudu ili nalepnici imati deklaraciju koja sadrži sledeće podatke:1) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime ako ga proizvod ima;2) naziv i sedište proizvođača ili uvoznika;3) datum proizvodnje i rok trajanja, odnosno podatak “upotrebljiv do” (za proizvode sa rokom trajanja do tri meseca upisuju se dan i mesec, a za proizvode sa rokom trajanja preko tri meseca upisuju se mesec i godina);4) neto količinu (masa, zapremina) proizvoda;5) spisak sastojaka proizvoda koji uključuje sve sastojke proizvoda (pod sastojcima se podrazumevaju i dodati aditivi koji su navedeni u Prilogu br. 1 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo) po opadajućem redosledu njihovih masa upotrebljenih pri proizvodnji. Spisku sastojaka treba da prethodi reč “sastojci”.Aditivi koji se dodaju proizvodima označavaju se u spisku sastojaka u skladu sa odredbama Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode.Arome koje se dodaju proizvodima označavaju se u spisku sastojaka u skladu sa odredbama Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode.Količina sastojaka upotrebljena u proizvodnji ili pripremi proizvoda mora se označiti u deklaraciji tog proizvoda (izuzimajući arome) ako se naziv sastojka pojavljuje u nazivu proizvoda ili kad je sastojak naglašen u deklaraciji rečima, slikom ili grafikom.Oznaka količine sastojka mora se pojaviti u nazivu proizvoda ili neposredno uz naziv proizvoda ili u spisku sastojaka pored sastojka o kome je reč;6) uslove čuvanja i skladištenja proizvoda;7) uputstvo o načinu upotrebe, ako bez njega ne bi bila moguća pravilna upotreba proizvoda.Podaci navedeni u tač. 1, 3 i 4 stava 1 ovog člana moraju biti istaknuti u istom vidnom polju.Deklaracija mora biti lako uočljiva, jasna, čitka i neizbrisiva.Član 4Deklaracija ne sme da sadrži oznake (nazive, slike, crteže i sl.) koje bi mogle potrošača dovesti u zabludu u pogledu porekla i kvaliteta proizvoda.Član 5Ako proizvode ne pakuje proizvođač, deklaracija mora da sadrži pored podataka iz člana 3 ovog pravilnika i naziv i sedište pravnog lica ili ime i adresu preduzetnika ili fizičkog lica koje je proizvod upakovalo, kao i datum pakovanja.Ako proizvod nije pakovan u originalnom pakovanju, deklaracija mora da sadrži podatke iz člana 3 ovog pravilnika.Deklaracija za proizvode iz stava 2 ovog člana mora biti istaknuta na vidnom mestu.Deklaracija za proizvod koji je uvezen, pored podataka iz člana 3 ovog pravilnika, mora da sadrži naziv zemlje porekla i naziv uvoznika.Član 6Ako neto količina (masa, zapremina proizvoda) u originalnom pakovanju ne prelazi masu od 50g, deklaracija mora da sadrži:1) naziv proizvoda, naziv i sedište, odnosno ime i adresu proizvođača, odnosno pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koje je proizvod pakovalo;2) netomasu proizvoda;
3) datum proizvodnje i rok trajanja proizvoda, odnosno podatak “upotrebljiv do”, osim ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano.Pod originalnim pakovanjem podrazumeva se pojedinačno pakovanje u ambalaži kojom se obezbeđuje originalnost i kvalitet proizvoda do momenta otvaranja u roku upotrebe.Član 7Prosečna neto masa najmanje 10 originalnih pakovanja mora odgovarati deklarisanoj neto masi.Član 8U proizvodnji proizvoda od ribe, rakova, školjkaša, morskih ježeva i morskih krastavaca mogu se koristiti kuhinjska so, začini i njihovi ekstrakti.Član 9Dodatni sastojci koji se mogu koristiti u proizvodnji proizvoda su:1) belance, žumance i melanž;2) hemoglobin i obezbojeni hemoglobin;3) hlebne mrvice;4) izolovani proteini soje;5) koncentrovani proteini soje;6) krv i obezbojena krv;7) krvna plazma;8) kukuruzno brašno i griz;9) malomasni i obezmašćeni sojin griz i brašno;10) mleko i proizvodi od mleka;11) pečurke;12) povrće;13) pšenično brašno;14) rafinisano ulje biljnog porekla, biljne i životinjske masti, kao i nerafinisano ulje prvog kvaliteta;15) strukturni sojini proteini;16) vino;17) voće;18) žitarice.
II RIBE
Član 10Riba se stavlja u promet po poreklu, vrsti i pecaturi.Pod pecaturom, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se broj riba u jednom kilogramu, ili masa ribe izražena u kilogramima.Prema poreklu, riba se stavlja u promet kao morska i slatkovodna.
1. Morska riba
Član 11Prema vrsti, morska riba stavlja se u promet pod sledećim nazivima:1) sitna plava riba;2) krupna plava riba;3) bela riba;4) landovina;5) mešana morska riba.Morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatraju se i glavonošci.
Član 12Sitna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to:Član 13Krupna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to:Član 14Bela riba se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to:Član 15Landovina se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to:Član 16Glavonošci se stavljaju u promet prema vrsti i pecaturi, i to:Član 17Morska riba može se stavljati u promet i kao mešana morska riba (škrpunada, brodet). Mešanom morskom ribom smatra se mešavina sitne plave ribe, bele ribe, landovine, glavonožaca i rakova.Član 18Bodenom morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatra se morska riba kojoj prilikom uboda nisu povređeni želudac i creva, niti izazvana veća oštećenja na tkivu.Član 19Sitna plava riba i mešana riba stavljaju se u promet sa utrobom.Krupna plava riba stavlja se u promet bez utrobe.Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, sa utrobom se mogu staviti u promet lampuga, luc, palamida i rumbac mase do 4 kg po komadu, kao i druga krupna plava riba koja je neposredno posle ulova duboko zamrznuta, bez obzira na masu.Bela riba stavlja se u promet sa utrobom, a pauk bez prvog leđnog peraja.Landovina se stavlja u promet bez utrobe, a golub, raža, volina i žutulja i bez repnog dela.Izuzetno, plava riba se može staviti u promet bez glave i utrobe samo ako je čišćena od strane subjekata koji se bave doradom i preradom ribe.Član 20Glavonošci koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da imaju miris svojstven svežim glavonošcima;2) da je koža bez sluzi, vlažna, svojstvene prirodne boje i pigmentacije;3) da je meso žilavo i tvrdo;4) da je utroba bez znakova raspadanja.
2. Slatkovodna riba
Član 21Prema poreklu, slatkovodna riba stavlja se u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.Član 22Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet bez obzira na masu, ako to nije drugim propisom ograničeno.Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet prema vrsti, i to:1) kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus);2) šaran-goli, veleljuskavi i ljuskavi (Cyprinus carpio);3) beli amur (Ctenopharyngodon idella);4) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix);5) sivi tolstolobik (Arystichthus nobilis);6) som (Silurus glanis);7) smuđ (Stizostedion lucioperca);
8) štuka (Esox lucius);9) karaš (Carassius Carassius);10) američki somić (Ictalurus nebulosus);11) ostala bela riba.Član 23Slatkovodna riba iz otvorenih voda stavlja se u promet prema vrsti, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to:1) pastrmke-salmonide (Salmo);2) moruna (Huso huso);3) jesetra (Acipenser sturio);4) kečiga (Acipenser ruthenus);5) jegulja (Anguilla anguilla);6) smuđ (Stizostedion lucioperca et Stizostedion volgensis);7) som (Silurus glanis);8) šaran (Cyprinus carpio);9) štuka (Esox lucius);10) manić (Lota lota);11) beli amur (Ctenopharyngodon idella);12) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix);13) sivi tolstolobik (Aristichthys nobilis);14) mešana bela slatkovodna riba (deverika, mrena, karaš, američki somić i linjak);15) ostala mešana slatkovodna riba;16) ukljeva-skoranca (Alburnus alburnus).Član 24U vreme mresta (od marta do juna) zabranjeno je stavljati u promet mrenu sa ikrom.Pastrmka, jesetra, som, smuđ, šaran, beli amur, beli tolstolobik i sivi tolstolobik mogu se stavljati u promet u delovima kao neupakovana konfekcionisana riba, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to:1) riba bez utrobe i krljušti (očišćena i egzenterirana riba);2) sirovi odresci od ribe;3) glava od ribe.
III RAKOVI, ŠKOLJKAŠI, MORSKI JEŽEVI I MORSKI KRASTAVCI
1. Rakovi
Član 25Prema poreklu, rakovi se stavljaju u promet kao morski rakovi i slatkovodni rakovi.Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, a slatkovodni rakovi - samo prema vrsti.Pecaturom, u smislu stava 2 ovog člana, smatra se masa rakova izražena u kilogramima.Član 26Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, i to:Član 27Hlap, jastog, rakovica i drugi srodni rakovi stavljaju se u promet samo živi i smrznuti, a kozice i škampi - kao živi, mrtvi ili smrznuti.Pod nazivom “smrznuti repovi morskih rakova” stavljaju se u promet smrznuti repovi hlapa, jastoga, kozice i škampa.Član 28Smrznuti morski rakovi i smrznuti repovi morskih rakova koji se stavljaju u promet moraju
posle odmrzavanja ispunjavati sledeće zahteve:1) da imaju boju svojstvenu za odnosnu vrstu rakova i sa određenim sjajem;2) da imaju miris potpuno svež i svojstven za odnosnu vrstu rakova;3) da im je jetra kompaktna i bez znakova raspadanja.Član 29Kozica i škampi koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da su očišćeni od mulja;2) da imaju crvenkasto-ružičastu boju, potpuno svežu i jasnu, svojstvenu za odnosnu vrstu rakova;3) da imaju miris svojstven za kozicu, odnosno škampa;4) da su im jetra i jajnici (ovarii) kompaktni;5) da je meso repa čvrsto slepljeno sa ljušturom (dermatoskeletom);6) da je crevo čvrstih zidova i da se pri izvlačenju kida na bilo kom mestu, osim kod analnog otvora.Član 30Prema vrsti, slatkovodni rakovi stavljaju se u promet kao rečni rakovi (Potamobius astacus, Potamobius torrentium) i močvarski rakovi (Potamobius leptodactilos).Slatkovodni rakovi stavljaju se u promet živi.
2. Školjkaši
Član 31Školjkaši se stavljaju u promet prema poreklu, vrsti i pecaturi, i to živi ili smrznuti.Smrzavanju se mogu podvrći samo živi školjkaši.Pod pecaturom, u smislu stava 1 ovog člana, smatra se broj školjkaša u jednom kilogramu ili dužina školjkaša izražena u centimetrima.Član 32Školjkaši se stavljaju u promet prema vrsti i pecaturi, i to:Član 33Školjkaši koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da imaju ljušturu očišćenu od obraštaja i nečistoća;2) da su rubovi ljušture neoštećeni;3) da na dodir potpuno zatvara;4) da je tečni sadržaj školjke bistar.
3. Morski ježevi i morski krastavci
Član 34Za ljudsku ishranu mogu se stavljati u promet samo hridinasti jež (Paracentrotus lividus) i tri vrste morskih krastavaca (Holothuria tubulosa, Holothuria forscali, Holothuria polii).Član 35Hridinasti jež može se staviti u promet samo živ i neoštećen.Prema pecaturi, hridinasti jež stavlja se u promet kao hridinasti jež I kategorije, ako u jednom kilogramu ima do 20 komada i kao hridinasti jež II kategorije ako u jednom kilogramu ima preko 20 komada.Morski krastavci se stavljaju u promet u smrznutom ili sušenom stanju.
IV ŽABE, KORNJAČE I PUŽEVI
1. Žabe
Član 36Za ljudsku ishranu mogu se stavljati u promet žablji bataci od zelene žabe (Rana esculenta), velike zelene žabe (Rana ridibunda) i male zelene žabe (Rana lessonae), i to sveži ili smrznuti sa kojih je prethodno skinuta koža.U promet se mogu staviti i žive žabe mase od 30 do 100 g po komadu, ako to nije drugim propisom ograničeno.
2. Kornjače
Član 37Za ljudsku ishranu mogu se stavljati u promet samo grčka čančara (Testudo graeca) i morska kornjača (Emys obicularis), ako to nije drugim propisom ograničeno.
3. Puževi
Član 38Za ljudsku ishranu mogu se stavljati u promet samo morski puževi puzlatka (Haliotis spp.), volak (Murex spp.), ogrci (Trochidae), prilepak (Patella spp.) i kopneni puževi-veliki vinogradarski puž (Helix pomatia), živični puž (Helix nemoralis), vrtni puž (Helix hortensis) i drugi srodni puževi.Puževi se mogu stavljati u promet živi i sa neoštećenom kućicom. Puževi se mogu stavljati u promet i kao meso od puža prokuvano i naknadno smrznuto, ako to nije drugim propisom ograničeno.
V SMRZNUTA RIBA
Član 39Smrznutom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatra se morska riba i slatkovodna riba koja je posle ulova živa ili mrtva podvrgnuta smrzavanju i uskladištenju na temperaturi ne višoj od - 8 oC.Član 40Riba se može smrzavati sa glavom ili bez nje, bez utrobe, rasečena u delove sa kostima ili bez njih, sa kožom ili bez nje, pojedinačno ili u bloku.Izuzetno od stava 1 ovog člana, sitna riba se može smrzavati i sa unutrašnjim organima ili bez njih.Smrznuta riba se može pre uskladištenja glazirati. Glaziranje smrznute ribe vrši se odgovarajućim tehnološkim postupkom vodom koja je higijenski ispravna.Član 41Smrznuta riba koja se stavlja u promet mora posle odmrzavanja ispunjavati sledeće zahteve:1) da nema strani miris, ni miris na užeglost;2) da se na škržnom poklopcu sitne plave ribe ne pojavljuju crveni obrubi u većoj meri;3) da je koža neoštećena i metalnog sjaja;4) da meso ne pokazuje u većoj meri znakove sušenja (dehidraciju);5) da meso posle probnog kuvanja ima prijatan miris i ukus, pretežno čvrstu konzistenciju i da je bele, odnosno svetloružičaste do mrke boje, zavisno od vrste ribe.Član 42Zabranjeno je odmrznutu ribu ponovo zamrzavati.
VI PROIZVODI OD RIBA, RAKOVA, ŠKOLJKAŠA, MORSKIH JEŽEVA, MORSKIH KRASTAVACA, ŽABA, KORNJAČA I PUŽEVA
1. PROIZVODI OD RIBE
Član 43Proizvodima od ribe, u smislu ovog pravilnika, smatraju se:1) riblje konzerve;2) riblje polutrajne konzerve;3) smrznuti proizvodi od ribe;4) ostali proizvodi od ribe.Član 44Za proizvodnju proizvoda od ribe može se upotrebiti samo riba koja ispunjava uslove predviđene odredbama ovog pravilnika.Za proizvodnju ribljih konzervi i polukonzervi zabranjeno je upotrebljavati glave, oči, škrge, peraja i utrobu ribe, osim u slučajevima predviđenim ovim pravilnikom.
1. Riblje konzerve
Član 45Riblje konzerve su proizvodi od ribe dobijeni preradom pojedinih vrsta ribe po odgovarajućem tehnološkom postupku.Konzerve se termički obrađuju u hermetički zatvorenim sudovima ili omotačima.Termička obrada konzervi se obavlja na temperaturi iznad 100 oC i pri uslovima koji obezbeđuju sterilnost proizvoda, pri čuvanju na sobnoj temperaturi.Član 46Pri proizvodnji ribljih konzervi kao naliv može se koristiti:1) ulje;2) sos dobijen od dodataka iz čl. 10 i 11 ovog pravilnika i aditiva iz Priloga br. 1 ovog pravilnika;3) salamura sa kuhinjskom solju (NaCl);4) vino.Član 47Meso ribe u ribljim konzervama mora imati boju, ukus, miris i druga svojstva specifična za ribu i dodatke, odnosno aditive koji su korišćeni u proizvodnji.Boja kožice i meso ribe u ribljim konzervama koje se stavljaju u promet sa dodatkom sosa, zavisi i od boje sosa.Član 48Riblje konzerve koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da sadrže najmanje 70% ribe u ulju i salamuri u odnosu na neto masu konzerve;2) da konzerve od ribe u sosu sadrže najmanje 60% ribe u odnosu na neto masu konzerve;3) da meso ribe ne sadrži više od 3% soli, ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano;4) da je riba uredno složena;5) da ispunjavaju i druge zahteve propisane ovim pravilnikom.1) Konzerve od morske ribeČlan 49Konzervama od morske ribe, u smislu ovog pravilnika, smatraju se konzerve od sitne plave ribe, konzerve od krupne plave ribe, konzerve od druge morske ribe i konzerve od morske ribe sa povrćem, voćem, pečurkama i žitaricama i riblje paštete.a) Konzerve od sitne plave ribe
Član 50Prema vrsti ribe, konzerve od sitne plave ribe stavljaju se u promet kao sardine, konzerve od papaline, konzerve od inćuna, konzerve od skuša, konzerve od mešane sitne plave ribe i konzerve od komadića, odrezaka i usitnjenih mrvica sitne plave ribe.SardineČlan 51Sardine su konzerve dobijene preradom sardela sa dodatkom ulja, sosa ili salamure.Prema vrsti naliva, sardine se stavljaju u promet kao sardine u ulju, sardine u sosu i sardine u salamuri.Prema kvalitetu, sardine se stavljaju u promet kao sardine ekstra kvaliteta i sardine.Član 52Sardine ekstra kvaliteta koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da su sardele složene uredno, naizmenično vrat-rep, priljubljene jedna uz drugu;2) da su vrat i rep sardela rezani potpuno ravno;3) da je utroba sardele odstranjena;4) da su sardele ujednačene veličine;5) da je kožica sardele sjajne svetlosrebrnaste boje, osim sardela koje se stavljaju u promet kao sardine u sosu, da je kožica sardela koje su u gornjem redu potpuno cela, dok kožice sardela koje su u donjem redu može biti ispucana kod najviše 20% sardela ali ne na trbušnom delu;6) da je meso sardela belo, osim sardela koje se stavljaju u promet kao sardine u sosu, bez tragova žućkaste i ružičaste boje, mekane i sočne konzistencije;7) da u ulju, odnosno u salamuri nema mrvica mesa ili kože, niti taloga zgrušane belančevine;8) da sadrže samo rafinisano maslinovo ulje ili semensko ulje, s tim da u ulju nema više od 3% vode u odnosu na neto masu konzerve i da je ulje bistro.Član 53Sardine koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da su glava i rep sardele odrezani ili rep neodrezan kod sardela pecature preko 36 kom/kg;2) da je utroba većine sardela odstranjena, osim ikre, s tim da sardele mogu imati ostatke creva;3) da je kožica sardele svetlosrebrnaste do bledožute boje, osim sardela koje se stavljaju u promet kao sardine u sosu, s tim da može biti ispucana i delimično skinuta sa svih sardela;4) da je meso sardele belo do bledo crveno-smeđe boje, s tim da uz kost i na trbušnom delu sardele može biti tamnije, da nije previše mekano ni previše tvrdo i da nije suvo;5) da u ulju sardina koje se stavljaju u promet kao sardine u ulju nema više od 10% vode u odnosu na neto masu konzerve i da je ulje bistro.Konzerve od papalinaČlan 54Konzerve od papalina u smislu ovog pravilnika su konzerve dobijene preradom papalina, sa dodatkom ulja, sosa ili salamure.Prema vrsti naliva i načinu prerade, konzerve od papalina stavljaju se u promet kao konzerve od papalina u ulju ili sosu ili salamuri, konzerve blago toplo dimljenih papalina u ulju ili sosu (brisling) i konzerve od jako toplo dimljenih papalina u ulju ili sosu (sprats).Član 55Konzerve od papalina u ulju ili sosu koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da je glava papalina odrezana;2) da je utroba kod većine papalina odstranjena do pecature 80 kom/kg, a preko te pecature utroba ne mora biti odstranjena;3) da je meso papalina bele do žućkaste boje, osim mesa papalina koje se stavljaju u promet
kao konzerve papalina u sosu, s tim da uz kost može biti crveno, a na trbušnom delu i ružičasto, da je meso mekane konzistencije, a dozvoljava se umereno gorak ukus koji je specifičan za papaline;4) da u ulju kod konzervi koje se stavljaju u promet kao konzerve papalina u ulju nema više od 10% vode u odnosu na netomasu konzerve i da je ulje bistro.Član 56Konzerve od dimljenih papalina u ulju ili sosu su konzerve proizvedene konzervisanjem dimljenih papalina.Prema postupku prerade, konzerve od dimljenih papalina stavljaju se u promet kao konzerve od blago toplo dimljenih papalina u ulju ili sosu i konzerve od jako toplo dimljenih papalina u ulju ili sosu.Pri slaganju veće papaline se slažu po dužini (long pack), a manje poprečno (cross pack).Član 57Konzerve od blago toplo dimljenih papalina u ulju ili sosu koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da trbušni deo nije otvoren kod znatnijeg dela papalina, s tim što utroba ne mora biti odstranjena;2) da je kožica papalina svetlosrebrnaste do mrke boje sa svetložutom do mrke nijanse, osim papalina u sosu;3) da je meso papalina svetle do žućkastomrke boje, osim papalina u sosu, da meso ima miris na dimljenu ribu i da nije drvenasto, ali može biti čvršće konzistencije;4) da u ulju kod konzervi koje se stavljaju u promet kao konzerve od blago toplo dimljenih papalina u ulju nema više od 10% vode u odnosu na netomasu konzerve i da je ulje bistro.Član 58Konzerve od jako toplo dimljenih papalina u ulju ili sosu koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da trbušni deo nije otvoren kod znatnijeg broja papalina, s tim da utroba ne mora biti odstranjena;2) da je kožica papalina tamnosmeđe ili srebrnastomrke boje;3) da je meso papalina mrke boje, čvrste konzistencije, ali ne i drvenasto;4) da u ulju kod konzervi koje se stavljaju u promet kao konzerve od jako toplo dimljenih papalina u ulju nema više od 10% vode u odnosu na neto masu konzerve i da je ulje bistro.Konzerve od inćunaČlan 59Konzerve od inćuna u smislu ovog pravilnika su konzerve proizvedene preradom inćuna sa dodatkom ulja, sosa ili salamure.Prema vrsti naliva, konzerve od inćuna stavljaju se u promet kao konzerve od inćuna u ulju, konzerve od inćuna u sosu i konzerve od inćuna u salamuri.Član 60Konzerve od inćuna koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da su glava i rep odrezani kod inćuna pecature do 45 kom/kg, a preko te pecature rep ne mora biti odrezan;2) da je utroba većine inćuna odstranjena, uz dozvoljeno prisustvo ostataka creva;3) da je kožica inćuna karakteristične boje, koja može imati smeđu nijansu, i može biti ispucana i delimično skinuta;4) da je meso inćuna svetle boje, s tim da uz kost može biti ružičasto i da je meso čvrste konzistencije, a dozvoljava se umereno gorak ukus specifičan za inćuna;5) da u ulju kod konzervi koje se stavljaju u promet kao konzerve od inćuna u ulju nema više od 10% vode u odnosu na netomasu konzerve i da je ulje bistro.Konzerve od skuša
Član 61Konzerve od skuša u smislu ovog pravilnika su konzerve proizvedene preradom skuša ili plavica (lokarda) sa dodatkom ulja, sosa ili salamure.Prema vrsti naliva i načinu prerade, konzerve od skuša stavljaju se u promet kao konzerve od skuša u ulju, sosu ili salamuri, konzerve od skušica u ulju, vinu, sosu ili salamuri, konzerve od fileta skuša u ulju, vinu, sosu ili salamuri i konzerve od fileta skuša sa kožom u ulju, vinu ili sosu.Član 62Konzerve od skuša u ulju, sosu ili salamuri koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da su skuše cele, poprečno rezane ili polutke složene naizmenično vrat-rep;2) da su glava i rep odrezani ravno i da skuše nemaju veće ostatke creva;3) da je meso skuše bele do žućkaste boje, osim skuša koja se stavljaju u promet u sosu, s tim da uz kost može biti crvenkasto, da je čvrste konzistencije i da nije suvo;4) da u ulju, kod konzervi koje se stavljaju u promet kao konzerve od skuša u ulju, nema više od 10% vode u odnosu na netomasu konzerve i da je ulje bistro.Član 63Konzerve od skušica u ulju, sosu ili salamuri su konzerve proizvedene preradom skuša ili lokarda veličine preko 25 kom/kg.Konzerve od skušica u ulju, sosu ili salamuri koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati uslove iz člana 62 ovog pravilnika.Član 64Konzerve od fileta skuša u ulju, vinu, sosu ili salamuri u smislu ovog pravilnika su konzerve proizvedene preradom skuša ili plavica (lokardi) kod kojih je meso posle odstranjivanja glave, utrobe, kože i kostiju izrezano u filete, približne dužine limenke. Dozvoljava se da fileti budu sastavljeni od dva dela.Član 65Konzerve od fileta skuša u ulju, vinu, sosu ili salamuri koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve:1) da su fileti složeni po dužini limenke;2) da u ulju, vinu, sosu ili salamuri nema u znatnoj meri mrvica mesa ili kože, niti taloga zgrušane belančevine;3) da je meso bele do žućkaste boje, meke konzistencije;4) da sadrže samo rafinisano maslinovo ulje ili semensko ulje, s tim da u ulju ne bude više od 6% vode u odnosu na netomasu konzerve i da je ulje bistro.U konzervama od fileta skuša nije obavezno odstranjivanje crnog mesa.Član 66Konzerve od fileta skuša sa kožom u ulju, vinu ili sosu koje se stavljaju u promet moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:1) da su fileti složeni po dužini limenke;2) da se u ulju, vinu ili sosu može naći manja količina komadića mesa ili kože, ali da nema taloga zgrušanih belančevina;3) da je meso bele do svetložućkaste boje i meke konzistencije;4) da sadrže samo rafinisano maslinovo ulje ili semensko ulje, s tim da u ulju ne bude više od 10% vode u odnosu na netomasu konzerve i da je ulje bistro.Konzerve od mešavine sitne plave ribeČlan 67Konzerve od mešavine sitne plave ribe u smislu ovog pravilnika su konzerve proizvedene od mešavine inćuna, sardela i papalina u ulju, sosu ili salamuri.Konzerve od mešavine sitne plave ribe koje se stavljaju u promet moraju ispunjavati zahteve
iz člana 60 ovog pravilnika.Član 68Konzerve od mešavine sitne plave ribe stavljaju se u promet kao konzerve od mešavine sitne plave ribe u ulju, sosu ili salamuri.Konzerve od komadića, odrezaka i usitnjenih mrvica sitne plave ribeČlan 69Konzerve od komadića, odrezaka i usitnjenih mrvica sitne plave ribe u smislu ovog pravilnika su konzerve proizvedene preradom mesnatih delova sitne plave ribe.Komadićima sitne plave ribe smatraju se mesni delovi sitne plave ribe kod kojih je sačuvana struktura tkiva, a mogu sadržati ostatke kože i kostiju.Odrescima sitne plave ribe smatraju se komadi sitne plave ribe sečene rezom poprečno na smer mišićnih vlakana, a mogu sadržati kost i kožu.Usitnjenim mrvicama smatraju se mesni delovi sitne plave ribe kod kojih nije sačuvana struktura tkiva.Član 70Prema vrsti naliva, konzerve od komadića, odrezaka i usitnjenih mrvica sitne plave ribe stavljaju se u promet kao konzerve od komadića, odrezaka i usitnjenih mrvica sitne plave ribe u ulju, sosu ili salamuri.
Pravilnik o kvalitetu mesa stoke
PRAVILNIKO KVALITETU MESA STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI(”Sl. list SFRJ”, br. 34/74, 26/75, 13/78 - dr. pravilnik, 1/81 - dr. pravilnik i 2/85 - dr. pravilnik).
1. I OPŠTE ODREDBE 2. II MESO STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI
1. 1. Meso goveda 2. 2. Meso bivola 3. 3. Meso svinja 4. 4. Meso ovaca 5. 5. Meso koza 6. 6. Meso kopitara 7. 7. Meso kunića 8. 8. Meso peradi (živinsko meso)
3. 9. Meso divljači 4. III PRETHODNO UPAKOVANO MESO STOKE ZA KLANJE, PERADI I
DIVLJAČI5. IV TRANSPORTOVANJE, ČUVANJE, OZNAČAVANJE I PRODAJA MESA
STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI6. V ZAVRŠNE ODREDBE
.
I OPŠTE ODREDBE
Član 1Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta i drugih svojstava
mora da ispunjava meso stoke za klanje, peradi i divljači, kao i minimalni uslovi u pogledu pakovanja, označavanja, čuvanja i transportovanja tog mesa.Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu mesa stoke za klanje, peradi i divljači.Uslovi propisani ovim pravilnikom ne odnose se na meso stoke za klanje, peradi i divljači namenjeno industrijskoj preradi.Član 2Pod stokom za klanje, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: goveda (uključujući i bivole), svinje, ovce, koze, kopitari (konji, magarci, mazge i mule) i kunići.Pod peradi, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se kokoši, ćurke, guske, plovke, morke i pitomi golubovi.Pod divljači, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: zečevi, divlje svinje, divokoze, jeleni, srne, medvedi, jarebice, prepelice, divlje guske, divlje plovke, divlji golubovi, grlice i fazani.Član 3Pod mesom stoke za klanje, peradi i divljači, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se skeletna muskulatura dobivena klanjem stoke i peradi i klanjem ili odstreljenjem divljači, sa uraslim masnim i vezivnim tkivom, kostima i rskavicama, krvnim i limfnim sudovima, limfnim čvorovima i živcima.Član 4Pod jestivim delovima stoke za klanje, peradi i divljači (u daljem tekstu: jestivi delovi), koji se ne smatraju mesom u smislu odredbe člana 3. ovog pravilnika, podrazumevaju se:1) masna tkiva - slanina (potkožno masno tkivo svinja), salo (naslage masnog tkiva u trbušnoj šupljini svinja), oporci (masno tkivo creva) i loj (masno tkivo goveda, bivola, ovaca, koza i kopitara);2) unutrašnji organi ili iznutrice, i to:a) celi organi: mozak, jezik, srce, grkljan, dušnik, pluća, grudna žlezda, jetra, slezina, bubrezi, beli bubrezi - testesi i krv;b) celi organi ili delovi organa probavnog trakta: želudac svinja i teladi, predželuci goveda, teladi i ovaca (burag i kapura), mišićni želudac peradi (bubac), tanka creva teladi, prasadi i jagnjadi i deo debelog creva svinja, teladi, goveda, ovaca i jagnjadi;3) glava (ošurena ili oslobođena kože), donji delovi nogu stoke za klanje i peradi odvojeni u skočnim (tarzalnim) i kolenim (karpalnim) zglobovima (u daljem tekstu: donji delovi nogu), rep (deo kičmenog stuba koji obuhvata pršljenove repa sa pripadajućom muskulaturom), koža svinja bez dlake, koža glave i nogu teladi (ošurena i bez dlake) i gubice goveda, kosti za supu (bele kosti) i kosti sa mesom.Celi organi ili delovi organa probavnog trakta (stav 1. tačka 2. pod b) moraju se odmah posle klanja dobro očistiti od sadržaja, a sa želuca svinja, mišićnog želuca peradi i predželuca preživara mora se odstraniti rožnati deo (kutikula).Član 5*Meso stoke za klanje, peradi i divljači i jestivi delovi, koji se stavljaju u promet na malo moraju biti deklarisani na način propisan ovim pravilnikom.Deklarisanje vrši organizacija udruženog rada koja stavlja u promet meso i jestive delove iz stava 1. ovog člana.Deklaracija za meso stoke za klanje, peradi i divljači i za jestive delove mora da sadrži firmu i naziv i sedište organizacija iz stava 2. ovog člana, vrstu mesa i osnovni deo trupa, kao i kategoriju mesa, odnosno jestivih delova ako su izloženi na prodajnom pultu. Ako je meso razvrstano po kategorijama deklaracija mora da ima etiketu koja može biti u boji u smislu člana 105. stav 3. ovog pravilnika.Deklaracija za uvezeno meso stoke za klanje, peradi i divljači i za jestive delove mora da
sadrži i firmu i naziv i sedište uvoznika, datum proizvodnje i naziv zemlje iz koje su uvezeni.Ako se u promet stavlja prethodno upakovano meso i jestivi delovi, deklaracija mora da sadrži i datum rasecanja ili pakovanja, neto težinu, firmu i naziv i sedište organizacije u kojoj su meso i jestivi delovi pakovani, kao i naziv delova trupa (but i sl.) i oznaku kategorije mesa.Član 6Meso stoke za klanje, peradi i divljači i jestivi delovi mogu se stavljati u promet samo ako je veterinarsko-sanitarnim pregledom utvrđeno da su upotrebljivi za ljudsku ishranu.Meso stoke za klanje, peradi i divljači ne sme da sadrži rezidue antibiotika i hormona.Član 7Odredbe ovog pravilnika obavezne su za sve organizacije udruženog rada i fizička lica koja proizvode i stavljaju u promet meso stoke za klanje, peradi i divljači i jestive delove.Ako posebnim propisom nije drukčije određeno, odredbe ovog pravilnika odnose se i na uvezene proizvode.
II MESO STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI
Član 8Prema vrsti stoke za klanje, peradi i divljači od koje potiče, meso se stavlja u promet kao meso goveda, meso bivola, meso svinja, meso ovaca, meso koza, meso kopitara, meso kunića, meso peradi i meso divljači.Izgled, boja, struktura, konzistencija i druga organoleptička svojstva moraju biti karakteristični za odnosnu vrstu mesa. Meso mora biti higijenski ispravno i čisto (da nije plesnivo i uprljano sadržajem unutrašnjih organa ili njihovih delova, da ne sadrži druge strane materije i da nema miris koji nije svojstven mesu), a površina prereza mora biti ravna, bez većih zasekotina, zdrobljenih kostiju i sl.Mesto ili rez od klanja (odstreljenja) i kičmena moždina moraju biti odstranjeni.Član 9Meso stoke za klanje, peradi i divljači stavlja se u promet u trupovima, polutkama, četvrtima ili u osnovnim delovima.Osnovni delovi mesa stoke za klanje, peradi i divljači i jestivi delovi mogu se stavljati u promet i prethodno upakovani sa ili bez kostiju.Na zahtev potrošača mogu se sa svakog osnovnog dela trupa odstraniti kosti.Član 10Ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno, sa mesa stoke za klanje koje se stavlja u promet u trupovima, polutkama ili četvrtima moraju biti odvojeni donji delovi nogu.Član 11Meso stoke za klanje, peradi i divljači može se stavljati u promet u osnovnim delovima i u manjim komadima, sa ili bez kostiju, bez dodavanja jestivih delova.Jestivi delovi stavljaju se u promet odvojeno od mesa, ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno.Član 12Pod trupovima junećeg mesa, goveđeg mesa, mesa bivola i mesa kopitara, podrazumevaju se ohlađeni trupovi bez kože, glave, donjih delova nogu, repa, unutrašnjih organa i bubrežnog loja.Pod trupovima telećeg mesa, mesa bivolčadi, jagnjećeg mesa, ovčijeg mesa, jarećeg mesa i kozijeg mesa podrazumevaju se ohlađeni trupovi sa bubrezima i bubrežnim lojem, bez kože, glave, donjih delova nogu, repa i unutrašnjih organa.Član 13Pod trupom prasećeg mesa (trup odojka) podrazumeva se ohlađeni trup zajedno sa kožom (bez dlake), glavom (uključujući i jezik), prednjim i zadnjim nogama, unutrašnjim organima
(član 4. stav 1. tačka 2. pod a), bubrežnim salom i repom.Član 14Pod trupovima mlade svinjetine i svinjetine podrazumevaju se ohlađeni trupovi, bez kože, potkožnog masnog tkiva, sala, glave, donjih delova nogu, unutrašnjih organa i repa.Član 15Pod trupom jagnjadi sisančadi (mlade jagnjetine) podrazumeva se ohlađeni trup sa glavom uključujući i jezik, unutrašnjim organima (član 4. stav 1. tačka 2. pod a), bubrežnim lojem i trbušnom maramicom, bez kože i donjih delova nogu.Član 16Pod polutkama telećeg, junećeg i goveđeg mesa, mesa bivolčadi i bivoljeg mesa, jagnjećeg i ovčijeg mesa, jarećeg i kozjeg mesa, mesa mlade svinjetine i svinjetine, kao i mesa kopitara, podrazumevaju se ohlađeni delovi trupa dobiveni uzdužnim rasecanjem kičmenog stuba.Član 17Pod četvrtima telećeg, junećeg i goveđeg mesa, mesa bivolčadi i bivoljeg mesa, jagnjećeg i ovčijeg mesa, jarećeg i kozjeg mesa, podrazumevaju se delovi (četvrti) dobiveni rasecanjem ohlađene polutke rezom između 12. i 13. rebra.Ako se rasecanje polutki na četvrti vrši na drugi način, to se mora deklarisati.Član 18Trupovi, polutke i četvrti mesa stoke za klanje rasecaju se u osnovne delove koji služe kao osnova za kategorizaciju mesa.Pod osnovnim delovima trupa, polutki i četvrti podrazumevaju se: but, slabine, leđa, plećka, potplećka, vrat, grudi, rebra, trbušina, kolenica i podlaktica.
1. Meso goveda
Član 19Meso goveda stavlja se u promet kao: teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (govedina).Član 20Pod telećim mesom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem teladi starosti od 3 nedelje do 6 meseci, težine trupa (zajedno sa bubrezima i bubrežnim lojem, bez glave, kože, donjih delova nogu, repa i unutrašnjih organa) od 25 do 125 kg.Teleće meso koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je mišićno tkivo svetloružičaste do ružičaste boje;2) da je nežne građe i da su izgled i konzistencija karakteristični za teleće meso;3) da je masno tkivo bele ili krembele boje i čvrste konzistencije i da su bubrezi bar delimično prekriveni masnim tkivom.Član 21Prema osnovnim delovima trupa, polutki i četvrti, teleće meso se stavlja u promet kao teleće meso I , II i III kategorije.Član 22Pod telećim mesom I kategorije podrazumeva se meso buta bez kolenice i meso slabina sa bubregom i bubrežnim lojem, bez delova trbušine.Meso buta se odvaja rezom između poslednjeg slabinskog i prvog krsnog pršljena, a kolenica se odvaja u kolenom zglobu.Pod mesom slabina podrazumeva se meso dela kičmenog stuba sa podslabinom (file), bubregom i bubrežnim lojem, koje je odvojeno od leđa rezom između 12. i 13. rebra a od buta - rezom između poslednjeg slabinskog pršljena i prvog krsnog pršljena. Trbušina se od slabina odvaja rezom koji se izvodi paralelno sa kičmenim stubom, tako da počinje od mesta koje je od vrhova poprečnih nastavaka slabinskih pršljenova udaljeno najviše do njihove dužine.
Meso buta se stavlja u promet sa ili bez kostiju, a meso slabina - samo sa kostima.Član 23Pod telećim mesom II kategorije podrazumeva se meso leđa i meso plećke bez podlaktice.Pod mesom leđa podrazumeva se meso dela kičmenog stuba koje je od potplećke odvojeno rezom između 6. i 7. rebra, a od slabine - rezom između 12. i 13. rebra. Rebra se od leđa odvajaju poprečnim rezom na pravac rebara, tako da na leđima ostane najviše gornja trećina pripadajućih rebara.Meso plećke se odvaja od potplećke i grudi po prirodnoj mišićnoj vezi. Podlaktica se odvaja od plećke u lakatnom zglobu.Meso plećke se stavlja u promet sa ili bez kostiju, a meso leđa - samo sa kostima.Član 24Pod telećim mesom III kategorije podrazumeva se meso preostalih delova polutke: vrat, potplećka, grudi, rebra, trbušina, kolenica i podlaktica.Potplećka se od vrata odvaja rezom između poslednjeg vratnog i prvog leđnog pršljena.Grudi se od potplećke odvajaju poprečnim rezom na pravac rebara, tako da na grudima ostaju samo krajevi prvih šest rebara.Meso vrata, podlaktice, kolenice i trbušine stavlja se u promet sa ili bez kostiju, a meso potplećke, grudi i rebara - samo sa kostima.Član 25Pod junećim mesom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem junadi, i to nekastriranih muških grla starosti od 6 do 18 meseci i junica i kastriranih muških grla starosti od 6 do 30 meseci. Težina trupa (bez kože, glave, donjih delova nogu, unutrašnjih organa, bubrežnog loja i repa), mora da iznosi najmanje 100 kg.Juneće meso koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je mišićno tkivo svetlocrvene do crvene boje;2) da su građa, izgled i konzistencija karakteristični za juneće meso;3) da je masno tkivo krembele boje sa nijansama žute boje;4) da su rskavične pločice (diskovi) između krsnih pršljenova elastične i neokoštale;5) da su rskavični nastavci trnastih izdanaka slabinskih i leđnih pršljenova bez većih znakova okoštavanja;6) da je koštana srž na presecima leđnih i slabinskih pršljenova crvene boje karakteristične za juneće meso.Član 26Pod goveđim mesom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem ženskih i kastriranih muških grla (volova) starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci. Težina trupa (bez kože, glave, donjih delova nogu, unutrašnjih organa, bubrežnog loja i repa) mora da iznosi najmanje 100 kg.Goveđe meso koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je mišićno tkivo crvene do tamnocrvene boje;2) da je masno tkivo svetložute do žute boje;3) da su građa i konzistencija karakteristične za goveđe meso.Član 27Prema osnovnim delovima trupa, polutki i četvrti, juneće i goveđe meso stavlja se u promet kao juneće meso I, II i III kategorije i goveđe meso I, II i III kategorije.Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na meso podslabina (biftek), koje se stavlja u promet van kategorije.Član 28Pod podslabinom junećeg mesa i goveđeg mesa (biftek) podrazumevaju se podslabinski mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).Član 29
Pod junećim mesom I kategorije i goveđim mesom I kategorije podrazumeva se meso buta bez kolenice i delova trbušine.Meso buta odvaja se od slabine rezom između poslednjeg slabinskog i prvog krsnog pršljena, a od kolenice - u kolenom zglobu.Juneće meso I kategorije i goveđe meso I kategorije stavljaju se u promet sa ili bez kostiju.Član 30Pod junećim mesom II kategorije i goveđim mesom II kategorije podrazumeva se meso slabina bez podslabina, meso leđa i meso plećke.Pod mesom slabina podrazumeva se meso dela kičmenog stuba, odvojeno od leđa rezom između 12. i 13. rebra a od buta - rezom između poslednjeg slabinskog pršljena i prvog krsnog pršljena. Trbušina se od slabine odvaja rezom koji se izvodi paralelno sa kičmenim stubom, tako da počinje od mesta koje je od vrhova poprečnih nastavaka slabinskih pršljenova udaljeno najviše do njihove dužine.Pod mesom leđa podrazumeva se meso dela kičmenog stuba odvojeno od potplećke rezom između 6. i 7. rebra, i od slabine - rezom između 12. i 13. rebra. Rebra se od leđa odvajaju rezom tako da na leđima ostane najviše gornja trećina pripadajućih rebara.Meso plećke se odvaja od potplećke i grudi po prirodnoj mišićnoj vezi. Podlaktica se od plećke odvaja u lakatnom zglobu.Meso slabina i leđa stavlja se u promet samo sa kostima, a meso plećke - sa ili bez kostiju.Član 31Pod junećim mesom III kategorije i goveđim mesom III kategorije podrazumeva se meso preostalih delova polutke: vrat, potplećka, grudi, rebra, trbušina, kolenica i podlaktica.Potplećka se od vrata odvaja rezom između poslednjeg vratnog i prvog leđnog pršljena.Grudi se od potplećke odvajaju poprečnim rezom na pravac rebara, tako da na grudima ostanu samo krajevi prvih šest rebara.Meso vrata, podlaktice, kolenice i trbušine stavlja se u promet sa ili bez kostiju, a meso potplećke, grudi i rebara - samo sa kostima.
2. Meso bivola
Član 32Meso bivola stavlja se u promet kao: meso bivolčadi i bivolje meso.Pod mesom bivolčadi, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem bivola starosti do 6 meseci, a pod bivoljim mesom - meso dobiveno klanjem bivola starijih od 6 meseci.Član 33Na meso bivolčadi primenjuju se odredbe čl. 20, 21, 22, 23. i 24. ovog pravilnika.Član 34Na bivolje meso primenjuju se odredbe čl. 26, 27, 28, 29, 30. i 31. ovog pravilnika.
3. Meso svinja
Čl. 35-44***(Prestali da važe)
4. Meso ovaca
Član 45Meso ovaca stavlja se u promet kao: meso jagnjadi sisančadi (mlada jagnjetina), jagnjeće meso (jagnjetina) i ovčije meso (ovčetina).
Član 46Pod mesom jagnjadi sisančadi, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem jagnjadi sisančadi starosti od 3 nedelje do 3 meseca. Težina trupa (sa glavom, unutrašnjim organima iz člana 4. stav 1. tačka 2. pod a) ovog pravilnika, bubrežnim lojem i trbušnom maramicom, bez kože i donjih delova nogu) mora da iznosi od 5 do 15 kg.Meso jagnjadi sisančadi koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da mišićno tkivo ima svetloružičastu boju;2) da je nežne građe i da su izgled i konzistencija karakteristični za meso jagnjadi sisančadi;3) da su bubrezi i površina trupa bar delimično prekriveni masnim tkivom.Član 47Na meso jagnjadi sisančadi primenjuju se odredbe člana 37. ovog pravilnika.Član 48Pod jagnjećim mesom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem jagnjadi starosti od 3 do 9 meseci. Težina trupa (sa bubrezima i bubrežnim lojem, a bez kože, glave, donjih delova nogu i unutrašnjih organa) mora da iznosi od 8 do 25 kg.Jagnjeće meso koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je mišićno tkivo ružičaste boje;2) da je nežne građe i da su izgled i konzistencija karakteristični za jagnjeće meso;3) da masno tkivo nema žutu boju;4) da su bubrezi i površina trupa bar delimično prekriveni masnim tkivom.Član 49Pod ovčijim mesom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem ovaca (muških i ženskih grla) starijih od 9 meseci. Težina trupa (sa bubrezima i bubrežnim lojem, a bez glave, kože, donjih delova nogu i unutrašnjih organa) mora da iznosi najmanje 15 kg.Ovčije meso koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je mišićno tkivo svetle do tamnocrvene boje;2) da su izgled, građa i konzistencija karakteristični za ovčije meso;3) da su bubrezi i površina trupa bar delimično prekriveni masnim tkivom.Član 50Na jagnjeće meso i ovčije meso primenjuju se odredbe čl. 21. do 24. ovog pravilnika, s tim što se u II kategoriju jagnjećeg mesa, odnosno u II kategoriju ovčijeg mesa svrstavaju i vrat i potplećka, a kolenica se ne odvaja od buta.Član 51Jagnjeće i ovčije meso stavljaju se u promet isključivo sa kostima, s tim što but može biti bez kosti.
5. Meso koza
Član 52Meso koza stavlja se u promet kao: jareće meso (jaretina) i kozje meso (kozetina).Član 53Pod jarećim mesom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem jarića starosti od 3 nedelje do 6 meseci. Težina trupa (sa glavom, jetrom, srcem, plućima, bubrezima i bubrežnim lojem, a bez kože i donjih delova nogu) mora da iznosi od 4 do 12 kg.Jareće meso koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je mišićno tkivo svetloružičaste boje;2) da je izgled karakterističan za jareće meso;3) da su bubrezi i površina trupa bar delimično prekriveni masnim tkivom.Član 54Na jareće meso primenjuju se odredbe člana 37. ovog pravilnika.
Član 55Pod kozijim mesom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem koza (muških i ženskih grla) starijih od 6 meseci. Muška grla moraju biti kastrirana najmanje mesec dana pre klanja. Težina trupa (sa bubrezima i bubrežnim lojem, a bez kože, glave, donjih delova nogu i unutrašnjih organa) mora da iznosi najmanje 10 kg.Kozje meso koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je mišićno tkivo svetle do tamnocrvene boje;2) da su izgled i konzistencija karakteristični za kozje meso;3) da su bubrezi i površina trupa bar delimično prekriveni masnim tkivom.Član 56Na kozje meso primenjuju se odredbe čl. 21. do 24. ovog pravilnika, s tim što se u II kategoriju kozjeg mesa svrstavaju i vrat i potplećka.Član 57Jareće meso i kozje meso stavljaju se u promet isključivo sa kostima.
6. Meso kopitara
Član 58Meso kopitara stavlja se u promet kao: meso ždrebadi, konjsko meso, meso magarca, meso mazgi i meso mula.Član 59Pod mesom ždrebadi, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem ždrebadi, starosti od 6 nedelja do 1 godine.Meso ždrebadi koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je mišićno tkivo ružičastocrvene boje;2) da je nežne građe i konzistencije;3) da su bubrezi i površina trupa delimično prekriveni masnim tkivom;4) da masno tkivo nije žute boje.Član 60Na meso ždrebadi primenjuju se odredbe čl. 21. do 24. ovog pravilnika.Član 61Pod konjskim mesom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem konja starijih od 1 godine.Konjsko meso koje se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je mišićno tkivo izrazito crvene boje;2) da je karakteristične građe i konzistencije;3) da su bubrezi i površina trupa bar delimično prekriveni masnim tkivom.Član 62Pod mesom magaraca, mazgi i mula, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se meso dobiveno klanjem magaraca, mazgi odnosno mula.Član 63Odredbe čl. 59. i 61. ovog pravilnika odnose se i na meso magaraca, mazgi i mula.Član 64Na konjsko meso i meso magaraca, mazgi i mula primenjuju se odredbe čl. 27. do 31. ovog pravilnika.Član 65Ako meso stoke za klanje iz čl. 20, 25, 26, 36, 38, 39, 40, 46, 48, 49, 53, 55, 59. i 61. ovog pravilnika ne ispunjava uslove kvaliteta propisane ovim pravilnikom, može se koristiti za industrijsku preradu, s tim da takvo meso bude označeno kao “meso za preradu”.
7. Meso kunića
Član 66Meso kunića se stavlja u promet u trupu sa glavom, jetrom, srcem, plućima i bubrezima, a bez kože, donjih delova nogu i unutrašnjih organa, ili rasečeno u polutke odnosno četvrti.Na meso kunića primenjuje se odredba člana 37. ovog pravilnika.
8. Meso peradi (živinsko meso)
Čl. 67-83**(Prestalo da važi)
9. Meso divljači
Član 84Pod mesom divljači podrazumeva se meso divljači odstreljene u lovu i meso dobiveno klanjem gajene divljači.Član 85Meso divljači stavlja se u promet odvojeno od mesa stoke za klanje.Član 86Divlji zečevi prodaju se celi, zajedno sa kožom i unutrašnjim organima (bez želuca i creva).Član 87Pernata divljač koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da je smrznuta ili ohlađena;2) da nije oštećena u većoj meri;3) da su creva izvađena bez otvaranja trbušne duplje (kroz kloaku).
III PRETHODNO UPAKOVANO MESO STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI
Član 88Meso stoke za klanje, peradi i divljači i jestivi delovi mogu se stavljati u promet i prethodno upakovani.Meso stoke za klanje, peradi i divljači i jestivi delovi mogu se pakovati u podmetače, folije, posude sa prozirnim poklopcem, plastične kese sa vakuumom i na drugi način.Prethodno pakovanje može vršiti samo proizvođač, odnosno organizacija koja za tu svrhu ima odgovarajuće prostorije i uređaje za rasecanje, pakovanje i čuvanje pakovanog mesa.U prostoriji u kojoj se vrši rasecanje i pakovanje mesa i jestivih delova mora da se održava temperatura najviše do 10 C, a u prostoriji za čuvanje upakovanog mesa i jestivih delova od -1 C do +2 C.Ako proizvođači odnosno organizacija iz stava 3. ovog člana vrši smrzavanje prethodno upakovanog mesa, mora imati i uređaje za smrzavanje i čuvanje smrznutog upakovanog mesa i jestivih delova.Član 89Prethodno upakovano meso i jestivi delovi stavljaju se u promet ohlađeni ili smrznuti. Takvo meso i jestivi delovi mogu se stavljati u promet samo kao celo pakovanje.Član 90Prethodno upakovano meso stoke za klanje, peradi i divljači dobiva se rasecanjem pojedinih delova ohlađenog trupa ili ohlađenih delova, čija temperatura u dubini mora iznositi od 0 C do
+4 C. Rasecanje mesa mora da se izvrši najdocnije 72 časa posle klanja stoke, peradi i divljači. Odmah posle rasecanja, meso se pakuje u odgovarajuću ambalažu i čuva na temperaturi od -1 C do +2 C.Ako se prethodno upakovano meso stavlja u promet kao smrznuto mora se odmah posle pakovanja smrzavati na temperaturi nižoj od -30 C i čuvati na temperaturi nižoj od -18 C.Član 91Pod uslovima iz člana 90. ovog pravilnika vrši se prethodno pakovanje i smrzavanje jestivih delova.Član 92Nerasečena perad pakuje se u vrećice od providnih folija sa ili bez vakuuma, koje se zatvaraju termički ili mehanički.Iznutrice peradi (mišićni želudac - bubac, jetra, slezina, srce), kao i vrat, mogu se stavljati u trbušnu duplju trupa prethodno upakovane peradi samo ako su posebno upakovani u vrećice ili folije od plastičnih masa.Član 93Jedno pakovanje može da sadrži samo jednu vrstu mesa stoke za klanje, peradi i divljači iste kategorije.Zabranjeno je ispod komada mesa koji se vide na površini pakovanja stavljati nesrazmerno male komadiće mesa, kao i dodavati vezivno tkivo ili masno tkivo i jestive delove.Član 94Prethodno upakovano ohlađeno meso stoke za klanje, peradi i divljači, čiji komadi pojedinačno mereni imaju težinu manju od 200 g, može biti u prometu do 3 dana računajući od dana pakovanja, pod uslovom da se čuva na temperaturi do +2 C i da mu nisu promenjene svojstvene organoleptičke osobine.Prethodno upakovano ohlađeno meso, čiji komadi pojedinačno mereni imaju težinu veću od 200 g, može biti u prometu, i to: goveđe i juneće meso do 14 dana a svinjsko i teleće meso i meso peradi do 7 dana računato od dana pakovanja, pod uslovom da se čuva na temperaturi od -1 C do +2 C, da je pakovano u kese koje mu obezbeđuju vakuum i da mu nisu promenjene svojstvene organoleptičke osobine.Ako se meso iz stava 2. ovog člana ne pakuje u kese koje obezbeđuju vakuum, na takvo meso se primenjuju odredbe stava 1. ovog člana.Prethodno upakovano smrznuto meso iz st. 1. i 2. ovog člana može biti u prometu do 90 dana, pod uslovom da se čuva na temperaturi nižoj od -12 C.
IV TRANSPORTOVANJE, ČUVANJE, OZNAČAVANJE I PRODAJA MESA STOKE ZA KLANJE, PERADI I DIVLJAČI
Član 95Meso stoke za klanje, peradi i divljači mora se pre utovara u prevozno sredstvo ohladiti ili smrznuti.Pod ohlađenim mesom podrazumeva se meso čija temperatura u središnim delovima najdebljih mišića iznosi od -0,5 C do +4 C.Pod smrznutim mesom podrazumeva se meso čija je temperatura u središnim delovima najdebljih mišića niža od -8 C.Zabranjeno je ponovo smrzavati jednom odmrznuto meso i kao takvo ga stavljati u promet.Član 96Ohlađeno meso stoke za klanje, peradi i divljači transportuje se prevoznim sredstvima u kojima je obezbeđena temperatura ohlađenog mesa u središnim delovima najdebljih mišića od +4 C.Ohlađeni trupovi, polutke i četvrti vešaju se u prevoznim sredstvima, pri čemu meso u toku
transportovanja ne sme da dodiruje pod.Meso u komadima može se transportovati samo u metalnim ili plastičnim posudama ili u kartonskim kutijama, a meso peradi i u drvenoj ambalaži. Kartonske kutije moraju biti iznutra obložene čistim materijalom koji ne propušta vodu i mast.Odkošteno ohlađeno ili smrznuto meso može se transportovati u jutanim vrećama sa umetkom od plastičnih folija ili u vrećama od plastičnih folija i mora biti smešteno u odgovarajuću plastičnu, kartonsku ili metalnu ambalažu.Član 97Smrznuto meso stoke za klanje, peradi i divljači transportuje se prevoznim sredstvima u kojima je obezbeđeno rashlađivanje, s tim da meso može biti naslagano (štosovano) na limenom podu ili na metalnim rešetkama (trepnama) koje su pokrivene belim čaršavima ili plastičnim folijama.Član 98Upakovano meso stoke za klanje, peradi i divljači transportuje se u odgovarajućoj metalnoj, kartonskoj ili plastičnoj ambalaži a meso peradi i u drvenoj ambalaži.Divljač se ne sme transportovati prevoznim sredstvima kojima se prevozi meso stoke za klanje i peradi, ako nije posebno upakovana.Član 99Jestivi delovi iz člana 4. stav 1. tačka 2. ovog pravilnika trasnportuju se u posudama od metala koji ne rđa ili u posudama od plastičnih masa.Smrznuti jestivi delovi iz člana 4. stav 1. tačka 2. ovog pravilnika transportuju se i upakovani u kartonske kutije ili u posude od plastičnih masa, koje su iznutra obložene plastičnim folijama.Član 100Pri transportovanju mesa stoke za klanje, peradi i divljači u vreme kad je temperatura vazduha veća od +15 C, prevozna sredstva kojima se meso transportuje na udaljenost veću od 100 km moraju imati rashladne uređaje.Član 101Meso divljači u koži transportuje se prethodno upakovano u jutane vreće ili plastične folije.Odredbe čl. 95. do 100. ovog pravilnika shodno se primenjuju i na transportovanje mesa divljači u koži.Član 102Utovar i istovar mesa stoke za klanje, peradi i divljači mora se vršiti na pokrivenim rampama tako da se meso obezbedi od neposrednog dejstva sunčeve svetlosti, atmosferskih padavina i prašine.Prodavnice u kojima se vrši utovar i istovar mesa stoke za klanje, peradi i divljači ne moraju imati pokrivene rampe.Član 103Slanina, salo, loj i jestivi delovi iz člana 4. stav 1. tačka 2. ovog pravilnika, čuvaju se odvojeno od mesa i moraju biti obešeni o kuke ili složeni u rafove (vitrine), osim iznutrica koje moraju biti složene u posudama od nerđajućeg metala ili od plastičnih masa.Smrznuto meso i smrznuti jestivi delovi čuvaju se u hladnjačama ili rashladnim pultovima, na temperaturi nižoj od -12 C.Član 104Meso divljači čuva se odvojeno od mesa stoke za klanje i peradi u rashladnim prostorijama ili rashladnim uređajima i prodaje se odvojeno od tih vrsta mesa.Smrznuto meso divljači čuva se u hladnjačama ili rashladnim pultovima, na temperaturi nižoj od -12 C.Član 105U prostorijama u kojima se meso stoke za klanje, peradi i divljači prodaje, na vidnom mestu
ističu se šematski prikazi kategorija pojedinih vrsta mesa koje su predviđene ovim pravilnikom.U šematskim prikazima prikazuju se spoljašnje i unutrašnje strane polutki.Pojedine kategorije mesa se označavaju bojama, i to: plavom bojom - meso van kategorija, crvenom bojom - meso I kategorije, zelenom bojom - meso II kategorije i žutom bojom - meso III kategorije. Ispod šeme nalazi se legenda sa oznakom boja za pojedine kategorije mesa.Šematski prikazi izrađuju se na čvrstom papiru ili drugom pogodnom materijalu, veličine najmanje 40 x 60 cm.Član 106U prostorijama u kojima se prodaje meso stoke za klanje, peradi i divljači, meso se drži obešeno o kuke, odvojeno po vrstama. Ako je isečeno u manje komade, meso se može držati i na pultovima i rafovima (vitrinama) razvrstano po vrstama i kategorijama.Pultovi i vitrine za izlaganje mesa za prodaju treba da su takve veličine i da imaju odgovarajuće pregrade, da je omogućeno razvrstavanje mesa po vrstama i kategorijama.Član 107Meso kopitara prodaje se samo u posebnim prodavnicama.Član 108Zabranjeno je izlagati meso stoke za klanje, peradi i divljači izvan prodavnica ili ga stavljati u nezaštićene izloge, kao i prodavati po kućama i ulicama.Izuzetno, izlaganje mesa stoke za klanje, peradi i divljači može se vršiti u za to određenim odgovarajućim punktovima - vitrinama i na određenim mestima, pod uslovima određenim propisom donetim u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.Član 109U prodaji na malo, meso stoke za klanje, peradi i divljači meri se bez podmetača na tasu vage ili na foliji od celofana debljine 0,020 do 0,042 mm, odnosno tanjoj.
V ZAVRŠNE ODREDBE
Čl. 110 i 111*(Prestali da važe)
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunamaPravilnika o kvalitetu mesa stoke za klanje, peradi i divljači(”Sl. list SFRJ”, br. 26/75)Član 25Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SFRJ”.
OdredbePravilnika o kvalitetu mesa stoke za klanje, peradi i divljači(”Sl. list SFRJ”, br. 13/78)Član 1Kao odredbe ovog pravilnika primenjivaće se odredbe Pravilnika o kvalitetu mesa stoke za klanje, peradi i divljači (”Službeni list SFRJ”, br. 34/74 i 26/75), osim odredaba člana 5. stav 6. i čl. 110. i 111, koje prestaju da važe danom stupanja na snagu ovog pravilnika.Član 2U Pravilniku o kvalitetu mesa stoke za klanje, peradi i divljači, u članu 108. stav 2. reči: “koje odredi skupština opštine, odnosno skupština grada” zamenjuju se rečima: “određenim propisom donetim u republici, odnosno autonomnoj pokrajini”.
Član 3Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SFRJ”.
Pravilnik o kvalitetu mleka i proizvoda I
PRAVILNIKO KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA MLEKO, MLEČNE PROIZVODE, KOMPOZITNE MLEČNE PROIZVODE I STARTER KULTURE(”Sl. list SRJ”, br. 26/2002 i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 - dr. pravilnik, 4/2004 - dr. pravilnik i 5/2004).
1. MLEKO 2. MLEČNI PROIZVODI I KOMPOZITNI MLEČNI PROIZVODI 3. PASTERIZOVANO MLEKO I KOMPOZITNO PASTERIZOVANO MLEKO 4. STERILIZOVANO MLEKO I KOMPOZITNO STERILIZOVANO MLEKO 5. MLEČNI NAPICI I KOMPOZITNI MLEČNI NAPICI 6. FERMENTISANI MLEČNI PROIZVODI I KOMPOZITNI FERMENTISANI
MLEČNI PROIZVODI7. KONDENZOVANO MLEKO I KOMPOZITNO KONDENZOVANO MLEKO
.Član 1Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi koji za mleko, mlečne proizvode, kompozitne mlečne proizvode i starter kulture (u daljem tekstu: proizvodi) moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.Odredbe ovog pravilnika odnose se i na individualne proizvođače.Član 2Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi važe zahtevi propisani ovim pravilnikom za grupu srodnih proizvoda.Za proizvode iz stava 1 ovog člana proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju.Proizvođačka specifikacija mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne zahteve kvaliteta, izveštaj o izvršenom ispitivanju zahteva kvaliteta (zdravstvena ispravnost, senzorne, fizičke i hemijske karakteristike) i podatke iz deklaracije navedene u članu 3 ovog pravilnika.O donetim proizvođačkim specifikacijama proizvođač vodi evidenciju, koja mora da sadrži sledeće podatke:1) evidencijski broj specifikacije;2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;4) datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta utvrđenih u proizvođačkoj specifikaciji.Član 3Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukčije propisano, proizvodi koje proizvođač stavlja u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, pakovanju, sudu ili nalepnici imati deklaraciju koja sadrži sledeće podatke:1) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime ako ga proizvod ima;2) naziv i sedište, odnosno adresu proizvođača ili uvoznika;3) datum proizvodnje i rok trajanja, odnosno podatak “upotrebljiv do” (za proizvode sa rokom trajanja do tri meseca upisuje se dan i mesec, a za proizvode sa rokom trajanja preko tri
meseca - mesec i godina);4) neto količinu (masa, zapremina) proizvoda;5) spisak sastojaka proizvoda koji uključuje sve sastojke proizvoda (pod sastojcima se podrazumevaju i dodati aditivi) po opadajućem redosledu njihovih masa upotrebljenih pri proizvodnji. Spisku sastojaka treba da prethodi reč “sastojci”. Spisak sastojaka se u deklaraciji ne mora navoditi za sir, maslac, mleko, pavlaku, pod uslovom da nisu dodati drugi sastojci osim mlečnih proizvoda, enzima i kultura mikroorganizama neophodnih za proizvodnju ili soli koja je potrebna za proizvodnju sira pri čemu se ne misli na svež sir i topljeni sir.Aditivi koji se dodaju proizvodima označavaju se u spisku sastojaka, u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode.Arome koje se dodaju proizvodima označavaju se u spisku sastojaka, u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode.Količina sastojka upotrebljena pri proizvodnji ili pripremi proizvoda mora se označiti u deklaraciji tog proizvoda (izuzimajući arome) kad se naziv sastojka pojavljuje u nazivu proizvoda ili kad je sastojak naglašen u deklaraciji rečima, slikom ili grafikom.Oznaka količine sastojka mora se pojaviti u nazivu proizvoda ili neposredno uz naziv proizvoda ili u spisku sastojaka pored sastojka o kome je reč;6) uslove čuvanja i skladištenja proizvoda;7) uputstvo o načinu upotrebe, ako bez njega nije moguća pravilna upotreba proizvoda.Podaci navedeni u stavu 1 tač. 1, 3 i 4 ovog člana moraju biti istaknuti u istom vidnom polju.Deklaracija mora biti lako uočljiva, jasna, čitka i neizbrisiva.Član 4Deklaracija ne sme da sadrži oznake (nazive, slike, crteže i sl.) koje bi mogle potrošača dovesti u zabludu u pogledu porekla i kvaliteta proizvoda.Član 5Ako proizvode ne pakuje proizvođač, deklaracija mora da sadrži pored podataka iz člana 3 ovog pravilnika i naziv i sedište pravnog lica ili preduzetnika, ili ime i adresu fizičkog lica koje je proizvod upakovalo, kao i datum pakovanja.Ako proizvod nije pakovan u originalnom pakovanju, deklaracija mora da sadrži podatke iz člana 3 stav 1 tač. 1 i 3 ovog pravilnika.Deklaracija za proizvode iz stava 2 ovog člana mora biti istaknuta na vidnom mestu.Deklaracija za proizvod koji je uvezen, pored podataka iz člana 3 ovog pravilnika, mora da sadrži naziv zemlje porekla i naziv i sedište uvoznika.Član 6Ako neto količina (masa, ili zapremina proizvoda) u originalnom pakovanju ne prelazi 50g, deklaracija mora da sadrži:1) naziv proizvoda, naziv i sedište proizvođača, odnosno preduzetnika ili ime i adresu fizičkog lica koje je proizvod pakovalo;2) neto masu proizvoda;3) datum proizvodnje i rok trajanja proizvoda, odnosno podatak “upotrebljiv do”, ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano.Pod originalnim pakovanjem podrazumeva se pojedinačno pakovanje u ambalaži kojom se obezbeđuje originalnost i kvalitet proizvoda do momenta otvaranja u roku upotrebe.Član 7Ako je sadržaj pojedinačnog pakovanja proizvoda (neto količina) deklarisan u jedinicama mase, dozvoljena odstupanja od nazivne mase za pojedinačna pakovanja data su u sledećoj tabeli:Prosečna neto količina slučajno izabranih deset pojedinačnih originalnih pakovanja mora odgovarati deklarisanoj masi proizvoda, uz navedena dozvoljena odstupanja.Član 8
Ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno, zabranjeno je bojenje, zaslađivanje i aromatizovanje proizvoda sintetičkim sredstvima, konzervisanje proizvoda hemijskim sredstvima i zračenje jonizujućim zracima, kao i dodavanje proizvodima drugih hemijskih sredstava.Član 9Proizvodi se mogu prevoziti samo transportnim sredstvima koja obezbeđuju očuvanje njihovog kvaliteta.Proizvodi se do upotrebe moraju čuvati, odnosno skladištiti na način kojim se obezbeđuje očuvanje njihovog kvaliteta.Uređaji i ambalaža moraju da budu izrađeni tako da se mogu lako čistiti, prati, dezinfikovati i ispravno zatvarati.Član 10Mlečni proizvodi se mogu proizvoditi i kao funkcionalna hrana.Funkcionalni mlečni proizvodi treba da ispunjavaju zahteve iz ovog pravilnika propisane za odgovarajuću vrstu proizvoda.Funkcionalni mlečni proizvodi deklarišu se kao funkcionalna hrana.
MLEKO
Član 11Pod mlekom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se proizvod mlečne žlezde, dobijen neprekidnom i potpunom mužom zdravih, pravilno hranjenih i redovno muženih krava najmanje 15 dana pre i 5 dana posle teljenja, kome se ne sme ništa dodati niti oduzeti.Prema vrsti muzne stoke od koje je dobijeno, mleko se stavlja u promet kao: kravlje mleko (u daljem tekstu: mleko), ovčije mleko, kozje mleko i bivolje mleko.Mešavina mleka, dobijenog mužom stoke iz stava 1 ovog člana, mora da nosi oznaku porekla mleka po redosledu prema opadajućim količinama (npr. mešavina kravljeg i ovčijeg mleka).Član 12Mleko mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da ne sadrži kolostrum;2) da su miris, ukus i boja svojstveni;3) da tačka mržnjenja ne sme biti veća od -0,530oC, ili da broj refrakcije nije manji od 39;4) da sadrži najmanje 3,2% mlečne masti;5) da sadrži najmanje 2,9% proteina;6) da sadrži najmanje 8,5% suve materije bez masti;7) da kiselost nije veća od 7,6oSH;8) da je najkasnije u roku od dva sata posle muže ohlađeno ispod 8oC, a u toku sledeća dva sata na temperaturu od 4oC;9) da ukupan broj mikroorganizama ne prelazi 1000000 u jednom mililitru mleka;10) da ukupan broj somatskih ćelija ne prelazi 400000 u jednom mililitru mleka.Član 13Ovčije mleko mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da ima svojstven miris, ukus i boju;2) da sadrži najmanje 5% mlečne masti;3) da sadrži najmanje 5% proteina;4) da sadrži najmanje 10,5% suve materije bez masti;5) da kiselost nije veća od 10oSH;6) da ukupan broj mikroorganizama ne prelazi 1500000.Član 14Kozje mleko mora da ispunjava sledeće zahteve:
1) da ima svojstven miris, ukus i boju;2) da sadrži najmanje 3,2% mlečne masti;3) da sadrži najmanje 3,0% proteina;4) da sadrži najmanje 8,5% suve materije be masti;5) da kiselost nije veća od 7,6oSH;6) da ukupan broj mikroorganizama ne prelazi 1 500 000.Član 15Bivolje mleko mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da ima svojstven miris, ukus i boju;2) da sadrži najmanje 8% mlečne masti;3) da sadrži najmanje 11% suve materije bez masti.Član 16Mleko se dobija ručnom ili mašinskom mužom, sa obaveznom predmužnom probom.Za mleko koje se dobija ručnom mužom moraju se koristiti sudovi od alu-legura, nerđajućeg čelika ili stakla.Član 17Mleko se mora prečišćavati, hladiti i skladištiti na temperaturi ispod 4oC do 48 časova skladištenja.Član 18Uređaji i sudovi za mužu i transport mleka moraju biti baždareni i proizvedeni od alu-legura, nerđajućeg čelika ili stakla.Član 19Od proizvodnog domaćinstva ili farme mleko se mora prevoziti isključivo u opremi za te svrhe (mlekarske kante, cisterne).Član 20Od sabirne mlekare ili sabirnog mesta mleko se može prevoziti isključivo u transportnoj cisterni napravljenoj od nerđajućeg čelika ili alu-legura, u kojoj se ne menjaju svojstva mleka i koja se može čistiti, prati i dezinfikovati. Transportna cisterna mora biti opremljena potrebnim uređajima za pretakanje mleka (creva, pumpe i dr.).Prevoz mleka mora se obavljati u transportnoj cisterni, gde se temperatura mleka neće u toku transporta promeniti za više od 2oC.
MLEČNI PROIZVODI I KOMPOZITNI MLEČNI PROIZVODI
Član 21Pod mlečnim proizvodima i kompozitnim mlečnim proizvodima u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:1) pasterizovano mleko i kompozitno pasterizovano mleko;2) sterilizovano mleko i kompozitno sterilizovano mleko;3) mlečni napici i kompozitni mlečni napici;4) fermentisani mlečni proizvodi i kompozitni fermentisani mlečni proizvodi;5) kondenzovano mleko i kompozitno kondenzovano mleko;6) mleko u prahu i kompozitno mleko u prahu;7) pavlaka;8) maslac i maslac od surutke;9) maslac sa smanjenim sadržajem masti i kompozitni maslac sa smanjenim sadržajem masti;10) mlaćenica i mlaćenica u prahu;11) maslo;12) anhidrovana mlečna mast;13) kajmak ili skorup;
14) sir i kompozitni sir;15) topljeni sir i kompozitni topljeni sir;16) mlečni puding i kompozitni mlečni puding;17) mlečni dezert i kompozitni mlečni dezert;18) mlečni namaz i kompozitni mlečni namaz;19) surutka i proizvodi od surutke;20) kazein, kazeinati i koprecipitati;21) smeša za sladoled, sladoled, sladoledni dezerti, funkcionalni sladoled i funkcionalni sladoledni dezerti.Član 22Pod kompozitnim mlečnim proizvodima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se proizvodi na bazi mleka kod kojih su mlečne komponente dominantne. Nemlečne komponente nemaju ulogu potpune supstitucije bilo koje komponente mleka.Proizvodi iz stava 1 ovog člana stavljaju se u promet prema proizvođačkoj specifikaciji.Kvalitet i drugi zahtevi za kompozitne mlečne proizvode propisuju se odredbama ovog pravilnika koje se odnose na odgovarajuće mlečne proizvode.
PASTERIZOVANO MLEKO I KOMPOZITNO PASTERIZOVANO MLEKO
Član 23Pod pasterizovanim mlekom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se mleko koje je najkasnije 48 časova posle muže zagrevano određeno vreme na temperaturi ispod 100oC jednim od postupaka pasterizacije i neposredno posle toga ohlađeno na temperaturi od 1-4oC.Pasterizovano mleko stavlja se u promet kao homogenizovano i nehomogenizovano.Efekat homogenizacije treba da je takav da se u toku 24 časa ne stvara vidljiv sloj pavlake.Član 24Pasterizovano mleko stavlja se u promet kao:1) pasterizovano mleko sa najmanje 3,2% mlečne masti;2) pasterizovano delimično obrano mleko sa manje od 3,2% i više od 0,5% mlečne masti;3) pasterizovano obrano mleko sa najviše 0,5% mlečne masti.Član 25Pasterizovano mleko, pasterizovano delimično obrano mleko i pasterizovano obrano mleko u proizvodnji i prometu moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:1) da imaju svojstven miris i ukus;2) da su ujednačene neprozirne boje, koja je za pasterizovano mleko neprozirno-bela sa žućkastom nijansom, za pasterizovano delimično obrano mleko bele do plavičastobele nijanse, za pasterizovano obrano mleko plavičastobela;3) da imaju sadržaj suve materije bez masti najmanje 8,5%;4) da im kiselost nije veća od 8oSH;5) da pokazuju negativnu reakciju na fosfatazu.Član 26Rekonstituisano mleko, rekonstituisano delimično obrano mleko i rekonstituisano obrano mleko, mleka dobijena rastvaranjem mleka u prahu ili mešanjem takvog mleka sa nerekonstituisanim mlekom.Mleka iz stava 1 ovog člana se pasterizuje i stavljaju u promet kao rekonstituisana pasterizovana mleka.Član 27Kozje mleko se može stavljati u promet i kao pasterizovano kozje mleko i mora ispunjavati zahteve iz čl. 24 i 25 ovog pravilnika osim boje, mirisa i ukusa koji moraju biti svojstveni
kozjem mleku.Član 28Na osnovu proizvođačke specifikacije može se proizvoditi pasterizovano mleko i drugog sastava (obogaćeno mlečnim proteinima, kazeinima i koncentratima mlečnih proteina, mineralnim materijama, vitaminima, enzimski obrađeno sa probiotskim mikroorganizmima i prebiotskim dodacima, prirodnim i prirodno identičnim aromama).Kod pasterizovanog mleka, obogaćenog mlečnim proteinima, mineralnim materijama kao i drugim mlečnim komponentama, koje utiču na titracionu kiselost, obavezno se navode maksimalne vrednosti za titracionu kiselost ili pH vrednost tih proizvoda.Član 29Kompozitno pasterizovano mleko proizvodi se prema proizvođačkoj specifikaciji.Na deklaraciji proizvoda iz stava 1 ovog člana mora biti naznačen sadržaj ukupnih proteina i masti i učešće mlečnih proteina i mlečne masti.Član 30Proizvodi iz čl. 24 do 29 ovog pravilnika moraju se kod proizvođača i u prometu čuvati na temperaturi od 0-8oC.
STERILIZOVANO MLEKO I KOMPOZITNO STERILIZOVANO MLEKO
Član 31Pod sterilizovanim mlekom u smislu ovog pravilnika podrazumeva se mleko, koje je ohlađeno na temperaturi od 4 do 1oC, prečišćeno i najkasnije 24 časa posle muže zagrevano na temperaturi od 135 do 150oC, za vreme kojim se obezbeđuje sterilizacija, hlađeno i punjeno u aseptičnim uslovima.Sterilizovano mleko mora biti homogenizovano.Član 32Sterilizovano mleko stavlja se u promet kao:1) sterilizovano mleko sa najmanje 3,2% mlečne masti;2) sterilizovano delimično obrano mleko sa manje od 3,2% i više od 0,5% mlečne masti;3) sterilizovano obrano mleko sa najviše 0,5% mlečne masti.Član 33Sterilizovano mleko, koje se stavlja u promet mora da ispunjava zahteve iz člana 25 ovog pravilnika, osim kiselosti koja ne sme biti veća od 7,5oSH.Član 34Na osnovu proizvođačke specifikacije mogu se proizvoditi sterilizovana mleka i drugog sastava (obogaćena mlečnim proteinima, kazeinima i koncetratima mlečnih proteina, mineralnim materijama, vitaminima, enzimski obrađena, sa probiotskim mikroorganizmima i prebiotskim dodacima, prirodnim i prirodno identičnim aromama).Kod sterilizovanog mleka, obogaćenog mlečnim proteinima, mineralnim materijama i drugim mlečnim komponentama, koje utiču na titracionu kiselost, obavezno se navode maksimalne vrednosti za titracionu kiselost ili pH vrednost tih proizvoda.Član 35Rekonstituisana mleka, iz člana 26 ovog pravilnika mogu se posle sterilizacije stavljati u promet kao: rekonstituisano sterilizovano mleko, rekonstituisano sterilizovano delimično obrano mleko i rekonstituisano sterilizovano obrano mleko.Član 36Kompozitno sterilizovano mleko proizvodi se prema proizvođačkoj specifikaciji.Na deklaraciji proizvoda iz stava 1 ovog člana mora biti naznačen sadržaj ukupnih proteina i masti i učešće mlečnih proteina i mlečne masti u ukupnim proteinima i ukupnoj masti.
MLEČNI NAPICI I KOMPOZITNI MLEČNI NAPICI
Član 37Mlečni napici su proizvodi na bazi pasterizovanog ili sterilizovanog mleka, delimično obranog pasterizovanog ili sterilizovanog mleka, obranog pasterizovanog ili sterilizovanog mleka, mlaćenice i surutke uz dodatak šećera, kakaoa, čokolade, kafe, voća, proizvoda od voća i drugih sličnih prirodnih dodataka i aroma.Pri proizvodnji mlečnih napitaka mogu se upotrebiti aditivi dati u Prilogu br. 1 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.Mlečni napici se proizvode prema proizvođačkoj specifikaciji.Član 38Kompozitni mlečni napici se proizvode prema proizvođačkoj specifikaciji.Na deklaraciji proizvoda iz stava 1 ovog člana mora biti naznačen sadržaj ukupnih proteina i masti i učešće mlečnih proteina i mlečne masti u ukupnim proteinima i ukupnoj masti.
FERMENTISANI MLEČNI PROIZVODI I KOMPOZITNI FERMENTISANI MLEČNI PROIZVODI
Član 39Pod fermentisanim mlečnim proizvodima, u smislu ovog pravilnika podrazumevaju se sledeći proizvodi:1) jogurt (tečni i čvrsti);2) zaslađeni jogurt;3) aromatizovani jogurt;4) kiselo mleko;5) kefir;6) fermentisani mlečni proizvodi sa probiotskim bakterijama;7) ostale vrste fermentisanih mlečnih proizvoda.Član 40Jogurt je proizvod dobijen mlečno kiselinskom fermentacijom i dejstvom bakterija Lb. delbrucckii Subsp. bulgaricus, S. thermophilus iz mleka i proizvoda od mleka navedenih u članu 41 ovog pravilnika sa dodacima ili bez dodataka iz člana 42 ovog pravilnika i sa dodacima ili bez dodataka aditiva iz Priloga br. 1. Finalni proizvod mora da sadrži u velikom broju dodate žive bakterije mlečne kiseline.Član 41Jogurt se proizvodi od:1) pasterizovanog mleka;2) koncentrovanog mleka;3) pasterizovanog delimično obranog mleka;4) koncentrovanog delimično obranog mleka;5) pasterizovanog obranog mleka;6) koncentrovanog obranog mleka;7) pasterizovane pavlake;8) kombinacijom dva ili više napred navedenih proizvoda.Član 42Pri proizvodnji jogurta mogu se koristiti sledeći dodaci: mleko u prahu, obrano mleko u prahu, nefermentisana mlaćenica, koncentrovana surutka, surutka u prahu, proteini surutke, koncentrati proteina surutke, proteini mleka rastvorljivi u vodi, jestivi kazein, kazeinati proizvedeni iz pasterizovanih proizvoda.Član 43
Jogurt u proizvodnji i prometu mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je bele do beložućkaste boje;2) da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus;3) da je čvrsto-homogene ili gusto-tečne konzistencije;4) da pH nije manji od 4,0.Član 44Jogurt se stavlja u promet kao:1) jogurt, i mora da sadrži:- najmanje 3,0% mlečne masti,- najmanje 8,2% suve materije mleka bez masti;2) jogurt od delimično obranog mleka, i mora da sadrži:- manje od 3,0% a više 0,5% mlečne masti,- najmanje 8,2% suve materije mleka bez masti;3) jogurt od obranog mleka, i mora da sadrži:- najviše 0,5% mlečne masti,- najmanje 8,2% suve materije mleka bez masti.Član 45Zaslađen jogurt je jogurt kojem je dodato: jedan ili više šećera ili drugi dozvoljeni prirodni zaslađivači.Zaslađen jogurt, zaslađen jogurt od delimično obranog mleka i zaslađen jogurt od obranog mleka moraju da ispunjavaju zahteve iz člana 43 tač. 1, 2 i 3 i člana 44 ovog pravilnika.Član 46Aromatizovani jogurt je proizvod od mleka dobijen kiselo mlečnom fermentacijom dejstvom bakterija Lb. delbrucckii subsp. bulgaricus, S. thermophilus iz mleka i proizvoda od mleka navedenih u čl. 41 i 42 ovog pravilnika u koji su dodati aromatični ingredijenti dati u članu 48 ovog pravilnika sa dodatkom ili bez dodatka aditiva iz Priloga br. 1 ovog pravilnika.Finalni proizvodi moraju sadržati u velikom broju dodate žive bakterije mlečne kiseline.Aromatizovani jogurt se proizvodi po proizvođačkoj specifikaciji.Član 47U proizvodnju aromatizovanih jogurta mogu se koristiti šećeri i drugi zaslađivači, mleko u prahu, obrano mleko u prahu, proteini mleka i surutke, koncentrati proteina surutke, proteini mleka rastvorljivi u vodi, jestivi kazein, kazeinati proizvedeni iz pasterizovanih proizvoda.Član 48Aromatični dodaci koji se mogu upotrebljavati su prirodni aromatični dodaci kao što je voće, pire od voća, voćna pulpa, džem, voćni sirup, voćni sok, med, čokolada, kakao, lešnici, kafa i drugi aromatizovani dodaci.Dodaci koji se koriste u proizvodnji aromatizovanog jogurta mogu da sadrže boje navedene u Prilogu br. 1 ovog pravilnika i arome.Član 49Aromatizovani jogurt se proizvodi po proizvođačkoj specifikaciji sa obaveznim deklarisanjem sadržaja masti.Član 50Aromatizovani jogurt se stavlja u promet kao:1) voćni jogurt;2) aromatizovani jogurt sa dodatkom (npr. aromatizovani jogurt sa dodatkom meda, aromatizovani jogurt sa dodatkom čokolade);3) aromatizovani jogurt sa dodatkom aroma (npr. aromatizovani jogurt sa aromom maline).Član 51Jogurt, zaslađeni jogurt i aromatizovani jogurt mogu se termički tretirati.Proizvodi iz stava 1 ovog člana stavljaju se u promet kao:
1) termizirani jogurt;2) termizirani zaslađeni jogurt;3) termizirani voćni jogurt;4) termizirani aromatizovani jogurt sa dodacima;5) termizirani aromatizovani jogurt sa dodatkom arome.Pri proizvodnji termiziranih jogurta mogu se koristiti dodaci navedeni u čl. 47 i 48 ovog pravilnika, aditivi iz Priloga br. 1 ovog pravilnika i arome.Član 52Fermentisani mlečni proizvodi i kompozitni fermentisani mlečni proizvodi sa dodatkom ili bez dodataka mogu se podvrgavati procesima aeracije, odnosno smrzavanja.Proizvodi iz stava 1 ovog člana proizvode se prema proizvođačkoj specifikaciji.Član 53Kiselo mleko je proizvod dobijen mlečno kiselinskom fermentacijom termofilnih ili mezofilnih bakterija mlečne kiseline, od mleka i proizvoda od mleka navedenih u članu 41 ovog pravilnika sa dodacima ili bez dodataka iz člana 42 ovog pravilnika.Finalni proizvodi moraju da sadrže u velikom broju dodate žive bakterije mlečne kiseline.Kiselo mleko može da se proizvodi od: kravljeg, ovčijeg, kozjeg, bivoljeg ili mešanog mleka.Član 54Kiselo mleko u proizvodnji i prometu mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je bele do beložućkaste boje;2) da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus;3) da je čvrsto homogene konzistencije;4) da pH nije manji od 4,0.Član 55Kiselo mleko se stavlja u promet kao:1) kiselo mleko, i mora da sadrži:- najmanje 3,0% mlečne masti,- najmanje 8,2% suve materije mleka bez masti;2) kiselo mleko od delimično obranog mleka, i mora da sadrži:- manje od 3,0% do 0,5% mlečne masti,- najmanje 8,2% suve materije mleka bez masti;3) kiselo mleko od obranog mleka, i mora da sadrži:- najviše 0,5% mlečne masti,- najmanje 8,2% suve materije mleka bez masti.Kad se u promet stavlja kiselo mleko proizvedeno od druge vrste mleka, to se mora naznačiti.Član 56Kiselo mleko od kozjeg mleka u proizvodnji i prometu mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je bele boje;2) da ima svojstven miris kozjeg mleka i prijatan kiseo ukus;3) da je čvrsto-homogene konzistencije;4) da pH nije manji od 4,0.U pogledu sadržaja mlečne masti i suve materije bez masti kiselo mleko od kozjeg mleka, kiselo mleko od delimično obranog kozjeg mleka i kiselo mleko od obranog kozjeg mleka moraju da ispunjavaju zahteve iz člana 55 stav 1 tač. 1, 2 i 3 ovog pravilnika.Član 57Kiselo mleko od ovčijeg i bivoljeg mleka u proizvodnji i prometu mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je bele boje;2) da ima svojstven miris ovčijeg ili bivoljeg mleka i prijatno kiseo ukus;3) da je čvrsto-homogene konzistencije;
4) da sadrži najmanje 6% mlečne masti;5) da sadrži najmanje 10% suve materije mleka bez masti;6) da pH nije manji od 4,0.Član 58Kiselo mleko od mešanog mleka mora da nosi oznaku porekla mleka u redosledu prema opadajućim količinama (npr. mešano ovčije i kravlje kiselo mleko).Član 59Kefir je proizvod dobijen fermentacijom mleka i proizvoda od mleka navedenih u članu 41 ovog pravilnika izuzev pasterizovane pavlake iz tačke 7 sa dodacima ili bez dodataka iz člana 42 ovog pravilnika uz dodatak mezofilnih i termofilnih bakterija mlečne kiseline i određenih sojeva kvasca.Finalni proizvodi moraju da sadrže žive mikroorganizme u velikom broju.Kefir može da se proizvodi od kravljeg, ovčijeg, kozjeg, bivoljeg ili mešanog mleka.Član 60Kefir u proizvodnji i prometu mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je bele do belo-žućkaste boje;2) da ima svojstven miris i ukus;3) da je gusto-tečne i penušave konzistencije;4) da pH nije manji od 4,0.Član 61Kefir se stavlja u promet kao:1) kefir, i mora da sadrži:- najmanje 3,0% mlečne masti,- najmanje 8,2% suve materije mleka bez masti;2) kefir od delimično obranog mleka, i mora da sadrži:- manje od 3,0% a više od 0,5% mlečne masti,- najmanje 8,2% suve materije mleka bez masti;3) kefir od obranog mleka, i mora da sadrži:- najviše 0,5% mlečne masti,- najmanje 8,2% suve materije mleka bez masti.Član 62Fermentisani mlečni proizvodi sa probiotskim bakterijama su proizvodi dobijeni fermentacijom mleka i proizvoda od mleka navedenih u članu 41 ovog pravilnika sa dodacima ili bez dodataka iz člana 42 ovog pravilnika. Fermentacija se obavlja dejstvom probiotskih bakterija (mlečne kiseline) ili kombinacijom probiotskih bakterija sa drugim bakterijama mlečne kiseline (npr. Lb acidophilus i bifido bakterija ili Lb acidophilus, bifido bakterija S. thermophilus). Finalni proizvodi moraju da sadrže žive mikroorganizme u velikom broju, najmanje 106 živih ćelija probiotskih bakterija. Fermentisani mlečni proizvodi moraju da ispunjavaju zahteve iz čl. 43 i 44 ovog pravilnika.Član 63Aromatizovani fermentisani mlečni proizvodi sa probiotskim bakterijama proizvode se u skladu sa članom 62 ovog pravilnika uz korišćenje dodataka iz člana 42 ovog pravilnika i aditiva iz Priloga br. 1 ovog pravilnika. Aromatizovani fermentisani mlečni proizvodi sa probiotskim bakterijama moraju da ispunjavaju zahteve iz čl. 43 i 44 ovog pravilnika.Član 64Aromatizovani fermentisani mlečni proizvodi sa probiotskim bakterijama stavljaju se u promet kao:1) voćni probiotski fermentisani proizvod;2) aromatizovani probiotski fermentisani proizvod sa dodatkom;3) aromatizovani probiotski fermentisani proizvod sa dodatkom aroma.
Član 65Ostale vrste fermentisanih mlečnih proizvoda dobijaju se pod dejstvom različitih bakterija mlečne kiseline koje su date u proizvođačkoj specifikaciji, a proizvode se od mleka i proizvoda od mleka navedenih u članu 41 ovog pravilnika sa dodacima ili bez dodataka iz člana 42 ovog pravilnika. Finalni proizvodi moraju da sadrže žive mikroorganizme u velikom broju.Član 66Ostale vrste fermentisanih mlečnih proizvoda u proizvodnji i prometu moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:1) da su bele do belo-žućkaste boje;2) da imaju svojstven miris i prijatno kiseo ukus;3) da su čvrsto-homogene ili gusto-tečne konzistencije;4) da pH nije manji od 4,0.Član 67Kompozitni fermentisani mlečni proizvodi (kompozitni jogurt, kompozitni aromatizovani jogurt, kompozitno kiselo mleko, kompozitni kefir, kompozitni kiselo mlečni proizvodi sa probiotskim bakterijama i ostale vrste kompozitnih kiselo mlečnih proizvoda) proizvode se prema proizvođačkoj specifikaciji.Na deklaraciji proizvoda iz stava 1 ovog člana mora biti naznačen sadržaj ukupnih proteina i masti i učešće mlečnih proteina i mlečne masti u ukupnim proteinima i ukupnoj masti.
KONDENZOVANO MLEKO I KOMPOZITNO KONDENZOVANO MLEKO
Član 68Kondezovano mleko je proizvod dobijen izdavanjem dela vode iz mleka, delimično obranog mleka ili obranog mleka, sa dodatkom ili bez dodatka šećera.Član 69Kondenzovano mleko stavlja se u promet kao:1) kondenzovano zaslađeno mleko;2) kondenzovano zaslađeno punomasno mleko;3) kondenzovano zaslađeno delimično obrano mleko;4) kondenzovano zaslađeno obrano mleko;5) kondenzovano mleko;6) kondenzovano delimično obrano mleko;7) kondenzovano obrano mleko;8) ostali kondenzovani proizvodi.Član 70Kondenzovano zaslađeno mleko u proizvodnji i prometu mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je ujednačene žute do svetlo-žute boje;2) da ima prijatan miris i vrlo sladak ukus;3) da je homogene konzistencije;4) da sadrži najmanje 8% mlečne masti;5) da sadrži najmanje 20% suve materije mleka bez masti;6) da sadrži najmanje 40% dodatnog šećera (saharoze ili odgovarajuće količine drugih šećera);7) da sadrži najmanje 34% proteina u suvoj materiji mleka bez masti.Član 71Kondenzovano zaslađeno punomasno mleko mora da ispunjava zahteve iz člana 70 tač. 1, 2, 3, 6 i 7 ovog pravilnika i mora da sadrži:
1) najmanje 16% mlečne masti;2) najmanje 14% suve materije mleka bez masti.Član 72Kondenzovano zaslađeno delimično obrano mleko mora da ispunjava zahteve iz člana 70 tač. 1, 2, 3, 6 i 7 ovog pravilnika i mora da sadrži:1) od 1% do 8% mlečne masti;2) najmanje 20% suve materije mleka bez masti;3) najmanje 24% ukupne suve materije mleka.Član 73Kondenzovano zaslađeno obrano mleko mora da ispunjava zahteve iz člana 70 tač. 1, 2, 3, 6 i 7 ovog pravilnika i mora da sadrži:1) najviše 1% mlečne masti;2) najmanje 24% ukupne suve materije mleka.Član 74Kondenzovano mleko u proizvodnji i prometu mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je ujednačene bele do belo-žute boje;2) da ima prijatan i svojstven miris;3) da je homogene konzistencije;4) da sadrži najmanje 7,5% mlečne masti;5) da sadrži najmanje 17,5% suve materije mleka bez masti;6) da sadrži najmanje 34% proteina u suvoj materiji mleka bez masti.Član 75Kondenzovano delimično obrano mleko mora da ispunjava zahteve iz člana 74 tač. 1, 2, 3 i 6 ovog pravilnika i mora da sadrži:1) od 1% do 7,5% mlečne masti;2) najmanje 20% ukupne suve materije mleka.Član 76Kondenzovano obrano mleko mora da ispunjava zahteve iz člana 74, tač. 1, 2, 3 i 6 ovog pravilnika i mora da sadrži:1) najmanje 1% mlečne masti;2) najmanje 20% ukupne suve materije mleka.Član 77Ostali kondenzovani proizvodi proizvode se na osnovu proizvođačke specifikacije.U proizvodnji kondenzovanih mleka i ostalih kondezovanih proizvoda dozvoljena je upotreba dodataka iz člana 48 ovog pravilnika i aditiva iz Priloga br. 1 ovog pravilnika.Član 78Kompozitni kondenzovani proizvodi proizvode se prema proizvođačkoj specifikaciji.Na deklaraciji proizvoda iz stava 1 ovog člana mora biti naznačen sadržaj ukupnih proteina i masti i učešće mlečnih proteina i mlečne masti u ukupnim proteinima i ukupnoj masti.
Pravilnik o kvalitetu pekarskih proizvoda
PravilnikO kvalitetu i drugim zahtevima za fine pekarske proizvode, žita za doručak i snek proizvode(”Sl. list SCG”, br. 12/2005).
1. I Opšte odredbe 2. II Posebne odredbe 3. III Završne odredbe
.
I Opšte odredbe
Član 1Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi za fine pekarske proizvode, žita za doručak i snek proizvode (u daljem tekstu: proizvodi), koji moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.Član 2Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi, proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju.Proizvođačka specifikacija mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne zahteve kvaliteta, izveštaj o izvršenom ispitivanju zahteva kvaliteta (zdravstvena ispravnost, senzorne, fizičke i hemijske karakteristike), kao i podatke iz deklaracije u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica.O donesenim proizvođačkim specifikacijama proizvođač vodi evidenciju, koja mora da sadrži sledeće podatke:1) evidencijski broj specifikacije;2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;4) datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta utvrđenih u proizvođačkoj specifikaciji.Član 3Proizvodi koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, pakovanju, sudu ili nalepnici imati deklaraciju koja je u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica.Član 4Proizvodima se mogu dodavati aditivi u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine, kao i arome u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za arome.Član 5Šećeri koji se prema odredbama ovog pravilnika upotrebljavaju u proizvodnji proizvoda su: saharoza, dekstroza (bezvodna i monohidratna), invertni šećer, glukozni sirupi, fruktoza i laktoza (u daljem tekstu: šećeri).Kod svih proizvoda iz ovog pravilnika šećeri se mogu u potpunosti ili delimično zameniti zaslađivačima u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine.Član 6Dozvoljena odstupanja neto količine pojedinačno upakovanih proizvoda data su u tabelama od 1 do 5:
Tabela 1Keks, čajno pecivo, krekeri, slano pecivo
Redni broj Deklarisana neto količinaDozvoljeno odstupanje od deklarisane neto količine
1 do 100 g 10%
2 preko 100 do 250 g 6%
3 preko 250 g 3%
Tabela 2Vafli
Redni broj Deklarisana neto količinaDozvoljeno odstupanje od deklarisane neto količine
1 do 100 g 12%
2 preko 100 do 250 g 8%
3 preko 250 g 5%
Tabela 3Biskviti
Redni broj Deklarisana neto količinaDozvoljeno odstupanje od deklarisane neto količine
1 do 100 g 15%
2 preko 100 do 300 g 10%
3 preko 300 g 7%
Tabela 4Poslastičarski proizvodi, medenjaci i trajni slatki kolač
Redni broj Deklarisana neto količinaDozvoljeno odstupanje od deklarisane neto količine
1 do 100 g 10%
2 preko 100 do 300 g 7%
3 preko 300 g 5%
Tabela 5Žita za doručak i snek proizvodi
Redni broj Deklarisana neto količinaDozvoljeno odstupanje od deklarisane neto količine
1 do 100 g 10%
2 preko 100 do 250 g 7%
3 preko 250 do 500 g 5%
4 preko 500 do 1000 g 3%
5 preko 1000 do 5000 g 1,5%
Srednja vrednost stvarnog odstupanja od deklarisane neto količine za uzorak od 10 nasumice izuzetnih pojedinačnih pakovanja mora biti manja ili jednaka 40% od dozvoljenog odstupanja za date deklarisane neto količine navedene u tabelama od 1 do 5 stava 1 ovog člana.Član 7Proizvodi koji se stavljaju u promet moraju imati izgled, ukus i miris svojstven za određenu grupu proizvoda.Proizvodi koji se stavljaju u promet moraju biti upakovani u odgovarajući materijal predviđen za pakovanje prehrambenih proizvoda.Proizvodi čiji je kvalitet propisan ovim pravilnikom, mogu se stavljati u promet na malo u rinfuzi u specijalizovanim prodavnicama, pod uslovom da se na prodajnom mestu na posudi ili ambalaži iz koje se proizvod nudi potrošaču istakne odgovarajuća deklaracija proizvoda.Član 8Proizvodi se moraju čuvati na suvom i hladnom mestu, ne smeju biti izloženi sunčevoj svetlosti, vlazi i velikoj promeni temperature i ne smeju stajati blizu proizvoda čiji miris mogu da apsorbuju.
II Posebne odredbe
1. Fini pekarski proizvodiČlan 9Fini pekarski proizvodi, u smislu ovog pravilnika, su keks i srodni proizvodi i poslastičarski proizvodi.Član 10Keks i srodni proizvodi, u smislu ovog pravilnika, su proizvodi od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, šećera, masti i ulja (u daljem tekstu: masnoća), namirnica sa sadržajem belančevina i drugih namirnica, karakteristične strukture, termički obrađeni, sa rokom trajanja od najmanje trideset dana.Prema sastavu i načinu obrade keks i srodni proizvodi stavljaju se u promet kao:1) keks;2) kreker;3) čajno pecivo:4) medenjak;5) trajni slatki kolač;6) biskvit;7) vafel;8) slana peciva.Član 11Keks je proizvod od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, masnoća, šećera i drugih namirnica, homogenizovanih u testo, oblikovan i pečen. Keks može biti slatkog ili slanog ukusa.Keks sadrži najmanje 5% masnoća računato na gotov proizvod, a keks sa maslacem sadrži najmanje 3% mlečne masti računato na gotov proizvod.Slani keks sadrži najviše 4% soli računato na gotov proizvod.Keks se može stavljati u promet i kao:1) punjen;2) preliven;3) delimično preliven;4) ukrašen;5) mleven.Član 12
Kreker je proizvod slojevite, prhke strukture, proizveden od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, masnoća i drugih namirnica, sa ili bez dodatka kvasca i enzima.Kreker sadrži najmanje 10% masnoća računato na gotov proizvod. Slani kreker sadrži najviše 4% soli računato na gotov proizvod.Član 13Čajno pecivo je proizvod od testa izrađenog od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, masnoća, šećera i drugih namirnica.Čajno pecivo sadrži najmanje 10% masnoća računato na gotov proizvod.Čajno pecivo može biti slatkog ili slanog ukusa.Slano čajno pecivo sadrži najviše 4% soli računato na gotov proizvod.Čajno pecivo se može stavljati u promet i kao:1) punjeno;2) preliveno;3) delimično preliveno;4) ukrašeno.Član 14Medenjak je proizvod dobijen od medenog testa izrađenog od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, meda, šećera i drugih namirnica.Medeno testo sadrži najmanje 40% ukupnog šećera, a od toga najmanje 15% prirodnog meda.Medenjak se može stavljati u promet i kao:1) punjen;2) preliven;3) delimično preliven;4) ukrašen.Član 15Trajni slatki kolač je kolač sličan medenjaku, proizveden od testa izrađenog od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, invertnog šećera, šećera i drugih namirnica.Trajni slatki kolač se može stavljati u promet i kao:1) punjen;2) preliven;3) delimično preliven;4) ukrašen.Član 16Biskvit se stavlja u promet kao biskvit i masni biskvit.Član 17Biskvit je proizvod dobijen od biskvitnog testa izrađenog od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, šećera, jaja i drugih namirnica, osim masnoća.Biskvitno testo može da sadrži masnoće u onim količinama koje su sadržane u sirovinama od kojih je proizvedeno.Biskvit se može stavljati u promet i kao:1) punjen;2) preliven;3) delimično preliven;4) ukrašen.Član 18Masni biskvit je proizvod dobijen od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, šećera, jaja, masnoća i drugih namirnica.Masni biskvit se može stavljati u promet i kao:1) punjen;2) preliven;
3) delimično preliven;4) ukrašen.Član 19Vafel se stavlja u promet kao vafel list i vafel proizvod.Član 20Vafel list je proizvod dobijen od testa izrađenog od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda i drugih namirnica.Vafel list može biti ravan i oblikovan.Član 21Vafel proizvod se dobija stavljanjem mase za punjenje na vafel list ili između dva ili više vafel listova, odnosno punjenjem oblikovanih vafel listova.Vafel proizvod može biti slanog i slatkog ukusa.Masa za punjenje vafel proizvoda izrađuje se od masnoća, šećera i drugih namirnica.Slani vafel proizvod sadrži najviše 2% soli, računato na gotov proizvod.Vafel proizvod se može stavljati u promet i kao:1) preliven;2) delimično preliven;3) ukrašen.Član 22Slana peciva su proizvodi dobijeni od testa koje se izrađuje od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, soli i drugih namirnica.U proizvodnji slanih peciva dozvoljena je upotreba natrijum-hidroksida u količini do 0,5% računato na gotov proizvod. Slana peciva sadrže najviše 4% soli računato na gotov proizvod.Slana peciva se mogu stavljati u promet i kao:1) punjena;2) prelivena;3) delimično prelivena;4) ukrašena.Član 23Kada se proizvodi iz čl. 11 do 22 ovog pravilnika prodaju u mešavinama, nazivi proizvoda mogu da se zamene izrazom “mešavina finih pekarskih proizvoda” ili sličnim nazivom. U tom slučaju može da postoji jedna lista sastojaka za sve proizvode iz mešavine.Član 24Poslastičarski proizvodi, u smislu ovog pravilnika, su proizvodi izrađeni od različitih vrsta testa dobijenih od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, šećera, namirnica sa sadržajem belančevina, masnoća i drugih namirnica, karakteristične strukture, ukusa i mirisa, termički ili na drugi način obrađeni, sa rokom trajanja do trideset dana.Član 25Prema sastavu i načinu obrade poslastičarski proizvodi stavljaju se u promet kao:1) kolači;2) ostali poslastičarski proizvodi.Poslastičarski proizvodi se mogu stavljati u promet i kao:1) punjeni;2) preliveni;3) delimično preliveni;4) ukrašeni.Član 26Za proizvodnju poslastičarskih proizvoda koriste se testa izrađena od namirnica navedenih u članu 24 ovog pravilnika, i dele se na:1) biskvitno testo za poslastičarske proizvode;
2) lisnato testo za poslastičarske proizvode;3) prhko (sipkavo) testo za poslastičarske proizvode;4) kuvano testo za poslastičarske proizvode;5) fermentisano testo za poslastičarske proizvode;6) vučeno testo za poslastičarske proizvode;7) testo od krompira za poslastičarske proizvode;8) testo od jezgrastog i koštičavog voća za poslastičarske proizvode;9) ostala testa za poslastičarske proizvode.Član 27Biskvitno testo za poslastičarske proizvode izrađuje se od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, šećera, jaja i drugih namirnica, osim masnoća.Član 28Lisnato testo za poslastičarske proizvode izrađuje se sa ili bez dodatka kvasca ili drugih sredstava za dizanje testa.Lisnato testo za poslastičarske proizvode sa dodatkom kvasca ili drugih sredstava za dizanje testa sadrži najmanje 20% masnoća računato na brašno žita i druge mlinske proizvode.Lisnato testo za poslastičarske proizvode bez dodatka kvasca ili drugih sredstava za dizanje testa sadrži najmanje 30% masnoća računato na brašno žita i druge mlinske proizvode.Član 29Prhko (sipkavo) testo za poslastičarske proizvode sadrži najmanje 15% masnoća računato na brašno žita i druge mlinske proizvode.Član 30Kuvano testo za poslastičarske proizvode izrađuje se prethodnim kuvanjem brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, masnoća i soli, uz naknadno dodavanje drugih namirnica.Član 31Fermentisano testo za poslastičarske proizvode izrađuje se uz dodatak kvasca ili drugih sredstava za dizanje testa.Član 32Vučeno testo za poslastičarske proizvode izrađuje se u obliku tankih listova.Član 33Testo od krompira za poslastičarske proizvode sadrži najmanje 40% krompira, ili odgovarajuću količinu proizvoda od krompira, računato na brašno žita i druge mlinske proizvode.Član 34Testo od jezgrastog i koštičavog voća za poslastičarske proizvode sadrži najmanje 10% sirove mase izrađene od jezgrastog voća, marcipan mase, odnosno persipan mase.Član 35Testa za poslastičarske proizvode i proizvode od testa za poslastičarske proizvode iz člana 26 ovog pravilnika mogu se stavljati u promet kao sveži, sušeni, polupečeni, pečeni i brzo smrznuti.Brzo smrznuta testa za poslastičarske proizvode i brzo smrznuti proizvodi od testa za poslastičarske proizvode moraju se čuvati na temperaturi od -18 C, sa dozvoljenim odstupanjem od 2 oC.Član 36Punjeni poslastičarski proizvodi sadrže najmanje 20% punjenja računato na gotov proizvod. Kada je punjenje od voća, prerađevina voća ili čokolade, proizvod sadrži najmanje 5% punjenja računato na gotov proizvod.Član 37Kada se razne vrste poslastičarskih proizvoda prodaju u mešavinama, nazivi proizvoda mogu da se zamene izrazom “mešavina poslastičarskih proizvoda” ili sličnim nazivima. U tom
slučaju može da postoji jedna lista sastojaka za sve proizvode iz mešavine.2. Žita za doručakČlan 38Žita za doručak su instant proizvodi od žita (korn fleks, pahuljice od žita, proizvodi od soje ili mekinja, ekstrudirani proizvodi od mlinskih proizvoda, njihove mešavine i slično).Prema sastavu i načinu obrade žita za doručak se stavljaju u promet kao:1) korn fleks, instant pahuljice, mekinje i srodni proizvodi;2) musli proizvod;3) deserti na bazi žita.Član 39Korn fleks, instant pahuljice, mekinje i srodni proizvodi su proizvodi od žita, odnosno mahunjača i drugih prehrambenih zrna, koji pre upotrebe zahtevaju pripremu rehidrisanjem. Proizvode se specifičnim tehnološkim postupcima u toku kojih dolazi do termofizičkih i morfoloških promena, kao i povećanja volumena u odnosu na sirovinu.Član 40Musli proizvod je pripremljena mešavina koju čine korn fleks, instant pahuljice, mekinje i srodni proizvodi sa dodatkom suvog voća, jezgrastog voća, jezgara suncokreta i bundevske semenke, čokoladnih i krem proizvoda, šećera i drugih namirnica.Musli proizvod sadrži najmanje 40% tehnološki obrađenih žita, mahunjača i drugih prehrambenih zrna.Član 41Deserti na bazi žita su proizvodi iz člana 40 stav 1 ovog pravilnika sa dodatkom šećernih, odnosno glukoznih sirupa, meda, biljnih masnoća i drugih namirnica, povezani u table ili druge oblike.Deserti na bazi žita se mogu stavljati u promet i kao:1) punjeni;2) preliveni;3) delimično preliveni;4) ukrašeni.3. Snek proizvodiČlan 42Snek proizvodi, u smislu ovog pravilnika, su pikantni proizvodi od krompira, žita, mlinskih proizvoda, skroba, jezgrastog voća, semenki i sl.Prema sastavu i načinu obrade snek proizvodi se stavljaju u promet kao:1) čips;2) čips proizvodi;3) proizvodi na bazi peleta;4) flips;5) ekspandirani proizvodi;6) prženi i suvopečeni plodovi, semenke i srodni proizvodi.Član 43Čips je slani, suvi i hrskavi proizvod od krompira, proizveden prženjem u ulju ili masti tankih listića, prutića i drugih oblika. U proizvodnji čipsa mogu se koristiti začini i druge namirnice.Čips sadrži:1) najviše 48% masnoća računato na gotov proizvod;2) najviše 3,5% soli računato na gotov proizvod;3) najviše 4% vode računato na gotov proizvod.Član 44Čips proizvodi su proizvodi dobijeni mešanjem suvih prerađevina od krompira, skrobova, modifikovanih skrobova, brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, namirnica sa sadržajem
belančevina, masnoća, soli, začina i drugih namirnica sa vodom, oblikovanjem testa u pogodne oblike, prženjem u ulju (bez ekspandiranja).Čips proizvodi sadrže:1) najviše 48% masnoća računato na gotov proizvod;2) najviše 3,5% soli računato na gotov proizvod;3) najviše 4% vode računato na gotov proizvod.Član 45Čips proizvodi mogu nositi naziv prema sirovini (osim krompira) čiji je sadržaj u mešavini iz člana 44 ovog pravilnika veći od 50%.Član 46Proizvodi na bazi peleta su proizvodi različitog oblika, dobijeni prženjem u ulju ili drugim tehnološkim postupcima obrade poluproizvoda (peleta) i naknadnim soljenjem, odnosno aromatizovanjem.Proizvodi na bazi peleta sadrže najviše 5% vode računato na gotov proizvod i najviše 4% soli računato na gotov proizvod.Pelet je poluproizvod dobijen termoekstruzijom, hlađenjem, oblikovanjem i sušenjem testa izrađenog od brašna žita i drugih mlinskih proizvoda, krompira, masnoća i drugih namirnica.Član 47Flips je proizvod dobijen postupkom ekstrudiranja i ekspandiranja sirovina na bazi žita, mahunjača, krompira i drugih namirnica, uz dodatak masnoća, šećera, soli i drugih namirnica.Flips proizvodi mogu biti slanog ili slatkog ukusa.Slani flips sadrži najviše 3,5% soli računato na gotov proizvod i najviše 6% vode računato na gotov proizvod.Slatki flips sadrži najviše 8% vode računato na gotov proizvod.Flips se može stavljati u promet i kao:1) punjen;2) preliven;3) delimično preliven;4) ukrašen.Član 48Ekspandirani proizvodi su proizvodi različitih oblika dobijeni postupkom ekspandiranja žita, odnosno mahunjača uz dodatak drugih namirnica.Ekspandirani proizvodi se mogu stavljati u promet i kao:1) punjeni;2) preliveni;3) delimično preliveni;3) ukrašeni.Član 49Prženi i suvopečeni plodovi, semenke i srodni proizvodi su snek proizvodi dobijeni suvim pečenjem, odnosno prženjem u ulju plodova kikirikija, pistaća, jezgra suncokreta, soje, bundevskih semenki i sl. uz dodatak soli i drugih namirnica, koji se u promet mogu stavljati i kao obloženi slatkim ili slanim nanosom.Prženi i suvopečeni plodovi, semenke i srodni proizvodi sadrže najviše 3,5% soli računato na gotov proizvod.Član 50Kada se proizvodi iz čl. 42 do 49 ovog pravilnika prodaju u mešavinama ili u kombinaciji sa suvim voćem i drugim namirnicama, nazivi proizvoda mogu da se zamene izrazom “mešavina snek proizvoda”, ili sličnim nazivima. U tom slučaju može da postoji jedna lista sastojaka za sve proizvode iz mešavine, odnosno kombinacije.
III Završne odredbe
Član 51Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi: Pravilnik o kvalitetu keksa i proizvoda sličnih keksu (”Službeni list SFRJ”, br. 68/78 i 63/79) i odredba člana 228 Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata (”Službeni list SFRJ”, br. 1/79) u delu koji se odnosi na čips.Član 52Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku šest meseci od dana objavljivanja u “Službenom listu SCG”.
Pravilnik o kvalitetu pekarskog kvasaca
PravilnikO kvalitetu i drugim zahtevima za pekarski kvasac(”Sl. list SRJ”, br. 9/2002 i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik).
.
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi za pekarski kvasac koji moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.Pekarski kvasac, u smislu ovog pravilnika, jeste proizvod koji se sastoji od živih ćelija Sacharomyces cerevisiae, a namenjen je rastenju testa.
Član 2
Proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje pekarskog kvasca donese proizvođačku specifikaciju.Proizvođačka specifikacija mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje, kao i izveštaj o izvršenom ispitivanju kvaliteta pekarskog kvasca (senzorske, fizičke i hemijske karakteristike).O donetim proizvođačkim specifikacijama proizvođač je dužan da vodi evidenciju koja mora da sadrži sledeće podatke:1) evidencijski broj specifikacije;2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;3) naziv i sedište proizvođača;4) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime, ako ga proizvod ima;5) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;6) datum o izvršenom ispitivanju pokazatelja kvaliteta proizvoda;7) o aditivima koji se dodaju proizvodu i koji se označavaju u spisku sastojaka u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode;8) rok upotrebe ili oznaku “upotrebljiv do”;9) uslove skladištenja.
Član 3
Pekarski kvasac koji proizvođač stavlja u promet, mora na omotu, sudu ili nalepnici za pojedinačno pakovanje imati deklaraciju koja sadrži sledeće podatke:1) naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime, ako ga proizvod ima;2) naziv i sedište proizvođača;3) datum proizvodnje i rok upotrebe ili oznaku “upotrebljiv do”;4) neto količinu proizvoda, a za sveži pekarski kvasac i sadržaj suve materije;5) osnovne sastojke proizvoda prema opadajućem redosledu;6) o aditivima koji se dodaju proizvodu i koji se označavaju u spisku sastojaka u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode;7) uputstvo o načinu čuvanja pekarskog kvasca;8) druge podatke od interesa za potrošače.Deklaracija proizvoda mora biti vidljiva, jasna, lako uočljiva, čitka i neizbrisiva.Slova kojima su odštampani naziv proizvoda i naziv i sedište proizvođača moraju biti veća od slova kojima su odštampani ostali podaci u tekstu deklaracije.
Član 4
Ako proizvod ne pakuje proizvođač, deklaracija mora da sadrži naziv i sedište organizacije koja je proizvod upakovala, kao i sve podatke iz člana 3 stav 1 ovog pravilnika, osim podataka iz tačke 2 tog stava.
Član 5
Za pekarski kvasac koji je uvezen, deklaracija pored podataka iz člana 3 ovog pravilnika mora da sadrži i naziv zemlje porekla proizvoda.
Član 6
Pekarski kvasac se stavlja u promet samo u originalnom pakovanju, u ambalaži od materijala koji obezbeđuje očuvanje kvaliteta proizvoda do momenta otvaranja u roku upotrebe.Suvi pekarski kvasac mora se pakovati u ambalaži nepropustljivoj za vlagu, pod vakuumom ili inertnim gasom (N2 ili CO2).Mala pakovanja suvog pekarskog kvasca (do 20g) moraju biti pakovana u ambalaži nepropustljivoj za vlagu.
lan 7
Za pojedinačno pakovanje suvog kvasca čiji je sadržaj deklarisan u jedinicama mase dozvoljena odstupanja od nazivne mase navedena su u sledećoj tabeli:
Redni broj Deklarisana nazivna masa Granica dopuštene greške
1 2 3
1 do 12,5 g 8% deklarisane nazivne mase
2 iznad 12,5 g do 50 g 1000 mg
3 iznad 50 g do 2 kg 2% deklarisane nazivne mase
4 iznad 2 kg do 5 kg 40 g
5 iznad 5 kg do 50 kg 0,8% deklarisane nazivne mase
6 iznad 50 kg do 100 kg 400 g
7 iznad 100 kg 0,4% deklarisane nazivne mase
Srednja vrednost stvarne greške za uzorak od 10 pojedinačnih pakovanja mora biti manja od 40% ili jednaka 40% granice dopuštene greške za nazivnu masu navedenu u tabeli iz stava 1 ovog člana.Za pojedinačna pakovanja svežeg kvasca čiji je sadržaj deklarisan u jedinicama mase dozvoljeno je odstupanje deklarisane mase suve materije 2%.
Član 8
Ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano, zabranjeno je bojenje, zaslađivanje ili aromatizovanje pekarskog kvasca veštačkim sredstvima, konzervisanje hemijskim sredstvima i zračenje pekarskog kvasca jonizujućim zracima i ultravioletnim zracima, kao i dodavanje drugih hemijskih sredstava.
Član 9
Pekarski kvasac mora se u proizvodnji i prometu skladištiti, transportovati i čuvati na način kojim se obezbeđuje očuvanje njegovog kvaliteta, do momenta otvaranja u roku upotrebe.
Član 10
Pekarski kvasac stavlja se u promet kao:1) kvasno mleko;2) svež pekarski kvasac;3) suv pekarski kvasac;4) suv pekarski instant-kvasac.
Član 11
Pri proizvodnji pekarskog kvasca mogu se koristiti aditivi iz grupe emulgatora navedeni u sledećoj tabeli:
Redni broj
Naziv i grupa aditiva E brojMaksimalno dozvoljena količina
1 mono- i digliceridi masnih kiselina E 471 2% m/m
2estri limunske kiseline i mono- i diglicerida limunske kiseline
E 472 c 2% m/m
3 sorbitanmonostearat E 491 2% m/m
4 sorbitantristearat E 492 2% m/m
5 sorbitanmonooleat E 494 2% m/m
6 sorbitanmonopalmitat E 495 2% m/m
Član 12
Kvasno mleko je proizvod dobijen suspendovanjem kvasnih ćelija u vodi.
Član 13
Svež pekarski kvasac je proizvod nastao izdvajanjem kvasnih ćelija iz tečne sredine. Pri proizvodnji svežeg pekarskog kvasca mogu se dodati aditivi iz grupe emulgatora navedeni u tabeli iz člana 11 ovog pravilnika.
Član 14
Suv pekarski kvasac je proizvod dobijen sušenjem svežeg pekarskog kvasca uz primenu emulgatora koji su navedeni u tabeli iz člana 11 ovog pravilnika. Suv pekarski kvasac mora se pre korišćenja hidratisati.
Član 15
Suv pekarski instant-kvasac je proizvod dobijen sušenjem svežeg pekarskog kvasca uz primenu emulgatora koji su navedeni u tabeli iz člana 11 ovog pravilnika, a koristi se direktnim doziranjem u brašno, bez prethodne hidratacije.
Član 16
Kvasno mleko mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je ukusa i mirisa karakterističnog za pekarski kvasac;2) da čuvanjem na temperaturi od + 6oC, u deklarisanom roku trajanja ne sme izgubiti više od 15% svoje početne aktivnosti od 800 ml CO2/g suve materije za dva sata.
Član 17
Svež pekarski kvasac mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je svetložute do sivkaste boje, koja je ujednačena po celoj površini preseka;2) da je homogene konzistencije;3) da je lako lomljiv i da se ne razmazuje;4) da ima prijatan ukus i miris, svojstven pekarskom kvascu;5) da sadrži najmanje 28% suve materije;6) da u propisanom roku upotrebe zadržava svoja organoleptička i upotrebna svojstva na temperaturi od 19 do 21oC;7) da u deklarisanom roku trajanja specifična aktivnost nije manja od 800 ml CO2/g suve materije za dva sata.
Član 18
Suv pekarski kvasac mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je ujednačene granulacije;2) da je ujednačene svetlokrem boje;3) da je prijatnog mirisa i ukusa svojstvenog kvascu;4) da u deklarisanom roku trajanja u originalnom pakovanju mora sadržati karakteristična svojstva;
5) da sadrži najmanje 92% suve materije;6) da u propisanom roku trajanja specifična aktivnost nije manja od 470 ml CO2/g suve materije za dva sata.
Član 19
Suv pekarski instant-kvasac mora da ispunjava sledeće zahteve:1) da je u obliku čestica, ujednačen po krupnoći i da se dozira bez prethodne hidratacije;2) da je ujednačene svetlokrem boje;3) da je prijatnog mirisa i ukusa svojstvenog kvascu;4) da u deklarisanom roku trajanja u originalnom pakovanju mora sadržati karakteristična svojstva;5) da sadrži najmanje 94% suve materije;6) da u deklarisanom roku trajanja specifična aktivnost nije manja od 470 ml CO2/g suve materije za dva sata.
Proveravanje kvaliteta
Član 20
Kvalitet pekarskog kvasca utvrđuje se sledećim jugoslovenskim standardima:1) JUS E.M8.020 - Metode za ispitivanje proizvoda industrije vrenja - Uzimanje uzoraka pekarskog kvasca;2) JUS E.M8.021 - Metode za ispitivanje proizvoda inudstrije vrenja - Organoleptička ispitivanja pekarskog kvasca;3) JUS E.M8.022 - Metode za ispitivanje proizvoda industrije vrenja - Određivanje sadržaja vode u pekarskom kvascu;4) JUS E.M8.024 - Metode za ispitivanje proizvoda industrije vrenja - Određivanje aktivnosti pekarskog kvasca;5) JUS E.M8.025 - Metode za ispitivanje proizvoda industrije vrenja - Određivanje trajnosti pekarskog kvasca.
Član 21
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu pekarskog kvasca (”Službeni list SFRJ”, br. 32/87).
Član 22
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu SRJ”.
Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mesa I
1. PRAVILNIK 2. O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA PROIZVODE OD MESA
PRAVILNIK
O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA PROIZVODE OD MESA
(”Sl. list SCG”, br. 33/2004)I OPŠTE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi koji za proizvode od mesa moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.
Član 2
Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani kvalitet i drugi zahtevi važe zahtevi koji su ovim pravilnikom propisani za grupu srodnih proizvoda.
Za proizvode iz stava 1 ovog člana proizvođač je dužan da pre početka proizvodnje donese proizvođačku specifikaciju.
Proizvođačka specifikacija sadrži, kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne zahteve kvaliteta, izveštaj o izvršenom ispitivanju zahteva kvaliteta (senzorske, fizičke i hemijske karakteristike), kao i podatke iz deklaracije u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica.
O donetim proizvođačkim specifikacijama proizvođač vodi evidenciju koja sadrži sledeće podatke:
1) evidencijski broj specifikacije;
2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;
3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;
4) datum izvršenog ispitivanja zahteva kvaliteta u skladu sa ovim pravilnikom.
Srodni proizvodi ne mogu da nose naziv koji je isti ili sličan nazivu proizvoda koji se navode u ovom pravilniku.
Član 3
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) srodni proizvodi su proizvodi od mesa čiji naziv se ne navodi u ovom pravilniku, a koji su po načinu proizvodnje i osobinama slični proizvodima osnovne grupe;
2) osnovni sastojci proizvoda su meso, mehanički otkošteno meso, masna i vezivna tkiva, iznutrice i krv;
3) proteini mesa su azotna jedinjenja koja vode poreklo iz osnovnih sastojaka proizvoda;
4) sadržaj proteina mesa u proizvodu (%) je vrednost dobijena množenjem sadržaja azota u procentima faktorom 6,25 (sadržaj proteina mesa (%)=% azota x 6,25);
5) ukupni proteini su azotna jedinjenja koja vode poreklo iz osnovnih sastojaka proizvoda, belančevinastih proizvoda i namirnica koje sadrže belančevine;
6) sadržaj ukupnih proteina u proizvodu (%) je vrednost dobijena množenjem sadržaja azota u procentima faktorom 6,25% (sadržaj ukupnih proteina u% =% azota x 6,25);
7) proteini vezivnog tkiva su azotna jedinjenja koja vode poreklo iz vezivnog tkiva;
8) sadržaj proteina vezivnog tkiva u proizvodu, izražen kao sadržaj kolagena (%), je vrednost dobijena množenjem sadržaja hidroksiprolina (%) faktorom 8 (% kolagena =% hidroksiprolina x 8);
9) relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa, odnosno u ukupnim proteinima proizvoda je vrednost izračunata pomoću sledeće formule:
sadržaj kolagena (%) x 100—————————————————————————————————————
—sadržaj proteina mesa (%), odnosno sadržaj ukupnih proteina (%)
10) sadržaj ukupnih fosfata, izražen kao procenat fosfor-pentoksida, je vrednost dobijena množenjem sadržaja ukupnog fosfora (prirodnog i dodatog) u proizvodu stehiometrijskim faktorom 2,29 (sadržaj ukupnih fosfata u%=% ukupnog fosfora x 2,29);
11) usitnjavanje je obrada mesa, iznutrica, masnih i vezivnih tkiva u mašinama za mlevenje i seckanje (mlevenje je usitnjavanje u vuku, a seckanje je usitnjavanje u kuteru);
12) mesno testo je testasta homogena masa dobijena usitnjavanjem i mešanjem neohlađenog, ohlađenog ili smrznutog mesa I, II ili III kategorije sa solima za salamurenje, odnosno kuhinjskom soli, odnosno zamenom za kuhinjsku so i vodom, odnosno ledom, u kojoj se proteini mesa nalaze u stanju koloidnog rastvora i nabubrelog gela, pri čemu se kod upotrebe ohlađenog i smrznutog mesa za vezivanje dodate vode mogu koristiti odgovarajući aditivi;
13) mesna emulzija je homogena masa dobijena usitnjavanjem i mešanjem mesnog testa i masnog tkiva, čija stabilnost je postignuta emulgujućim delovanjem rastvorenih proteina mesa i aditiva, odnosno upotrebom belančevinastih proizvoda koji deluju emulgujuće, ako je to dozvoljeno ovim pravilnikom;
14) emulzija, odnosno suspenzija masnog tkiva je homogena masa dobijena usitnjavanjem i mešanjem masnog tkiva i vode, čija stabilnost se postiže upotrebom emulgatora ili belančevinastih proizvoda koji deluju emulgujuće;
15) suspenzija kožica je homogena masa dobijena usitnjavanjem i mešanjem kožica i vode, sa dodavanjem ili bez dodavanja masnog tkiva, čija stabilnost se postiže upotrebom belančevinastih proizvoda;
16) ohlađeno meso za preradu je meso papkara i kopitara koje u termalnom centru ima temperaturu od -1 do +7 C, meso živine, ptica i kunića koje u termalnom centru ima temperaturu od -1 do +4 C, a ohlađene iznutrice, krv, krvna plazma i krvni serum su oni koji imaju temperaturu od -1 do +3 C;
17) smrznuto meso za preradu je meso papkara, kopitara, živine, ptica i divljači koje u termalnom centru ima temperaturu do -18C;
18) hlađenje je postupak konzervisanja pri čemu se u termalnom centru proizvoda postiže temperatura od 0 C do +4 C;
19) smrzavanje je postupak konzervisanja pri čemu se u termalnom centru proizvoda postiže temperatura do -18 C;
20) soljenje je postupak konzervisanja proizvoda upotrebom kuhinjske soli, odnosno zamene za so;
21) salamurenje je postupak konzervisanja proizvoda upotrebom soli za salamurenje;
22) soli za salamurenje su homogene mešavine kuhinjske soli, odnosno zamene za so, sa nitritima, odnosno nitratima u skladu sa pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine;
23) suvo salamurenje je postupak konzervisanja proizvoda upotrebom soli za salamurenje u čvrstom stanju;
24) vlažno salamurenje je postupak konzervisanja proizvoda upotrebom salamure, pri čemu meso može da bude potopljeno u salamuru, odnosno salamura može biti ubrizgana u meso, posle čega može biti primenjen odgovarajući postupak mehaničke obrade;
25) salamura je vodeni rastvor soli za salamurenje, u koji mogu biti dodati aditivi, šećeri, začini i belančevinasti proizvodi;
26) dim je proizvod dobijen kontrolisanom pirolizom tvrdog drveta u generatorima za proizvodnju dima ili na ložištima;
27) dimljenje je postupak konzervisanja proizvoda dimom ili upotrebom aroma dima pri odgovarajućoj temperaturi, i to do 25C - hladno dimljenje, do 60oC - toplo dimljenje i na temperaturi većoj od 60C - vruće dimljenje;
28) sušenje je postupak konzervisanja proizvoda oduzimanjem vlage pri normalnom atmosferskom pritisku, odnosno u vakuumu;
29) fermentacija je postupak konzerviranja proizvoda pri čemu dolazi do razlaganja ugljenih hidrata mesa, odnosno dodatih šećera do mlečne kiseline i drugih jedinjenja u čemu učestvuju mikroorganizmi i praćeno je opadanjem pH proizvoda;
30) zrenje predstavlja skup promena fizičke, hemijske, enzimske i strukturne prirode, kojima se postižu karakteristična svojstva kvaliteta proizvoda;
31) stabilizacija krvi je postupak obrade sredstvima za sprečavanje koagulacije krvi;
32) separacija krvi je postupak obrade stabilizovane krvi pri čemu se razdvaja krvna plazma od uobličenih elemenata krvi;
33) defibrinacija krvi je postupak obrade krvi pri čemu se razdvaja krvni serum od belančevine fibrina i uobličenih elemenata krvi;
34) toplotna obrada je postupak konzervisanja proizvoda na temperaturama pasterizacije, kuvanja i sterilizacije;
35) pasterizacija je postupak konzervisanja proizvoda na temperaturi nižoj od tačke ključanja vode, pri čemu je u termalnom centru proizvoda ostvarena temperatura od najmanje 70 C, ako to nije drugačije propisano ovim pravilnikom;
36) kuvanje je postupak konzervisanja proizvoda na temperaturi ključanja vode ili na višoj temperaturi pri čemu je u termalnom centru proizvoda ostvarena letalnost od najmanje F0=0,4;
37) sterilizacija je postupak konzervisanja proizvoda na temperaturi višoj od 110 C, pri čemu je termalnom centru proizvoda ostvarena letalna vrednost od najmanje F0=3;
38) visoka sterilizacija je sterilizacija proizvoda na temperaturi višoj od 120 C, pri čemu je u termalnom centru proizvoda ostvarena letalna vrednost od najmanje F0=12;
39) pod malo izdvojenim želeom i masti smatra se količina izdvojenog želea i masti koja nije veća od 6% od neto mase proizvoda;
40) paniranje je oblaganje mesa ili proizvoda smešom za paniranje, koja može biti tečna, suva ili granulasta i sastavljena je od brašna, jaja, mleka, hlebnih mrvica, kuhinjske soli, aditiva, začina, odnosno ekstrakata začina;
41) mariniranje je postupak potapanja ili zalivanja mesa marinadama, koje mogu da sadrže kuhinjsku so, zamene za so, začine, šećere, povrće i rastvore sirćetne, mlečne, limunske ili vinske kiseline;
42) mesni ekstrakt je ugušćena vodena iscrpina mesa, bez sadržaja masti i proteina koji se talože toplotom, proizvedena koncentrovanjem izbistrenog vodenog ekstrakta mesa.
43) bujon je vodeni ekstrakt mesa dobijen kuvanjem;
44) supa je vodeni ekstrakt jestivih delova zaklanih životinja dobijen kuvanjem, kojoj se mogu dodati začinsko bilje i začini, a koja se koristi u proizvodnji drugih proizvoda;
45) vrednost pH je srednja vrednost od najmanje tri vrednosti pH, dobijene direktnim merenjem pH u centralnim, središnjim i perifernim delovima proizvoda.
Član 4
Proizvodi od mesa koji se stavljaju u promet moraju imati deklaraciju u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica.
U deklaraciji se ispod naziva proizvoda od mesa navodi pripadnost grupi, odnosno podgrupi proizvoda, a kod konzervi naziv koji označava postupak toplotne obrade.
U deklaraciji proizvoda od mesa za koje je to ovim pravilnikom propisano navodi se najmanji sadržaj proteina mesa, odnosno ukupnih proteina u gotovom proizvodu.
Član 5
Dozvoljena odstupanja od deklarisane neto-mase za proizvode od mesa:
deklarisana neto masa u g najviše dozvoljeno odstupanje u %
do 500 g do 2%
preko 500 g do 1%
Prosek neto-mase kod 20 pakovanja do 500 g i kod 10 pakovanja preko 500 g mora odgovarati prosečno deklarisanoj neto-masi.
Član 6
U nazivu proizvoda od svinjskog, odnosno goveđeg mesa ne navodi se vrsta mesa, ako to u pojedinim slučajevima nije drukčije propisano ovim pravilnikom.
U nazivu proizvoda od mesa drugih vrsta papkara i mesa kopitara, živine, ptica, kunića i divljači navodi se vrsta mesa.
U deklaraciji proizvoda od svinjskog, odnosno goveđeg mesa koji sadrži meso iz stava 2 ovog člana, navodi se i količina te vrste mesa.
Član 7
Proizvodi od mesa mogu u nazivu da nose oznaku “prima” ako je sadržaj proteina mesa u odnosu na vrstu proizvoda u apsolutnom iznosu za jedan procenat viši i ako je relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa za pet procenata niži.
II OSNOVNI SASTOJCI PROIZVODA OD MESA
Član 8
U proizvodnji proizvoda od mesa upotrebljavaju se meso, masna i vezivna tkiva i iznutrice zaklanih papkara (goveda, bivola, ovaca, koza, svinja), kopitara (konja, mula, mazgi, magaraca), živine (kokoši, ćuraka, morki odnosno biserki, gusaka, plovaka), ptica (pitomih golubova i nojeva), kunića i odstreljene divljači.
Član 9
U smislu ovog pravilnika, pod mesom se podrazumeva skeletna muskulatura sa uraslim masnim i vezivnim tkivom, krvnim i limfnim sudovima, limfnim čvorovima i živcima, a kod svinjskog mesa i pljuvačnim žlezdama.
U proizvodnji dimljenih i suvomesnatih proizvoda od svinjskog i živinskog mesa, pod mesom se podrazumevaju i pripadajuće kosti sa rskavicama, kao i pripadajući deo kože sa potkožnim masnim tkivom.
U proizvodnji proizvoda od mesa za koje je to ovim pravilnikom određeno, upotrebljavaju se mehanički otkošteno meso svinja, goveda i živine, kao i krv, krvna plazma i krvni serum svinja i goveda.
U proizvodnji proizvoda od živinskog mesa i mesa divljači do 40% tog mesa može biti zamenjeno mesom goveda i svinja.
Član 10
Meso papkara i kopitara razvrstava se prema količini masnog i vezivnog tkiva na četiri kategorije:
I kategorija: meso butova, slabina, leđa i drugih delova trupa, očišćeno od masnog i vezivnog tkiva, većih krvnih sudova i limfnih čvorova, koje sadrži do 5% masti;
II kategorija: meso grubo očišćeno od masnog i vezivnog tkiva, koje sadrži do 20% masti;
III kategorija: meso sa pripadajućim masnim i vezivnim tkivom, koje sadrži do 35% masti (”mesni obresci”);
IV kategorija: meso koje sadrži do 50% masti (”masni obresci”), meso glava sa masnim i vezivnim tkivom, meso sa mesta razdvajanja glave i vrata i krvavo meso.
Meso glava sa pripadajućim masnim i vezivnim tkivom, meso sa mesta razdvajanja glave i vrata i krvavo meso upotrebljavaju se u proizvodnji proizvoda koji se konzervišu toplotnom obradom.
Član 11
Meso živine i ptica razvrstava se prema količini masnog i vezivnog tkiva na tri kategorije:
I kategorija: meso grudi bez kožice i meso karabataka bez kožice na kome je količina masnog i vezivnog tkiva smanjena na nivo koji se nalazi na mesu grudi;
II kategorija: meso bataka bez kožice sa pripadajućim masnim i vezivnim tkivom, bez grubih tetiva;
III kategorija: meso sa pripadajućom kožicom, masnim i vezivnim tkivom.
Meso III kategorije upotrebljava se samo u proizvodnji proizvoda koji se konzervišu toplotnom obradom.
Član 12
Meso kunića razvrstava se prema količini vezivnog i masnog tkiva na tri kategorije:
I kategorija: meso buta, slabina, leđa i plećke.
II kategorija: meso sa količinom vezivnog i masnog tkiva koja se prirodno nalazi na trupu kunića posle odsecanja butova, slabina, leđa i plećke.
III kategorija: meso potkolenice i podlaktice.
Član 13
Pod mesom koje se upotrebljava u proizvodnji drugih namirnica smatra se:
1) meso sisara, sa izuzetkom mesa svinja i kunića, koje sadrži do 25% masti i do 25% vezivnog tkiva u proteinima mesa;
2) meso svinja koje sadrži do 30% masti i do 25% vezivnog tkiva u proteinima mesa i
3) meso živine, ptica i kunića koje sadrži do 15% masti i do 10% vezivnog tkiva u proteinima mesa.
Član 14
Mehanički otkošteno meso je homogena mešavina usitnjenog mesa, vezivnih, masnih i drugih tkiva, proizvedeno mehaničkim razdvajanjem od kostiju u posebnim mašinama.
Za proizvodnju mehanički otkoštenog mesa mogu da se upotrebljavaju goveđe i svinjske kosti, osim velikih cevastih kostiju i glava svinja i goveda i svinjskih repova, a za proizvodnju mehanički otkoštenog mesa živine kosti, delovi trupa ili celi trupovi.
Sadržaj proteina u mehanički otkoštenom mesu je najmanje 13%, sadržaj kalcijuma je najviše 0,18%, a veličina čestica kostiju je manja od 0,5 mm.
Mehanički otkošteno meso vrednuje se kao meso treće kategorije i može da se upotrebljava u proizvodnji srodnih proizvoda iz grupa barenih i kuvanih kobasica.
Član 15
Mehanički otkošteno meso proizvodi se u objektu gde je izvršeno ručno otkoštavanje mesa, odnosno rasecanje živinskih trupova istog dana u toku proizvodnje.
Mehanički otkošteno meso proizvedeno od ohlađenih sirovina koristi se odmah ili čuva do upotrebe na temperaturi do +4 C najviše do 24 sata, posle usoljavanja sa nitritnom soli za salamurenje najviše do 48 sati, a smrznuto u sloju debljine do 12 cm i upakovano može da se čuva na temperaturi do -18 C najviše do 3 meseca.
Mehanički otkošteno meso proizvedeno od smrznutih živinskih trupova ili delova trupa mora biti upotrebljeno istog dana kada je proizvedeno.
Mehanički otkošteno meso upotrebljava se u drugom objektu za proizvodnju proizvoda od mesa, pod uslovom da je upakovano, smrznuto i deklarisano.
Član 16
Masno tkivo je tkivo koje sadrži više od 50% masti, dobijeno odvajanjem od mesa i iz telesnih šupljina. Masno tkivo dobijeno odvajanjem sa creva i opornjaka i bubrežni loj koriste se samo u proizvodnji masti, odnosno loja.
Član 17
Potkožno masno tkivo je potkožno masno tkivo svinja sa ostacima skeletnih mišića, bez kožice, a masno tkivo vrata, odnosno podbradnjak sadrži i pripadajuće pljuvačne žlezde, a potrbušina grudne i trbušne mišiće i mlečne žlezde, ako nisu u laktaciji.
Član 18
Čvrsto masno tkivo je deo potkožnog masnog tkiva svinja, dobijeno odvajanjem sa vrata, grebena, leđa, slabina i gornjih delova plećki i butova.
Član 19
Salo predstavlja depoe masnog tkiva oko bubrega svinja.
Član 20
Masno tkivo goveda i drugih preživara su naslage masnog tkiva ispod kože i u telesnim šupljinama, osim bubrežnog loja.
Član 21
Bubrežni loj predstavlja depoe masnog tkiva oko bubrega goveda i drugih preživara.
Član 22
Masno tkivo kopitara su naslage masnog tkiva ispod kože i u telesnim šupljinama.
Član 23
Masno tkivo živine i ptica su naslage masnog tkiva ispod kože i u trbušnoj šupljini.
Član 24
Vezivno tkivo je tkivo čije belančevine sadrže pretežno belančevine kolagen i elastin, osim masnog tkiva. U vezivno tkivo spadaju tetive, kožice, teleće kožice i živinske kožice.
Član 25
Tetive su delovi gustog vezivnog tkiva i u njih spadaju odresci tetiva, tetivne ploče, ovojnice tetiva, završeci tetiva, delovi rastresitog vezivnog tkiva i delovi elastičnog vezivnog tkiva koji su odstranjeni sa mesa prilikom obrade.
Vratni ligament goveda ne spada u tetive.
Član 26
Kožice su delovi kože zaklanih svinja sa kojih su šurenjem i obradom odstranjeni dlaka i epidermis, kao i masno tkivo.
Član 27
Teleće kožice predstavljaju kožu telećih glava sa kojih je šurenjem i obradom odstranjena dlaka, bez kostiju.
Član 28
Živinske kožice su ošurena i od perja očišćena koža svih vrsta pernate živine.
Član 29
Krv je telesna tečnost koja sadrži uobličene elemente, dobijena prilikom klanja zdravih životinja spontanim iskrvarenjem direktno iz krvnih sudova, pomoću sistema šupljih noževa i prihvatnih sudova, u koju mogu biti dodata sredstva za sprečavanje koagulacije ili iz koje je odstranjen fibrin.
Član 30
Krvna plazma je tečnost dobijena iz krvi mašinskim razdvajanjem od uobličenih elemenata, uz dodatak sredstava za sprečavanje koagulacije.
Pod krvnom plazmom podrazumeva se i tečnost koja je dobijena rastvaranjem suve krvne plazme u vodi za piće u odnosu 1:10.
Član 31
Krvni serum je tečnost dobijena iz krvi odstranjivanjem fibrina i uobličenih elemenata, kojoj nisu dodata sredstva za sprečavanje koagulacije.
Član 32
Jestivi unutrašnji organi (iznutrice) su jetra, mišićni deo srca, jezik, jednjak, pluća, mozak, kičmena moždina, pubertetna žlezda mladih goveda (timus), slezina, bubrezi, semenici, želudac svinja, preželuci preživara, a kod živine i ptica srce, jetra i mišićni želudac.
Jezik mora biti odvojen od grkljana, orožale sluzokože, pljuvačnih žlezda, kostiju jezika i mišića ždrela, jednjak od sluzokože, pluća od disajnih puteva, jetra od žučne kese, a predželuci preživara i mišićni želudac živine od sluzokože.
Iznutrice se upotrebljavaju u proizvodnji proizvoda od mesa koji se konzervišu toplotnom obradom. U proizvodnji kuvanih kobasica jezik, mišićni deo srca i mišićni deo jednjaka vrednuju se kao meso III kategorije.
III DODATNI SASTOJCI PROIZVODA OD MESA
Član 33
U proizvodnji proizvoda od mesa kao dodatni sastojci mogu da se upotrebljavaju aditivi u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine, arome u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za prehrambene proizvode, enzimi u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za enzimske preparate za prehrambene proizvode, začini i ekstrakti začina, kuhinjska so i zamene za so, ugljeni hidrati (monosaharidi, disaharidi, oligosaharidi i nativni skrob) belančevinasti proizvodi, vlakna i druge namirnice.
Dodatni sastojci za koje ovim pravilnikom nije određena najveća dozvoljena količina, mogu da se upotrebljavaju u količini koja je tehnološki opravdana, odnosno u količini koja ne menja karakteristična senzorska svojstva proizvoda.
Član 34
U proizvodnji proizvoda od mesa kao belančevinasti proizvodi mogu da se upotrebljavaju želatin, suva krvna plazma, drugi belančevinasti proizvodi, hidrolizati belančevinastih proizvoda i njihove mešavine.
Želatin može da se upotrebljava u proizvodnji konzervi od mesa u komadima, konzervi od mesa u sopstvenom soku i proizvoda od mesa sa želeom iz grupe kuvanih kobasica u količini koja je tehnološki opravdana.
Suva krvna plazma može da se upotrebljava u proizvodnji srodnih vrsta barenih kobasica, u proizvodnji kuvanih kobasica i u proizvodnji konzervi od usitnjenog salamurenog mesa, ako je to ovim pravilnikom određeno.
Drugi belančevinasti proizvodi, hidrolizati belančevinastih proizvoda i njihove mešavine mogu da se upotrebljavaju u proizvodnji srodnih vrsta proizvoda iz grupa usitnjenog mesa pripremljenog za oblikovanje, usitnjenog oblikovanog mesa, barenih kobasica, kuvanih kobasica, svežih kobasica, konzervi od mesa u komadima, kao i jela u konzervi od mesa i proizvoda od mesa sa dodatkom povrća i drugih namirnica i jela od povrća i drugih namirnica sa dodatkom mesa i proizvoda od mesa.
Član 35
Vlakna mogu da se upotrebljavaju u proizvodnji srodnih vrsta proizvoda iz grupa usitnjenog mesa pripremljenog za oblikovanje, usitnjenog oblikovanog mesa, barenih kobasica, kuvanih kobasica i svežih kobasica, kao i u proizvodnji jela u konzervi od mesa i proizvoda od mesa sa dodatkom povrća i drugih namirnica i jela od povrća i drugih namirnica sa dodatkom mesa i proizvoda od mesa.
Član 36
Kao dodaci proizvodima od mesa mogu se upotrebljavati mleko i proizvodi od mleka, jaja i proizvodi od jaja, proizvodi od ribe, kao i žitarice, povrće, voće, pečurke i druge namirnice i njihovi proizvodi.
IV PROIZVODI OD MESA
Član 37
Proizvodi od mesa su proizvodi koji su dobijeni usitnjavanjem, soljenjem, salamurenjem, mešanjem, hlađenjem, smrzavanjem, mariniranjem, emulgovanjem, punjenjem, pakovanjem, dimljenjem, fermentacijom, sušenjem, ekstrakcijom i toplotnom obradom različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, iznutrica i krvi, kojima se prema potrebi dodaju kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, arome, enzimi, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice.
U proizvodima od mesa u čijoj je proizvodnji pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine dozvoljena upotreba fosfata, sadržaj ukupnih fosfata u gotovom proizvodu, izražen kao procenat fosfor-pentoksida, ne sme biti veći od 7,0 g/kg
Član 38
Proizvodi od mesa mogu da se dobijaju i stavljaju u promet kao usitnjeno meso, kobasice, dimljeni proizvodi, suvomesnati proizvodi, jela od mesa, konzerve, slanina i masti.
Usitnjeno meso
Član 39
Usitnjeno meso je nesalamureni proizvod dobijen mlevenjem ili usitnjavanjem na druge načine različitih vrsta mesa, kojem mogu biti dodati aditivi, začini, ekstrakti začina, voda, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice.
Upakovani proizvodi čuvaju se na temperaturi do +4 C najviše do 48 sati, a na temperaturi od -18 C najviše do 60 dana.
Proizvodi upakovani u gasovima za pakovanje čuvaju se na temperaturi do +4 C.
Pod datumom proizvodnje usitnjenog mesa smatra se datum usitnjavanja, odnosno mlevenja mesa.
Usitnjeno meso se dobija i stavlja u promet kao: mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.
1) Mleveno meso
Član 40
Mleveno meso je proizvod dobijen mlevenjem ohlađenog mesa goveda i svinja. Mleveno meso se dobija i stavlja u promet kao mleveno meso I kategorije i mleveno meso II kategorije. U deklaraciji se navodi vrsta i kategorija mesa.
Mleveno meso mora da ima stabilnu ružičastu do ružičasto-crvenu boju i miris i ukus koji su svojstveni vrsti upotrebljenog mesa.
Član 41
Mleveno meso I kategorije je proizvod dobijen od mesa I kategorije goveda ili svinja. Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 18%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinama mesa ne sme biti veći od 10%.
Mleveno meso II kategorije je proizvod dobijen od mesa II kategorije goveda ili svinja. Sadržaj proteina mesa u proizvodu od goveđeg mesa ne sme biti manji od 15%, u proizvodu od svinjskog mesa ne sme biti manji od 14%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 16%.
2) Usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje
Član 42
Usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje je proizvod dobijen od različitih vrsta mesa, u koji mogu biti dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, začini, ekstrakti začina, aditivi, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice.
Usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje mora da ima stabilnu ružičastu do ružičastocrvenu boju i miris i ukus koji su svojstveni vrsti upotrebljenog mesa i na začine.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 16%.
Sadržaj ukupnih proteina u proizvodu proizvedenom sa dodatkom belančevinastih proizvoda, odnosno namirnica ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 16%.
3) Usitnjeno oblikovano meso
Član 43
Usitnjeno oblikovano meso je proizvod dobijen od različitih vrsta mesa, u koji mogu biti dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, začini, ekstrakti začina, aditivi, belančevinasti proizvodi, vlakana i namirnice.
Usitnjeno oblikovano meso mora da bude pravilno i uredno oblikovano, da ima stabilnu ružičastu do ružičastocrvenu boju i miris i ukus koji su svojstveni vrsti upotrebljenog mesa i na začine.
Usitnjeno oblikovano meso može da se proizvodi i stavlja u promet kao ćevapčići, pljeskavica i hamburger, a mogu da se proizvode i druge vrste srodnih proizvoda.
Član 44
Ćevapčići su proizvod dobijen od mesa papkara, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina i ekstakata začina.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 16%.
Član 45
Pljeskavica je proizvod dobijen od mesa papkara, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina i ekstrakata začina, u koji može biti dodato do 10% usitnjenog crnog luka.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 16%.
Član 46
Hamburger je proizvod dobijen od mesa goveda, u koji prema potrebi mogu biti dodati kuhinjska so, zamene za so ili aditivi.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 14%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 16%.
Član 47
Druge vrste srodnih proizvoda se proizvode od različitih vrsta mesa, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 16%.
Sadržaj ukupnih proteina u proizvodu proizvedenim sa dodatkom belančevinastih proizvoda, odnosno namirnica ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 16%.
Kobasice
Član 48
Kobasice su proizvodi dobijeni od različitih vrsta i količina mesa, iznutrica, krvi, masnog i vezivnog tkiva različitog stepena usitnjenosti, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice, koji se posle različitih vidova obrade i prerade i punjenja u prirodne ili veštačke omotače i drugu ambalažu konzervišu odgovarajućim postupcima.
Član 49
Na osnovu sastava, tehnološkog postupka proizvodnje i načina konzervisanja, kobasice mogu da se proizvode i stavljaju u promet kao: fermentisane kobasice, barene kobasice, kuvane kobasice i sveže kobasice.
1) Fermentisane kobasice
Član 50
Fermentisane kobasice su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa i čvrstog masnog tkiva različitog stepena usitnjenosti, a mogu im se dodati kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, šećeri i starterkulture, koji se posle punjenja u odgovarajuće prirodne ili veštačke omotače konzervišu postupcima fermentacije i sušenja, sa dimljenjem ili bez dimljenja. Proizvod koji nije dimljen nosi oznaku “sušen na vazduhu”.
Na osnovu stepena sušenja i zrenja, fermentisane kobasice mogu biti: fermentisane suve kobasice, fermentisane polusuve kobasice i fermentisane kobasice za mazanje.
a) Fermentisane suve kobasice
Član 51
Fermentisane suve kobasice su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa i čvrstog masnog tkiva različitog stepena usitnjenosti, a mogu im se dodati kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, šećeri i starterkulture, koji se posle punjenja u omotače konzervišu postupcima fermentacije i sušenja i koji sadrže manje od 35% vode.
Fermentisane suve kobasice čuvaju se na temperaturi do +15 C, a naresci kobasica u originalnom pakovanju na temperaturi do +10 C.
Fermentisane suve kobasice se proizvode i stavljaju u promet pod nazivom: kulen, zimska salama, sremska kobasica, njeguška kobasica, sudžuk i čajna kobasica, a mogu da se proizvode i druge vrste srodnih proizvoda.
Član 52
Fermentisane suve kobasice moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da površina nije deformisana, da omotač dobro prileže uz nadev;
2) da nadev na preseku ima izgled mozaika sastavljenog od približno ujednačenih komadića mišićnog tkiva crvene boje i čvrstog masnog tkiva beličaste boje;
3) da su sastojci nadeva ravnomerno raspoređeni i međusobno čvrsto povezani;
4) da na preseku kobasica nema šupljina i pukotina;
5) da imaju stabilnu boju i prijatnu aromu zrelog proizvoda;
6) da se mogu lako narezivati.
Član 53
Kulen je proizvod dobijen od svinjskog mesa I kategorije, čvrstog masnog tkiva, kuhinjske soli, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Nadev kulena je grubo samleven i napunjen u omotače širokog prečnika. Među začinima dominira crvena mlevena začinska paprika, slatka i ljuta ili ekstrakt paprike.
Kulen sa oznakom porekla, geografskom oznakom ili oznakom koja ukazuje na način proizvodnje je napunjen u svinjsko slepo crevo ili u druge prirodne omotače odgovarajućeg prečnika, a vrednost pH proizvoda nije manja od 5,8.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 22%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 15%.
Član 54
Zimska salama je proizvod dobijen od svinjskog mesa I kategorije i čvrstog masnog tkiva, kojima može biti dodato do 10% goveđeg mesa I kategorije, kao i kuhinjske soli, aditiva, šećera, začina, starterkultura bakterija i plesni.
Zimska salama je napunjena u omotače šireg prečnika, a zrenje proizvoda je praćeno razvojem plesni bele ili sivobele boje na omotaču.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 22% a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 15%.
Vrednost pH proizvoda nije manja od 5,8.
Član 55
Sremska kobasica je proizvod dobijen od svinjskog mesa I i II kategorije, čvrstog masnog tkiva, kuhinjske soli, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Sremska kobasica je napunjena u svinjska tanka creva.
Među začinima dominira crvena mlevena začinska paprika, slatka i ljuta, ili ekstrakt paprike.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 16%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 56
Njeguška kobasica je proizvod dobijen od svinjskog mesa I i II kategorije, čvrstog masnog tkiva, kuhinjske soli, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Nadev njeguške kobasice je grubo samleven i napunjen u svinjska tanka creva.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 16%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 57
Sudžuk je proizvod dobijen od goveđeg mesa I i II kategorije, masnog tkiva goveda, kuhinjske soli, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Sudžuk je napunjen u goveđa creva.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 16%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 58
Čajna kobasica je proizvod dobijen od goveđeg i svinjskog mesa I i II kategorije, čvrstog masnog tkiva, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina i ekstrakata začina, šećera i starterkultura.
Proizvod je finije usitnjen i napunjen u omotače užeg prečnika.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 16%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 59
Druge vrste srodnih proizvoda proizvode se od različitih vrsta mesa, čvrstog masnog tkiva, a mogu im se dodati kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, šećeri i starterkulture.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 16%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu sa nazivom “salama” ne sme biti manji od 20%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 15%.
b) Fermentisane polusuve kobasice
Član 60
Fermentisane polusuve kobasice su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa i čvrstog masnog tkiva različitog stepena usitnjenosti, a mogu im se dodati kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, šećeri i starterkulture, koji se posle punjenja u omotače konzervišu postupcima fermentacije i delimičnog sušenja.
Fermentisane polusuve kobasice čuvaju se na temperaturi do +15C, a upakovani naresci kobasica na temperaturi do +10C.
Fermentisane polusuve kobasice se proizvode i stavljaju u promet pod nazivima panonska kobasica i čajna kobasica, a mogu da se proizvode i druge vrste srodnih proizvoda.
Član 61
Fermentisane polusuve kobasice moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da površina nije deformisana i da omotač dobro prileže uz nadev;
2) da nadev na preseku ima izgled mozaika sastavljenog od približno ujednačenih komadića mišićnog tkiva crvene boje i čvrstog masnog tkiva beličaste boje;
3) da su sastojci nadeva ravnomerno raspoređeni i međusobno povezani;
4) da na preseku kobasica nema šupljina i pukotina;
5) da imaju stabilnu boju i prijatnu kiselkastu aromu na fermentaciju;
6) da se mogu narezivati.
Član 62
Panonska kobasica je proizvod dobijen od goveđeg i svinjskog mesa I i II kategorije, čvrstog masnog tkiva, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina, ekstrakata začina, šećera i starterkultura.
Proizvod je finije usitnjen i napunjen u omotače šireg prečnika.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 14% a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 63
Druge vrste srodnih proizvoda se proizvode od različitih vrsta mesa i čvrstog masnog tkiva, a mogu im se dodati kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, šećeri i starterkulture.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 14%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
v) Fermentisane kobasice za mazanje
Član 64
Fermentisane kobasice za mazanje su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa i masnog tkiva, a mogu im se dodati kuhinjska so, zamene za so, aditivi, šećeri, začini, ekstrakti začina i starterkulture, koje su konzervisane postupkom fermentacije.
Fermentisane kobasice za mazanje čuvaju se na temperaturi do +7 C.
Fermentisane kobasice za mazanje se proizvode i stavljaju u promet pod nazivom čajni namaz, a mogu da se proizvode i druge vrste srodnih proizvoda.
Član 65
Fermentisane kobasice za mazanje moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da površina nije deformisana i da omotač dobro prileže uz nadev;
2) da nadev grubo usitnjenog proizvoda ima na preseku izgled mozaika sastavljenog od približno ujednačenih komadića mesa crvene boje i čvrstog masnog tkiva beličaste boje, a da je nadev fino usitnjenih proizvoda homogen bez vidljivih delova tkiva;
3) da su sastojci nadeva grubo usitnjenog proizvoda ravnomerno raspoređeni i da nisu međusobno čvrsto povezani;
4) da na preseku kobasica nema šupljina i pukotina;
5) da imaju stabilnu boju i prijatnu kiselkastu aromu na fermentaciju;
6) da imaju mazivu konzistenciju.
Član 66
Čajni namaz je proizvod dobijen od svinjskog i goveđeg mesa, masnog tkiva svinja, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina, ekstrakata začina, šećera i starterkultura.
Proizvod je fino usitnjen i napunjen u omotače manjeg prečnika.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 10%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 67
Druge vrste srodnih proizvoda se proizvode od različitih vrsta mesa, masnog tkiva svinja različitog stepena usitnjenosti, a mogu im se dodati kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, šećeri i starterkulture.
Nadev proizvoda može biti usitnjen u različitom stepenu.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 10%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
2) Barene kobasice
Član 68
Barene kobasice su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva različitog stepena usitnjenosti, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice, u kojima je deo nadeva obrađen kao mesno testo, odnosno mesna emulzija i koje se, posle punjenja u prirodne ili veštačke omotače ili kalupe, konzervišu postupkom pasterizacije, sa dimljenjem ili bez dimljenja.
Barene kobasice se čuvaju na temperaturi do +4 C.
Na osnovu sastava proizvoda, načina proizvodnje i stepena usitnjenosti, barene kobasice se proizvode i stavljaju u promet kao fino usitnjene barene kobasice, grubo usitnjene barene kobasice, barene kobasice sa komadima mesa i mesni hlebovi.
a) Fino usitnjene barene kobasice
Član 69
Fino usitnjene barene kobasice su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice, čiji nadev je fino usitnjen, bez vidljivih komada mesa, masnog i vezivnog tkiva, ukoliko to nije drukčije propisano ovim pravilnikom.
Fino usitnjene barene kobasice se proizvode i stavljaju u promet kao hrenovka frankfurter, parizer i bela kobasica, a mogu da se proizvode i druge vrste srodnih proizvoda.
Član 70
Fino usitnjene barene kobasice moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da su jedre i sočne i da pod lakim pritiskom ne otpuštaju tečnost;
2) da su po površini smeđecrvene boje ako su proizvodi napunjeni u prirodne ili kolagene omotače, i bez oštećenja, većih nabora i deformacija;
3) da je nadev ujednačene ružičaste boje, osim proizvoda u čijoj proizvodnji se ne upotrebljavaju nitriti i nitrati;
4) da omotač kod kobasica čvrsto prileže uz nadev i da se kod proizvoda u prirodnim ili kolagenim omotačima prilikom prelamanja kobasice ne odvaja od nadeva.
Član 71
Hrenovka (renovka) je proizvod dobijen od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Hrenovka je napunjena u ovčije tanko crevo, odnosno u veštačke omotače odgovarajućeg prečnika.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 11%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 15%.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu u konzervi ne sme biti manji od 10%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 15%.
Član 72
Frankfurter je proizvod dobijen od svinjskog mesa, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Frankfurter je napunjen u ovčije tanko crevo, odnosno u veštačke omotače odgovarajućeg prečnika.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 11%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 73
Parizer je proizvod dobijen od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Parizer je napunjen u goveđe, odnosno u ovčije slepo crevo, odnosno u veštačke omotače odgovarajućeg prečnika. U nadevu proizvoda manji deo masnog tkiva može da bude prisutan u obliku kockica bele boje.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 10%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 15%.
Član 74
Bela kobasica je proizvod dobijen od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, osim nitrata i nitrita, začina i ekstrakata začina.
Bela kobasica je napunjena u ovčije tanko crevo, odnosno u jestive veštačke omotače odgovarajućeg prečnika.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 10%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 75
Druge vrste srodnih proizvoda proizvode se od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva kao i mehanički otkoštenog mesa, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 10%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 25%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Sadržaj ukupnih proteina u proizvodu proizvedenom sa dodatkom belančevinastih proizvoda, odnosno namirnica ne sme biti manji od 10%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 25%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 20%.
b) Grubo usitnjene barene kobasice
Član 76
Grubo usitnjene barene kobasice su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice, čiji nadev se sastoji od mesnog testa, odnosno mesne emulzije, kao i grubo usitnjenog salamurenog mesa i čvrstog masnog tkiva.
Grubo usitnjene barene kobasice se proizvode i stavljaju u promet pod nazivom kranjska kobasica, tirolska kobasica, roštiljska kobasica i mortadela, a mogu da se proizvode i druge vrste srodnih proizvoda.
Član 77
Grubo usitnjene barene kobasice moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da na preseku kobasica nema neprosalamurenog mesa;
2) da su sastojci u nadevu što ravnomernije raspoređeni i međusobno čvrsto povezani;
3) da nadev prileže dobro uz omotač;
4) da su masna tkiva beličaste boje i da prilikom sečenja ne ispadaju iz nadeva.
Član 78
Kranjska kobasica je proizvod dobijen od svinjskog mesa I ili II kategorije, goveđeg mesa II kategorije, čvrstog masnog tkiva, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva začina i ekstrakata začina.
Kranjska kobasica je napunjena u svinjska tanka creva i dimljena prilikom toplotne obrade.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 79
Tirolska kobasica je proizvod dobijen od svinjskog i goveđeg mesa I ili II kategorije, čvrstog masnog tkiva, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Tirolska kobasica je napunjena u omotače širokog prečnika crne boje.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 80
Roštiljska kobasica je proizvod dobijen od svinjskog i goveđeg mesa, čvrstog masnog tkiva, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Roštiljska kobasica je napunjena u svinjsko ili ovčije tanko crevo.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Član 81
Mortadela je proizvod dobijen od svinjskog i goveđeg mesa, čvrstog masnog tkiva, vezivnog tkiva, predželudaca, vode, kuhinjske soli, aditiva, belančevinastih proizvoda i namirnica.
Mortadela je napunjena u prozirne veštačke omotače vrlo širokog prečnika. U nadevu mortadele se nalaze kockice čvrstog masnog tkiva bele boje, a mogu da budu vidljivi zrna začina, odnosno pistacije, šampinjoni, masline bez koštice itd.
Sadržaj ukupnih proteina u proizvodu ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 20%.
Član 82
Druge vrste srodnih proizvoda se proizvode od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, iznutrica i mehanički otkoštenog mesa, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini i ekstrakti začina, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi i namirnice.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 25%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Sadržaj ukupnih proteina u proizvodu proizvedenim sa dodatkom belančevinastih proizvoda, odnosno namirnica ne sme biti manji od 12%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 25%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 20%.
v) Barene kobasice s komadima mesa
Član 83
Barene kobasice sa komadima mesa su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, ugljeni hidrati i belančevinasti proizvodi, čiji se nadev sastoji od komada salamurenog mesa, mesnog testa, odnosno mesne emulzije i usitnjenog masnog tkiva.
Barene kobasice sa komadima mesa se proizvode i stavljaju u promet pod nazivom šunkarica, a mogu da se proizvode i druge vrste srodnih proizvoda.
Član 84
Barene kobasice sa komadima mesa moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da na preseku kobasica nema neprosalamurenog mesa;
2) da su sastojci u nadevu što ravnomernije raspoređeni i međusobno čvrsto povezani;
3) da nadev prileže dobro uz omotač.
Član 85
Šunkarica je proizvod dobijen od komada svinjskog mesa I kategorije, goveđeg i svinjskog mesa II kategorije, čvrstog masnog tkiva, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, začina i ekstrakata začina.
Šunkarica je napunjena u omotače širokog prečnika.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 14%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 15%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 10%.
Član 86
Druge vrste srodnih proizvoda proizvode se od različitih vrsta mesa, masnog tkiva, mehanički otkoštenog mesa, vode, kuhinjske soli, zamene za so, aditiva, sa dodatkom ili bez dodatka ugljenih hidrata i belančevinastih proizvoda.
Komadi mesa u proizvodu pripadaju mesu prve kategorije.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 14%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 15%.
Sadržaj ukupnih proteina u proizvodu proizvedenom sa dodatkom belančevinastih proizvoda, odnosno namirnica ne sme biti manji od 14%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima ne sme biti veći od 20%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 15%.
g) Mesni hlebovi
Član 87
Mesni hlebovi su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva, iznutrica i mehanički otkoštenog mesa, a mogu im se dodati voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini i ekstrakti začina, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice, koji su konzervisani toplotnom obradom u kalupima. Mesni hlebovi koji sadrži više od 5% jetre, nose naziv jetreni hlebovi.
Nadev mesnih hlebova može biti fino usitnjen ili sastavljen od mesnog testa, odnosno mesne emulzije i usitnjenog salamurenog mesa, a stepen usitnjenosti nadeva je naznačen u nazivu proizvoda. Nadev je na preseku prosalamuren, a sastojci nadeva su ravnomerno raspoređeni i međusobno povezani.
Sadržaj proteina mesa u proizvodu ne sme biti manji od 10%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 25%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa ne sme biti veći od 20%.
Sadržaj ukupnih proteina u proizvodu proizvedenom sa dodatkom belančevinastih proizvoda, odnosno namirnica ne sme biti manji od 10%, a relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 25%. U proizvodu od živinskog mesa relativan sadržaj proteina vezivnog tkiva u ukupnim proteinima ne sme biti veći od 20%.
3) Kuvane kobasice
Član 88
Kuvane kobasice su proizvodi dobijeni od različitih vrsta mesa, masnog i vezivnog tkiva i iznutrica, koji mogu u toku proizvodnje biti obrađeni toplotom, kao i od krvi, a mogu im se dodati bujon, supa, voda, kuhinjska so, zamene za so, aditivi, začini, ekstrakti začina, ugljeni hidrati, belančevinasti proizvodi, vlakna i namirnice, koji se posle punjenja u omotače ili posude konzervišu toplotnom obradom.
Kuvane kobasice mogu da se stavljaju u promet i bez omotača ako su upakovane.
Član 89
Prema vrsti upotrebljenih sirovina i načinu proizvodnje, kuvane kobasice se proizvode i stavljaju u promet kao jetrene kobasice i paštete, krvavice i kobasice sa želeom.
U termalnom centru proizvoda koji je konzervisan. postupkom pasterizacije mora biti ostvarena temperatura od 75 oC, a u krvavicama, švargli i kavurmi temperatura od 80 C.
Pasterizovani proizvodi čuvaju se na temperaturi do +4 C, proizvodi konzervisani kuvanjem na temperaturi do +10 C, a sterilisani proizvodi na temperaturi do +25 C.
Član 90
Kuvane kobasice moraju da ispunjavaju sledeće zahteve:
1) da omotač dobro prileže uz nadev, da nije oštećen i zaprljan;
2) da je nadev na preseku ujednačene i karakteristične boje, da su komadi mesa, proizvoda i iznutrica (jezici) prosalamureni, da je osnovna masa krvavica crvena do tamno crvena na krv, kockice masnog tkiva da su bele boje i bez primesa krvi, i da je želatinska masa kobasica sa želeom kompaktna, žućkasta i prozračna;
3) da su prijatnog i svojstvenog mirisa i ukusa, a kod jetrenih kobasica i jetrenih pašteta mirisa i ukusa na jetru;
4) da su sastojci nadeva na preseku međusobno povezani, da je konzistencija jetrenih kobasica i pašteta maziva, a krvavica i proizvoda sa želeom takva da se mogu narezivati.
Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voca I
PRAVILNIKO KVALITETU PROIZVODA OD VOĆA, POVRĆA I PEČURKI I PEKTINSKIH PREPARATA(”Sl. list SFRJ”, br. 1/79, 20/82, 39/89 - dr. pravilnik, 74/90 i 46/91 - dr. pravilnik, “Sl. list SRJ”, br. 33/95 - dr. pravilnik i 58/95 i “Sl. list SCG”, br. 56/2003 - dr. pravilnik, 4/2004 - dr. pravilnik i 12/2005 - dr. pravilnik).
1. I OPŠTE ODREDBE 2. II PROIZVODI OD VOĆA
1. 1. Smrznuto voće 2. 2. Smrznuta kaša od voća 3. 3. Pasterizovano voće (pasterizovana pulpa) 4. 4. Pasterizovana kaša od voća 5. 5. Matični voćni sok 6. 8. Voćni sirup 7. 9. Kompot 8. 10. Slatko 9. 11. Džem 10. 12. Marmelada 11. 13. Pekmez
.
I OPŠTE ODREDBE
Član 1Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju ispunjavati proizvodi od voća, povrća i pečurki i pektinski preparati (u daljem tekstu: proizvodi), kao i minimalni uslovi za obezbeđenje i očuvanje kvaliteta proizvoda.Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu proizvoda.Član 2Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta i uslovi za obezbeđenje i očuvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti, shodno važe uslovi propisani ovim pravilnikom za grupu srodnih proizvoda iz ovog pravilnika.Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta, proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju pre početka proizvodnje.Organizacije udruženog rada i druga pravna lica donose proizvođačke specifikacije i za proizvode za koje je to ovim pravilnikom izričito predviđeno.Proizvođačka specifikacija mora da sadrži podatke iz deklaracije navedene u članu 5 ovog pravilnika, kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje proizvoda, osnovne sastojke prema opadajućem redosledu upotrebljenih količina i izveštaj o izvršenoj laboratorijskoj analizi i procentu osnovnih sastojaka.Organizacije udruženog rada vode evidenciju o donesenim proizvođačkim specifikacijama i u nju unose sledeće podatke:1) evidencijski broj specifikacije;2) naziv proizvoda i njegovo trgovinsko ime, ako ga proizvod ima;3) datum donošenja specifikacije;4) datum izvršenog laboratorijskog ispitivanja proizvoda;5) datum početka proizvodnje po odnosnoj specifikaciji;
6) grupu kojoj proizvod pripada.Član 3Proizvodi iz ovog pravilnika mogu se stavljati u promet samo u originalnom pakovanju, ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukčije propisano.Pod originalnim pakovanjem, u smislu stava 1 ovog člana, podrazumeva se pakovanje proizvoda u ambalažu kojom se obezbeđuje originalnost kvaliteta proizvoda do njegove potrošnje.Član 4Proizvodi od voća i povrća koji se stavljaju u promet moraju biti deklarisani na način propisan ovim pravilnikom.Član 5Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drugačije propisano, svi proizvodi koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju moraju na omotu, sudu ili etiketi imati deklaraciju.Deklaracija sadrži:1) naziv proizvoda i njegovo trgovinsko ime, ako ga proizvod ima;2) firmu, odnosno naziv i sedište proizvođača;3) datum proizvodnje i rok upotrebe ili samo “upotrebljivo do” ili da je proizvod upotrebljiv do prvog dana narednog označenog meseca ili tromesečja, odnosne godine;4) kategoriju kvaliteta proizvoda, ako je to ovim pravilnikom predviđeno;5) neto količinu (masu ili zapreminu) proizvoda;6) podatak o vrsti upotrebljenih boja, konzervansa, aroma i drugih aditiva dozvoljenih ovim pravilnikom, ako su dodavani;7) osnovne sastojke proizvoda, ako je to ovim pravilnikom propisano;8) vrstu i količinu materija od biološke vrednosti dodatih radi obogaćivanja sastava. Ako je L-askorbinska kiselina dodata kao antioksidans, ne mora se deklarisati;9) podatke od interesa za potrošača, ako je to za proizvode određeno ovim pravilnikom.Deklaracija mora biti lako uočljiva, jasna i čitka.Tekst deklaracije koji se odnosi na bojenje i konzervisanje proizvoda, npr. obojeno veštačkom bojom, konzervisano sorbinskom kiselinom i dr., mora biti neposredno ispod naziva proizvoda.Slova kojima su odštampani naziv proizvoda i firma, odnosno ime proizvođača moraju biti veća od slova kojima su odštampani podaci u deklaraciji, osim za trgovinsko ime čija veličina slova nije ograničena.Član 6Ako proizvode od voća i povrća ne pakuje proizvođač, deklaracija mora sadržati, pored podataka iz člana 5 stav 2 ovog pravilnika, firmu, odnosno naziv i sedište organizacije udruženog rada koja je proizvod pakovala i datum pakovanja.Ako proizvod nije pakovan u originalno pakovanje, deklaracija mora da sadrži naziv proizvoda iz koga se vidi podatak o grupi proizvoda, datum proizvodnje i rok upotrebe.Deklaracija za proizvode iz stava 2 ovog člana mora biti istaknuta na pogodnom, vidnom mestu.Član 7Ako neto količina (masa) proizvoda koji se stavlja u promet u originalnom pakovanju ne prelazi 35 grama, deklaracija mora da sadrži: naziv proizvoda, firmu, odnosno naziv proizvođača, odnosno one organizacije udruženog rada koja je robu pakovala, neto količinu, rok upotrebe i datum proizvodnje.Deklaracija iz stava 1 ovog člana mora da sadrži i podatak o bojenju i konzervisanju, odnosno dodatim aditivima prema članu 5 stav 2 tačka 6 ovog pravilnika.Član 8
Od neto količine proizvoda iz člana 7 ovog pravilnika, deklarisane u smislu člana 5 stav 2 tačka 5 ovog pravilnika, dozvoljavaju se sledeća odstupanja kod pojedinačnih pakovanja:
Deklarisana neto
količina Najviše dozvoljeno
odstupanje
g ili ml %
50 8
100 6
200 4
500 3
1000 2
2000 1,5
preko 2000 1
Za sušenu smokvu najviše dozvoljeno odstupanje neto mase može biti za 2% veće od vrednosti odstupanja koja su propisana za pojedinačna pakovanja drugih proizvoda i navedena u tabeli iz stava 1 ovog člana.Za neto količine proizvoda, koje su deklarisane u pakovanjima između količina naznačenih u stavu 1 ovog člana, dozvoljava se odstupanje koje odgovara proseku odstupanja predviđenom za dve najbliže neto količine.Prosek najmanje 10 pakovanja proizvoda mora da odgovara deklarisanoj neto količini proizvoda.Član 9Ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano, zabranjeno je bojenje, zaslađivanje i aromatizovanje, konzervisanje hemijskim sredstvima i zračenje jonizujućim i ultravioletnim zracima, proizvoda od voća, povrća i pečurki, kao i dodavanje drugih hemijskih sredstava tim proizvodima.Član 10Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na uvezene proizvode, kao i na proizvode namenjene izvozu, ako za pojedine proizvode nije propisom drukčije određeno.Član 11Proizvodi se mogu transportovati i skladištiti ako su obezbeđeni uslovi koji obezbeđuju očuvanje njihovog kvaliteta.Član 12Uslovi koje u pogledu higijenske ispravnosti proizvodi moraju ispunjavati utvrđuju se propisima o higijenskoj ispravnosti životnih namirnica.Član 13Odredbe ovog pravilnika odnose se na sve organizacije udruženog rada, druga pravna lica i građane, koji proizvode i stavljaju u promet proizvode, ako njime nije drukčije određeno.Član 13aKonzervisano voće i povrće u limenkama (pasterizovano voće, pasterizovano povrće, kompoti, voćne salate, citrus-baze, marinirano povrće i sl.), pored uslova propisanih ovim pravilnikom za pojedine vrste proizvoda od voća i povrća, moraju ispunjavati i sledeće uslove:
1) da limenka nije deformisana;2) da je spoljašnja površina limenke čista i bez znakove korozije;3) da su dno i poklopac limenke neznatno ulegnuti;4) da su šavovi limenke pravilno oblikovani;5) da je uzdužni šav limenke preklopan i zaštićen dopunskim slojem laka;6) da su unutrašnje površine limenke zaštićene prevlakom laka koji mora biti hemijski otporan na delovanje sadržaja limenke, osim za kompot od jabuke, kruške, breskve, bele trešnje, belog grožđa, ananasa, grejpfruta, mandarine, banane, papaje, manga i guave kao i za voćnu salatu od ovih vrsta voća kod kojih mogu biti zaštićeni samo dno i poklopac.Član 14*(Prestao da važi)
II PROIZVODI OD VOĆA
Član 15Pod proizvodima od voća, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:1) smrznuto voće;2) smrznuta kaša od voća;3) pasterizovano voće;4) pasterizovana kaša od voća;5) matični voćni sok;6) voćni sok;7) koncentrisan voćni sok;8) voćni sirup;9) kompot;10) slatko;11) džem;12) marmelada;13) pekmez;14) voćni žele;15) voćni sir;16) kandirano voće;17) sušeno voće;18) voćni sok u prahu;19) mešani proizvodi od voća i povrća;20) niskokalorični proizvodi od voća;21) citrus baze;22) ostali proizvodi od voća.Član 16Voće koje se koristi za industrijsku preradu mora ispunjavati sledeće uslove:1) da je zdravo i sveže;2) da je u fazi tehnološke zrelosti;3) da nema strani miris i ukus;4) da je bez stranih primesa;5) da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja iznad maksimalno dozvoljenih količina utvrđenih propisom.Minimalna suva materija voća (mereno refraktometrom na 20oC) koja se koristi za obračun dela suve materije voća kod industrijske prerade u pojedine proizvode mora da bude najmanje:
1) jagoda 6%
2) malina, borovnica i ogrozd 7%
3) kupina, šljiva dženarika, limun i grejpfrut 8%
4) trešnja, ribizla, breskva, dunja i mandarina 9%
5) jabuka, kruška, kajsija, narandža i ananas 10%
6) drenjina 11%
7) nar, višnja i šljiva, osim šljive požegače i dženarike 12%
8) šljiva požegača i šipurak 14%
9) grožđe 15%
10) višnja-maraska 20%
11) rabarbara (Rheum sp.) 4%
12)acerola (Malpighia punicifolia), brusnica (Vaccinum vitis - idaea L.), pasji trn (Hippogae rhamnoides L.)
7%
13) crna zova (Sambucus nigra) 8%
14) guava (Psidium guajava) 9%
15) karambola (Averrhoa carambola L.), lulu (Solanum quitoense L.) 10%
16) papaja (Carica papaja L.) i indijski orah (Anacardium occidentale L.) 11%
17)kivi (Actinidia chinensis planch), pasionka (Passiflora edulissimus) i mango (Mangifera indica L.)
14%
18) kaki (Diospyros kaki) 15%
19) guanabana (Anona muricata) 16%
20) čerimoja (Anona cherimola mill.) 20%
21) banana (Musa L.) 22%.
1. Smrznuto voće
Član 17Smrznuto voće je proizvod dobiven smrzavanjem svežih posebno pripremljenih plodova voća ili delova voća na temperaturi od -30oC ili nižoj.Temperatura u središtu jedinice pakovanja proizvoda mora da bude -15oC ili niža.Posle odmrzavanja voće mora da sadrži svoje prvobitne glavne sastojke i svojstva.Smrznuto voće bez ili sa šećerom ne sme se posle odmrzavanja podvrgavati smrzavanju.Član 18U proizvodnji smrznutog voća mogu se upotrebiti šećer, šećerni sirupi i glukozni sirupi.Pri proizvodnji smrznutog voća sa šećerom i smrznutog voća sa sirupom shodno članu 21 stav 1 ovog pravilnika, može se dodati najviše 15% šećera, računato na ukupnu masu.Član 19Pod pripremom za smrzavanje, u zavisnosti od vrste voća, podrazumevaju se: klasiranje, odstranjivanje peteljki, pranje, odvajanje koštica, ljuštenje, blanširanje i tretiranje limunskom i askorbinskom kiselinom, a po potrebi, i pakovanje u odgovarajuću ambalažu.Član 20
Prema brzini smrzavanja, smrznuto voće se može proizvesti: smrzavanjem, brzim smrzavanjem i trenutnim smrzavanjem.Smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postiže za vreme duže od 1 časa.Brzo smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postiže za vreme od 10 do 60 minuta.Trenutno smrzavanje predstavlja postupak kojim se smrzavanje proizvoda postiže za kraće vreme od 10 minuta.Član 21Smrznuto voće može da se stavi u promet samo u smrznutom stanju. U zavisnosti od brzine smrzavanja, načina pripreme i proizvodnje, smrznuto voće se stavlja u promet kao: smrznuto voće, brzo smrznuto voće, trenutno smrznuto voće, smrznuto voće sa šećerom, brzo smrznuto voće sa šećerom, trenutno smrznuto voće sa šećerom, smrznuto voće u sirupu, brzo smrznuto voće u sirupu i trenutno smrznuto voće u sirupu.Naziv smrznutog voća je npr. jagoda - brzo smrznuta ili jagoda sa šećerom - trenutno smrznuta.Član 22Smrznuto jagodasto voće može da se stavi u promet u sledećim kategorijama: “rolend”, “polublok”, “blok” i “griz”, zavisno od toga da li su plodovi u smrznutom proizvodu celi, pojedinačni ili u delovima ploda i međusobno slepljeni.Pod pojmom “rolend” podrazumeva se smrznuto jagodasto voće koje u jedinici pakovanja sadrži najmanje 80% mase pojedinačnih celih smrznutih plodova.Pod pojmom “polublok” podrazumeva se smrznuto jagodasto voće koje u jedinici pakovanja sadrži najmanje 50% do 80% mase pojedinačnih celih smrznutih plodova.Pod pojmom “blok” podrazumeva se smrznuto jagodasto voće koje u jedinici pakovanja sadrži manje od 50% mase pojedinačnih celih smrznutih plodova.Pod pojmom “griz” podrazumeva se smrznuto jagodasto voće koje se sastoji od delova smrznutih plodova, a u pakovanju se nalazi u rastresitom stanju.Član 23Smrznuto voće iz člana 21 ovog pravilnika koje se stavlja u promet posle odmrzavanja, mora da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:1) da je zdravo, čisto i bez stranih primesa;2) da su boja, aroma i ukus svojstveni vrsti, odnosno sorti voća od koga je smrznuto voće proizvedeno;3) da je bez stranog mirisa i ukusa;4) da količina pesticida i sredstava za zaštitu bilja mora biti u skladu sa odredbama propisa o maksimalno dozvoljenim količinama pesticida u životnim namirnicama.Član 24Smrznuto voće se mora pakovati u odgovarajuću ambalažu, higijenski ispravnu i nepropustljivu za vodu i vodenu paru.Član 25Uskladišteni proizvodi smrznutog voća čuvaju se na temperaturi od -18oC ili nižoj, osim smrznute višnje i šljive koje se čuvaju na temperaturi od -20oC ili nižoj. Prilikom manipulisanja smrznutim voćem, dozvoljava se porast temperature najviše za 2oC, merene u središtu jedinice pakovanja, odnosno plodova ako su ovi pojedinačno upakovani.Član 26Za smrznuto voće kome su dodati šećer, šećerni sirupi i glukozni sirupi, proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju.Član 27Deklaracija za smrznuto voće mora da sadrži naročito: godinu proizvodnje i datum pakovanja,
a za smrznuto voće sa dodatkom šećera, šećernog sirupa i glukoznog sirupa i procent dodatog šećera.
2. Smrznuta kaša od voća
Član 28Smrznuta kaša od voća dobija se pasiranjem posebno pripremljenih plodova svežeg voća. Konzerviše se smrzavanjem na temperaturi od -30oC ili nižoj, tako da u središtu proizvoda, odnosno u jedinici pakovanja temperatura mora biti -15oC ili niža. Posle odmrzavanja kaša mora da zadrži glavne sastojke i svojstva odgovarajućeg voća.Odmrznuta kaša ne sme se ponovo smrzavati.Član 29Pri proizvodnji smrznute kaše od voća sa dodatkom šećera, može se dodati najviše 10% šećera, računato na ukupnu masu.Umesto šećera (saharoze) mogu se dodati: glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup, s tim da ukupna količina dodatog šećera ne bude veća od 10% od ukupne količine kaše.Dozvoljava se upotreba limunske, jabučne, vinske i askorbinske kiseline.Dodata količina šećera, šećernog sirupa i glukoznog sirupa mora biti deklarisana na pakovanju smrznute kaše.Član 30Smrznuta kaša od voća koja se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:1) da su boja, aroma i ukus svojstveni voću od koga je proizvedena;2) da je bez stranih primesa;3) da je sadržaj ostataka pesticida i sredstava za zaštitu u skladu sa propisima o maksimalno dozvoljenim količinama pesticida u životnim namirnicama.Član 31Smrznuta kaša od voća bez šećera mora, pored uslova iz člana 30 ovog pravilnika, ispunjavati i uslove u pogledu sadržaja suve materije (mereno refraktometrom na 20oC), s tim da iznos suve materije utvrđen za svaku vrstu voća u članu 16 ovog pravilnika sme biti umanjen najviše za 1, za odgovarajuću vrstu kaše od voća bez šećera.Minimalnu suvu materiju smrznute kaše od voća sa dodatkom šećera čini suva materija kaše od voća uvećana za procent dodatog šećera.Član 32Smrznuta kaša od voća se mora pakovati u odgovarajuću ambalažu, higijenski ispravnu i nepropustljivu za vodu i vodenu paru.Član 33Smrznuta kaša od voća čuva se na temperaturi od -18oC ili nižoj, osim kaše smrznute višnje i šljive koje se čuvaju na temperaturi od -20oC ili nižoj.Prilikom manipulisanja sa smrznutom voćnom kašom, dozvoljava se porast temperature za 2oC, merene na površini jedinice pakovanja.Ako proizvod ide neposredno na dalju preradu, odredbe st. 1 i 2 ovog člana ne odnose se na taj proizvod.Član 34Transport smrznute kaše od voća vrši se transportnim sredstvima koja obezbeđuju higijenske uslove i održavanje temperature predviđene za komore pri čuvanju smrznutih kaša.Član 35Smrznuta kaša od voća može se staviti u promet kao: smrznuta kaša od voća i smrznuta kaša od voća sa dodatkom šećera.Deklaracija za smrznutu kašu od voća mora da sadrži i podatak o tome da li je voće pre
smrzavanja blanširano. Za koštičavo voće, ako je blanširano, mora biti naznačeno da li je blanširanje vršeno sa košticom ili bez nje, npr. “kaša određenog voća blanširana sa košticom”.Deklaracija za smrznutu kašu od voća mora da sadrži i podatak o procentu suve materije smrznute kaše od voća (član 31), a deklaracija za smrznutu kašu od voća sa dodatkom šećera, pored suve materije smrznute kaše od voća i podatak o procentu dodatog šećera.Podatke o sadržaju suve materije smrznute kaše od voća i šećera mora da sadrži i smrznuta kaša od voća koja nije originalno pakovana.
3. Pasterizovano voće (pasterizovana pulpa)
Član 36Pasterizovano voće (voće konzervisano toplotom) je proizvod dobiven konzervisanjem voćnih plodova ili njihovih delova pasterizacijom u hermetički zatvorenoj ambalaži, koje može da se upotrebi za ishranu ili za dalju preradu.Voće predviđeno za proizvodnju pasterizovanog voća mora da bude ujednačene tehnološke zrelosti i da ne sadrži više od 5% plodova sa oštećenjima od biljnih bolesti i štetočina.Toplotom se mogu konzervisati plodovi voća sa košticom ili bez koštice i sa pokožicom ili bez pokožice.Pri proizvodnji pasterizovanog voća ne smeju se upotrebiti boje za bojenje namirnica, niti veštačke arome.Pri proizvodnji pasterizovanog voća mogu se upotrebiti L-askorbinska i limunska kiselina kao antioksidansi.Član 37Pasterizovano voće mora da ispunjava sledeće uslove:1) da ima boju, miris i ukus svojstvene voću od koga je proizvedeno;2) da ne sadrži više od 10% raskuvanih plodova ili delova plodova;3) da sadržaj ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20oC) iznosi najmanje 70% od vrednosti suve materije voća iz člana 16 ovog pravilnika;4) da ne sadrži više naliva nego što je potrebno da se plodovi prekriju;5) da je naliv bistar do opalescentan;6) da ne sadrži više od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl;7) da ne sadrži više od 1% koštica, računato na ukupan broj plodova višnje, trešnje i šljive, ako je deklarisano kao pasterizovano voće bez koštice;8) da sadržaj peteljki kod šljive ne prelazi 1%, računato na broj plodova;9) da ne sadrži stranu primesu.Član 38Deklaracija za pasterizovano voće mora, pored elemenata iz člana 5 ovog pravilnika, da sadrži:1) podatak o tome da je pasterizovano, npr. pasterizovana šljiva;2) podatak o tome da li pakovanje sadrži cele plodove, polovine plodova ili sitnije delove plodova, plodove sa košticom ili bez koštice.
4. Pasterizovana kaša od voća
Član 39Pasterizovana kaša od voća je proizvod dobiven pasiranjem svežeg ili smrznutog voća odgovarajuće tehnološke zrelosti, sa ili bez dodatka šećera.Pasterizovana kaša od voća mora se konzervisati samo fizičkim postupkom.Član 40Pri proizvodnji pasterizovane kaše od voća sa dodatkom šećera, može se dodati najviše 10%
šećera, računato na ukupnu masu.Umesto šećera može se dodati šećerni ili glukozni sirup, s tim da ukupna količina dodatog šećera ne prelazi 10%.Pri proizvodnji pasterizovane kaše od voća može se kao antioksidans upotrebiti L-askorbinska kiselina u količini neophodnoj za postizanje dobrog kvaliteta proizvoda.Dozvoljava se upotreba limunske, jabučne ili vinske kiseline.Član 41Pasterizovana kaša od voća i pasterizovana kaša od voća sa dodatkom šećera moraju imati boju, miris i ukus koji su svojstveni voću od koga su proizvedene, i ne smeju sadržavati stranu primesu.Pasterizovana kaša od voća bez dodatka šećera, pored uslova kvaliteta iz stava 1 ovog člana, mora ispunjavati i uslove u pogledu sadržaja suve materije (mereno refraktometrom na 20oC), s tim da iznos suve materije utvrđen za svaku vrstu voća u članu 16 ovog pravilnika sme biti umanjen najviše za 1, za odgovarajuću vrstu pasterizovane kaše od voća.Ukupnu suvu materiju pasterizovane kaše od voća sa dodatkom šećera čini suva materija iz voća iz stava 2 ovog člana, uvećana za procent dodatog šećera.Član 42Pasterizovana kaša od voća stavlja se u promet kao: pasterizovana kaša odgovarajućeg voća ili pasterizovana kaša odgovarajućeg voća sa dodatkom šećera.Deklaracija za pasterizovanu kašu od voća mora da sadrži i procent suve materije pasterizovane kaše od voća, a deklaracija za pasterizovanu kašu od voća sa dodatkom šećera - procent suve materije pasterizovane kaše od voća i procent dodatog šećera.
5. Matični voćni sok
Član 43Matični voćni sok je proizvod dobiven mehaničkom preradom zdravog tehnološki zrelog voća, koji nije fermentisan ali je sposoban za fermentaciju.Pri proizvodnji matičnog voćnog soka mogu se kao antioksidansi dodati L-askorbinska i limunska kiselina.Boja, ukus i miris matičnog voćnog soka moraju biti svojstveni voću od koga je sok proizveden.Matični voćni sok mora se konzervisati samo fizičkim postupcima.Sadržaj ukupne suve materije matičnog voćnog soka (mereno refraktometrom na 20oC) ne sme biti manji od vrednosti koja je za 1% niža od suve materije svežeg voća iz člana 16 ovog pravilnika.Matični voćni sok se može skladištiti i stavljati u promet samo u ambalaži i pod uslovima koji obezbeđuju očuvanje kvaliteta proizvoda i ne dovode do većih organoleptičkih promena.Član 44Matični voćni sok može biti bistar i mutan.Član 45Bistar matični voćni sok je proizvod čija je osnovna osobina da je bistar.Bistrina matičnog voćnog soka postiže se otklanjanjem grubo i fino dispergovanih koloidnih čestica koje prouzrokuju mutnoću soka.Kao dopušteni postupci i sredstva za bistrenje matičnog voćnog soka, u smislu ovog pravilnika, su:1) separiranje centrifugom;2) filtriranje;3) upotreba infuzorijske zemlje, čiste celuloze, azbesta, želatina, agar-agara, albumina, kazeina, tanina, kao i enzimatskih preparata koji nisu konzervisani hemijskim sredstvima.
Član 46Mutni matični voćni sok je proizvod koji sadrži fino dispergovane koloidne čestice koje mogu da se delimično talože.Čl. 47-60***(Prestalo da važi)
8. Voćni sirup
Član 61Voćni sirup je proizvod sirupaste konzistencije dobiven po odgovarajućem postupku od matičnog voćnog soka ili koncentrisanog voćnog soka sa dodatkom šećera ili šećernih sirupa.Voćni sirup se može proizvoditi i od citrus baza i drugih voćnih baza.Citrus baze i druge voćne baze koje se koriste za proizvodnju voćnih sirupa ne smeju da sadrže hemijske konzervanse.Član 62Pri proizvodnji voćnog sirupa može se upotrebiti:1) do 5% soka od drugog voća u odnosu na ukupno upotrebljenu količinu soka;2) šećer (saharoza), šećerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup;3) L-askorbinska, limunska, vinska ili jabučna kiselina;4) stabilizatori: pektin, alginat i agar-agar;5) prirodne voćne arome i prirodno identične voćne arome.Član 63Voćni sirup koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:1) da ima boju, miris i ukus svojstven voću, matičnom voćnom soku ili citrus bazi od kojih je proizveden;2) da je bistar, bez opalescencije i taloga, osim voćnog sirupa od citrus baze i baze od tropskog voća;3) da je ujednačene sirupaste konzistencije i da je bez znakova raslojavanja, osim voćnog sirupa od citrus baze i baze od tropskog voća;4) da nema strani miris i ukus;5) da je ukupna suva materija voćnog sirupa najmanje 65%;6) da ukupnu suvu materiju voćnog sirupa čini najmanje 5% suve materije koja potiče od voća, odnosno 3% suve materije koja potiče od jagodastog voća (član 16), najviše 60% suve materije iz dodatog šećera, osim kod sirupa od jagodastog voća gde procent suve materije iz dodatog šećera ne sme biti iznad 62%.Ukupni sadržaj suve materije kod sirupa od citrus baze čini najmanje 3% suve materije iz citrus baze, a najviše 62% suve materije iz dodatog šećera;7) da pri razblaženju vodom do sadržaja suve materije od 10% ne sadrži više od 0,2 zapreminskih procenata etil-alkohola.Za proizvodnju voćnog sirupa od jagodičastog voća (jagoda, malina, kupina i ribizla) i voćnog sirupa od višnje i višnje-maraske može se koristiti i pulpa konzervisana rastvorom mravlje kiseline.Voćni sirup iz stava 2 mora da ispunjava uslove iz stava 1 ovog člana, a može da sadrži ostatke mravlje kiseline poreklom iz pulpe do 1,7 g/l, osim voćnog sirupa od jagode u kome sadržaj mravlje kiseline iz pulpe ne sme da prelazi 2,1 g/l.Član 64Dozvoljava se proizvodnja mešanog voćnog sirupa od više vrsta voća.Deklaracija za voćni sirup dobiven od više vrsta voća mora da sadrži i podatak o vrstama upotrebljenog voća, prema redosledu zastupljenih količina.
Deklaracija za voćni sirup proizveden od citrus baze mora sadržati podatak da je sirup proizveden od citrus baze.Ako je voćni sirup proizveden od pulpe konzervisane mravljom kiselinom, deklaracija mora neposredno ispod naziva proizvoda da sadrži podatak o količini mravlje kiseline izražen u g/l.
9. Kompot
Član 65Kompot je proizvod dobiven nalivanjem šećernim sirupom pripremljenih celih ili sečenih plodova voća, konzervisan toplotom u hermetički zatvorenoj ambalaži.Zavisno od stepena slasti kompot može biti:1) manje sladak kompot;2) sladak kompot.Član 66Pri proizvodnji kompota može se upotrebiti:1) šećer (saharoza), šećerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup;2) L-askorbinska kiselina;3) limunska, vinska i jabučna kiselina.Član 67Kompot mora da ispunjava sledeće uslove:1) da plodovi, odnosno delovi plodova imaju konzistenciju koja odgovara vrsti voća, da nisu raskuvani ni suviše tvrdi. Miris, ukus i boja moraju biti svojstveni voću od koga je kompot proizveden;2) da naliv (sirup) kompota bude bistar do opalescentan i u količini koja prekriva plodove, odnosno delove plodova;3) da sadrži 14 do 18% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20oC), sa oznakom “manje sladak kompot” i da sadrži 18%, odnosno 22% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20oC), sa oznakom “sladak kompot”;4) da ne sadrži stranu primesu.Kompot od jagoda mora da ispunjava uslove kvaliteta iz tač. 1 do 4 ovog člana, a može da sadrži do 0,1% peska.U deklaraciji za kompot mora biti naveden podatak o stepenu slasti.Voćna salata (mešani kompot)Član 68Dozvoljava se proizvodnja kompota od više vrsta voća.Ovaj kompot može nositi naziv “voćna salata”.Voćna salata je kompot proizveden od mešavine sitno sečenih komada voća (breskva, kruška, ananas i sl.) i plodova, odnosno bobica sitnog voća (trešnja, grožđe i sl.).Voćna salata je proizvod dobiven od svežeg, smrznutog ili pasterizovanog voća, sa dodatkom šećernog sirupa, konzervisan toplotom u hermetički zatvorenoj ambalaži.Zavisno od stepena slasti, voćna salata može biti manje slatka voćna salata i slatka voćna salata.Član 69Pri proizvodnji voćne salate može se upotrebiti:1) šećer (saharoza), šećerni sirup, glukoza, glukozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukoza - fruktozni (visokofruktozni) sirup;2) L-askorbinska kiselina;3) limunska, jabučna i vinska kiselina;4) prirodni biljni začini ili njihovi ekstrakti, radi poboljšanja arome (vanila, cimet i sl.);
5) dozvoljena boja za bojenje trešnje u kompotu.Član 70Pri proizvodnji voćne salate koristi se tehnološki zrelo voće koje u gotovom proizvodu mora da očuva oblik sečenih komadića i pogodnu čvrstoću voćnog mesa.Plodovi voća koji se koriste za proizvodnju voćne salate moraju biti oljušteni i bez koštice, osim plodova trešnje, grožđa i sl. koji mogu biti celi.Član 71Voćna salata mora da ispunjava uslove kvaliteta propisane za kompot.Deklaracija za voćnu salatu mora da sadrži i podatak o vrstama upotrebljenog voća po redosledu količina i podatak o stepenu slasti.
10. Slatko
Član 72Slatko je proizvod dobiven ukuvavanjem celih plodova ili delova plodova svežeg voća, ujednačene tehnološke zrelosti u gustom šećernom sirupu.Za proizvodnju slatka može se upotrebiti i kvalitetna voćna pulpa konzervisana SO2, s tim da se to u deklaraciji označava na sledeći način: “proizvedeno od voćne pulpe konzervisane SO2″.Član 73Pri proizvodnji slatka mogu se kao dodaci upotrebiti:1) šećer (saharoza), šećerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup;2) L-askorbinska i limunska kiselina;3) vanila, vanilin, limun i druga prirodna sredstva i ekstrakti tih sredstava za dobijanje odgovarajućeg mirisa i ukusa;4) jezgro oraha, badema i drugog jezgrastog voća.Član 74Slatko mora da ispunjava sledeće uslove:1) da sadrži cele plodove, a delove plodova samo ukoliko je od njih proizvedeno. Izuzetno, za slatko od jagodastog voća dozvoljava se da osim celih plodova može da sadrži i njihove delove po kojima se lako može raspoznati vrsta voća od koga je slatko proizvedeno;’2) da ima ukus, miris i boju svojstvene voću od koga je proizvedeno;3) da sadrži najmanje 70% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20oC), a od toga najviše 65% šećera računato kao ukupni invertni šećer;4) da ne sadrži nejestive delove plodova (peteljke, čašični listići, semenke i dr.) osim slatka od jagodastog voća i smokava koje može da sadrži i semenke tog voća, kao i da ne sadrži strane primese;5) da ne sadrži više od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl, a slatko od jagodastog voća - ne više od 0,1% (JUS E.H8.014);6) da ne sadrži više od 0,01% SO2, ako je proizvedeno od voćne pulpe.Član 75Za proizvodnju slatka mogu se upotrebiti krunični listići ruže ili kora od lubenica i drugi delovi biljaka koji nisu voćni plod.Pre početka proizvodnje slatka organizacija udruženog rada je dužna da donese proizvođačku specifikaciju.Član 76Deklaracija za slatko mora da sadrži podatak o vrsti voća od koga je slatko proizvedeno.
11. Džem
Član 77Džem je želirani proizvod dobiven ukuvavanjem svežih, smrznutih ili poluprerađenih celih plodova voća ili delova plodova voća ujednačene tehnološke zrelosti, sa dodatkom šećera ili šećernog sirupa. Plodovi ili delovi plodova moraju biti u gotovom proizvodu u takvom stanju da se organoleptički može utvrditi koje je to voće.Član 78Pri proizvodnji džema može se upotrebiti:1) odgovarajuća količina pektinskog preparata;2) šećer (saharoza), šećerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup;3) do 5% voćnih sokova ili drugih vrsta voća, računato na količinu voćne mase pripremljene za preradu, radi popravke boje;4) limunska, vinska i jabučna kiselina;5) L-askorbinska kiselina;6) prirodne biljne arome.Član 79Džem mora da ispunjava sledeće uslove:1) da ima ukus, miris i boju svojstvene voću od koga je proizveden;2) da su delovi plodova u želiranoj masi iz koje se ne izdvaja sok;3) da sadrži najmanje 65% ukupne suve materije (mereno refraktometrom na 20oC). Najmanje 6% suve materije mora poticati od voća, a u jagodastom - najmanje 5% suve materije od voća;4) da ne sadrži više od dve peteljke ili dve koštice u 1 kilogramu gotovog proizvoda, osim džema od jagodastog voća koji može da sadrži i semenke tog voća, ali ne druge strane primese;5) da ne sadrži više od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl, a džem od jagodastog voća - ne više od 0,1% tog pepela;6) da ne sadrži više od 0,01% SO2.
12. Marmelada
Član 80Marmelada je želirani proizvod dobiven ukuvavanjem svežih ili poluprerađenih pasiranih plodova voća sa dodatkom šećera ili šećernog sirupa.Član 81Pri proizvodnji marmelade može se upotrebiti:1) odgovarajuća količina preparata za želiranje;2) do 5% drugih vrsta voća (računato na količinu voćne mase) radi popravke boje;3) L-askorbinska kiselina;4) limunska, vinska i jabučna kiselina;5) do 0,1 g sorbinske kiseline ili odgovarajuće količine kalijumsorbata ili do 0,1 g mravlje kiseline računato na sloj površine 1 dm2, i debljine 5 mm i to samo za površinsku obradu;6) glukozni sirup umesto šećera, s tim da najviše 30% suve materije dodatnog šećera može biti zamenjeno odgovarajućom količinom suve materije glukoznog sirupa;7) prirodne voćne arome.Član 82Marmelada mora da ispunjava sledeće uslove:1) da ima ukus, miris i boju svojstvene voću od koga je proizvedena;
2) da je homogene želirane strukture, bez iskristalisanog šećera i bez sinereze (izdvajanje tečnosti);3) da nije zagorela i da ne pokazuje znake vrenja;4) da sadrži najmanje 67% suve materije (mereno refraktometrom na 20oC), a od toga najmanje 7% suve materije iz voća, odnosno najmanje 5% iz jagodastog voća i citrus voća, računato na ukupnu masu gotovog proizvoda;5) da ne sadrži više od 0,05% pepela nerastvorljivog u HCl (1:1);6) da ne sadrži više od 0,01% SO2, osim kod marmelade od šipurka u kojoj se dozvoljava najviše 0,015% SO2;7) da ne sadrži stranu primesu.Član 83Dozvoljava se proizvodnja marmelade od više vrsta voća. Takva marmelada nosi naziv “mešana marmelada”. Marmelada od više vrsta voća mora ispunjavati uslove propisane za marmeladu.Član 84Zabranjeno je stavljati u promet marmeladu pod nazivom “konfitura”.Na deklaraciji za mešanu marmeladu moraju biti naznačene vrste voća od kojih je marmelada proizvedena, po redosledu upotrebljenih količina. Vrstu voća ne treba deklarisati ako upotrebljena količina ne prelazi 5% računato na količinu voćne mase za preradu.Član 85Deklaracija za marmeladu mora imati naznačenu vrstu voća od koga je proizvedena.Deklaracija za marmeladu i za mešanu marmeladu, pored ostalog, mora sadržati i podatak da je površinski zaštićena mravljom kiselinom ili kalijum sorbatom.
13. Pekmez
Član 86Pekmez je proizvod dobiven ukuvavanjem pasiranog ili nepasiranog voća, bez dodatka šećera.Zaslađeni pekmez je proizvod dobiven ukuvavanjem pasiranog ili nepasiranog voća, sa dodatkom do 20% šećera u odnosu na voćnu masu.Član 87Pri proizvodnji pekmeza ili zaslađenog pekmeza može se upotrebiti:1) L-askorbinska kiselina;2) limunska, vinska i jabučna kiselina;3) do 0,1 g sorbinske kiseline ili odgovarajuća količina kalijum sorbata ili do 0,1 g mravlje kiseline računato na 1 dm2, dubine do 5 mm, i to samo za površinsku obradu;4) šećer (saharoza), šećerni sirup, glukoza, glukozni sirup, dekstroza, dekstrozni sirup, fruktoza, fruktozni sirup i glukozo-fruktozni (visokofruktozni) sirup.Član 88Pekmez koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove:1) da ima boju, ukus i miris kombinacije karameliziranog šećera i voća od koga je proizveden;2) da je mazive konzistencije;3) da sadrži najmanje 60% suve materije (mereno refraktometrom na 20oC);4) da ne sadrži nejestive delove plodova (koštice, delove koštica, peteljke i sl.), osim pekmeza od jagodastog voća koji može da sadrži i semenke tog voća;5) da nije zagoreo, ni plesniv i da ne pokazuje znake vrenja;6) da ne sadrži više od 0,1% pepela nerastvorljivog u HCl;7) da ne sadrži stranu primesu;8) da ne sadrži više od 0,01% SO2.Odredbe ovog člana primenjuju se i na zaslađeni pekmez.
Član 89Deklaracija za pekmez i zaslađeni pekmez, pored ostalog, mora da sadrži podatak da je proizvod površinski zaštićen mravljom kiselinom.
OBOGAĆIVANJE NAMIRNICA MINERALNIM
MATERIJAMA – EVROPSKA I DOMAĆA
REGULATIVA
Ivan Stanković
Institut za bromatologiju Farmaceutski fakultet
Beograd
RDA vrednosti
Određivanje prosečnih RDA vrednosti u okviru jedne populacione grupe
Dodavanje mineranih materija u namirnice
Regulativa EU:
Dijeteske namirnice Formule mleka (Dir. 2006/141/EC) Dečija hrana (Dir. 2006/125/EC) Namirnice za osobe na dijetama za
mršavljenje (Dir. 96/8/EC) Namirnice za posebnu medicinsku
namenu i druge dijetetske namirnice (Dir. 2001/15/EC)
Dijetetski suplementi (Dir. 2002/46/EC) Ostale namirnice (Reg. 1925/2006)
Regulativa u Srbiji:
Dijetetske namirnice (Sl. List SFRJ br. 4/85)
Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se mogu stavljati u promet (Sl. List SFRJ 4/85).
Klasifikacija dijeteteskih namirnica:
1) namirnice za ishranu odojčadi i male dece
2) namirnice sa smanjenom ili povećanom energetskom vrednošću
3) namirnice sa uravnoteženim sadržajem belančevina
4) namirnice sa smanjenim sadržajem ugljenih hidrata
5) namirnice namenjene licima obolelim od šećerne bolesti
6) namirnice sa smanjenim sadržajem glutena
7) dijetetske namirnice namenjene starijim licima
8) namirnice obogaćene vitaminima, mineralnim materijama i ostalim materijama od biološke vrednosti
9) namirnice sa smanjenim ili ograničenim sadržajem natrijuma
10) zamena za šećer
11) zamena za kuhinjsku so
12) veštačka sredstva za zaslađivanje
13) ostale dijetetske namirnice
- Srbija -
Dir. 2006/141/EC
Minimum u 100 kJ
Minimum u 100 kcal
5 -15
20-50
14-35
12
6
1,4
0,04
20-60
30-200
55-150
50
6
6
0,15
Sl. List SFRJ 4/85
Formule mleka (Dir. 2006/141/EC)
Aneks III sadrži listu supstanci koje mogu da se koriste kao izvori vitamina i minerala
Dečija hrana (Dir. 2006/125/EC)
Aneks IV sadrži listu supstanci koje mogu da se koriste kao izvori vitamina i minerala
Dečija hrana (Dir. 2006/125/EC)
Namirnice za osobe na dijetama za mršavljenje
(Dir. 96/8/EC)
a) najmanje 100 % navedenih količina dnevno za namirnice koje čine kompletnu dnevnu ishranu
b) najmanje 30% navedenih količina po obroku koje menjaju jedan ili više dnevnih obroka
Kalcijum mg 700
Fosfor mg 550
Kalijum mg 3100
Gvožđe mg 16
Cink mg 9,5
Jod g 130
Selen g 55
Natrijum mg 575
Magnezijum mg 150
Mangan mg 1
Namirnice za posebnu medicinsku namenu i druge
dijetetske namirnice (Dir. 2001/15/EC)
2. Dijetetski suplementi
Dijetetski suplementi su namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore nutrijenata (vitamina, minerala i drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom) a u prometu su u doziranim farmaceutskim oblicima dizajnirane da se uzimaju u odmerenim pojedinačnim količinama (kapsule, tablete, kapi i sl).
Ne koriste kao konvencionalna hrana, ne mogu da zamenjuju pojedinačne obroke i nose oznaku «dijetetski suplement».
Direktiva 2002/46 EC o harmonizaciji propisa zemalja članica u vezi dijetetskih suplemenata
utvrđuje se: lista dozvoljenih vitamina i
minerala, supstance koje se koriste kao
njihovi izvori, jedinice za označavanje (mg, g) i dozvoljeni oblici za dijetarne
suplermente.
Primer: Kalcijum
Ca-karbonat, Ca-hlorid, Ca-citrat, Ca-
glukonat, Ca-oksid Ca-glicerofosfat, Ca-laktat, Ca-ortofosfat, Ca-hidroksid I
- minimalne i maksimalno dozvoljene količine
vitamina I minerala nisu harmonizovane
Ostale namirnice (Reg. 1925/2006)
Zabranjeno je dodavanje min. materija u:
Neprerađene namirnice (voće, povrće, meso, riba i dr)
Pića koja sadrže više od 1,2 vol% alkohola
Lista minerala koji se mogu dodavati hrani
Supstance koje se koriste kao izvori Zabranjene supstance, limiti i
kriterijumi čistoće – u pripremi Naučnu evaluaciju radi EFSA Registar EU za dodavanje vitamina i
minerala
Deklaracija
Regulativa EU:
Nutritivno deklarisanje (Dir. 90/460/EEC)
Nutritivne i zdravstvene izjave (Reg. EC 1924/2006)
Regulativa RS:
Pravilnik o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica (Sl. List SCG 4/2004)
Deklarisanje minerala jedinice i RDA
Vitamin B12 g 1
Biotin mg 0,15
Pantotenska kis. mg 6
Kalcijum mg 800
Fosfor mg 800
Gvožđe mg 14
Magnezijum mg 300
Cink mg 15
Jod g 150
Deklariše se najmanje 15% RDA u 100g ili ml ili po porciji
Nutritivne izdravstvene izjave (Reg. EC 1924/2006)
»nutritivna izjava« je svaka izjava koja sugeriše, tvrdi ili ukazuje da hrana ima određena nutritivna svojstva.
»zdravstvena izjava« je svaka izjava koja sugeriše, tvrdi ili ukazuje na odnos koji postoji između hrane ili sastojka hrane i zdravlja.
»izjava o smanjenju rizika od bolesti« je svaka izjava koja sugeriše, tvrdi ili ukazuje da hrana ili njeni sastojci značajno smanjuju faktor rizika od razvoja određene bolesti (mora da bude odobrena na osnovu značajne naučne potvrde).
Registar EU za nutritivne i zdravstvene izjave
Procedura za odobravanje novih izjava
Ukoliko sadrži nutritivnu ili zdravstvenu izjavu namirnica
mora da ima i nutritivnu deklaraciju
Vodič Evropskog Saveta za naučnu verifikaciju zdravstvenih izjava:
Rangiranje dokaza različitih tipova studija koje podržavaju zdravstvenu izjavu:
eksperimentalne humane studije (kliničke ili interventne studije)
randomizovane kontrolisane interventne studije
manje dobro kontrolisane interventne studije
opservacione humane studije (epidemiološke studije)
prospektivne kohort studije retrospektivne kohort studije studije slučaja (uvek retrospektivne)
biohemijske, celularne ili studije na životinjama
Pravilnik o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica (Sl. List SCG 4/2004)
24 nutritivnie izjave (čl. 30):
Izvor minerala – min 15% RDA/100g/ml
Obogaćeno mineralima - min 15% RDA/100g/ml
Visok sadržaj minerala – min. 30% RDA/100g/ml
Sadržaj (....) Povećan sadržaj (...)
FDA Autorizovane zdravstvene izjave:
Kalcijum i osteoporoza:
“Fizička aktivnost i zdrava ishrana sa dovoljnom količinom kalcijuma pomažu belim i azijatskim tinejđžerkama i mladim ženama da održe dobro zdravlje kostiju i da kasnije u životu smanje visok rizik od osteoporoze.”
uslovi za isticanje ove izjave:
namirnica je bogata u kalcijumu kalcijum se dobro apsorbuje dijetetski suplementi moraju da
odgovaraju zahtevima USP za raspadljivost i rastvorljivost
namirnica ne sme da sadrži više fosfora nego kalcijuma (w/w)
- USA -
FDA Modernization Act of 1997 [FDAMA]
Alternativna procedura za dobijanje zdravstvenih izjava na osnovu publikovanih autoritativnih izjava zvaničnih Federalnih naučnih tela (National Institutes for Health, Centers for Disease Control and Prevention, National Academy of Sciences)
Primer: Kalijum i rizik od hipertenzije
“Ishrana koja sadrži namirnice koje su dobar izvor kalijuma a imaju nizak sadržaj natrijuma može da smanje rizik od hipertenzije."
uslovi za isticanje ove izjave: visok sadržaj kalijuma, nizak sadržaj natrijuma, nizak sadržaj ukupnih masti, zasićenih masti i holesterola
- USA -
FDA Qualified health claims and ranking system 2002
Standardized Qualifying Language for Qualified Health Claims
"Very limited and preliminary scientific research suggests... FDA concludes that there is little scientific evidence supporting this claim."
D
Fourth Level
"Some scientific evidence suggests ... however, FDA has determined that this evidence is limited and not conclusive."
C
Third Level
... "although there is scientific evidence supporting the claim, the evidence is not conclusive."
B
Second Level
Appropriate Qualifying Language
FDA Category
Scientific Ranking
- USA -
FDA Qualified Health Claims (9):
Selen i kancer (C):
“Selenium may reduce the risk of certain cancers. Some scientific evidence suggests that consumption of selenium may reduce the risk of certain forms of cancer. However, FDA has determined that this
evidence is limited and not conclusive.
- USA -
Dietary Supplement Health and
Education Act of 1994 [DSHEA]
namirnice koje predstavljaju koncentrate nutrijenata ili drugih supstanci sa fiziološkim efektom u doziranim farmaceutskim oblicima
mogu da imaju “structure-function” izjave koje ne moraju da budu odobrene od FDA pod sledećim uslovima:
izjave moraju da budu istinite i da ne dovode u zabludu potrošača
na deklaraciji je istaknuto:
“This statement has not been evaluated by the Food and Drug Administration. This product is not intended to diagnose, treat, cure, or prevent any disease”;
- USA -
Problemi
Ne postoji nacionalni konsenzus o limitima za dodavanje mineralnih materija u namirnice.
Regulativa o dijetetskim namirnicama je zastarela i nije usaglašena sa međunarodnim standardima i regulativom EU.
Ne postoji posebna zakonska regulativa za dijetetske suplemente.
Ne postoji propis za dodavanje mineralnih materija u namirnice.
Ne postoji propis za zdravstvene izjave.
- RS -
Zaključak
Dodavanje minerala u hranu – nacionalni naučni konsenzus
Regulativa
Zdravstvene izjave
HACCP sustav - učinkoviti alat za visoke standarde sigurnosti proizvoda na tržištu
Zakon o hrani obvezuje subjekte u poslovanju da uvedu HACCP sustav najkasnije do 1. siječnja 2009.
HACCP sustav - učinkoviti alat za visoke standarde sigurnosti proizvoda na tržištu
Piše: Nina Puhač Bogadi, dipl. ing., Osiguranje kvalitete
• HACCP (Hazard Analysis Critical Control Point - sustav analize opasnosti i kritičnih kontrolnih točaka) preventivni je sustav zdravstvene ispravnosti proizvoda za krajnjeg potrošača
• Preko kritičnih kontrolnih točaka, HACCP sustav identificira, procjenjuje i kontrolira opasnosti, sprječava rizik ili ga svodi na najmanju moguću mjeru. Primjenjuje se u cijelom
proizvodnom lancu, od proizvodnje sirovina do gotovog proizvoda, transporta, distribucije i na kraju konzumacije
• Izvorno, HACCP je stvoren 60-ih godina zajedničkim radom NASA-e i US Army Laboratoriesa sa svrhom proizvodnje sigurne hrane za astronaute. Kasnije prelazi u komercijalnu uporabu za proizvodnju prehrambenih proizvoda. Javnosti je prvi put predstavljen 1971. godine
HACCP i farmaceutska industrijaHACCP je zakonska obaveza u području dijetetike s posebnom namjenom. Zakon o hrani (NN 46/07, čl. 134) obvezuje subjekte u poslovanju s hranom (u koje ulazi i područje dijetetike) da uvedu HACCP sustav najkasnije do 1. siječnja 2009.Taj sustav se u farmaceutskoj industriji upotrebljava i kao jedna od metoda prilikom Upravljanja rizicima (Risk management).
Zakonska regulativa i normeOsnovna zakonska regulativa RH vezana uz dijetetiku s posebnom namjenom i HACCP je Zakon o hrani (NN 46/07, čl. 51.) koji propisuje uspostavu i provođenje redovitih kontrolnih higijenskih uvjeta u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije provedbom preventivnog postupka samokontrole, razvijenog u skladu s načelima HACCP sustava.Pravilnik o higijeni hrane (NN 99/07, čl. 5.) obvezuje na uspostavu, provođenje i održavanje trajnih postupaka koji su temeljeni na načelima HACCP sustava.Republika Hrvatska je uskladila zakonsku regulativu s regulativom Europske komisije koja je obvezujuća za sve članice EU-a.HACCP sustav se može integrirati u sustave upravljanja (kao npr. ISO 9001:2000) jer je kompatibilan s ostalim sustavima kvalitete pa je poželjna integracija radi bolje efikasnosti sustava.
Opseg HACCP sustava HACCP sustav počinje od odabira dobavljača tj. proizvođača i dobavljača sirovina i materijala, gdje sve sirovine i materijali moraju biti nabavljene od odobrenog dobavljača prema propisanoj specifikaciji. Zatim, slijede preduvjetni programi i HACCP plan koji se izrađuje za svaki proizvod. Prema sličnosti proizvoda i proizvodnog procesa, jedan HACCP plan može obuhvatiti jedan proizvod ili grupu proizvoda. Za provedbu HACCP plana potrebno je provesti aktivnosti navedene u tablici Implementacija principa HACCP sustava. Sustav završava s distribucijom do kupca/potrošača. Za vrijeme transporta proizvod mora biti adekvatno zaštićen. Vrsta vozila mora biti prilagođena uvjetima koje zahtijeva određeni proizvod kao što je održavanje temperature, vlažnosti, atmosfere i ostalih uvjeta koji su važni za zaštitu proizvoda.
Osnovna podjela HACCP sustavaSustav je podijeljen na preduvjetne programe i principe HACCP sustava (Codex Alimentarius).Preduvjetni programi predstavljaju opće aktivnosti koje utječu na zdravstvenu ispravnost proizvoda. U preduvjetne programe podrazumijevaju se: dobra proizvođačka praksa (GMP) koja obuhvaća minimalne zahtjeve za kontrolu procesa i sanitaciju u proizvodnom procesu (prikladna oprema, lokacija i dizajn prostorija, kontrola štetnika, zbrinjavanje otpada) dobra higijenska praksa (GHP) koja obuhvaća pravila ponašanja zaposlenika, nošenje radne odjeće, postupci pranja, prostorije za pušenje i jelo itd.
standardni operativni postupci (SOP) sanitacijski standardni operativni postupci (SSOP) koji određuju način sanitacije s obzirom na mogućnost direktne kontaminacije proizvoda tijekom proizvodnje.
Principi HACCP sustavaImplementacija principa HACCP sustava (7 HACCP principa Codex Alimentariusa) je zakonska obaveza prema Zakonu o hrani. Implementacija principa HACCP sustava predstavlja u stvari izradu HACCP plana.
IMPLEMENTACIJA PRINCIPA HACCP SUSTAVAImplementaciji 7 HACCP principa prethodi provođenje 5 osnovnih koraka1. Formiranje HACCP timaHACCP tim je multidisciplinarni tim sastavljen od zaposlenika s odgovarajućim specifičnim znanjima o procesima i proizvodima. Sastoji se od 4 do 8 članova (ovisno o veličini tvrtke).2. Opisivanje proizvodaSirovine i ambalaža koji dolaze u dodir s proizvodom moraju biti opisane zbog provedbe analize opasnosti.3. Namjena proizvodaOpisuje predviđeno postupanje s gotovim proizvodom kod potrošača (osjetljive skupine potrošača, djeca...).4. Izrada dijagrama tokaDijagram toka treba pokriti sve korake u procesu za određeni proizvod. Osnova je za ocjenu moguće opasnosti ili porasta opasnosti.5. Potvrda dijagrama tokaPotrebno je provjeriti cijeli proces i usporediti ga sa dijagramom toka. 7 HACCP PRINCIPA1. Provedba analize opasnosti2. Određivanje kritične kontrolne točake, CCP - procjena rizika3. Uspostava kritičnih granica za svaku CCP4 Uspostava sustava za praćenje kritične kontrolne točke, CCP5 Uspostava korektivnih radnji koje se poduzimaju kada se praćenjem utvrdi da pojedina CCP nije pod kontrolom6 Uspostava postupaka za verifikaciju djelotvornosti HACCP-a7 Uspostava dokumentacije koja se odnosi na sve postupke i zapise primjerene ovim principima i njihovoj primjeni
Analiza opasnosti uključuje popis svih koraka i identifikaciju gdje se može dogoditi opasnost.
Opasnost je biološka, kemijska ili fizička osobina prozvoda, s mogućnošću da uzrokuje neželjeni zdravstveni učinak za potrošača (neprihvatljivo onečišćenje, razine toksina, rast i preživljavanje nepoželjnih organizama). HACCP obrađuje tri vrste opasnosti (tablica Vrste opasnosti).
VRSTE OPASNOSTIBIOLOŠKE OPASNOSTI KEMIJSKE OPASNOSTI FIZIČKE OPASNOSTIMikrobiološke Biološke bakterije (sporulirajuće):Clostridium botulinumClostridium perfringensBacilus cereus, … Insekti;
žohari, muhe prirodno prisutne; mikotoksini, toksini iz gljiva, histamin Staklobakterije (nesporulirajuće):Salmonella spp.Escherichia coliCampylobacter spp.Staphylococcus aureus, … Glodavci; miševi, štakori dodane kemikalije; pesticidi, antibiotici, hormoni rasta Drvovirusi (Hepatitis A i E, Rotavirus),… Ptice i drugi štetnici ambalažni materijal; vinil klorid, omekšivači, željezo Kamen prehrambeni aditivi, vitamini, minerali Metal zagađivači; deterđenti, maziva, boje, rashladna sredstva Polimeri Alergeni ODAKLE POTJEČU OPASNOSTI (primjeri)sirovina, ambalaže ili pomoćni materijali pojedini procesni korak proizvodni i skladišni prostori ljudidizajn i razmještaj strojeva i ostale opreme sami proizvod postupak pakiranja skladištenje i distribucija
Određivanje kritičnih kontrolnih točaka (CCP)/procjena rizika. Kritična kontrolna točka (CCP) označava korak kod kojeg se primjenjuje kontrola, a bitna je za sprječavanje ili uklanjanje opasnosti ili njezino smanjenje na prihvatljivu razinu.Procjena rizika mora se provoditi za svaku potencijalnu opasnost. Pri procjeni rizika potrebno je uzeti u obzir izvor opasnosti (gdje i kako mogu biti uvedene u proizvod), vjerojatnost pojavljivanja opasnosti, ozbiljnost posljedica na zdravlje (ozbiljnost štetnih učinaka), priroda opasnosti (sposobnost umnožavanja, kvarenja, stvaranja toksina). Za određivanje CCP koristi se Drvo odlučivanja.