3Vojni veteran Februar 2011.

CIP –Katalogizacijau publikacijiNarodnabibliotekaSrbijeVojni veteranISSN 1452-3809

Interno glasilovojnih veterana

NASLOVNASTRANA:

Protest vojnihbesku}nika uKragujevcu

IZDAVA^

Udru`ewe vojnih penzionera SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19

ZA IZDAVA^A

Qubomir Dragawac

Godina IH.Broj 86.Februar 2011.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMiladin Petrovi}

LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIKMilen ^uqi}

STALNI SARADNICIDr ^aslav Anti}, Krsman Milo{evi}, mr Aleksandar Simonovski, Nikola Ota{

DOPISNICIDobrosav Aleksi} (Aleksinac), Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}(Sremska Mitrovica), RadivojeZdravkovi} (Podgorica), Ilo Mihajlovski (^a~ak), Petar Kne`evi} (Beograd), Budimir M.Popadi} (Novi Sad), mr AleksandarSimonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac),Dragoslav \or|evi} (Kragujevac),Jovo Bencun (Zaje~ar)

FOTOGRAFIJE U BROJUBudimir M. Popadi}, M. Petrovi},M. ^uqi}, dopisnici i saradnici

UNOS TEKSTOVARedakcija

DISTRIBUCIJAPavle Lu~i}

List izlazi mese~no.Tira`: 2. 600 primerakaTelefon-faks: 011/322-8076

[TAMPAPan-plast, Beograd

Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

El. po{ta: logosmil@yahoo.com

Prisilno iseqavawe stanara iz vojnih sama~kih hotela, zapo~eto u"Bristolu", nastavqeno je , 9. februara, u hotelu "Galeb" - u ranimjutarwim ~asovima.

Taj "prepad u zoru", kako to vojnici vole da ka`u, izveden je muwevito iprofesionalno, ali postavqa se i pitawe: da li je izveden na qudski i za-konit na~in? Jer, onaj pla~ o~ajnika, silom iseqenih stanara, u kome susmešteni svi wihovi propali snovi o krovu nad glavom i sva nepravda pre-ma wima, govori da se ne bi trebalo "ve`bati" na ovim mu~enicima.

Sasvim je mogu}e da me|u stanarima ima i onih koji nemaju pravo nasmeštaj u sama~kom hotelu. U tome se i stanari sla`u. Ali, ima i mišqewada se iseqava "sirotiwa", a zašti}eni su neki koji su, na "misteriozan"na~in, došli u hotel. Nije li to dovoqan razlog da se "spusti lopta", dase prestane sa "prepadima" i sve reši redovnim, zakonitim putem.

Ko sada, osim suda, mo`e pravedno da presudi i ka`e da je VU "Dedi-we" jedina u pravu, a da svi ostali, izba~eni na ulicu iz Bristola, Galebai Zvezdare, nisu?! I ko sada, osim suda, mo`e da garantuje da me|u izba~en-ima nema i onih malih, "sirotih" qudi o koje se wihova draga vojska ogreši-la?

Ako u grupi izba~enih na ulicu iz tri pomenuta hotela ima bar jedan ko-ji je protivzakonito izba~en, to je sasvim dovoqan razlog da se ka`e da ti"prepadi u zoru" vojnih policajaca nisu uspeli.

^im je obavešten o prisilnom iseqavawu stanara iz "Galeba", predsed-nik UVPS Qubomir Dragawac je, sa predsednikom Izvršnog odbora Zora-nom Vu~kovi}em i sekretarom Pavlom Lu~i}em, došao pred hotel da se up-ozna sa situacijom, ali im vojna policija nije dozvolila da u|u u zgradu.

Više stanara obratilo se UVPS za pomo}. Me|u wima je i zastavnik prveklase u penziji Blagoje Karaxi} koji sa suprugom stanuje u hotelu Galeb, usobi od 9,5 kvadrata (513), od 1992. godine, a tra`i da mu se donese rešeweza ve}u sobu (512), u kojoj sa suprugom stanuje od 2005. godine, a iseqewe muje zakazano za 7. februar.

Udru`ewe VPS se odmah obratilo VU "Dediwe", a zatim i Upravi zaopštu logistiku, s molbom da se pomogne zastavniku Karaxi}u. A, 22. febru-ara, na molbu više stanara iz vojnih objekata, uputilo je dopis Upravi zaopštu logistiku MO u kome se, izme|u ostalog, ka`e:

"UVPS-e obratilo se više korisnika vojne penzije koji stanuju u vojnimobjektima. Po wihovim izjavama, da bi nastavili koriš}ewe smeštaja u vo-jnim objektima, dobili su nare|ewe da dug koji nisu uplatili zakoriš}ewe smeštaja moraju da izmire tako što }e 50 odsto uplatiti odmah,u gotovom, a preostali deo u ratama.

Kako se radi o vojnim penzionerima, ~ija su primawa veoma niska i nisuu mogu}nosti da odmah plate 50 odsto duga, ovo Udru`ewe predla`e da sedug izmiri u jednakim ratama do 30 odsto od mese~nih primawa, kako je izakonom propisano da se mese~na primawa mogu optere}ivati".

Miladin Petrovi}

Prisilno iseqavawe iz vojnih objekata

(NE)USPELI PREPADI U ZORU

U @I@I

Budu}i da je Uprava za tradiciju,standard i veterane nedavno os-novana i da o wenoj ulozi i za-

dacima vojni penzioneri još nisu dovo-qno upoznati, zamolili smo na~elnikaUprave pukovnika Sla|ana Risti}a da~itaoce "Veterana" upozna sa "li~nomkartom", nadle`nostima i osnovnim za-dacima Uprave i da korisnike vojne pen-zije obavesti o nekim aktuelnim pitaw-ima koja ih tište.

Pukovnik Risti} je na po~etku objas-nio ulogu, nadle`nosti i osnovne za-datke Uprave, napomenuvši da }e gov-oriti samo o pitawima iz okvira tih na-dle`nosti.

"Odlukom ministra odbrane od 18.januara 2010. godine", podsetio je na~el-nik, "formirana je Uprava za tradiciju,standard i veterane, a 19. marta joj sepretpo~iwavaju Fond za socijalno osigu-rawe vojnih osiguranika, Vojni muzej iDirekcija za promenu karijere. Uprava senalazi u sastavu Sektora za qudskeresurse Ministarstva odbrane i za svojrad odgovorna je pomo}niku ministraodbrane za qudske resurse.

Imaju}i u vidu da je Zakonom o odbra-ni definisano da Ministarstvo odbraneobavqa poslove koji se, izme|u ostalih,odnose na kulturnu, muzejsku i versku de-latnost za potrebe sistema odbrane, kaoi ukazane potrebe da se ove oblasti iposlovi koji su do sada bili razjedi-weni u više organizacionih delova icelina MO, s obzirom da su usko pove-zani, objedine i budu u nadle`nosti sa-da jedne organizacione jedinice MO,formirana je Uprava kakva je naša da-nas.

Naša uprava obavqa poslove koji seodnose na: kulturnu, muzejsku i verskudelatnost za potrebe sistema odbrane;pitawa tradicije i etike; pitawa po-drške zaposlenima u pronala`ewu no-vog zaposlewa; pitawa zadovoqewapotreba veterana; pitawa stambenog

obezbe|ewa; pitawa penzionog i zdra-vstvenog osigurawa vojnih osiguranika;oblast humanitarnog prava; saradwa saostalim ministarstvima i organizacija-ma koja se bave poslovima iz oblastitradicije, standarda i veterana.

Tri pot~iwena sastava

Uprava ima tri direktno pot~iwenasastava i to su:

• Fond za socijalno osigurawe vojnihosiguranika je pot~iweni sastav Upraveza tradiciju, standard i veterane, koji jenadle`an za ostvarivawe prava i oba-veza iz socijalnog osigurawa vojnih osig-uranika kroz penzijsko, invalidsko izdravstveno osigurawe. U delatnost Fo-nda sada spada i stambeno obezbe|ewekorisnika vojnih penzija (samo socijalnonajugro`enijih kategorija), kao i nakna-

da troškova stanovawa korisni-ka vojnih penzija i prava iz opo-ravka.

• Vojni muzej je pot~iweni sas-tav Uprave za tradiciju, standardi veterane, koji je nadle`an i jed-ina mati~na ustanova za muzejskudelatnost u Ministarstvuodbrane. Organizuje i obavqa ovudelatnost sa tematikom iz vo-jni~ke prošlosti našeg naroda iu suštini prati razvoj naših OS,odnosno Vojske. Ova ustanova kul-ture prikupqa, ~uva, stru~no inau~no obra|uje muzejske pred-mete od zna~aja za upoznavawe vo-jne istorije srpskog naroda, pub-likuje ih i izla`e, a sve u ciqurazvoja materijalne kulture vo-jnoistorijskog karaktera. Posedu-je preko 33.000 trodimenzional-nih predmeta vojnoistorijskeprovenijencije koji govore o vojnojistoriji srpskog naroda i ostalih

naroda na Balkanu. Naravno wegov rad jenezamisliv bez saradwe sa muzejskim us-tanovama u zemqi i inostranstvu.

• Direkcija za promenu karijere jepot~iweni sastav Uprave za tradiciju,standard i veterane, koja je nadle`na zarealizaciju i razvoj Programa podrške upromeni karijere profesionalnih pri-padnika MO i VS koji se zove "PRISMA",a koji se završava u junu teku}e godine.Program pru`a podršku licima kojimaprestaje ili je prestala slu`ba popotrebi slu`be u sistemu odbrane i deoje sadr`aja socijalnog programa kojim seobezbe|uje adekvatno rešavawe pitawaneperspektivnog vojnog kadra kroz wiho-vo integrisawe u civilne sektoredruštva tokom procesa reforme sistemaodbrane danas, ali i u budu}nosti, bezdodatnog optere}ewa penzijskih, soci-jalnih i drugih postoje}ih fondova Re-publike Srbije.

Kao i sve druge organizacijske ce-

NA[A TEMA

4Vojni veteran Februar 2011.

Pukovnik Sla|an Risti} o ulozi Uprave za tradiciju, standard i veterane

KO ]E BRINUTI O VOJNIM PENZIONERIMA

"Integracijom Fonda za SOVO i Republi~kog Fonda PIO, oblast penzijskog iinvalidskog osigurawa korisnika vojnih penzija pre}i }e u nadle`nost Republi~kog

fonda PIO, dok }e pravo na socijalnu zaštitu (zdravstvenu i ostale vidovesocijalne zaštite) vojni osiguranici ostvarivati u Ministarstvu odbrane, odnosno

organu koji }e biti formiran i nadle`an za te poslove, a predvi|a se da to budeDirekcija za vojne osiguranike. Direkcija za vojne osiguranike }e u skladu sa vojnim

propisima, nakon wenog osnivawa nastojati da poboqša sve vidove socijalnezaštite u pogledu svih vojnih osiguranika", ka`e na~elnik Uprave za tradiciju,

standard i veterane pukovnik Sla|an Risti}.

line u MO i VS, pored opštih zakonskihi podzakonskih propisa na osnovu kojihobavqaju svoje poslove u MO i VS i uskladu sa kojima funkcionišu, tako iUprava za tradiciju, standard i veter-ane obavqa svoje poslove kroz pošto-vawe normativa i regulativa, najpre Us-tava Republike Srbije, zatim Zakona odr`avnoj upravi, Zakona o ministarstvi-ma, Zakona o odbrani, Zakona o VojsciSrbije, Pravila slu`be Vojske Srbije, adelokrug rada Uprave (tu mislim naoblast kulture, tradicija, vere, socijal-nih i stambenih pitawa) sprovodi se uskladu sa zakonskim i podzakonskimpropisima koji definišu ove oblasti nanivou Republike Srbije i propisima iaktima kojima se one ure|uju u sistemuodbrane odnosno Vojsci Srbije".

Statusna pitawa vojnih penzionera

"Osnovna delatnost Fonda za SO-VO", prema Risti}evim re~ima, "je ost-varivawe prava i obaveza iz socijalnogosigurawa vojnih osiguranika, utvr|enihZakonom o Vojsci Jugoslavije, ("Slu-`beni list SRJ", broj: 43/94, 28/96, 22/99,44/99, 74/99, 3/2002, 37/2002 i "Slu`benilist SCG", br. 7/2002, 44/2005 - u daqemtekstu: Zakon o VJ ), Zakonom o Vojsci Sr-bije ( "Slu`beni glasnik R. Srbije", broj:11/2007 i 88/2009 - u daqem tekstu: Zakono VS) i drugim podzakonskim aktima uoblasti penzijskog, invalidskog i zdra-vstvenog osigurawa.

Fond za socijalno osigurawe vojnihosiguranika Uprave za tradiciju, stan-dard i veterane Sektora za qudskeresurse Ministarstva odbrane, orga-nizuje i obezbe|uje zakonito ostvari-vawe prava iz socijalnog osigurawa vo-jnih osiguranika i vrši isplatu penzijai drugih nov~anih davawa korisnicimavojnih penzija, kao i wihovo uskla-|ivawe sa zakonima i podzakonskim ak-tima.

Prava iz socijalnog osigurawa ost-varuju se u upravnom postupku, premava`e}oj zakonskoj i podzakonskoj regula-tivi, a postupak ostvarivawa pravapropisan je Zakonom o opštem upravnompostupku".

Kad je re~ o penzijama pukovnikRisti} objašwava da se u Fondu za SO-VO ostvaruje pravo na slede}e vrste pen-zija: "za slu~aj starosti - pravo nastarosnu i prevremenu starosnu penziju;za slu~aj invalidnosti - pravo na in-validsku penziju; za slu~aj prestankaslu`be po potrebi slu`be - pravo na pen-ziju ostvaruje profesionalno vojno licekada navrši najmawe 20 godina sta`a os-igurawa, a potrebe slu`be zahtevajuprestanak slu`be; za slu~aj smrti koris-nika vojne penzije - pravo ~lanaporodice na porodi~nu penziju; za slu~ajtelesnog ošte}ewa profesionalnog vo-jnog lica prouzrokovanog povredom naradu ili profesionalnom boleš}u - pra-vo na nov~anu naknadu za telesnoošte}ewe; za slu~aj bolesti korisnikavojne penzije - pravo na nov~anu naknaduza pomo} i negu drugog lica, s tim da ovo

pravo ne mogu da ostvare ~lanoviporodice korisnika vojne penzije.

Pravo korisnika vojne penzije nanov~anu naknadu za pomo} i negu drugoglica ostvaruje se, i uskla|uje, poduslovima utvr|enim Zakonom o penzi-jskom i invalidskom osigurawu Repub-like Srbije, u iznosu koji pripada civil-nim osiguranicima. ( Visina naknadeodre|uje se u visini iznosa uskla|enenov~ane naknade za pomo} i negu, koja sa-da iznosi 13.703,46 dinara, mese~no).

Dugovi

Stupawem na snagu Uredbe o izmena-ma i dopunama Uredbe o platama i drugimnov~anim primawima profesionalnihvojnika i civilnih lica u VJ ("Slu`benilist SCG", br. 35/04 ), koja se primewujeod 1. 8. 2004. godine i Uredbe o izmenamai dopunama Uredbe o platama i drugimnov~anim primawima profesionalnihvojnika i civilnih lica u VJ ("Slu`benilist SCG", br. 42/05), koja se primewujeod 1.10. 2005. godine, stekli su se usloviza uskla|ivawe vojnih penzija svimzate~enim korisnicima penzija saizmewenim elementima penzijskog osno-va, a saglasno odredbi ~lana 261. Zakonao VJ, kojim je regulisano da se penzijeuskla|uju sa rastom plata profesional-nih vojnika.

Uredbom iz 2004. godine, propisanisu novi elementi vojnog dodatka, kaodela plate profesionalnih vojnika, ito: odgovaraju}i % za slu`bu u odre|en-im jedinicama; odgovaraju}i % zaobavqawe komandne ili rukovode}edu`nosti; fiksni deo od 340 bodova, naime regresa za godišwi odmor i za topliobrok.

Uredbom iz 2005. godine, pove}an jebroj bodova po ~inu. Po ovoj Uredbi penz-ije su prema ~inu uskla|ene po slu`benojdu`nosti od dana donošewa Uredbe.Me|utim, po Uredbi iz 2004. godine vojnepenzije su uskla|ene rešewem, ali raz-lika penzije po tim rešewima odnosnonastali (osnovni) dug prema korisnici-ma vojnih penzija koji za period od 1. 8.2004. godine do 30.11.2007. godine,iznosi oko 4.500.000,000,00 dinara nijeispla}en.

Od 1.12. 2007. godine, vojne penzije seispla}uju u pripadaju}em - uskla|enomiznosu saglasno navedenim uredbama.

Stru~na slu`ba Fonda za SOVO je ra-di rešavawa ovog problema sa~inilanacrte više propisa (nacrta Zakona inacrta Uredbi) iste, u formi inicijati-va, uputila Ministarstvu odbrane, Min-istarstvu rada i socijalne politike iMinistarstvu finansija, koordiniralarad na izradi i donošewu propisa kojimse ure|uje izmirewe duga prema koris-nicima vojnih penzija, kao i druge mere.Sve navedeno do danas nije realizovano.

Što se ti~e posledwe verzije Nacr-ta Zakona o pretvarawu dospelih aneizmirenih obaveza prema korisnicimavojnih penzija u javni dug Republike Sr-bije, krajem 2010. godine isti je upu}enna davawe mišqewa Ministarstvu Fi-nansija Republike Srbije, koje do danas

nije dalo stav i mišqewe po predmet-nom pitawu.

Korisnici vojnih penzija su radi ost-varivawa prava na isplatu duga po os-novu uskla|ivawa penzija, pred sudovi-ma opšte nadle`nosti pokrenuli pos-tupke za naknadu štete, a na osnovupravosna`nih i izvršnih 8.127 presuda,vrši se prinudna naplata sa ra~una Fon-da za SOVO i to osnovnog duga, zakonskezatezne kamate sudskih troškova, itroškova izvršewa. Do sada je sa ra~unaFonda za SOVO ispla}eno ukupno1.829.089.372,05 dinara.

U sudskom postupku, Stru~na slu`bakoristi sva zakonom dozvoqena pravnasredstva tako što podnosi sudu `albe, stim što, do danas, ni u jednom sporu sudnije pozitivno odlu~io po `albi Fondaza SOVO, a na svaku donetu presudu,Fond za SOVO podnosi `albu Okru`nomsudu, koji tako|e ni u jednom slu~aju nijeodlu~io u korist Fonda za SOVO".

A na pitawe zašto se to tako radi,pukovnik Risti} odgovara: "UkolikoFond za SOVO ne bi ulagao sva dozvoqe-na pravna sredstva prigovore, `albe iostalo, u relativno kratkom roku biogroman broj sudskih predmeta postaopravosna`an i predmeti izvršni, što biugrozilo sistem socijalnog osigurawavojnih osiguranika".

Uve}ani troškovi stanovawa

"Osim navedenih prava iz penzijskogi invalidskog osigurawa u Fondu za SO-VO", ka`e pukovnik Risti}, "ostvaruje sei pravo na naknadu dela troškova zastanovawe korisnika vojnih penzija bezstana, odnosno onih korisnika koji u tokuprofesionalne vojne slu`be nisu re-šili svoje stambeno pitawe, ili suizbegli iz bivših republika SFRJ, gdesu imali rešeno stambeno pitawe i kojisu podstanari ili koriste smeštaj u vo-jnim hotelima ili vojnim objektima.

Uslovi, visina i na~in ostvarivawaprava na naknadu dela troškova zastanovawe propisani su Pravilnikom oupotrebi, uslovima i na~inu koriš}ewasredstava za poboqšawe materijalnogpolo`aja korisnika vojnih penzija bezstana ("Slu`beni vojni list", br. 32/10).

Visina ove naknade za korisnike vo-jnih penzija koji stanuju u svojstvu pod-stanara, u zavisnosti od broja ~lanovaporodi~nog doma}instva i wihovog pri-hoda, iznosi od 4.610,00 dinara (za sam-ca podstanara) do 18.460,00 dinara ( zaporodicu od ~etiri ~lana - podstanare).

Za korisnike vojnih penzija koji ko-riste smeštaj u vojnim hotelima ili vo-jnim objektima, Fond za SOVO snosistvarne troškove smeštaja tih lica, uskladu sa izmenama Pravilnika, od 15.6. 2010. godine".

Ukqu~ivawe u sistem PIO Srbije

"Zakonom o izmenama i dopunama Za-kona o penzijskom i invalidskom osigu-rawu ("Slu`beni glasnik R. Srbije", br.

NA[A TEMA

5Vojni veteran Februar 2011.

101/10)", prema re~ima pukovnika Ri-sti}a, "propisana je integracija Repub-li~kog fonda za PIO i Fonda za SOVOodnosno ukqu~ivawe vojnih osiguranikau sistem penzijskog i invalidskog osigu-rawa Republike Srbije.

Odredbom ~lana 79. stav 1. Zakona oizmenama i dopunama Zakona o PIO, reg-ulisan je postupak preuzimawa poslovapenzijskog i invalidskog osigurawa vo-jnih osiguranika, od strane Republi~kogfonda za PIO, koji su sada u nadle`nos-ti Fonda za SOVO.

Izme|u ostalog, propisano je da }eposlove obezbe|ivawa i sprovo|ewapenzijskog i invalidskog osigurawa, kaoi poslove finansijskog poslovawa kojisu bili u nadle`nosti Fonda za SOVO,na dan 1. 1. 2012. godine preuzeti Repub-li~ki fond PIO, a stavom 2. istog ~lana,da se preuzimawe odnosi na prava izpenzijskog i invalidskog osigurawa kojapodrazumevaju pravo na penziju, pravo nadodatak za pomo} i negu, pravo nanov~anu naknadu za telesno ošte}ewe ipravo na naknadu pogrebnih troškova,koje se smatra pravom iz penzijskog i in-validskog osigurawa.

Tako|e je regulisano da Fond PIO od1. 12. 2010. godine preuzima i imovinu,obaveze i zaposlene Fonda za SOVO, udelu koji se odnosi na poslove penzi-jskog i invalidskog osigurawa.

Do integracije fondova, tj. do 31. 12.2011. godine, ostaju na snazi odredbe Za-kona o Vojsci Jugoslavije, u delu koji seodnosi na penzijsko i invalidsko osigu-rawe vojnih osiguranika, odnosnopoglavqe XVI Zakona o VJ, koje regulišeuslove za ostvarivawe prava na vojnupenziju, kao i odredba ~lana 192. stav 2.3. i 4. Zakona o Vojsci Srbije, kojepropisuju uslove za ostvarivawe pravana penziju po potrebi slu`be i koji }ebiti u primeni do 31.12.2014. godine.

Po~ev od 1. 1. 2012. godine, vojni osig-uranici }e ostvarivati pravo na penzijuna na~in propisan odredbama Zakona o iz-menama i dopunama Zakona o PIO, koje seodnose na profesionalna vojna lica.

Fond za SOVO je u drugoj polovini2010. godine, u skladu sa predlo`enimizmenama i dopunama Zakona o PIO, za-po~eo aktivnosti na integraciji u Repub-li~ki fond PIO odnosno preduzeto jeslede}e:

- donet je Plan realizacije aktivnos-ti za prelazak Fonda za SOVO u Repub-li~ki fond za PIO;

- obrazovane su radne podgrupe, u ko-jima su predsednici podgrupa iz Repub-li~kog fonda PIO, a zamenici predsed-nika podgrupa iz Fonda za SOVO, koje ko-ordiniraju konkretne aktivnosti na re-alizaciji zadataka;

- odr`ano je više sastanaka u Repub-li~kom fondu PIO i Fondu za SOVO, nakojima je dogovoren na~in realizacijeintegracije fondova.

Od stupawa na snagu Izmena i dopunaZakona o PIO, pa do integracije fondo-va 1. 1. 2012. godine u 2011. godini }e seintenzivirati rad radnih grupa i za-poslenih, radi realizacije plana ak-tivnosti predvi|enih za prelazak Fon-da za SOVO u Republi~ki fond za PIO".

Zdravstvena zaštita korisnika vojne penzije

"Korisnici prava na vojnu penziju",kako isti~e pukovnik Risti}, "ostvarujuzdravstvenu zaštitu u vojnim zdra-vstvenim ustanovama, bez ikakvih sme-twi, na osnovu va`e}e zdravstvene kwi-`ice, a ukoliko u mestu prebivalištanema vojnih zdravstvenih ustanova, vojniosiguranici ostvaruju pravo na zdra-vstvenu zaštitu u civilnim zdra-vstvenim ustanovama, na osnovu Ugovorao poslovno-tehni~koj saradwi koji jeFond za socijalno osigurawe vojnih osig-uranika potpisao sa Republi~kim za-vodom za zdravstveno osigurawe (broj33161-3 od 13. juna 2009. godine).

Odredbom ~lana 3. stav 2. Ugovora,Zavod se obavezuje da ugovorom sazdravstvenim ustanovama primarnog ni-voa (ambulante i domovi zdravqa) ugov-ori obavezu ustanova da prema medicin-skim indikacijama za ostvarivawesekundarnog i tercijalnog nivoa zdra-vstvene zaštite, osiguranike Fonda zaSOVO u svim slu~ajevima upu}uje u vo-jnozdravstvene ustanove (VMC Beograd,VMC Novi Sad i Vojna bolnica Niš), os-im u slu~ajevima kada se radi o kabinet-skim specijalisti~kim pregledima,neophodnom laboratorijskom ispiti-vawu, bolni~kom le~ewu do 7 dana u hit-nim slu~ajevima ili do sticawa uslovaza transport bolesnika u vojnoz-dravstvenu ustanovu, kao i kod zdra-vstvene zaštite `ena i dece.

Fond za socijalno osigurawe vojnihosiguranika, uputio je obaveštewe Re-publi~kom zavodu za zdravstveno osigu-rawe, broj 1464-1 od 06. januara 2011. go-dine, da je u toku izrada i dostavqawenovih zdravstvenih kwi`ica i identi-fikacionih kartica za vojne osigu-ranike, radi ~ega se produ`ava va`nostoverenih vojnih zdravstvenih kwi`icaza 2010. godinu do 30. 6. 2011. godine.

U pogledu izjedna~avawa pravale~ewa i oporavka vojnih osiguranika,sa civilnim osiguranicima, nastojawe jeda se taj obim prava izjedna~i.

Integracijom Fonda za SOVO i Re-publi~kog Fonda PIO, oblast penzijskogi invalidskog osigurawa korisnika vo-jnih penzija }e pre}i u nadle`nost Re-publi~kog fonda PIO, dok }e pravo nasocijalnu zaštitu (zdravstvenu i ostalevidove socijalne zaštite) vojni osigu-ranici ostvarivati u Ministarstvuodbrane, odnosno organu koji }e bitiformiran i nadle`an za te poslove, apredvi|a se da to bude Direkcija za vo-jne osiguranike. Direkcija za vojne osigu-ranike }e u skladu sa vojnim propisima,nakon wenog osnivawa nastojati da pobo-qša sve vidove socijalne zaštite upogledu svih vojnih osiguranika.

Ostvarivawe prava na socijalnu zaštitu

Korisnici vojnih penzija u Fondu zaSOVO ostvaruju i druga prava iz soci-jalnog osigurawa, a jedno od tih prava je

- pravo na jednokratnu nov~anu pomo}, ko-je se obezbe|uje iz sredstava Fondanamewenih za poboqšawe materijalnogpolo`aja korisnika vojne penzije, sa na-jni`im primawima i po osnovu teškebolesti.

Pravo na jednokratnu nov~anu pomo}(po zahtevu) korisnik vojne penzije mo`eostvariti u odgovaraju}em nov~anomiznosu svake druge godine, ukoliko is-puni uslove propisane Pravilnikom ona~inu koriš}ewa sredstava Fonda zaSOVO, koja se izdvajaju za oporavak ko-risnika vojne penzije. Ova pomo}, u zav-isnosti od prihoda porodi~nog doma}in-stva i te`ine bolesti iznosi od jedne odtri prose~ne vojne penzije odnosno od38.868 - 116.604 dinara.

Zakonom o izmenama i dopunama Za-kona o PIO nije regulisana ova vrsta po-mo}i, pa je korisnici vojnih penzija,nakon integracije fondova, od 1. januara2012. godine, ne}e ostvarivati.

A na pitawe da li postoji ikakvamogu}nost da se i posle 1.1. 2012. izdva-jaju sredstva za jednokratnu nov~anu po-mo} (JNP) korisnicima vojne penzije,pukovnik Risti} je odgovorio:

"Stupawem na snagu Zakona o izmena-ma i dopunama Zakona o PIO, presta}eda va`e odredbe Zakona o Vojsci Srbijei Zakona o Vojsci Jugoslavije koje su reg-ulisale pravo na, izme|u ostalog i ovuvrstu pomo}i, a koja je ustanovqena od-lukom organa Fonda za SOVO. Po sh-vatawu stru~ne slu`be Fonda za SOVO -ne postoji pravni osnov da ova naknadabude propisana i posle 1. 1. 2012. godine.

Prava KVP na stambenoobezbe|ewe

"Stambeno pitawe korisnika vojnihpenzija", prema re~ima pukovnikaRisti}a, "rešava se po odredbama Pra-vilnika o rešavawu stambenih pitawa uMinistarstvu odbrane ("SVL" br. 38/05,16/08, 26/08 i 39/08), Pravilnika orešavawu stambenih potreba korisnikavojnih penzija ("SVL" br. 34/10), kao iPravilnika o upotrebi, uslovima ina~inu koriš}ewa sredstava za pobo-qšawe materijalnog polo`aja korisni-ka vojne penzije bez stana (SVL" br.32/10) kojim je predvi|ena mogu}nost dase vojnim penzionerima koji ostvarujupravo na naknadu dela troškova zastanovawe i kojima je pravosna`nim za-kqu~kom o prihvatawu molbe za stanodnosno za zajam ili kredit utvr|enopravo na rešavawe stambenog pitawa,odobre sredstva za stambeno zbri-wavawe u maksimalnom iznosu od 20.000evra u dinarskoj protivvrednosti premazvani~nom sredwem kursu dinara kojiutvrdi Narodna banka Srbije na danprenosa tih sredstava.

Na pitawe šta donosi novi pravilniki kakve su realne mogu}nosti za dodelustanova u 2011. godini, pukovnik Risti}odgovara:

"Izmenama i dopunama Zakona oodbrani omogu}eno je utvr|ivawe budu}egmodela stambenog zbriwavawa za-poslenih u MO i VS i penzionisanih lica.

6Vojni veteran Februar 2011.

NA[A TEMA

Va`e}i Pravilnik o rešavawu stam-benih pitawa u MO predvi|a rešewa ko-ja su neprimewiva u praksi (dodela zaj-mova, dodela zemqišta).U toku je izra-da Nacrta pravilnika o rešavawu stam-benih potreba u MO pa sada mo`emo gov-oriti o na~elnim a ne i kona~nimrešewima koja ovaj pravilnik donosi.Nacrtom pravilnika o rešavawu stam-benih potreba u MO predvi|eno je da }ekorisnici vojnih penzija mo}i da svojustambenu potrebu reše dodelom stana uzakup na neodre|eno vreme kao i do sa-da. Tako|e se omogu}ava da svoje stam-bene potrebe rešavaju i na jedan odslede}ih na~ina:

-korisnici vojnih penzija koji nemajustan ili koriste stan neodgovaraju}estrukture kona~no bi svoju stambenupotrebu rešavali putem beskamatnihnov~anih sredstava za kupovinu stana-ku}e ili poboqšawa uslova stanovawa;

-korisnici vojnih penzija bez stanakoji ostvaruju naknadu dela troškova zazakup stana kona~no bi rešavali svojustambenu potrebu putem nepovratnihnov~anih sredstava radi kona~nogrešavawa stambenih potreba.

Neophodna sredstva za ovu namenuobezbe|ivao bi Fond za finansirawestambenih potreba u Ministarstvuodbrane. O funkcionisawu Fonda za fi-nansirawe stambenih potreba u Min-istarstvu odbrane kao i ostalimrešewima koja donosi "novi Pravilnik"mo`emo detaqnije govoriti tek po we-govom donošewu.

Na osnovu zakqu~enog ugovora saGra|evinskom direkcijom Srbije (GDS) ozajedni~koj izgradwi stanova na lokaci-ji bivše kasarne "4. juli" na Vo`dovcu,po kojem MO ustupa zemqište sa posto-je}om infrastrukturom, a GDS gradi ob-jekte, Ministarstvo odbrane dobija 21%od izgra|ene stambene površine. U tokuje procedura za zakqu~ewe aneksa ugovo-ra, kojim }e se precizirati konkretni

stanovi na teritoriji Repub-like Srbije, za pripadaju}upovršinu, a samo jedan deo }e seizgraditi i predati na ovojlokaciji za potrebe MO. Po tomosnovu predvi|eno je da se prib-avi 115 stanova za potrebe Min-istarstva odbrane u Nišu,Vrawu, Prijepoqu, Kuršumliji,^a~ku, Para}inu, Mladenovcu,Leskovcu, Zaje~aru i Vaqevu.Gra|evinska Direkcija Srbijeima obavezu da dostavi ponuduza oko još 900 stanova, zavisnood tr`išne cene stanova ugradovima gde se vrši wihovapredaja. Za MO su prihvatqivisamo završeni stanovi ilistanovi koji su u završnoj faziizgradwe. U zavisnosti od di-namike pribavqawa i pri-javqivawa stanova od straneUprave za infrastrukturu zaraspodelu u mestima i garnizon-ima širom Srbije, donosi}e seOdluke o raspodeli stanova uzakup na neodre|eno vreme, ko-

jom }e se odre|eni broj stanova dodeli-ti i vojnim penzionerima. O~ekujemo daUprava za infrastrukturu u toku 2011.godine prijavi oko 200 stanova u mesti-ma i garnizonima na teritoriji Repub-like Srbije.

Prema posledwoj Odluci o raspo-deli stanova u zakup na neodre|enovreme od 27. 1. 2011. godine, od ukupno109 prijavqenih stanova, 41 stan ra-zli~itih struktura ili 38 % je oprede-qeno za penzionisane oficire i pen-zionisane podoficire. Napomiwemo kaoprimer, da je u garnizonu Beograd od 48prijavqenih stanova, 20 stanova ili 41,6% opredeqeno za penzionisana vojna li-ca, a u garnizonu Novi Sad, od 19 pri-javqenih stanova, 10 stanova ili 52,6 %je opredeqeno za penzionisana vojna li-ca.

Što se ti~e završetka stanova naBe`anijskoj kosi i statusa SRC "Su-r~in", ta pitawa prevazilaze nadle-`nosti Uprave za tradiciju, standard iveterane, jer su u iskqu~ivoj nadle`nos-ti Uprave za infrastrukturu Sektora zamaterijalne resurse MO".

Oko 1 000 bespovratnih kredita u 2011. godini

Na pitawe kako ocewuje odziv i re-alizaciju bespovratnog kredita od20.000 evra i da li }e se i daqeprimewivati, na~elnik Uprave za tradi-ciju, standard i veterane odgovara:

"Što se ti~e korisnika vojnih penzi-ja bez stana, koji su se opredelili zakona~no rešavawe stambenog pitawa do-delom 20.000 evra u dinarskoj pro-tivvrednosti, napomiwemo da je odzivveliki, tako da je Fond za SOVO u toku2010. godine odobrio 550 kredita, od~ega je 536 vojnih penzionera realizova-lo dodeqeni bespovratni kredit i na tajna~in kona~no rešilo svoje stambenopitawe. U toku 2011. godine, nastavi}ese sa dodelom bespovratnih kredita, jer

su planirana nov~ana sredstva za okohiqadu korisnika vojnih penzija koji seopredele za ovaj na~in kona~nog reša-vawa svog stambenog pitawa.

A o tome dokle se stiglo sa real-izacijom preimenovawa i otkupa stano-va, pukovnik Risti} ka`e:

"Rešewem ministra odbrane broj6377-2 od 16. 6. 2008. godine o promeninamene stanova za slu`bene potrebe ustatus stanova u zakup na neodre|enovreme omogu}eno je ve}em broju sada-šwih i bivših pripadnika Ministarst-va odbrane da reše svoje stambenepotrebe. Ovim rešewem obuhva}eno jeukupno 1306 slu`benih stanova, a dosadje rešeno 1175 predmeta ili 90%. Nijerešen 131 predmet ili 10 % od ukupnogbroja, jer nisu ispuwene sve pravne pret-postavke (nema saglasnosti za izmenurešewa, nije odgovoreno na anketu, deopredmeta u sporu na Upravnom sudu Srbi-je i dr.). Korisnicima vojnih penzijadoneto je ukupno 400 rešewa o promeninamene slu`benog stana u stan u zakup.

Istim Rešewem o promeni nameneobuhva}eno je i 115 poslovnih prostora~ijim korisnicima je omogu}eno da po za-vršetku postupka legalizacije ovihprostora, tako|e bude doneto rešewe odavawu stana u zakup na neodre|enovreme. Do sada je legalizovano 38poslovnih prostora od kojih su za 35doneta rešewa o promeni namene u stanu zakup.

U toku je procedura sa~iwavawa dop-unskih spiskova stanova za slu`benepotrebe i poslovnih prostora koji nisuobuhva}eni navedenim Rešewem minis-tra odbrane o promeni namene. Na ovimspiskovima se nalazi oko 150 slu`benihstanova i poslovnih prostora, kojima }ebiti promewena namena u stanove u za-kup, nakon donošewa novog rešewa min-istra odbrane".

"Stambena pitawa korisnika vojnihpenzija }e se", prema re~ima pukovnikaRisti}a, "i po prelasku Fonda SOVO uFond PIO rešavati u okviru Min-istarstva odbrane, u skladu sa odredba-ma novog Pravilnika o rešavawu stam-benih pitawa u Ministarstvu odbranekoji je u pripremi i Pravilnikom orešavawu stambenih potreba korisnikavojnih penzija ("SVL" br. 34/10)".

Pukovnik Risti} se osvrnuo i na radorgana Fonda za SOVO istakavši da je"rad Fonda za SOVO, od 19. 3. 2010. go-dine, kada je i pretpot~iwen u sastav Up-rave za tradiciju, standard i veteraneMO, sa organizacijskog aspekta mnogo bo-qi nego što je bio pre. Me|utim, akostvari sagledamo sa objektivnogstanovišta, Fond SOVO radi u veomateškim i specifi~nim uslovima, jer or-ganizaciona struktura i postoje}i brojzaposlenog personala nisu dovoqni zatoliki obim poslova koji je od 2006. go-dine enormno pove}an i to iskqu~ivozbog posledica koje su nastale stupawemna snagu Uredbe o izmenama i dopunamaUredbe o platama i drugim nov~anim pri-mawima profesionalnih vojnika icivilnih lica u VJ (SL SCG, br. 35/04), akoja se primewuje od 1. 9. 2004. godine iUredba o izmenama i dopunama Uredbe o

NA[A TEMA

7Vojni veteran Februar 2011.

platama i drugim nov~anim primawimaprofesionalnih vojnika i civilnih li-ca u VJ (SL SCG, br. 42/05), koja seprimewuje od 1. 10. 2005. godine.

Unapre|en rad Fonda za SOVO

Kompletan menayment Fonda za SO-VO daje svoj maksimalni doprinos da,kako u radno tako i u vanradno vreme, ukvantitativnom i kvalitativnom smis-lu, izvršava redovne i vanredneposlove i zadatke u zadatim zakonskimrokovima.

Subjektivno gledano, mislim da jošima prostora za poboqšawe i una-pre|ewe rada u Fondu za SOVO, kroznadgradwu i rekonstrukciju organizacijeFonda, promenu kadrovske strukture, mo-tivaciju zaposlenih i boqu tehni~ku po-dršku. Samo u posledwih godinu danapuno smo uradili baš po ovim pitawimau Fondu i to postavqawem prve linijepot~iwenog menaymenta oficirima kojisu odgovorni za rad odeqewa u kojima suranije civilna lica bila pretpostavqe-na oficirima, izvršili smo dogradwuorganizacije Fonda i postavili odre-|eni broj kvalifikovanijeg personalana odgovornija radna mesta i uveli~eš}e (predlog je dva puta mese~no) sas-tanke Upravnog odbora Fonda za SOVO,izvršili zamenu stare za novu infor-mati~ku opremu, stavili u funkcijutelefonski Info-centar, otvorilizvani~ni veb sajt (www.fsovo@mod.-gov.rs), uvezali Fond za SOVO na un-utrašwi, sistemski internet Min-istarstva odbrane i Vojske Srbije iuvezali u sistem zdravstvenog osigu-rawa vojnih osiguranika organizacioneceline u Beogradu, Novom Sadu, Vaqevu,Kragujevcu, U`icu i Nišu.

Na kraju hteo bih da ka`em da ima jošdosta mogu}nosti za unapre|ewe rada uFondu za SOVO, ali o narednim potezimakoje planiramo da sprovedemo pri~a}emou nekom od vaših narednih brojeva".

Pukovnik Risti} je zadovoqan sarad-wom sa Udru`ewem vojnih penzioneraSrbije: "Saradwa sa UVPS je od osni-vawa naše Uprave, 19. marta 2010. Go-dine, svakim danom sve boqa i ona je sa-da na jako visokom nivou i ovom pri-likom moram re}i da je, po mommišqewu, veoma otvorena, konstruktiv-na i u potpunosti zasnovana na principi-ma me|usobnog poštovawa, poverewa iuva`avawa. ^lanovi UVPS su naši vojniveterani o ~ijem `ivotnom standardubrine Fond za SOVO. U narednom perio-du }emo sa UVPS raditi na poboqšawume|usobne koordinacije aktivnosti i nataj na~in dodatno doprineti još boqojsaradwi za dobrobit naše vojno pen-zionerske populacije. Tako|e, istakaobih da su za takvu dobru saradwu poredsvih odgovornih lica i u Udru`ewu vo-jnih penzionera i u Fondu za SOVO ipaknajzaslu`niji predsednik UVPS, gener-al u penziji Qubomir Dragawac i direk-tor Fonda za SOVO pukovnik MilojkoMilovanovi} sa svojim najbli`im sarad-nicima". Razgovarao M. Petrovi}

Uovoj pri~i neprekidno provejavapitawe: za{to se iz kolektivnihsme{taja izbacuju deca vojnih li-

ca? Gde }e ta deca da sklone glavu (iposle 26. godine) dok dr`ava wihovimroditeqima ne re{i stambeno pitawe?

Po~etkom februara, kad je po~eloprisilno iseqavawe stanara iz "Bristo-la", "Galeba" i iz "Zvezdare", razgovar-ali smo sa nekim od stanara koji su od VU"Dediwe" obave{teni da moraju da se ise-le.

"Došla sam sa majkom i sestrom 1991.iz Dugog Sela kod Zagreba", pri~a RadaJa}imovi} koja sa mu`em i malim detetomstanuje u hotelu Bristol. "Kad smo stigleu Beograd, prijavile smo se, ta~no se nese}am, bila je neka komisija za izbeglicei uputili su nas u hotel Bristol. U hotelsmo stigle 29. septembra 1991. i od tadsmo tamo. Otac je bio u garnizonu Dugo Se-lo, bili su blokirani, pa su se izvla~ilinešto preko Hrvatske, preko Bosne istigli su u Lukavicu u Sarajevo. Iz Sara-jeva je stigao u Beograd 1992, negde u pro-le}e otprilike. Od tad je i on u hoteluBristol. U Rešewu, koje ima za tu sobu,stoji datum - 1994. godina, a šta smo rani-je imali ja ta~no ne znam, nisam mogla daprona|em taj papir. Rešewe mu je izdaostambeni organ tadašwi, to je bila vojnapošta 5056 mislim. Ugovor smo potpisalisa vojnom ustanovom Dediwe 2000. pod pri-tiskom iseqewa. A taj ugovor smo sma-trali da nije pravno regularan zbog nekihta~ki koje nisu išle u našu korist.

Nisam potpisala izjavu

Ovaj put nas iseqavaju na osnovu ~lana8 . stav 4. iz ugovora u kojem piše da je mojotac nekom drugom izdao u podzakup tusobu; ispada da nekom napla}uje stanarinui da na tome zara|uje. Šta još da ka`em.Imam malu bebu od 15 meseci, majka mi jebolesna, otac je bolestan, oboje su šlogi-rani. Ne borave u toj sobi sa nama, otišlisu u selo. Majka je trenutno tu sa nama, sad~uva bebu, tu mi je i suprug. Roditeqipovremeno dolaze, svi spavamo u 15kvadrata zajedno. Suprug mi je bio u vojs-

ci, bio je na Kosovu 1998. i 1999. Bio je naKošarama, eto to mislim da je dovoqnozbog one poruke ministarstva što je bilana televiziji - da oni ne iseqavaju vojnalica koja su ikada radila u vojsci. Eto, mojsuprug je ipak nekada radio u vojsci, i mojotac je radio i sad je vojni penzioner, zas-tavnik prve klase u penziji.

Oni su bili ju~e, bila je vojna policijai bila je komisija vojne ustanove Dediwe.Došli su da nas isele. Ja nisam htela.Pošto su oni svi spavali, da ne bi uzne-miravali bebu i majku moju bolesnu, iza-šli smo napoqe pa smo razgovarali. Da mene bi taj dan iselili, tj. ju~e, ponudili sumi da potpišem izjavu da }u se svojevoqnoiseliti iz te sobe do 30. maja 2011. Nisamhtela da potpišem izjavu i pitala sam ihšta }e da rade u tom slu~aju. Rekli su da}e me iznositi napoqe sa bebom.

Nisu imali sudsku presudu, ni reše-we, ni nalog, ništa nisu imali; pokazalisu mi samo naredbu Ministarstva odbranei da su oni ~lanovi komisije. Sve to lepostoji potpisano, pe~atirano od Minista-rstva odbrane i neka uprava za nešto; jasam bila toliko iznervirana da nisamvidela koja. Dali su mi vezu, mislim da jeto bio neki pukovnik Šegrt, iz Min-istarstva odbrane, ali ne znam šta je~ovek po ~inu. Pokušala sam da mu objas-nim sve ovo, ali nije hteo ništa da sluša.Rekao je imate izbor ili danas da seiselite, ili da potpišete izjavu da osta-jete do kraja maja, a jedino zašto su nas os-tavili u toj sobi je bila mala beba inikakav drugi argument nije va`io. Oni sunam poništili va`e}e rešewe, a na os-novu poništenog rešewa raskinuli suugovor. Iz Bristola je navodno iseqeno 18soba, ne ulazim u to kako je ko stanovao,tamo su i porodice iz 1991. i deca vojnihlica, oni ka`u studenti, zna~i 18 soba jeiseqeno, oni su i danas dolazili. Ise-qavaju od 1. februara, a danas je ~etvrti,~etiri dana oni dolaze. Prvog nisu ise-qavali zato što je bila televizija B92,pasu mi govorili da su taj dan samo prošlikroz Bristol.

Ka`u stvari }e nam zapleniti, onda~ovek ka`e dajte mi dva dana. Te papirekoje oni nama šaqu, šaqu kao cirkularna

BESKU]NICI

8Vojni veteran Februar 2011.

Prisilno iseqavawe iz Bristola, Galeba i Zvezdare

PRETE]ACIRKULARNA

PISMANe mo`e ~ovek da ostane ravnodu{an kad slu{a ispovesti

vojnih besku}nika. Ne zna se {ta je te`e: gledati u o~i o~ajnogoficira-besku}nika dok vam pri~a o svom `ivotu i pla~e, ili

slu{ati pri~u deteta tog istog oficira koje je odrastalo ukolektivnom sme{taju.

pisma i to pe~at vojne ustanove Dediwe inigde ne piše Ministarstvo odbrane.

Našli smo advokata, pa vide}emo.

Tablica mno`ewa uz sve}e

Jelena Zvjer, koja stanuje u vojnomsama~kom hotelu "Zvezdara", pri~a:

"Došla sam 1992. godine sa majkom ibratom. Iz Dubrovnika sam rodom, poštose otac dobrovoqno prijavio u JNA, nastroje smo morali sami da pobegnemo, prvoiz Dubrovnika u Trebiwe gde nas je istotako uhvatio strašan rat; iz Trebiwa uBile}u, gde su nas muslimani isterali, izBile}e smo došli u Beograd u hotelskusobu od devet kvadrata, gdje smo spavalina podu, djelili jednu kiflu, jeli kiflešest meseci. Mama se zaposlila kao~ista~ica u Bristolu, `ena sa sredwomstru~nom spremom bila ~ista~ica, ali ne-ma veze. Imala je platu jednu marku za kojuje mogla da kupi ~ašu jogurta, zna~igladovawe, nismo imali ništa daobu~emo, došli smo sa jednom torbicommalom i dobili smo rešewe na tu sobicu.Posle je došao tata, pa smo dobilirešewe na ve}u sobicu na 20 kvadrata, gdesmo bili nas ~etvoro zajedno, jedan toaletkoji je radio na jedan sprat tj. za sedam so-ba, jedna tuš kabina, da vam ne pri~amkakvi su nam bili divni uslovi. I 1993. i1994, dve zime bez struje, vode i grejawasmo proveli, da su male bebe dobijaleupale plu}a, upale ušiju, a ja sam li~nodobila upalu plu}a posle zime. Tablicumno`ewa i deqewa smo u~ili tu uz sve}e,i to smo pla}ali, pojedini qudi su dobi-jali iz crvenog krsta da bi pla}ali sta-narinu, a naši roditeqi su pozajmqivalida bi pla}ali, da bi isplivao neki dugnepostoje}i, posle pet godina; terete nasza pola miliona dinara, zato što je mojamajka bila u penziji tada, odnosno na bolo-vawu, i odbijalo se od bolovawa. Vojna us-tanova je zagubila u arhivu dokumentacijuo wenom bolovawu i zahteva da se te pareponovo plate.

Majka mi je u invalidskoj penziji, poš-to je do sada imala sedam operacija; od1995. sve po~iwe, pa zato ja zbog we sveovo rešavam - da `enu još sa tim ne mal-tretiram i dovodim i nije joj više do `iv-ota. Ja sam išla ju~e u direkciju, gde me je

gospodin ^u~kovi}tako lepo primioda sam još i batinemogla da o~ekujemod wega, izvre|aome i rekao mi dasam isfrustri-rana i da svojefrustracije nemogu na wemu dale~im. I ja nemamništa drugo negoda ga tu`im iplaniram da podi-gnem tu`bu zauvredu, drugo pla-niram tu`bu pro-tiv gospodina Ri-sovi}a zato što jeovo nepostoje}acifra i ovo nijevalidno, kada sta-vi pe~at i potpisiza ovoga i staneiza ovoga svaka mu

~ast. Ima deset razli~itih cifara u dugo-vawu, zna~i kre}u se cifre od165 do 390hiqada dinara, plus neke lude kamate od220 hiqada na dug od 290 hiqada. E sadasamo da mi poka`u zakon po kom seobra~unavaju kamate. U vojnoj ustanoviDediwe niko ništa ne zna, sprdaju se buk-valno sa mnom, vucaraju me od jedne dodruge kancelarije, samo što me nisu izba-cili napoqe prekju~e kada sam bila saprijateqom i meni ne preostaje ništa dru-go do da odem na neku televiziju da ovo sveispri~am nekome, samo da se malo spre-mim, da budem malo smirenija, sve do de-taqa da ispri~am moj `ivot od moje petegodine do sada, pa da vidimo. Prvo ~etirirata, bolesna majka u ku}i, otac, brat kojistudira, trebaju pare za wega, treba wegafinansirati, otac radi gra|evinu, ~ovekima skoro 60 godina i ne}e mo}i još dugo,a oni tra`e pola miliona i ko meni garan-tuje, ja samo ho}u da vidim sa wima da midaju papir, zna~i ko mi garantuje da kad seovaj dug od navodno pola miliona plati da}emo mi ostati tu. Jednostavno iseqavajunas kao najobi~niju bagru, ponašaju se pre-ma nama kao da smo stoka, ~ista~ice ne~iste WC ve} mesec dana ni jedan nije pip-nut, ono je tamo opšta zaraza.

Ja stanujem sa bratom u 10 kvadrata, aroditeqi u 20. I pojedinci koji imajutrosobne stanove izdaju ih u Beogradu,`ive u hotelu oni ostaju i dobijaju i ve}esobe, a nas koji nemamo gde nego samo naulicu izbacuju napoqe. I smišqaju namgluposti od dugova jer ne znaju kako dru-ga~ije da nas izbace. Pošto svi imamorešewa potpisana od Ministarstvaodbrane .

Kamata 222.000 dinara

Pazite, pošto je moja majka u kontinu-itetu pla}ala od kada je došla u hotel,pla}ala je sve redovno, 2006. je otišla nabolovawe prvi put i 2007. bila na bolo-vawu. Kada je odlazila u penziju (2007),nije mogla da ima dugova, jer da je imalane bi mogla da bude penzionisana, a sad,odjednom, kad je promewen zakon, mo`e.Zvala je tamo koleginice, koje su radilena tome i rekle su joj da nema dugovawa, daje sve uredu, idi u penziju s mirom sve je uredu! Da bi se sada od jednom pojavilodugovawe od 290 hiqada. Svaki put kad

odemo da se raspitamo o dugovawu, dugov-awe je ve}e ili drasti~no mawe, zna~icifre se ne poklapaju uopšte. Zna~i ideod 160 do 390 hiqada i sada dobili smo tuopomenu pred izbacivawe do 10. marta,ili da se plati, ili da se leti napoqe,dva puta istu cifru pla}ati to je ludostnaravno. Navodno, Dediwe nema ni jedandokument da je mami odbijano od bolo-vawa, ne postoji dokument kod wihuopšte, we nema u arhivu itd. I jednos-tavno ne mo`e da se doka`e to i japostavqam wima pitawe, ako je ona u kon-tinuitetu pla}ala sve to do danadanašweg, zašto je presko~ila te dve go-dine. To je u arhivu neko lepo zagubio,pošto ovo nije jedini slu~aj u mojoj zgradida se ovakve stvari dešavaju, qudima sugrešili po dva miliona dinara. Mojkomšija ima dva miliona da plati, de~kokoji je pla}ao sve. A pojedini su tako iza-šli, dobili stanove. A nigde u ugovorimane postoji obra~unata kamata, nisamvidela da neko udara kamatu na sta-narinu, da dugujem Bušu mawu bih kamatuimala".

Danici Zvjer, majci Jelene Zvjer, Vojnaustanova "Dediwe"je, 26. januara 2011. go-dine (br.39-149), uputila Opomenu predprinudno iseqewe iz VSH "Zvezda-ra"(sobe 1007 i 1101) u kojoj se ka`e:"Uvidom u dokumentaciju vezanu za ko-riš}ewe smeštaja u vojnim objektima zasmeštaj samaca u Beogradu koji posluju usastavu VU "Dediwe" Beograd, utvr|eno jeda:

• glavnica Vašeg dugovawa po osnovuzakupnine zakqu~no sa 31. 12. 2010. godineiznosi 293.646, 62 dinara, pripadaju}a za-konska kamata iznosi 222.780,00, štoukupno iznosi 516.426,62 dinara.

Najkasnije do 10. 3. 2011. godine dosta-vite dokaz o izvršenoj uplati celokupnognavedenog iznosa. U protivnom, bi}emoprinu|eni da u smislu ~lana 8. stav 5.Ugovora o zakupu prostorija, sa danom 11.3. 2011. godine raskinemo ugovor o zakupui otka`emo Vam daqe koriš}ewe smešta-ja, a Ustanova }e svoja potra`ivawa ost-variti sudskim putem. Po raskidu bi}eteu obavezi da najkasnije do 21. 3. 2011. go-dine oslobodite smeštajnu jedinicu odlica i li~nih pokretnih stvari, te da is-tu vratite upravi objekta u stawu u kojemste je primili, sa pripadaju}im zadu`en-im pokretnim stvarima u vlasništvu Us-tanove. Ukoliko isto ne u~inite, 22. 3.2011. godine izvrši}e se postupak prin-udnog iseqewa uz asistenciju vojne poli-cije. VU "Dediwe" }e Vas teretiti za svetroškove nastale postupkom prinudnogiseqewa, kao i za troškove nastale~uvawem Vaših li~nih stvari u CZS"Batajnica", Batajni~ki drum bb (kod Ze-munske mlekare) u iznosu od 300,00 dinaradnevno.Po ovlaš}ewu direktora pomo-}nik direktora za komercijalne posloveZoran Risovi}."

Nisam izdala sobu u zakup!

"U Beogradu sam sama, nisam udata,`ivim u ovom gradu od 1971. godine",pri~a Slavica Rai~evi} stanarka vojnogsama~kog hotela "Zvezdara". "Kod VojskeJugoslavije po~ela sam da radim 1979. uVU Dediwe, samo što se mewao nazivfirme, bio je VU Avala, VU Beograd, VUTop~ider, pa VU Dediwe. Ne dugujem niš-

BESKU]NICI

9Vojni veteran Februar 2011.

Sa skupa vojnih besku}nika : Jelena Zvjer, Rada Ja}imovi} i predsednici Velizar Rabrenovi} i Nada Pavi}evi}

ta, redovno izmirujem sve dugove, mislimpla}awa, samo što povremeno odem ubawu, eto imam svoju rodbinu. Nigde nemamništa, nisam stambeno obezbe|ena, s timda sam ja dobila obaveštewe, odnosno onisu dobili dojavu, da sam ja izdala sobu uzakup. A svi se papiri vode na mene, imamrešewe, radila sam u firmi i tu samzaradila penziju. Išla sam kod pukovni-ka Šegrta, išla sam kod zamenika direk-tora? On je u Nemawinoj 15, u nekoj upraviu Ministarstvu za logistiku. On mi jerekao da što se ti~e dugovawa da je sve uredu, ali da oni imaju podatak da sam iz-dala sobu u zakup, što uopšte nije ta~no.I sada mi prete izbacivawem, sa polici-jom vojnom, ako ja ne budem tu, izbaci}e mistvari... Ali ja nisam izdala sobu u zakup,sve imam legalno, sve papire; 2002. godinesmo obnovili rešewa koja su nam tra`ilii sve to imamo... Ja imam bratanca kojido|e nekad, kad ja nisam tu, on ina~e istoradi kod vojske, moj bratanac moja je krv,prezime nosimo isto, ispada da niko nesme da do|e i da bude tu, ~ak da ne smemda imam ni prijateqa".

Vojna ustanova "Dediwe" uputila jeSlavici Rai~evi}, 5. januara 2011. godine,obaveštewe o raskidu ugovora o zakupu(br. 39-54) koje navodimo u celini:

"Revizijom dokumentacije vezane uzdodelu sama~kog smeštaja u vojnim objek-tima za smeštaj samaca u Beogradu kojiposluju u sastavu VU "Dediwe" Beograd,utvr|eno je da ne posedujete pravni osnovza daqe koriš}ewe smeštaja, s obziromda rešewe, kojim Vam je smeštaj dodeqen,nije u skladu sa ~lanom 1. Odluke o na~inukoriš}ewa, upravqawa, odr`avawa i ev-idencije objekata za smeštaj samaca("SVL" 30/05 i 18/08), odnosno sa ~lanom 8stav 4 Ugovora o zakupu prostorija koji stebili u obavezi da zakqu~ite sa VU "Dedi-we" Beograd, te su se stekli uslovi zaraskid ugovora o zakupu.

Imaju}i u vidu izneto, obaveštavamoVas da ste u obavezi da do dana 31. 1. 2011.godine ispraznite od lica i stvari smeš-tajnu jedinicu koju koristite, a koja jenavedena u zaglavqu ovog akta, kao i daizmirite dospela dugovawa po osnovu ko-riš}ewa iste, te da kqu~ smeštajne je-dinice predate recepciji objekta.

U protivnom 16. 2. 2011. godine prove-š}e se postupak prinudnog iseqewa oVašem trošku uz asistenciju vojne poli-cije.

Primerak ovog obaveštewa ista}i naoglasnoj tabli objekta. Direktor, pot-pukovnik Dejan Mrqaš."

Slavica je 20. januara napisala molbuVU "Dediwe" i ubrzo je dobila odgovor(196-2 od 25.01.2011):

"Povodom Vašeg dopisa in.br. 196-1 oddana 20. 1. 2011. godine, obaveštavamoVas da smo nakon izvršanog uvida u posto-je}u dokumentaciju, vezanu za regulisaweVašeg smeštaja u VSH "Zvezdara", utvrdi-li da je nastupio uslov za jednostraniraskid ugovora, shodno ~lanu 8 Ugovora ozakupu , ~iji ste potpisnik, te da shodnotome, ne postoji pravni osnov za daqe ko-riš}ewe navedene smeštajne jedinice.

Kako obaveštvwe o jednostranomraskidu ugovora, nema karakter upravnogakta, to nema mesta odlagawu nalo`enogiseqewa, te ste u obavezi da smeštajnu je-dinicu oslobodite od lica i stvari u pr-vobitno ostavqenom roku. Po ovlaš}ewu

direktora VU "Dediwe" Zoran Risovi},pomo}nik za komercijalne poslove."

Prema posledwim informacijamaSlavica je ve} prisilno iseqena izhotela.

[ta sam to do`iveo od svoje zemqe

"Uz suze i o~aj, porodice penzion-isanih oficira iz hotela "Galeb", poslevišednevne drame, 9. februara ove go-dine", kako su izestile "Ve~erwe novo-sti", "iseqene su iz spornih soba. Oko 30pripadnika specijalnog voda vojne poli-cije, u pratwi pet slu`benika Minista-rstva odbrane i Vojne ustanove "Dediwe",upali su oko 7.30 u zgradu u Ulici Sve-tozara Markovi}a, ispraznili domovestanara i zape~atili ih. Ozbiqnijih suko-ba, sre}om, nije bilo.

Spor u Galebu i drugim vojnim hote-

dovani nadle`ni su nam rekli da seodreknemo stanova u Hrvatskoj, Sloveni-ji, Bosni i Hercegovini, kako bismo moglida konkurišemo za smeštaj u Beogradu -pri~a ]u}a. - Ovo gde se trenutno nalazi-mo je trebalo da bude privremeno rešewe,ali sve do danas nismo dobili obe}anedomove. Ne mogu da verujem šta samdo`iveo od zemqe za koju sam se borio.

Sa druge strane, Ministarstvo odbra-ne je najavilo da }e u okviru smawewatroškova, iz svojih objekata iseliti svestanare koji u wima borave bez pravnog os-nova. Vojni slu`benici su zato zakucalipre nedequ dana na vrata hotela Bristol,gde u pet soba `ive stanari sa spornimstatusom. U Ministarstvu isti~u da je re~o qudima koji ne rade, niti su radili usistemu odbrane. Prostor u kome `ivenamewen je aktivnim pripadnicima VojskeSrbije", navodi se u izve{taju "Ve~erwihnovosti".

"Pravo na smeštaj u sama~kim objekti-ma, poput beogradskog hotela Galeb, imaju

iskqu~ivo profesion-alni pripadnici VojskeSrbije i Ministarstvaodbrane. Ukoliko re-dovno ne pla}aju cenuzakupa du`e od dvameseca ili okon~ajuslu`bu, gube mogu}nostkoriš}ewa smeštaja.Bespravni stanari vo-jnih objekata, zbog ne-pla}awa kirije ošteti-li su dr`avu za gotovomilion evra".

Tako u Minista-rstvu odbrane obja-šwavaju posledwu "ak-ciju" iseqavawa sta-nara iz vojnih objekata,koja je zapo~ela u hotelu"Bristol", nastavqenau "Galebu" i VSH "Zvez-dara". U "Galebu"se, ka-ko ka`u, 13 osoba nasil-no uselilo u još 15

drugih prostorija. Wihov dug zakoriš}ewe smeštaja iznosi devet mil-iona dinara.

Iz sama~kih hotela bi}e iseqeni svistanari koji su izgubili pravo na smeštaj- upozoravaju u Ministarstvu odbrane.Novi krov nad glavom mora}e da potra`ei svi koji su se nasilno uselili u pros-torije za koje nemaju rešewa.

Prema wihovim re~ima, jedini razlogza iseqewe stanara sa klimavim pravnimosnovom, je smawewe troškova. U ispra-`wene sobe useli}e se aktivni pripadni-ci Vojske koji nemaju krov nad glavom.

U Ministarstvu odbrane odbacuju op-tu`be iseqenih stanara da su iseqeni naprepad, kao i da su ošte}eni la`nimobe}awima.

Osobe koje su izgubile pravo na smeš-taj u "Bristolu" ne rade niti su ikadaradile u sistemu odbrane - podse}aju uMinistarstvu odbrane. Postoje, kako ka-`u, i pojedinci kojima je prestala slu`bau Vojsci Srbije, ~ime su izgubili i pravona smeštaj, jer su odbili radno mesto u je-dinicama.

Stanari koji su izba~eni i kojima je za-pre}eno izbacivawem smatraju da su iz-ba~eni protivzakonito, na na~in kojivre|a qudsko dostojanstvo.

M. Petrovi}

BESKU]NICI

10Vojni veteran Februar 2011.

lima vodi se oko soba koje su stanari jošpre 20 godina dobili na koriš}ewe. Iakosu podnosili zahteve da za te prostorijepotpišu ugovore, to im nikada nije omo-gu}eno.

- Do 2005. godine sam sa porodicom`iveo u sobi od devet kvadrata, a ondasmo uz saglasnost tadašweg upravnikaprešli u još jednu ve}u prostoriju - pri~aBlagoje Karaxi}, zastavnik prve klase upenziji. -Za wu sam podnosio zahtev, alinikada nisam dobio ugovor. Sada samdo`iveo da ti qudi upadnu hajdu~ki, nasi-lno, kao najgore fukare. Imam 73 godine,moja supruga 70 i posle 20 godina mu~ewaovo sam do`iveo.

Penzionisani oficiri ka`u da su imza pla}awe stanova nametnute ekonomskecene, koje za malu sobu iznose ~ak 6.000dinara. Tako|e, oni tvrde da su od Tr-govinskog suda dobili potvrdu da Vojna us-tanova Dediwe, koja je nadle`na za ovaj idruge vojne hotele, nije registrovana.Drugim re~ima, da su sve da`bine koje onanapla}uje od stanara neosnovane.

Neki od stanara pokušali su da zaus-tave iseqewe iz soba, ali su oni uzupotrebu fizi~ke sile pomereni. Tako jei penzionisani kapetan prve klase Bra-nko ]u}a, zajedno sa svojim stvarima za-vršio u hodniku.

- Kada smo za vreme rata prekoman-

Hotel Galeb: Iseqavawe uz pomo} vojne policije

Gradski odbor ud-ru`ewa vojnihbesku}nika u Kra-

gujevcu je u utorak 8.februara 2011. godineorganizovao miran pro-test ispred kasarneGrošnica. Protestu jeprisustvovalo oko se-damdeset vojnih besku-}nika podr`anih od vo-jnih penzionera koji surešili svoje stambenopitawe.

Ministar odbrane je22. decembra 2010. go-dine delegaciji vojnihbesku}nika Srbije iz-me|u ostalog rekao da }e ubudu}eobezbe|ivawe stanova vojnim penzioner-ima i}i razmenom vojne imovine idavawem kredita od 20.000 evra samogu}noš}u dodele placeva od pet aripovršine. Obezbe|ivawe krova nadglavom mu~i vojne penzionere be-sku}nike ve} mnogo godina. ^ekaju}istanove za ovih 19 godina umrlo je 2500KVP ne do~ekavši da dobiju krov nadglavom i da obezbede sebe i svojeporodice. Ako se ovim tempom nastavi zakoju godinu ne}e biti ovih problema.

Vojni besku}nici Kragujevca potpo-mognuti vojnim penzionerima "nezadovo-qni zbog dvadesetogodišweg nereša-vawa stambenih problema penzionisanihpripadnika vojske Srbije, zbog ukidawaustavnog prava na stan i miran dom, zbog"~erupawa" penzija, zbog ukidawa Fondasocijalnog osigurawa vojnih osiguranikai utapawa u zajedni~ki Fond PIO, zbognajave da deca vojnih penzionera starija

od 26 godina ne}e biti tretirani kao~lanovi zajedni~kog doma}instva, zbogponašawa pripadnika vojske Srbije kojiu~estvuju u krojewu sudbine vojnih pen-zionera, a ponašaju se kao da nikadane}e oti}i u penziju, zbog ustupawa vo-jnih objekata drugim institucijama beznaknade, zbog propadawa vojnih objekatai imovine koju vojska Srbije ne koristi,zbog na~ina ustupawa kasarne GrošnicaFijatu, zbog nepostojawa dogovora izme-|u Ministarstva odbrane R. Srbije i gra-da Kragujevca o razmeni viška vojneimovine za stanove i zbog sveukupnoglošeg odnosa dr`ave prema vojnim pen-zionerima.

Vojni besku}nici okupqeni naprotestu 8. februara 2011. godine is-pred kasarne Grošnica u Kragujevcu i po-dr`ani od vojnih penzionera koji surešili svoje stambeno pitawe zahtevajuod ministra odbrane:

Pristupiti rešavawu lošeg dru-

štvenog polo`aja u koji su dovedeni vo-jni penzioneri pre svega izradom idonošewem novog Zakona o socijalnomosigurawu vojnih osiguranika.

• Isplatiti dugove vojnim penzioner-ima: dug za period od 2004. do 2007. go-dine i dug zbog zakidawa povišice od11,06% od 1. 1. 2008. godine.

• Višak vojne imovine razmewivatisa organima lokalne samouprave, zain-teresovanim kupcima i drugim institu-cijama po principu "Kasarna za stanove".

• Posti}i i realizovati dogovor sagradom Kragujevcom o razmeni kasarni"Radomir Putnik" i "Grošnica" i Domavojske za stanove. Tra`imo da u dogov-orima sa organima lokalne samoupraveu~estvuju i predstavnici Udru`ewa vo-jnih besku}nika.

• Poštovati ste~ena prava penzion-isanih pripadnika vojske, pa shodnotome pri rešavawu stambenih problemavojnih besku}nika, decu koja imaju višeod 26 godina `ivota ra~unati kao~lanove zajedni~kog doma}instva.

• Iznos sredstava koja se odobravajuu vidu kredita korisnicima vojne penzi-je bez stana podi}i sa sadašwih 20.000evra na 30.000 evra i više.

• Licima koja nemaju adekvatno reše-no stambeno pitawe, za razliku u struk-turi i kvadraturi stana odobravatikredite po sli~noj proceduri i uslovi-ma kao i licima koja nemaju nikakav stan.

• Višak vojnog zemqišta isparce-lisati i placeve dodeliti korisnicimavojne penzije bez stana.

U~esnici skupa se solidarišu sa vo-jnim besku}nicima koje organi vojnepolicije nasilno izbacuju iz soba po vo-jnim objektima, dok se veliki brojsadašwih i bivših pripadnika vojskeSrbije širi u stanovima sa više stoti-na kvadrata i u više stambenih jedini-ca.

Okupqeni Kragujev~ani se raduju ot-varawu radnih mesta u svom gradu iuva`avaju sve teško}e u kojima se nalaziSrbija, posebno u oblastima diploma-tske i pravne borbe za o~uvawe teri-torijalnog integriteta zemqe, ekonomi-ji, društvenim reformama i u~vrš}i-vawu demokratije, ali ne pristaju dabudu `rtve politi~kih mahinacija ipoligon za ubirawe politi~kih poena,re~eno je u zahtevima poslatim ministruodbrane. Dragoslav \or|evi}

PROTESTI

11Vojni veteran Februar 2011.

PISMO [UTANOVCU

U~esnici skupa, pored ostalog,tra`e razmewivawe vi{ka vojneimovine sa drugim institucijama poprincipu "kasarne za stanove", ilida se vi{ak vojnog zemqi{ta podelina placeve, koji bi bili dodeqenikorisnicima vojnih penzija bez stana.Vojni besku}nici tako|e tra`e daiznos sredstava koja se odobravaju uvidu kredita korisnicima vojnihpenzija bez stana treba podi}i sa 20na 30 hiqada evra. Ove zahteve vojnibesku}nici su sa skupa proslediliministru odbrane Draganu [utano-vcu.

Protest vojnih besku}nika u Kragujevcu

OSAM ZAHTEVAMINISTRU

Oko 70 penzionisanih pripadnika vojske, ~lanova Udru`ewa vojnih besku}nika,protestovalo je ispred kasarne u Gro{nici zbog na~ina na koji je ovaj vojni

objekat ustupqen za potrebe "Fijata". Dodatno nezadovoqstvo, kako isti~u, izaziva ~iwenica da Ministarstvo odbrane i Grad Kragujeac godinama ne mogu da

se dogovore o razmeni kasarne "Radomir Putnik" za stanove.

Uslovi u kojima `ive vojni besku}nici

Kada ste u Va{oj kwizi pisali ova|ewu i trgovini organima zarobqenihSrba, na{a, ali i svetska javnost, je otome }utala. Za{to su }utali i za{to susada progovorili? Ima li u toj promenistava verovawa da su nas ukrotili i pre-vaspitali toliko da }emo i ovoprogutati bez roptawa?

Po{la bih korak daqe od Va{egpitawa. Va|ewe organa, najmonstruozni-ji zlo~in na{e epohe, nije lokalni prob-lem. To je planetarni problem i doga|ase u svim delovima sveta, ili precizni-je re~eno u zemqama tre}eg sveta, gde sevode me|unarodni ili lokalni ratovi.Slo`ila bih se sa danas najve}im filo-zofom sveta ^omskim, da je masovno ubi-jawe qudi ukoreweno u evropskoj civi-lizaciji.U pogledu va|ewa organa ne tre-ba i}i duboko u istoriju. Ono ima svojekorene u nama bliskoj i dobro poznatojistoriji - u samom centru evropske civi-lizacije.

Va|ewe organa zapo~eto je u Hrvatskoj

Ova vrsta kanibalizma nijezapo~eta na Kosovu i Metohiji, ve} dati-ra od po~etka rata na biv{im jugosloven-skim prostorima. Srbi iz Hrvatske i BiHtako|e su bili `rtve iste zlo~ina~kemanufakture. I o tome ste pisali, alibez odjeka.

Karla del Ponte je prva u svojojkwizi progovorila o ovom problemu i tou odnosu na Kosovo.Va|ewe organapo~elo je mnogo ranije u Hrvatskoj, potomi u BiH. O tome postoji obimna doku-mentacija u Tribunalu, a nadam se da jesa~uvana i u na{oj obave{tajnoj slu`bi,oni su se bavili prislu{kivawem ipratili proces. Ima, na`alost, mnogo

primera te monstruoznosti. Zdru`enehrvatsko-muslimanske snage ubile su uBosanskom Brodu 2o srpskih civila i iz-vadili im organe. Istovremeno su zaus-tavili ~etiri kamiona puna Roma koji suputovali u Nema~ku.Svi su poubijani, iz-va|eni su im organi u bolnici u Bosan-skom Brodu, a zatim belim helikopterompreneti na odre|eno mesto.Helikopterje poleteo sa fudbalskog stadiona, kakoje posvedo~io {ef Komisije za tra`ewenestalih lica. Tokom agresije hrvatskevojske na Kupres, sanitetska ekipa vadi-la je organe zarobqenim srpskim vo-jnicima i oficirima. Nakon oslobo|ewaKupresa od strane srpske vojskeprona|ena je dokumentacija i foto-grafije i sve to je dostavqeno Tri-bunalu. Naravno - uzalud.

Ostala je tako|e bez odjeka Va{atvrdwa da su takve operacije ne izvo-dive u primitivnim uslovima, te da jeameri~ka baza Bonstil najverovatnijemesto gde su takve operacije izvo|ene.Ili je jedno od takvih mesta. I uop{teuloga "ameri~kog faktora" u ovoj mon-struoznosti se prili~no kamuflira.

U nacisti~koj ideologiji bio jerazra|en do savr{enstva medicinskimehanizam "vivo" eksperimenta, koji sumasovno primewivani u koncentra-cionim logorima. Zar nije logi~no da jeva|ewe organa samo jedna savr{enijametoda ove politike? Promenili su sesamo nalogodavci. Umesto nacistajavqaju se NATO sile, predvo|ene lid-erom sveta SAD. Uva`eni ameri~kianaliti~ar Piter Singer u svom epohal-nom delu navodi da je "privatnaameri~ka kompanija "Den Korporation",koja je operisala i na prostoru neka-da{we Jugoslavije, bila ukqu~ena i utrgovinu qudima i seks industri-jom"..Pri~a o "`utoj ku}i" na severu Al-banije je bacawe pra{ine u o~i kako bise odvratila pa`wa od zbivawa u "Bond-stilu". Va|ewe qudskih organa jeizuzetno komplikovana operacija i mo`ese izvoditi samo u savr{eno modernoopremqenim bolnicama, kao {to je bol-nica u Bondstilu, a ne u improvizovanim"`utim ku}ama".

Vesli Klark nosi bubrege sa Kosova

U "presretnutim" razgovorima kodsrpske obave{tajne slu`be postoje otome dragoceni podaci. U razgovoru Ves-lija Klarka, komndanta NATO snaga zaEvropu, sa Havijerom Solanom 15. avgus-ta 2001. godine u {vajcarskim Alpima, a

INTERVJU

12Vojni veteran Februar 2011.

HRVATI UBILISVEDOKA

Odavno je poznato da je u Gospi}ui Vukovaru bilo mnogo trgovine qud-skim organima. Vi{estruki svedok uHa{kom tribunalu, Milan Levar, "za-povjednik izvi|a~ko-prislu{nog cen-tra u Gospi}u", otkrio je neverovatnezlo~ine,mnogo ve}e nego {to to itkomo`e zamisliti"."Bilo je situacijakada su na prvom spratu zgrade ubi-jali, a u prizemqu je bila delegacijaEZ i UNPROFOR-a. Kako le{eve nisumogli nositi po stepenicama, ko-nopcem su ih spu{tali kroz prozor, adoqe je ~ekalo bolni~ko vozi-lo…Gledao sam qude kako nosele{eve iz kojih ispadaju creva",rekao je Levar u Tribunalu.Po pov-ratku iz Haga on je ubijen, {to se de-silo i mnogim potencijalnim sve-docima ovakvih zlo~ina na Kosovu.

Dr Smiqa Avramov

KRIMINALENDEMSKIH

RAZMERAUgledna profesorka me|unarodnog prava na

beogradskom Pravnom fakultetu danas jeemeritus profesor na Akademiji za diplomatiju i

bezbednost. Iako u godinama kada aktivnostijewavaju, profesorka je upravo objavila uxbenik"Me|unarodno javno pravo", a pre toga dvotomnustudiju o genocidu nad Srbima. Sa mladala~kimelanom profesorka Avramov je akter i u~esnik

svih de{avawa koja se ti~u sudbine i o~igledneugro`enosti na{eg naroda.

pred Klarkov put na Kosovo, on jerekao:"Moram da obavim va`an posao,obe}ao sam da }u da donesem bubrege…"Solana je na to konstatovao da "dobroradi bolnica u Bondstilu, kao i celabaza." Iz razgovora Ta~ija i Klarka os-talo je zabele`eno i Ta~ijevo pitawe otome da li je "kraqevska bolnica u Lon-donu zadovoqna saradwom po pitawu or-gana za transplataciju"! O tome se sveznalo, ali niko nije prekidao zaveru}utawa.

Kod nas se za neke mnogo mawezlo~ine stalno pote`e pitawe nalogo-davaca. U ovako monstruoznim de{avaw-ima nalogodavci se ne pomiwu. Za{to?

OVK, kao i hrvatske i muslimanskesnage pre wih, koje su u~estvovale u kid-napovawu qudi, bili su samo pomo}nicisvojih mentora. Iza ~itave akcije stajalesu "privatne" ameri~ke vojne korporaci-je, {to potvr|uje i Piter Singer, a one susamo "produ`ena ruka vladine poli-tike". Tr`i{te ameri~kog "privatnog"vojnog servisa koje je tako obilato ko-ri{}eno u razbijawu Jugoslavije, oslo-bo|eno je bilo kakve pravne kontrole upogledu svoje delatnosti. Sticaweprofita je jedini motiv koji gapokre}e.Ta vrsta delatnosti je scena na-jstravi~nijeg nasiqa u dana{wem svetu,da citiram ponovo Singera. Re~ju, moglibismo nalogodavce nazvati qudima osa-ka}ene svesti, ali ono {to u ovomtrenutku zaprepa{}uje to je jedna krajwaindiferentnost koja je zavladala sve-tom u odnosu na kriminal koji je poprim-io endemske razmere.

Kako smo stigli do takve indifer-entnosti?

Mislim da uzrok le`i u jednometi~kom paradoksu. Mno{tvo pravnihakata doneto je, navodno, u ciqu za{tite~oveka.Istovremeno je tom istom ~ovekuoduzeto pravo na `ivot, osnovno qudskopravo. Oru`je za masovno uni{tewesvakodnevno se usavr{ava, prona|eni sumehanizmi za mewawe klime, izazivawevulkanske erupcije, a genocid je u svetupostao svakodnevna pojava.

Genocid koji traje

Autor ste kapitalne kwige "Genocidu Jugoslaviji - 1941-1945, 1991…". Kakose desilo da se genocid nad Srbima pon-avqa, a da upravo mi budemo optu`enikao izvr{ioci genocida?

Genocid nad srpskim narodom u ra-zli~itim oblicima se kontinuiranosprovodi od 1941, 1991. do danas. I za toniko ne snosi odgovornost.Odgovornostusta{ke Hrvatske Broz je ve{to zameniofloskulom o bratstvu i jedinstvu i nas-tavio istrebqewe Srba pod razli~itimetiketama. On to nije mogao da radi bezspoqne podr{ke.Svakodnevno nam sti`uoptu`be sa zapada o kr{ewu qudskihprava. Ni jedan jedini protest nije sti-gao zbog Golog otoka koji je zverstvimaprema{io mnoge nacisti~ke koncentra-cione logore..Nepojmqivo je da u proce-su razarawa Jugoslavije i promenevlasti, politi~ka "elita" umesto dapostavi to pitawe odgovornosti za geno-cid,sada pognute glave i savijene ki~me,prihvata da sedne na optu`eni~kuklupu.Prihvata da budemo optu`eni zagenocid i prekrajawe istorije. To }e os-tati kao trajan istorijski paradoks.

Odnos Zapada prema zlo~inimaizvr{enim nad Srbima je mawe vi{ejasan i tu nema mnogo ~u|ewa. Ali kakavje na{ odnos prema sopstvenim `rtvama?Od Jasenovca do danas tu se izgleda nijeni{ta promenilo? Takvo bagatelisawesopstvenih patwi i `rtava je gotovonezamislivo.

To je vrlo kompleksno ali za ovu pri-liku bih postavila samo jedno bolnopitawe: nije li i tu proradila korupci-ja?

Ako je to mogu}e, onda je tragedijasrpskog naroda bezobalna…

Tragedija srpskog naroda prostire sena mnogo {irem horizontu…Najdra-mati~niji vid srpske tragedije je na{ in-telektualni pad.Jo{ uvek nije dotaknu-ta su{tinska tema o odgovornosti srpskeelite, o nepostojawu vizije i defin-isanih nacionalnih interesa za 21.vek.Zaboravili smo re~i ameri~kog pre-dsednika Frenklina Ruzvelta da "uvrhunskoj politici ne postoje slu-~ajnosti, sve je unapred osmi{qeno i is-planirano". Moramo kro~iti iza "ten-dera", dnevnog bavqewa mafijom, au-tonomo{tva… Politi~ki poraz Srbijeima jednu moralnu i intelektualnu di-menziju, koja prirodno doti~e sudstvokoje se uru{ava pred na{im o~ima,doti~e ekonomiju, ali na jednom vi{emnivou od "tendera" i rasprodaje narodneimovine koja Srbe mo`e brzo i lakoodvesti do prosja~kog {tapa. Na`alost,mnogi Srbi su ve} postali "vlasnici" tog{tapa.

Branka ^uqi}

INTERVJU

13Vojni veteran Februar 2011.

PAVELI] - BRITANSKI AGENTNakon delimi~nog otvarawa bri-

tanskog dr`avnog arhiva iz doba Dru-gog svetskog rata, do{ao nam je doruku dokument iz kojeg se vidi da jenajve}i ratni zlo~inac Ante Pave-li}, tesno sara|ivao sa britanskomobave{tajnom slu`bom jo{ od 1926.godine. Odr`avali su tesne veze saPaveli}em i wegovom organizacijomi posle ubistva kraqa Aleksandra uMarsequ 1934. godine i koristiliPaveli}a, uprkos wegovoj reputacijiteroriste i ubice…Britanska obave-{tajna slu`ba {titila je Paveli}a i{vercovala usta{ko zlato i organi-zovala bekstvo ratnih zlo~inaca.Xorx Bu{ stariji kao {ef CIE bio jedobro obave{ten o transakcijamaPaveli}a ali je redovno odavaopo~ast "10 aprilu" kao danu Hrva-tske. Najokoreliji ratni zlo~incipreuzeti su u Pentagonu za specijalneoperacije.

Ako verujete u istorijske ana-logije, eto vam odgovora na pitawe kodanas {titi Ta~ija i druge zlo~incesa ovih prostora.

Paradoks je i stvarnostkoju `ivimo. Vidite limogu}nost izlaska iz para-doksa koji nas prate?

Posle jednog perioda ukome je srpski narod ostaonem, pred bolnim saz-nawem izdaje u samom vrhuvlasti, uquqkan u nez-nawu zakulisne borbe svo-jih biv{ih tzv. "ratnihsaveznika", za koje je pro-livena krv u dva svetskarata, do{ao je trenutakotre`wewa. Srpski vlada-ju}i krugovi bi morali od-lu~no da preseku sa namet-nutom im tu|om praksomrazmi{qawa, koji pred-stavqa jednu tu`nu la-krdiju, morali bi daotvore o~i pred surovomrealno{}u `ivota i krenuput borbe za istinu, zanovom vizijom, koja jedinomo`e pokrenuti stvar-ala~ki elan srpskog naro-da i dati nov smisao gen-eracijama koje dolaze.Ka`em morali bi, alistrepim da i ne mora bititako. Ri~ard Holbruk ohrabrio je pripadnike OVK na zlo~ine

UKruševcu je, 1. februara 2011. go-dine, odr`ana proširena sedni-ca Opštinskog odbora UVP Kru-

ševac, kojoj su pored ~lanova odboraprisustvovali i predsednik Nadzornogodbora Miroslav Juri}, poverenici mes-nih odbora iz Trstenika, Varvarina iBrusa, Rade Vukadinovi}, Tomislav Mak-

`ena i razno.U uvodnom izla-

gawu predsednik jesa`eto predstaviobrojne aktivnosti Op-Od i Organizacije ucelini u 2010. godini,sa naglaskom da su sebavili `ivotnim pi-tawima od zna~aja zaKVP i da su sve plani-rane aktivnosti u celini realizovane.

Govore}i o problemima koji su bitnouticali na status vojnih penzionera uostvarivawu prava iz oblasti penzio-nog, invalidskog i socijalnog osigurawa,kao i stambenog obezbe|ewa, predsednikOpOd je posebno naglasio mere kojeGlavni odbor UVPS preduzima na planuo~uvawa vojno-penzionog sistema i za-štiti prava KVP utvr|enih Ustavom izakonima.

U ovom periodu Opštinski odborbavio se `ivotnim pitawima vojnih pen-zionera me|u kojima su: obilazak starihi bolesnih, pru`awe pomo}i oko izradedokumentacije KVP za dodelu JNP, pod-nošewe tu`bi za stari dug preko Op{ti-nske organizacije UVP, u~lawivawe KVPu UVPS, obezbe|ivawe pomo}i od upravegrada, organizovawe izleta, susreta isportskih takmi~ewa, obele`avawezna~ajnih datuma, informisawe ~lanst-va i druge aktivnosti.

Zbog kvalitetnog i sadr`ajnog in-formisawa koje pru`a ~asopis "Vojniveteran", imamo 67 pretplatnika.

U skladu sa našim mogu}nostima po-mogli smo nov~ano postradale u zemqo-tresu u Kraqevu.

Opšti je zakqu~ak se mnoge od ovihaktivnosti ne bi mogle realizovati bezpomo}i proverenih saradnika: Gradske

QUDI I DOGA\AJI

14Vojni veteran Februar 2011.

uprave grada Kruševca, Skupštine opš-tine Aleksandrovac i Varvarin, Ko-mande garnizona Kruševac, 246.bata-qona ABHO, Centra za usavršavawe ka-drova ABHO, Radio televizije Kruše-vac, Kulturnog centra Kruševac, Udru-`ewa civilnih penzionera, kao i mnogihdonatora (Telekom Srbija, JKP"Vodovod", privatno preduze}e "Branakomerc" i drugi) koji su svojim anga-`ovawem i donacijama doprineli današe humanitarne akcije u potpunosti us-peju.

Na kraju sednice, predsednik \ur|eRadmanovac zahvalio se svim ~lanovimaOpOd, Nadzornom odboru i poverenici-ma za ulo`eni trud u realizaciji pome-nutih aktivnosti.

O tim rezultatima govore pohvale ipriznawa koja su dodeqena Opštinskojorganizaciji Kruševac, wenim ~lanovi-ma i institucijama i pojedincima u gradu.Naravno, ovom prilikom bi izdvojiliPOVEQU UVPS kao najviše priznawekoje je Glavni odbor dodelio našoj or-ganiyaciji.

Uprkos svim izazovima, iskušewimai problemima protekle godine, Opštin-ska organizacija UVP Kruševac, kao deoUVPS, afirmisala se kao legitimnipredstavnik vojnih penzionera Rasin-skog okruga.

Mr Aleksandar Simonovski

ODJEK PRAVOG INFORMISAWA

Na sastanku Op{tinskog odboraUVP Kruševac, krajem pro{legodine, ~lanovi odbora done-

li su jednoglasnu Odluku da secelokupnom ~lanstvu u Rasinskomokrugu (Kruševac, Aleksandrovac,]i}evac, Varvarin, Trstenik i Brus),pored slawa specijalnog priloga"Veterana, pošaqe i obaveštewe ko-jim se ~lanovi Udru`ewa informišuo zna~ajnim pitawima.

Ovaj potez obrazlo`en je ~iweni-cama da bi organizacija sastanaka upet opština iziskivala veliketroškove i mnogo vremena, jer ni-jedan mesni odbor nema prostoriju zarad, a oko 30% KVP u tim opštinama`ivi po selima…^lanovi Odboraprihvatili su obrazlo`ewe predsed-nika Radmanovca i ovlastili ga dapošaqe takvo obaveštewe.

Napomiwemo da je 120 primerakaspecijalnog priloga podeqeno ~la-novima u opštini Kruševac, 440koverata sa obaveštewem i specijal-nim prilogom poslato na adrese os-talih ~lanova Udru`ewa Rasinskogokruga. Ovaj zadatak je realizovanpreko vojne ekspedicije, zahvaquju}ivelikom razumevawu i pomo}i koman-danta garnizona Kruševac pot-pukovnika Veqka Martinovi}a.

Odjek ovakvog informisawa daoje pozitivne rezultate: pove}an jebroj dolazaka u Udru`ewe, zatimpove}an je broj KVP koji podnose za-hteve za JNP, a pove}an je i broj tele-fonskih poziva od strane KVP koji sepohvalno izjašwavaju za ovakav gest,posebno za napore koje je Glavni od-bor u~inio štampawem specijalnogpriloga, ~ime je na najboqi na~in in-formisano celokupno ~lanstvoUVPS. A. S.

Iz Ministarstva odbrane

14 NOVIH STANOVA U

KUR[UMLIJI

Uprava za tradiciju, standard iveterane, Odeqewe za stambeneposlove, ponudilo je 14 novoiz-

gra|enih stanova u nasequ "Rasadnik" uKuršumliji za koje po rang listi nemadovoqan broj zainteresovanih lica.Me|u ponu|enim stanovima su: 1 garsow-era, 4 jednosobna, 5 jednoiposobnih i 4dvosobna.

Objekat je završen i ima upotrebnudozvolu a stanovi se nalaze u: pri-zemqu, prvom, drugom, tre}em spratu i

potkrovqu.Obaveštavamo sve KVP, da ukoliko

ima zainteresovanih dostave pisanu iz-javu overenu u opštini ili sudu da seodri~u dodele strukturno pripadaju}egstana i prihvataju dodelu ponu|enog,odnosno strukturno maweg stana kaokona~no rešewe svog stambenog pitawa.U izjavi se svako zainteresovano lice,mora decidno izjasniti samo za jedan odponu|enih stanova.

Overene izjave dostavqati naadresu:

Sektor za qudske resurse MO - Up-rava za tradiciju, standard i veterane- Odeqewe za stambene poslove, Ul. Ne-mawina 15, 11000 Beograd.

Izjave dostaviti najkasnije do 25.februara 2011. godine

Z. Vu~kovi}

si} i Zoran Milanovi}, a opravdanoodsutni poverenici MO iz Aleksandrov-ca i ]i}evca.

Na dnevnom redu bila su pitawa:izveštaj o radu Opštinske organizacijeza period april 2010. - januar 2011. go-dine; rad Opštinskog odbora izme|u dvesednice; obele`avawe 8. marta - Dana

Iz Opštinskog odbora UVP Kruševac

@IVOTNA PITAWANA DNEVNOM REDU

Povodom 17. godi-šwice formira-wa Udru`ewa

VPS,u Kragujevcu je 4.februara 2011. godineodr`ana Sve~ana sedni-ca Gradskog odbora UVPKragujevac. Sednici suprisustvovali svi~lanovi Gradskog i Nad-zornog odbora i gosti: izgarnizona - kapetan Gra-dimir Kosti}; Udru`e-wa penzionera Kra-gujevca - Milašin Milo-jevi}; Udru`ewa vojnihbesku}nika iz Kragujev-ca - Aleksandar Janko-vi} i Invalida rada -Sredoja Dabovi}.

Izveštaj povodom obele`avawa 17.godišwice od formirawa organizacijevojnih penzionera podneo je predsednikGradskog odbora Kragujevac Slavko Mi-ni}.

Kada je formirana, naša organizaci-ja je imalo 52 ~lana, a danas na teritori-ji gradskog odbora ima 1.214 korisnikavojne penzije a u~laweno je 1.035 ili85%. Kroz dugogodišwi rad ulo`eni suveliki napori da se o~uva status pen-zionera, a UVPS se pokazalo kao jedinipravi zaštitnik interesa vojnih pen-zionera. U vreme najve}ih nevoqa, sa-nkcija i inflacije, ~lanovima Udru-`ewa pru`ana je pomo} u nabavci `ivot-nih namirnica i mnoge druge vrste po-

mo}i. Kada je 2007. godine zakinut deovojnih penzija ~lanstvu je pru`enaneposredna pomo} u ostvarivawu pravana naplatu neispla}enog dela penzija. Ugradskom odboru je do sada izra|eno oko950 tu`bi, a uz wih i svi podnesci sudu,kako bi ~lanovi lakše došli do ost-varewa svojih prava. Obra|eno je iupu}eno Fondu SOVO preko 410 zahtevaza ostvarivawe jednokratne nov~ane po-mo}i.

Gradski odbor u ovom vremenu ost-vario je jako dobru saradwu sa srodnimorganizacijama i udru`ewima i to ve}godinama ~ini sa SUBNOR-om, Udru-

`ewem potomaka ratnika, Udru`ewempenzionera Kragujevca, gradskom organi-zacijom Crvenog krsta i Organizacijominvalida rada.

Svakako tu su i oni koji mogu najvišeda nas razumeju i pomognu a to su Koman-da garnizona i Garnizonska ambulanta sapru`awem medicinske pomo}i, što suoni u prošlosti ~inili i dan danas~ine. Gradska organizacija UVP Kragujev-ca u svom dugogodišwem radu stekla jeugled ne samo me|u svojim ~lanovimanego i u UVP Srbije.

Tako je Glavani odbor UVP Srbije, zauspešan rad i vo|ewe organizacije, do-delio 10 plaketa desetorici ~lanova izahvalnicu Sekciji `ena.

Gradski odbor dodelio i uru~io zah-valnice zaslu`nima: Komandi garnizonaKragujevac, Crvenom krstu Kragujevac,Udru`ewu penzionera Kragujevac i po-jedincima: Branku Jovanovi}u, ÐuriGavranovi}u, Sretenu Samarxi}u, Bo`i-daru Jerinki}u, Radmili Tomi} iRadenku A}imovi}u.

Na sve~anosti je uru~ena plaketa GOUVP Srbije Zoranu Savi}u, za postignuterezultate ostvarene u realizaciji pro-gramskih ciqeva udru`ewa. Plaketu muje uru~io predsednik gradskog odboraKragujevca Slavko Mini}.

Gradska organizacija UVP Kragujevaci u daqem radu }e se dosledno zalagatiza ostvarivawe prava korisnika vojnepenzije. Te`ište }e imati u pru`awuneposredne pomo}i Udru`ewu vojnihbesku}nika i u~eš}em u radu UVP Srbijeu naporima da se adekvatno reše za-konske regulative socijalnog osigurawavojnih osiguranika i izvrši uskla-|ivawe penzija za sve kategorije pen-zionera.

Dragoslav \or|evi}

15Vojni veteran Februar 2011.

QUDI I DOGA\AJI

Obele`en Dan Vojske i Dan dr`avnosti u Garnizonu Gorwi Milanovac

KOMANDANTU SPOMENMEDAQA

Ukasarni "Vojvoda Radomir Putnik" u Gorwem Milanovcusve~ano je obele`en 15. februar - Dan Vojske Srbije i Dandr`avnosti Republike Srbije. Povodom praznika, ~es-

titke pripadnicima Centra za obuku veze, informatike i elek-tronskih dejstava uputili su predsednik Republike SrbijeBoris Tadi}, ministar odbrane Dragan Šu-tanovac, na~elnik Generalštaba generalMiloje Mileti} i na~elnik Moravi~kog okru-ga Darko Domanovi}.

Sve~anosti pored pripadnika garnizona,prisustvovali su predstavnici lokalnihsamouprava Gorweg Milanovca, ^a~ka i Lu~a-na, kao i predstavnici gradskog odbora vojnihpenzionera sa predsednikom \urom Jovanovi-}em, potpredsednikom gradske organizacijeRVS ^a~ak i gosti iz privrednih organizaci-ja. Nakon sve~anog marša zastavnog voda i in-tonirawa himne Bo`e pravde, pripadnicimaCentra za obuku i prisutnim gostima obratiose zamenik komandanta major ZoranCvetkovi}. On je rekao da je za obele`avawe

dana Vojske ozna~en datum koji objediwuje identitet Vojske idr`ave, ~ime se obnavqa wihova najdubqa povezanost udr`avotvornoj tradiciji. Proslava dana Vojske je i da se podse-timo na ostvarene rezultate u proteklih godinu dana, a rezul-tati su na najvišem nivou, a u prilog tome govori i spomenmedaqa koja je u nadle`noj komandi u Beogradu uru~ena koman-dantu jedinice pukovniku Stanimiru Lazarevi}u.

Dan dr`avnosti u Srbiji, u kasarni "Vojvoda Radomir Put-nik" proslavqa se skoro deceniju, a Dan Vojske Srbije petu god-inu za redom. Po završetku sve~anosti, pro~itane su ~estitkevisokih vojnih zvani~nika, a zatim su dodeqene pohvale, unapre-dewa i nagradna odsustva. Nakon zvani~nog dela sve~anostiodr`an je i tehni~ko - takti~ki zbor na kojem su prikazani savre-meni sistemi veze. Ilo Mihajlovski

Sve~ana sednica Gradskog odbora UVP Kragujevac

PLODOVI DUGOGODI[WEG TRUDA

Kako je Kuzman u~lawivao u UVPS

OD VRATA DO VRATA

Naredbu o penzionisawu zastavnik prveklase Dragoqub Kuzmanovi} Kuzman prim-io je u garnizonu Loznica. Do penzioni-

sawa u garnizonu je obavqao razli~ite du`nos-ti, me|u kojima i du`nost referenta opštihposlova. Po prirodi posla veoma dobro je poz-navao penzionisana vojna lica u širem regionukoji su bili nasloweni na komandu garnizona uLoznici.

U septembru 1999. godine dogovorio se sapenzionisanim potpukovnikom Sibinom Gvozde-novi}em (sada `ivi u selu Vrani}u kod Stepo-jevca) da formiraju organizaciju vojnih pen-zionera u Loznici, gde su obuhvatili KVP izQubovije, Malog Zvornika i Krupwa. Dragoqubnam je ispri~ao da su wih dvojica krenulipeške u ciqu u~lawivawa KVP u UVPS. Išlisu od ku}e do ku}e, od stana do stana, razgovar-ali sa KVP i u~lawivali ih.

Bilo je i dirqivih susreta sa vojnim pen-zionerima, koji su se obradovali kada suvideli da ih se neko setio i rado su se u~law-ivali u UVPS.

Na osniva~koj skupštini, uz prisustvo pred-stavnika iz Glavnog odbora UVPS i gostiju,u~laweno je je oko 20 KVP u UVPS. Na toj skupš-tini izabrani su organi skupštine, a me|u wimaje i Kuzman bio izabran.

Dragoqub Kuzmanovi} je ro|en 30. marta1940. godine u selu Krasava, Opšina Krupaw, odoca @ivka i majke Divne. @ivko je bio u~esnikNOR-a, nosilac "Partizanske spomenice 1941",a poginuo je prilikom proboja Sremskog fronta.

Posle osmogodišwe škole Dragoqub je,1959. godine, završio sredwu vojnu školu sao-bra}ajnog smera u Rijeci. Slu`bovao je u mnogimgradovima bivše SFRJ, u Skopqu, ponovo u Ri-jeci, Titogradu, Vaqevu i na kraju u Loznici gdeje i penzionisan. `ivi sa suprugom Slavkom iimaju dve k}erke, Radmilu i Nadu, i ~etvorounu~adi.

"U svim garnizonima sam imao veliki brojprijateqa", pri~a Dragoqub, "sa mnogima se isada ~ujem telefonom.

Jedino se nerado se}am vremena kada uTitogradu nisam imao stan, pa sam išao odgazde do gazde, jer tada nisam bio svoj na svome.Za sadašwe vreme, pojede me nepravda premavojnim penzionerima. Dr`avna uprava se premanama ponaša kao ma}eha. Ugro`ena su namste~ena prava. Dr`ava je veliki du`nik vojnimpenzionerima", ka`e na Kuzman.

Kuzmanovi} od formirawa UVPS neprekid-no radi na omasovqavawu ~lanstva u UVPS. Natom planu uradio je najviše u našoj organizaci-ji. Od 127 KVP u~laweno je 115 ili 90,55%. Kuz-man je nezamenqiv pri organizaciji overezdravstvenih kwi`ica (overavamo u garnizonuŠabac ). Osim toga, nesebi~no poma`e ~lanovi-ma KVP pri popuni obrazaca, a puno jeanga`ovan pri obilasku i posetama starim ibolesnim ~lanovima KVP.

Nosilac je posla i pomo}i ~lanovimaporodice u ostvarivawu prava pri smrtnimslu~ajevima KVP. Za svoj rad u Udru`ewu do sa-da je dobio dve zahvalnice UVPS, nov~anu na-gradu i plaketu UVPS. Na svim dosadašwim re-dovnim izborima biran je u Opštinski odborUVP Loznica, imenovan je za blagajnika, a naposledwim izborima za sekretara.

Sima Stanki}

16Vojni veteran Februar 2011.

QUDI I DOGA\AJI

Stariji vodnik Dalibor Pa{i} prvi je primio ~estitku kao priznawe za samopregoran rad na du`nosti

Kada smo 2007. godine dobili pre-poruku od Glavnog odbora da podne-semo tu`be protiv Fonda SOVO

zbog duga, u Ba~koj Topoli tra`ili smoadvokata koji }e nam pomo}i oko pod-nošewa tu`bi.

Odabrali smo, i za naše prilike ugradu, nepoznatog advokata sa maloiskustva,Slavka Radisavqevi}a.

Prvi naš susret nije bio bašobe}avaju}i, razgovarali smo o svemu štatra`imo i na kraju je ipak pristao.

Zakazali smo sastanak sa ~lanovimaUdru`ewa i nije mu bilo baš lako iza}ipred 30-40 vojnih penzionera. NašSlavko, sin milicionera, našao se predpenzionisanim oficirima, sa raznimiskustvima, da ne govorimo o školskojspremi ili o ~inovima. Pitawa pršte sasvih strana, a on odgovara pomalo nesig-urno, kako nam se tada u~inilo.

Na kraju, dogovor je pao: zastupa}e nasSlavko.

Obišli smo za nekoliko dana svenepokretne vojne penzionere, neki suverovali da smo mi ti koji `elimo da po-mognemo, a neki su rekli da ne `ele datu`e onoga od koga dobijaju penziju.

Nas 24 podnelo je tu`be od pedesetak

lica koja su imala osnova za tu`bu! U gradu se ~uje:"Gde si našao tog ad-

vokata?" Šta da im odgovorim:"Vide}etena kraju, mislim u sebi."

Pro|u dve godine kad me naš advokat,specijalac za prinudnu naplatu, obaveš-tava o pravosna`nim odlukama: stigla zaovog, za onog i na kraju godine nas 22 smodobili novac od nas 24 koliko nas jetu`ilo Fond SOVO.

Sada nastupaju "Neverne Tome". Pita-ju: imamo li mi još pravo da tu`imo?Tu`ite! To je jedini odgovor.

Pqušte nove tu`be, Slavko ne mo`eglavu da digne od posla, skoro svakod-nevnih putovawa na relaciji Ba~ka Topo-la-Beograd .

Ove godine za "Neverne Tome" ve} jedobio dve pravosna`ne presude!

Slavko je naš "specijalac", napla}ujedugove od dr`ave.Od anonimnog advoka-ta, postao poznat ne samo u našem mestu;ve} uveliko sara|uje sa svojim kolegamaiz cele Srbije.

Naš Opštinski odbor nikad nijetra`io da nas obaveštava o tome kakonapreduje, ali on nam za svakog javqa dok-le je stigao, kome je ispla}en zakinutideo penzije sa pripadaju}om kamatom.

Imre Šuqok

Pri~a "o nevernim Tomama" i jednom advokatu

NA[ SPECIJALAC ZA PRINUDNUNAPLATU

Sredinom februara svake godinesve organizovane društvene sre-dine obele`avaju Dan dr`avnosti

Srbije i Sretewe Gospodwe, a ujedno iva`e}i Dan Vojske Srbije.

U svim jedinicama Vojske Srbije ovajdan veoma sve~ano se obele`ava, sumira-ju se godišwi rezultati i nagra|uju najbo-qi.

Prvi Pontonirski bataqon, kaospecifi~na jedinica u Vojsci Srbije, iwen novi komandant potpukovnik SinišaMarinkovi}, veoma dobro su organizo-vali ovu sve~anost; istakli su da su

tokom godine imali brojne veoma uspešnoizvršene zadatke samostalno i u sarad-wi sa drugim jedinicama, kako srpskimtako i na me|unarodnom planu, a istaknu-to je da je i opšta obuka bila na visinizadatka. Zbog svih postignutih rezultataviše pripadnika jedinice je nagra|eno ipohvaqeno.

Na sve~anosti u kasarni "Cerski ju-naci", me|u brojnim gostima, prisustvo-vali su i predstavnici Udru`ewa vojnihpenzionera na ~elu sa predsednikom\or|em Mom~ilovi}em.

Stevan Stojanovi}, Šabac

UVP - Šabac

OBELE@EN DAN DR@AVNOSTI

17Vojni veteran Februar 2011.

QUDI I DOGA\AJI

Poseta vojnim penzionerima smeštenim uGerentološkom centru u Nišu

SAMCI NISU ZABORAVQENI

Uokviru plana i programa rada Gradskog odbora UVP u Nišu, ovihdana je uprili~ena poseta vojnim i porodi~nim penzionerima kojisu svoj mir našli u Gerentološkom centru u Nišu. U poseti su

bili Obrad Milenkovi}, predsednik Gradskog odbora, dr VitomirPan~i}, predsednik Zdravstvene komisije i Ranko Babi}, novinar ipredsednik komisije za informisawe Gradskog odbora UVP u Nišu.

Nema sumwe, da je ova poseta Gerentološkom centru i razgovoru sakorisnicima ove ustanove, a koji su svoj mir našli u wemu, pobudila ve-liku radost svih prisutnih korisnika vojne penzije i, kako ka`u, posetaza wih zna~i da nisu zaboravqeni.

U razgovoru sa ~lanovima Gradskog odbora, vojni i porodi~ni pen-zioneri postavili su više pitawa, a koja se pre svega odnose na isplatuduga iz 2004. i 2008. godine. Oni su zamolili da im se pomogne oko pop-uwavawa zahteva za isplatu duga, a nisu izostala ni pitawa iz oblastizdravstvenog zbriwavawa, u prvom redu isplata lekova koji nisu na poz-itivnoj listi, a koje im lekari pripisuju.

Me|utim, ono što je najzna~ajnije, korisnici koji se nalaze u Geren-tološkom centru zadovoqni su zbog brige koja im se posve}uje, smeštajai veoma kvalitetne hrane, kao i zbog raznih aktivnosti u centru.

Prilikom posete ~lanovi Gradskog odbora UVP u Nišu, svim li~nimi porodi~nim vojnim penzionerima koji se nalaze u centru, uru~ili suprigodne poklone, ~ime su svi bili prijatno iznena|eni. Kako re~e Bog-dan Filipovi}, biv{i vazduhoplovac, ova poseta je znak da nisu zabo-ravqeni i po`eleo je da ovakvih susreta bude vi{e, kao i da uvek dobi-ju informacije o statusu vojnih penzionera.

Na kraju posete, ~lan Gradskog odbora UVP Niša zahvalio je psiho-logu Jasmini Ili} na iscrpnom obave{tewu o svim pitawima koja seodnose na korisnike vojne penzije. Ranko Babi}

Iz Opštinskog odbora UVP Prokuqa

^LANOVIMA NA USLUZI

Na šestoj redovnoj sednici Opštinskog odbora UVPProkupqa, odr`anoj 13. januara 2011. godine, razma-trani su godišwi izveštaji o radu Opštinske organi-

zacije.Te`ište rada u 2010. godini bili su izbori 5. saziva na

svim nivoima, rad na omasovqavawu ~lanstva, redovnom in-formisawu KVP i u kompletirawu zahteva za ostvarivaweprava na naknadu dela troškova stanovawa, pomo} u ostvari-vawu prava na JNP, pomo} u kompletirawu zahteva za posmrt-nu pomo} i pogrebne troškove, pomo} u ostvarivawu prava naporodi~nu penziju, pretplata na "Vojni veteran", obele-`avawe 17. godišwice Udru`ewa, pomo} u podnošewu tu`biitd.

U toku 2010. godine podnesen je 41 zahtev za JNP, rešeno je31, a 4 su odbijena.

U toku 2010. godine tri KVP su rešila stambeno pitawe,dodelom dva stana u Nišu i jednog stana u Beogradu.

U finansijskom izveštaju je istaknuto da smo prihode re-alizovali u 95,42% a rashode u iznosu od 90,12 %, da smoizvršili nabavku štampa~a, da smo imali u prihodima uplatuiz Glavnog odbora 10.000,00 dinara. Od naših skromnih sred-stava izdvojili smo i uplatili pomo} za postradale KVP uzemqotresu u Kraqevu.

U izveštaju Nadzornog odbora naglašeno je da smo imalidelimi~nu kontrolu obavqawa finansijskih i ra~unovod-stvenih poslova od strane ~lana Izvršnog odbora i da suna|eni nedostaci otkloweni u potpunosti.

Vid Šarac

Na sastanku Udru`ewa vojnihpenzionera Bijelog Poqa uime Glavnog odbora pris-

ustvovao je sekretar Udru`ewavojnih penzionera u Crnoj GoriRadivoje Zdravkovi} i predsjed-nik beranskog udru`ewa NadaNovovi}.

Sjednicu je otvorio i prisutnepozdravio predsjednik Opštin-skog odbora Milinko Stojanovi} iodao priznawe Glavnom odboru zauporno i nesebi~no zalagawe upru`awu pomo}i za ostvarivaweprava vojnih veterana.

Sekretar Udru`ewa RadivojeZdravkovi} detaqno je info-rmisao prisutne o aktivnostimaGlavnog odbora na rješavawu egzi-stencijalnih pitawa kao što su:isplata zaostalih primawa, stam-beno zbriwavawe, zdravstvenoobezbe|ewe, dodjela jednokratnenov~ane pomo}i penzionerima samalim primawima i drugim pitaw-ima koja mnogo zna~e za veterane.

Za isplatu zaostalih primawaprema novopodnesenom ZakonuPIO Crne Gore, koji je regulisaoobešte}ewe za vojne penzionereod 15. avgusta 2007. do decembra2010. godine, isplati}e se razli-ka u iznosu od 10,7% u dvije rate .Prva rata bi}e ispla}ena 20. mar-ta a druga 6 mjeseci kasnije.

Isplata ove razlike do}i }e upravo vrijeme da ve}ina platirazna dugovawa i zanovi dotra-

jale ku}ne aparate.Stambena problematika je

krajwe nepovoqna. Oko 300 pen-zionera nema stan i pla}a kirijekoje su i do jedne polovine wi-hovih penzija. U aprilu }e bitipodjela stanova od strane Min-istarstva odbrane a dio od togapripaš}e vojnim penzionerima,istakao je Zdravkovi}.

Delegacija vojnih penzioneraprimqena je prije nekoliko danakod premijera Igora Lukši}a.Predsjednik Dragan Tiodorovi}tom prilikom iznio je brojne neis-puwene obaveze dr`ave prema vo-jnim penzionerima i sa obra-zlo`ewem ih, u pisanoj formi,predao nadle`nima.

Posledwa ta~ka dnevnog redabila je uru~ewe zahvalnica i jed-nokratne nov~ane pomo}i.

Slijedila je posjeta RadovanuŠ}eki}u i \or|iju Sekuli}u, sta-rinama koji hrabro kora~aju u de-setu deceniju. Kod doma}ina

je sve odisalo na ku}ni i vo-jni~ki red, onako kako dolikujevojnim veteranima. Do~ekali sunas kao najro|enije, ka`e MilinkoStojanovi}.

Navirala su sje}awa iz vi-šedecenijskog vojni~kog `ivota uslu`bi narodu i otaxbini.

Na kraju nas zamoliše da po-novo do|emo, a mi wima po`e-qesmo dobro zdravqe.

R. Zdravkovi}

Iz Udru`ewa vojnih penzionera u Crnoj Gori

DR@AVA U MARTU VRA]A POLOVINU DUGA

Mesni odbor "Batajni-ca", koji pripada Op-štinskoj organizaci-

ji Zemuna, dobio je pros-toriju za sastanke mesnogodbora u Biha}koj ulicibroj 2. Prostoriju im je ustu-pio ku}ni savet zgrade, azasluge za opremaweprostorije pripadaju ~lanumesnog odbora Refiku.

Povodom po~etka rada unovoj prostoriji, predsed-nik Opštinske organizaci-

je Cvetko Jokanovi} uru~ioje predsedniku mesnog odb-ora Dragošu Badwaru zah-valnicu. Tom sastanku,pored ~lanova MO, pris-ustvovao je i ~lan ve}a SOZemun Slavko Došenovi},ina~e ~lan MO.

Posebne zasluge u raduMO ima Ninko Radi}, kojiveoma dobro poznaje sve~lanove wegove organi-zacije.

T. Mitušev

MO "BATAJNICA" U NOVOJPROSTORIJI

Predsednik Jokanovi} uru~uje zahvalnicu predsedniku MO "Batajnica"

Otvaraju}i 6. redovnu sed-nicu Opštinskog odboraUVP ^ukarica, koja je

odr`ana krajem januara, predsed-nik Zoran Jankovi} je predlo`iodnevni red koji je jednoglasnousvojen.

U protekloj 2010. godiniodr`ano je 9 sednica, kao i re-dovna skupština. Tako|e, obele-`ena je i 17. godišwica osni-vawa Opštinske organizacijeUVP ^ukarica, istakao je Janko-vi}. On je ranije više puta nasednicama ponovio da je neza-dovoqan sa brojem novih ~lano-va UVP. To je, kako je rekao, "rakrana" u ovoj organizaciji. Me|u-tim, ima i pozitivnih aktivnos-ti, a to su: veoma dobra saradwasa Opštinskim odborom UVPRakovica, kao i sa Udru`ewempodoficira ^ukarica-Rakovica.Posebno je istakao obilaskebolesnih i teško pokretnih~lanova UVP. Izneo je podatakda je u toku 2010. godine obra|en101 predmet za le~ewe i opo-ravak bolesnih lica.

Zatim su, prama dnevnom re-du, podnosili izveštaje predse-dnici ili sekretari MO. Sekre-tar MO Cerak-@arkovo VojislavSimonovi} rekao je da se svakog~etvrtka, u 10 ~asova, u prostori-ju MZ do|e 15-20 ~lanova UVP.Prema wegovim re~ima, ak-tivisti su prošle godine obišli9 teško bolesnih lica. Izneo jepodatak da je 7 osoba preminulo,dok su 4 ~lana napustila organi-zaciju. Predsednik MO @ele-znik Miodrag \or|evi} je naveoda Mesna organizacija broji 47~lanova UVP od ~ega 10 nisu ko-risnici vojne penzije. On je do-dao da su obilazili bolesnike,te da je informisawe bilo re-dovno. "Imamo dobru saradwu saMZ i potomcima ratnika od 1912-1920. godine", rekao je \or|evi}.On je podvukao da se sporo reša-

va stambeno pitawe vojnih be-sku}nika, te da dr`ava "imaponi`avaju}i odnos prema vojnimpenzionerima".

U ovoj diskusiji predsednikMO ^ukari~ka Padina BorislavPeji} je istakao da su po planuispunili sve zadatke i da u Mes-noj organizaciji ima 104 ~lana.

^lan MO Srem~ica-Moštan-ica Mirko @egarac obavestio jeprisutne da se ~lanovi UVP, ko-jih ima 80, svakog petka okupqajuu prostoriji MZ, te da rade poplanu. On je dodao da su u tokuprošle godine odr`ali devetsastanaka. "Nismo zadovoqni sau~lawewem", rekao je @egarac.

Predsednik MO Cerak-Vino-gradi Stojan Savanovi} rekao jeda Mesna organizacija broji 308~lanova, a da ima 28 ~lanovapretplatnika na list "Vojni Vet-eran". On se samokriti~ki osvrn-uo rekavši da za dve godine nijeodr`ana ni jedna sednica prav-daju}i se da nema prostorije."Nismo bili aktivni koliko smomogli", priznao je Savanovi}.

Kao blagajnik Opštinske or-ganizacije, govorio je dostaopširno. Govore}i o kontroli odstrane Nadzorne komisije, is-takao je da je bilo primedbi nawegov ra~un, te da je došlo do"varnica i sva|a". Me|utim,predsednik Nadzornog odboraMuhamed Muli} u nekoliko re~e-nica dao je dosta primedbirekavši da "ne mo`emo usvojitiizveštaj zato što nije vo|ensvakog dana ulazak i izlazak,odnosno utrošak novca, te dane}e potpisati izveštaj.

Jankovi} je na kraju in-formisao ~lanove sa sadr`ajem5. sednice Glavnog odbora UVPSrbije, odr`ane 23.12.2010. go-dine.

Opštinska organizacija UVP^ukarica broji 946 ~lanova vo-jnih penzionera.

Petar Kne`evi}

18Vojni veteran Februar 2011.

MilovanVuki~evi},

pukovnik u penziji1948 - 2011.

Pukovnik u penziji Milo-van Vuki~evi}, ~lan Opšti-nske organizacije UVP Para-}ina, iznenada je preminuo30.januara 2011. godine. Milo-van je ro|en 1948. godine us.Jablanici, opština Kruše-vac. Posle završene osmogo-dišwe škole, upisuje gimnazi-ju u Kruševcu i istu završava1968. godine. Opredequje se zavojni poziv i vojnu akademijuupisuje 1968, a završava 1972.

godine i unapre|uje se u ~inpotpuru~nika. Po~iwe sa oba-vqawem prve oficirske du-`nosti kao komandir voda u di-vizionu u garnizonu Para}in.

U aktivnoj slu`bi obavqaoje odgovorne du`nosti ko-mandira voda-baterije, koma-danta diviziona, mnoge du`-nosti referenta u komandama iupravama a posledwa mu je bi-la predsednik vojnodisciplin-skog suda u GŠ.

Du`nosti je obavqao u gar-nizonima Para}in, ]uprija iBeograd.

U toku slu`be `eleo je us-avr{avawe i vanredno upisujeKomandno štabnu akademiju iistu zavr{ava 1996. godine. Zasamopregoran rad u slu`biviše puta je pohvaqivan, na-gra|ivan i odlikovan.

U penziju odlazi 2006. go-dine i od tog vremena posve}ujese svojoj porodici i radu u UVPPara}in.

Bio je uzoran roditeq apre svega dobar ~ovek. U svemumu je pomagala i podr`avala gawegova supruga Marija.

Milovan je sahrawen 31.januara 2011. godine u s. Jabla-nica kod Kruševca.

S. Stojanovi}

Mirko Špawa]en}o,

pukovnik u penziji

^etrnaestog februara na-pustio nas je još jedan ~ovekrevolucije, komunista i ofi-cir Jugoslovenske narodnearmije, pukovnik Mirko Špawa]en}o.

Ro|en je 5. februara 1928.godine u siromašnoj seqa~kojporodici u Vodicama kod Ši-benika, u Republici Hrvatskoj,kao drugo od šestero dece ocaAvgustina i majke Marice.Mirko je sav `ivot posvetioideji vodiqi koja ga je sa pet-naest godina ukqu~ila u rev-olucionarni, partizanski pok-ret. Poreklom iz poznate rev-olucionarne i komunisti~keporodice Špawa, iz koje je~itava desetina wegovih na-jbli`ih ostavila svoje `ivotena putevima revolucije. Mi-rkov `ivotni put i nije mogaobiti druga~iji. Sa 15 godinauhapšen je od strane italijan-skog okupatora i u Okru`nomsudu u Šibeniku osu|en na sm-rt streqawem. I tada, hrabar

i smeo, kako mogu biti samode~aci wegovih godina, Mirkoje uspeo je da pobegne ispredpuš~anih cevi okupatora nakon~ega je ostao da radi na istomterenu kao partijski radnikilegalac. Iz tog vremena ostaoje i wegov revolucionarninadimak ]en}o na koji je bioponosan.

Godine 1945. iz ŠtabaRatne Mornarice upu}en je nakurs radio telegrafiste -šifranta koji je sa uspehom za-vršio. Ubrzo nakon toga upu}enje na školovawe u U~ilišteveze u Škofju Loku kod Qu-bqane nakon ~ega je jula 1950.godine unapre|en u prvi tadaoficirski ~in, zastavnika, apotom iste godine u ~in pot-poru~nika. Godine 1960. u okvi-ru reorganizacije kontraoba-veštajne slu`be primqen je uorgane bezbednosti u kojima jevršio najodgovornije du`nostipoput na~elnika Operativnotehni~kog centra Uprave bez-bednosti SSNO i na~elnikaPrvog Kontraobaveštajnog ode-qewa Uprave bezbednosti Sa-veznog sekretarijata za narod-nu odbranu sa koje du`nosti jepenzionisan 31. decembra 1986.godine.

Završio je Komandno štab-nu akademiju i odgovaraju}ekurseve i škole za usavr-šavawe. Godine 1966. godineunapre|en je u ~in majora, a1976. godine u ~in pukovnika

Za pokazanu hrabrost u bor-bi i zasluge za o~uvawe suv-ereniteta i integriteta otax-bine odlikovan je Medaqom iOrdenom za hrabrost i više pu-ta i drugim visokim odliko-vawima. M. G.

Povodom Dana dr`avnosti iDana Vojske Republike Sr-bije,u jedinici koja je

sme{tena u Garnizonu Ba~ka To-pola,organizovana je sve~anost.

Povodom Dana VS prisustvo-vao je i na{ predsednik Op{tin-skog odbora,~estitao je svim pri-padnicima VS praznik,kako DanVS tako i Dan dr`avnosti.

Pored na{eg predstavnikasve~anosti su prisustvovali ipredstavnici lokalne uprave isamouprave,pripadnici civil-

nih udru`ewa,verskih zajednicakao i u~enici osnovne {kole"^aki Lajo{".

Nakon sve~anosti organizo-van je Takti~ko tehni~ki zbor,apotom su svi prisutni bili poz-vani na ru~ak,tradicionalni vo-jni~ki pasuq.

Komanda garnizona, dr`e}ise dobrog starog obi~aja, ne zabo-ravqa da u ovakvim prilikamapozove i predstavnike vojnihpenzionera.

Imre [uqok

Iz Opštinskog odbora UVP ^ukarica

U^LAWEWE "TAPKA" U MESTU

IN MEMORIAMQUDI I DOGA\AJI

SVE^ANOST U GARNIZONU BA^KATOPOLA

Veterani sportisti

TALENAT IZBO[WANA

Veteran Radojica Neši} u sportu jestekao mnogo znawa, zvawa i veli-ki broj priznawa. Poseduje di-

plome rukometnog trenera, interna-cionalnog stonoteniserskog sudije, save-znog rukometnog, skijaškog, atletskog ipliva~kog sudije.

Kao rukometni trener oformio ješkole rukometa u Derventi, ]upriji iKruševcu. Bio je rukometni trener mnogihekipa. Danas je aktivan u muškomrukometnom klubu "Napredak" u Kruše-vcu. Jedna soba u rodnom selu Bošwanepuna je mnogobrojnih diploma, zahvalni-ca, poveqa, plaketa, pehara i ordena.

Sa 15 godina bio je veliki fudbalskitalenat. U svom rodnom selu Bošwanekod Varvarina, igrao je za mati~ni klub.Bio je najmla|i u timu. Na svim utakmica-ma, koje je igrao, bio je me|u najboqima.

Posle osmogodišwe škole u Varvar-inu prelazi u Kruševac i upisuje se uŠkolu u~enika u privredi. U metalskompreduze}u "Veselin Nikoli}" u~iliva~ki zanat. Dok je u~io svakodnevno jebio u okru`ewu sa legendarnim bokseri-ma "14. oktobra" (\uri}, Miloševi},Petrovi}, Stojanovi}). Jednog danaodveli su ga u bokserski klub na probu.Zadovoqio je trenera i rukovodstvo klu-ba. Pošto se roditeqi nisu slagali da sebavi boksom, posle tri meseca treni-rawa, napustio je klub.

Po završetku Škole u~enika uprivredi, konkuriše za prijem u Vojnu pi-lotsku školu. Na trodnevnim testovima ilekarskim pregledima u Zemunu, uspešnoje sve završio. Ostalo je još da pošaqedva dokumenta. Pošto je zakasnio saslawem, nije mu se ostvarila `eqa dapostane pilot. Alternativa je bila ar-tiqerijska škola u Zadru, koju i upisuje.

Za vreme školovawa u slobodnom vre-menu na terenima Školskog centradru`io se i pikao fudbal sa poznatim pr-voligaškim fudbalerima. U to vreme uŠRO bili su Vladica Popovi} - igra~ Cr-vene Zvezde, Perica Radenkovi} iz OFKBeograda, ]esa Zdravkovi} iz kruše-

va~kog Napretka. Dru`io se sa wima, jerje bio izuzetan talenat. Planirali su daga nakon škole, dovedu u Beograd. Zavreme školovawa, slomio je potkolenicudesne noge i tako su propale sve kombi-nacije. Nakon oporavka, posvetio serukometu.

Uspon sportskekarijere, po~eo jenakon završetka Vojneškole i prvog slu`bo-vawa u garnizonu Doboj.Posle jedne odigranerukometne utakmice,izme|u garnizonskeekipe i gradske ekipe"Sloga" postigao je 10golova za ekipu garni-zona. Postao je qubi-mac mnogobrojne pub-like u Doboju. Za tri go-dine slu`bovawa u utom gradu, pošto se do-bro oporavio od prelo-ma noge, odigrao je nekefudbalske utakmice za"Slogu" i "Trudbenik"iz Doboja.

Kad je wegova jedinica prešla u Der-ventu, Uprava rukometnog kluba odmah jestupila u kontakt sa wim i na obostranozadovoqstvo, postaje igra~ rukometnogkluba "Derventa". Sa malim prekidimaigrao je za taj klub sedam godina.

Nakon obavqawa du`nosti komandiraraketnog voda, obavqao je du`nost na~el-nika vojni~kog kluba a zatim na~elnikaDoma JNA u garnizonu Derventa. Na utak-mici garnizona Derventa i garnizona Tu-zla, Derven~ani su pobedili, a Neši} jepostigao 17 golova. Taj rekord je dugo tra-jao. Igrao je dva puta za rukometnureprezentaciju na sportskim prvenstvi-ma. Bio je spona saradwe pripadnika vo-jske i civilnih struktura. Organizovao jeveliki broj sportskih takmi~ewa i kul-turno-zabavnih manifestacija vojske icivila na teritoriji opštine Derventa.

Iz Dervente odlazi u prekomandu1976. godine u ganizon ]uprija na du`nostreferenta za fizi~ko vaspitawe u ko-mandi garnizona. U organizaciji komande1. A (Beogradske) u~estvuje na katedri zafizi~ko vaspitawe u Školskom centruVojne akademije u Beogradu za normirawei programirawe fizi~ke kulture za vo-jnike, pitomce i starešine JNA.

Svake godine na armijskim sportskimtakmi~ewima, uvek je bio na pobedni~kompostoqu.

Rukometnu reprezentaciju 1. A vodioje tri puta na svearmijskim takmi~ewima.

U ]upriji je dva mandata bio pot-predsednik SIZ-a za fizi~ku kulturu.Bio je sportski direktor u nekolikosportskih klubova. Danas je aktivan umuškom rukometnom klubu "Napredak" izKruševca.

U wegovom rodnom mestu Bošwane kodVarvarina, u ku}i u kojoj se rodio, jednusobu krase mnogobrojna priznawa. Na zi-dovima je oko 20 diploma, zahvalnica,poveqa, plaketa, sedam pehara, više or-dena, sedam kwiga, mnogobrojne fo-tografije sa klubovima koje je trenirao iise~ci iz novina.

Mr Aleksandar Simonovski

Sandre Petkoski

PLANINAR OD DETIWSTVA

Za wega ka`u da ne mo`e bez plani-na. Sandre Petkoski, oficir naševojske u penziji, radio je kao ~ita~

i tuma~ karata, napamet je nau~io kote ostotinama planinskih vrhova, pravi jeplaninski pustolov.

"Planinarewem se bavim od detiwst-va, a dugogodišwi posao u vojsci, gde samradio kao topograf u~inio je svoje. Uveksam nastojao da saznam više, da upamtimsvaku brojku, kako bi to u se}awu ostalo",ka`e Petkoski, koji je prepeša~io mnogeplanine. Dosad je peša~ewem prešao putoko zemqe po Ekvatoru.

Sandre je ro|en u Ohridu. Po za-vršetku vojne akademije i drugih visokihvojnih škola, slu`bovao je u Beogradu,Sarajevu, Vaqevu, Bile}i, Pirotu, Nišu,Prokupqu i Pe}i. U toku slu`be obavqaoje odgovorne komandirske, nastavne,štabne i komandantske du`nosti u gardi-jskim, grani~nim i pešadijskim jedinica-

ma i školi rezervnih oficira pešadije.Za svoj rad više puta je odlikovan na-jvišim vojnim odlikovawima.

Danas `ivi u Prokupqu, ima dvojedece i troje unu~adi, a stalni je gost Pro-lom i Lukovski Bawe kao i \avoqevaroši, gde je vodi~ turistima i plani-narima po Sokolovici, Radanu,Kopaoniku, Jastrebcu, Pasja~i, Vidojevi-ci i drugim planinama.

Predsednik je opštinske organizaci-je Saveza rezervnih vojnih starešina Sr-bije. Aktivan je u Udru`ewu penzioneraProkupqa na svim izletima i zabavama.

Danas, sa fotoaparatom n, kompasom,pedometrom, pištaqkom i rancem nale|ima rado je vi|en u Prokupqu i u plan-inama. Jedan je od najboqih ~ita~a kara-ta i poznavalac teritorije naše zemqe iprethodne Jugoslavije. Potencijalni jekandidat za Ginisovu kwigu rekorda potemi: "Kote i prirodne lepote Srbije".

Vid Šarac

PORTRETI

19Vojni veteran Februar 2011.

Odugu vojnim penzionerima zauskra}eni deo penzija od 1. avgus-ta 2004. do 30. novembra 2007. go-

dine pisano je u više navrata u "Vojnomveteranu". Posebno vaqano, hronološki,obra|ena je ta problematika u Specijal-nom prilogu "Veterana", naslovqena sa"Hronologija jednog bezakowa" i "Lice inali~je jedne revizije". I pored izvanred-no obra|enih problema s kojima se godina-ma suo~avaju korisnici vojnih penzija, ne-dostaje osvrt na odgovornost vinovnikakoji su, bacaju}i zakonitost pod noge,lišavali vojne penzionere ne samo mater-ijalnih, ve} i qudskih prava. Odgovornostje, ina~e, višestruka. Prvo, samovoqompojedinaca anulirane su odredbe Zakona oVojsci Jugoslavije, usvojene u parlamentui ozakowene potpisom predsednikadr`ave. Drugo, odlukama o nipodaštava-wu zvani~nog zakona zemqe, ozakowena jenezakonitost. Tre}e, udaren je `estok ša-mar dr`avnom buxetu jer je dug od po~et-nih ~etiri i po, narastao danas na prekodeset milijardi dinara, a ta cifra }enarastati do nesagledivog kraja. Nabra-jawa se, pored navedenog, nastavqaju ~i-wenicom da u ovoj zemqi termin "pravnadr`ava" predstavqa mrtvo slovo na pa-piru i da se, s tim u vezi, grubo narušava-ju neotu|iva i ste~ena prava vojnih pen-zionera. No, podse}awa radi na istorijatvladaju}eg bezakowa, krenimo redom.

Više od tri godine korisnici vojnihpenzija primali su penzije ni`e od za-konom propisanih. Razlog prosto neve-rovatan i nezabele`en u analima srpskog,evropskog i svetskog zakonodavstva. Vojnipenzioneri su u Srbiji, kao nigde u svetu,diskriminisani i od najodgovornijih qu-di u vlasti optu`ivani da atakuju nadr`avni buxet. Takve paušalne i nesu-visle ocene stizale su, na`alost, ~ak i odpojedinaca koji su, u skladu sa funkcijamakoje obavqaju, trebalo da štite interesequdi koji su gotovo ~itav radni vek prov-eli u starešinskim uniformama. Poznatoje, naime, da sve nevoqe s kojima sesuo~ava vojnopenzionerska populacijaposledwih desetak godina, poti~u najv-e}im delom od institucija koje su najpoz-vanije da štite interese vojnih penzion-era. To se, otvoreno treba re}i, odnosi naVladu Srbije, Ministarstvo odbrane,Fond SOVO, pravosudne organe i Ustavnisud Srbije.

Udru`ewe vojnih penzionera Srbije senavedenim institucijama godinama obra-}alo molbama, `albama, preporukama,inicijativama i drugim oblicima koji su,naj~eš}e, odisali lamentirawem nad sud-binom vojnih penzionera. A upravo taj mol-beni ton dosta je, izgleda, doprineo da seaktuelna vlast ignorantski, nadmeno ipotcewiva~ki odnosi prema opravdanimnastojawima da se na odgovaraju}i, zakonuzasnovan na~in, reše postoje}i problemisa kojima se godinama suo~avaju korisnicivojnih penzija. Jer, pored o~iglednog izbe-gavawa da im se definitivno reši status-ni polo`aj i donese kona~na odluka ona~inu i terminima isplate neispla}enih

prinadle`nosti, na wih se, maltene, bacaanatema zbog navodnog kidisawa nadr`avni buxet. A to "kidisawe" nastaloje kao posledica Uredbe Saveta min-istara Dr`avne zajednice Srbije i CrneGore, koja je stupila na snagu 1. avgusta2004. godine.

Navedenom su uredbom, kao što je poz-nato, aktivnim vojnim licima pove}aneplate, ~ime je, automatski, po slovu za-kona, trebalo da, u odgovaraju}oj sra-zmeri, do|e i do pove}awa vojnih penzija.Do toga, na `alost i razo~arawe prekopedeset hiqada vojnih penzionera, nijedošlo. A nije došlo zahvaquju}i nepoš-tovawu zakona od tadašweg ministraodbrane Prvoslava Davini}a koji nijedozvolio da se izvrši korekcija bodova

putem koje se obra~unava visina vojne pen-zije. Zbog "tankog" vojnog buxeta, kako jeopravdavano nepoštovawe zvani~ne ure-dbe i zakona, doneta je "solomonska odlu-ka" da se vrednost bodova uve}a samo zaone vojne penzionere koji su penzionisaniposle 1. avgusta 2004. godine. Nikoga,prakti~no, nije bilo briga što se timedezavuišu odluke i zakoni koje su donelinajviši dr`avni organi. Treba li uopštenaglašavati da su ti dr`avni organi, na~iju je o~igled carovala nezakonitost,tako|e odgovorni za materijalni pogromvojnih penzionera.

Ignorisawe prava vojnih penzioneraposle Davini}evog ministrovawa, nas-tavqa se, na`alost, sve do današwihdana. Ništa se, naravno, nije dogodilo uvezi sa odgovornoš}u onih koji su neza-konitim postupcima narušavali ta prava.S pravom se ~ak mo`e re}i da se iz godineu godinu pove}avao broj silnika koji suzagor~avali `ivot vojnopenzionerskojpopulaciji. Jer, smewivale su se vladeRepublike Srbije, ministri, qudi na ~eluVojske Srbije, Fonda SOVO i drugim in-stitucijama u kojima su se donosile od-luke o statusu i ostvarewu zakonskih pra-va vojnih penzionera, ali se ništa nijemewalo u nezakonitim postupawima pre-ma vojnim penzionerima. Takvih primeraima na pretek. Za elaborirawe svakog odtih postupaka, me|utim, treba dalekoviše prostora nego što mo`e da pru`i

ovaj prilog. Zadr`a}emo se, stoga, samo nanekim koji ilustruju licemerje ispoqa-vano tokom ~itavog procesa neuspešneborbe Udru`ewa vojnih penzionera za ost-varewe neotu|ivih prava svojih ~lanova iostalih korisnika vojnih penzija.

Posle donošewa nove uredbe krajem2007. godine, ispravqena je trogodišwanepravda, jer je ona iz 2004. stavqena vansnage, a rehabilitovane odgovaraju}eodredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije.Me|utim i to nije bilo dugog veka. Usledi-la je poznata inicijativa za prebacivawevojnih penzija u nadle`nost PIO fonda,odnosno još jedna ostap-benderovska pre-vara uperena protiv interesa vojnih pen-zionera. Ministarstva odbrane i finan-sija, Fond SOVO i ostali akteri - u~esni-ci u donošewu i realizovawu brojnihnezakonitosti, snose najve}e breme odgov-ornosti za sve psihi~ke i materijalne ne-da}e kojima su godinama izlo`eni vojnipenzioneri. Nemogu}e je izbrisati izse}awa mnoge izjave zvani~nika putem ko-jih je guran prst u o~i obespravqenih pen-

zionera. Tako, na primer,opštepoznate su svojevremeneizjave o "tankom bud`etu" i is-plati zaostalih dugovawa "kadase zato stvore uslovi". Zna se vr-lo dobro, tako|e, ko je januara2008. javno izjavqivao da seuskoro o~ekuje "lepo pove}aweplata od 10 do 40 odsto u Min-istarstvu odbrane", ali da "pen-zije ne}e biti pove}avane". Znase, naravno, ko i zašto uti~e napravosudne organe i Fond SOVOda, što je više mogu}e, usporava-ju donošewe pravosna`nih reše-wa na tu`be koje je podnelo višeod 30.000 vojnih penzionera. Znase... Jednostavno, sve se zna.

Vojni penzioneri i wihovoudru`ewe, dakle, znaju koji sve pojedincii institucije stoje iza brojnih nezakoni-tih odluka koje se odnose na statusni i ma-terijalni polo`aj u`ivaoca vojnih penzi-ja. Znaju se, imenom i prezimenom, svi kojisu u~estvovali u opisanim radwama za ko-je se u pravnim dr`avama krivi~no odgo-vara i zapre}uju višegodišwe zatvorskekazne. Zaboravqa se, me|utim, da u ovojzemqi postoji i institucija koja nosinaziv: Republi~ko javno tu`ilaštvo. Naadresu te institucije ni sa koje strane ni-je stigla tu`ba za bezbroj nezakonitihradwi ~iji su autori svima dobro poznati.Nije li podnošewe tu`be sa konkretnonavedenim obrazlo`ewima, koja ne bi mo-gao da ospori nijedan sud, jedan od na~inada UVPS potra`i pravdu za sve korisnikevojnih penzija. Ne treba, naravno, gajitiiluzije da bi se time procesuirali vi-novnici neda}a kojima su bili izlo`enivojni penzioneri. Izvesno je, me|utim, dabi se, u aktuelnom politi~kom trenutku,skrenula pa`wa šire javnosti na prob-leme koje je vojnopenzionerska organi-zacija bezuspešno predo~avala svim rel-evantnim dr`avnim i pravosudnim organ-ima. Nije iskqu~eno, pri tome, da bi sepodnošewem tu`bi od strane UVPS, poje-dinim li~nostima, ako ništa drugo, uzdr-male vlastodr`a~ke foteqe i polo`ajikoji su im omogu}avali u~eš}e u neza-konitim radwama.

Radisav RISTI]

POGLEDI

20Vojni veteran Februar 2011.

Dugovawe vojnim penzionerima

SUMRAK ZAKONODAVSTVA

Iz ~isto penzionerskog ugla

DOGORELO DONOKATA

Razmišqam kao vojni penzioner, iliuopšte kao penzioner. Zašto nas je ovak-va sudbina snašla? Gde smo bili, gde smoi za koga radili? Mnogo nas je vojnih pen-zionera koji su svoju mladost ugradili utemeqe Jugoslavije. Posebno onih sta-rešina, sada penzionera koji su po dese-tak godina proveli na du`nostima u osig-urawu i obezbe|ewu dr`avne granice.

Razmišqam tako i ne mogu da se ot-mem utisku - zašto je sada ovako!? Prvi iosnovni zadatak pripadnika JNA uvek jebio briga za qude. Ko sada brine o namapenzionerima koji ne mogu normalno da`ive od penzija. Pove}awa i uskla-|ivawa penzije prema troškovima ̀ ivotanema. Više hiqada penzionera pokrenulisu sudske postupke u ostvarivawu svojihprava. Sud je našao razumevawa i doneohiqade presuda koje su postale izvršne.A da li to tako treba da bude? Zašto senisu poštovali zakoni? Pa bi se izbegloda se penzioner tu`i sa svojom dr`avom.Zar nije moglo to da se reši, da se priznadug i postepeno penzionerima isplati,kao što je to bio slu~aj sa civilnim pen-zionerima.

Puno nas je sada bolesno i le~imo se.Ali i tu nailazimo na poteško}e. Pozi-tivna lista lekova stalno se su`ava.Više je lekova koji se pla}aju. To suuglavnom skupi lekovi. Ima takvih leko-va koji koštaju i više od deset hiqadadinara, a nema para ni za osnovne `iv-otne potrebe.

Penzionerima odmrzavaju penzije ipove}avaju penzije za 2%. Bruka i sramo-ta! Za dve godine, od kada su penzije zam-rznute, pove}awe troškova poraslo je zaviše od 50%, a naro~ito hrana koja `ivotzna~i. Zna se da se penzioneri lošehrane, što još više uti~e na bolest, paje broj umrlih sve ve}i.

Za koriš}ewe eminentnih zdravstv-enih ustanova kao što su VMA, VMCBeograd, zbog malih primawa penzioneraBeograd je sve daqi. Autobus vojni, koji jesvakog ~etvrtka vozio penzionere uBeograd, ukinut je. Sada penzioneri ko-riste civilne autobuse. Ima i teškihbolesnika kojima je putovawe ote`ano.Zar ne mo`e neko od nadle`nih iz Kraqe-va, gde je vojska iz Kragujevca prešla, daodredi jedan vojni autobus koji bi pre-vozio bolesnike iz Kraqeva i Kragujev-ca. Verujem da bi to bilo jeftinije re-šewe.

Vojne penzionere brine dokle }e mo}ida koriste te eminentne zdravstvene us-tanove. ^ini mi se da nam specijalisti,kad do|emo do wih, sve mawe poklawajupa`we. Kada sam bio na urološkom pre-gledu, lekar urolog mi nije poklonio nidva minuta. Pogledao je rezultate, za-kazao kontrolu i "}ao |aci". Na takavodnos `ale se i drugi pacijenti. Mislimda lekar specijalista mora da posvetiviše pa`we pacijentu.

Ve} sam napomenuo da odlaskom vojskeiz Kragujevca u Kraqevo, broj vojnika uKragujevcu znatno je smawen. Smawio se i

broj lekara i medicinskog osobqa. Zbogtoga, i ~iwenice da je broj vojnih penzion-era i ~lanova wihovih porodica veliki(oko 1.300. vojnih osiguranika) ~este sugu`ve. I pored teških uslova rada,lekarima treba odati priznawe za entuz-ijazam koji iskazuju u pregledu pacijena-ta. Naro~ito mogu da istaknem doktorkuSawu, koja je najstarija me|u lekarima ikod koje dolazi najve}i broj pacijenata.Istakao bih i doktora kapetana IgoraSekuli}a. On nikada nije pokazao ner-vozu. Uvek ima dovoqno vremena za paci-jenta. Novi lekar sanitetski potporu~nikAndreja Ra~i} po svemu sude}i ide u ko-rak sa drugim lekarima. Veoma se trudida pacijentu pokloni punu pa`wu.

Bilo bi dobro da se "o`ivi" proteti-ka u Kragujevcu. Ovo iz razloga što za topostoje svi uslovi, prostorije, pa mo`dai oprema. Ranije je u ambulanti bila pro-tetika. Se}am se da su to bili dobri pro-teti~ari. A sada, kada se radi protetika,pacijenti se šaqu na VMA, pa je potrebnoda se ide i više od desetak puta. Sve tokošta, autobus, putni troškovi. Zar ne bibilo ekonomi~nije da protetika budeovde u GA Kragujevac.

Borisav Nestorovi}

PISMO KOMANDANTU

Dru`e generale, Nisam se javqao ranije zbog nekih svo-

jih problema u vezi sa regulisawempitawa moje penzije. Kako izgleda prob-lem je nere{iv. Slovenija tvrdi da su mo-ji doprinosi penzijsko- invalidskog osig-urawa upla}ivani u SOVO Srbija i danisu kod wih. Ovde u SOVO ne mogu iline}e da mi izdaju izvod iz M 4, obrascagde bi se ta~no videlo gde je moje osigu-rawe i koliko iznosi. Srbija je moj sta` uJNA od 15. 7. 1972 do 29.10.1982. sa ben-eficijom radnog staza UZELA U OBZIRali ne i platila tako da sada primamsamo penziju iz OSIGURANjA upla}ivanogu Srbiji.

Mislim da Slovenci gledaju da neplate SRAZMERNI DEO izgovaraju}i seda moj novac nije kod wih. Ovde ga defin-itivno nema.

Da li se Vi se}ate gde su vr{ene up-late penzijskog osigurawa dok smo radiliu Postojni. Ako ne{to znate o tome, molimVas recite mi.

Prole}e je na pragu pa se nadam susre-tu sa Vama. Ima puno toga da Vam ispri~am{ta se izdoga|alo u Postojni kada ste Vioti{li. Delimi~no verovatno znate aliube|en sam ne sve.

Puno pozdrava, Vladan Pavlovi}(Pismo je upu}eno generalu u penziji

Stevanu Mirkovi}u)

DVA GORU]APITAWA

Ve} du`e vreme razmišqam da vam sejavim i predlo`im nešto što po mommišqewu Udru`ewe vojnih penzionerado sada nije pokrenulo.

Mislim da su se naša potra`ivawa izahtevi prema dr`avi odvijali do sada

uglavnom putem papirologije, nekim pri-jemima na višem nivou, a rezultati suuglavnom izostajali. Po mom mišqewu miimamo dva goru}a problema: dug vojnimpenzionerima i stambeni problembesku}nika.

Predla`em agresivniji nastup prekomedija, štampe i televizije, naro~itopreko dr`avne televizije tra`e}i odwih prijem delegacije Udru`ewa, ali dato budu qudi koji su britki na re~ima ikoji ne}e sagiwati glave. Mislim da na-jviše šanse za prijem i uspeh moramoimati kod wih, jer to je javni servisgra|ana Srbije, a mi smo gra|ani Srbije ioni moraju da nas ~uju, jer mi tu televizijupla}amo.

Za vojne besku}nike tra`iti re-portere da snime Deligradsku 40 A, a i os-tala prihvatilišta.

Ovo je najkra}i predlog, ukoliko sesla`ete spreman sam da iznesem komplet-nu koncepciju predloga.

Unapred zahvalan na razumevawu.Vlastimir Jeli}

Beograd

15 ODSTO PRETPLA]ENIH

NA "VETERAN"U nekoliko brojeva našeg glasila "Vo-

jni veteran" objavqivani su predlozi zapove}awe broja pretplatnika na glasilo.

Naša opštinska organizacija (UVPProkupqe) je za 2011. godinu pretplatila49 primeraka a januarski broj smo dobili10. februara 2011. godine i istog dana je17 primeraka spakovano i preko PTTupu}eno na ku}ne adrese u Kuršumliju,Blace, Merošinu, @itora|u, Pirot,Xigoq i Beloqin, našim ~lanovima koji`ive u tim mestima. Primerci "Veterana"upu}eni su kao štampani materijal, poceni 16,50 dinara po jednoj pošiqci. Os-tali primerci se uru~uju pretplatnicimau kancelariji Opštinskog odbora i to na-jve}i broj u roku dva - tri radna dana.

Mi imamo 282 ~lana (91% u~lawenih)i više od 15 posto pretplatnika na "Vo-jni veteran". Najve}e zasluge za pove}awebroja pretplatnika ima Vid Šarac,predsednik Opštinske organizacije UVPProkupqe i ~lan Glavnog odbora UVPS.

Predla`emo da se sve gradske-opštinske organizacije zauzmu za to dabroj pretplatnika na "Veteran" bude naj-mawe 10 odsto od broja ~lanova. To semo`e posti}i uz malo anga`ovawa iz-abranih u gradskim-opštinskim odborimaUVPS i izdvajawe nov~anih sredstava zadostavu do svakog ~lana, ali iskqu~ivood sredstava gradskih-opštinskih orga-nizacija.

Molimo da i ubudu}e "Veteran" do|edo gradskih-opštinskih odbora do 10. umesecu. Na taj na~in }e se pove}ati in-teresovawe za pretplatu.

Podr`avamo stav Glavnog odboraUVPS da se dostava "Vojnog veterana"vrši samo do gradskih- opštinskih odbo-ra a daqu distribuciju, do krajwih pret-platnika, treba da vrše odbori.

Radosav Vukovi}

PISMA

21Vojni veteran Februar 2011.

1. DAN petak 16. septembar: BEOGRAD -OSTROG

Polazak iz Beograda u 06.30 saparkinga ispred Media centra VS, ul. B. Ju-govi}a br. 19, Vo`wa prema C. Gori do man-astira Ostrog. Prisustvovawe popodnevnojslu`bi, obilazak manastira i no}ewe ukonacima manastira.

2. DAN subota 17. septembar: MANAS-TIR OSTROG - PODGORICA-TUNEL SOLZ-INA- BAR - SKADAR

Nastavak putovawa za Podgovicu, obi-lazak naseqa Plavnice, kra}i odmor uPlavnici, zatim nastavak putovawa prematunelu Solzina, Bar, Ulciw i Albanskojgranici. Po obavqawu grani~nih formal-nosti dolazak u Skadar u popodnevnim~asovima. Smeštawe u hotel. Susret saudru`ewem Srba u Albaniji (ako po-tvrde).Ve~era. No}ewe.

3. DAN nedeqa 18. septembar:SKADAR -KUKS - VEZIROV MOST - TIRANA - DRA^

Doru~ak. Polazak za Kuks dolinom Dri-ma i obilazak Vezirovog mosta u Kuksu sakra}im zadr`avawem. Nastavak putovawado Tirane. Panoramsko razgledawe grada upratwi lokalnog vodi~a, obilazak crkveSvetog Jovana Vladimira. Poseta Ambasa-di u Tirani, obilazak spomenika srpskimborcima na gradskom grobqu. Slobodnovreme do polaska za Dra~. Po dolasku, uve~erwim ~asovima, smeštawe u hotel.Ve~era. No}ewe.

4. DAN ponedeqak 19. septembar: DRA^- VALONA - SARANDA

Doru~ak. Odlazak za Valonu. Obilazakspomenika i znamenitosti, zatim odlazakza Sarandu (Albanska Budva). Smeštawe uhotel. Slobodno popodne. Ve~era. No}ewe.

5. DAN utorak 20. septembar: SARANDA- KRF

Doru~ak. Prelazak trajektom na ostrvoKrf (ako nema trajekta, putuje se za Igumen-cu na trajekt). Po dolasku na ostrvo, od-lazak do Guvije i obilazak spomen plo~eposve}ene iskrcavawu srpske vojske naKrf 1916. godine. Odlazak do hotela.Smeštaj u sobe. Slobodno vreme. No}ewe.

6. DAN sreda 21. septembar: KRFDoru~ak. Odlazak na ostrvo Vido i

komemoracija ispred mauzoleja - spomenkosturnice. Komemoracija na Plavoj grob-nici. Poseta Srpskoj ku}i. Panoramsko raz-gledawe Krfa autobusom i pešice. Slo-bodno vreme. Povratak u hotel. Slobodnopopodne. Ve~era. No}ewe.

7. DAN ~etvrtak: KRFDoru~ak. Pre podne poseta selu Agios

Mateos. Komemoracija na spomeniku Timo-~ke divizije u Agios Mateosu. Ostatak danapredvi|en za odmor i individualne ak-tivnosti. Ve~era (po dogovoru-sve~ana).No}ewe.

8. DAN petak: KRF - IGUMENICA - ME-TEORA - SOLUN (okolina)

PUTOVAWA

22Vojni veteran Februar 2011.

Doru~ak. Napuštawe hotela, zatimprelazak trajektom na kopno. Putovawe doKalambake i manastirskog kompleksa Me-teore. Obilazak jednog od manastira (Pre-obra`enije - Velika Meteora) i nastavakputovawa prema egejskoj obali. Posetacrkvi Svete Petke u klisuri reke Pinios idolazak u hotel u ve~erwim ~asovima.Smeštaj u hotel. Ve~era i no}ewe.

9. DAN subota: SOLUN Doru~ak. Odlazak za Solun. U~eš}e na

komemoracijama na srpskom, francuskom,engleskom, italijanskom i ruskom vojni-~kom grobqu na Zejtinliku (po protokolu).Slobodno vreme do povratka u hotel. Slo-bodno popodne. Ve~era i no}ewe.

10. DAN nedeqa: SOLUN (okolina) - PO-LIKASTRO - BEOGRAD

Doru~ak. Odlazak za Solun, zatim po-lazak prema Srbiji. Zadr`avawe u Po-likastru i u~eš}e na komemoraciji. Po-lazak za Udovo u Makedoniji i obilazakspomen kosturnice u Udovu. Putovawe sa us-putnim pauzama radi odmora i obavqawagrani~nih formalnosti. Dolazak u Beogradoko 22.00. Kraj aran`mana.

Cena aran`mana po osobi iznosi:395 evra

Dinarska protivvrednost po prodajnomkursu za efektivu poslovne banke (Unicred-it bank) na dan uplate.

Pla}awe:I rata do 20 .marta 2011. 45 evraII rata do 20. aprila 2011. 45 evraIII rata do 20. maja 2011. 45 evraIV rata do 20. juna 2011. 45 evraV rata do 20. jula 2011. 45 evraVI rata do 20. avgusta 2011. 45 evraVII rata do 20. septembra 2011. 45 evraVIIIrata do 20. oktobra 2011. 45 evraIX rata do 20. novembra 2011. 35 evra

Napomena:prilikom pla}awa na ra~un,obavezno navesti poziv na broj: 160911

Uplate se vrše na `iro ra~un br: 180-104121002942057

Aran`man obuhvata:Prevoz (prema programu) udobnim tur-

isti~kim autobusom, putno zdravstveno os-igurawe, smeštaj u hotelima 3* na bazi po-lupansiona (doru~ak "švedski sto", ve~erauslu`ivawe), obilaske i razgledawa pre-ma programu, trajekt na relaciji Saranda -Krf - Igumenica, prevoz brodi}em do ostr-va Vido, ulaznice za jedan od manastiraMeteora, usluge lokalnig vodi~a i vodi~aagencije sve vreme trajawa putovawa itroškove organizacije aran`mana.

Aran`man ne obuhvata:Fakultativne izlete i obilaske i

ulaznice za individualne posete muzejimai sl.

Li~ne i ostale troškove koji nisupredvi|eni programom.

Aran`man je ra|en na bazi minimum 40putnika.

Va`e opšti uslovi putovawa organiza-tora, agencije Master holidays.

Obaveštewe ~itaocima:Organizacija i vo|stvo puta je ura|eno

sa Milanom Spasi}em, dugogodišwim tur-isti~kim radnikom, koji se poslovimavo|ewa grupa i organizacijom bavi od 1977.godine. Odli~an poznavalac francuskog,engleskog i italijanskog jezika. Prošle,2010.godine organizovao je putovawe horaMuzi~ke škole "Slavenski" koji je u~e-stvovao na komemoracijama na Krfu i uSolunu. Pavle Lu~i}

Stazama solunskih ratnika u organizaciji UVPS

DOGOVOR KU]U GRADI

Poštovani prijateqi po~iwemo konkretnu realizaciju našeg plana. Evo nas po~etvrti put u našoj novoj pri~i (novoj aktivnosti UVPS) koju smo nazvali "PUTO-VAWA", a ovog puta konkretno naziv pri~e je "STAZAMA SOLUNSKIH RATNIKA". I

kao što smo i obe}ali imamo kona~nu ponudu za sve nas, ali pre toga, {ta je va`no da znate: 1) Redosled prijavqivawa je i redosled sedewa u autobusu (osim prva dva koja su za or-

ganizatore i vodi~a). Naravno da }emo za eventualne slabosti tokom puta imatirazumevawa.

2) Svaku Vašu uplatu na dole objavqeni `iro ra~un, prijavite na telefon 064/166-0213ili 011/3228-076 (kancelarija), ili 011/2272-431(ku}ni broj) PAVLA LU^I]A, sekretaraUVPS i ~lana IzOd UVPS.

2) Sve spiskove (za granice i posete) kao i Ruming liste (za spavawe) pravi i odgovoranje Pavle Lu~i} koji je i u stalnom kontaktu sa agencijom, pa se wemu i obra}ate u tom smis-lu. Sobe su bazi~no dvokrevetne i po dogovoru mo}i}e da budu ako ima interesenata itrokrevetne i ~etvorokrevetne.

3) Obezbedi}emo da u autobusu tokom puta ima odre|ena koli~ina obi~ne i kisele vodeza neophodno osve`ewe tokom puta. Naravno ne}e to biti velike koli~ine ali dovoqne zaput i osve`ewe, naro~ito prvog i drugog dana kada nam je put i najdu`i, kao i prilikomprelaska sa Krfa u Igumencu i put do Soluna.

4) Pla}awe mo`e biti ~ekovima i gotovinom kao i u evrima, a kurs se ra~una sredwizvani~ni Narodne banke na dan uplate. Iskqu~ivo na `iro ra~un agencije dat u PLANU pu-ta ili li~no doneti Pavlu Lu~i}u. NE PO^ETI UPLATU PRE NEGO ŠTO TELEFONSKIKONTAKTIRATE PAVLA LU^I]A NA 064/166-0213 ili 011/3228-076 i 011/2272- 431.

5) Dogovaramo se sad i pitajte sve što `elite odmah kako bismo do leta i mesec danapred polazak sve precizirali. Napomiwemo da }e svako mo}i da uzme aktivno u~eš}e naodre|enim destinacijama ako `eli, kao predava~ i sl. Uz prethodni dogovor sa nama i uzpoštovawe vremena iznošewa i interesovawa drugih.

6) Polupansion po~iwe sa ve~erom u Skadru, a ako bude izmene bi}ete obavešteni.U nastavku pri~e dajemo Vam detaqan opis puta i sve pojedinosti VA@NE ZA VAS.Svima nama `elim da ovo putovawe bude nezaboravno - hvala vam!

PUTEVIMA SOLUNSKIH BORACA KOMEMORATIVNO PUTOVAWE KROZ ALBANIJU DO KRFA I SOLUNA

Skadar - Kuks - Vezirov most - Tirana - Dra~ - Valona - Saranda - Krf- Jawina - Meteori - Solun

10 DANA AUTOBUSOMPolazak: 16. septembar 2011. u 06.30 ~asova

ispred MEDIA CENTRA VOJSKE SRBIJE

Spomenik Bilu Klintonu u Prišti-ni mala je groteska, na tragu ki~aLas Vegasa. Mlada NATO dr`ava

Albanaca na Kosovu i Metohiji, koja je prekoji dan proslavila tre}i ro|endan, osta-la je tek groteska novog me|unarodnog pra-va, što se uspostavqa po civilizacijskomopusu Las Vegasa umesto pravoslavneVizantije ili starog Rima.

Sedamnaesti februar 2008. godinepamtim po suvoj, besne`noj hladno}i. Sm-rzavao sam se na vetru po ju`nim rubovimaPrištine. Posledwa uporišta Srba okotog grada (Gra~anica, ^aglavica, Preo-ci...) odaju utisak ekonomske nesre}e, ko-munalne neure|enosti i socijalnog bez-na|a prigušenog `ivim zastavama Srbije.

S razlogom, led mi se bio nakupio okosrca, dok su mi se na povratku u se}awupreplitale pitome freske iz Gra~anice,totem Bila Klintona i neki albanskikauboj koji je na kowu, sa estetskim ur-likom na glavi koji obi~no nazivamoameri~kim šeširom, u magnovewu jahao poeufori~nim ulicama Prištine.

Verujem da je na tre}u godišwicuproglašewa albanske nezavisnosti nateritoriji ju`ne srpske pokrajine samospoqna temperatura bila unekoliko dru-ga~ija. Jer, u Srbiji se trenutno mewajusamo meteorološke prilike.

Srbija je opijena destilatom bezna|akoji je parališe. Šta više, bezna|e jepostalo tiha ideologija Srbije. Ono je podr`avu razornije od NATO projektila iopasnije od tri vezane svetske ekonomskekrize. U delirijumu te hroni~ne opijenos-ti bezna|em, javqa se prelest evroat-lantskih integracija. Bombarderi popri-maju obli~je an|ela, a an|eli bombardera.

Ali, po|imo redom.Nikada mi ne}e biti jasno zašto je

ministar Vuk Jeremi} od Saveta bezbed-nosti, pre nekoliko dana, tra`io osni-vawe me|unarodnog "ad hok" tela za spro-vo|ewe istrage o trgovini qudskim organ-ima, koje bi ovaj posao trebalo da obaviumesto Euleksa. Da se razumemo, uticajnevlade koje stoje iza Euleksa i priznajunezavisnost Kosova najmawe osam godina}utale su zavereni~ki o va|ewu i prodajiqudskih organa. Pridr`avale su na na-jne~asniji na~in evroatlantsku masku nalicu dr`ave Kosovo.

Spoqa gledano, zahtev ministra Jere-mi}a savršeno je bio logi~an. Ali, akoVuk Jeremi} pa i sam Dik Marti s razlo-gom sumwaju u Euleks, neko predsednikaBorisa Tadi}a i vladu Srbije kona~no mo-ra da pita zašto su uopšte pozvali Eu-leks na Kosovo i Metohiju, na uštrb UN-MIK-a koji samo što nije iš~ezao i pred-stavqa tek simboli~an ostatak zabo-ravqene Rezolucije 1244 OUN?

Nikada mi ne}e biti jasno ni zaštovlada Srbije }uti o sramotnom obus-tavqawu istrage o ubistvu dece uGora`devcu, a isti~e navodno harmoni~neodnose sa EU i NATO, koji su u stvari obus-tavili tu istragu?

O~igledno je da dr`ava Srbija ve}decenijama nema ideju o vlastitoj budu-}nosti, pa ni o budu}nosti KiM. Dr`ava jeizlo`ena ekonomskom modelu nekon-trolisanog zadu`ivawa, a ne štedwi,promociji morala koji je predstavqen kaoideologija slabih, proizvodwi i patrio-tizmu. O tome neumoqivo svedo~i cunamisrpskog javnog duga koji se podigao za

posledwe tri godine, baš nekako otkakoje Priština proglasila svoju nezavisnost.

Podsetimo, 2007. godine Srbija je us-pela svoj javni dug da smawi za oko 330miliona evra i svede ga na oko devet mil-ijardi evra. Bilo je to vreme rasprodajevelikih preduze}a i resursa dr`ave. Nakratak rok, novca je bilo više nego dovo-qno, a dugoro~no naivno se ra~unalo nafondove EU.

Ukupan javni dug bio je, baremzvani~no, ispod 30% BDP-a i odnos javnogduga prema BDP-u u Srbiji bio je povoqni-ji nego u dr`avama jugoisto~ne, ali i cen-tralne Evrope. Slede}e godine još uveksu se ose}ale posledice politike raspro-daje: javni dug je smawen na 8,8 milijardidolara, a wegovo u~eš}e u BDP-u svedenoje na 25,9 odsto.

Ali, krajem leta 2009. godine javni dugnaglo je sko~io na 9,7 milijardi evra. Unovembru 2010. godine sve agencijeprenele su vest da je javni dug Srbije, za-kqu~no sa oktobrom te godine, dostigao11,48 milijardi evra. Krajem januara ovegodine, javni dug sko~io je na monstruoznih12,13 milijardi evra ili skoro 40% BDP-a, a vlada umesto programa zaustavqawapropasti nacije najavquje samo novazadu`ivawa i ponavqa zakletve u evroat-lantsku budu}nost.

Tokom posledwe dve godine Srbija sezadu`uje više od pet miliona evradnevno, 202.000 evra na sat, oko 3.300 evrau minutu. U isto vreme, prema izveštajuMMF-a u Srbiji je ugašeno više od 400.000radnih mesta.

Da za sve nije kriva iskqu~ivoekonomska kriza, koja je prema prvimobe}awima politi~ara trebalo da doneseprosperitet umesto propasti, a onda se

volšebno transformisala u izgovor zaloše rukovo|ewe zemqom, govori primerHrvatske (koja je tako|e prezadu`enadr`ava). Prema izveštaju Evropske komi-sije o stawu ekonomije u zemaqama koje`ele da se pridru`e EU, u Hrvatskoj jestopa nezaposlenosti u tre}em kvartaluprošle godine smawena sa 12,4 na 11,5odsto.

Finansijski razorena Srbija, izpomr~ine du`ni~kog ropstva nacije ne}emo}i da brani ništa, a kamoli svoje in-terese i granice. Srbija bez realneekonomije ne mo`e da ima strategiju ob-nove stanovništva i odbrane, ~vrstinupolitike i uticaj.

Svake decenije, sa više od 150.000abortusa godišwe, Srbija statisti~ki gu-bi celo Kosovo svojih nero|enih beba.Sasvim je onda logi~no da takvoj, osiro-mašenoj i moralno invalidnoj Srbiji os-taje da kao zombi o}uti anticivilizaci-jsku obustavu istrage ubistava vlastitedece!

Srbiji je potrebna nova politika, kojane}e biti sputana ideologijom bezna|a.Srpska nacionalna psiha prvo treba da seliši malosrpskog kompleksa. Treba da seoslobodi ose}aja neracionalne istorijskekrivice i uverewa da su Albanci plodni-ji i mo}niji narod. Srbija za po~etak tre-ba da se pokaje i sabere svoja višemilion-ska utrobna ~edomorstva, izvršena u us-tanovama wenog dr`avnog Ministarstvazdravqa i da spozna da je sve vreme ubi-jala samu sebe o svom trošku.

Kada bi Srbija do neke slede}egodišwice albanske nezavisnosti na KiMuspela da uredi sebe i svoju ekonomiju,umesto što jalovo cupka u ~istilištu pre-grejane EU i izbombardovana se kiti pred-stoje}om NATO konferencijom u Beogradu,postala bi zanimqiv izazov za tankusredwu klasu koja `eli, a ne mo`e daproklija u natrpanim gradovima Kosova iMetohije.

Mlad Albanac je divqe urbanizovan ine `ivi više na selu. On nema novca zasvoju modernu porodicu, a ve} 11 godina gao~ekuje s neba kojim sada zuje samo ra-dioaktivne p~ele i "apa~i". Mladi Al-banac, kao svaki normalan ~ovek, sawamakar malo `ivota iz filmova koje gledakada ima struje. Kada bi stvarno, a nehipoteti~ki birao izme|u poštovawavredne ure|ene dr`ave i zdravstvenog os-igurawa iz "`ute ku}e", rezultat bi mogaoda bude neo~ekivan za sve severno odIbra.

Pokojni premijer Srbije Zoran \in|i}ovako je dvadesetak dana uo~i smrti govo-rio o problemu KiM:

"Najgore je da Kosovo bude fakti~kinezavisno, a da nam ga onda kao mlinskikamen prika~e za nogu i ka`u: vi steodgovorni za wega i dok ne harmonizujeteodnose vi ne mo`ete da idete daqe".

Pretpostavqam da delite mišqewesa mnom da se ovo predvi|awe ostvaruje.Da bi Srbija prevazišla takvu sudbinu,potrebno je da i zvani~ni Beograd, zapo~etak, ne bude tek umawena a lošagroteska na tragu ki~a Las Vegasa.

(Branko @ujovi}, Glas Rusije)

DRUGI PI[U

23Vojni veteran Februar 2011.

Kuda ide Srbija

GROTESKA UIDEOLOGIJI

BEZNA\A

Nisu vojnici skidali uniformu za-to što vojna slu`ba nije za ~esti-tog ~oveka, niti zbog toga što vo-

jnici ne mogu da budu dobri hriš}ani. UJevan}equ po Mateju je zapisano da jejednom prilikom Gospodu prišao rimskioficir i zamolio ga za pomo}. Gospod mutada nije rekao da skine vojnu uniformuda bi mu pomogao, ve}, naprotiv, po-hvalio je s divqewem veru tog mno-gobo`ca. Da je Gospod bio protiv vojneslu`be sigurno ne bi propustio ovakvupriliku da pou~i kapetana da napustisvoju slu`bu.

A, prema Delima apostolskim, u Ke-sariji je `iveo rimski kapetan ~ete, Ko-rnilije, pobo`an i bogoboja`qiv ~ovek,koji je ~inio mnoge milostiwe narodu imolio se stalno Bogu. Na wegovemolitve, Gospod mu je omogu}io da wega isve u wegovom domu krsti apostol Petar.Kapetan je primio krštewe i daroveDuha Svetoga iako je bio vojno lice, iniko: ni Petar, ni an}eo, ni sam Bog, nikomu nije postavio uslov da napusti svojuvojnu slu`bu, u kojoj je svakako bilo nesamo paradirawa, nego i ratovawa. A Ka-da su Svetog Jovana Krstiteqa vojnicipitali šta da ~ine da bi se spasili, onim nije savetovao da se odreknu vojneslu`be i tog krvavog zanata, nego im je,kako je zapisao sveti jevan}elist Luka,samo rekao: "Ne zlostavqajte nikoga i neoptu`ujte la`no, i budite zadovoqnisvojom platom ".

Prema u~ewu svetih otaca, u Hris-tovom krstu, koji se uvek povezuje savaskrsewem, jeste najdubqa tajna. IsusHristos je prvomu~enik i on je svojimstradawem dao primer svima koji }e musledovati: apostolima, mu~enicima isvim hriš}anima. Hristovimmu~eništvom su ujedno opravdana istradawa starozavetnih pravednika, Jo-va i mnogih proroka. A, prema re~imasvetog vladike Nikolaja, svi bogoqubcii narodoqubci, bili su u ovome `ivotuveliki mu~enici. Biblija to nedvosmis-leno potvr}uje, iznose}i primer Jakova,Josifa, Mojsija, Isusa Navina, Samuila,Davida, Jova, svih proroka i pravednikaStaroga Zaveta. I sav Novi Zavet i svaistorija Crkve potvr}uje to mnoštvomprimera.

Prvi mu~enik me}u hriš}anima, kojije, poput raspetog Gospoda, molio Oca

nebeskog da oprosti wegovim ubicama,bio je Sveti prvomu~enik i arhi}akonStefan.Prvi je od sedmorice }akona ko-je su rukopolo`ili sveti apostoli iprvi je mu~enik hriš}anski. Kaopropovednik u Jerusalimu, la`no je op-tu`en i kamenovan. Wegove mošti su,428. godine, prenete su iz Jerusalima uCarigrad. Sa~uvane su zahvaquju}i pota-jnom hriš}aninu Gamailu.

Pišu}i o veri i o tome da je prvo-mu~enik i arhi}akon Stefan ~ovek is-puwen verom, mitropolit Antonije Blum,pozivaju}i se na jednu staru poslovicu,ka`e da niko ne mo`e da se okrene odgreha i od stare neistine ako ne vidi uo~ima ili na licu makar jednog ~ovekasijawe ve~nog `ivota. A premasvedo~ewu onih koji su gledali kako jeumro arhi}akon Stefan, kad su ga zbogvere kamenovali, wegovo lice je po~eloda sija kao sunce: radoš}u i verom, ali ijoš ne~im - svetloš}u ve~nog `ivota! Ra-di ve~nog prebivawa u Hristu, veli mit-ropolit Antonije, sveti arhi}akon Ste-fan morao je da polo`i i svoj `ivot. Tosu kasnije u~inili i milioni hriš}ana.

Veruju}i Hristu, veruju}i u silu we-govog krsta i vaskrsewa, apostol Petarje tra`io da bude razapet i to sa glavomokrenutom na dole. Veliku `equ dastrada kao i Hristos imao je i Sv. Ig-watije Bogonosac. Putuju}i u Rim, gde jetrebalo da bude ba~en me}u zveri zbogtoga što je propovedao hriš}anstvo,pisao je poslanice tamošwim hriš}ani-ma mole}i ih da se ne trude oko wegovogizbavqewa. Pisao im je : "Ostavite meda budem hrana zverovima preko kojih semo`e dosti}i Bog, pšenica sam Bo`ija imeqem se zubima zverova da se na|em~isti hleb Hristu... Qubav se mojarazape i nema u meni ogwa koji `eli iš-ta materijalno, nego je u meni voda `ivai `ubore}a koja mi iznutra govori: Hajdeka Ocu!" Ovakvu `equ za stradawem ra-di Hrista, koju je imao Sv. Igwatije imnogi drugi znani i neznani mu~enici,prema re~ima svetih otaca, nije mogu}erazumeti umom, nego jedino verom u Boga.

Crkva je oduvek cenila mu~eništvokao obrazac istinskog `ivota. Krvmu~enika je, prema re~ima Tertulijana,bila seme novih hriš}ana. U `itiju Sv.Polikarpa Smirnskog se ka`e da suhriš}ani, "sabrali wegove kosti,

dragocenije od dragog kamewa i zna~ajni-je od zlata. Praksa podizawa crkava nagrobovima mu~enika traje neprekidno odprvih vekova hriš}anstva do danas.Mošti svetih mu~enika se u svakoj novojcrkvi ugra}uju u ~asnu trapezu i u an-timins, koji mo`e, u slu~aju nevoqe, daposlu`i i kao zamena za ~asnu trapezu.

U teškim danima za Srpsku zemqu ikwegiwu Milicu (monahiwu Jevgeniju),1402. godine, kada su Stefan i VukLazarevi} otišli daleko na istok, doAngore, da ratuju u sastavu Bajazitove vo-jske, monahiwa Jefimija je pisala (vezlapozla}enom zicom) Pohvalu svetom knezuLazaru.U tom nadahnutom tekstu, u komese ogleda wena smirena i bogoboja`qi-va duša, Jefimija je, izme}u ostalog,napisala: ''...moli pobediteqa Boga dapobedu podari voqenim ti ~edima, knezuStefanu i Vuku, za nevidqive ividqive neprijateqe, jer ako pomo}primimo s Bogom, tebi }emo pohvalu iblagodarewe dati. Saberi zbor svojihsabesednika svetih i mu~enika, i sa svi-ma se pomoli proslavitequ ti Bogu,izvesti Georgija, pokreni Dimitrija, ube-di Teodore, uzmi Merkurija i Prokopijai ~etrdeset sevastijskih mu~enika ne os-tavi, u ~ijem mu~eništvu vojuju ~eda tvo-ja voqena, knez Stefan i Vuk, moli da imse poda od Boga pomo}, do|i, dakle, u po-mo} našu, ma gde da si.''

Prava vrednost ove pohvale nije ukwi`evnom daru monahiwe Jefimije, ni-ti u jeziku, stilu ili lepim re~ima, nego,pre svega, u wenoj jakoj i istinskoj veri.Ona se svetom knezu obra}a kao `ivomknezu a tako gleda i na druge svete rat-nike. Ona veruje da su svi oni sada Hris-tovi vojnici koji mogu da zamole CaraNebeskog, da pomogne onima koji se moleza pomo}. Monahiwa Jefimija zna da sunekadašwi ratnici cara zemaqskog,Georgije, Dimitrije, dvojica Teodora,Merkurije, Prokopije i drugi, sada Hris-tovi sveti ratnici i da su, zajedno sasvetim knezom, zastupnici pred Bogom zasve ratnike zemaqske koji idu putemspasewa.

I u novije vreme ima primera da vo-jnici i oficiri skidaju vojnu uniformui obla~e monašku, ali prema kazivawustarca Pajsija Svetogorca, ne zamonašese svi koji zakucaju na vrata manastira iizraze takvu `equ.

Oko 1950. godine, jednog dana, kako jezapisao starac Pajsije, manastir Konsta-monit je posetio neki oficir, potowimonah Ananije. Otac Filaret, igumanmanastira, ga je izdaleka oslovio poimenu, govore}i mu o nezgodi koju je ovajve} do`iveo. Posavetovao ga je i utešio.Oficir se zbunio! Za~udio se Star~evojprozorqivosti i rekao mu sapobo`noš}u: ''Star~e, `elim dapostanem monah ~im iza}em iz vojske.''Starac je prozreo iskušewe koje je nakontri godine trebalo da se dogodi, pa mu jeodgovorio: ''I treba da postaneš, ali neu ovom manastiru, jer bi te ovde posletri godine zadesilo iskušewe sa sekre-tarom.''

Kada je oficir završio sa vojnomslu`bom, otac Filaret ga je posavetovaoi uputio u drugi manastir gde se i zamon-

DUHOVNOST

24Vojni veteran Februar 2011.

Iz vojne uniforme u monašku rizu

OFICIRI MONASIIako vojna slu`ba i oficirski poziv nisu Bogom

zabraweni, mnogo je primera kada su vojnici i oficiriskidali uniformu i ostavqali oru`je, a obla~ili

monašku ode}u i postajali Hristovi vojnici. Svi su to~inili dobrovoqno i po nekom unutrašwem glasu. A biloje i onih vojnika, oficira, vojvoda, ratnika, vojskovo}a

koji se nisu zamonašili, a ipak su postali Hristovivojnici.

ašio. Ali on je svakog meseca dolazio narazgovor kod Svetog Starca. Jednog dana,zatekao je oca Filareta kako sedi u uglukelije, dr`e}i se rukama za glavu. OtacAnanije, bivši oficir, ga je sa bolom za-grlio i upitao: ''Šta je, Star~e? Šta tise desilo?'' A Starac je zabrinuto odgov-orio: '' Ananije, dete moje, danas nisamimao nikakvo iskušewe. Bog me je os-tavio.''

Starac Pajsije pri~ao je i to kako sujednom došla dvojica oficira na SvetuGoru izrazivši `equ da postanu monasi."Zašto `elite da postanete monasi?Otkuda vam je to došlo?", pitao jestarac. A jedan od wih mu je odgovorio:''Eto, došli smo ovde na Svetu Goru uposetu, i onda nešto mislimo da os-tanemo, jer mo`da }e biti neki rat".

Otac Pajsije ih je lepo zamolio da sene sramote, rekavši im: "Mo`da }e dabude nekakav rat! I kako }ete da na-pustite vojsku?" "Na}i }emo neki ra-zlog", odgovorili su mu.

Starac je neko vreme }utao razmi-šqaju}i šta mogu da na|u: da se praveludi, ili tako nešto, a zatim je rekao:

"Ako sa takvim mislima krenete dapostanete monasi, od samog po~etkane}ete imati uspeha". Tim re~ima je i za-vrešena pri~a o monašewu te dvojiceoficira.

Mnogi znani i neznani vojnici, ofi-ciri, ratnici, vojvode, i vojskovo}e,kraqevi i carevi, radi ostvarewaviših hriš}anskih ideala, carstvanebeskog i spasewa duše, odricali su~inova, odlikovawa, nagrada, karijere,i svih zemaqskih blaga, skidali vojnuuniformu i obla~ili monašku. A mnogisu, još dok su nosili uniforme, pošlinajte`im putem, putem Bogo~oveka Hri-sta, i sledili ga do Golgote.Iako suznali da je ispovedawe Hristovog imenapotpisivawe smrtne presude, mnogi vo-jnici, oficiri i vojvode careva zemq-skih hrabro su ispovedali svoju veru i,stradaju}i radi Hrista, postajali suHristovi vojnici.

Prvi oficir koji je, posle Hristovogstradawa, skinuo vojnu uniformu iudaqio se od sveta radi Hrista bio jeSveti mu~enik Longin. To je bio onajkapetan, starešina vojnika koji su pris-

ustvali raspe}u Isusa Hrista na Golgo-ti, o ~emu svedo~e jevan}elisti Matej,Marko i Luka. Opisuju}i Hristovo stra-dawe bo`anstveni Matej veli: A kapetani koji s wim ~uvahu Isusa videvši da sezemqa trese i šta bi, poplašiše se vr-lo govore}i: Zaista ovaj beše Sin Bo`ji.

Taj kapetan je, dakle, bio starešinavojnika, odnosno stra`e koja je ~uvalaHristov grob, koji je poverovao u Hrista.Kad su jevrejske starešine saznale zaHristovo vaskrsewe, potpla}ivali suvojnike da pronose la`nu vest - da Hris-tos nije vaskrsao nego da su ga ukrali we-govi u~enici. Pokušali su da potplate iLongina, ali on na to nije pristao. Jevre-ji su tada hteli da ga ubiju, ali on je saz-nao za to i, zajedno sa ona dva svoja dru-ga, skinuo je svoj vojni~ki pojas, otišaokod apostola i krstio se, a zatim je tajnonapustio Jerusalim i preselio se u Ka-padokiju. Tamo se predao postu imolitvi, i, kao `ivi svedok Hristovogvaskrsewa, obratio je mnoge neznabošceu istinitu veru.

M. Petrovi}

DUHOVNOST

25Vojni veteran Februar 2011.

OD PUKOVNIKA DOMITROPOLITA

Mitropolit Serafim (^i~agov Leonid Mihajlovi~)ro|en je 1856. godine u Sankt -Peterburgu. Obra-zovawe je stekao u Imperatorskom Pa`evskom ko-

rpusu i bio je veoma zapa`en oficir, primivši višeruskih i stranih ordena. Godine 1879. stupio je u brak saN.N. Dohturovom. Promislom Bo`ijim imao je duhovnu po-dršku od Svetog i pravednog oca Jovana Kronštadtskog.Po wegovom savetu, odrekao se zemaqskih blaga, nagra-da i odlikovawa, irešio da bude vojnikCara Nebeskog. Go-dine 1891, u ~inugardijskog pukovnikaPreobra`enskog pu-ka, napustio je vojskui prešao u Moskvu -da se pripremi zaslu`bu u SvetojCrkvi, a rukopolo`enje u |akona, a zatim ujereja - 1893. godine.Do1898. godine je ra-dio kao sveštenik, ate godine je pošaomonaškim putem. Po-stri`en je i dobio jemonaško ime Ser-afim, po prepodob-nom Serafimu Saro-vskom. Godine 1918.postao je mitropoliti od tada boqše-vi~ka vlast mu nijedavala mira. Do 1937.godine više puta suga osu|ivali, zatvar-ali i puštali, a tegodine, 7. decembra,osu|en je na smrt za

"kontrarevolucionarnu monarhisti~ku agitaciju". Stre-qan je 11. decembra u Moskovskoj oblasti, na tzv. Bu-tovskom poligonu.

Druga~ije nije ni mogao da skon~a tako velikiduhovnik u takvom bezbo`ni~kom re`imu, oficir carazemaqskog i cara nebeskog, koga je voleo i poštovaoSveti car mu~enik Nikolaj, kome je zaštitnik SvetiSerafim Sarovski, a duhovni u~iteq Sveti Jovan Kro-nštadski. Osamdesetjednogodišwi bolesni i nemo}nistarac nije ništa priznao. Gledaju}i smrti u o~i, dr`aose kao i svi wegovi slavni prethodnici koji su skinulioficirsku uniformu i obukli monašku, krenuvši putemJevan|eqa.

Sveštenomu~enik mitropolit Serafim (^i~agov)kanonizovan je 23.februara 1997. godine.

Leonid ^i~agov u vreme kad je bio oficir (1880)

Arhiepiskop Serafim (^i~agov) 1912.

Srpska poezija pre Laze Kosti}a, amnogi ka`u ni posle wega, nije se"vinula do visina" koje je

dostiglo wegovo pesni~ko delo. Kao nov-inar, filozof, diplomata i pesnikpredwa~io je u svom vremenu, pa ni dodanas mnoge wegove pesme nisu ništaizgubile na umetni~koj vrednosti.

Rodio se 31. januara 1841. u Koviqukraj Novog Sada u grani~arskoj ofi-cirskoj porodici. Poha|ao je srpsku os-novnu školu u Koviqu i \ur|evu, dvarazreda realke u Pan~evu, a gimnazijuu~io u Novom Sadu i Budimu gde je ma-turirao. Završio je pravne studije uPešti i polo`io doktorat na latinskomjeziku (1866). Te jeseni izabran je za pro-fesora u novosadskoj gimnaziji, a posle1867. bio bele`nik Novosadskog magis-trata (1867-1872), predsednik varoškogsuda i poslanik Narodnog crkvenog sabo-ra (1869-1872) u Sremskim Karlovcima,poslanik u Ugarskom saboru (1873-1875),kada je mandat ustupio vo|i svoje Srpskenarodne slobodoumne stranke, Sve-tozaru Mileti}u.

Politi~ki veoma aktivan, putovao jena razne me|unarodne skupove koji suodr`avani u Parizu, Moskvi, Qubqani,Cetiwu, Beogradu. Krajwe podozrivugarskim vlastima, dva puta je hapšen. Uvreme Hercegova~kog ustanka (1875) i utoku priprema za srpsko-turske ratove(1876-1878), boravio je na Cetiwu iBeogradu, pa je ponovo uhapšen (1876)pod optu`bom da je "vrbovao dobrovo-qce". Pevalo se tada u narodu: "Zelendoboš dobuje, Laza Kosti} robuje..." Poizlasku iz zatvora, `iveo je i radio uBe~u i u mnogim evropskim listovimapisao o ratnim zbivawima na Balkanu,Isto~nom pitawu i krizi. Zajedno sa srp-skim ministrom inostranih dela, Jo-vanom Risti}em, prisustvovao je Berlin-skom kongresu (1878), duboko razo~aranignorantskim stavom Velikih sila pre-ma wegovom narodu.

Posle ure|ivawa beogradskih novinaSrpska nezavisnost, narednih osam godi-

na (1883-1891) proveo je na Cetiwu, gde jeure|ivao listove Glas Crnogorca,Crnogorka i Nova Zeta. Tu, na Cetiwu,zbog neslagawa s "nezgodnim" knezomNikolom, vratio se u Novi Sad i ~etirigodine `iveo na imawu wemu drageporodice Dun|erski i fruškogorskimmanastirima, ponajviše u Krušedolu. Tu,u Krušedolu, u iskonskom miru manasti-ra, veliki pesnik je ~esto nalaziouto~ište. Kako ga nije mimoilazila be-sparica, tamošwi monasi hranili su gai spasavali od velike tuge i bezna|a.Teške oskudice se "oslobodio" `enid-bom sa imu}nom Julkom Palana~ki (1895)i `iveo u Somboru. Duboko razo~aran islomqenih mladala~kih ideala, do smr-ti je vodio spokojan `ivot, putovao, pre-vodio, pisao. Uvek je bio zagledan u Vo-jvodinu i Srbiju. Umro je u jednom be~komsanatorijumu 9. decembra 1910. godine, asahrawen na somborskom grobqu.

Svojom pravnom strukom se nije mnogobavio. Kao poliglota i polihistorik,bio je jedan od najboqih intelektualacame|u Srbima svoga doba. Ve}i deo wegov-ih brojnih napisa ostao je u senci wegov-ih stihova. Uz obimnu kwigu poezije, os-tavio je dve kwige dramskih tekstova,kwigu o Zmaju, pripovetke, ~etiri kwigenovinskih tekstova o politici i umet-nosti, tri kwige o kwi`evnosti i jeziku,memoare, nekoliko kwiga zanimqiveprepiske. Bio je jedan od najboqih nov-inara na srpskom jeziku, "stvaran i nes-porni za~etnik srpske esejisti~ke kri-tike", ka`e Palavestra. PorodiciLazinih kwi`evnih dela pripada ikwiga O Jovanu Jovanovi}u Zmaju, koja jedo~ekana "na no`" 1902, pošto su jesavremenici do~ekali kao pamflet up-eren "protiv svog nacionalnog pesnika".Kasnije su znalci kwi`evnosti shvatilida je Laza veoma znala~ki "razgrnuo slo-jeve Zmajeve poezije" i visoko uzdigliwene prave vrednosti.

Najboqim esteti~arima i filozofi-ma naše kulture Laza se prikqu~io svo-

jim kwigama Osnovi lepote u sve-tu (1880) i Kriti~ki uvod u opštufilozofiju (1884). Ipak, Lazinoglavno stvaralaštvo je poezija.Od prve svoje objavqene pesmePita~ i slepac (1858) do posled-we Santa Maria della Salute (1909),on je dokazivao svoj veli-~anstveni talenat. Wegovo polaz-ište je da je lepota, u svim svojimmnogobrojnim vidovima, osnovasvega što postoji. Dve suprotnos-ti - san i java, mašta i iracional-no - ra|aju umetni~ko delo "ukrš-tajem, spajawem, sintezom".

Svoj "ukrštaj suprotnosti"izrazio je u pesmi Me|u javom imed snom. Na kraju svog stvar-alaštva, pesmom Santa Maria dellaSalute pribli`io se svom pe-sni~kom idealu, gde se pesma ra|aiz višestrukih ukrštaja, ostvaru-je sintezu filozofije i poezije,daju}i pesmi veli~anstvene di-menzije, da zadivi "bogove silne,kamo li qude". U woj se susti`usre}a qubavi i himna tragediji.

Ovoj pesmi je izre~eno više pohvala noo bilo kojoj drugoj ispevanoj na srpskomjeziku. Pohvale idu od tvrdwi da je to"najlepša pesma našeg pesništva", doone da je "najqubavnija pesma srpskekwi`evnosti jednoj nesu|enoj qubavi"(Isidora Sekuli}).

I ostali Lazini qubavni, rodo-qubivi i filozofski spevovi i pesmenalaze se u vrhu srpskog pesništva - USremu, \ur|evi stupovi, Slavuj i lala,Beseda, Minadir, Peva~ka imna JovanuDamaskinu, Samson i Delila, Spomen naRuvarca i druge. Laza je ostao uzormnogim današwim esteti~arima i znal-cima kwi`evnosti, pa nije ni ~udo štoga smatraju za~etnikom moderne srpskepoezije.

I dramaturgija Laze Kosti}a po~ivana "ukrštaju" suprotnosti. Re~ je o ukrš-taju našeg nacionalnog junaka i duha iznarodne pesme, sa najboqim tradicijamaevropske literature, posebno šek-

ISTORIJA

26Vojni veteran Februar 2011.

170 godina od ro|ewa i 100 godina od smrti Laze Kosti}a (1841-1910)

ZA^ETNIK SRPSKEMODERNE POEZIJENajboqim esteti~arima i filozofimanaše kulture Laza se prikqu~io svojimkwigama Osnovi lepote u svetu (1880) iKriti~ki uvod u opštu filozofiju (1884).Ipak, Lazino glavno stvaralaštvo jepoezija. Od prve svoje objavqene pesmePita~ i slepac (1858) do posledwe SantaMaria della Salute (1909), on je dokazivao svojveli~anstveni talenat.

Pi{e: Krsman

Milo{evi}

spirovskom dramskom nasle|u. U Mak-simu Crnojevi}u pokušava da do|e donove, originalne dramske harmonije. UGordani osnovnu radwu nalazi u narod-noj poeziji, a za umetni~ki postupak"obra}a" se renesansnoj komediji. U PeriSegedincu ukršta istorijsku temu opobuni srpskih grani~ara (1736), saanalognim pojavama wegovog doba. Blis-tavim govorom o našim narodnim pesma-ma, zadivio je i be~ki nau~ni krug.

Ukrštaji suprotnosti kao da suvladali i Lazinim `ivotom. Zaqubqen,i posle wene smrti, u `enu svojih snovaLenku Dun|erski, koja je inspirisala we-gove najlepše stihove, o`enio se, još za

wenoga `ivota, Julkom Palana~ki, pre-ma kojoj je imao samo korektan ose}ajpoštovawa. Posle smrti wegove najve}e,a neostvarene qubavi, mlade i lepeLenke Dun|erski, koja je umrla u 25-oj go-dini u Be~u (1895), objavio je jednu od na-jlepših pesama srpske lirike "SantaMaria della Salute". Stvarao ju je 14 godi-na, a rukopis predao u štampu 3. juna1909. godine. Lenka i danas pleni pa`wupoštovalaca umetnosti, poezije, istori-je.

Neobi~an kao li~nost, skroman, orig-inalan, druk~iji od svojih savremenikakoje je ~esto šokirao, jedan od najve}ihsrpskih intelektualaca svog vremena,

uvek je priman s osmehom kojim se do~eku-ju uveseqiva~i. @ivot mu je bio "ukrštajsuprotnosti" iz koga su se ra|ali na-jviši dometi. Bilo je tu i sudara izme|ujedne velike umetni~ke i qudskeli~nosti, sa sredinom koja ga nije moglarazumeti i videti u "pravoj optici". Izpodno`ja je teško osmotriti najviševrhove.

Lazino delo, sem što je re~it doku-ment o sjaju i jadu jedne pesni~ke sud-bine, zna~i u velikoj meri i potresnu op-tu`bu protiv teških društvenih i poli-ti~kih prilika u kojima je pesnik `iveo,ali i stawa kulture Srba u 19. veku.

ISTORIJA

27Vojni veteran Februar 2011.

Pero Zubac o Lenki Dun|erski

LENKA JEVOLELA LAZUIzdava~ke ku}e "Media invent" i

"Tiski cvet" iz Novog Sada objavilesu izuzetno zna~ajnu lirsku studiju

Pere Zupca "Lenka Dun|erska". A novinar"Politike" je, 2. septembra pro{le godine,razgovarao sa ~uvenim pesnikom, esejistom,antologi~arem, autorom "Mostarskih kiša",jedne od najzna~ajnijih poema srpske kwi-`evnosti.

Glavna tema razgovora je Lenka Dun|er-ska.

-Studijom "Lenka Dun|erska" ispuniliste nalog Milana Kašanina, koji je tvrdioda je Lenka toliko va`na za Lazu Kosti}a dazaslu`uje studiju?

-To je Kašanin zapisao u jednom esejupedeset godina pre moje studije. Mo`da bi idrugi istra`iva~i pre mene ostvarili tajKašaninov zavet da su imali naklonostporodice Dun|erskih. Bez toga, ni Leskovac,ni Kašanin, nisu mogli daqe.

-Lenka nije imala priliku da ~ita~uvenu pesmu "Santa Maria della Salute", ali jepro~itala jednu drugu, mawe poznatu - "Go-spo|ici L. D. u spomenicu"?

-Pesmu je Lazar napisao u Krušedolu1892. i prilo`io u dvorcu Dun|erskih u^elarevu u wen spomenar, drvenu kutiju odfinog drveta sa ru`ama islikanim na pok-lopcu, koji je, na`alost, nestao, ako je nes-tao, i u woj je mnogo šta kazano o odnosu pes-nika i mlade Jelene.

-Teodora Dun|erski \uri}, na ~ije seiskaze pozivate, verovala je da je Lenka bi-la zaqubqena u Lazu Kosti}a?

-Gospo|a Teodora Dun|erski \uri},unuka Gedeona, Lenkinog najmla|eg brata ipraunuka Ilije Ogwanovi}a Abukazema, kojojsam posvetio kwigu, jedini je pouzdan sve-dok o odnosu Lazara prema Lenki i Lenkeprema Lazaru. Ona je to, kao devoj~ica,mogla da ~uje od svoga dede koji je bio iizvršilac Lazarevog testamenta i najbli`iwegov prijateq u poznim pesnikovim godi-nama, a posebno od svoje bake Teodore, kojaLenku nije upoznala, ali sve je od Gedeonamogla saznati, a ̀ ivela je uz Teodoru sve dosredine šezdesetih godina prošlog veka.Kada je ve} kwiga bila napisana i odneta g.Teodori na ~itawe, ona je svojom rukom nastranice rukopisa upisivala sugestije i tuje i jedna va`na re~enica da je Lenka volela

Lazu svom snagom tragi~ne zabrawenequbavi.

-Laza Kosti} se, me|utim, o`enio JulomPalana~kom, zahvaquju}i posredovawuLenkinog oca. Zna~i li to da porodicaDun|erski nije odobravala vezu s pesnikom?

-Laza je Julku Palana~ki isprosio preodlaska u Crnu Goru 1884. godine, ali je maj-ka nije pustila da po|e sa wim jer se tamopuca. Laza je imao sukobe sa Julijaninom ma-jkom, a i Jelenina majka nije volela naslu-}ivanu bliskost izme|u Lenke i Lazara.

Mislim da Lazar nije imao hrabrosti dazaprosi Lenku od Lazara Dun|erskog jer seplašio wene samostalnosti, samosvojnosti,jedinstvenosti, zrelosti, lepote, mladosti,uplašio se da }e morati da mewa svojenavike i da }e izgubiti slobodu. @enidbaJulkom bila je samo beg u sigurnost i ravno-tok `ivota, a otac Lenkin je bio odre|en zakuma još u vreme veridbe.

- Postoji i pri~a da Lenka nije umrla od"tifuzne groznice", ve} da se otrovala zbogneostvarene qubavi sa trideset godinastarijim pesnikom?

Svakakvih verzija, ne samo ~aršijskih,o Lenkinoj smrti sam se na~itao i naslušao.Laza Kosti} je u svom "Tajnom dnevniku",pisanom na francuskom jeziku, zapisaojedan san u kome se Lenka pojavquje bleda,kao da nema dosta krvi, i u zagradizabele`io: "Nije li tifusna groznica,bolest od koje je umrla, bolest krvi"? Dak-le, i on je mislio da je zvani~na verzijata~na. Mada u pesmi ka`e da ona svisnu. Ida razjasnimo još jednu tajnu - JelenaDun|erski nije bila toliko mla|a odLazara, ona je ro|ena 26. oktobra (9. novem-bra) 1869. u Sentomašu, na Mitrovdan, a ne21. novembra 1870. I Lazar je, zacelo, pam-tio dan wenog ro|ewa samo je, kao i drugi,dodao razliku u danima izme|u starog i

novog kalendara na datum u koji je razlikave} ura~unata. Svojom napomenom ispodpesme "Gospo|ici L. D. u spomenicu", da jeLenka umrla licem na dan svoga ro|ewa,Svetog arhangela Mihaila, a to je ina~e dankada se u bazilici Santa Maria dellaSalute masovno pose}uje pravoslavna ikonaBogorodice Mesopanditisse (Posrednicemira) i Lazar Kosti} je pripomogao misti-fikaciji oko Lenkinog ro|endana. Zašto sui roditeqi na posmrtnu partu stavili tugodinu ro|ewa i urezali na grobnu plo~u uKapeli Dun|erskih u Srbobranu, ne znam.

-Pesmu "Santa Maria della Salute",Laza Kosti} objavio je 1909, deceniju i poposle Lenkine smrti. Da li postojerazli~ite verzije ove pesme?

-Prava verzija je ona poslata MilanuSavi}u i objavqena u kwizi "Pesme". Taj re-dosled strofa odredio je sam pesnik. Imadosta verzija odre|enih strofa, pa i stiho-va, koji nisu ušli u pesmu na prona|enimrukopisnim verzijama poeme.(…)

-Mo`ete li nam re}i nešto o, uslovnogovore}i, qubavnom trouglu: Lenka Dun|ers-ki - Laza Kosti} - Nikola Tesla?

-Laza je poznavao Teslu i saznao je, urazgovorima sa Lenkom, da je Tesla, u nekuruku, wen idol, pa je to iskoristio, u dani-ma kada je Tesli izgorela laboratorija, damu ponudi, u pismu, neimenovanu, veoma bo-gatu miraxiku, uz to lepoticu, ne bi li gao`enio, opisuju}i je najlepšim epitetimakao osobu "podobnu da savlada svaku `enom-rzicu". Tesla mu odgovara na dva pismaodbijaju}i ponudu, a da i ne zna o kome Lazagovori, jer se "on sa naukom ven~ao". Godinaje 1895. posledwe leto Lenkinog `ivota.Mislim da je ona znala za Lazina pisma i zaTesline odgovore. Mislim da se Lazaobradovao Teslinom odgovoru, jer }e Lenkaostati tu i ne}e oti}i preko okeana, a, eto,wemu je savest mirna, pokušao je da je uda zanajboqega, mada je i za wega, u jednom pismu,napisao: "Gde su dvoja kola mudrosti, tu sutre}a ludosti".

-Kada ste prvi put pro~itali pesmu LazeKosti}a, niste pisali poeziju. U kojoj merivam je ova pesma promenila `ivot?

-Ta pesma nije moja najdra`a Lazina pes-ma, ali me je naterala da godinama tragamza tajnom inspiracije, tako mo}ne i tako opi-jaju}e. Tako je nastala kwiga o Lenki.

-Kwigu ste pisali rukom, jer "belinahartije inicira belinu se}awa". Da li kom-pjuteri uništavaju magiju stvarala~kog~ina?

-Ne. Kompjuter posmatram kao pomagalo,ali još uvek volim zvuk pisa}e mašine.Rukom pišem naj~eš}e, jer tako imamopipqiv dodir sa tekstom.

Zoran Radisavqevi}

Veoma je va`no zazdravqe odr`avawenormalne dinamike

pra`wewa creva. Malose o tome govori, jer sesmatra pomalo neprijat-nom temom za razgovor.

Naj~eš}i uzroci ovog stawa su loše `ivotnenavike, neredovni obedi, nedovoqno kretawe,suva hrana, ~esto konzumirawe brze hrane,hrana siromašna biqnim vlaknima. Do "zatvo-ra" dovode i jedewe s nogu pri ~emu se hrana nesa`va}e dovoqno, neuredni i preobilni obro-ci itd.

U posledwe vreme i neki drugi faktori sveviše uti~u na stvarawe ovog problema, pre sve-ga uzimawe pojedinih lekova, kao što su:antacidi (lekovi za smawewe `eluda~ne kiseline), diuretici (za "izbaci-vawe" vode), tablete gvo`|a, lekovi protiv alergije, beta blokatori (lekovikoji stabilizuju nepravilan rad srca) i drugi.

Pojavu lewih creva mogu izazvati i neke bolesti, kao: dijabetes, bolestibubrega, poreme}aj rada štitne `lezde, ošte}ewe karlice, itd.

Nakon što se u tankom crevu iskoriste hranqivi sastojci hrane, sve ot-padne i neiskoriš}ene materije dospevaju u debelo crevo. Funkcija debelogcreva se sastoji u tome da apsorbuje vodu iz fekalne mase koja dospeva u wegaiz tankog creva i da zatim tu fekalnu masu daqe pokrene napred radi kra-jweg izbacivawa kroz analni otvor u roku od 18 do 24 sata. Me|utim, ukolikou tom vremenu ne do|e do pra`wewa creva, štetne materije po~iwu da segomilaju izazivaju}i razli~ite simptome, kao što su: mu~nina, ose}aj nadu-tosti posle jela, slab apetit, glavoboqe, nervoza.

Kako je redovno pra`wewe creva veoma va`no za zdravqe, zna~ajno je presvega da se ujutru po~ne sa doru~kom kako bi se stimulisala pokretqivostcreva. Tako|e va`no je da ishrana bude sa uravnote`enim unosombelan~evina, ugqenih hidrata i masti. Biqna vlakna imaju sposobnost dabubre u crevima, vrše pritisak na zidove creva i time stimulišu prirodnirefleks pra`wewa. Vo}e i povr}e, uz znatan sadr`aj vitamina, bogata su ibiqnim vlaknima pa je zna~ajno hranu obogatiti i ovim namirnicama. Posebnokorisnim se smatraju pšeni~ne mekiwe i laneno seme. Dovoqan dnevni unoste~nosti od 1.5 do 2 litra, ali bez alkoholnih i gaziranih pi}a, smatra seveoma stimulativnim za rad creva, kao i bavqewe fizi~kom aktivnoš}u(vo`wa bicikla, brzo hodawe, baštenski radovi i sl.)

Kada se sve ovo uradi treba se nadati da }e creva u}i u o~ekivanu di-namiku i osloboditi navedenih tegoba. Ako sve to ne da rezultate treba seobratiti lekaru.

Sve napred opisano odnosi se na funkcionalnu opstipaciju. Druga vrstaopstipacije jeste organska koja je prouzrokovana paraliti~kom ilimehani~kom opstrukcijom prolaska sadr`aja creva tj. stolice. Ovde se ne ra-di o lewim crevima ve} o mehani~koj prepreci koju mogu izazvati priraslicena crevima, tumori creva, su`ewe anusa ili rektuma, pa i klube glista. U na-jve}em broju slu~ajeva rešava se hirurškim putem.

Za ovaj poreme}aj odoma}en je izraz zatvor (opstipacija ), me|utim, trebarazlikovati dve vrste pojmova:opstipacija koja ozna~ava izostanak spontanogpra`wewa creva i konstipacija, koja ozna~ava stawe kada osoba ima retke,tvrde, oskudne i suve stolice ~esto pra}ene ose}ajem nepotpunog pra`wewa.

SAVETI LEKARA

28Vojni veteran Februar 2011.

Stru~waci savetuju

KAKO ZAUSTAVITI[TUCAWE

[tucawe je u principubezazleno, a izazivaga gr~ewe dijafragme,

odnosno nadra`aj nerva poz-

natog kao "Nervus phrenicus".Mo`e se javiti kao reakci-

ja na brzo jedewe i gutawe vaz-duha, konzumirawe hladnogpi}a ili qutih jela, a ~esto sejavqa i kao posledica stresai uzbu|ewa.

Štucawe se manifestujetako što gr~ewe dijafragmedovodi do širewa plu}a uztrzaj, a deo dušnika u kome senalaze glasne `ice (glottis)se zatvara velikom brzinom.To dovodi do prekida dotoka

vazduha i ispuštawa onih poz-natih zvukova koji nas iriti-raju, odnosno štucawa.

Štucawe nije opasno, aliako traje satima ili ~ak dani-ma neophodno je obratiti selekaru. Naravno, pre toga mo-`ete isprobati neke od dobrihtradicionalnih metoda i zaus-taviti štucawe sami.

Dosta poma`e mentalnoodvra}awe pa`we od štu-cawa, a to se mo`e posti}i ta-ko što }ete pokušati, primera

radi, da se setite šta ste pre-kju~e ru~ali ili da se setitene~eg drugog.

Poznata metoda jeste davas neko uplaši, a poma`e ikonzumirawe kaši~ice še}e-ra odnosno vode.

Stru~waci preporu~uju ijoš neke metode koje prov-ereno poma`u u zaustavqawuštucawa. Mo`ete pokušati saubrzanim disawem na usta ilinos.

Pi{e:mr sc. dr

^aslav Anti}

"Zatvor" i kako ga spre~iti

MERA U SVEMUHEMOROIDI I

ISHRANA

Mnogi qudi pate odhemoroida. He-moridi su ote~eni

sun|erasti delovi tkivakoji okru`uju ~mar, a u ko-jima ima mnogo krvnih su-dova. ~esto ih je mogu}espre~iti pravilnom is-hranom. Hemoroidi mogubiti unutrašwi (u anal-nom kanalu) ili spo-qašwi, kad se mogu napi-pati kao ~vori}i ilikuglice oko ~mara. Ispalihemoroidi vire iz ~mara.

Simptomi, izme|u os-talog, mogu biti bol pripra`wewu creva, svrab i

rektalno krvarewe. Bol mo`e biti jak ako je upitawu veliki hemoroid. Hemoroide obi~no izazi-va zatvor, kad napipawe pri pra`wewu crevapove}ava pritisak u krvnim sudovima koji se šire.Osim toga zatvor pogoršava stawe ve} postoje}ihhemoroida, jer istiskivawe tvrde stolice grebeproširene krvne sudove, a napipawe izla`e ~marpritisku. Hemoroidi se ~eš}e javqaju tokom trud-no}e i odmah posle poro|aja. ^eš}e ih dobijaju go-jazne i neaktivne osobe ili one koje u ishrani ne uz-imaju dovoqno vlakana, a uzimaju previše rafin-isane hrane.

Preventive radi, stru~waci savetuju:-Oslobodite se viška kilograma;-Hranite se uravnote`eno sa mnogo vlakana,

kako biste dobili hranqive materije potrebne dakrvni sudovi ostanu jaki i zdravi i kako bistespre~ili zatvor;

-Pijte najmawe šest dodatnih ~aša vode dnevnokako bi stolica bila mekša;

-Redovno se kre}ite da stimulišete krvotok;~uvajte se ~itawa u WC-u. Predugo sedewe na

toaletu pove}ava pritisak na rectum;-Jedite mnogo sve`eg vo}a i povr}a, integral-

nih `itarica, koštuni~avog vo}a i semenki. Onisadr`e vlakna koja poma`u kod le~ewe zatvora, vi-tamin C (agrumi i ve}ina ostalog vo}a, brokoli, pa-prika i ve}ina ostalog povr}a), kao i flavonoide(integralne `itarice, povr}e, i vo}e svetlih boja)pigmente koji ja~aju zidove krvnih sudova i daju impokretqivost. Bobi~asto vo}e, trešwa i heqdasadr`e naro~ito korisne flavonoide;

U bolnim periodima svakodnevno se odmarajte(dva puta po pola sata dnevno sede}i ili le`e}i sastopalama podignutim iznad nivoa kukova);

-Nemojte dugo stajati u mestu i ve`bajte najmawe20 minuta dnevno kako biste podstakli krvotok.

INFORMATOR

29Vojni veteran Februar 2011.

Povodom Dana Vojske Srbije

UNAPRE\EWA I POSTAVQEWA

OFICIRA

Povodom Dana dr`avnosti i Dana Vojske Sr-bije - 15. februara, predsednik RepublikeSrbije Boris Tadi} doneo je ukaze o

postavqewu na nove du`nosti, unapre|ewima uviši ~in i prestanku slu`be visokih oficira Vo-jske Srbije i Ministarstva odbrane.

Na nove du`nosti postavqeni su:

- Brigadni general BJELICA Marka MILAN,za zamenika na~elnika Generalštaba Vojske Sr-bije,

- General-major JEVTI] Vojislava MIODRAG,za rektora Univerziteta odbrane,

- Brigadni general RADOVANOVI} TugomiraGORAN, za zamenika komandanta Komande zaobuku,

- Pukovnik NOVAKOVI} Jovana MARIJAN, zana~elnika Vojnomedicinske akademije,

- Pukovnik @ARKOVI} Nikole DUŠKO, zana~elnika štaba Vazduhoplovstva i PVO,

- Pukovnik JANKOVI} Milije DEJAN, zana~elnika Uprave vojne policije,

- Pukovnik TODOROVI] Slobodana MILO-MIR, za komandanta Garde,

- Pukovnik GLIŠOVI} @ivorada @ELIMIR,za komandanta 3. brigade KoV,

- Pukovnik BANDI] Branka PREDRAG, za ko-mandanta 204. vazduhoplovne brigade.

U više ~inove ukazom predsednika Tadi}a unapre|eni su:

u ~in generala- General-potpukovnik MILETI] Radoslava

MILOJE, na~elnik Generalštaba Vojske Srbije.

u ~in general-potpukovnika- General-major RADOJ^I] Obrada PETAR,

direktor Inspektorata odbrane,- General-major @IVKOVI} Miodraga ALEK-

SANDAR, komandant Komande za obuku.

u ~in general-majora (vanredno)- Brigadni general BJELICA Marka MILAN - Brigadni general KOVA^ Vukana MITAR- Brigadni general @IVKOVI} Jordana VIDOJE

u ~in brigadnog generala (vanredno)- Pukovnik ZRNI] Milorada BOJAN- Pukovnik BRANKOVI] Milana ^EDOMIR

u ~in brigadnog generala- Pukovnik JANI}IJEVI] Dragana SLAVO-

QUB- Pukovnik ZEKOVI] Vukalice GORAN.

Predsednik Tadi} odlu~io je i o prestanku vojne slu`be:

- General-potpukovnika ]IRKOVI] @ivojinaMLADENA,

- Brigadnog generala VRANI] Puniše MIRKA,- Brigadnog generala ]ELI] Jovana \URE,- Brigadnog generala BRANKOVI] Milana

^EDOMIRA.

Advokatske usluge POVOQNIJE ZA KVPNa osnovu ugovora o poslovnoj saradwi zakqu~enog sa UVPS, advokati:„Ivana C. Jovanovi}, iz Beograda - ul. Balkanska br. 18, lokal 93 (TC

„Ivanijum“), telefon 011/2644384 i 064/1735395;„Qiqana Jakovqevi}, iz Beograda -ul. ^uburska br.2, Zanatski centar

„Pejton“, telefon 011/2446977 i 064/1427122;„Stanojko Mihajlovi}, iz Beograda - Bulevar Zorana \in|i}a br. 76/28,

telefon 011/145617 i 064/1280990, Obavqa}e za potrebe vojnih penzionera slede}e pravne poslove:1)Davati besplatne pravne savete, i2)Uz naknadu po va`e}oj advokatskoj tarifi umawenoj za 20 odsto

(advokati Qiqana Jakovqevi} i Stanojko Mihajlovi}), odnosno 30 odsto(advokat Ivana Jovanovi}) pru`a}e sve ostale advokatske usluge.

Advokati }e klijente primati: Ivana Jovanovi} utorkom, QiqanaJakovqevi} sredom, a Stanojko Mihajlovi} petkom, svi u vremenu od 17 do19 ~asova.

USLUGE VEZANE ZA SAHRANU

PREKO UDRU@EWAUkoliko koristite usluge u vezi

sahrane preko Udru`ewa vojnih pen-zionera Srbije trebalo bi da znateda usluge mogu koristiti ~lanoviUVPS, ~lanovi wihovih porodica,kao i svi ostali vojni osiguranici.

Preko Udru`ewa mogu se dobitikompletne usluge vezane za sahra-nu:

-organizacija i zakazivawe termi-na za sahranu ili kremaciju,

-upis u mati~nu kwigu umrlih,

-sprovodnica za prenos pokojnika,-{tampawe posmrtnih plakata,-prodaja pogrebne opreme,-prevoz pokojnika,-organizacija vojnih po~asti,-pomo} oko sre|ivawa dokumenata

pre i posle sahrane radi regulisawaprava ~lanova porodice posle smrtivojnog osiguranika,

-besplatan dolazak u stan porodi-ce preminulog radi dogovora.

Sve dodatne informacije mogu sedobiti u mesnim i op{tinskim orga-nizacijama UVPS ili direktno natel. 011/8333-142 i 011/6161-769.

Vojnomedicinska akademija,Crnotravska 17, 11000 Beograd

Telefoni:011/266-11-22, 266-27-55 Faks: 011/266-61-64

Telefoni za zakazivawe pregleda: 011/266-27-17, 3609-398, 3609-399, 3608-498

e-mail: vma@mod.gov.rs

PRODAJEM KU]U U PIROTU

U centru Pirota povoqnoprodajem 1/2 ku}e sa poseb-nim ulazom koja se sastojiod trosobnog konfornogstana na spratu sa dvori-{tem i pomo}nim prosto-rijama. Zvati od 16 do 20~asova.Tel.011/164-464

UMAWENE ADVOKATSKE TARIFEUdru`ewe vojnih penzionera Srbije prošle godine je, prilikom pot-

pisivawa ugovora sa advokatima o poslovnoj saradwi, nastojalo da, presvega, zaštiti interese korisnika vojne penzije. Tim ugovorom, advokatisu se obavezali da vojnim penzionerima daju besplatne pravne savete,a da ostale advokatske usluge napla}aju po va`e}oj advokatskoj tarifiumawenoj za 20 do 30 odsto. Advokati ne pla}aju za to nikakvu naknaduUdru`ewu, ali su du`ni da ga tromese~no obaveštavaju o pru`awu ad-vokatskih usluga ~lanovima UVPS.

Iz posledweg izveštaja advokatske kancelarije Ivane C. Jovanovi}se, primera radi, vidi da je obavila više usluga za vojne penzionere. Zaadvokatsku uslugu "pisawe tu`be", koja je po va`e}oj tarifi 5000 di-nara, naplatila je 2.500 dinara, za pisawe testamenta napla}ivala je 3.500 dinara, umesto 10.000 dinara koliko je po tarifi.

VUKOTI] NADA slikarka u penzijivr{i izradu kvalitetnih slika naplatnu - peja`a i ikona prikladnihza poklone i ukras prostorija. Po`eqi naru~ioca mo`e i sa drugim mo-tivima prema donetim fotografija-ma i u raznim dimenzijama. Cenapovoqna uz popust za penzionere.

Kontak telefon 064/212-55-63.

CARSTVO GOR^INE

Jednom, ne tako davno, postoja-lo je kraqevstvo. Na dobrommestu. Sa odli~nim geograf-

skim polo`ajem. Malo, ali skockano.Ure|eno s ukusom. Pošteno. Slatko.Da ga pojedeš.

Imalo je pristojne prihode. Re-dovno. Gra|ani su bili veoma za-dovoqni. Otuda su blagovremenoizmirivali svoje obaveze premaovom slatkom kraqevstvu. @ivelose mirno. Pristojno. Svi su bililepi i nasmejani. Vasceli dan. Bašslatko.

Stari kraq je bio omiqen. U~eni fin ~ovek. Pametan. Razlo`an.Jedan sladak star~i}. Kraqica jebila ne`na. Tiha. Poštena. Praved-na. Mnogo slatka `enica. Slo`no suvladali i `iveli u svom slatkomkraqevstvu. Bilo je lepo i podani-cima. `ivot je svima bio sladak.Slatko kraqevstvo nije ratovalo.Samo se razvijalo. Na dobrobit suv-erena i naroda. Sve dok slatki kraqnije umro.

Nasledio ga je sin. Nabustiprinc. Kiseo kao sir}e. Qut kao fe-ferona. Gorak kao pelin. `eqanvlasti... Sve suprotno od slatkog.

Prvo je na dvoru napravio rusvaj.Smenio je sve generale! Dvorskedame. Sluge i kowušare. Kuvare idvorske lude. Otkaz je dobila i celavlada. Sve sami pametni i slatkistar~i}i. Na wihovo mesto doveo jemlade qude iz drugih kraqevstava.Novajlije jesu bile lepe, ali ne islatke.

Odjednom, u slatkom kraqevstvuviše ništa nije bilo kao pre. Gorkoje po~elo da smewuje slatko. Jedinoje još dvorac podse}ao na dobrastara vremena. Zakratko. Novi suv-eren ga je prefarbao u sive tonove.

Vrlo brzo zapo~elo je zagor~a-vawe `ivota i gra|anima. Prvo im jepove}an porez. Drasti~no! Ko ne bimogao da ga plati, morao je u zatvor.To je dovelo do razvoja gra|evi-narstva. Svaki dan su gra|enizatvori ili proširivani postoje}i.

Promene su trajale godinama.Kraqevstvo je poru`nelo. Slatko jedekretom zabraweno. Narod je zabo-

ravio na kola~e. Gor~ina je caro-vala. Uvek i svuda.^ak je i hleb biogorak.

Zlosre}no kraqevstvo je prome-nilo i ime. Postalo je Šakajada.

Mi}a M. Tumari}, Etna

KOLA^I

Pre neki dan spremala sam ko-la~e po poruxbini za svadbukod Panteli}a, kad mi neko

zazvoni pred vratima. Pomisla samda mi je Mica donela mlevene orahe,ona ima odli~nu mašinu. Me|utim,nije bila Mica.

- Gospo|o, mi smo finansijska in-spekcija, dobili smo prijavu daneprijavqeno obavqate privatnuposlasti~arsku delatnost!

Meni se odsekle noge!- Ma niste vi to dobro ~uli - jed-

va progo- vorih - ja to malo pomognemkomšinicama...

Me|utim, oni, mrtvi ladni,pro|oše pored mene i u|oše u kuhi-wu.

- A šta je ovo!? - po~eše da seskupqaju oko onih mojih kola~a.

- To su kola~i! - ispalim ja onakoizgubqe- na.

- Pa vidimo da su kola~i - ka`uinspektori.

- Ali ovo je baš velika koli~ina!Ima ih kao za mawu svadbu!

]utim ja, zacrvenela se, glupo jeda više la`em.

Ali od silne gungule probudio semoj Role i odmah shvatio o ~emu seradi. Ušao u kujnu, ništa ne govori,kao da nikog nema, sede za sto i po~eda jede kola~e. Jede Role, jede, jede,ništa ne govori. A on, hvala bogu, abogami i meni, ima sto dvadeset ki-la! I jede moj Role, jede, jede, a oniinspektori samo gledaju.

Kad je sve pojeo, ustade i ode bezre~i. I oni inspektori se pokupišei odoše bez re~i.

E posle se Roletu malo smu~ilo.Ne voli bajadere.

Slobodan Simi}, Etna

SATIRIKON

30Vojni veteran Februar 2011.

NARODNE POSLOVICE

• Ako budeš most, svako }e da te gazi • Ako drugog poštuješ za sebe ne brini. • Ako dugo `ive skupa, `ivotiwe se zavole, a qudi se zamrze. • Ako `eliš izgubiti prijateqa, posudi mu novac • Ako `eliš izgubiti prijateqa, pri~aj s wim o politici. • Ako `eliš jezgro, slomi qusku. • Ako `enu tu~eš, svoju sre}u tu~eš. • Ako zagrmi na Svetog Iliju, ne}e biti lešnika. • Ako znaš šta ti je bilo, ne znaš šta }e ti biti. • Ako imaš mašice, ne hvataj vatru rukama. • Ako ih ne mo`eš pobediti pridru`i im se

• Ako je go, ali je soko. • Ako je i koliba, naša je. • Ako je i teško `iveti, opet je `ivot sladak. • Ako je na guvnu, nije u ambaru • Ako je neko lud, ne budi mu drug. • Ako kupuješ ~esto ono što ti ne treba, skoro }eš prodavationo što ti treba. • Ako mi ne mo`eš pomo}i, nemoj mi odmagati. • Ako ne mo`emo kako ho}emo, a mi kako mo`emo. • Ako ne po~neš, ne}eš ni završiti. • Ako ne umije re}i, umije le}i. • Ako ne}e zlo od tebe, be`i ti od zla. • Ako si ti vuk, nijesam ni ja }uk. • Ako ti mogu kupiti kapu, pamet ne mogu. • Ako u starosti `eliš odmor, moraš u mladosti uneti napor. • Ako ho}eš da pquneš, pquni u šaku.

• Ako ho}eš koga da poznaš, podaj mu vlast. • Ako ~iniš dobro, ne udaraj u veliko zvono.