Nemanja  Džuverović,  FPN,  28.april  2013  

Analiza sukoba u Latinskoj Americi

Karakteristike  Latinske  Amerike  (1)  

  Socijalna  polarizacija    kolonijalna  prošlost   monokulturna  proizvodnja    strani  u5caj  

  United  Fruit  Company  

  velika  koncetracija  bogatstva    Brazil,  Centralna  Amerika  

 Uloga  vojske    održavanje  unutrašnjeg  poretka  (1895-­‐1955)    nosilac  vlas5,  Rollback  Policy  (1955-­‐1980)  

  Argen5na,  Nikaragva,  Paragvaj    demokra5zacija  nakon  1980.  

Karakteristike  Latinske  Amerike  (2)  

 Uloga  SAD   Monroova  doktrina,  1823    Panamerikanizam  vs  Bolivarizam    Intervencionizam  

  vojni  (Hai5,  Gvatemala),  poli5čki  (Argen5na)  i  ekonomski  (Čile)    God  is  to  far,  US  is  to  close  

 Narodni  i  gerilski  pokre5   mirni  i  oružani  način  promene  vlas5    ideološka  opredeljenost    glavni  akteri  u  drugoj  polovini  20.veka  

  Peronizam,  Gaetanizam,  Gevarizam    FSLN,  26.jul,  FMLN  

  važnost  starosedelaca    Bolivija,  Ekvador,  Peru  

Gvatemala  (1)   Ose  sukoba  

  ekonomska  -­‐  ugroženi  interesi  SAD    poliEčka  -­‐  vlast  i  opozicija    ideološka  -­‐  vojna  hunta  i  gerilski  pokre5  

  Glavni  akteri   Vladajuće  strukture  (do  1954)  

  Hose  Arevalo  i  Hakobo  Arbensas  

 Vojna  hunta  (od  1960  do  1996)   Gerilski  pokre5  

  Gvatemalsko  revolucionarno  narodno  jedinstvo  (do  1996)  

  Sjedinjene  Američke  Države    Alen  i  Džon  Foster  Duls  

Gvatemala  (2)  

 Posledice  rata   150  000  ubijeno;  50  000  ubijeno;  400  000  izbeglica  i  interno  raseljenih  

 Rezultat  sukoba   mirovni  sporazum  kojim  je  došlo  do  razoružanja  pobunjenika  uz  njihovo  uključivanje  u  poli5čki  život  

 glavni  uzroci  sukoba  ostali  nerešeni  

 Status  sukoba   sukob  je  rešen  bez  izgleda  za  ponovno  izbijanje  nasilja  

Nikaragva  (1)    Ose  sukoba  

  poliEčka  -­‐  vlast  (dinas5ja  Somoza)  i  Sandinis5  (do  1980),  Sandinis5  i  Kontre  (do  1990)  

  ideološka  -­‐  sukob  SAD  i  SSSR  (pomoć  Sandinis5ma)  

  Glavni  akteri    dinas5ja  Somoza  (1936-­‐1979)  

  Sandinis5čki  front  na  nacionalno  oslobođenje  

  paramilitarne  formacije  Kontra  (Kontraši)  

  Sjedinjene  Američke  Države    administracija  Ronalda  Regana;  afera  Iran-­‐Kontra  

  SSSR  i  Kuba  

Nikaragva:  Sandinisti  

  Sandinis5čki  front  osnovan  je  1961.  godine  kao  vojno-­‐poli5čka  organizacija  po  uzoru  na  Sandinovu  borbu  za  pro5v  SAD.    

  Glavni  cilj  rušenje  somois5čke  diktature,  demokra5zacija  zemlje  i  uvođenje  socijalis5čkog  uređenja.    

  Razlog  uspeha  Sandinista:    gubitak  podrške  i  podeljenost  somois5čke  elite    progon  poli5čkih  neistomišljenika    širenje  teologije  oslobođenja  i  preispi5vanje  uloge  crkve    ekonomska  nestabilnost  zemlje,  endemska  korupcija    podrška  Sovjetskog  Saveza  i  u5caj  kubanske  revolucije  

Nikaragva  (2)  

 Posledice  rata   30  000  ubijenih  u  sukobima  između  sandinista  i  kontraša  

 destabilizovani  odnosi  u  regionu  (Honduras)    Rezultat  sukoba  

 organizovanje  izbora  na  kojima  su  sandinis5  izgubili  vlast  i  postali  poli5čka  opozicija  

 ekonomski  i  društveni  preobražaj  Nikaragve    Status  sukoba  

 sukob  je  rešen  bez  izgleda  za  ponovno  izbijanje  nasilja  (Sandinis5  su  preuzeli  vlast  2007.)  

Haiti  (1)  

  Ose  sukoba    poliEčka  -­‐  vlast  (dinas5ja  Divalije)  i  opozicija    ideološka  -­‐  podrška  SAD  zbog  dešavanja  na  Kubi  

  Glavni  akteri    dinas5ja  Divalije  (1956-­‐1986)  

  Fransoa  i  Žan  Klod  

  Žan  Bertrand  Aris5d  (1990-­‐95;  2000-­‐04)  

  Sjedinjene  Američke  Države    intervencije  1915-­‐34,  1994,  2012  

  administracija  Vilijama  Klintona  

 Brazil  (UN  MINUSTAH)  

Haiti  (2)  

 Posledice  rata   60  000  pro5vnika  režima  ubijeno  od  strane  tajne  milicije  Tonton  Makute  

  Rezultat  sukoba   sprečeno  prelivanje  kubanske  revolucije  u  okruženje,  uključujući  i  Hai5  

 ekonomska  devastacija  i  endemska  korupcija  

  Status  sukoba   poli5čki  sukob  rešen,  ali  izrazito  loša  ekonomska  situacija  i  prisustvo  UN  misije  otvaraju  mogućnost  novih  sukoba  

Čile  (1)  

  Ose  sukoba    ideološka  -­‐  sprečavanje  širenja  socijalizma  u  La5nskoj  Americi  

  ekonomska  -­‐  ugroženi  interesi  SAD  u  Čileu  

  Glavni  akteri    Salvador  Aljende  (1970-­‐1973)   Avgusto  Pinoče  (1973-­‐90/98)  

  Sjedinjene  Američke  Države    administracija  Ričarda  Niksona  

  uloga  Henrija  Kisindžera,  Operacija  Kondor  

Čile  (2)  

 Posledice  rata   12  000  žrtava  pro5vnika  režima  

 višedecenijsko  kršenje  ljudskih  prava  

 Rezultat  sukoba   promena  ekonomskog  i  poli5čkog  sistema  u  Čileu  

 očuvani  ekonomski  interesi  SAD  u  La5nskoj  Americi  

 Status  sukoba   Čile  najrazvijena  država  La5nske  Amerike;  bez  mogućnos5  za  ponovo  izbijanje  sukoba  

Kolumbija:  faktori  nestabilnosti  (1)  

  Strukturna  društvena  kriza    građanski  ratovi  (1899-­‐03,  1948-­‐57)    siromaštvo  i  socijalna  stra5fikacija    kriminal  i  otmice  (socijalno  čišćenje)  

  Podrška  SAD    glavni  saveznik  u  La5nskoj  Americi    najveći  primalac  vojne  pomoći    Plan  Kolumbija  

Kolumbija:  faktori  nestabilnosti  (2)  

  Faktor  droge    Karteli  Medelin,  Kali  i  Atlanska  obala    godišnji  prihod  od  preko  100  milijardi  USD    sve  strukture  uključene  u  preraspodelu  prihoda    stvara  endemsku  korupciju   Meksiko  vs  Kolumbije  

 Gerilski  pokre5    ideološka  sukobljenost    kriminalne  ak5vnos5    oružana  borba  (po  ugledu  na  Kubu  i  Nikaragvu)  

Kolumbija:  putevi  droge  

Kolumbija  (1)  

  Ose  sukoba    ideološka  -­‐  sukobi  vlas5  i  gerilskih  pokreta    ekonomska  -­‐  ekonomska  polarizacija  t  i  trgovina  drogom  

  Glavni  akteri    kolumbijske  vlas5  

  Andreas  Pastrana  (1998-­‐2002);  Alvaro  Uribe  (2002-­‐10)  

  gerilski  pokre5    paramilitarne  organizacije    narko  karteli    Sjedinjene  Američke  Države   Venecuela  i  Ekvador  

Kolumbija  gerilski  pokreti  

Kolumbija:  FARC  

  Koreni  Oružanih  snaga  Kolumbije  su  u  La  Violenci  (1948-­‐1957),  građanskom  ratu  koji  se  vodio  između  članova  Konzerva5vne  i  Liberalne  par5je.    

  Cilje  oružane  borbe  bio  je  stvaranje  pravednijeg  društva  na  marksis5čkim  osnovama.  

  Način  finansiranja:  kidnapovanja  tj.  potražnja  otkupa  i  trgovina  drogom.  Reke5  od  uzgajivača  su  takođe  značajan  izvor  prihoda.  Godišnji  prihodi  od  300  miliona  USD.  

 Kidnapovanje  (poli5čara  i  zemljoposednika)  kao  poli5čko  oružje  .  

  Sa  svojih  8  000  članova  FARC  još  uvek  ak5van  na  teritoriji  cele  Kolumbije.  

  FARC  rukovodi  sedmočlani  sekretarijat.  Osnivač  je  Manuel  “Sureshot”  Marulanda.  

   30%  clanova  FARC  su  žene  mlađe  od  devetnaest  godina.  

Kolumbija:  ELN  

  Nacionalna   oslobodilačka   armija   osnovana   je   1964.   pod   u5caj  kubanske  revolucije.  

  Krajnji   cilj   pokreta   bio   je   uspostavljanje   ekonomski   pravednijeg  društva.  

  Primarno  komunis5čke  orijentacije,  vremenom  će  pristupi5  veliki  broj  sveštenika   što   će   u5ca5   na   neke   od   osnovnih   ideja   pokreta.                              BiE  hrišćanin  znači  biE  revolucionar  (Kamilo  Tores)  

  Devedese5h   godina   ELN   se   integriše   s   FARC.   Procenjuje   se   da   su   na  vrhuncu  borbe  zajedno  brojali  19  000  članova.  

  Način  finansiranja  prvenstveni  putem  kidnapovanja  stranih  državljana.  Članovi  ELN  se  smatraju  najvećim  kidnaperima  u  zemlji   i  odgovornim  za  oko  800  otmica  godišnje  

Kolumbija:  M19  

  Pokret  nastao  kao  odgovor  na  izbornu  krađu  koja  se  desila  19.  aprila  1970.  godine  sa  is5m  ciljevima  kao  FARC  i  ELN.  

 M19  je  za  razliku  od  drugih  bila  urbana  gerilska  grupacija.    

  Krajem   osamdese5h   godina   pokret   biva   raspušten,   a   iz  njega   nastaje   poli5čka   stranka   pod   nazivom   Demokratska  Alijansa  M19.  

  Nakon   desetogodišnjeg   postojanja   Demokratska   alijansa  postala  je  2003.  godine  deo  vladajuće  koalicije.    

 M19   je   primer   uspešne   reintegracije   u   legalne   društvene  tokove  jedne    vrlo  ak5vne  gerilske  organizacije.  

Kolumbija:  AUC  

  Ujedinjene   kolumbijske   snage   samodbrane   osnovane   1997.   godine  spajanjem  lokalnih  i  regionalnih  desničarskih  paravojnih  formacija.    

  AUC   je   većinu   svojih   prihoda   ostvarivao   trgovinom   drogom   (70%)   -­‐  sprega  sa  narko  kartelima.  

  Delovanje   prvenstveno   usmereno   pro5v   levo   orijen5sanih   gerilskih  grupa,  pre  svega,  FARC  i  ELN.    

  Od   2001.   godine   FARC,   ELN   i   AUC   se   nalaze   na   lis5   teroris5čkih  organizacija  Stejt  departmenta.    

  Od  2003  započet  proces  njihovog  razoružavanja.  

  Ostaje  problem  reintegracije  bivših  ratnika  u  civilno  društvo  koji  usled  nedostatka  posla  postaju  članovi  narko  kartela.  

Kolumbija  (2)  

 Posledice  rata   dese5ne  hiljada  žrtava     ekonomsko  propadanje  zemlje  

  Rezultat  sukoba   “narko5zacija  ekonomije”   nebezbednost  svakodnevnog  života   strukturna  društvena  kriza   poli5čka  polarizacija  kolumbijskog  društva  

  Status  sukoba   bezbednosna  situacija  poboljšana  poslednjih  godina;  pregovori  sa  FARC  mogu  doves5  do  trajnog  primirja  

Literatura  

Paligorić,  Ljubimir  (2003).  Istorija  La5nske  Amerike,  Beograd:  Ins5tut  za  međunarodnu  poli5ku  i  privredu.  

Vidojević,  Jelena  (2005).  Gerilski  pokre5  u  Kolumbiji,  Beograd:  Fakultet  poli5čkih  nauka.  

La5nska  Amerika  i  savremeni  svet  (1995).  Beograd:  IMPP  &  Jugoslovensko  udruženje  La5noamerikanista.  

La5nska  Amerika  u  XX  veku  (1999).  Beograd:  Ins5tut  za  međunarodnu  poli5ku  i  privredu.  

Robinson,  William  (2003)  Transna5onal  Conflicts-­‐Central  America,  Social  Change  and  Globaliza5on.  London:  Verso  

Stanojević,  Zoran  (1988)  Osobenos5  nikaragvanske  revolucije.  Beograd:  Ins5tut  za  međunarodnu  poli5ku  i  privredu