O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf

Download O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf

Post on 18-Feb-2018

224 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<ul><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 1/1021</p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 2/1021</p><p>Aleksis de TokvilO DEMOKRATIJI U AMERICI</p><p>Preveo s francuskogIVOJIN IVOJNOVI</p><p>IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIASREMSKI KARLOVCI</p><p>CIID (Centar za istraivako-izdavaku delatnost) - TITOGRAD 1990.</p><p>Biblioteka THEORIA</p><p>Urednik ZORAN STOJANOVI</p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 3/1021</p><p>Recenzenti: SRETEN MARI i ZORAN STOJANOVI</p><p>Korektori: JOVANKA STOJIEVI i DOBRILA VUIEVIKompjuterski slog: GRAFIAR, Novi Sad</p><p>Naslov originalaAlexis de Tocqueville,De la democratie en Amerique,</p><p>d. Gallimard, Paris 1986.</p><p>Redakcija i administracija</p><p>21000 Novi Sadekspirova 11/19Tel.: (021) 365-467</p><p>tampa Prosveta Novi Sad"Novi Sad, Stevana Sremca 13</p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 4/1021</p><p>PRVA KNJIGA</p><p>NAPOMENA UZ DVANAESTO IZDANJE[1]</p><p>Ma koliko krupni i iznenadni bili dogaaji koji su se za tren zbili pred naim</p><p>oima, pisac ovog dela ima prava da kae da ga oni nisu nimalo iznenadili. Ovu samknjigu pisao, pre petnaest godina, obuzet jednom jedinom milju: o skorom,neodoljivom, sveoptem nastupanju demokratije u svetu. Proitajte je opet, pa etena svakoj strani naii na sveano upozorenje koje podsea da se oblik drutvamenja, menja se stanje oveanstva i blii se jedna nova budunost.</p><p>Na elu su bile ispisane ove rei:Postupni razvoj jednakosti delo je provienja. Takva su mu glavna svojstva:</p><p>sveopti je, trajan, svakodnevno izmie ljudskoj moi, sva zbivanja i svi ljudisluili su tome razvoju. Da li bi bilo mudro verovati da bi jedno pokolenje moglozaustaviti drutveno kretanje koje tee od davnina? Mislite li da e demokratija,</p><p>poto je sruila feudalizam i pobedila kraljeve, ustuknuti pred buroazijom i</p><p>bogataima? Hoe li se zaustaviti sada kad je postala tako snana, a protivnici jotako slabi?</p><p>ovek koji je, u monarhiji koju je Julska revolucija vie uvrstila no to ju jeuzdrmala, ispisao te redove to su se kroz zbivanja ispostavili proroanskim, smedanas bez bojazni da ponovo privue panju javnosti na svoje delo.</p><p>Valja mu isto tako dopustiti da doda da sadanje okolnosti pridaju njegovoj knjizi </p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 5/1021</p><p>aktuelnost i praktinu korisnost kakve nije imala kad se prvi put pojavila.Tada je postojalo kraljevstvo. Danas je ono srueno. Amerike institucije, koje</p><p>su za monarhijsku Francusku bile samo predmet zanimanja, za republikanskuFrancusku treba da budu predmet prouavanja. Novu vlast ne zasniva samo silanego i dobri zakoni. Posle borca, zakonodavac. Onaj rui, ovaj utemeljuje. Svaki</p><p>treba da izvri svoje delo. Sad se vie ne pita hoemo li u Francuskoj imatikraljevstvo ili republiku, nego nam ostaje da vidimo hoemo li imati nemirnurepubliku ili spokojnu republiku, republiku postojanu ili nepostojanu, republikumiroljubivu ili ratniku, republiku liberalnu ili tlaiteljsku, republiku koja ugroavasveta prava vlasnitva i porodice ili republiku koja ih priznaje i potvruje. Strahovit</p><p>problem, ije je reenje vano ne samo za Francusku nego i za celi svet. Akospasemo sebe, spasavamo u isti mah i sve narode to nas okruuju. Ako seupropastimo, upropaujemo sa nama i sve njih. Ako budemo imali demokratskuslobodu ili ako pak budemo imali demokratsku tiraniju, sudbina sveta nee biti ista,pa se moe rei da danas od nas zavisi hoe li se najzad republika svugdeuspostaviti ili e se svugde ukinuti.</p><p>A taj problem, koji smo mi tek postavili, Amerika je reila pre vie od ezdesetgodina. Naelo suverenost naroda, koje smo mi kod nas jue ustoliili, onde vlada upotpunosti ve ezdeset godina. Ono se onde primenjuje najneposrednije,najneogranienije, najapsolutnije. Ve ezdeset godina, narod koji je od tog naelastvorio izvor svih svojih zakona, neprestano raste po broju stanovnika, kao teritorija,</p><p>po bogatstvu, a imajte naroito u vidu i to da je za to vreme ne samo najvie </p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 6/1021</p><p>napredovao nego je bio i najstabilniji od svih naroda sveta. Dok su sve narodeEvrope tamanili ratovi ili razdirali graanski razdori, ameriki narod jedini je ucivilizovanom svetu ostao u miru. Gotovo celu Evropu potresale su revolucije;</p><p>Amerika nije imala ak ni pobuna; republika nije onde remetila, nego uvala prava;lina svojina bila je onde vema zajemena nego u ikojoj zemlji sveta, anarhija je u</p><p>njoj ostala isto tako nepoznata kao i despotizam.Gde bismo drugde mogli nai veih nada i veih pouka? Ne svraajmo pogled</p><p>ka Americi zato da bismo ropski preslikavali ustanove koje je ona sebi stvorila, veda bismo bolje shvatili kakve nama odgovaraju, ne toliko da bismo odande crpliprimere, ve da bismo crpli pouke, da bismo zajmili naela njenih zakona vie nego</p><p>njihove pojedinosti. Zakoni Francuske Republike u mnogim sluajevima mogu i trebada budu drugaiji nego oni koji vladaju u Sjedinjenim Dravama, ali naela na kojimase zasnivaju amerike ustanove, ta naela reda, meusobne uravnoteenostipojedinih vlasti, naela istinske slobode, iskrenog i dubokog potovanja pravaneophodna su svim republikama, treba da budu zajednika svima, i moe seunapred rei da e onde gde se ta naela ne budu stekla republika ubrzo prestatida postoji.</p><p>1848.</p><p>UVOD</p><p>Meu novim predmetima posmatranja koji su mi za mog boravka u Sjedinjenim </p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 7/1021</p><p>Dravama privlaili panju, nijedan mi nije toliko pao u oi koliko graanskaednakost. Nije bilo teko otkriti ogroman uticaj koji ta prva injenica vri nadrutvena kretanja; ona usmerava graansku svest, daje izvestan kroj zakonima;onima koji vladaju postavlja nova naela, a graanima uliva svojstvene navike.</p><p>Ubrzo sam uoio da se uticaj iste te injenice prostire i daleko izvan politikih</p><p>obiaja i zakona i da graanska jednakost isto tako mono dejstvuje na graanstvokoliko i na vladu: ona stvara izvesria shvatanja, budi izvesna oseanja, sugeriraobiaje, a uobliava i sve ono to sama ne stvara.</p><p>Tako sam, dakle, to sam vie prouavao ameriko drutvo, sve vie video ugraanskoj jednakosti ono izvorite iz koga kao da proizilazi svaka pojedinost i</p><p>neprestano sam je viao pred sobom kao sredinju taku u kojoj su se sticala svamoja zapaanja.A onda sam upravio misli ka naoj hemisferi, i uinilo mi se da i tu razabiram</p><p>neto slino prizoru koji mi je pruao Novi svet. Uoio sam kako se graanskaednakost, mada nije dostigla krajnje granice kao u Sjedinjenim Dravama, njimasvakim danom sve vie blii; i uinilo mi se da se i kod nas brzo primie vlast istetakve demokratije kakva vlada u amerikom drutvu.</p><p>U tome asu rodila mi se zamisao o knjizi koju itate.Jedna velika demokratska revolucija odvija se meu nama; svi je vide, ali svi ne</p><p>sude jednako o njoj. Jedni je smatraju neim novim, i drei da je sluajan dogaaj,nadaju se da e je jo moi zaustaviti; drugi je smatraju nesavladivom, jer im se ini</p><p>da je ona najneprekidnija i najustrajnija stvar u istoriji. </p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 8/1021</p><p>Pomiljam za asak kakva je bila Francuska pre sedam stotina godina: vidim jeizdeljenu meu malobrojnim porodicama koje poseduju zemlju i vladajustanovnicima; pravo zapovedanja prelazi tada nasledstvom s kolena na koleno; ljudiimaju samo jedno sredstvo da deluju jedni na druge, silu; nalazimo samo jedan izvormoi, zemljini posed.</p><p>Ali evo gde se zainje politika mo svetenstva i ubrzo se iri. Svetenstvootvara svoje redove svima, siromahu i bogatau, puaninu i plemiu; jednakostpoinje prodirati putem crkve u samu vlast, i onaj koji je, kao kmet, tavorio uveitom ropstvu stupa, kao svetenik, usred plemia i esto stoluje iznad kraljeva.</p><p>Kako drutvo vremenom biva sve civilizovanije i postojanije, razliiti odnosi</p><p>izmeu ljudi postaju sloeniji i mnogobrojniji. Potreba za graanskim zakonima sveae se osea. Tada se javljaju pravnici; izlaze iz tame sudnica i pranjavih budakapisarnica i zasedaju na vladarskom dvoru uz feudalne velikae prekrivenehermelinom i oklopima.</p><p>Kraljevi se upropauju u golemim poduhvatima; plemii se iscrpljuju u ratovanjuza svoj raun; graani se bogate trgovinom. Uticaj novca poinje se oseati udravnim poslovima. Trgovina postaje novi izvor moi, a finansijeri postaju politikasnaga koju i preziru i laskaju joj.</p><p>Malo pomalo i prosveenost se iri; vidimo kako se budi smisao za knjievnost iumetnost; i duhovne sposobnosti postaju sad inilac uspeha; nauka je jedno odsredstava vladanja, inteligencija je jedna od drutvenih snaga; obrazovani stupaju u</p><p>avne poslove. </p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 9/1021</p><p>Meutim, to se vie otkrivaju novi putevi da se doe do moi, vidimo kakoopada vrednost porekla. U XI veku plemstvo je bilo od neprocenjive vrednosti; u XIIIono se kupuje; prva takva dodela plemstva bila je 1278, i jednakost se najzad uvlaiu vlast putem same aristokratije.</p><p>Tokom sedam stotina proteklih godina deavalo se katkad da su plemii, u borbi</p><p>protiv kraljevske vlasti ili da bi preoteli mo suparnicima, davali izvesnu politikumo puku.</p><p>Jo se ee vialo da kraljevi daju uea u upravljanju niim klasama u dravi,da bi potisnuli aristokratiju.</p><p>U Francuskoj su se kraljevi pokazali najaktivniji i najpostojanijim izjednaiteljima.</p><p>Kad su bili ambiciozni i jaki, radili su na tome da puk uzdignu na nivo plemstva; akad su bili umereni i slabi, doputali su da narod stane i iznad njih samih. Jedni supomagali demokratiji svojom darovitou, drugi svojim manama. Luj XI i Luj XIVstarali su se da pod svojim prestolom sve izjednae, a Luj XV se najposle sa svojimdvorom spustio u prah.</p><p>Otkako su graani poeli posedovati zemlju i izvan zakupa od feudalaca, a</p><p>pokretno bogatstvo, budui poznato, moglo i samo da utie i pribavlja mo, svaki jeizum u umeima, svako usavrenje u trgovini i proizvodnji stvaralo nove elementeednakosti meu ljudima. Od toga asa, svi postupci koji se otkrivaju, sve potrebekoje se raaju, sve elje koje trae da budu zadovoljene znae napredak kasveoptem izjednaavanju. Sklonost ka raskoi, ljubav prema ratovanju, vlast mode,</p><p>najpovrnije strasti ljudskog srca kao i one najdublje, sve kao da slono radi na </p><p>t d i i b t b ti i </p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 10/1021</p><p>tome da osiromai bogate a obogati siromane.Otkako su radovi ljudskog uma postali izvor moi i bogatstva, svako</p><p>unapreenje nauke, svako novo saznanje, svaka nova ideja morali su se smatratizametkom moi nadohvat narodu. Pesnitvo, govornitvo, pamenje, ari duha,vatrometi uobrazilje, duboke misli, svi ti darovi koje nebo deli nasumce, koristili su</p><p>demokratiji, pa i kad su bili u posedu njenih protivnika, ipak su sluili njenoj stvaritime to su isticali prirodnu veliinu oveka; tekovine demokratije irile su se, dakle,sa tekovinama civilizacije i prosveenosti, a knjievnost je bila arsenal otvorensvima, u koji su slabi i siromani svakodnevno dolazili po oruje.</p><p>Kad listamo stranice nae istorije, ne nailazimo takorei ni na jedan krupan</p><p>dogaaj u proteklih sedamsto godina koji nije ispao u korist jednakosti.Krstaki ratovi i ratovi sa Englezima desetkuju plemie i rasparavaju njihovezemlje; uspostavljanje optina uvodi demokratsku slobodu usred feudalnemonarhije; izum vatrenog oruja izjednaava seljaka i plemia na bojnom polju,tamparstvo prua podjednaku hranu njihovoj inteligenciji; pota donosi videlo naprag kolibe siromaha kao i pred kapije palata; protestantizam ui da su svi ljudi u</p><p>stanju da nau put do neba. Amerika, kad je otkrivena, otvara uspenimpoduhvatima hiljade novih puteva i neznanom pustolovu nudi bogatstvo i mo.</p><p>Ako razmotrite ta se od XI veka zbiva u Francuskoj svakih pedeset godina,svakako ete zapaziti da se na kraju svakog takvog perioda desila jedna dvostrukarevolucija u stanju drutva. Plemi se spustio na drutvenoj lestvici, puanin se</p><p>popeo; jedan se sputa, drugi se penje. Svako pola veka pribliava ih i oni e se </p><p>k ti</p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 11/1021</p><p>uskoro sresti.A to nije svojstveno samo Francuskoj. Na koju god stranu bacili pogled,</p><p>opaamo kako se ista revolucija nastavlja u svem hrianskom svetu.Svugde smo videli kako su razni dogaaji u ivotu nacija ispali u korist</p><p>demokratije; svi su joj ljudi pomagali svojim naporima: i oni koji su smerali da</p><p>doprinesu njenim uspesima i oni koji nisu ni pomiljali da joj slue; i oni koji su se zanju borili, a i oni koji su se izjasnili kao njeni neprijatelji; svi su, jedni preko drugih, biligonjeni istim putem, svi su radili zajedniki, jedni i protiv svoje volje, drugi i neznajui, slepa orua u rukama Boijim.</p><p>Postupni razvoj graanske jednakosti delo je, dakle, Provienja, takva su mu</p><p>glavna svojstva: sveopti je, trajan, svakodnevno izmie ljudskoj moi; sva zbivanja isvi ljudi slue tome razvoju.Da li bi bilo mudro verovati da e napori jednog pokolenja moi zaustaviti takvo</p><p>drutveno kretanje koje tee od davnina? Mislite li da e demokratija, poto jesruila feudalizam i pobedila kraljeve, ustuknuti pred buroazijom i bogataima?Hoe li se zaustaviti sada kad je postala tako snana, a protivnici joj tako slabi?</p><p>Kuda li mi to idemo? Niko to ne bi umeo rei; jer ve nam nedostaju mere zaporeenje: drutvena jednakost u nae je dane vea meu hrianima nego to je uikoje doba bila u ikojoj zemlji na svetu; tako nam veliina onog to je ve uinjenoonemoguava da predvidimo ta se jo moe uiniti.</p><p>Cela ova knjiga koju poinjete itati napisana je pod utiskom neke vrste pobone</p><p>strave koju je u pievoj dui izazvao prizor te neodoljive revolucije to ve toliko </p><p>k k k ih k i k j i d idi k k d j d</p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Tocqueville.pdf</p><p> 12/1021</p><p>vekova koraa preko svih prepreka i koju i danas vidimo kako napreduje usredruevina koje je oborila.</p><p>Nije nuno da Bog sam progovori da bismo otkrili pouzdane znake njegove volje;dovoljno je da ispitamo kakvo je uobiajeno kretanje prirode i stalni smer zbivanja; ida Tvorac ne podigne glas, znam da zvezde hode prostorom po krivuljama koje je</p><p>njegov prst ocrtao.Kad bi dugotrajno posmatranje i iskreno promiljanje navelo ljude naeg doba da</p><p>uvide da je postupni i sve vei razvoj jednakosti u isti mah i prolost i budunostnjihove istorije, ve samo to otkrie pridalo bi tome razvoju svojstvo volja Svevinjeggospodara. Hteti zaustaviti demokratiju inilo bi se onda boriti se protiv samoga</p><p>Boga, te bi narodima preostalo samo da se povinuju drutvenom stanju koje imProvienje namee.ini mi se da hrianski narodi pruaju danas stravian prizor: kretanje koje ih</p><p>nosi ve je dovoljno snano, te se ne moe zaustaviti, a nije jo dovoljno brzo da bise ljudi odrekli nade da mogu njime upravljati; sudbina njihova u njihovim je rukama,ali uskoro e im izmai.</p><p>Pouiti demokratiju, podstai, ako se moe, verovanja koja su joj svojstvena,proistiti njen moral, uiniti joj kretanje ravnomernim, zameniti malo pomaloneiskustvo umeem u javnim poslovima, njene slepe nagone zameniti spoznajom onjenim istinskim interesima; upravljanje njome prilagoditi okolnostima i ljudima, to jeprva meu dunostima koje se u nae dane nameu onima koji upravljaju drutvom.</p><p>Jednome sasvim novom svetu treba novo politiko umee. </p><p>Ali na to mi i ne mislimo: naavi se usred brze reke uporno upiremo oi u</p></li><li><p>7/23/2019 O demokratiji u Americi - A. de Toc...</p></li></ul>