Grad Jan Ski Rat u Americi - Maturski Rad

Download Grad Jan Ski Rat u Americi - Maturski Rad

Post on 10-Jul-2015

165 views

Category:

Documents

8 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>G I M N A Z I J A ''N O V I K N E E V A C'' ''N O V I K N E E V A C''</p> <p>MATURSKI RADIZ ISTORIJE</p> <p>''GRAANSKI RAT U SJEDINJENIM DRAVAMA''</p> <p>Profesor: Milan ubrilo</p> <p>Uenik: Miladin Mudalo</p> <p>Novi Kneevac, 2009.</p> <p>2</p> <p>Sadraj:1 UVOD........................................................................................ 5 2 STANJE SAD UOI RATA..............................................................72.1 Privreda pre rata...........................................................................9</p> <p>3 IZBIJANJE RATA........................................................................103.1 Ropstvo.......................................................................................11 3.2 Odcepljenje June Karoline...........................................................13 3.3 Secesijska zima............................................................................13 3.4 Konfederacija..............................................................................14 3.5 Drave Unije ...............................................................................14 3.6 Kako je dolo do rata?..................................................................14 3.7 Fort Sumter 1861.........................................................................18 3.8 Tok rata......................................................................................23 3.9 Bitka kod Antitema 1862..............................................................25 3.10 Bitka kod Getisburga 1863.........................................................26 3.11 Konani ishod...........................................................................29 3.12 Oruja i tehnike u ratu...............................................................30</p> <p>4 ZNAAJ RATA I POSLEDICE RATA...............................................354.1 Znaaj rata..................................................................................35 4.2 Posledice rata..............................................................................36</p> <p>5 ZAKLJUAK..............................................................................37 6 LITERATURA............................................................................38 36</p> <p>3</p> <p>4</p> <p>1 UVODAmeriki graanski rat (1861-1865), u Sjedinjenim Amerikim Dravama, je bio rat izmeu severnih saveznih drava (Unija ili Sever) i junih robovlasnikih drava (tada novoformirana Konfederacija, ili Jug pod vostvom Jeffersona Davisa). Unija se sastojala od svih drava u kojima je bilo zabranjeno robovlasnitvo (takozvane slobodne drave), kao i od pet drava koje su dozvoljavali dranje robova, i bila je pod vostvom Abraham Linkolna i republikanske partije. Sama Republikanska partija je osporavala irenje ropstva na teritoriji SAD, a njihova pobeda na izborima 1860. godine bila je uzrok toga da je sedam junih drava proglasilo otcepljenje od Unije jo pre i nego je Lincoln preuzeo predsedniki mandat. Unija je odbila da prizna otcepljenje, okarakterisavi ga kao pobunu.</p> <p>Abraham Lincoln</p> <p>Jefferson Davis</p> <p>5</p> <p>Neprijateljstva su poela 12. aprila 1861. godine napadom trupa Konfederacije na utvrenje Fort Sumter u Junoj Karolina. Linkoln je reagovao na ovo tako to je pozvao dobrovoljce u vojsku Unije, da bi posle tog ina jo etiri june drave proglasile otcepljenje. Prve godine Unija je uspostavila kontrolu nad pograninim dravama, kao i pomorsku blokadu Konfederacije. U 1862. godini ve je dolo do veih bitaka i gubitaka u ljudstvu sa obe strane, do tada nezabeleenih u istoriji SAD (Bitka kod ajloa, Bitka kod Entitema). U septembru 1862. Linkoln je odredio ukidanje ropstva kao glavni cilj rata. .</p> <p>General-William-Sherman</p> <p>General Lee</p> <p>Rat se pokazao kao najsmrtonosniji u istoriji SAD, izazvavi smrt oko 620.000 vojnika i neutvren broj civilnih rtava. Druge njegove posledice su ukidanje ropstva, jaanje uloge centralne vlasti, kao i porast socijalnih, politikih, rasnih i ekonomskih tenzija, to jo uvek vri uticaj na savremeno ameriko drutvo.</p> <p>6</p> <p>2 STANJE SAD UOI RATATeritorijalno proirenje Sjedinjenih Amerikih Drava poinje odmah posle sticanja nezavisnosti (1783). Povezano je sa naglim porastom stanovnitva, do kojeg je dolo prirodnim putem i useljavanjem velike mase kolonista iz Evrope i drugih krajeva sveta. Godine 1803. amerika vlada kupila je od Napoleona Bonaparte ogromnu francusku koloniju, Luizijanu, za 60 miliona dolara. Tako su celi sliv Misisipija i velika prostranstva Srednjeg zapada dospeli u posed SAD-a. Do sredine tridesetih godina, Amerikanci su ovladali itavim Srednjim zapadom a kasnije i dalekim Zapadom. U ekonomskom pogledu, rezultati kolonizacije Zapada bili su raznovrsni i veoma znaajni. Ogromna prirodna bogatstva davala su neizmerne koliine raznovrsnih sirovina za mladu ameriku industriju. To su istovremeno bila i prostrana trita za produkte industrijske proizvodnje starih i novih amerikih privrednih centara. Sve je to dovelo do burnog razvitka i napretka amerike privrede u celini.</p> <p>SAD pre rata Industrijska revolucija u Americi praktino je zavrena tridesetih godina XIX veka. Razvili su se mnogi krupniji centri metalne, tekstilne, prehrambene, preraivake (kone) i druge industrije (Bafalo, ikago, Detroit, Klivlend, Njujork, Roester, Nju Orleans). Godine 1860.ve je bilo izgraeno oko 50 000km eleznike pruge. Krajem tridesetih godina poela je i postepena mehanizacija poljoprivrede. Odvajanje junih drava poinje nakon amerikih predsednikih izbora 1860, kada je za efa drave izabran Abraham Lincoln, veliki protivnik ropstva. Prva se odvojila Juna Karolina (South Carolina), a do 1. februara 1861. odvojilo se jo 6 drava. 4. februara 1861, 7 odvojenih drava osnovale su Konfederativnu Dravu Amerike i donele svoj Ustav. Glavnim gradom je proglaen Montgomeri, Alabama. Kasnije je glavni grad postao Richmond, Virginia. 4. marta 1861. Abraham Lincoln je stupio na dunost kao predsednik i u prvom obraanju naciji osporio je pravo junim dravama na odvajanje.</p> <p>7</p> <p>Podeljena teritorija SAD-a Od 34 savezne drave, Konfederaciji se pridruilo 11: South Carolina, Georgia, Alabama, Florida, Mississippi, Luizijana, Teksas, Severna Karolina, Arkansas, Virginia i Tennessee. Dvadeset tri (23) drave su ostale verne Uniji, ukljuujui i tri robovlasnike: Maryland, Delaware i Kentucky. Kentucky se proglasio neutralnim u sukobu, dok su u dravama Maryland i Delaware postavljeni vojni odredi od Unije da ne doe do pobune. U Missouriju je dolo do rascepa vlasti pa su postojale dve vlade, unionisti u glavnom gradu i konfederati u egzilu. Od zapadnog dela drave Virginija, koji je bio za Uniju, stvorena je Zapadna Virdinija koja je 1863. prikljuena Uniji.</p> <p>Zastava Konfederacije (levo) i zastava Unije (desno)</p> <p>8</p> <p>2.1 Privreda pre rataPrivreda pre graanskog rata se puno razlikovala izmeu Juga i Severa. Jug nije imao velik broj stanovnika te je njegova klima bila povoljna za razvoj suptropskih biljaka te se zasnivala na robovskoj snazi koji su inili crnci dovezeni iz Afrike.Jug uopte nije ima velik broj fabrika za koje ni nije bila velika potreba. Takoe oni su profitirali izvozom, posebno u zapadnoj Evropi (uglavnom pamuk).Jug nije imao nijednu fabriku streljiva. Za razliku od Juga, Sever je imao veliki broj maina kojima je bila potrebna industrijska snaga. Ona se sva sainjavala od industrije, prvenstveno mainske. Takoe, ljudska snaga je bila sva u Jugu te je ono koilo razvoj mainske industrije.to se vie mainska industrija razvijala, ti su odnosi bilvali sve gori.Veoma je vano rei da su 35 godina od zavretka rata, SAD su postale vodea zemlja u svetu po proizvodnji uglja, gvoa, elika te i izradi maina.</p> <p>Jedna od fabrika oruja i municije u New Yorku</p> <p>9</p> <p>3 IZBIJANJE RATADok je raspoloenje protiv ropstva na Severu postajalo sve snanije, na Jugu su ga sve odlunije branili. Ovu svoju odlunost Junjaci su ispoljili ve 1845, kada su pokuali da do tada nenaseljavane Kanzas i Nebrasku, na Srednjem zapadu, silom uvedu u ropstvo.</p> <p>Vojnike trupe Severa Tada su u Kanzasu izbili krvavi obrauni izmeu pristalica ropstva i njihovih protivnika. Odnosi izmeu kapitalistikih-severnih i robovlasnikih-junih drava nastavili su da se pogoravaju. U takvim prilikama je nad predsednikim izborima 1860. pobedio Abraham Linkoln, predstavnik republikanske partije i odluan protivnik ropstva, to junjaci nisu hteli da prihvate. Zato je cepanje Unije postalo neizbeno. Izdvajanje iz SAD prva je proglasila Juna Karolina 20. decembra 1860. Tokom januara i februara 1861.godine na isti nain je postupilo i jo 10 junih drava. Otcepljene drave obrazovale su Konfederaciju junih amerikih drava. Sukob njenih trupa sa trupama vernih Uniji 12.aprila 1861. znaio je poetak graanskog rata.</p> <p>10</p> <p>3.1 RopstvoMogla se uoiti jaka veza izmeu jaine podrke otcepljenju i broja plantaa u odreenoj oblasti. Najjunije drave, iste one koje su imale najvei broj plantaa, bile su prve koje su se otcepile od Unije. Drave koje su leale neto severnije, poput Virginie, Severne Karoline, Arkanzasa i Tenesija, su imali manje plantaa i nisu proglaavale otcepljenje sve dok ih incident sa Fort Sumterom nije prisilio na to da izaberu stranu. Granine drave su imale sasvim malo plantaa i one su ostale u Uniji. Procenat porodica na krajnjem Jugu koje su posedovale robove iznosio je 36,7%. Taj procenat se smanjivao na broj od 25,3% na srednjem Jugu, te na broj od 15,9% u graninim junim dravama (istim onim koje su se borile za Uniju). Takoe 95% amerikanaca crne boje koe ivelo je na Jugu, to je inilo gotovo jednu treinu ukupnog broja stanovnika u tim oblastima. Na Severu je ivelo samo 1% crnih amerikanaca. Uzimajui u obzir na ove okolnosti, strah od eventualne emancipacije bio je mnogo vei na Jugu nego na Severu.</p> <p>Crnci na plantaama Pamuka u Georgiji</p> <p>11</p> <p>Odluka Vrhovnog suda iz 1857. godine u sluaju Dred Scott - Sandford izazvala je dosta kontroverzi po ovom pitanju. Sudija Roger B. Taney je u svojoj presudi naveo da "su crnci toliko inferiorni da nemaju prava koja bi beli ovek trebao potovati" (u engleskom originalu: "so far inferior that they had no rights which the white man was bound to respect"), i da bi dranje robova trebalo biti omogueno i u slobodnim dravama. Predsednik Lincoln je upozorio da bi u sluaju izricanja jo jedne ovakve presude, severne drave bile suoene sa robovlasnitvom. Abraham Lincoln je naveo i da je pitanje robovlasnitva vanije u datom trenutku od bilo kog drugog nacionalnog pitanja. U vreme dok se zaotravala situaca u zemlji i dok je otcepljenje postajalo vana tema dravni senator i plantaer iz June Karoline John Townsend je u svojim govorima navodeo: "nai neprijatelji preuzimaju vlast u Vladi, i imaju nameru da nas prisile da se sloimo sa kapricima njihovih fanatinih teorija, i da se sloimo sa ukidanjem ropstva". Miljenja slina ovom su bila izraavana u novinskim tekstovima, politikim govorima i deklaracama irom Juga potkrepljujui zahteve za otcepljenjem. Iako Linkoln nije imao planova da obezakoni ropstvo tamo gdje je ono ve postojalo junjaci irom Juga su bili zabrinuti za budunost ovog poretka. Junjaci su bili zabrinuti ne samo za ekonomske gubitke, ve i uplaeni eventualnim promenama vezanim uz rasnu emancipaciju. Teksaka deklaracija uzroka otcepljenja navodi da nerobovlasnike drave "obavljuju doktrinu jednakosti za sve ljude, nezavisno od rase ili boje koe" i da je Afrika rasa "s pravom smatrana za inferiornu i nesamostalnu rasu". Zagovornik otcepljenja iz Alabame E. S. Dargan navodeo je da bi emancipacija naterala Junjake da se oseaju "demoralizovani i degradirani". Poevi od tridesetih godina devetnaestog veka Amerika Pota je odbijala da dozvoli da pisma sa propagandnim pamfletima protiv ropstva budu isporuivana na adrese na Jugu. U sluaju bilo kakve sumnje u podrku abolicionizmu, uitelji sa Severa su bivali proterivani, a abolionistika literatura je zabranjivana. S druge strane severnjaci su ropstvo oseali kao pretnju, i kako je zakljuio Eric Foner "severnjaci su ropstvo videli kao antitezu dobrog drutva, i smatrali su ga za pretnju njihovom sistemu vrednosti i njihovim interesima.</p> <p>12</p> <p>3.2 Odcepljenje June KarolineJuna Karolina je 24. decembra 1860. usvojila Deklaraciju kojom je opravdavala svoju odluku da se otcepi od Unije. U navedenoj Deklaraciji poziva se na pravo junih drava na robovlasnitvo, ali takoe se i navodi da severne drave kre prava junih drava i ne izvravaju svoje ustavne obaveze, s obzirom na njihovo protivljenje ropstvu. Najbitnije take Deklaracije su: Odbijanja severnih drava da obezbede sprovoenje zakona i vrate odbegle robove, ime one kre pravo junjaka na privatno vlasnitvo; Sprovoenje propagande protiv ropstva, to kri pravo na privatno vlasnitvo; Pomaganje hiljadama robova da "napuste svoje domove", razliitim kanalima za beg; Izbor Lincolna za predsednika, s obzirom da je on isticao da "zemlja ne moe biti napola robovlasnika, a napola slobodna", i da graani moraju ostati u ubeenju da je ropstvo na putu konanog istrebljenja; Protivljenje davanju graanskih prava "osobama koje su, po snazi zakona zemlje, nesposobne da budu graani". Mnogi severnjaci su bili protiv sudske odluke Dreda Scoota, mada je svega nekoliko severnih drava dozvoljavalo pravo glasa crnim amerikancima.</p> <p>3.3 Secesijska zimaPre nego to je Lincoln stupio na predsedniku dunost, sedam drava je proglasilo otcepljenje od Unije. One su uspostavile Junjaku vladu, Konfederativne Amerike Drave 9. februara 1861. godine. Preuzele su kontrolu nad federalnim utvrenjima i drugim vlasnitvom unutar svojih granica, gotovo bez otpora od strane predsednika Buchanana, iji je mandat isticao 4. marta 1861. godine. Buchanan je navoeo da: "Jug nema pravo na otcepljenje, ali ja nemam mo da ga spreim da to uini". Kako su junjaci napustili mesta u Senatu i Predstavnikom domu, secesija je posle pomogla Republikancima da usvoje neke zakone i donesu neke odluke koje su junjaci konstantno blokirali (poput projekta transkontinentalne eljeznice, Centralne banke, i drugih). Takoe je usvojen zakon o dodatnom porezu koji je sluio za finansiranje dela ratnih trokova.</p> <p>13</p> <p>3.4 KonfederacijaSedam najjunijih drava otcepile su se do februara 1861. godine, poevi sa Junom Karolinom, Misisipijem, Floridom, Alabamom, Dordijom, Luizijanom i Teksasom. Ovih sedam drava su 4. februara 1861. godine formirale Konfederalne Amerike Drave, sa Jefferson Davisom kao predsednikom, i sistemom vlasti po uzoru na ameriki ustav. U aprilu i maju 1861. godine, jo etiri robovlasnike drave su se otcepile i pridruile Konfederaciji: Arkanzas, Tenesi, Severna Karolina i Virdinija. Virdinija je podeljena na dva dela, sa istonim delom koji se prikljuio Konfederacji i severozapadnim delom koji se prikljuio Uniji, i to kao nova drava pod imenom Zapadna Virdinija (20. juna 1863. godine).</p> <p>3.5 Drave UnijeDvadeset tri drave su proglasile svoju lojalnost Uniji: Kalifornija (California), Konetiket (Connecticut), Delver (Delaware), Ilinois (Illinois), Indiana, Ajova (Iowa), Kanzas (Kansas), Kentaki (Kentucky), Mejn (Maine), Merilend (Maryland), Masausets (Massach...</p>