Datum : 1.3.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : K. PRERADOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POLICIJA RASIPA NOVAC, PRAVI ŠTAMPARIJU Rukovodstvo MUP nastavlja sumnjive poslove MUP preuzima štampanje pasoša i ličnih karata. Dupliranje kapaciteta, nepotrebna investicija od 80 do 100 miliona evra MUP Republike Srbije uskoro će početi sa štampanjem ličnih karata i pasoša, čime će se nakon neuspešnog pokušaja proizvodnje registarskih tablica srpska policija ipak upustiti u proizvodnu delatnost. Naime, kako „Blic“ saznaje, MUP počinje da gradi štampariju u Lipovici (adaptiraju se prazni magacini BIA), a neophodna skupa oprema već je nabavljena na više puta ponavljanom tenderu, koji je prvi put raspisan još u junu 2001. godine. Ovo je još jedan udar na poreske obveznike koji će finansirati kompletan projekat nabavke opreme i izgradnje štamparije. Prema nezvaničnim podacima, koštaće od 80 do 100 miliona evra, a rok otplate opreme firmama koje su pobedile na tenderu - „G&M“, „Tales“ i „Milbauer“ - iznosi pet godina. Izgradnjom štamparije MUP je odlučio da preuzme vrlo unosan posao štampanja ličnih dokumenata, kojim se inače bavi druga državna institucija - Zavod za izradu novčanica. Zavod, koji zapošljava 700 ljudi i poseduje opremu, time će ostati bez 40 odsto godišnjih prihoda (njegovo poslovanje svešće se na izradu novčanica i akciznih markica), pa će se postaviti i pitanje viška zaposlenih u ovoj instituciji. Uz činjenicu da će poreski obveznici nepotrebno finansirati dve štamparije i duplirati kapacitete, postavlja se i pitanje poštovanja Zakona o izdavanju dokumenata koji kaže da je Zavod za izdavanje novčanica nadležan za proizvodnju, a MUP samo za kontrolu dokumenata. Zavod za izradu novčanica u startu je bio diskvalifikovan, tj. nije mogao da učestvuje na tenderu jer MUP nije tražio kartice, dakle gotov proizvod, već opremu, očito unapred rešen na sopstvenu proizvodnju. U poslednjem ponovljenom tenderu za nabavku opreme iz februara 2003. godine (više puta je poništavan zbog brojnih nepravilnosti), MUP je promenio prvobitan zahtev i zatražio opremu za izradu ličnih dokumenata sa najnovijom čip

tehnologijom, koja podrazumeva da se lična karta izrađuje i izgleda kao kreditna kartica. To znači da će građani finansirati vrlo skupu opremu za izradu ličnih dokumenata (čip tehnologiju u Evropi imaju samo Belgija, Finska i Estonija). Činjenica da Zavod za izradu novčanica nema opremu za čip tehnologiju navodno je opravdanje za otvaranje nove štamparije. Kome je u interesu ovako skup projekat i pravljenje nove štamparije pored postojeće? Zašto bi se MUP pored specijalizovane institucije kao što je Zavod bavio profitabilnom delatnošću štampanja ličnih dokumenata? Hoće li nakon štampanja novih dokumenata sa čip tehnologijom kapaciteti MUP-ove štamparije stajati neiskorišćeni, iako su skupo plaćeni? Hoće li nakon ličnih karata i pasoša MUP početi da štampa i zdravstvene knjižice, obrasce ili da sa svojom štamparijom učestvuje na domaćim i međunarodnim tenderima? I što je najvažnije, zašto bi poreski obveznici pored postojeće finansirali još jednu štampariju? Na ova i druga pitanja čekamo odgovor iz MUP-a. Antrfile : Odustali od tablica Pokušaj proširenja delatnosti MUP je imao i u decembru 2003. godine kada je raspisao tender za nabavku linije za proizvodnju registarskih tablica. Na ovakav pokušaj tada je oštro reagovalo somborsko preduzeće „Boja“, koje se bavi proizvodnjom tablica, jer je pretila opasnost da 110 radnika i 42 invalida iz specijalne škole koje zapošljava ovo preduzeće ostanu bez posla. - Ako MUP počne da proizvodi registarske tablice, to će biti presedan u celom svetu. Toga nigde nema. Gde bi tome bio kraj, mogli bi da počnu da prave obrasce za pasoše, lične karte, signalizaciju i da se bave raznim drugim proizvodnim delatnostima - govorio je tada direktor preduzeća „Boja“ Petar Antičević. MUP je tada pod pritiskom javnosti odustao od proizvodnje tablica. Krivične prijave Nedavne krivične prijave budžetske inspekcije podnete protiv tri odgovorna lica iz MUP zbog potpisivanja nepovoljnih ugovora, kako „Blic“ saznaje, odnose se, osim na tada pominjani „Tetra sistem“, i na ugovore sa kompanijama „G&M“, „Tales“ i „Milbauer“. Budžetski inspektori ocenili su ove ugovore kao veoma štetne, ali je procenjeno da bi šteta od njihovog raskidanja i međunarodnih sporova bila daleko veća od postojeće. Datum : 2.3.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : K.P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj

Ocena : Negativna Reagovanje : Nema POLICIJI NE TREBA ŠTAMPARIJA Guverner Jelašić pisao ministru Jočiću Namera MUP-a da izgradi štampariju u Lipovici namenjenu štampanju ličnih karata i pasoša, čime bi Zavod za izradu novčanica ostao bez 40 odsto posla, kako „Blic“ saznaje, bila je povod i za pismo guvernera Radovana Jelašića ministru policije Draganu Jočiću. Pismo upućeno još u decembru prošle godine ostalo je bez odgovora. Ideja guvernera i čelnika Zavoda za izradu novčanica bila je da se nabavljena oprema, naručena u vreme ministra Dušana Mihajlovića, umesto MUP-u ustupi Zavodu, koji ima obučene ljude, prostor i mogućnost da kapacitete tako skupe opreme iskoristi za komercijalne poslove i opremu učini brže isplativom. Naime, kapaciteti nabavljene opreme omogućavaju proizvodnju dva-tri miliona identifikacionih kartica godišnje, što bitno premašuje naše potrebe. Ako bi se oprema koristila isključivo za štampanje dokumenata, postala bi isplativa tek za dvadesetak godina, a MUP nema dozvolu za bavljenje komercijalnom štampom. Logika čelnika NBS i ZIN-a bila je da bi sa ekonomskog aspekta bilo daleko isplativije opremu nabavljenu za MUP, koji nema obučene kadrove za ove poslove i štampariju, ustupiti drugoj državnoj instituciji - Zavodu, koji ima i ljude i štampariju, ali i mogućnost bavljenja komercijalnim poslovima, tj. štampanja platnih kartica za banke. Kako je „Blicu“ rečeno u NBS i Zavodu za izradu novčanica, apsolutno je nepotrebno praviti paralelnu štampariju, zbog čega je MUP-u ponuđeno da štampa dokumenta u prostorijama Zavoda, kako bi se izbegla izgradnja nove štamparije, uz mogućnost da Zavod koristi istu opremu za komercijalne poslove. U NBS ističu da još čekaju odgovor nadležnih u MUP-u na predlog kojim bi se uposlila postojeća štamparija (Zavod, pravljen za prostor nekadašnje Jugoslavije, sada upošljava samo trećinu svojih kapaciteta, a otvaranjem MUP-ove štamparije obim posla bi bio skoro dva puta manji) i uštedeo novac potreban za izgradnju nove. Kako je „Blic“ juče pisao, investicija MUP-a u opremu i objekat je između 80 i 100 miliona evra, što naravno ide na teret poreskih obveznika. Datum : 2.3.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : M. L. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE

Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POLICIJA ŠTAMPA PASOŠE BEOGRAD - Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije uskoro će početi da se bavi i štamparskim poslovima. MUP će, naime, „proizvoditi“ lične karte i pasoše. U taj posao uložiće oko 100 miliona evra, koliko košta skupa oprema, a sve to će platiti poreski obveznici. Štamparija će biti smeštena u adaptiranim magacinima BIA u Lipovici. Firme „G&M“, „Tales“ i „Milbauer“ pobedile su na tenderu za nabavku opreme i adaptaciju prostora za štampariju. Taj posao one će naplatiti između 80 i 100 miliona evra, i to u narednih pet godina. Štampanjem ličnih dokumenata dosad se bavio Zavod za izradu novčanica i prelaskom tog posla u ruke MUP-a predviđa se da će ova državna institucija ostati bez 40 odsto godišnjeg prihoda. Kurir je pokušao da dobije komentar generalnog direktora Zavoda Ljubiše Vuletića, ali je on, kako nam je rekla njegova sekretarica, bio na sastanku sa guvernerom Narodne banke Srbije Radovanom Jelašićem. Kurir je juče ceo dan čekao i najavljeni odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, ali do zaključenja lista saopštenje nije stiglo. Štamparska delatnost MUP-a zbunila je i ekonomske stručnjake, koji kažu da ne postoji nikakvo ekonomsko opravdanje da štampanje ličnih dokumenata iz Zavoda pređe u MUP. Ekonomista Nebojša Medojević, izvršni direktor podgoričke Grupe za promene, kaže za Kurir da su sigurno u tom poslu lični interesi prevagnuli u odnosu na državne. - Pa, to je potpuna budalaština. Ne postoji ni ekonomsko opravdanje tog postupka. Sada je trend privatizovanja društvenih delatnosti. Umesto da se to dešava, kod nas MUP od druge državne institucije preuzima poslove štampanja dokumenata. To zaista ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji. Kakvi su interesi iza toga, teško je proceniti, ali je sigurno da su nečiji interesi bili preči od državnih, a istovremeno i jači od zdrave ekonomske logike - kaže Medojević. Antrfile : Dejan Erić: Ima se, može se Dejan Erić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, odgovarajući na pitanje odakle MUP-u novac da izgradi štampariju i nabavi opremu, sarkastično je prokomentarisao: - Ima se, može se. Zavod za izradu novčanica je potpuno osposobljen da uradi bilo koji dokument. Oni rade novčanice, hartije od vrednosti, knjige i imaju potpuno siguran i zatvoren sistem. Ako je MUP želeo veću sigurnost, mogao je da postavi i svoje ljude u Zavod, mada mislim da za to nema potrebe. Moram da

priznam da je za mene misterija zašto bi MUP preuzeo taj posao - kaže Erić za Kurir. Datum : 2.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : PROF. DR RADOJICA SAVKOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema JOŠ NAS NISTE OBAVESTILI Otvoreno pismo Mlađanu Dinkiću, ministru finansija pisma U otvorenom pismu, koje smo Vam uputili u dnevnom listu Danas, od 15. novembra 2004, ukazali smo da je viši budžetski inspektor republičkog Ministarstva finansija Prvoslav Biševac, u Zapisniku iz maja 2004, namerno i netačno prikazao da se Ekonomski fakultet u Kragujevcu u svom poslovanju pridržavao Zakona o javnim nabavkama, odnosno da nisu postojale nezakonitosti vezane za namensku upotrebu budžetskih sredstava. Takvim Zapisnikom viši budžetski inspektor Ministarstva na čijem ste čelu pokušao je da da legalitet brojnim nezakonitostima u sprovedenim javnim nabavkama na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i da prof. dr Iliju Rosića zaštiti od odgovornosti pred zakonom. Ponovna provera, izvršena po Vašem nalogu tokom decembra 2004, pokazala je svu nezakonitost rada i nenamenske upotrebe višemilionskih iznosa, pre svega u oblasti javnih nabavki. Naime, u Zapisniku su konstatovane brojne povrede Zakona o javnim nabavkama. Kako je Zakon o javnim nabavkama najznačajniji antikorupcijski zakon i kako se upravo Ministarstvo stara za doslednu primenu tog Zakona, verujemo da je budžetska inspekcija ovaj put utvrdila težinu nezakonitih radnji kojima su povređene zakonske odredbe i da su podnete konkretne prijave. Gospodine Dinkiću, obećali ste preko dnevnog lista Danas, od 19. novembra 2004. i u pismu koje ste nam dostavli faksom, da ćete, ukoliko se po okončanju ponovne kontrole utvrdi osnovanost naših navoda, preduzeti zakonom propisane mere i da ćete nas o tome obavestiti. Uvažavajući Vašu zauzetost, ali i činjenicu da je prošlo više od tri meseca od sprovedene ponovne kontrole, molimo Vas da nas informišete koje mere ste preduzeli protiv nesavesnog rada višeg budžetskog inspektora i da li su od

strane Ministarsta finansija podnete odgovarajuće prijave protiv odgovornih lica na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, a pre svega protiv prof. dr Ilije Rosića. Ovo tim pre jer smo preko medija u prilici da se upoznamo da Ministarstvo finansija javno poziva građane da prijave one koji im ne izdaju fiskalne račune u cilju uspostavljanja finansijske discipline i reda u državi. Smatramo, naime, da i Vi i odgovarajuće službe Ministarstva na čijem ste čelu pre svih drugih imate obavezu i dužnost da prijavite one koji podrivaju budžetski sistem države. Prof. dr Radojica Savković Prof. dr Radoslav Senić Prof. dr Stevo Janošević Kragujevac Datum : 2.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : I. RADAK Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TRI PONUDE ZA DVE LICENCE I na ponovljenom javnom pozivu za dodelu dozvola proizvođačima cigareta samo domaća preduzeća - U roku od 15 dana od dana objavljivanja Javnog poziva za učešće na tenderu za izdavanje dozvola potencijalnim proizvođačima duvanskih proizvoda (11.februar), tendersku dokumentaciju su otkupila tri preduzeća - Duvanska industrija Senta, Duvanska industrija Bujanovac i kompanija Monus iz Inđije - kaže za Danas Tanja Đelić, načelnik za akcize u Ministarstvu finansija i predsednik Tenderske komisije. Ona podseća da bi u narednih 30 dana svi koji su otkupili tendersku dokumentaciju trebalo da podnesu svoje ponude, a o mestu i vremenu njihovog otvaranja Agencija za duvan obavestiće učesnike na tenderu najkasnije tri dana pre otvaranja. Nakon toga, Tenderska komisija će utvrditi redosled ponuda i to najkasnije u roku od 15 dana od dana otvaranja ponuda. Đelićeva dodaje da će Tenderska komisija konačnu listu dostaviti Upravnom odboru Agencije za duvan najkasnije tri dana od dana utvrđivanja konačne tender liste. - Upravnom odboru Agencije ostaje da utvrdi predlog rešenja o davanju dozvole za najbolje rangiranog učesnika na konačnoj listi i da taj predlog dostavi

Vladi, radi donošenja rešenja o izdavanju dozvole za proizvodnju duvanskih proizvoda - podseća naša sagovornica. Komentarišući činjenicu da se ni na drugi poziv nisu javile inostrane kompanije koje se bave proizvodnjom cigareta Đelić kaže da te kompanije imaju svoja preduzeća na teritoriji Srbije i da su, isto kao i domaća preduzeća, bile upoznate sa javnim pozivom i Uredbom o postupku tendera. - To što se inostrane kompanije nisu prijavile za otkup tenderske dokumentacije stvar je njihove poslovne politike i opredeljenja da li će učestvovati ili ne na javnom tenderu - ocenjuje Đelićeva. Datum : 2.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 15 Autor : ZORAN RADOVANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Demanti Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PROTIV DR ROSIĆA DVA KRIVIČNA POSTUPKA Tužilaštva u Kragujevcu demantuju da protiv osumnjičenih na Ekonomskom fakultetu nisu pokrenuti krivični postupci pod lupom Kragujevac - Okružno i Opštinsko javno tužilaštvo u Kragujevcu juče su demantovali da protiv osumnjičenih za zloupotrebe na ovdašnjem Ekonomskom fakultetu, o čemu se i u najširoj domaćoj javnosti već duže govori i piše, nisu pokrenuti krivični postupci. - Nije tačno da se protiv prof. dr Ilije Rosića (doskorašnjeg dekana kragujevačkog Ekonomskog fakulteta) ne vode krivični postupci. Protiv dr Rosića vode se dva krivična postupka. U toku su i dalje provere (podnetih krivičnih prijava) i celi slučaj nije finiširan - izjavio je juče za Danas okružni javni tužilac u Kragujevcu Slobodan Radovanović. Prema rečima Radovanovića, jedan krivični postupak protiv dr Rosića pokrenut je zbog nezakonitog upisa jedne studentkinje na Ekonomski fakultet u Kragujevcu, a drugi se odnosi na javne nabavke na tom fakultetu. Okružni tužilac juče, međutim, zbog, kako je rekao, dalje istrage nije mogao detaljnije da obrazloži krivični postupak protiv doskorašnjeg dekana Ekonomskog fakulteta koji je vezan za javne nabavke na tom fakultetu. Zamenik opštinskog javnog tužioca u Kragujevcu Slobodan Raković juče je ovim povodom za Danas ipak pojasnila da je protiv dr Rosića pokrenut krivični

postupak zbog toga što javne nabavke na Ekonomskom fakultetu „nisu sprovedene, a bilo je investicija“. Podsetimo da je budžetska inspekcija republičkog Ministarstva finansija u decembru 2004. kontrolisala materijalno-finansijsko poslovanje Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu u 2003, i potom sačinila izveštaj (zapisnik) o tome. U tom zapisniku, o čemu je naš list već pisao, budžetski inspektori konstatovali su brojne zloupotrebe kad su javne nabavke na Ekonomskom fakultetu u pitanju. Tako su budžetski inspektori, podsetimo, konstatovali da su 2003. evidentirani troškovi održavanja fakulteta od 4.470.817 dinara, a što je preko milion i po dinara više od sume predviđene finansijskim planom fakulteta za tu godinu, i što, s druge strane, nije u skladu sa članom 24. Zakona o javnim nabavkama. U zapisniku budžetske inspekcije konstatovana su zatim i nezakonita ugovaranja „javnih nabavki male vrednosti i pored toga što se radilo o velikim javnim nabavkama“. Zakonom o javnim nabavkama propisano je, naime, da se nabavke male vrednosti u 2003. odnose na nabavku od 10.000 do 600.000 dinara, što će reći da je fakultet bio dužan da se za nabavke veće od 600.000 dinara sprovede otovreni postupak javne nabavke. Izigravanjem tog zakona, međutim, velike javne nabavke na kragujevačkom Ekonomskom fakultetu, konstatovali su budžetski inspektori, „razbijene“ su na veći broj manjih nabavki, što Zakon, inače, izričito zabranjuje. Jedan od primera „razbijanja“ velikih javnih nabavki odnosi se na ugovaranje održavanja zgrade Ekonomskog fakulteta sa Samostalnom zanatskom radnjom RV Gradnja iz Kragujevca. Fakultet je prema ovoj firmi izmirio obaveze, po više zaključenih ugovora, prethodnim „razbijanjem“ velike nabavke za izvršene građevinske nabavke u iznosu više od 1,9 miliona dinra. Ugovori sa SZR RV Gradnja, konstatovali su budžetski inspektori, potpisivani su kršenjem zakona: jednom tako što prethodno nisu prikupljene ponude od ostalih potencijalnih izvođača radova, drugi put nije postojala tehnička dokumentacija... Računi prema SZR RV Gradnja su uredno izmirivani, iako pojedini od njih nemaju datume, niti su potpisani od nadležnih sa fakulteta... Povodom zapisnika budžetske inspekcije republičkog Ministarstva finansija o materijalno-finansijskom poslovanju kragujevačkog Ekonomskog fakulteta u 2003, u ovdašnjem Okružnom i Opštinskom javnom tužilaštvu juče kažu da su u tom izveštaju (zapisniku) „ustanovljena neka nepravilnosti u sprovedenim postupcima javnih nabavki“. Tužilaštvo, međutim, ističu Slobodan Radovanović i Slobodanka Raković, treba da utvrdi da li je tu reč o krivičnim delima. „To će biti utvrđeno u toku postupka, a javnost će o svemu biti obaveštena“, poručuje okružni javni tužilac u Kragujevcu Slobodan Radovanović. Datum : 2.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A14 Autor : IVANA ĆUK Tema : Javne nabavke Agencija :

Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema MOST SPORAN, A VOZOVI PROLAZE KOME JE I ZAŠTO ČUDAN TENDER ZA MOST U TOMAŠEVCU Železničkim mostom Tomaševac, kod Zrenjanina, mesecima prolaze vozovi. Sa stanovišta struke, nesporno je da se preduzeće Intermost, koje je ŽTP „Beograd" odabralo kao najboljeg ponuđača, dobro pokazalo na prvom većem zadatku u Srbiji. Međutim, Komisija za zaštitu prava, pri Upravi za Javne nabavke Republike Srbije, procenila je da je u tenderskoj iroceduri bilo neregularnosti. Naime, nakon sprovedene tenderske procedure posle koje je Intermost dobio posao vredan oko 300.000 evra, konkureitsko preduzeće Mostogradnja obratilo se ŽTP-u, a potom i komisiji, tvrdeći da „izabrani ponuđač nije ispunio zakonom određene uslove za učestvovanje u postupkujavne nabavke". Pored navedenog, u zahtevu Mostogradnje ističe se i da ŽTP u konkursnoj dokumentaciji nije precizno odredio neke od uslova za učestvovanje, kao i da je nakon podnošenja ovog zahteva, iako je zakonski bio obavezan da obustavi sve aktivnosti, zaključio ugovor sa Intermostom. Posle toga je započela obnova mosta Tomaševac. Pozivajući se na Zakon o javnim nabavkama Mostogradnja je predložila da se tender poništi u celini. Konkretno, Mostogradnja se požalila da pobednička firma nije dostavila bilans stanja i uspeha za prethodne tri obračunske godine, čime bi praktično potvrdila da raspolaže određenim finansijskim kapacitetom. Navodi se, takođe, da Intermost nije priložio ni sopstvenu referenc listu. Umesto toga, firma je priložila dokaze o referencama svog osnivača francuskog preduzeća Vinči. Ubrzo zatim, u predaiđenom roku, 26. novembra prošle godine, stiglo je i rešenje Komisije za zaštitu prava. Ali, očigledno prekasno — most je već bio gotov, samo nekoliko dana ranije Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, svečano je presekao vrpcu i javno pohvalio Intermost kao firmu koja je „čak dve nedelje pre roka uspela da završi posao". Ovaj podatak posebno su naglašavali i svi izveštači jer se u Srbiji ne događa tako često da izvođač pre vremena zatvori gradilište. Međutim, pomenuto rešenje komisije bilo je u korist Mostogradnje jer je odlučeno da tender bude delimično poništen. U firmi Intermost ne kriju da su iznenađeni situacijom u kojoj su se našli, kao i da ne znaju koje su moguće posledice ovakve odluke komisije. - Šta sad? Ni mi ne znamo kako je do svega ovoga došlo ali smatramo da se na ovaj način ne stvara povoljna klima za dolazak stranih graditeljskih firmi - kaže Rene Milošević, koordinator poslova za Srbiju u Intermostu. Kako objašnjava Milošević, Intermost je preduzeće koje je u Srbiji krajem 2003. godine osnovala grupaciji Vinči, vodeća svetska kompanija u oblasti građevine i energetike i koja ovoj firmi obezbeđuje finansijsku podršku i za nju garantuje

uspešno poslovanje. Ipak, pokazalo se kao sporno to što je Intermost u tenderskoj dokumentaciji priložio reference svog osnivača. - Pre osnivanja firme tražili smo mišljenje nadležnog ministarstva o tome da li možemo da preuzmemo reference našeg osnivača. Dobili smo pozitivan odgovor i tek tada registrovali preduzeće objašnjava naš sagovornik. Da bismo imali dozvolu za izgradnju objekata od javnog značaja, i konkurisali na tenderima kao što je sanacija mosta Tomaševac, bilo je potrebno da Intermost ispuni sve potrebne uslove i dobije republičku licencu za građenje. - Licencu je u februaru 2004. godine izdalo tadašnje ministarstvo urbanizma i građevine koja je, dva meseca kasnije, potvrđena i od Ministarstva za kapitalne investicije. Logično, ne bismo mogli to da ostvarimo da nismo imali reference zaposlenih i firme osnivača — kaže Milošević. Ništa od svega ovoga nije bilo sporno, dodaje Milošević, dok Mostogradnja nije uložila žalbu, posle čega se pokazalo da postoji neka vrsta nesuglasja u stavu različitih ministarstava. - Pokazalo se i da domaće graditeljske firme još vode ljudi koji ne mogu da prihvate konkurenciju. Smatramo da pritisak stiže upravo odatle. Oni nisu spremni da se odreknu položaja i započnu restrukturisanje. A u isto vreme dok oni pokreću ovakva pitanja, njihovi radnici ne primaju plate. Strane firme se proglašavaju neprijateljima države, sa ciljem da se stvori negativna slika u javnosti - kaže Rene Milošević. Antrfile : Rešenje komisije Za Komisiju za zaštitu prava slučaj železničkog mosta „Tomaševac" je završen rešeljem da se postupak javne nabavke delimično poništava. Kako kaže Vladimir Ivić, predsednik Komisije za zaštitu prava, ŽTP Beograd, kao naručilac, bio je obavezan da ponovi postupak bodovanja i donese novu odluku. - Ali preduzeće ŽTP Beograd nije čak ni sačekalo da komisija donese rešenje već je zaključilo ugovor sa Intermostom - kaže Ivić. Prema njegovim rečima, preduzeće Intermost, moralo je u konkursnoj dokumentaciji da navede svoje reference, a ne da koristi reference firme Vinči sa kojom nije čak ni zajednički nastupilo na tenderu. To bi značilo da Vinči ne odgovara ni za njihova dugovanja. - Kada bi ovako nešto bilo dozvoljeno onda bi svako u Srbiji mogao da radi šta hoće. To bi bilo isto kao kad bi, recimo, firma „Aj-bi-em" osnovala firmu u Srbiji koja bi, navodeći koliko je računara prodao njen osnivač, pobeđivala na tenderima - objašnjava Vladimir Ivić. Protiv odluke komisije ne može se izjaviti žalba, niti voditi upravni spor ali, kako saznajemo, ona nema mehanizme da sprovede odluku koja proizlazi iz rešenja. Datum : 2.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A11 Autor : D. TELESKOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija :

Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POLICIJA GRADI SOPSTVENU ŠTAMPARIJU MUP SRBIJE KONKURENCIJA ZAVODU ZA IZRADU NOVČANICA Zamena 18 miliona ličnih karata, pasoša, oružnih listova, vozačkih i saobraćajnih dozvola unosan biznis Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije počeće da gradi štampariju koja će proizvoditi nova dokumenta bazirana na tehnologiji višeprimenljivih „smart” kartica. Štamparija će, prema nezvaničnim informacijama, biti napravljena u Lipovici kod Beograda, na mestu gde se sada nalaze prazni magacini BIA. Izgradnjom štamparije MUP će preuzeti vrlo unosan posao štampanja ličnih dokumenata, kojim se, inače, bavi druga državna institucija – Zavod za izradu novčanica. Prema važećem Zakonu o izdavanju dokumenata, Zavod za izradu novčanica nadležan je za proizvodnju dokumenata, a MUP samo za njihovu kontrolu. U štampariji u Lipovici proizvodiće se lična dokumenta koja su već naručena od „Motorole”. „Poništavanje tog ugovora nanelo bi veću štetu od isplate zaista skupe opreme. Možemo raspravljati o tome da li je Srbiji bila neophodna takva tehnologija i zašto je ugovor potpisan u vreme prethodnog rukovodstva, ali preuzete obaveze se moraju ispoštovati”, nezvanično komentarišu u MUP-u Srbije. Ovaj posao vredan je oko 100 miliona dolara i tokom narednih godina značajno će opteretiti državni budžet. Dakle, sa jedne strane, država plaća skupu tehnologiju, a, sa druge, gubi i na oduzimanju poslova štampanja dokumenata u Zavodu za izdavanje novčanica, vodećoj štampariji u Srbiji. Nova dokumenta sadržaće sve lične podatke građana koji će se nalaziti na jednoj kartici, a ona će biti međunarodno verifikovana, što je jedan od uslova za uključivanje u Evropsku uniju. Uvođenjem novog informacionog sistema u MUP-u Srbije planirano je da se postojeća identifikaciona dokumenta zamene novim, koja će biti sa odgovarajućim mašinski čitljivim podacima i elementima. Time će se omogućiti kompletna zamena svih dokumenata koje postoje u Srbiji, tačnije četiri miliona putnih isprava i 12 miliona ličnih karata, vozačkih dozvola, oružanih listova i saobraćajnih dozvola. Za izradu novih identifikacionih dokumenata primeniće se tehnologija „smart” kartica sa mikroprocesorom. Ta kartica, pored skladištenja podataka, ima i mogućnost

procesiranja podataka, slično kao što to radi mini kompjuter. Identifikaciona dokumenta zasnovana na papirnim dokumentima, podložna su raznim nelegalnim mahinacijama, poput, prevara, krađa, falsifikata. Zato proces za proizvodnju ovih novih personalnih kartica mora biti dovoljno složen, zaštićen sigurnosnim mehanizmima, praktično da bude nemoguć za falsifikovanje. Takođe, ovi dokumenti će imati mogućnost poništavanja u slučaju kvara ili krađe. Zaštitni mehanizmi moraju uključivati karakteristike koje će zabraniti neautorizovan pristup kartici i neovlašćeno korišćenje podataka sa te kartice. Zavod za izradu novčanica nema opremu za čip tehnologiju, što je jedan od glavnih razloga za pravljenje nove štamparije. Datum : 2.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : Z. M. - V. S. - P. R. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POLICIJA HOĆE DEO PRIHODA NBS Sukob MUP-a i Zavoda za izradu novčanica zbog ličnih isprava Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi da štampa lične karate i pasoše umesto Kovnice novca. Ova investicija koštala bi poreske obveznike oko 80 miliona evra BEOGRAD - Zavod za izdavanje novčanica do sada je bio zadužen za štampanje ličnih dokumenata, odnosno ličnih karata i pasoša iako je te poslove Ministarstvo unutrašnjih poslova moglo prema postojećim propisima da dodeli i nekoj drugoj instituciji. U javnosti su se, međutim, pojavile polemike ko će ubuduće obavljati ovaj posao. Očigledno da je reč o sigurnom i lako naplativom poslu, imajući u vidu da se kod nas često menjaju propisi pa i obrasci ličnih dokumenata. Zavod za izradu novčanica je državna institucija u nadležnosti Narodne banke Srbije, i prihodi Zavoda dobijeni od štampanja ličnih dokumenata koriste se za finansiranje poslova NBS-a. Dosad šira javnost nije bila upoznata o prihodima NBS po ovoj osnovi, kao i mogućnosti da neko drugi obavlja ovaj posao. Iz Zakona o NBS i njenog Statuta proističe da je izrada novčanica i kovanog novca isključivo funkcija centralne banke dok sve ostale poslove štampanja tih

dokumenata Zavod obavlja na osnovu zaključenih ugovora po dogovorenim cenama. Prema Zakonu o ličnoj karti i Zakonu o putnim ispravama, predviđeno je da obrazac za lične karte i pasoše izdaje radna organizacija koju je za to ovlastilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Drugim rečima, MUP je jedini ovlašćen da odluči ko će štampati ove obrasce. Ministarstvo unutrašnjih poslova, prema napisima u dnevnoj štampi, uskoro bi trebalo samo da započne sa štampanjem ličnih karata i pasoša preuzimajući tako posao koji je dosad obavljao Zavod za izdavanje novčanica. Ova investicija, prema nezvaničnim informacijama, koštala bi građane, kao poreske obveznike, oko 80 miliona evra i to za još jednu državnu štampariju. U MUP-u kažu da „nije reč o štampariji već o Zavodu za izradu elektronskih kartica“. „Opremu za ovaj zavod prethodna garnitura MUP-a već je nabavila preko tendera i ona stiže po dogovoru. Ugovori se ne mogu raskinuti osim na našu štetu“, tvrdi Dragana Kajganić, potparol Ministarstva unutrašnjih poslova. Ova savremena oprema omogućuje izradu ličnih dokumenata sa čip tehnologijom koji bi ubuduće trebalo da zamene sadašnje klasične isprave. U javnosti se kao isporučioci opreme navode firme G&M, Tales i Milbauer. Teško je pretpostaviti kako će se završiti ovaj sukob između Zavoda za izradu novčanica odnosno NBS i Ministarstva unutrašnjih poslova oko preuzimanja zarade od ovog posla. Antrfile : Sledi objašnjenje - Ako je MUP zbog bezbednosti odlučio da uđe u proizvodnju ličnih dokumenata, onda je to moglo da se uradi na drugi način, a ne da se dupliraju kapaciteti. Mi se mučimo da u budžetu obezbedimo što više para za policajce, a oni da tako troše. Ukoliko se dokaže da je to tačno, onda ćemo zatražiti da nam objasne o čemu je zapravo reč - rekao je Milorad Mirčić, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost. Datum : 2.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema MUP: UGOVORI IMAJU IZUZETNO STROGE KLAUZULE BEOGRAD - Zakonitost postupaka prilikom sklapanja ugovora sa svetskim

proizvođačima opreme od 2001. do 2003. godine za realizaciju strateških projekata MUP-a Srbije, među kojima je i uvođenje integrisanog automatskog sistema za personalizaciju elektronskih identifikacionih dokumenata, predstavlja odvojeno pitanje od same realizacije projekta, ocenio je sinoć MUP Srbije, prenosi Tanjug. MUP je u saopštenju, pored ostalog, naglasio da odgovornost za određene pravne i druge nedostatke prilikom ugovaranja, utvrđuju nadležni organi u posebnom postupku, krivičnom i prekršajnom. "Iako je ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić postavio pitanje opravdanosti nabavljanja opreme, koja predstavlja vrh svetske tehnologije, u situaciji kada MUP nije imao dovoljno sredstava za normalno funkcionisanje i rad svih službi, ugovori koji su zaključeni prethodnih godina obavezuju na njihovu realizaciju i imaju izuzetno stroge klauzule". Oprema za izradu novih identifikacionih dokumenata nabavljena je i isporučivana u dve faze, tokom 2001. i 2002, kao i 2003. godine. Datum : 3.3.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema MUP RAZBACUJE PARE Dupliranje pogona za štampu isprava u zemlji sa 800.000 siromašnih Štamparija za lične karte, naručena u vreme Dušana Mihajlovića, košta 90 miliona evra. Policija ne može da se bavi komercijalom Nepotrebna je investicija izgradnja MUP-ove štamparije pored postojeće koju ima Zavod za izradu novčanica, sa kompletnom infrastrukturom. Ne vidim potrebu da uništavamo posao u jednoj državnoj firmi da bismo pravili neku drugu koja će dosta koštati. Katarina Preradović Zato smo i predložili ljudima iz MUP-a da opremu za proizvodnju kartica koju je MUP nabavio smestimo u Zavod i krenemo u zajedničku proizvodnju - kaže u razgovoru za „Blic“ Ljubiša Vuletić, direktor Zavoda za izradu novčanica, ustanove koja se nalazi u sastavu NBS.

- S obzirom na to da kapaciteti opreme koju je MUP nabavio daleko prevazilaze potrebe, predložili smo da oprema bude smeštena u Zavodu koji već ima visok stepen zaštite, obučene kadrove, i da se deo posla vezan za štampanje ličnih dokumenata odvija u saradnji sa MUP-om, dok bi preostale kapacitete koristio Zavod za komercijalne poslove. Činjenica je da mi sada nemamo opremu za proizvodnju polikarbonatnih kartica koju je MUP nabavio, ali je savim sigurno da će neko ko ima 75 godina iskustva u tom poslu to pre savladati nego neko ko je sad rešio da se time bavi - tvrdi Vuletić. U Zavodu za izradu novčanica trenutno se štampaju lične karte, pasoši, vozačke i saobraćajne dozvole, akcizne markice, bonovi za gorivo i slično, ali i komercijalni proizvodi poput platnih kartica za banke, raznih prospekata, listića za tombolu i slično. Prema rečima Vuletića, ukoliko MUP napravi svoju štampariju i preuzme štampanje ličnih dokumenata, Zavod bi izgubio oko 50 odsto postojećih prihoda. On objašnjava da republički budžet iz kojeg se plaća oprema za MUP time ne bi bio oštećen, jer NBS sve prihode preko iznosa potrebnog za pokrivanje svojih troškova svake godine uplaćuje u budžet. - Takvim rešenjem samo bismo postigli bolju uposlenost tih skupo plaćenih kapaciteta, jer Zavod može da se bavi komercijalnim poslovima ili da pravi lične karte za neku zemlju iz okruženja. MUP nema takva ovlašćenja pa bi oprema bila jako slabo iskorišćena - objašnjava Vuletić. - Više puta smo pokušali da razgovaramo s ljudima iz MUP-a, ali bezuspešno. To je kulminiralo pismom guvernera Jelašića ministru Jočiću, koje je takođe ostalo bez odgovora. Još čekamo odgovor i apelujemo da nam se odgovori šta će Zavod ubuduće raditi i kako, jer sve to treba na vreme pripremiti, s obzirom a to da je planirano da se sa izdavanjem novih pasoša počne već od 1. januara 2006. godine, a pre pasoša svi građani će morati da izvade i nove lične karte. U MUP je „Blicu“ potvrđeno da je vrednost opreme za izradu ličnih dokumenata oko 90 miliona evra, a da će ukupni troškovi opreme i adaptacije prostora za štampariju biti oko 100 miliona evra. Kako nam je rečeno, prva faza otplate od 38 miliona evra skoro je isplaćena, a poreske obveznike čekaju rate do 2010. godine u iznosu od još 52 miliona evra. U MUP-u ističu da je i ministar Dragan Jočić postavio pitanje opravdanosti nabavke tako skupe opreme u vremenima kada MUP nije imao novca za normalno funkcionisanje, ali dodaju da su ugovori potpisani u ranijem periodu (u vreme Dušana Mihajlovića) obavezujući. U MUP-u nam je objašnjeno da će se oni baviti samo izradom identifikacionih kartica (ličnih karata) u skladu sa evropskim standardima, koje treba da primenimo od januara 2006. godine. - U tu svrhu adaptiraju se magacini BIA u Lipovici, a ne gradi se nova štamparija. Očekujemo da izrada kartica počne u toku ove godine, a cena identifikacionog dokumenta biće niža za građane u slučaju kada je proizvođač izdaje nego kada ga naručuje od drugih - rečeno nam je u MUP-u, uz napomenu da će izrada pasoša, vozačkih i saobraćajnih dozvola ostati u nadležnosti Zavoda za izradu novčanica. Antrfile : Nezabeleženo u svetu

- Prema mojim saznanjima, nije zabeležen slučaj u svetu da MUP ima svoju štampariju i izrađuje dokumenta. Ima slučajeva u nekim zemljama da lična dokumenta ne radi državna ustanova nego neka privatna firma, ali da policija izrađuje dokumenta, za to nisam čuo. Ako bi se MUP upustio u proizvodnju svega što predstavlja njegove potrebe, a onda da pitamo - što MUP ne pravi pendreke ili automobile ili uniforme za svoje potrebe. To je besmisleno - kaže Ljubiša Vuletić, direktor Zavoda za izradu novčanica. Datum : 3.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : Z. ARACKI Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DA NE BUDE NAMEŠTALJKE EI NIŠ I TENDER ZA BROJILA NIŠ - Radnici Elektronske industrije iz Niša, ono malo što ih je preostalo od nekadašnjeg giganta koji je zapošljavao više od 20.000 ljudi, zatražili su juče od Vlade Srbije da spreči sve moguće pokušaje izigravanja tendera EPS-a za kvalifikaciju proizvođača i dodelu ugovora za nabavku strujomera. Uprotivnom, zaprećeno je da će ova organizacija javno progovoriti o svim gresima prethodnih, ali i sadašnje Vlade. U pismu koje je ovim povodom iz sindikata EI Niš upućeno na adrese predsednika Vlade, resornih ministara, direktora EPS-a i više lokalnih funkcionera kaže se da "zaposleni u EI Niš žive katastrofalno teško, velikim delom "zaslugama" prethodnih Vlada Republike Srbije, jer je EI gubila velike poslove zahvaljujući pobedi raznih lobija i nekontrolisanom uvozu robe široke potrošnje i telefonskih centrala". - Naša fabrika EI Profesionalna elektronika najstariji je i najkvalitetniji proizvođač strujomera u zemlji. U slučaju da oni ne dobiju ovaj posao radnici bi otišli na ulicu, a porodice bi ostale gladne, kaže Siniša Jovančić, predsednik sindikata EI. Sindikat EI Niš je upozorio srpsku vladu da se prilikom odlučivanja o dodeli posla na tenderu mora voditi računa o iskustvu i znanju proizvođača i da se ne sme verovati onima koji tek nameravaju da započnu proizvodnju električnih brojila.

Datum : 3.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Komentar Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ZAKONITOST UGOVARANJA I REALIZACIJA - ODVOJENA PITANJA KOMENTAR Zakonitost postupaka prilikom sklapanja ugovora sa svetskim proizvođačima opreme od 2001. do 2003. godine za realizaciju strateških projekata MUP-a Srbije, među kojima je i uvođenje integrisanog automatskog sistema za personalizaciju elektronskih identifikacionih dokumenata, predstavlja odvojeno pitanje od same realizacije projekta kažu u MUP-u Srbije posle pisanja u štampi o tome kako se neracionalno troše pare iz budžeta. MUP je u saopštenju naglasio da odgovornost za određene pravne i druge nedostatke prilikom ugovaranja, utvrđuju nadležni organi u posebnom postupku, krivičnom i prekršajnom. „Iako je ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić postavio pitanje opravdanosti nabavljanja opreme, koja predstavlja vrh svetske tehnologije, u situaciji kada MUP nije imao dovoljno sredstava za normalno funkcionisanje i rad svih službi, ugovori koji su zaključeni prethodnih godina obavezuju na njihovu realizaciju i imaju izuzetno stroge klauzule“. Oprema za izradu novih identifikacionih dokumenata nabavljena je i isporučivana u dve faze, tokom 2001. i 2002, kao i 2003. godine. „Oprema prve faze nabavljana je u postupku javnog oglašavanja kada nije bio donet Zakon o javnim nabavkama, a druga je realizovana u skladu sa postupkom propisanim ovim zakonom. Postupak je bio predmet kontrole budžetske komisije“. Apsolutno se ne radi o štampanju dokumenata, već o izradi elektronskih identifikacionih dokumenata u skladu sa međunarodnim standardima, ukazano je u saopštenju. Nabavljena oprema i softver oslanjaju se na postojeću infrastrukturu MUP-a i zadovoljava potrebu za usaglašavanjem identifikacionih dokumenata sa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama - do januara 2006. godine. Delokrug rada Zavoda za izradu novčanica utvrđen je posebnim Zakonom o Narodnoj banci i Statutom Narodne banke Srbije, kojim je određeno da izrađuje novčanice i kovani novac, ali i druge poslove za potrebe pravnih lica u skladu sa ugovorom, što znači da ne postoji monopol za vršenje navedenih poslova. Vlada Srbije je, imajući u vidu sve činjenice, u određenom

trenutku marta 2002. godine, odredila MUP za nosioca i realizatora ovih poslova, kaže se u saopštenju. Datum : 3.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A11 Autor : D. TELESKOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema MUP-U LIČNE KARTE, ZIN-U PASOŠI ZAPLET OKO IZDAVANjA LIČNIH DOKUMENTA Ministar Dragan Jočić i general-major Suzana Šulejić nisu prihvatili poziv direktora ZIN-a Ljubiše Vuletića da na sastanku razmotre problem Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije neće graditi novu štampariju za izradu novih ličnih dokumenata, kako se spekulisalo poslednjih dana, već će adaptirati postojeće objekte policije u Lipovici, rečeno je „Politici” u sedištu MUP-a. Ti objekti će biti renovirani i u njih će biti postavljena nova oprema za izradu ličnih dokumenata u toku ove godine, a krajnji rok za početak izrade je januar 2006. godine. „Apsolutno nije reč o štampanju dokumenata, već o njihovoj izradi. Nova dokumenta će se nalaziti na takozvanim smart karticama, sa čip tehnologijom. Na tim čipovima će se nalaziti najosnovniji podaci svakog građanina, kao i njihov otisak prsta i fotografija. Mogućnost falsifikovanja tih novih dokumenata je praktično nemoguća”, kažu nezvanično u MUP-u Srbije. U sedištu srpske policije kažu da nije jasno zašto se Zavod za izradu novčanica i kovanog novca (ZIN) sada oglašava. Oni su još 2001. godine, kada je raspisan tender za nabavku ove opreme, mogli da se jave i kažu da će kupiti opremu i početi da izrađuju nova dokumenta. Ipak, kako kažu u srpskoj policiji, Zavodu za izradu novčanica ostaviće se deo posla izrade ličnih dokumenata. Naime, u štamparijama Zavoda će se i dalje izrađivati obrasci za pasoše, vozačke i saobraćajne dozvole.

Ljubiša Vuletić, generalni direktor Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca, izrazio je juče, u razgovoru za „Politiku” nadu da će srpska policija ostaviti ustanovi na čijem se čelu on nalazi barem deo sadašnjih poslova. On je objasnio da je do sada Zavod izrađivao obrasce za dokumenta koje je potom prosleđivao MUP-u Srbije. Vuletić je naglasio da je najveći problem između Zavoda i MUP-a Srbije u nedostatku komunikacije. Vuletić kaže da je, u nekoliko navrata, poslao pismo Draganu Jočiću, ministru policije, zahtevajući razgovor sa njim i general-majorom Suzanom Šulejić, načelnikom Resora za finansijske poslove MUP-a Srbije, ali da se do sada uopšte nisu sastali. Takođe, kaže Vuletić, da bi u obostranom interesu bilo da se sastanu čelnici MUP-a Srbije i Zavoda na čijem se čelu on nalazi. „Nadamo se da ćemo nastaviti uspešnu saradnju sa našim poslovnim partnerom. Valjda će MUP ipak ostaviti neke obrasce za dokumenta da se ovde izrađuju. Nama bi se napravio veliki problem ako ne bismo više radili za njih”, rekao je Vuletić, dodajući da nijedan državni organ u poslednjih 50 godina nije imao zamerke na rad Zavoda. Prvi problem bio bi višak zaposlenih radnika Zavoda kojih trenutno ima oko 700. Jednostavno, sa smanjenjem kapaciteta poslova, smanjila bi se potreba i za radnom snagom. „Siguran sam da ćemo, kada se sastanemo sa predstavnicima MUP-a, naći pozitivno rešenje, na zadovoljstvo svih poreskih obveznika”, kaže Vuletić. Datum : 4.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SINDIKAT EI NIŠ UPOZORAVA VLADU Samostalni sindikat Elektronske industrije (Ei) Niš upozorio je juče Vladu Srbije i nadležna ministarstva da će u slučaju „nameštanja tendera“ za nabavku brojila „gladni radnici ići do

kraja“. U pismu predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici i Elektroprivredi Srbije (EPS), sindikat Ei Niš je upozorio da će u slučaju „nameštenog tendera, progovoriti o svim gresima prethodnih vlada, kao i o aktuelnoj Vladi Srbije“. „Mi podržavamo akciju Vlade 'Kupujmo domaće' i očekujemo pozitivan rasplet tendera“, navodi se u pismu Sindikata Elektronske industrije Niš i dodaje da je ta fabrika „gubila velike poslove, jer je dozvoljen nekontrolisan uvoz robe široke potrošnje i telefonskih centrala“. Datum : 4.3.2005 Novina : Borba Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Negativna Reagovanje : Nema TENDER ZA BROJILA „NAMEŠTEN" Samostalni sindikat Elektronske industrije (EI) Niš upozorio Vladu Srbije i nadležna ministarstva da će u slučaju "nameštanja tendera" za nabavku brojila "gladni radnici ići do kraja", U pismu predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici i Elektroprivredi Srbije (EPS), sindikat EI Niš je upozorio da će u slučaju "nameštenog tendera progovoriti o svirn gresima prethodnih vlada, kao i o aktualnoj Vladi Srbije". "Mi podržavamo akciju vlade "Kupujmo domaće" i očekujemo pozitivan rasplet tendera, navodi se u pismu Sindikata EI Niš. Datum : 4.3.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

AKO NAMESTE TENDER ZA BROJILA, IDEMO DO KRAJA Upozorenje sindikata EI Niš NIŠ - Samostalni sindikat Elektronske industrije Niš upozorio je juče Vladu Srbije i nadležna ministarstva da će u slučaju „nameštanja tendera“ za nabavku brojila „gladni radnici ići do kraja“. U pismu predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici i Elektroprivredi Srbije, sindikat EI Niš upozorio je da će u slučaju „nameštenog tendera, progovoriti o svim gresima prethodnih vlada, kao i o aktuelnoj Vladi Srbije“. (BETA) Datum : 4.3.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ŠTRAJK ZBOG TENDERA? NIŠ Samostalni sindikat Elektronske industrije upozorio je juče Vladu Srbije i nadležna ministarstva da će u slučaju „nameštanja tendera“ za nabavku brojila „gladni radnici ići do kraja“. U pismu predsedniku Vlade Vojislavu Koštunici i EPS, Sindikat EI Niš je upozorio da će u slučaju „nameštenog tendera progovoriti o svim gresima prethodnih, kao i o aktuelnoj Vladi Srbije“. Datum : 4.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : B. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE

Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NIŠTA OD AUTOPUTA KRAGUJEVAC - BATOČINA Projekat izgradnje šumadijskog puta još na početku KRAGUJEVAC - Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, najavio je da će ove godine resorno ministarstvo uplatiti oko 200 miliona dinara za putnu infrastrukturu Kragujevca. Međutim, iako se očekivao početak radova na izgradnji autoputa Kragujevac-Batočina, od toga, po svemu sudeći, neće biti ništa. - Republička Direkcija za puteve finansiraće završetak projektne dokumentacije za ovu deonicu - izjavio je Miroslav Marinković, načelnik Šumadijskog okruga, koji naglašava da je za njenu izradu potrebno ukupno milion evra. Zahvaljujući uspešnoj saradnji, Republika Češka je do sada za izradu dokumentacije uplatila oko 500.000 evra. Za izradu studije izvodljivosti bilo je odobreno 150.000 evra, dok je za složena tehnička rešenja ovog projekta, kao i za rešenje petlje, odobreno takođe 150.000 evra. Tek kada se kompletira pomenuta dokumentacija, moći će da se raspiše tender za izbor izvođača radova, rekao je Marinković. Ministar Ilić je izjavio je da će podržati inicijativu Kragujevčana da se autoput gradi davanjem koncesije, ali i da, kako je rekao, postoje i druga, bolja rešenja. Datum : 4.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema UPOZORENJE VLADI RADNIKA EI „NIŠ“ NIŠ - Samostalni sindikat Elektronske industrije Niš upozorio je juče Vladu Srbije i nadležna ministarstva da će u slučaju nameštanja tendera za nabavku brojila za struju „gladni radnici ići do kraja“. U pismu upućenom predsedniku

Vlade Srbije Vojislavu Koštunici i Elektroprivredi Srbije, sindikat EI „Niš„ upozorio je da će u slučaju „nameštenog tendera, progovoriti o svim gresima prethodnih vlada, kao i o aktuelnoj vladi“, prenosi Beta. „Mi podržavamo akciju vlade ‘Kupujmo domaće’ i očekujemo pozitivan rasplet tendera“, navodi se u pismu Sindikata EI „Niš„ i dodaje da je ta fabrika gubila velike poslove, jer je dozvoljen nekontrolisan uvoz robe široke potrošnje i telefonskih centrala. Datum : 4.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : T. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PO AGREGAT GODIŠNJE OVE GODINE POČINjE REMONT U HE “ĐERDAP 1” Već urađena turbinska i ostala oprema za prvi agregat, vredna 15 miliona dolara BEOGRAD - Šestogodišnji ugovor o remontu svih šest hidroagregata HE” “Đerdap 1”, čija je vrednost oko osam miliona dolara potpisan je juče u Beogradu između glavnog izvođača radova ruske firme “Silovie mašini” i podizvođača radova našeg “Termoelektra”. Kako su potpisnici najavili očekuje se da ovog leta krenu radovi, a godišnje će se obnavljati po jedan agregat. Vječeslav Kukalev, rukovodilac projekta tvrdi da je deo opreme za prvi agregat već spreman, a to je turbinska i oprema za automatiku i zaštitu agregata. Sve to što je do sada urađeno vredno je 15 miliona dolara. Sa “Termoelektrom” su u tom poslu potpisana i na vreme ispoštovana tri manja ugovora ukupne vrednosti milion dolara. Prema rečima Borivoja Banjalića, komercijalnog direktora “Termoelektra”, za beogradsku firmu ovo je jedinstven projekat , jer je u pitanju jedna od najveć ih hidroelektrana. Takođe, očekuju da će po završetku ovog posla krenuti i remont “Đerdapa 2”, koji bi isto tako mogle da rade ove dve firme. Banjalić je, inače, pozvao mlade stručnjake da dođu u “Termoelektro”, jer će narednih godina biti dosta posla. Kako je istakao, “Silovie mašini” i “Termoelektro” zajednički će nastupati i u Rusiji, ali i u nekim trećim zemljama. Antrfile : TENDER

TENDER za remont hidroagregata HE “Đerdap 1” otvoren je 29. marta 2001. godine - istakao je Dragan Stanković, direktor JP HE “Đerdap”. - Dve godine kasnije Elektroprivreda Srbije potpisala je ugovor sa ruskom firmom “Silovie mašini”. Kompletan projekat vredan je 100,5 miliona dolara i finansira se iz klirinškog duga bivšeg SSSR prema Srbiji. Datum : 4.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : LJ. TRIFUNOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KREĆE TRKA ZA BLAGOM EKSPLOATACIJA RUDE NA CRNOM VRHU Predviđaju se geološka istraživanja i buduća eksploatacija rudnih ležišta na površini od 150 kvadratnih kilometara BOR - Republički vicepremijer, Miroljub Labus, parafirao je odluku Vlade Srbije kojom se pozivaju sve zainteresovane firme da dostave svoje ponude za istraživanja i buduću eksploataciju rudnih ležišta na području planine Crni vrh, nadomak Bora, površine blizu 150 kvadratnih kilometara. Javni poziv za davanje koncesija objavljen je u “Službenom glasniku”. Po uslovima objavljenim u prospektu, naknada za geološka istraživanja po kvadratnom kilometru ne sme biti manja od 200 evra, dok renta za buduću eksploataciju, takozvana rojaliti taksa, iznosi tri odsto od ukupnog godišnjeg prihoda. Rok za isitivanja terena je tri, mada se, posebnom odlukom, može produžiti na još dve godine. Koncesija, ukoliko do nje dođe, odobrava se na period od četvrt veka, ali tek nakon sprovedenog tendera, 60 dana od odluke Vlade. Budući koncesionar (ili, više njih), biće u obavezi da prilikom eksploatacije mineralnih sirovina obezbedi sve neophodne uslove za zaštitu životne sredine. Ceo teren predviđen za buduću eksploataciju je, uglavnom, prekriven šumama. Inače, prema preliminarnim istraživanjima, područje Crnog Vrha bogato je bakrom i plemenitim metalima (zlato, srebro, platina, paladijum...). Na crnovrškom lokalitetu, poznatom pod nazivom “Dumitru potok”, locirano je i manje ležište

retkih metala (germanijum, volfram, renijum...), koji najširu primenu imaju prilikom izrade računarske opreme i kosmičkih letelica. Primera radi, kilogram germanijuma na Londonskoj berzi metala košta približno kao tona bakra - 3.200 dolara. Priča oko davanja koncesija na Crnom vrhu otvorena je još pre dve godine. Tada su svoju zaintersovanost za ovaj region pokazale najmoćnije svetske rudarske korporacije poput britansko-australijskog “Rio Tinta”, američkog “Felps Dodža”, kanadskog “BHP Biliton” iz Vankuvera, američko-kanadske firme “SEE”... Antrfile : POSETA BORU KAKO “Novosti” nezvanično saznaju, potpredsednik Vlade Srbije, Miroljub Labus, sa predstavnicima ambasade Velike Britanije, 7. marta posetiće Bor. Tada će, najverovatnije, javnosti biti predstavljene detaljnije informacije o davanju koncesija za geološka istraživanja i buduću eksploataciju rudnih ležišta na Crnom vrhu. Datum : 4.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 20 Autor : M. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NABAVIĆE SE 20 SOLO AUTOBUSA Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović izjavio je na konferenciji za novinare da je dao saglasnost na odluku Sekretarijata za saobraćaj kojom se ponuđaču, firmi EvoBus GmbH Mercedes-Benz Omnibusse, dodeljuje ugovor o nabavci 20 solo autobusa za Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“. Ukupna vrednost ove nabavke je 3,3 miliona evra, od čega će oko 2,1 miliona evra uložiti Evropska banka za obnovu i razvoj, a 1,2 milion evra biće izdvojeno iz gradskog budžeta. Bogdanović je napomenuo da su za GSP već nabavljani autobusi od kompanije „Mercedes“ i da su se oni pokazali odličnim u eksploataciji. Datum : 4.3.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko

Strana : 12 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Negativna Reagovanje : Nema GLAĐU PROTIV NAMEŠTALJKE Sindikat EI „Niš“ upozorio Vladu o nameštanju tendera za nabavku brojila Samostalni sindikat Elektronske industrije (EI) “Niš“ upozorio je juče Vladu Srbije i nadležna ministarstva da će u slučaju “nameštanja tendera” za nabavku brojila “gladni radnici ići do kraja”. U pismu predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici i Elektroprivredi Srbije (EPS), sindikat EI “Niš“ je upozorio da će u slučaju “nameštenog tendera, progovoriti o svim gresima prethodnih vlada, kao i o aktuelnoj Vladi Srbije”. “Mi podržavamo akciju Vlade ’Kupujmo domaće’ i očekujemo pozitivan rasplet tendera”, navodi se u pismu Sindikata EI “Niš“ i dodaje da je ta fabrika “gubila velike poslove, jer je dozvoljen nekontrolisan uvoz robe široke potrošnje i telefonskih centrala”. Datum : 3.3.2005 Novina : Vreme Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Komentar Ocena : Negativna Reagovanje : Nema ŠTAMPARIJA MUP Republike Srbije uskoro će početi sa štampanjem ličnih karata i pasoša. Nakon neuspešnog pokušaja proizvodnje registarskih tablica (na šta je u decembru 2003. godine oštro reagovalo somborsko preduzeće "Boja", zbog bojazni da će 110 radnika i 42 invalida iz specijalne škole koje to preduzeće zapošljava ostati bez posla) srpska policija će se ipak upustiti u proizvodnu

delatnost. Kako saznaje "Blic", MUP počinje da gradi štampariju u Lipovici, a neophodna i papreno skupa oprema već je nabavljena na više puta ponavljanom tenderu, koji je prvi put raspisan još juna 2001. godine. Kompletan projekat nabavke opreme i izgradnje štamparije isfinansiraće, podrazumeva se, poreski obveznici. Ceo poduhvat koštaće, prema nezvaničnim podacima, od 80 do sto miliona evra, a rok otplate opreme firmama koje su pobedile na tenderu – "G&M", "Tales" i "Milibauer" – iznosi pet godina. Izgradnjom štamparije, MUP je odlučio da preuzme vrlo unosan posao štampanja ličnih dokumenata, kojim se, inače, bavi druga državna institucija – Zavod za izradu novčanica, koji zapošljava 700 ljudi i ima opremu za taj posao. Zavod, međutim, nema opremu za čip tehnologiju (kojom se u Evropi mogu podičiti samo Belgija, Finska i Estonija), a republičkom MUP-u to se učinilo kao glavno opravdanje za otvaranje nove štamparije. Zavod za izradu novčanica u startu je bio diskvalifikovan tj. nije mogao da učestvuje na tenderu jer MUP nije tražio kartice (gotov proizvod), već opremu, očigledno unapred rešen da počne sopstvenu proizvodnju. U poslednjem ponovljenom tenderu za nabavku opreme iz februara 2003. godine, koji je više puta bio poništavan zbog brojnih nepravilnosti, MUP je promenio zahtev i zatražio opremu za izradu ličnih dokumenata sa najnovijom čip tehnologijom koja podrazumeva da se lična karta izrađuje i da izgleda kao kreditna kartica. Uz činjenicu da će poreski obveznici nepotrebno finansirati dve štamparije i duplirati kapacitete, postavlja se pitanje poštovanja Zakona o izdavanju dokumenata koji kaže da je Zavod za izdavanje novčanica nadležan za proizvodnju, a MUP samo za kontrolu dokumenata. Osim toga, ovim "privređivanjem" MUP-a, Zavod će ostati bez 40 odsto godišnjih prihoda, njegovo poslovanje će se svesti na izradu novčanica i akciznih markica, pa će se povrh svega postaviti i pitanje viška zaposlenih u ovoj instituciji. Datum : 5.3.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : LJ. JER. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema NADLEŽNE NE ZANIMA „Endžel svisport" uložio žalbu na tender koji je raspisala vlada BEOGRAD - Polovinom prošlog meseca naš list opširno se bavio temom koja se tiče

izbora kandidata na tenderu za izgradnju kargo centra na Aerodromu Beograd. Da podsetimo, u priči učestvuje izraelsko-švajcarska firma „Endžel svisport" i druga firma, ,Dajn korp", firma o kojoj se pisalo, a između ostalog i ne bi trebalo da se zna da su njeni čelnici ozloglašeni Viliiam Voker, bivši specijalni izaslanik Bila Klintona, i Robert Gelbard, bivši ambasador UN u Hrvatskoj. Vlada Srbije ćuti kad je reč o ovom ugovoru i ne daje nikakvo saopštenje o ovoj aferi. Ovaj posao je težak 100 miliona dolara i jedan je od najvećih investicija u našoj zemlji od 2000 godine. Javnost nije upoznata na koji način i na osnovu čega je izabrana kriminalna firma,,Dajn korp" . Pomoćnik ministra za civilno vazduhoplovstvo Milan Moković nam je povodom ove teme rekao da se dosta pisalo o ovom slučaju i da je dosadilo više pisanje o tome. - Izveštaj od komisije je dobijen, firma „Dajn korp" je pobedila , i sad se firma „Endžel svisport" protivi toj odluci i ima pravo na žalbu, i ne mogu ništa da vam kažem dok se taj proces ne završi - kaže Moković. Kako firma „Svisport" navodi u saopštenju, u celoj priči grubo je prekršen zakon i od nadležnih se traži da komisija dobro prouči obe predate ponude jer je komisija „valjda" profesionalno osposobljena da oceni te ponude bez uključenja sadašnjih spoljnih savetnika Aerodroma. U jednom delu saopštenja ove švajcarsko-izraelske firme kaže se i to da ta firma nije tražila, kad je otkrila malverzacije, poništenje tendera. Oni stoje iza toga da je projekat izvodljiv i veoma dobar. Miroslav Boraš, pravni zastupnik firme „Endžel" očekuje od Miodraga Milovanovića, predsednika Upravnog odbora JP Aerodroma Beograd, da utvrdi da li su se predstavnici drugog ponuđača, „Dajn korpa", sastali s gospodinom Kaličaninom u Vašingtonu pre nekoliko meseci, što predstavlja direktnu povredu pravila postupka javne nabavke i propisa kojim se zabranjuje svaki kontakt između ponuđača i članova njihovih timova s preduzećem Aerodrom Beograd, a pogotovu s rukovodstvom Aerodroma Beograd. U poslatom saopštenju kaže se da se zameni Kaličanin nekim drugim članom Upravnog odbora koji nije imao kontakte sa članovima „Dajn korp" konzorcijuma. S druge strane, firma „Dajn korp" saopštava kako s nestrpljenjem očekuje početak dijaloga s Aerodromom Beograd i kako će znatno pomoći ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta u Srbiji. Datum : 5.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 19 Autor : B. STJELJA Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema ZEMUN (NI)JE ZVEZDARA GORDANA POP-LAZIĆ KRITIKOVALA IZVEŠTAVANjE MEDIJA O RADU OPŠTINE U toku je medijska hajka na radikale. Nema revanšizma kod otpuštanja radnika zemunske opštine, reči su Gordane Pop - Lazić. Detaljan izveštaj o budžetu krajem meseca RUKOVODSTVO Zemunske Opštine, na jučerašnjoj konfereciji za štampu, kritikovalo je medije povodom izveštavanja o radu vlasti u ovoj opštini. Gordana Pop - Lazić, predsednik opštine ovakvo plasiranje informacija nazvala je hajkom na Srpsku radikalnu stranku. - Pišući tekstove, isključivo i u negativnom kontekstu, ne možemo da se otmemo utisku da su medijska izveštavanja dirigovana iz centara političke moći, posebno Demokratske stranke. Na ovaj način, namera im je da utiču na javnost svih, a prvenstveno građana Zemuna. Posebno su uvredljive parole “Zemun nije Zvezdra” - izjavila je Gordana Pop- Lazić. Ovakvom utisku zemunskih radikala verovatno su prethodila pisanja štampe o nedavnim otpuštanjima radnika zemunske opštine, koje su nezadovoljni zaposleni prozvali revanšizmom. - Nema ni govora o revanšizmu. Neraspoređeno je 29 radnika po sistematizaciji koja predviđa otpuštanja od 10 odsto i svi će da primaju plate narednih šest meseci. Pokušavamo da racionalizujemo lokalnu samoupravu kako bi dobili jeftiniju administraciju. U 2000. god. prethodna vlast u Zemunu optpustila je na brutalan način 135, a primila 132 radnika. Sada mi vraćamo određen broj tih bivših radnika koji imaju pravosnažne presude, a to će nas dodatno koštati. Plaćamo im odštetu i kamate - dodala je Pop - Lazić. Na konferenciji su napomenuti i planovi raspoređivanja opštinskog budžeta od 246 miliona dinara, a detaljan izveštaj biće gotov krajem marta. Kao prioritete Pop - Lazić navela je izgradnju magistralnog vodovoda u Ugrinovcima i rešavanje komunalnog čvora u Grmovcu, Busijama i naselju Plavi horizonti. - Građanima ovih naselja to je neophodno da bi mogli da započnu sa uknjižavanjem i legalizacijom svojih objekata - objašnjava Pop - Lazić. Najavljen je i tender za zakup gradskog kupališta “Lido”. Uslovi za zakup će, po rečima Pop-Lazić biti izrazito visoki. Antrfile : MAGISTRAT ZGRADA Magistrata, čiji je korisnik Opština Zemun i kojom upravlja Srpska radikalna stranka koristi se u saglasnosti sa Zakonom o kulturnim dobrima i ne koristi se protivno njegovoj nameni - konačna je presuda Četvrtog opštinskog suda. Tužilac JP Poslovni prostor Zemun odustao je od tužbe i tako je spor oko Magistrata završen.

Datum : 6.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : G. BULATOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ZLATNA KOKA DRŽAVI NI JAJE ŠTA JE SVE SPORNO U “SLUČAJU MOBTEL” I ZAŠTO JE MNOGIMA 9. JUNI “DAN D” BEOGRAD - Mada je sredinom prošle godine delovalo da se odnosi u prvom srpskom mobilnom operateru mogu, ipak, rešiti, Vlada Srbije, i pored donetih zaključaka u ovom sporu nije krenula od mrtve tačke. I pored neslaganja oko procenta vlasničkog udela, i predstavnici države, ali i dosadašnjih vlasnika iz Moskve, nikada se nije krilo da je posao koji radi “Mobtel” jedan od najunosnijih. Britanski ekonomski magazin “Fanens Central Jurop” baš ovu kompaniju proglasio je za najbolju kompaniju po poslovanju u SCG u 2004. godini, ali i firmu sa najvećim bruto prihodom u našoj zemlji. Pored ova dva, “Mobtel” je dobio i prestižno priznanje - za najbolju telekomunikacionu kompaniju jugoistočne Evrope u prošloj godini. Međutim, od osnivanja mreže “063” domaći suvlasnik, odnosno srpska država, nije imala ni dinara dividende. Izvori iz Vlade Srbije “Novostima” su više puta demantovali informacije da radna grupa koja je oformljena od predstavnika svih nadležnih institucija u Republici intenzivno radi na realizaciji zaključaka Koštuničinog kabineta. Da podsetimo, Vlada Srbije je još krajem juna donela zaključke kojim je ovlastila posebnu radnu grupu da uđe u pregovore sa “BK Trejdom” braneći stav države da treba insistirati na većinskom vlasništvu prvog mobilnog operatera. Razlog za to su bili prvo predsednički, a zatim i lokalni izbori, zbog kojih nijedna od aktuelnih političkih stranaka nije želela da čitavu priču dovede do kraja. Pored toga, još uvek je neizvestan datum raspisivanja tendera za izbor finansijskog telekomunikacionog savetnika, a koji bi trebalo da pruži ekspertski odgovor na pitanje - kojim putem će ići privatizacija u oblasti telekomunikacija u Srbiji? Kako saznajemo, brojne inostrane telekomunikacione kuće zainteresovane su za oba postojeća mobilna operatera. “Novostima” je potvrđeno da “Dojče telekom” i “Vodafon” imaju izrazite pretenzije prema “Mobtelu”, mada je izvesno da ćemo

vrlo brzo moći da koristimo i usluge trećeg telekomunikacionog operatera. Jedino izvesno, kada je u pitanju stanje u oblasti srpskih telekomunikcija, jeste da se, definitivno, bliži 9. jun 2005. godine, odnosno dan kada se država Srbija, shodno evropskim standardima i sa naše strane potpisanim, međunarodnim konvencijama mora odreći monopola u telekomunikacijama. Datum : 7.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : LJILJANA LUKIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PRAVA ŠANSA ZA NOVE POSLOVE U akciji kupujmo domaće i kamioni iz „Zastave“ i FAP-a po željama komunalaca Mogućnost da se isporuke ugovaraju direktno preko Privredne komore Srbije bez prethodnog raspisivanja tendera, a za potrebe javnih nabavki, je još jedna povoljnost za domaće proizvođače Beograd Domaći proizvođači vozila moraju da imaju svoje mesto u akciji kupujmo domaće jer imaju šta da ponude i to povoljno, poruka je sa skupa u Privrednoj komori Srbije na kome su učestvovali predstavnici pribojskog FAP-a i kragujevačke Zastave. Domaći proizvođači su prikazali svoje proizvodne programe i potvrdili da mogu da proizvode komunalna vozila po željama kupaca, a pao je i prvi dogovor o isporuci dva Zastavina vozila za ove namene u Vranju. Prava šansa za nove poslove je i mogućnost da se isporuke ugovaraju direktno preko Privredne komore Srbije (PKS), bez prethodnog raspisivanja tendera, a za potrebe javnih nabavki što je omogućeno izmenom Zakona o javnim nabavkama, rekla je direktor marketinga Zastava kamiona Jagoda Ratinac. Ona je potvrdila da Zastava može da napravi i nove modele, prema potrebama kupaca, iz komunalnih preduzeća, uz 120 modela lakih teretnih vozila koje trenutno ima u proizvodnom programu. Među njima su vozila između jedne i pet tona nosivosti, kombi vozila, minibusi, radna i višenamenska vozila sa i bez platforme. Osim toga ta fabrika u saradnji sa grčkim partnerom kompanijom Spajder nudi prodaju svojih vozila na kredit sa rokom otplate od pet godina i mogućnost servisiranja svih kvarova.

Generalni direktor pribojskog FAP-a Mirko Stojović rekao je da i FAP može da prilagodi postojeće tipove vozila potrebama komunalnih preduzeća nadogradnjom opreme i dodao da postoje posebne pogodnosti za kupovinu većeg broja vozila. On je istakao da FAP u kamione ugrađuje motore kompanija Mercedes i Kamins, koji ispunjavaju „euro tri“ standard. Direktor beogradske lizing kuće „Lipaks“ Mirko Žeželj je rekao da ta firma u saradnji sa FAP-om i Zastavom, kao drugim domaćim proizvođačima vozila i autobusa, ali i poljoprivredne mehanizacije i još 9 inostranih, nudi prodaju vozila na lizing od pet godina, uz ućešće od 10 do 20 odsto i godišnju kamatu od pet odsto. Žeželj je upozorio da su uvođenjem PDV povećani troškovi lizinga, odnosno da je rata povećana za 0,03 odsto koliki je mesečni iznos PDV-a. U proseku ima 60 rata, minimalni rok lizing je dve, a maksimalni pet godina. Iz fonda za razvoj prošle godine je za ove namene izdvojeno 850 miliona dinara, mada je bilo predviđeno 1.150 miliona dinara, ali su dodatna sredstva išla preko poslovnih banaka, pa je potrošeno ukupno 1.280 miliona dinara preko 15 kompanija koje se bave ovom vrstom kreditnog aran-žmana, istakao je Žeželj. Antrfile : Oštre kazne za rad na crno Inspektori rada Nišavskog okruga u prva dva meseca ove godine u 841 kontroli utvrdili su da „na crno“ rade 323 osobe, a građani mogu i na dežurni telefon da prijave poslodavce koji nelegalno upošljavaju radnike. Inspekcija rada Nišavskog okruga pokrenula je akciju „Dežurni telefon“ u okviru koje građani mogu na telefon 018 523 256 svakog radnog dana od 7.30 do 16.30 sati da prijave „rad na crno“. Kazne za neprijavljene radnike za preduzetnike su od 50 do 100 hiljada dinara, a za pravna lica od 100 do 200 hiljada, ali ukoliko novi zakon o radu bude usvojen, kazne će biti za pravna lica 800, a preduzetnike 400 hiljada dinara. Tokom prošle godine u Nišu je otkriveno 5.220 osoba koje su radile na crno. Datum : 7.3.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema GSP NABAVLJA „MERCEDESE"

Saobraćaj Ugovor o nabavci 20 solo autobusa za GSP „Beograd" dodeljen je „Mercedes Bencu". Ukupna vrednost te nabavke je oko 3,3 miliona evra, od čega će oko dva miliona uložiti Evropska banka za obnovu i razvoj, a ostatak će biti izdvojen iz gradskog budžeta. Zaključili smo i ugovor sa preduzećem „Hidropromet inženjering", o izradi projekta redefinisanja režima saobraćaja i parkiranja u gradskoj zoni Senjak. Zadatak projektanata biće detaljna analiza saobraćaja u tom delu grada i nalaženje mogućnosti da što veći broj ulica postane jednosmeran, čime bi bile smanjene gužve i olakšano parkiranje - rekao je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović. Datum : 8.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : A. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PODNETA ŽALBA AERODROMU „BEOGRAD“ BEOGRAD - Izraelsko-švajcarski konzorcijum „Engel Europe ltd.“ dostavio je juče JP Aerodrom „Beograd“ žalbu na rezultate tendera za izgradnju kargo centra. Na tom tenderu, posao je dobila američka kompanija Din Korp. Po dobijanju žalbe, tenderska komisija Aerodroma, u roku od tri dana, daće odgovor ovom izralesko-švajcarskom konzorcijumu. Datum : 9.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 39 Autor : A. DELIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj

Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SAN POSTAO JAVA ŠABAČKA SPECIJALNA ŠKOLA “SVETI SAVA” DOBIĆE NOVI PROSTOR Novi prostor je ostvarenje tridesetogodišnjeg sna, a omogućiće i celodnevni boravak dece, kaže direktor Svetlana Pajić ŠABAC - Škola za decu sa posebnim potrebama “Sveti Sava” u Šapcu, za rekonstrukciju i dogradnju školske zgrade od japanske Vlade dobila je 65.619 evra bespovratne pomoći. Ovih dana potpisan je ugovor o donaciji, okončana izrada projektne dokumentacije, kao i tender za odabir izvođača, pa bi radovi trebalo da počnu već narednog meseca. Od svog osnivanja pre tridesetak godina, škola “Sveti Sava” egzistira u drvenoj baraci od oko 300 kvadratnih metara, a nastava se odvija i na stotinak kvadrata obližnje gradske OŠ “Vuk Karadžić”. Trenutno ima 102 učenika uzrasta od 1. do 8. razreda, koji dolaze sa područja opština Šabac, Bogatić, Vladimirci i Ruma. - U četiri neuslovne učionice, zaista nema načina da se organizuje nastava, koja bi odgovarala pravilima i standardima za decu ometenu u razvoju. Boravak bi trebalo da podrazumeva pripremu obroka, ali za to ne postoje higijensko-tehnički uslovi. Takođe, grejemo se na čvrsto gorivo, što je visoko rizično jer su mnogi naši učenici hiperaktivni - kaže direktor škole “Sveti Sava”, defektolog Svetlana Pajić. Ruinirani krov, koji prokišnjava na više mesta, nedavno se obrušio u jednu od kancelarija, a neispravna elektroinstalacija u objektu od drveta, predstavlja veliku opasnost za učenike. Takođe, osoblju i deci na raspolaganju su samo dva dotrajala mokra čvora. - Jedino čime škola raspolaže je stručni kadar. Ovde je zaposleno 24 radnika, među kojima je 19 defektologa i jedan psiholog. Rad je isključivo timski i odvija se u grupama od 6 do 10 učenika. Obavezno upražnjavamo i individualne aktivnosti, a dinamika i broj časova zavise od stepena oštećenja kod svakog deteta pojedinačno - ističe Pajić. Planom predstojeće rekonstrukcije, predviđeno je da škola “Sveti Sava” bude kompletno preseljena u zgradu takozvanog paviljona OŠ “Vuk Karadžić”. Nakon dogradnje još 100 kvadratnih metara, ova ustanova će raspolagati sa ukupno 458,10 kvadratnih metara i prostranim dvorištem. - Novac bi trebalo da “legne” na naš devizni račun do kraja japanske fiskalne godine, odnosno do 31. marta, a u roku od mesec dana izvođač je dužan da započne radove. Naš tridesetogodišnji san, ovim će se konačno ostvariti. Moći ćemo da pristupimo novoj organizaciji nastavnog programa, koji uključuje i celodnevni boravak dece - ističe Pajićeva. Antrfile : SREDNJA ŠKOLA

LAKA mentalna retardacija podrazumeva i srednjoškolsko obrazovanje, a svršeni osnovci iz škole “Sveti Sava” do sada su bili upućivani isključivo u tehničku školu “Kosta Abrašević”. Tek od prošle godine u Poljoprivrednoj školi omogućeno im je da pohađaju smer cvećar-vrtlar. - Ovim potezom deci je koliko-toliko proširen spektar zanimanja, a u zemlji gde su i visokoobrazovani često bez posla, njihovo kasnije radno angažovanje je pod velikim znakom pitanja. Zbog toga bi trebalo razmišljati o otvaranju raznih radionica, kako bi se ometenim osobama omogućilo da zarade svoj hleb - kaže Svetlana Pajić. BESPLATNE UŽINE ZAHVALJUJUĆI raznim donatorima, tokom poslednje četiri godine, u školi “Sveti Sava” napravljen je značajan pomak u nabavci školskih klupa i učila. Dobra saradnja postoji i sa Centrom za socijalni rad i Crvenim krstom, koji obezbeđuje besplatne užine za sve učenike, jer je 80 odsto njih ispod granice socijalne sigurnosti. Datum : 9.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A23 Autor : J. G. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NOVO OSVETLJENJE ISPRED STAROG DVORA SKUPŠTINA GRADA Sekretarijat za komunalne i stambene poslove odlučio je da sa preduzećem „Modelar" iz Novog Sada zaključi ugovor o nabavci kalupa i replika osam kandelabarskih stubova sa lirama i svetiljkama koji će se nalaziti na prostoru iznad podzemne garaže u Pionirskom parku. Reč je o specifičnim stubovima javnog osvetljenja čija izrada zahteva izuzetno zanatsko umeće, ali i poznavanje savremene tehnologije. Vrednost radova, koje je odobrio i gradonačelnik Nenad Bogdanović i koji će se finansirati iz gradskog budžeta, jeste oko 4,5 miliona dinara. Podsetimo, kada je počela izgradnja podzemne garaže ispod Karađorđevog parka, uklonjeni su kavdelabri koji su se godinama tamo nalazili. Tada je

konstatovano da su oni u veoma lošem stanju, zbog čega je neophodna njihova zamena odgovarajućim replikama, tim pre što je prostor oko Skupštine grada ambijentalna celina od velikog kulturno-istorijskog značaja. Datum : 8.3.2005 Novina : Politika - Ekonometar Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : MILAN MOMČILOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema IZLAZ U REPROGRAMIRANJU DUGOVA MONOPOLISTI U KRIZI: IMA LI SPASA ZA NIŠKU GUMARSKU INDUSTRIJUI „VULKAN" Imamo tržište, ali nismo u stanju da pokrenemo proizvodnju, jer smo u velikim dugovima, ali ako nam pomognu vlasti mogli bismo da izađemo iz krize, kaže direktor Dragan Stošić Gumarska industrija „Vulkan" u Nišu poaoji od 1937. godine sa širokom paletom proizvoda od gume. Do pre pet-šest godina ovde je bilo 1500 radnika, a sada je njihov broj sveden na 590. Samo u prošloj godini, iz fabrike je uz otpremninu otišlo 300 radnika. Zbog sveukupne situacije u zemlji, proizvodnja je opala i iskorišćenost kapaciteta trenutno je ispod 30 procenata. - Zbog opšte situacije u zemlji, proizvodnja je reducirana, a mi smo upali u krizu iz koje pokušavamo da se iščupamo. I u ovom trenutku možda imamo stotinak radnika više nego što je potrebno za ovaj obim proizvodnje. Međutim, ako nam pomognu gradske i republičke vlasti, uz dobijanje povoljnih kredita, mogli bi smo da udvostručimo proizvodnju i da izađemo iz krize, kaže direktor Dragan Stošić. Mi smo, dodaje on, monopolisti, pogotovu kada je reč o proizvodnji transportnih traka za površinske i podzemne kopove u rudnicima. Postoji manja firma „Gumika" u Novom Sadu, ali nam ona nije konkurent, kao što je nekada bio „Balkan" u Suvoj reci. Naše odsustvo na tržištu nadomeaili su proizvođači van zemlje - Poljaci, Slovaci i drugi. Sve te javne nabavke idu preko tendera i posao dobija onaj ko je jevtiniji. Da nevolja bude veća, „Vulkan" ima tržište, ali ne može da udovolji njegovim zahtevima. Kupaca ima, ali mi nismo u situaciji da pokrenemo proizvodnju, jer

smo u velikim dugovima. Od bivšeg rukovodava fabrike nasledili smo dubiozu od 230 miliona dinara, što prema bankama,a, što prema dobavljačima. Ukupna dugovanja trenutno dostižu oko dvesta miliona dinara, od kojih je 35 miliona već dospelo za naplatu - osamnaest miliona prema bankama i ostalo prema dobavljačima. Mogli bi smo sukcesivno da vraćamo dugove, ali nikako odjednom. Mi ih i sada vraćamo, jer sva sredava koja pristignu na žiro račun idu na njegovu deblokadu. Dosta smo deblokirali, ali puno je još ostalo. Sada nastojimo da koliko-toliko normalno radimo do privatizacije za koju je krajnji rok 2007. godina, podseća naš sagovornik. Antrfile : Neuspela prodaja Preduzeće je nuđeno na prodoju na dvo tendera, oba puta neuspešno. Maja prošle godine prešlo je na aukcijsku prodaju, ali ništa nije urađeno do pre mesec i po dana kada je određena konsultantska kuća (BC konsalting iz Beograda) i sada će početi priprema aukcijske dokumentacije. Blokada - Mi smo zatekli blokadu kod svih poslovnih banaka kod kojih smo bili, čak su nas blokirali i veći dobavljači, To je najveći problem što ne možemo da pokrenemo proizvodnju. Ako napravimo dobar reprogram dugova kod banaka i ako otuđimo ono što nije u funkciji proizvodnje i dođemo do „svežeg" novca, mogli bi smo da krenemo, kaže direktor Dragan Stošić. Datum : 10.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : S. MORAVČEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema INFLACIJU ĆEMO OBUZDATI MLAĐAN DINKIĆ, NAJAVIO SUZBIJANjE RASTA CENA I SIVE EKONOMIJE, RESTRUKTURIRANjE JAVNIH PREDUZEĆA Pored drugih mera, rigorozna kontrola plata u javnom sektoru. Besplatna podela

akcija u javnim preduzećima. Pare od igara na sreću pune budžet. Ne preti nam dužnička kriza BEOGRAD - Već u drugom kvartalu ove godine biće oborena inflacija čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom, kao i rigoroznom kontrolom plata u javnom sektoru. Sa restrukturiranjem velikih državnih sistema poput JAT, ŽTP, EPS se ozbiljno krenulo, a vlada priprema predlog za besplatnu podelu akcija u javnim preduzećima. Prema važećem zakonu to je moguće u omeru od 10 do 15 odsto vrednosti ovih firmi, tako da će i zaposleni imati koristi. Ovo je juče najavio Mlađan Dinkić, republički ministar finansija na konferenciji za novinare u Vladi Srbije i istakao da se više neće koristiti krediti međunarodnih finansijskih institucija za razvoj drumske mreže, već će se novac usmeravati na železnicu i rečne puteve. Autoputevi će se graditi od putarina i putem koncesija. - Država duguje poveriocima u zemlji i inostranstvu 9,6 milijardi evra, što nas svrstava u srednje zadužene zemlje i ne preti nam dužnička kriza - istakao je Dinkić. - Spoljni dug je 5,6 milijardi evra. Dobijamo puno ponuda od velikih svetskih banaka i investicionih firmi za refinansiranje obaveza koje nam dospevaju 2008. godine. Reprogram bi bio po nižim kamatama. Srpski ministar finansija je najavio raspisivanje tendera za kazina i naglasio da su veliki evropski lanci kockarnica zainteresovani za dolazak na naše tržište. Uvođenjem reda u igre na sreću, država je već inkasirala 250 miliona dinara. U budžetskim fondovima od toga je 67 miliona dinara namenjeno lokalnoj samoupravi, invalidima 34 miliona dinara... Od svakog kola “Lota” država dobije 60 miliona dinara. - Najviše je urađeno na reformi bankarskog sistema, krenuli su dugoročni stambeni krediti - rekao je Dinkić. - Ima najava da će kamate na ove zajmove biti smanjene sa 7,5 na sedam odsto, sa trendom da i dalje padaju. Republički ministar finansija je rekao da je 800 miliona dinara vraćeno na ime poreza na dodatu vrednost za prethodni obračunski period i istakao da poreska uprava kreće u naplatu poreza, a oštre kaznene mere će važiti za sve koji ne izmiruju svoje obaveze. Država nije plaćen porez u iznosu od 19 milijardi dinara, od toga dug propalih firmi iznosi devet milijardi. - Zajedno sa policijom, carinom, tržišnom inspekcijom ulazimo u definitivan obračun sa piratima - rekao je Dinkić. - Predstoje opsežne mere kontrole svih onih koji posluju na crno. Datum : 11.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE

Žanr : Komentar Ocena : Negativna Reagovanje : Nema OPREČNA MIŠLJENJA O STO DANA RADA NOVOSADSKE VLASTI KOMENTAR Predstavnici vlasti zadovoljni su poslom obavljenim u prvih sto dana upravljanja Novim Sadom, dok opozicione stranke ocenjuju da je taj period protekao u znaku afera i kršenja zakona. Predsednik Skupstine grada Zoran Vučević na konferenciji za novinare rekao je da je zadovoljan dosadašnjim radom novosadskog parlamenta, ističući da se poslovi obavljaju „na zakonit i regularan način“, a da skupštinske službe „rade dobro i profesionalno“. Vučević je izrazio žaljenje što je opozicija tokom prvih sto dana bojkotovala veći deo skupštinskih zasedanja, ocenjujući da su opozicioni odbornici, od kojih je većina učestvovala i u prethodnom sazivu, „svojim znanjem i iskustvom mogli da doprinesu boljem radu Skupštine Novog Sada“. U Novom Sadu je na vlasti koalicija Srpske radikalne stranke (SRS), Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke Srbije, koja ima većinu u gradskom parlamentu. Demokratska stranka (DS), Koalicija „Zajedno za Vojvodinu“ i G 17 plus čine opoziciju, a nakon druge sednice novog saziva Skupštine grada uložile su žalbu republičkom Ministarstvu za lokalnu samoupravu zbog nepravilnosti prilikom zamene odbornika i od tada bojkotuju rad Skupštine. Potpredsednik Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Odžić ocenio je danas da su prvih sto dana rada novosadske vlasti obeležile nelegitimne odluke, kršenje zakona i „bavljenje samim sobom“. Ukazujući da Ministarstvo za lokalnu samoupravu odugovlači sa rešavanjem zahteva opozicionih stranaka, Odžić je ocenio da to odugovlačenje „zapravo znači da je opozicija u pravu“. Gradski odbor DS najavio je da će pokrenuti proceduru za opoziv gradonačelnika Novog Sada Maje Gojković, ukoliko ne dobiju odgovore na pitanja koja su joj upućena povodom prvih sto dana gradske vlasti. Portparol tog odbora Bojan Petrović zatražio je od Gojkovićeve „da obelodani troškove i honorare, odnosno visinu sume koju su uplatila javna i javno-komunalna preduzeća na zahtev Maje Gojković, kao i imena fantomskih sponzora dočeka Nove godine na novosadskom Trgu slobode“. Pored ostalog, gradonačelniku je upućeno pitanje „kada će se izjasniti o aferi povodom potpisivanja protokola o izmeštanju Međumesne autobuske stanice kojim su radikali prekršili Zakon o javnim nabavkama i Zakon o koncesiji i oštetili gradski budžet za oko dva miliona evra“. Od Maje Gojković takođe je zatraženo da se izjasni „da li je ponosna na činjenicu da direktori javnih i javno-komunalnih preduzeća i dalje kriju plate od građana Novog Sada i da li je tačno da su plate pojedinih direktora višestruko povećane“.

Datum : 11.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : B. ĐORĐEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema LOBIRANJE I ZA IZUME UME LI SRBIJA DA PRODA SVETU SVOJE IZUZETNE NAUČNE REZULTATE Novi sistem za naplatu putarine instituta “Mihajlo Pupin” najmoderniji je u svetu, ali bez političkog angažmana najviših državnih funkcionera i diplomata teško će se prodati BEOGRAD - “Imamo ideja, ali ne znamo kako s njima”. To je muka koja već 15 godina sputava naučni potencijal Srbije. Novi potez ministarstva nauke i zaštite životne sredine - organizovanje “Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji 2005”, u kojoj bi država trebalo da stekne uvid u mogućnosti domaće pameti i da finansijski pogura najbolje pronalaske, potvrđuje činjenicu da bez pretvaranja dobrih naučnih rezultata u konkretne i korisne proizvode, ostajemo izvan svetske privredne scene. Primer je nedavno dao sam ministar dr Aleksandar Popović: “Institut Mihajlo Pupin” ima najbolje sisteme za naplatu putarina u Evropi, a država mora da stane iza toga, kako bi pomogla da “Pupin” dobija poslove u Evropi”. Opet lepa ideja, ali kako je ostvariti? Mr Vladan Batanović, predsednik instituta “Mihajlo Pupin” kaže za “Novosti” da ministarstva nauke, energetike, za kapitalne investicije i ostala sa kojima sarađuju, vode računa o kućama poput “Pupina”, ali dodaje da je za velike poslove o kojima je reč potrebno i intenzivno državno lobiranje u inostranstvu. - Instaliranje sistema za naplatu putarina vredi od dva, tri do čak 15 miliona evra. Pored tenderske procedure koja je svuda u svetu transparentna, neophodno je i odgovarajuće lobiranje za svakog proizvođača. Mi se u ovom poslu susrećemo sa konkurencijom iz Španije, Francuske i delom Italije i Slovenije. U lobiranju koje država obavlja za neki proizvod, njeni najviši funkcioneri i diplomatski predstavnici imaju izuzetan značaj i to je ono gde bismo voleli da imamo još veću podršku države - navodi Batanović. “Pupinov” novi sistem za naplatu putarine omogućava plaćanje bez zaustavljanja vozila, putem magnetnih ili kreditnih kartica. Jeftiniji je za 30 odsto od sličnih sistema koji se postavljaju u zemljama EU, pouzdanost mu je veća, a

održavanje jednostavno i jeftino, tvrde u Institutu. Pored ovoga sadrži i moderne opcije koje ne postoje nigde u svetu: uplatu putarine putem interneta ili mobilnih telefona, kao i kontrolu kretanja vozila putem interneta. Ali da bi uopšte učestvovao na međunarodnim tenderima, inovator mora da ima referencu i iskustvo, kaže Batanović. “Pupinov” sistem osvanuće krajem leta na domaćim autoputevima. Posao u zemlji dobijen je na tenderu, ispred “Simensa” i “Kapša”, jer je “Pupin” ponudio najbolje rešenje, jeftinije dva do tri puta od takmaca, kaže naš sagovornik. Posao košta sedam miliona evra, a novi sistem postaviće se prvo na deonici od Beograda do Šida, zatim i na deonicama Beograd-Leskovac i Beograd-Subotica, a verovatno i na deonicama od Grabovnice do Pečenjevca. - Zamišljeno je da posle završetka autoputeva do Horgoša, makedonske, bugarske i crnogorske granice, čeone naplatne stanice ostanu samo na graničnim prelazima. Od Horgoša do Đevđelije vozač neće morati nigde da se zaustavlja zbog putarine. Sistem će se integrisati u evropske sisteme za naplatu, tako da strani korisnici neće morati da se zaustavljaju ni na jednoj naplatnoj stanici već će se njihova evidencija prolaska utvrditi elektronskim putem, a naknada za korišćenje puta biće naplaćena operateru zemlje iz koje je vozilo. Antrfile : “PUPINOVO” ČUDO NA ulazu i izlazu sa autoputa ugrađuju se video sistemi koji automatski prepoznaju registarske tablice i kategoriju svakog vozila, zemlju u kojoj je registrovano, mesto i vreme uključivanja na autoput. Podaci se upisuju na magnetnu ili kreditnu karticu ili na elektronski uređaj - TAG koji obezbeđuje naplatu bez zaustavljanja i prolazak vozila u punoj brzini. - Fotografiše se svako vozilo na autoputu, na ulazu i izlazu. - Nemoguća je bilo kakva zloupotreba. - Sistem za naplatu koji već postoji biće okosnica za novi sistem kontrole saobraćaja na autoputevima jer će na indikatorima za prikazivanje cene biti prikazivane informacije o radovima na putu, vremenskoj prognozi, udesima, udaljenost do pumpe, motela... - Smanjiće se zastoji, broj novčanih transakcija u gotovom novcu biće svedeni na minimum, povećaće se prihod od naplate putarine. LOŠA AMBALAŽA SRBIJA ima kadrovski potencijal koji je u stanju da iznedri inovativni proizvod. Međutim nemamo dovoljno istrajnosti da od inovacije napravimo proizvod koji može da se proda na tržištu i to je ono što smo zapustili u poslednjih 15 godina. Nemamo odgovarajuću industrijsku podršku i kulturu da napravimo proizvod koji zadovoljava estetski kriterijum i svojim dizajnom je spreman da prođe na svetskom tržištu. Pažnja osim softveru mora da se posveti i pakovanju. Dobar proizvod često nema ambalažu kojom postaje primamljiv za kupovinu. Ovo je naročito izraženo u mašinskoj industriji gde smo u velikom zaostajanju za kompanijama u razvijenim zemljama - smatra Batanović.

Datum : 11.3.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PLANOVI ZA „MAKIŠ 2" I ADU Skupština grada Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović najavio je da će za urbanistički projekat kompleksa pogona za preradu vode „Makiš" iz budžeta grada biti izdvojeno tri miliona dinara. Projekat je neophodan zbog gradnje pogona za preradu vode „Makiš 2", koja će koštati oko 40 miliona evra, od čega je polovina obezbeđena kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj, a polovina iz budžeta grada - rekao je Bogdanović. Saglasnost je data i za pokretanje javne nabavke za izgradnju sanitarnog objekta za sve posetioce Ade Ciganlije, dogradnju prostora uz postojeći sanitarni objekat koji će koristiti invalidi, popravku pešačkih staza i rekonstrukciju devet tuš-platoa. Poslovi bi trebalo da budu završeni do početka naredne kupališne sezone. Datum : 11.3.2005 Novina : Blic - Beograd Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : M.P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TRI MILIONA ZA PROJEKAT

„MAKIŠ 2“ Do kraja juna biće završen urbanistički projekt za kompleks Pogona za preradu vode „Makiš 2“. Iz gradskog budžeta biće izdvojeno tri miliona dinara, a javnu nabavku sprovešće JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“. Datum : 11.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 23 Autor : MOMČILO KARAN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TRI MILIONA ZA PROJEKAT MAKIŠ 2 Redovna konferencija za novinare gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića Gradnja novog pogona za preradu vode ukupno će koštati 40 miliona evra Momčilo Karan Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović na redovnoj konferenciji za novinare četvrtkom najavio je da će za izradu urbanističkog projekta za kompleks pogona za preradu vode „Makiš“ iz budžeta grada biti izdvojeno tri miliona dinara. On je istakao da je projekat neophodan zbog gradnje pogona „Makiš 2“. Prema rečima gradonačelnika gradnja će koštati oko 40 miliona evra, od čega je polovina obezbeđena iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a polovina iz budžeta grada. Bogdanović je na konferenciji za novinare najavio i pokretanje postupka javne nabavke za izvođenje građevinsko-zanatskih radova na održavanju Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju u Obrenovcu. U toj ustanovi biće zamenjena fasadna stolarija, a vrednost radova procenjena je na dva miliona dinara. Gradonačelnik je dao saglasnost i za pokretanje javne nabavke za izvođenje radova na izgradnji sanitarnog objekta za korisnike sportskih terena, prolaznika i dečjeg kampa na Adi Ciganliji. Datum : 12.3.2005 Novina : Kurir

Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Negativna Reagovanje : Nema „POSTAJEMO KOLONIJA SLOVENIJE I HRVATSKE“ NIŠ - Samostalni sindikat „Profesionalne elektronike“ (PE) najavio je za 17. mart štrajk ako Vlada Srbije ne poništi tender za kupovinu električnih brojila koji je u decembru prošle godine raspisala Elektroprivreda Srbije. Kako se navodi u saopštenju, Sindikat PE traži poništenje tendera zbog nepravilnosti i uslova koji favorizuju pojedine ponuđače. Podršku štrajku Sindikata PE, koji je deo Elektronske industrije (EI) Niš, pružilo je i predsedništvo Jedinstvene sindikalne organizacije EI. Predsednik Sindikata „Nezavisnost“ u EI Svetislav Ilić rekao je u petak da PE nije prošao na kvalifikacijama za tender za nabavku električnih brojila zbog neplaćenih poreza iz 2003. godine, a koji su „minorni“. - Postajemo kolonija Slovenije i Hrvatske, a PE, koji 40 godina pravi najbolja brojila, mogao bi nakon ovoga da zatvori vrata, a to je ekonomski genocid nad radnicima EI - rekao je Ilić agenciji Beta. Datum : 12.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Negativna Reagovanje : Nema ŠTRAJK U EI NIŠ ZBOG BROJILA NIŠ- Sindikat „Profesionalne elektronike“ najavio je za 17. mart štrajk ako Vlada Srbije ne poništi tender za kupovinu električnih brojila kojeg je u decembru prošle godine raspisao EPS. Sindikat traži poništenje tendera zbog

nepravilnosti i uslova koji favorizuju pojedine ponuđače. Predsednik Sindikata Nezavisnost u EI Niš Svetislav Ilić rekao je juče da Elektrane nisu prošle na kvalifikacijama za tender za nabavku električnih brojila zbog neplaćenih poreza iz 2003. godine, a koji su „minorni“. „Postajemo kolonija Slovenije i Hrvatske, a PE koja 40 godina pravi najbolja brojila nakon ovoga mogla bi da zatvori vrata, a to je ekonomski genocid nad radnicima EI“, rekao je Ilić, prenosi Beta. On je naglasio da radnici razmišljaju i o blokadi auto puta Niš-Beograd. Datum : 12.3.2005 Novina : Srpski Nacional Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SINDIKAT EL TRAŽI PONIŠTENJE TENDERA NIŠ - Samostalni sindikat „Profesionalne elektronike" (PE) najavio je za 17. mart štrajk ako Vlada Srbije ne poništi tender za kupovinu električnih brojila kojeg je u decembra prošle godine raspisala Elektroprivreda Srbije (EPS). Kako se navodi u saopštenju, Sindikat PE traži poništenje tendera zbog nepravilnosti i uslova koji favorizuju pojedine ponuđače. Podršku štrajku sindikata PE koja je deo Elektronske industrije (El) Niš, pružilo je i predsedništvo Jedinstvene sindikalne organizacije El. Datum : 12.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : Z. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

ŠTRAJK U PROFESIONALNOJ ELEKTRONICI EI NIŠ Zbog tendera za brojila Niš - Profesionalna elektronika Ei Niš stupiće u generalni štrajk 17. marta ukoliko u naredna tri dana ne bude rezultata u pregovorima sa republičkom Vladom i Elektroprivredom Srbije kojima bi se isposlovala regularnost prilikom dobijanja poslova izrade električnih brojila, saopštio je juče štrajkački odbor Profesionalne elektronike Ei. - Zahtevamo da se eleminišu neregularnosti u postupku za kvalifikaciju ponuđača za dodelu ugovora za nabavku električnih brojila za potrebe javnih preduzeća za distribuciju električne energije. Zahtevamo i obaranje tendera zbog favorizovanja pojedinih ponuđača - navodi se u saopštenju. Zahteve i najavu štrajka podržala je i Jedinstvena sindikalna organizacija Ei. Predsedništvo JSO Ei pružiće logističku podršku da bi se ostvarili kontakti sa državnim organima u pregovorima, kao i u vođenju štrajka - navodi se u saopštenju samostalnog sindikata čitave Ei. Datum : 12.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 15 Autor : B.R. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PRE IZGRADNJE MAKIŠA 2, URBANISTIČKI PROJEKAT Za izradu urbanističkog projekta za kompleks Pogona za preradu vode Makiš iz budžeta grada biće izdvojeno tri miliona dinara. Javnu nabavku za ovaj posao, koji treba da bude završen do kraja juna, sprovešće JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Izrada ovog urbanističkog projekta potrebna je zbog gradnje pogona za preradu vode Makiš 2, koja će koštati oko 40 miliona evra: 20 miliona obezbeđeno je iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a isti toliki iznos biće izdvojen i iz budžeta grada. - Ovakav jedan ozbiljan urbanistički akt neophodan je da bi se ceo kompleks u potpunosti uredio i razrešili svi problemi koji tu postoje kako se u budućnosti više ne bi postavljalo pitanje vlasništva nad ovom ili onom parcelom. Urbanistički projekat biće rađen paralelno sa pripremom izgradnje Makiša 2 - najavio je gradonačelnik Nenad Bogdanović.

Preduzeće Beogradski vodovod je 30. oktobra 2003. zaključilo ugovor sa izraelskom kompanijom J.V. Tahal Consulting Engeneers za isporuku procesne opreme i projektovanje Makiša 2 u vrednosti od 13,5 miliona evra, koji će se finansirati iz kredita EBRD. Datum : 14.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 14 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : TANJUG Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema NEPOŠTOVANJE PROCEDURE NA TENDERIMA „Inter-Most“ poseduje sve licence za bavljenje poslovima u građevinarstvu, koje je dobio 2004. od domaćih institucija Republička Komisija za javne nabavke „Mostogradnju“ vratila na tender, pa taj spor traje već godinu dana Beograd Direktor koordinator firme „Inter-Most“ Rene Milošević ocenio je juče u izjavi Tanjugu da se u slučaju tendera za most kod Šapca radi o nepoštovanju Zakona o javnim nabavkama i o sukobu interesa, jer je „Mostogradnja“ radila na projektu mosta kod Šapca i na tenderskoj dokumentaciji. Milošević je ukazao da je Direkcija za puteve poštovala zakon i isključila „Mostogradnju“ sa tendera, ali i naveo da se ta firma žalila republičkoj Komisiji za javne nabavke, koja je „Mostogradnju“ vratila na tender, pa taj spor traje već godinu dana. On je podsetio na slučaj iz novembra 2004. godine kada je „Inter-Most“ završio sanaciju drumsko-železničkog mosta na Tamišu, kod Orlovata, koji je i svečano pušten u saobraćaj, da bi nekoliko dana potom Komisija za javne nabavke poništila tender. „To je apsurd!“, naglasio je Milošević i ocenio da se tim i sličnim potezima stvara loša slika o domaćim institucijama u inostranstvu zbog nepoštovanja zakona ove zemlje. Komentarišući tok prijave za pretkvalifikacioni tender za most kod Beške, Milošević je ocenio da pojedine firme, koje su se prijavile, ne ispunjavaju propisane uslove, niti imaju bonitet. Izgradnja deonice železničke pruge Niš-Dimitrovgrad na tenderu je poverena „Mostogradnji“, iako ona nije osposobljena za takve poslove, tvrdi Milošević, koji je napomenuo da je „Inter-Most“ na tom tenderu istakao ponudu koja je za

milion evra bila jeftinija od ponude „Mostogradnje“. Milošević smatra da se „Inter-Most“ neopravdano tretira kao strana firma na tenderima, iako je osnovana kao akcionarsko društvo u Beogradu krajem 2003. godine, sa 100 odsto stranim kapitalom. „Inter-Most“ poseduje sve licence za bavljenje poslovima u građevinarstvu, koje je dobila 2004. godine od nadležnih domaćih institucija. Iza „Inter-Mosta“, većinskim kapitalom stoji svetski građevinski gigant „Vinči Konstrakšns“ sa sedištem u Francuskoj i godišnjim obrtom kapitala od 18 milijardi dolara, koji je osnivanjem firme u Srbiji 2004. godine pokazao nameru da dugoročno učestvuje u izgradnji infrastrukture kod nas. Tanjug Antrfile : U APRILU KONAČNA ODLUKA O IZVOĐAČU RADOVA Direktor republičke Direkcije za puteve Branko Jocić izjavio je juče Tanjugu da će u aprilu biti poznat pobednik na tenderu za izgradnju mosta na Savi kod Šapca i najavio da uskoro treba očekivati i odluku kome će biti povereni radovi na mostu kod Beške. Vrednost radova na mostu kod Šapca procenjena je na oko 53 miliona evra, precizirao je Jocić i napomenuo da se u novembru prošle godine firma „Inter-Most“ žalila na tendersku proceduru za izgradnju mosta kod Šapca, ali je i „Mostogradnja“ kao drugi učesnik uložila žalbu. - Komisija za javne nabavke još nije donela odluku o tom sporu, mada je „Inter-Most“ delimično u pravu i Komisija je delimično uvažila njegovu žalbu - rekao je Jocić i najavio da konačna odluka o izvođaču radova na mostu kod Šapca treba da bude doneta u aprilu. Kada je reč o rekonstrukciji starog mosta i izgradnji još jedne trake mosta kod Beške, on je rekao da je u toku pretkvalifikacioni tender koji vodi Evropska banka za obnovu i razvoj, jer je ona glavni finansijer projekta vrednog oko 70 miliona evra. Na pretkvalifikacionom tenderu za izgradnju mosta kod Beške prijavljen je jedan domaći konzorcijum i 12 firmi iz inostranstva, precizirao je Jocić. On je napomenuo da domaći konzorcijum sačinjavaju građevinska preduzeća „Mostogradnja“, „Planum“, „MIN-Niš“ i „ Zavarivač“, a među stranim ponuđačima su kompanije iz Japana, Francuske, Rusije... Tanjug Datum : 14.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : T. SPALEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

HITNO “POKLOPAC” ZA PROKOP GRADSKI ARHITEKTA BEOGRADA ĐORĐE BOBIĆ ZA “NOVOSTI” O NASTAVKU GRADNJE NOVE ŽELEZNIČKE STANICE Železnica ne može da diktira razvoj Beograda, koji podržava projekat nastavka izgradnje nove železničke stanice u Prokopu. Prihod od naknade koju investitori treba da plate za lokacije na ploči koja prekriva koloseke u Prokopu, procenjuje se na 30 miliona evra, a zemljište u okviru “Savskog amfiteatra” biće najskuplje u Evropi BEOGRAD - Interes Beograda je da se savski amfiteatar što pre aktivira i zato podržavamo ministra za kapitalne investicije, koji je energično pokrenuo projekat nastavka izgradnje nove železničke stanice u Prokopu - kaže u razgovoru za “Novosti” Đorđe Bobić, gradski arhitekta Beograda. I grad se, dakle, slaže da oko ovog ozbiljnog projekta mora da se postigne dogovor sa Republikom i ŽTP “Beograd”. Gradski arhitekta navodi da su pregovori u toku i da će sigurno dati rezultate. Ali, Beograd insistira na tome da se prvo “podvuče crta” da se utvrdi ko je do sada i koliko uložio u Beogradski železnički čvor. Onda je to, kaže, zdrava osnova za ovaj zajednički posao. I to su smatra Bobić, zainteresovane strane u pregovorima prihvatile. - Ugovorom iz 1974. godine trećinu novca za izgradnju Beogradskog železničkog čvora trebalo je da izdvoji Beograd - kaže Bobić. - Izdvajali su novac i grad i Republika i ŽTP. Ali, ne zna se tačno koliko je para do sada uloženo. Prošle godine je napravljen presek i prema procenama grad je uložio 61 odsto para. Gradski arhitekta smatra da odnosi moraju da se urede i da se napravi aneks ugovora. Takođe, Beograd ne želi da pravi planove koje nije moguće ostvariti. - Grad ima svoju strategiju razvoja. Železnica ne može da diktira razvoj Beograda i grad je ravnopravni učesnik u priči vezanoj za Prokop - navodi Bobić. - Ako bi se radilo po fazama, a to znači da se prvo završi Prokop, pa onda izmesti stanica i izgrade lokoteretne stanice onda bi u narednih deset godina savski amfiteatar izgledao isto kao i danas. Savski amfiteatar je najskuplje zemljište trenutno u Evropi. U pitanju je 80 hektara i naknada koja bi se platila za zemljište je od 300 do 400 evra po kvadratu izgrađene površine, a na toj lokaciji bi moglo da se izgradi stotine hiljada kvadrata. Mi želimo, dakle, da se savski amfiteatar što pre aktivira i gradi postepeno ali paralelno sa Prokopom i izgradnjom lokoteretnih stanica. Jer, trenutno se na 20 do 30 hektara u savskom amfiteatru nalaze neke radionice, igrališta, magacini i to je prostor gde odmah može da se krene sa izgradnjom. Kada je u pitanju Prokop odnosno ploča koja prekriva koloseke, a koja je namenjene komercijalnim sadržajima, grad ne može da se odrekne naknade, koja bi za tu lokaciju iznosila oko 30 miliona evra. - Ne možemo to da uradimo jer bismo onda prekršili zakon - tvrdi Babić. - Mi smo predložili da investitori plate gradu tu naknadu, a da se Beograd

obavezuje da taj novac uloži u opremanje lokacije neophodnom infrastrukturom, u izgradnju železničke stanice i bar dve od četiri lokoteretne stanice. Smatram da je to džentlmenski predlog. Hoćemo da pomognemo ministru Velji Iliću da za Prokop već ove godine bude raspisan tender. Beočvor inače, vidimo i kao deo budućeg metro sistema Beograda. Antrfile : GLAVNA STANICA GRADSKI arhitekta smatra da železničku stanicu iz podnožja Nemanjine ulice ne treba u potpunosti preseliti u Prokop, jer se nalazi na idealnom mestu za tu vrstu objekta. Dva ili četiri koloseka trebalo bi ostaviti za putnički saobraćaj, jer sve evropske metropole imaju po nekoliko železničkih stanica. - Ti koloseci bi, međutim, bili prepreka silasku Beograda na reku - ističe Bobić. - Ali, poput Beča taj problem bi mogao da bude rešen tako što će se koloseci spustiti za pola nivoa niže, a iznad bi bila urađena ploča. Ne treba se “tvrdo” držati jedne varijante jer ima više mogućnosti. Grad planira da do kraja ove godine krene izrada planske dokumentacije za savski amfiteatar, a raspisaće se i konkurs za urbanističko rešenje. Datum : 14.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema U NIŠU ŠTRAJK ZBOG TENDERA? Odluka o najboljem ponuđaču brojila za EPS objaviće se 15. marta Niš Samostalni sindikat „Profesionalne elektronike“ (PE) najavio je za 17. mart štrajk ako Vlada Srbije ne poništi tender za kupovinu električnih brojila koji je u decembru prošle godine raspisala Elektroprivreda Srbije (EPS). Kako se navodi u saopštenju, Sindikat PE traži poništenje tendera zbog nepravilnosti i uslova koji favorizuju pojedine ponuđače. Podršku štrajku sindikata PE koja je deo Elektronske industrije (EI) Niš, pružilo je i predsedništvo Jedinstvene sindikalne organizacije EI. Predsednik Sindikata „Nezavisnost“ u EI Svetislav Ilić rekao je da PE nije prošla na kvalifikacijama za tender za nabavku električnih brojila zbog

neplaćenih poreza iz 2003. godine, a koji su „minorni“. „Postajemo kolonija Slovenije i Hrvatske, a PE koja 40 godina pravi najbolja brojila nakon ovoga mogla bi da zatvori vrata, a to je ekonomski genocid nad radnicima EI“, rekao je Ilić. On je naglasio da radnici razmišljaju i o blokadi autoputa Niš-Beograd ili možda čak i protestu ispred zgrade Vlade Srbije. „Vlada Srbije ne haje za Niš kao da nismo u Srbiji, ali da smo u Sloveniji možda bi i prošli tender“, dodao je Ilić. Kako se navodi u saopštenju sindikata, odluka tenderske komisije o najboljem ponuđaču trebalo bi zvanično da se objavi 15. marta ali je PE već obavešten da nije prošla kvalifikacije za tender. EPS je krajem prošle godine raspisao tender za nabavku 20 hiljada električnih brojila. Prema rečima predstavnika EPS-a na taj tenderu javilo se 17 proizvođača brojila. Prethodni tender za nabavku 20 hiljada strujomera, EPS je raspisao sredinom prošle godine, ali je on poništen. Domaći proizvođači imali su najveće zamerke da je prvi tender favorizovao strane proizvođače jer je propisivao uslove koje oni nisu mogli da ispune. Poslednjim konkursom EPS je donekle ublažio svoje kriterijume, ali je i dalje ostao pri tome da brojila moraju da budu kvalitetna i odgovaraju evropskim standardima. Datum : 15.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 12 Autor : LJILJANA LUKIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema I LIZING FIRMAMA OMOGUĆITI PDV NA RATE Jagoda Ratinec, direktor marketinga „Zastava kamiona“ ističe da su kamioni oprema pa se kupcima porez vraća U januaru je stala prodaja vozila jer mnogi nisu dovoljno upoznati sa funkcionisanjem poreza na dodatu vrednost‚ Beograd U januaru je stala prodaja vozila jer mnogi nisu dovoljno upoznati sa funkcionisanjem poreza na dodatu vrednost (PDV). Na kamione nije ranije plaćan porez, a sada su kupci došli u situaciju da pored cene moraju da plate još 18

odsto PDV. Mnogi od njih i ne znaju da im se to vraća kao poreski odbitak ili mogu da traže povraćaj jer je kamion oprema. Samo trenutno angažuju dodatnih 18 procenata, rekla je u razgovoru za „Pregled“, direktor marketinga „Zastava kamiona“, Jagoda Ratinec. Sada je nastao veliki problem oko PDV kod lizinga jer kupac plaća PDV samo na 20 odsto učešća, dok onaj ko se bavi lizingom plaća PDV na preostalih 80 odsto od cene i to odjednom, a od kupca ga naplaćuje sukcesivno u roku od pet godina. Tražićemo da se omogući da i lizing organizacije plaćaju PDV u ratama, a ne odjednom jer bi to podstaklo prodaju. Cene vozila nismo menjali, samo smo dodali PDV, ističe gospođa Ratinec. U „Zastavi“ u svakom slučaju počinju promene, ali onaj ko kupi samostalne delove grupe „Zastava“ neće moći da menja delatnost određeni broj godina kako fabrike automobila i kamiona ne bi izgubile dobavljače. „Zastava kamioni“ je još društveno preduzeće, pripremamo se za privatizaciju. „Ivekov“ kapital je 36 odsto, a ostalo je društveni. „Iveko“ ima određen iinteres da „Zastava kamioni“ i dalje funkcionišu, ali nemaju mogućnosti da ulažu dodatno. Imamo 1.500 radnika, ugrađujemo motore i određene pozicije „Iveka“ u naša vozila, ali je vozilo domaćeg porekla pošto se u Kragujevcu radi i montira preko 50 odsto komponenata. Do sada je 180.000 vozila sišlo sa trake, nekada smo proizvodili i 15.000 kamiona godišnje. Prošle godine je proizvedeno i prodato 640 vozila, ove godine biće proizvedeno 900 vozila, fabrika može da proizvede i mnogo više, ali bilo bi dobro da sledeće godine doguramo do hiljadarke. Izvozi se u Mađarsku i Republiku Srpsku, a sada pravimo posao sa grčkom firmom „Spajder“. To je program sanitetskih vozila i očekujemo porudžbinu od 20 sanitetskih vozila za grčku vojsku, najavila je gospođa Ratinec. Ona je posebno ukazala na problem zakona o javnim nabavkama koji u suštini ide naruku samo naručiocima. Mi kao ponuđači, posebno domaći nemamo nikakva prava. Zato smo se organizovali u udruženje proizvođača drumskih vozila i poništili dva tendera, preko uprave za javne nabavke i komisije za zaštitu prava ponuđača, a to je tender „Telekoma“ za 150 vozila čija je vrednost tri miliona evra i tender ŽTP „Beograd“ za 50 vozila od milion evra. Poništili smo ih u samom startu, kroz zaštitu prava ponuđača, jer smo odmah bili diskvalifikovani kroz uslove koji se traže. „Telekom“ je tražio vazdušne jastuke za teretna vozila naše klase do 5 tona ukupne mase. Ni u Evropi nisu obavezni, to je dodatna oprema koja ne bi smela da bude odlučujuća, a zahtev „Telekoma“ je toliko sužen da su propisali da zapremina motora bude od 2.200 do 2.400 kubnih centimetara, što je apsurd za ovu klasu vozila. I dokazali smo da je samo jedan ponuđač mogao da ponudi ovakva vozila. Očekujemo da se oba tendera obnove, da formiraju novu dokumentaciju i da se od 20, 30 ponuđača izaberu najpovoljniji, ističe naša sagovornica. Datum : 15.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10

Autor : S. KRSTAJIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NOVA BROJILA TEK OD MAJA TENDER ELEKTROPRIVREDE SRBIJE ZAVRŠEN Na pretnje i pritiske iz niške “Profesionalne elektronike” ne želimo da se osvrćemo - kažu u EPS. Umesto da se okupe oko jedne ponude, domaći proizvođači nastupili “u 15 kolona” BEOGRAD - Ko će od domaćih, mešovitih i potpuno stranih firmi dobiti šansu da snabde EPS prvim kontingentom od 20.000 savremenih elektronskih brojila, znaće se tek sredinom aprila. Toliko je potrebno vremena zbog prava na žalbu onih koji su “otpali” na nedavnom kvalifikacionom tenderu EPS. Njihove žalbe razmatraće za koji dan tenderska komisija. A, ako se i na te odluke upute primedbe, sve će ići na najvišu instancu - pred Upravni odbor EPS. Tako se posao ne može očekivati pre maja. Ovo smo juče saznali u Elektroprivredi Srbije gde nam je potvrđeno i da je na ovom tenderu konkurisalo 18 firmi, pri čemu su sve ponudili čak 16 različitih tipova strujomera! Na pretnje sindikalaca iz fabrike EI “Profesionalna elektronika”, u kojoj ima oko 200 zaposlenih, da će preseći Autoput i doći pred Vladu Srbije ako njihova ponuda bude odbijena, u EPS kažu da “ne žele da komentarišu takve pritiske”. - Ako njihova, ili bilo čija druga ponuda, ima nedostatak na koji im je na vreme skrenuta pažnja, uz molbu da ga otklone, a oni, uz obećanje kako im za to treba “samo jedan do dva časa rada”, nisu ni pokušali da to učine, jasno je da će biti odbijeni. Takođe, mi moramo da poštujemo i Zakon o javnim nabavkama, pa svako ko konkuriše, mora da priloži i potvrdu da je izmirio poreske i druge zakonske obaveze. Ko takvu potvrdu nema, ne može da se kvalifikuje - kažu u EPS. Takođe, nezvanično smo saznali i da neće sve firme koje su prošle “kvalifikacioni tender” moći da prodaju svoja brojila kompaniji EPS. U završnom krugu odlučivaće i cena, i dinamike isporuke... Ono što je karakterisalo ovogodišnji kvalifikacioni tender EPS, barem kada su u pitanju domaće firme, je činjenica da one nisu uspele da se sve okupe oko ponude samo jednog ili dva brojila, pa da potom podele tržište. Antrfile : “ISKRA” BEZ “IST POINTA” PONUDU EPS uputila je, ne kako je najavljivano - mešovita, zajednička firma

“IST Point” i “Iskra”. Na ovom tenderu nastupila je isključivo slovenačka firma “Iskra”, odnosno njena matična firma iz Ljubljane. Datum : 15.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : T. SPALEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema MILIJARDE PORED SAVE MINISTRI MLAĐAN DINKIĆ I VELIMIR ILIĆ OBIŠLI GRADILIŠTA U PROKOPU I OSTRUŽNICI Završetkom železničke stanice u Prokopu oslobodiće se savski amfiteatar, ekskluzivno zemljište u centru prestonice, što će privući strane investitore. Evropski krediti preusmeravaju se na železnicu BEOGRAD - Već sledeće nedelje mogao bi da bude raspisan pretkvalifikacioni tender za ustupanje prava gradnje na platou koji prekriva perone nove železničke stanice “Beograd - Centar” u Prokopu, najavili su juče ministri Velimir Ilić i Mlađan Dinkić. Na ovoj betonskoj ploči površine 45.000 kvadratnih metara, može da se izgradi oko 120.000 kvadrata poslovnog prostora. Novac od ustupanja lokacije biće iskorišćen za završetak nove železničke stanice, čime se oslobađa 80 hektara najekskluzivnijeg zemljišta u Beogradu - savski amfiteatar. - Ovo je investiciona šansa Beograda, jer su u pitanju potencijalne milijarde evra - istakao je Dinkić na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Prokopu - Vlada Srbije ima obavezu da završi novu železničku stanicu. Tim povodom imaćemo sastanak sa predstavnicima grada, jer bi Beograd trebalo da se odrekne prihoda na ime naknade za korišćenje zemljišta, kako bi se taj novac uložio u izgradnju stanice. Procenjuje se da je za završetak stanice u Prokopu potrebno oko 40 miliona evra. Ministri finansija i kapitalnih investicija juče su posetili i JP “Železnice Srbije” i obišli gradilište u Ostružnici, gde je u toku rekonstrukcija železničkog mosta preko Save. Vlada Srbije u transportu ove i narednih godina prioritet daje železnici. - Naša ideja je da kredite evropskih banaka preusmerimo sa puteva na železnicu,

jer putevi mogu da se grade i pomoću koncesija - naveo je Dinkić. - Sa Evropskom investicionom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj pregovaraćemo za kredit od 100 miliona evra namenjen železnici. Pre mesec dana usvojili smo plan restruktuiranja železnice koji podrazumeva smanjenje unutrašnjih troškova, ali i modernizaciju ovog javnog preduzeća. Budžetom je za železnicu ove godine predviđeno 8,5 milijardi dinara i oko 500 miliona za otplatu kredita. Do kraja ovog meseca biće završen i srednjoročni plan restruktuiranja železnice za period od 2005. do 2008. godine. Novac za isplatu otpremnina je obezbeđen i do kraja ovog meseca znaće se tačan broj zaposlenih, da bi se u aprilu isplatile otpremnine. Ministar Dinkić navodi i da veliki industrijski giganti imaju potrebu za modernizacijom pruga. To su pre svega “Ju Es Stil” i cementara u Beočinu. - Za važan pravac kod Smedereva iz budžeta ćemo izdvojiti milion evra kako bi se jednom od naših najvećih izvoznika “Ju Es Stilu” omogućio bolji pristup luci u Smederevu - najavio je Dinkić. - Privreda se pokrenula, a kroz modernizaciju železnice poboljšaćemo izvoz. Prema rečima Velimira Ilića, po novom zakonu o železnici infrastruktura i prevoz su razvojeni. U Briselu su koridori kroz Srbiju proglašeni za prioritet i to treba iskoristiti. Inače, već sada postoji potreba da se obezbedi novih 2.000 teretnih vagona i 50 lokomotiva. - Za završetak železničkog mosta u Ostružnici, gde su radovi u toku, potrebno je oko milion evra - istakao je Ilić. Most bi trebalo da bude završen do kraja juna. Antrfile : BEOVOZ KAKO kaže Velimir Ilić, “Beovozom” se dnevno preveze oko 30.000 Beograđana a grad ove godine nije dao nijedan dinar subvencije. Ministar Dinkić očekuje da se i Beograd uključi u ovu priču i pomogne železnici sa bar 160 miliona dinara iz svog budžeta. DO SADA ULOŽENO DO sada je u Beogradski železnički čvor uloženo više od milijardu evra, od čega u samu stanicu u Prokopu u protekle skoro tri decenije oko 92 miliona evra. Od 2001. godine radovi u Prokopu su obustavljeni. Predviđena je izgradnja šest perona i deset koloseka, od kojih su dva puštena u saobraćaj. Instalaciona infrastruktura je najvećim delom završena. Osim stanice u Prokopu potrebno je završiti tehničko putničke stanice Zemun i Kijevo i lokoteretne stanice Karaburma i Makiš. Datum : 15.3.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9

Autor : J. S. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ODLAŽE SE ODLUKA O BROJILIMA EPS Odluka tenderske komisije EPS o proizvođačima koji su prošli predtender za nabavku električnih brojila neće biti saopštena danas, kako je najavljeno, jer je grupa ponuđača podnela žalbu na tender. Kako „Blic“ nezvanično saznaje, pretkvalifikaciju su prošla četiri proizvođača. U EPS-u tvrde da ovaj proces može da traje još mesec, mesec i po dana. Datum : 15.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : G. VLAOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema EPS: PRIVREMENI PRIKLJUČAK ZA 15 HILJADA DOMAĆINSTAVA Beograd - Svim distributivnim preduzećima u Srbiji uputio sam dopis u kome se precizno objašnjava procedura za privremeno priključenje na elektrodistributivnu mrežu 15.000 domaćinstava koja su podnela zahtev za legalizaciju svojih objekata - izjavio je juče Radovan Stanić, direktor Direkcije EPS za distribuciju električne energije. On je objasnio da ukoliko vlasnik objekta nema saglasnost, treba da podnese zahtev za njeno dobijanje, kako bi distribucija utvrdila šta je potrebno da se uradi da bi se stekli tehnički uslovi za priključenje. Od vlasnika nelegalno izgrađenog objekta koji je u postupku legalizacije, se očekuje da izmiri obaveze na osnovu učešća u izgradnji nedostajućih elektroenergetskih objekata. Tek nakon toga, ističe Stanić, moguće je da se dobije odobrenje za priključenje

na mrežu. On je dodao da je za privremeno priključenje potrebno da objekat za stanovanje u momentu podnošenja zahteva za izdavanje elektroenergetske saglasnosti već useljen. Priključak objekta na mrežu je privremen i važi dok se ne okonča postupak legalizacije. Ukoliko korisnik nelegalnog objekta, po završenom postupku legalizacije ne dobije dozvolu za izgradnju objekta koji je predmet privremenog priključenja, gubi sva prava koja je dobio rešenjem o privremenoj elektroenergetskoj saglasnosti, kao i prava za potraživanje novca uplaćenog za stvaranje tehničkih uslova za dobijanje tog priključka. Privremeni priključci ne važe za objekte kao što su brane, akumulacije, deponije, elektrane, gasovodi itd. Govoreći o prvoj fazi kvalifikacija tendera za nabavku 20.000 brojila koju je raspisao EPS, Stanić je naglasio da će ona biti okončana za otprilike mesec dana. On je kazao da je u prvoj fazi kvalifikacija učestvovalo 18 ponuđača sa šesnaest tipova brojila. Datum : 15.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : I. R. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KOMERCIJALNI DEO PROKOPA NA TENDERU Ministri Mlađan Dinkić i Velimir Ilić obišli gradilišta na železničkom mostu kod Ostružnice i stanici Beograd-Centar Beograd - Ministar finansija Mlađan Dinkić i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić obišli su juče gradilišta na železničkom mostu kod Ostružnice i budućoj glavnoj železničkoj stanici Beograd-Centar kod Prokopa da bi se uverili kako se odvijaju radovi i predstavili dalji plan finansiranja rekonstrukcije i izgradnje tih objekata. Kako je rečeno, plan je da most kod Ostružnice bude završen do kraja juna. Za završetak radova nedostaje oko 100 miliona dinara i ta sredstva biće obezbeđena iz republičke budžetske rezerve, gradskog budžeta ili kredita. S druge strane, za završetak radova na stanici Prokop neophodno je oko 40 miliona evra. Vlada Srbije namerava da raspiše tender za izgradnju komercijalnog dela, a prihodi dobijeni na tenderu biće usmereni na izgradnju železničke infrastrukture.

- Ministar Dinkić i ja smo se dogovorili da ovih dana održimo sastanak sa predstavnicima Beograda i pronađemo rešenje za projekat izgradnje Prokopa. Plan je da komercijalni deo Prokopa bude prodat na tenderu i da novac od prodaje bude usmeren u izgradnju železničke stanice - izjavio je ministar Ilić na konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima prvi tender za Prokop biće pretkvalifikacioni i biće objavljen do kraja meseca. Ilić kaže da je zastoj u izgradnji nastao zbog toga što su gornja ploča i svi obavljeni radovi, u koje je do sada uloženo oko milijardu dinara, imali 287 vlasnika pa je taj problem morao da bude pravno rešen i da stanica bude uknjižena kao vlasništvo ŽTP. Ministar finansija Mlađan Dinkić podsetio je da je ove godine za subvencionisanje železnice obezbeđeno 8,5 milijardi dinara i 500 miliona dinara za otplatu kredita. On je podsetio da je Ministarstvo imalo preliminarne razgovore sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke kako bi obezbedili novih 100 miliona evra kredita. - Stavili smo im do znanja da ne želimo više da se zadužujemo za izgradnju puteva jer oni treba da budu građeni davanjem koncesija tako da će železnica dobiti prioritet u finansiranju. Na sastanku sa rukovodstvom ŽTP dogovorili smo se da do kraja meseca Vlada donese plan restrukturiranja železnice za period 2005- 2009. Osim toga, biće napravljen plan prodaje imovine ŽTP koja nije neophodna za obavljanje osnovne delatnosti a sav novac biće na raspolaganju železnici. Razmatrali smo i pitanje dugovanja železnice prema fabrikama za remont vagona (Fabrika vagona Kraljevo, Goša i Mašinska industrija Niš). Taj problem može da bude rešen jedino ako se ubrza proces njihove privatizacije i već sam razgovarao sa ministrom privrede Bubalom da se to stavi u red prioriteta - naglasio je Dinkić. Antrfile : Investiciona šansa Ministar finansija Mlađan Dinkić ocenio je da je gradskoj vladi u interesu da glavna železnička stanica bude izmeštena u Prokop jer će tako dobiti 100 hektara skupog građevinskog prostora u Savskom amfiteatru. Dinkić smatra da je to investiciona šansa Beograda jer od prodaje tog prostora mogu da se prikupe milijarde evra investicija. Plan je da se Beograd odrekne prihoda od naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta na Prokopu, a zauzvrat će dobiti prostor u Savskom amfiteatru. Ilić: Sastanak Alfa grupe u Moskvi, ne u Beogradu Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić rekao je za Danas da za juče nije bio planiran sastanak predstavnika Vlade Srbije i Alfa grupe oko prodaje BK Trejda već da je reč o sastanku borda direktora Alfa grupe koji se održava u Moskvi. On je istakao da ne zna kada će predstavnici Alfa grupe doći u Beograd ali da Vlada Srbije očekuje njihovo obaveštenje. Ilić je potvrdio da će se ministri Vlade Srbije sastati sa čelnicima „Alfe“ čim ih oni obaveste o svojim namerama da dođu u Srbiju.

Datum : 15.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 1 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema EPS JOŠ NIKOGA NIJE DISKVALIFIKOVAO Na tender Elektroprivrede Srbije za nabavku 20 hiljada brojila javilo se 18 domaćih i stranih firmi Beograd Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je juče da još nije diskvalifikovala nijednog ponuđača koji se javio na tender za nabavku 20 hiljada električnih brojila. Kako je novinarima kazao direktor direkcije za distribuciju električne energije EPS-a Radovan Stanić, tenderski postupak je još u toku i tek nakon njegovog završetka biće objavljeno koji ponuđači su se kvalifikovali na tenderu. „Kada budemo znali koji proizvođači su se kvalifikovali, od njih ćemo tražiti konkretne ponude u smislu cene i uslova prodaje i tek tada ćemo odlučiti ko će biti dobavljač 20 hiljada brojila koje EPS namerava da zameni u prvoj fazi zamene brojila“, naglasio je Stanić. On je podsetio da se na tender koji je u decembru prošle godine raspisao EPS javilo 18 proizvođača koji su ponudili 16 tipova električnih brojila. Na tender su se, prema njegovim rečima, prijavili svi domaći proizvođači brojila i oko desetak stranih. „Šteta je što se domaći proizvođači nisu udružili i zajednički učestvovali na tenderu sa ponudom jednog tipa brojila“, dodao je Stanić. Prvi tender za nabavku 20 hiljada strujomera, EPS-je raspisao sredinom prošle godine, ali je on poništen. Domaći proizvođači imali su najveće zamerke da je prvi tender favorizovao strane proizvođače, jer je propisivao uslove koje oni nisu mogli da ispune. Poslednjim konkursom EPS je donekle ublažio svoje kriterijume, ali je i dalje ostao pri tome da brojila moraju da budu kvalitetna i odgovaraju evropskim standardima, a insistira i na tome da se poštuje zakon o Javnim nabavkama.

Datum : 16.3.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : LJ. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema VOJVODINA KUPUJE DVE ANGIO-SALE OBEĆANJE IZ POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA ZDRAVSTVO Pokrajinski Sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku priprema tender za nabavku dve angio-sale vredne oko dva miliona evra, od kojih će jednu dobiti Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, a drugu Institut za radiologiju Kliničkog centra “Novi Sad”. Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Miloš Lučić kaže da veliki deo investicija na teritoriji Srbije i Vojvodine zdravstvene ustanove ostvaruju uz pomoć ovog sekretarijata, a ustanove od svojih para nabavljaju opremu. U investicijama učestvuje i Republičko ministarstvo zdravlja, kao i lokalne samouprave. – Ne ulazeći u to da li je Institut za KVB do sada bio u mogućnosti da po ovakvom principu nabavi novu i moderniju angio-salu, Pokrajinski sekretarijat je sagledao potrebe koje imaju zdravstvene ustanove i odlučio se za nabavku dve nove sale – kaže dr Lučić, i napominje da se u Institutut za KVB zbrinjavaju svi bolesnici kod kojih je potrebna dijagnostička ili terapijska kardiološka procedura, a Institut za radiologiju Kliničkog centra pomaže bolesnicima s oboljenjima krvnih sudova centralnog nervnog sistema, mozga i perifernih organa. Zbog neprekidnog rada i dežurstava u Kliničkom centru, dr Lučić navodi da je u planu i nabavka novog skenera, koji će moći da snima i srce i srčane krvne sudove. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo tokom prošle godine dao je 29.286.030 dinara Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, od čega je Institut samo u decembru dobio 9.800.000 dinara. Dr Lučić kaže da je od tih para deset miliona dinara dato za kapitalnu nabavku medicinske opreme, pet miliona za opremu Klinike za kardiologiju i Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju, angiolaboratoriju, monitoring, aparat za anesteziju i respirator. Gotovo pet miliona dinara koštao je aparat za anesteziju, a devet monitora u postoperativnoj intenzivnoj nezi koštalo je 3.321.180 dinara. Za nabavku monitora u operacionoj sali i defibrilatora potrošeno je više od milion dinara. Jedan od prioriteta Pokrajinskog sekretarijata je i završetak Klinike za

ginekologiju i akušerstvo, kako bi Novi Sad u najkraćem roku dobio novo porodilište. Lučić navodi da je za završetak porodilišta planirano 136 miliona dinara, uvećano za PDV, odnosno 18 procenata. – Nadam se da će republički ministar finansija Mlađan Dinkić uvažiti značaj ovog objekta i ispuniti obećanje da tih 18 procenata vrati Kliničkom centru kao donaciju Vlade Srbije – navodi Lučić. Početkom godine predsednik Pokrajinskog izvršnog veća Bojan Pajtić i gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković potpisali su protokol o zajedničkom finansiranju završetka radova na porodilištu. Lučić kaže da je Pokrajina trećinu para prebacila na račun Kliničkog centra i da očekuje da će i gradska vlast Novog Sada izmiriti dogovorene obaveze. On ističe dobru saradnju s Republičkim ministarstvom zdravlja u razvoju i ulaganju u projekte, kao i u reformi sistema zdravstvene zaštite. Antrfile : Uskoro kraće liste čekanja Pokrajinski sekretar za zdravstvo najavljuje redefinisanje liste čekanja na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Nabavkom nove angio-sale i predstojećim izmenama u organizaciji rada Instituta liste čekanja biće znatno kraće. Datum : 19.3.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : J. KRTINIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema MILIONSKA MUĆKA MUP je sva vozila kupio od novosadske firme „Asta group“, koja je osnovana avgusta prošle godine MUP bez tendera kupio 20 luksuznih „audija A6“ za budžovane Za automobile plaćeno bar milion i po evra! BEOGRAD - MUP Srbije kupio je krajem prošle godine, bez javnog tendera i po „specijalnoj proceduri“, 20 luksuznih limuzina „audi A6“! Potvrdu ove informacije Kurir je dobio u samom vrhu Ministarstva unutrašnjih poslova. Ova

tajno kupljena vozila namenjena su, kako saznajemo, prevozu takozvanih „štićenih lica“, mahom političkih i policijskih funkcionera, saznaje Kurir u vrhu srpske policije. U MUP-u tvrde da kupljeni „audiji“ nisu obična vozila, već da imaju specijalna ojačanja i da zato nije bio raspisan javni tender za nabavku. Naš izvor iz policije tvrdi da su kupljeni „audiji“ zapravo luksuzni serijski modeli koji nemaju nikakvu posebnu specijalnu opremu! U MUP-u Srbije nisu želeli da preciziraju koliko su plaćeni „audiji“, ali je procena stručnjaka da je za ove limuzine plaćeno bar milion i po evra?! Tajni tender Kako saznajemo, MUP je sva vozila kupio od novosadske firme „Asta group“, koja je osnovana avgusta prošle godine. Njen vlasnik Vladimir Popivoda, uprkos brojnim pozivima Kurira, nije bio dostupan da nešto kaže o celom poslu. Ono što je posebno zanimljivo, jeste da niko od pozvanih u ovoj firmi nije znao ništa o prodaji specijalnih automobila MUP-u Srbije. U Upravi za zajedničke poslove MUP-a Srbije kažu za Kurir da je čitav posao nabavke ovih vozila imao karakter „službene tajne“ i zbog toga nije ni bilo javnog oglasa. - Reč je o takozvanim poverljivim nabavkama koje se organizuju po posebnoj proceduri preko Uprave za zajedničke poslove MUP-a Srbije. Osim MUP-a, na taj način, bez tendera i oglasa, sredstva nabavljaju još BIA i Vojska. Prema Zakonu o javnim nabavkama, članom 2. omogućeno je da se takva sredstva ne nabavljaju preko tendera, jer je reč o sredstvima i opremi specijalne namene - navodi sagovornik Kurira iz Uprave za zajedničke poslove MUP-a Srbije koji je želeo da ostane anoniman. U Zakonu o javnom nabavkama, član 2. na koji se pozivaju u MUP-u, u poslednjem stavu stoji da se ovaj zakon ne odnosi na nabavke „naoružanja i druge nabavke koje su kao poverljive određene posebnim propisima“! Međutim, u nastavku stoji da je „naručilac nabavke iz stava 1. tačka 4. dužan da najkasnije do 31. januara tekuće godine obavesti Upravu za javne nabavke o planiranim nabavkama u toj godini“. U Upravi za javne nabavke nisu znali da nam kažu da li ih je MUP obavestio o kupovini luksuznih „audija“. Konkurencija se žali Nekoliko uvoznika automobila, koji u svojoj ponudi imaju i vozila specijalne namene, ovih dana se požalilo Kuriru da su zaobiđeni, odnosno da je ceo posao sklopljen neposrednom pogodbom sa firmom „Asta group“. Oni, međutim, nisu želeli da javno govore o tome kako ne bi otežali svoju poziciju za neke naredne poslove sa policijom i državom. U Upravi za zajedničke poslove, međutim, tvrde da je pored firme „Asta group“ o celom poslu bilo obavešteno još nekoliko firmi, ali nisu želeli da preciziraju koje tačno. Takođe, ističu da nikad ni u jednoj, pa ni u ovoj nabavci, nije bio samo jedan ponuđač. - Postupak je tu potpuno jasan. U Upravi se formira komisija, koja prikuplja ponude. Firme se predstavljaju sa svojim ponudama, koje se kreću u okvirima onog što se traži. Onda određena grupa tehnologa i pravnika proceni sve pristigle ponude i daju predlog odluke, koja ide ministru - navodi sagovornik

Kurira. Antrfile : Bez posrednika Kako objašnjava sagovornik Kurira iz MUP-a Srbije, poverljive nabavke specijalnih, blindiranih vozila, najčešće se nabavljaju direktno od proizvođača. - U takvim poslovima obično ima što manje posrednika ili ih uopšte nema. Zbog toga se uvek pokuša sa direktnom nabavkom iz fabrike. Međutim, koliko znam, u ovom slučaju proizvođač automobila prebacio je sve na svog ovlašćenog distributera, što je u ovom slučaju firma „Asta group“ iz Novog Sada - ističe sagovornik Kurira. Maks Vinterfeld, direktor firme „Porše SCG“ koja je uvoznik „audija“, u izjavi za Kurir kaže da je čuo za prodaju ovih automobila MUP-u Srbije, ali da ne zna detalje. - Firma „Asta group“ je ovlašćeni diler za „audi“ i „seat“ u Srbiji, što znači da je posao prodaje „audija“ policiji mogao da ide preko nje. Koji su to automobili i koja im je cena stvarno ne znam - objašnjava Vinterfeld. Datum : 21.3.2005 Novina : Blic - Beograd Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : JOVANA SUBOTIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema UZ SVAKI OBRAČUN RAZLIKA U CENI Inspekcija Ministarstva prosvete u Domu učenika srednjih škola „Beograd“ Osim kod građevinskih radova, Dom je skuplje plaćao i gorivo, hranu, potrošni materijal... U trenutku kada se 1.200 štićenika Doma za učenike srednjih škola „Beograd“ smrzavalo jer su, zimus, 15 dana čišćeni rezervoari za naftu, rukovodstvo je otpisalo 2,5 tona ovog goriva, kao neispravno. Dok su đačke spavaonice neuredne, mokri čvorovi prljavi, a kuhinja i trpezarija ne ispunjavaju ni osnovne higijenske uslove, uprava doma hranu nabavlja po duplo većim cenama od tržišnih i troši milione za putne troškove i „troškove komunikacija“, otkrila je inspekcija Ministarstva prosvete prilikom finansijskog i

sanitarno-higijenskog pregleda u Domu učenika srednjih škola „Beograd“. Pronevere su počele kada je Miraš Tomović došao za direktora doma 2001. godine - kaže za „Blic“ Milan Knežević, profesor u učeničkom odmaralištu „Mašinac“na Kopaoniku, jednom od šest objekata koji pripadaju Domu za učenike srednjih škola „Beograd“. Gde je gorivo Sve je počelo sa adaptacijama objekata „Zmaj“ u Zemunu i „Mašinac“ na Kopaoniku 2001. godine, nastavlja naš sagovornik. - Rukovodstvo ima običaj da plaća materijal i ruke mnogo više od ugovorene cene. Tako su radovi na „Zmaju“ plaćeni četiri miliona 695 hiljada dinara, iako je u predračunu stajalo dva miliona 438 hiljada dinara, a radovi na „Mašincu“ na Kopaoniku 2. 075.744 iako je ukupna ponuda iznosila milion i 569 hiljada dinara. Da bi im sve lakše išlo, nisu unajmljivali stručnjake za nadzor nad radovima. Kako se to radi znam iz sopstvenog iskustva. Za kupatilo u domu „Petar Drapšin“ čiji sam ja bio direktor do skoro, rukovodstvo je nabavilo 111 kvadrata pločica druge klase po ceni od 592.000 dinara. To znači da su kvadratni metar pločica platili 5.000 dinara, a toliko ne koštaju ni one najluksuznije pločice. Isto je bilo i sa laminatom. Za 18 kvadrata laminata za zbornicu, dato je 52.200 dinara. Znači kvadrat laminata plaćen je 2.800 dinara iako mu je tržišna cena 600 dinara. Jedino što ne znam da vam kažem gde odlazi razlika u novcu - priča Knežević. Prema Izveštaju o finansijskom i sanitarnom nadzoru u Domu učenika srednjih škola, koji je sačinila inspekcija Ministarstva, uprava Doma plaća hranu po mnogo većim cenama od onih koje se nalaze u ponudi njihovih dobavljača. Tako je kilogram svinjskog buta bez kostiju, iako mu je cena u ponudi bila 190 dinara, plaćan 274 dinara. Više nego duplo plaćan je puding, palenta i začini. Šunka je plaćana 215 umesto 163 dinara, viršle 165 umesto 121 dinar, a kilogram junećeg buta 290 umesto 261 dinar. Kontrolom jelovnika utvrđeno je i da u dva doma ne postoji dokumentacija o ispravnosti namirnica za meso i mesne proizvode, kao ni deklaracija za jaja. Umesto buta ili plećke, od „Agroživa“, stiže trbušina, meso lošijeg kvaliteta, koje se isporučuje u najlon kesama sa dosta sukrvice i krvi i tako zamrzava bez obeležavanja datuma zamrzavanja i vrste mesa, otkrila je inspekcija. Grejanje u domovima je jako loše što se pravda ili lošim kvalitetom ili nedostatkom goriva, navodi se u zapisniku. Još su u sred zime čišćeni rezervoari za gorivo tako da, osim što su se deca u RJ „Stevan Čolović“ 15 dana smrzavala, 2,5 tone lož ulja je, iz nekog razloga, otpisano kao neispravno, a da o tome niko nije doneo odluku! Ostaje nejasno i kako je nekvalifikovano lice moglo samo pogledom da utvrdi da je preostalo gorivo puno mulja i vode kao i zašto nije angažovan stručnjak za nadzor tih radova, stoji u zapisniku. Potvrda iz ministarstva Naš sagovornik kaže da postoji grupa zaposlenih u Domu koja se Ministarstvu

prosvete više puta žalila na uslove rada i ukazivala na nepravilnosti u radu Doma, ali su oni, nakon toga, samo premeštani na druga radna mesta ili suspendovani. Ministarstvo prosvete i sporta potvrdilo je za „Blic“ da je na osnovu žalbi, pritužbi i prijava nekih od zaposlenih u Domu učenika srednjih škola „Beograd“, polovinom januara ove godine poslata interna kontrola da izvrši upravno-finansijski nadzor u ovoj ustanovi. Iz Ministarstva nam je potvrđeno i da je „inspekcija konstatovala određene propuste, naročito u oblasti radno-pravnih odnosa“. Ministarstvo je, kako nam je saopšteno, o svemu obavestilo ostale nadležne organe (budžetsku inspekciju, inspekciju rada itd.) i naložilo određene mere koje je rukovodstvo Doma dužno da sprovede do kraja marta. Nakon isteka tog roka Miinstarstvo će proveriti šta je učinjeno i, ukoliko nađe da naložene mere nisu sprovedene, „preduzeće korake u okviru svojih nadležnosti“, rečeno je iz Ministarstva. Pokušali smo da kontaktiramo direktora Doma, Miraša Tomovića, ali mu je mobilni bio isključen, a na direktan telefon u kancelariji se niko nije javljao. Antrfile : Plaćaju stanarinu na ruke Kontrolom smeštaja u Domu učenika „Beograd“ utvrđeno je da bez naknade troškova stanovanja u domu „Aleksa Dejović“ i domu „Karađorđe“ žive dve porodice, da u RJ „Zmaj“ u Zemunu žive samci, a da u RJ „Stevan Čolović“ stanuju studenti koji troškove stanovanja plaćaju na ruke upravnici Dijani Stojanović, što je ona usmeno i potvrdila. Nema dokumentacije Za troškove goriva Dom je osam puta premašio sopstveni finansijski plan. Umesto da za benzin, kupovinu delova i pranje vozila potroše 100.000 dinara, koliko je planom bilo predviđeno, Dom je potrošio čak 858.513 dinara. Milion i 266.000 dinara potrošeno je za putne troškove, ali nigde u dokumentaciji nema podataka o tome ko je i na šta tačno potrošio taj novac. Datum : 21.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 23 Autor : B. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

KONKURS ZA NOVE SVETILJKE Sekretarijat za komunalne i stambene poslove objavio je konkurs za nabavku 4.100 svetiljki- kandelabra. Time se nastavlja akcija na zameni dotrajalih i neispravnih svetiljki na prilazima stambenim zgradama, parkovima i drugim javnim površinama, započeta pre dve godine. Rok za dostavljanje ponuda je 13. april, a ponuđači su dužni da prilože i uzorak svetiljke. Ujedno je Sekretarijat objavio i konkurs za rekonstrukciju osvetljenja u Ulici Milorada Jovanovića. Potez ove ulice od Lazarevačkog druma do Vodovodske predstavlja jednu od saobraćajnih "crnih tački" zbog lošeg osvetljenja. Prema projektu, planirano je da se u ovoj ulici postavi 50 stubova javne rasvete. Rok za dostavljanje ponuda je 18. april. Datum : 22.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : A. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema AMERIČKI DYNCORP JOŠ NIJE DOBIO POSAO Zbog žalbe odložena izgradnja kargo-centra BEOGRAD - Iako je izgradnja kargo-centra na Aerodromu „Beograd“ trebalo da počne ovog meseca, zbog afere sa firmom DynCorp, koja je izabrana za izvođača radova, kao i zbog žalbe firme „Engel Europe ltd.“ koja nije prošla na tenderu, nema ni približno naznaka kada bi radovi mogli da počnu. Izraelsko-švajcarski konzorcijum „Engel Europe ltd.“ žalio se aerodromskoj komisiji koja je birala najpovoljnijeg partnera u ovom poslu i to dva puta. Prvi put, konzorcijum je poslao neadekvatnu dokumentaciju, u koverti koja je bila otvorena, i zbog toga mu vraćena na ponovno slanje, dok je drug put sve bilo regularno. Aerodromska komisija zbog toga je produžila rok za žalbe, ali su Izraelci, ipak, ostali „kratkih rukava“ bar kada je o Aerodromu reč. Odgovoreno im je da je pri izboru najpovoljnijeg ponuđača u potpunosti

ispoštovana zakonska procedura. Posle toga, ovaj konzorcijum najavljivao je da će se obratiti Komisiji za zaštitu prava ponuđača. - Juče je iz Izraela trebalo da doputuje Dejvid Erikson, biznis menadžer „Engel grupe“ i predstavnik tima „Svisport“, pa ćemo, kada on stigne, videti šta će konzorcijum dalje preduzeti - rekao je Saša Blagojević, pi-ar Dejvida Eriksona. Erikson je nedavno saopštio da „realizacija ovog posla nije skandal nego bajka „Alisa u zemlji čuda“ i najavio da će tražiti diskvalifikaciju aerodromske komisije i njene savetničke grupe. Na Aerodromu su nam rekli da nisu sklopili ugovor o radovima sa izabranim ponuđačem radova američkom kompanijom DynCorp, dok se ne razreši žalba izraelsko-švajcarskog konzorcijuma. Inače, radovi na izgradnji kargo-terminala trebalo je da se završe u oktobru ove godine. Prema ranijim procenama, izgradnja treba da košta 60 miliona evra, a ponuđač radova ujedno će biti i strateški investitor koji će sa Aerodromom oformiti zajedničko preduzeće. Datum : 22.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : A. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SLETANJE I PO MAGLI BEOGRAD - „Centro inženjering“ iz Beograda jedino je preduzeće koje se prijavilo na konkurs JP Aerodroma „Beograd“ za rekonstrukciju poletno-sletne staze, objavila je juče aerodromska Komisija za izbor projektanata i izradu ovog projekta. Ukupna vrednost izrade tehničke dokumentacije ove firme je 17,96 miliona dinara. - Zato što se prijavio samo jedan izvođač, čija ponuda vredi više od 15 miliona dinara, Aerodrom „Beograd“ dužan je da o tome obavesti Upravu za javne nabavke, koja treba da se složi s tim da se krene u direktno pogađanje sa ponuđačima. To ćemo uraditi već danas - rekao je juče Radivoj Rajaković, direktor pravnih delatnosti Aerodroma „Beograd“. - Ukupna vrednost investicije je pet miliona evra, koje će u potpunosti kreditirati Evropska investiciona banka. Radovi će početi u oktobru, kada će se i završiti - kazao je Nikola Volarević, direktor tehničke delatnosti Aerodroma i predsednik komisije za izbor izvođača radova. Rekonstrukcijom je predviđeno

postavljanje nove svetlosne signalizacije i uvođenje Kategorije 3B, koja će obezbediti sletanje u svim vremenskim uslovima, uključujući maglu. Datum : 22.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : B. L. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema LUDILO NIJE PREŠLO GRANICU JUNICE UVEZENE IZ HOLANDIJE I AUSTRIJE ZDRAVE - TVRDE NADLEŽNI Uvoz 400 steonih, visokomlečnih junica odobren jer u Srbiji nema dovoljno krava za proizvodnju mleka. Bolest ludih krava ne prenosi se mlekom ili mesom mladih goveda BEOGRAD - U Srbiju je, pre nekoliko meseci, posle višegodišnje zabrane uvoza, dopremljeno oko 400 steonih, visoko mlečnih junica iz Holandije i Austrije. Naravno, odmah je proradio i “crv sumnje”: da li su pristigle životinje zdrave, ili su zaražene “kravljim ludilom”? Stručnjaci tvrde da su goveda zdrava, uvezena su iz zemalja i sa farmi u kojima nisu zabeleženi slučajevi spongiformne encefalopatije (BSE), u narodu poznatije kao bolest ludih krava. - Uvoz je usledio posle usvajanja Naredbe o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja ove zarazne bolesti u kojoj je grupa eksperata precizirala uslove uvoza - objašnjava dr Dejan Krnjaić, direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. - Naredba, između ostalog, zabranjuje uvoz živih goveda, proizvoda, sirovina i otpadaka poreklom od goveda, embriona i oplođenih jajnih ćelija za oplođavanje goveda, stočne hrane koja sadrži sastojke životinjskog porekla. Zabrana se ne odnosi na mleko i mlečne proizvode, kožu goveda, kolagen, loj za tehničke svrhe bez proteina. Preko granice mogu da se “preteraju” i bikovi za potrebe centra za veštačko osemenjavanje i steone visokomlečne junice. GARANCIJE Naredba precizira da je reč o junicama “koje su namenjene isključivo za proizvodnju mleka i bez mogućnosti otuđenja sa unapred utvrđenih lokacija” sve do osnivanja nacionalne labaratorije za BSE i sistema identifikacije i registracije goveda, jednostavnije rečeno - uvezene junice biti smeštene na

velikim farmama, bez mogućnosti premeštanja na druge lokacije, dok se ne obeleže. Uvoz junica, starosti do dve godine, odobren je jer je procenjeno da u Srbiji nema dovoljno krava za proizvodnju mleka. Podaci govore da imamo svega oko 850.000 krava i 1.100.000 teladi. - Potpisana su četiri rešenja za uvoz goveda iz Holandije i Austrije, a realizovana su, za sada, samo dva po 200 junica iz obe zemlje. Za treću isporuku ovih dana ističe karantin - kaže dr Krnjaić. On istovremeno garantuje da uvezene krave nema nikakve opasnosti od zaraze. - Mlekom se ne prenosi BSE, a nije sporno ni meso mladih goveda. Bolest može da se prenese samo konzumiranjem mesa obolelih starijih životinja. Prvi slučaj bolesti ludih krava zabeležen je u Velikoj Britaniji 1984. godine. Bolest je, nastala kao posledica ishrane goveda (biljojeda) mesno-koštanim brašnom, kako bi se pospešila proizvodnja mleka. Utvrđeno je da BSE izaziva izmenjeni protein - prion, koji uništava kravlji mozak, stvarajući u njemu rupe. OBELEŽAVANJE Do sada je od ove bolesti u svetu obolelo 130 ljudi, od čega samo osmoro izvan granica Velike Britanije. - U našim mesarama prodaje se i mlado, i isključivo domaće goveđe meso, a kod nas je zabranjena upotreba mesno-koštanog brašna - rekao je Krnjaić. Prva stvar koja je preduzeta u sprečavanju, prevenciji bolesti bila je eliminacija uzroka, odnosno izbacivanje iz ishrane mesno-koštanog brašna. Drugi korak je obeležavanje životinja “ušnim markicama”, tako da se u svakom trenutku, zna gde je životinja rođena, na kojoj farmi je uzgajana, da li je menjala mesto boravka, sa kojim životinjama je dolazila u dodir. - Mi već imamo obeležene životinje, ali još nemamo jedinstveni sistem prikupljanja podataka, nemamo evidentirane sve vlasnike farmi, i podatke da li su životinje menjale mesto boravka - precizira Krnjaić. - Krajnji cilj je da na bar kodu svake šnicle, svakog komada mesa, goveđeg ili svinjskog, bude upisano odakle potiče, ali i ostali važni podaci. Antrfile : LABORATORIJA DO kraja godine trebalo bi da “proradi” Nacionalna laboratorija za sve najopasnije bolesti životinja - slinavku, šap, goveđu i svinjsku kugu, ptičji grip. U okviru ove ustanove biće opremljena referentna laboratorija za praćenje bolesti ludih krava, čiju izgradnju finansira Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj. Raspisan je tender za izgradnju laboratorije, opremu je obezbedila bavarska vlada. - Dok se ne osposobi ova laboratorija iz budžeta Republike Srbije obezbeđeno je prošle godine šest miliona dinara za unapređenje rada postojeće laboratorije na katedri za patologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu - kaže dr Dejan Krnjaić. - Oprema je stigla iz Švajcarske, a novi aparati za “brze analize” počeće vrlo skoro da se primenjuju.

Datum : 22.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema JEDNA PONUDA ZA PROJEKAT OBNOVE PISTE AERODROMA BEOGRADA u dve reči Beograd - Beogradska kompanija „Centroinženjering“ jedina je dostavila ponudu na tender za izbor projektanta za obnavljanje piste na Aerodromu „Beograd“, saopštila je juče tenderska komisija. Direktor pravnih poslova aerodroma Radivoj Rajaković rekao je novinarima prilikom javnog otvaranja ponuda da će izbor najpovoljnije ponude za izradu projekta biti nastavljen direktnim pogađanjem uz odobrenje Uprave za javne nabavke Srbije, pošto je vrednost tendera veća od 15 miliona dinara. Vrednost čitavog projekta za planiranje i izvođenje radova je pet miliona evra i biće finansiran iz kredita Evropske investicione banke, rekao je direktor sektora za tehničko održavanje aerodroma Nikola Volarević Rekonstrukcija piste bi trebalo da počne u oktobru, a radovi će trajati oko 15 dana, kazao je on i dodao da postoji mogućnost da ne bude prekida saobraćaja za vreme modernizacije piste. Prema njegovim rečima, nakon rekonstrukcije pista će dobiti standard „tri be“ čime će biti omogućeno sletanje i poletanje aviona i po nepovoljnim vremenskim uslovima. Beta Datum : 22.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

ZA OBNOVU PISTE JEDNA PONUDA Beogradska kompanija „Centroinženjering“ jedina je dostavila ponudu na tender za izbor projektanta za obnavljanje piste na Aerodromu „Beograd“, saopštila je juče tenderska komisija. Direktor pravnih poslova Aerodroma Radivoj Rajaković rekao je novinarima prilikom javnog otvaranja ponuda da će izbor najpovoljnije ponude za izradu projekta biti nastavljen direktnim pogađanjem uz odobrenje Uprave za javne nabavke Srbije, pošto je vrednost tendera veća od 15 miliona dinara. Vrednost čitavog projekta za planiranje i izvođenje radova je pet miliona evra i biće finansiran iz kredita Evropske investicione banke, rekao je direktor Sektora za tehničko održavanje Aerodroma Nikola Volarević foto: arhiv Datum : 22.3.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 20 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NABAVKA JOŠ 4.100 KANDELABARA Sekretarijat za komunalne i stambene poslove objavio je konkurs za nabavku 4.100 kandelabarskih svetiljki. Time se nastavlja akcija grada na zameni dotrajalih i neispravnih svetiljki na prilazima stambenim zgradama, parkovima i drugim javnim površinama, započeta pre dve godine. Za protekle dve godine zamenjeno je ukupno 15.000 svetiljki. Umesto dosadašnjih, živinih svetiljki, postavljaju se natrijumove, koje imaju duži rok trajanja, daju veći svetlosni efekat i štede električnu energiju. Rok za dostavljanje ponuda je 13. april 2005. godine do 11 časova, a ponuđači su dužni da prilože i uzorak svetiljke koja se postavlja na stubove javne rasvete. Javno otvaranje obaviće se istog dana u 11.30 časova u prostorijama Sekretarijata, u Golsvordijevoj 35. Datum : 23.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 3

Autor : M. S. J. - M. T. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SVAĐA RADIKALA I G17 PLUS Skupština Srbije počela sa dva sata zakašnjenja Beograd - Rasprave o amandmanima na predloženi set ekonomskih zakona, juče u Skupštini Srbije gotovo da nije ni bilo, jer je veći deo popodnevne diskusije protekao u žučnoj raspravi poslanika G17 Plus i Srpske radikalne stranke. Povod da se sednica, koja je počela sa dvočasovnim zakašnjenjem, potroši na međusobno optuživanje bila je izjava Vjerice Radete (SRS) da se prvim članom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti Vladi daju nedopustiva ovlašćenja. - Mi posebnu rezervu izražavamo na primenu ovog člana kad znamo da u Vladi Srbije sede kriminalci poput Labusa i Dinkića - rekla je Radeta. Ona se usprotivila i odredbi da se hartije od vrednosti u vlasništvu Republike, umesto na berzi, mogu prodavati putem javnog tendera. Zoran Antić (SRS), član Odbora za privatizaciju, ocenio je da Vlada ovim izmenama daje sebi za pravo da izuzme akcije iz postupka preuzimanja, kako bi dobila bolju cenu i popunila budžet, zaboravljajući male akcionare kojima nije dala mogućnost da i oni sami biraju metod prodaje. Stranka G17 Plus optužena je da drži u svom portfelju državne akcije i da joj u tome treba stati na put. Usledile su polemike u kojim su učestvovali Snežana Stojanović-Plavšić (G17), Miloljub Albijanić (G17) i Aleksandar Vučić (SRS). Poslanici G17 zamolili su radikalske poslanike da izraze kao što su kriminalci i lopovi ne upotrebljavaju bez očiglednih dokaza. Vučić je, međutim, nastavio u istom maniru i optužio Albijanića da je u dogovoru sa direktorom Galenike, oštetio to preduzeće tako što je raspisao tender za 50 „Fijatovih“ novih automobila, a organizovao nabavku polovnih koji su plaćeni kao novi. Poslanici G17 su replicirali optužbama da su radikali prodavali placeve u opštini Zemun po bagatelnoj ceni. Rasprava je stigla dotle da se Vladimir Homan (G17) branio od optužbe da je švercovao mobilne telefone. Potpredsednik Skupštine Milan Marković (DS) uzaludno je opominjao poslanike da se vrate raspravi o amandmanima. Datum : 24.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko

Strana : A15 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Negativna Reagovanje : Nema ČUDNI OBRTI NA VAŽNOM TENDERU SAOPŠTENjE POLITIKE AD ZA JAVNOST Prvi put u istoriji Srbije njen telefonski imenik biće štampan u inostranstvu Povodom učestalih rasprava u medijima da je dugoročni posao štampanja telefonskih imenika gradova Srbije, posle tendera koji je po zahtevu Telekoma Srbije sredinom oktobra prošle godine raspisalo Javno preduzeće PTT „Srbija” u kojima se pominje i učešće Politike a.d., rukovodstvo „Politike” a.d. smatra za dužnost da javnost obavesti o svom učešću na tom veoma značajnom tenderu, svom viđenju daljeg toka događaja, u kojem je posao dodeljen kompaniji čija ponuda prilikom otvaranja tendera „nije mogla biti uzeta u razmatranje”, kako se kaže u zvaničnom zapisniku o otvaranju ponuda, ističe se u jučerašnjem saopštenju „Politike” a.d. koje je potpisao generalni direktor Mirko Đekić. U saopštenju se, zatim, kaže: Od ranog proleća do početka jeseni trajale su u JP PTT pripreme za štampanje imenika gradova Srbije, što je i razumljivo s obzirom na veliki obim ovog posla, najvećeg u grafičkoj industriji Srbije. Štampanje telefonskih imenika nije u tehničkom smislu komplikovan posao, tako da ga mogu obavljati mnoge štamparije u Srbiji, ali je dugoročan i ponavlja se svake godine. JP PTT i Telekom, kao naručilac posla, našli su se pred činjenicom da je naša zemlja već deset godina bez telefonskih imenika, što daje posebnu težinu ovom, u poslovnom smislu, izuzetnom poduhvatu. Otuda podatak da će se u štampanje novih telefonskih imenika gradova Srbije u tri naredne godine uložiti, prema proceni samih naručilaca posla, oko 25 miliona evra i svake od narednih godina još oko pet miliona evra. Prirodno je stoga što su stručnjaci za grafičku industriju JP PTT obilazili štamparije koje bi taj posao mogle da rade, među kojima nekoliko puta i štampariju „Politike” a.d. Sredinom avgusta stručna ekipa JP PTT, u kojoj je bio i savetnik iz Finske, ne samo da je obišla nego je u svoju elektronsku dokumentaciju unela podatke o opremi u našoj štampariji. Mi smo, iako je u poslovnim odnosima to neuobičajeno, stavili na uvid i naše poslovne tajne, verujući da smo u načelu prihvaćeni kao mogući dugoročni

partner. Naime, PTT „Srbija” je javno preduzeće, a vlada Srbije je većinski akcionar i Telekoma i „Politike” a.d. Smatrali smo da je to značajan interesni krug vlade Srbije kojoj je do sada, prema našem iskrenom uverenju, bilo veoma značajno kako će se razvijati ta tri preduzeća. Tender, odnosno javni poziv za štampanje telefonskih imenika, kao „javna nabavka usluge štampanja poslovnog imenika („žute strane”) i klasičnog telefonskog imenika svih korisnika („bele strane”) za područje Republike Srbije, izdanje za 2005. godinu u 8 knjiga (tomova)” objavljen je krajem oktobra 2004. Na opšte iznenađenje naših grafičkih stručnjaka, uslovi su bili tako postavljeni da ih ne može ispuniti ni jedna od štamparija u Srbiji. Određen je atipičan format (225 puta 285 milimetara), po širini za 2,5 santimetara više od ranijih telefonskih imenika u Srbiji, umesto najčešćeg formata A-4 (210 puta 297mm), kako se gotovo uniformno štampaju imenici u razvijenim evropskim zemljama. Koliko nam je poznato stručnjaci iz JP PTT su dva puta, pre raspisivanja tendera, insistirali kod Telekoma, kao naručioca, da se format usaglasi sa mogućnostima i opremom naše grafičke industrije, ali je odgovoreno da je već načinjen softver i da su na osnovu tog formata prodavane firmama i pojedincima reklamne ponude. Čudan tender Time su iz mogućeg posla zbog 15 milimetara razlike u širini isključene četiri nove ofset rotacije (počele da rade 2003. godine) naše štamparije u Krnjači, na kojima se štampa dnevni list „Politika” koje bi, bez ikakvih problema, mogle da štampaju takozvane „bele strane”. Našim kolor rotacijama („komori” - generacija 2004. godine), najsavremenijoj elektronskoj i kompjuterskoj pripremi, nije se moglo ništa prigovoriti, pošto su među najsavremenijim u Evropi. Na ovim se mašinama sada štampa oko 80 magazinskih izdanja, među kojima i prestižna, domaća i inostrana, kao što su Glorija, Plejboj, Top spid, svi magazini naše kuće. Ipak, tender je zahtevao „posao u paketu”. Politika a.d. je, uprkos svemu, načinila tehničko i ekonomski elaborat i javila se na tender. U međuvremenu nam je rečeno „da `Politika` nema nikakvih šansi da dobije posao”. Stoga smo se, dve nedelje pre otvaranja tendera, pismeno obratili vladi Srbije, ministru za kapitalne investicije, navodeći sve nelogičnosti tendera i navodeći da je tender tako načinjen da njegove uslove mogu u potpunosti ispuniti samo inostrane firme. Naveli smo da će posao, prema našim informacijama, dobiti jedna (nama poznata) inostrana štamparija i da je to već dogovoreno. Iako nije stopostotno ispunjavala zadate kriterijume, „Politika” a.d. je, prema uslovima bodovanja propisanih tenderom, podnela najpovoljniju ponudu.

U zvaničnom zapisniku o javnom otvaranju ponuda konstatovano je da su blagovremeno pristigle tri ponude: ITE S.p.a. – Torino, Politika a.d. – Beograd i poljsko-američka štamparska kompanija R. R. Donnelly – Krakov, inače u američkom vlasništvu. Prve dve ponude su otvorene. Pročitani su uslovi štampanja i cene prva dva ponuđača, ali ne i R.R.D-a. U zapisniku je navedeno: „Naime, ponuđač je obrazac ponude stavio u posebnu zatvorenu kovertu na kojoj je pisalo: poverljivo – otvoriti samo u slučaju razmatranja ponude. Kako je navedena ponuda bila nekompletna ... ova ponuda nije mogla biti uzeta u razmatranje. Iz navedenog razloga koverta sa obrascem ponude nije otvorena, tako da sama ponuda nije mogla biti uzeta u razmatranje”. U međuvremenu je Odbor za izdavačku i grafičku delatnost Komore Srbije razmatrao ovu temu i dao prednost domaćoj grafičkoj industriji, koja je sposobna da ovaj posao radi. Stav Komore je u vladi Srbije ostao bez odjeka, uprkos osnovnog načela ekonomske politike vlade koji se zasniva na sloganu : „Kupujte domaće, zaposlimo našu privredu”. Reagovao je generalni direktor Preduzeća za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. Draško Petrović ukazujući na tehničku nesposobnost štamparije „Politika” a.d. i na to da je „specifičan format na koji su se neki ponuđači žalili u stvari klasičan format nedeljnih ili mesečnih magazina”, što je delimično tačno. Naime, ima mesečnih magazina koji koriste taj format, ali je preovlađujući broj nedeljnih magazina u formatu A-4. U ovom obraćanju predsedniku Komore Srbije, Draško Petrović navodi „stratešku važnost projekta” i to potkrepljuje sa osam tačaka o koristi projekta za novu fazu razvoja, otvaranje 100 novih radnih mesta i značajno povećanje prihoda. Podaci su, van svake sumnje, impresivni i tačni, ali se mora postaviti pitanje u kakvoj je to korelaciji s tim, u kakvoj uslovnoj vezi, to koja će štamparija štampati naše telefonske imenike – srpska, američka, italijanska... Da je ovaj posao dobila grafička industrija Srbije i u njoj bi bilo otvoreno stotinak radnih mesta za mlade grafičare i njoj bi značajno porastao prihod. Štetan posao Posao je, međutim, na način koji se nikako ne može smatrati poslovno korektnim i legalnim, dobila inostrana firma. Telefonski imenici gradova Srbije biće štampani u američkoj štampariji u Krakovu, zašta će privreda Srbije godinama, mogućno cele ove i delom druge decenije imati devizni izdatak: u prvoj godini oko pet miliona evra, u tri prve oko 25 miliona evra, kasnije će se videti... S obzirom na to da nije pretežni izvoznik, Telekom će ove devize kupovati od Narodne banke u čije devizne rezerve evre unose izvoznici, prodavci usluga i u njih se slivaju krediti međunarodnih finansijskih institucija.

Jeste, sasvim je tačno, posao je koristan za Telekom, ali je štetan za državu Srbiju i njenu privredu. U međuvremenu je doneta odluka kojom se sa tendera prelazi na postupak pojedinačnog pogađanja u kojem ni jedan od učesnika nije bitno menjao svoju ponudu, a predstavnik R.R.D.-a je na kraju postupka, kada je pozvan da prezentira svoju najbolju ponudu, kratko odgovorio da su oni „u startu dali najpovoljniju ponudu”. S obzirom na to da njihova ponuda „na startu” otvaranja tendera, nije ni otvorena ni pročitana, niti je iko znao šta se nalazilo u koverti sa naznakom „strogo pov.” R.R. Donnelly je imao dovoljno vremena da – znajući sve elemente konkurenata – načini povoljniju ponudu od one koju je dala Politika a.d. Ako su u R.R.D-u, u poslovnom smislu, tako sigurni, zašto nisu dozvolili da se njihova ponuda otvori prilikom otvaranja ostalih ponuda na prvoj seansi otvaranja tendera. Ta ponuda, po svim našim stručnim ocenama, deluje dampinški, što nije poslovno nelogično – ono što bi se eventualno izgubilo u prvoj godini, nadoknadilo bi se u narednim. Slično logici vertikalnog profita. U međunarodnoj tenderskoj praksi, gde je bilo mnogih pokušaja zloupotrebe i „nameštanja posla” ovakav poslovni cinizam je neprevaziđen. Politika a.d. je potom iskoristila načela posttenderskog postupka i početkom februara podnela zahtev za zaštitu prava, navodeći da je eliminisana iz neobjašnjenih i neobjašnjivih razloga, uslovljena da se štampa „žutih” i „belih” strana radi u paketu, što je tehnički nerazumljivo, jer se radi o različitim tehnikama štampe i da su „tehnički parametri dati u tenderu, a utvrđeni nakon detaljnog snimanja kapaciteta i konsultacija u grafičkoj industriji Srbije napravljeni diskriminatorski prema grafičkoj industriji Srbije”. Takođe je istaknuto da su naše tehničke sposobnosti osporene tek pri donošenju konačne odluke, kada je već bilo jasno da je Politika a.d. dala najpovoljniju ponudu prema utvrđenim uslovima iz javnog tendera. Uzaludna žalba Bilo nam je jasno da je naš žalbeni postupak uzaludan, ali smo rešili da iskoristimo sve pravne mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju. U odgovoru na naš zahtev navodi se, zaista začuđujuće, da naručilac nije mogao priznati tehnički kapacitet Politike a.d. iako su se stručnjaci PTT i Telekoma to uverili u suprotno i to evidentirali u svojoj elektronskoj dokumentaciji. Reč je o ofset aksideničnoj rotaciji 38 Si, proizvođač Komori (1998. godina), ofset aksideničnoj rotaciji 38 S, takođe Komori (2004), ofset tabačnoj mašini Rapida 105, proizvođač KBA (2003), sistemu za toplo lepljenje sa vrućim PUR

lepkom Kolbus sa 20 stanica (2005) i mašini za toplo lepljenje Miler Martini (1985). U odgovoru se takođe tvrdi da je „predmetna nabavka u svemu sprovedena u skladu sa zakonskom procedurom”. Nećemo sada ulaziti u pravnu proceduru. Verovatno je neko vodio računa da sve ima legalističku formu. Krajem februara „Politika” a.d. je uputila opširno pismo predsedniku vlade Srbije Vojislavu Koštunici u kojem je, pored drugih tema, značajan prostor bio posvećen ovom tenderu. Naveli smo da su „uslovi bili takvi da se znalo da ih ne može ispuniti ni jedna štamparija u Srbiji, iako su svi prethodni imenici štampani kod nas. Očigledno je bilo da je tender tendenciozan, da ne upotrebimo drugu reč”... I pored više insistiranja telefonom i još jednog slanja kompletnog teksta faksom, nije nam stigao nikakav odgovor. Nedugo potom, početkom marta, trgovinski ataše ambasade SAD Maria Andrews, neočekivano je tražila prijem u Politici a.d radi razjašnjenja tvrdnje da je „R. R.Donnely posao dobio na tenderu”. Imamo utisak da je bila iznenađena kada smo prezentirali tok događaja. Prirodno je što je ekonomski deo ovako značajne ambasade zainteresovan za ovako značajne poslove u kojima sudeluju američki biznismeni i američki kapital. Dogovorili smo se da se ova stvar razjasni i ponudili saradnju, ali odgovor, na žalost, nismo dobili. Iako je naš žalbeni postupak trajao duže nego što smo očekivali, uz odlaganja, znamo da je odgovor negativan. Kada dobijemo zvanično rešenje o odbijanju, iskoristićemo naredne pravne mogućnosti, koje pre svega podrazumevaju obraćanje vladi Srbije i Skupštini Srbije, kaže se na kraju saopštenja koje potpisuje generalni direktor Mirko Đekić. Datum : 24.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema “MERIDIAN HOUMS” TUŽI VOJSKU

BEOGRAD, (Beta) - Zgrada Vojno-tehničkog instituta neće se trampiti, već prodati na tenderu, na kome neće učestvovati američka kompanija Meridijan houms, koja je ranije najavljivana kao kupac te zgrade u centru Beograda. Savetnik “Meridijan Houmsa” Branko Crnogorac izjavio je juče Beti da će ta kompanija tužiti Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore sudu u Vašingtonu i da će tražiti nadoknadu štete. Savetnik “Meridijan houmsa” tvrdi da je u novembru prošle godine stupio na snagu “čist” ugovor između Ministarstva odbrane i “Meridijan Houmsa”, prema kojem je vrednost VTI bila procenjena na 16,8 miliona evra, a vrednost 400 stanova za potrebe vojske koje je američka kompanija bila spremna da finansira 24 miliona evra. Datum : 24.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : B. RADIVOJEVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema “SANDIMUN” NA KAŠIČICU PACIJENTI KOJIMA JE TRANSPLANTIRAN BUBREG OGORČENI ZBOG IZMENE TERAPIJE Umesto 75 miligrama “sandimuna” u dnevnoj dozi pacijenti dobijaju 50 miligrama ovog leka, a ostatak se pokriva “cikloralom” BEOGRAD - Pacijenti na imunosupresivnoj terapiji, koja sprečava odbacivanje transplantiranog bubrega, ogorčeni su zbog izmene terapije: Umesto dnevne doze od 75 miligrama “sandimuna”, sada dobijaju samo 50 miligrama, a ostatak se “pokriva” sa 25 miligrama “ciklorala”. - NJima je bitna samo cena, čovek ih ne zanima - rezigniran je Zoran Radovanović iz Udruženja dijaliziranih i transplantiranih pacijenata Srbije. - Gledaju samo kako da uštede, a da li ćemo se uopšte i kako mi koji po pet-šest godina uzimamo “sandimun” priviknuti na novu terapiju i kakve posledice možemo da očekujemo po zdravlje uopšte ih ne interesuje. Bojimo se da sve ide ka tome da se “sandimun” potpuno zameni jeftinijim “cikloralom”. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) tvrde da su po hemijskom

sastavu ova dva leka ista, ali nam je u Nefrološkoj klinici Vojnomedicinske akademije rečeno da “cikloral”, inače dobar za sistemska oboljenja, teško može da se koristi kod transplantiranih pacijenata. Moralo bi se, kažu nefrolozi VMA, napraviti prevođenje pacijenta iz “sandimuna” u “cikloral”, što nije jednostavno. Naši sagovornici slažu se da se mora voditi računa o tome što je isplativo, ali i šta je medicinski opravdano, a to je u ovom slučaju - “sandimun”. - Ta dva leka su ista po hemijskom sastavu, ali je Ministarstvo zdravlja raspisalo tender za “cikloral” - kaže Vladan Ignjatović iz RZZO. - Pretpostavljamo da je razlog tome cena, jer “cikloral” košta 9.000, a “sandimun” 12.000 dinara. Oba su na pozitivnoj listi lekova koji se izdaju o trošku osiguranja i mi ćemo sigurno refundirati troškove, a sve ostalo je stvar dobavljača i apotekara. U Beogradu je na “sandimunu” 30 - 40 pacijenata. Snabdevanje je centralizovano i svi lek podižu u apoteci u NJegoševoj ulici, iako su pacijenti uvereni da bi bilo mnogo jednostavnije da lek dobijaju u bolnicama gde su transplantirani, i gde na kontroli saznaju da li, zavisno od zdravstvene situacije, treba da povećaju ili smanje dozu leka. Datum : 24.3.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SPORNA ZGRADA VTI NA TENDERU Američka firma će tužiti Ministarstvo odbrane, tvrdi da ima validan ugovor BEOGRAD - Zgrada Vojno-tehničkog instituta (VTI) neće se trampiti, već prodati na tenderu, na kome neće učestvovati američka kompanija „Meridijan houms“, koja je ranije najavljivana kao kupac te zgrade u centru Beograda. Savetnik „Meridijan houmsa“ Branko Crnogorac izjavio je da će ta kompanija tužiti Ministarstvo odbrane SCG sudu u Vašingtonu i da će tražiti nadoknadu štete. Ministar finansija Mlađan Dinkić je u gostovanju na RTS-u rekao da je Vlada Srbije odlučila da se zgrada VTI u Katanićevoj ulici proda na tenderu i da je ministar odbrane Prvoslav Davinić „pogrešio“. Davinić je u decembru objavio da Vojska SCG namerava da trampi zgradu VTI za 400 stanova na Novom Beogradu.

Ministar je tada rekao da je sa američkom kompanijom potpisan predugovor, koji je uslovljen odobrenjem Vlade Srbije i procenom vrednosti imovine. Savetnik „Meridijan houmsa“ tvrdi, međutim, da je u novembru prošle godine stupio na snagu „čist“ ugovor između Ministarstva odbrane i „Meridijan houmsa“, prema kojem je vrednost VTI bila procenjena na 16,8 miliona evra, a vrednost 400 stanova za potrebe vojske koje je američka kompanija bila spremna da finansira na 24 miliona evra. Vlada je krajem prošle godine zatražila da Uprava prihoda Ministarstva finansija Srbije proceni imovinu, a prema tvrdnji Branka Crnogorca, upravo ta procena je dokaz da je ugovor sa „Meridijan houmsom“ bio „čist“. Savetnik američke kompanije je kazao da je „Meridijan houms“ „strpljivo čekao pet meseci da sve bude u redu, a umesto toga sinoć je saznao za tender za VTI, što je dokaz da se poslovi u Srbiji vode po kabinetima“. (BETA) Datum : 24.3.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : TANJUG Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TENDER ZA ŠTAMPANJE IMENIKA „NAMEŠTEN“ BEOGRAD - Tender za štampanje telefonskih imenika, koji je sredinom oktobra prošle godine raspisalo Javno preduzeće PTT „Srbija“, bio je „namešten“ u korist poljsko-američke štamparske kompanije „Doneli“, saopštila je juče kompanija „Politika“. Tender za štampanje poslovnog imenika („Žute strane“) i klasičnog telefonskog imenika svih korisnika u Srbiji („Bele strane“), prema navodima „Politike“, postavljen je tako da predviđene uslove ne može da ispuni nijedna štamparija u Srbiji. Uslovima tendera određen je atipičan format (225X285 milimetara), umesto najčešćeg formata A-4, kako se gotovo uniformno štampaju imenici u razvijenim evropskim zemljama. Kompanija „Politika“, iako nije ispunjavala baš sve kriterijume, prema uslovima bodovanja propisanih tenderom načinila je tehničku i ekonomsku konstrukciju i javila se na tender, i kako tvrdi, „imala najpovoljniju ponudu“. (TANJUG)

Datum : 24.3.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : BETA Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema AMERIČKA KOMPANIJA ĆE TUŽITI SCG Zgrada Vojno-tehničkog instituta ide na tender, Meridijan houms ne učestvuje Beograd - Zgrada Vojno-tehničkog instituta neće se trampiti, već prodati na tenderu, na kome neće učestvovati američka kompanija Meridijan houms, koja je ranije najavljivana kao kupac te zgrade u centru Beograda. Savetnik američke kompanije Branko Crnogorac izjavio je Beti da će ta kompanija tužiti Ministarstvo odbrane SCG sudu u Vašingtonu i tražiti nadoknadu štete. Ministar finansija Mlađan Dinkić rekao je preksinoć za RTS da je Vlada Srbije odlučila da se zgrada VTI u Katanićevoj ulici na Vračaru proda na tenderu i da je ministar odbrane Prvoslav Davinić „pogrešio“. Davinić je u decembru objavio da Vojska SCG namerava da trampi zgradu VTI za 400 stanova na Novom Beogradu. Ministar je tada rekao da je sa američkom kompanijom potpisan predugovor, koji je uslovljen odobrenjem Vlade Srbije i procenom imovine vrednosti. Savetnik američke kompanije tvrdi, međutim, da je u novembru prošle godine stupio na snagu „čist“ ugovor između Ministarstva odbrane i Meridijan houmsa, prema kojem je vrednost VTI bila procenjena na 16,8 miliona evra, a vrednost 400 stanova za vojsku koje je američka kompanija bila spremna da finansira 24 miliona evra. Davinić je, s druge strane, tvrdio da je potpisan samo okvirni sporazum koji ne može da stupi na snagu bez finansijskog aneksa, koji je trebalo da se potpiše nakon što strana revizorska kuća proceni vrednost imovine. Vlada Srbije je u decembru zatražila i da procenu državne imovine Srbije proceni državna ustanova. U to vreme oglasila se Srpska radikalna stranka, tvrdnjom da će država trampom biti oštećena za 20 miliona evra, iako zgrada VTI ima oko 20 hiljada kvadrata, a stanovi za Vojsku na Bežanijskoj kosi će imati oko 48 hiljada kvadrata. Vlada je krajem prošle godine zatražila da Uprava prihoda Ministarstva finansija Srbije proceni imovinu, a prema tvrdnji Branka Crnogorca, upravo ta procena je dokaz da je ugovor sa Meridijan houmsom bio „čist“. „Država je sama sebe odala, jer je prvo navela da je vrednost VTI od 40 do 50 miliona evra, da bi najnovije procene Uprave prihoda izbacile cifru od 20 miliona evra“, izjavio

je savetnik američke kompanije. On je kazao da je Meridijan houms „strpljivo č ekao pet meseci“, te da je preksinoć saznao za tender za VTI, „što je dokaz da se poslovi u Srbiji vode po kabinetima“. Beta Datum : 25.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : J. J. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KARAĐORĐEVO U ZAKUP, VTI NA PRODAJU BEOGRAD - Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici dala je saglasnost da se putem tendera izda u zakup vojni kompleks Karađorđevo i proda Vojnotehnički institut. Takođe, doneta je i odluka o rekonstrukciji vojne zgrade u Nemanjinoj 9, porušene tokom bombardovanja 1999. godine, koja će potom biti dodeljena pravosudnim organima. Datum : 25.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : P. D. - LJ. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ,,LOVE“ KUPCE RADNICI KARAĐORĐEVA JUČE BLOKIRALI PUT NA ULAZU U BAČKU PALANKU Nezadovoljni maćehinskim odnosom Ministarstva odbrane zaposleni blokadom

pokušali da skrenu pažnju na svoje nagomilane probleme NOVI SAD - Kao što su i najavili, radnici vojne ustanove Karađorđevo, njih oko 200, juče u 10 časova, blokirali su put, na ulazu u Bačku Palanku iz pravca Novog Sada. Traktorima i mehanizacijom zatvorili su put kod Bačke Palanke, propuštajući samo vozila hitne pomoći i one koji su morali da prođu. Nezadovoljni dešavanjima u ovoj, nekada elitnoj vojnoj ustanovi, i, kako kažu, maćehinskim odnosom ministarstva odbrane, radnici su odlučili da dvočasovnom blokadom, još jednom ukažu na nagomilane probleme. - Ova blokada je, zapravo, upozorenje - kaže Slobodan Stojanović, jedan od članova odbora koji predstavlja interese 460 radnika VU Karađorđevo. - Od budućih odluka ministarstva odbrane zavisi da li ćemo morati da preduzmemo još drastičnije mere. Ukoliko se nastavi sa lošom poslovnom politikom i sklapanjem štetnih ugovora po našu ustanovu, bićemo prinuđeni da organizujemo nešto unutar VU Karađorđevo. Predočavajući jedan od poteza rukovodstva, koji ih je, između ostalog naterao da sa traktorima i mehanizacijom blokiraju put, Stojnović navodi nedavno sklopljen ugovor sa fabrikom ulja „Dijamant“ iz Zrenjanina, prema kojem je, kako tvrdi, ovoj fabrici dato 1.800 hektara zemlje, a VU Karađorđevo će za uzvrat dobiti 500 kilograma soje po hektaru. - Smatramo da je ovaj ugovor štetan za VU Karađorđevo - ističe Stojnović. - Da smo oranice dali u arendu, odnosno iznajmili, sigurno je da bi zaradili mnogo više. Žalosno je to što se dešava. Prošle nedelje protestovali smo ispred Ministarstva odbrane, ali nam se niko nije obratio. Po svemu sudeći, niko nas ne shvata ozbiljno. Ističući da će nastaviti da se bore za svoja prava, Stojnović kaže, ako se nastavi sa takvim odnosom prema VU Karađorđevo, obratiće se nadležnom tužilaštvu i tražiti da se preispitaju svi ugovori i utvrdi da li su i koliko štetni. Antrfile : TENDER REPUBLIČKA vla da na jučerašnjoj sednici dala je zeleno svetlo za raspisivanje tendera za vojnu ustanovu Karađorđevo Datum : 26.3.2005 Novina : Blic - Beograd Izdanje : Beogradsko Strana : 1 Autor : D. NOVOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema TENDER ZA LIDO Ko će gazdovati Ratnim ostrvom Izdavanje poznate plaže po radikalskom receptu - prvo će se raspisati tender, a o periodu zakupa odlučivaće se naknadno Da li će Beograđanima ovog leta na Lidu na raspolaganju biti čiste plaže, tuševi, pijaća voda i struja zavisi od ishoda tendera za zakup ovog kupališta koji će za nekoliko dana raspisati SO Zemun. Gordana Pop Lazić, predsednica opštine, za „Blic“ kaže da će zakupac morati da obezbedi sigurnosne, higijenske i zabavne sadržaje, kako bi na Lidu boravili i ljudi, a ne samo životinje. O dužini zakupa, kaže Pop-Lazićeva, odlučivaće se posle tendera, tek kada se vidi da li će uopšte biti zainteresovanih. - Još ne znamo na koliko godina će Lido biti izdat. Najpre moramo da raspišemo tender i da vidimo da li će biti zainteresovanih. O vremenu korišćenja ćemo se dogovoriti prilikom sklapanja ugovora sa zakupcem - kaže Pop Lazićeva. Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda i poslednji zakupac Lida, nije zainteresovan za dalja ulaganja. On je 1999. godine, kao vlasnik firme „Lido Kompani“, sklopio ugovor o zakupu sa JP „Poslovni prostor“ opštine Zemun na 30 godina, koji je raskinut kada su opštinsku vlast preuzele demokrate. Poslednje dve godine o Lidu se brinula SO Zemun. - Nisam sposoban i spreman da ponovo ulažem jer imam loše iskustvo. Ugovor je nasilno raskinut, a pre toga smo imali mnogo problema sa papirologijom i opštinskom vlašću koja nas je kočila u radu. Nikome se ne isplati zakup Lida na manje od 10 godina jer tamo nema ni vode ni struje, a svaka sezona zavisi od nivoa Dunava - kaže Janković. Đorđe Bobić, gradski arhitekata, smatra da Lido ne treba izdavati na duže od dve-tri godine. - Korišćenje Lida mora da bude kontrolisano, jer je Ratno ostrvo visoko zaštićena zona. Ukoliko zakupac na bilo koji način bude sekao šumu, ugrožavao biljni i životinjski svet nećemo moći da ga zaustavimo ukoliko je ostrvo bude izdato na duži rok od dve-tri godine, jer u tom slučaju zakupac diktira uslove - kaže Bobić i dodaje da će Gradski zavod za zaštitu životne sredine kontrolisati korišćenje Lida, kako bi se očuvalo Ratno ostrvo. Antrfile : Zakupca još nema, a sezona se bliži Ni Veroljub Jovančević, bivši predsednik IO Zemun, ne veruje da će se pojaviti zainteresovani zakupci jer vreme za pripremu sezone uveliko teče. Jovančević kaže da Lido ne treba da se izda u zakup na više od četiri godine i da isti stav ima i Republička direkcija za imovinu.

Datum : 26.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : RAJKO SIMIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ELEGANTNO SMO ELIMINISANI SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U GRAFIČKOJ, IZDAVAČKOJ, INFORMATIVNOJ DELATNOSTI I KINEMATOGRAFIJI SRBIJE Sličnu rabotu je u Hrvatskoj sprečio predsednik vlade, a da pri tom nije ugrozio ni demokratiju ni tržišno privređivanje Povodom aktivnosti koje su pratile pripremu za štampu i štampanje Poslovnog imenika (Žute strane) i telefonskog imenika (Bele strane) po tenderu raspisanom od strane JP PTT „Srbija” čija bi realizacija značila značajan višegodišnji posao za grafičku industriju Srbije, a po saznanju da su tenderski uslovi sačinjeni tako da favorizuju inostranog izvršioca posla štampara, Republički odbor Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije je uz konsultacije sa grafičkim stručnjacima uputio resornom ministru za kapitalne investicije gospodinu Velimiru Iliću zahtev za preispitivanje tenderskih uslova uz obavezu da o tome bude obaveštena najšira javnost, jer se radi o višegodišnjem poslu koji se finansira isključivo iz domaćih izvora (privrede, neprivrede i stanovništva) vrednom više desetina miliona evra. Naime, tehnički uslovi propisani navedenim tenderom i utvrđivanjem netipičnih grafičko-tehničkih normi jasno su stavili do znanja kome je ovaj posao namenjen. Na taj način su „elegantno” eliminisana domaća grafička preduzeća i posao dodeljen onome kome je bio namenjen. (Tender je bio samo ispunjavanje puke forme). U zahtevu dostavljenom gospodinu ministru Iliću, pod brojem 16-79 od 10. decembra 2004. godine a sa kojim su upoznati i predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Koštunica i ministri, gospoda Dimitrijević i Bubalo, tražili smo da budu preispitani tenderski uslovi i da se onemogući realizacija ovog za

državu, možemo slobodno reći, višestruko štetnog posla, na način „tenderom utvrđenim”. Zahtev smo temeljili na činjenici da je naša grafička industrija sposobna znanjem i kapacitetom da ovaj posao realizuje, uz uvoz samo dela repromaterijala koji se kod nas ne proizvodi. Da je to tako svedoče brojna izdanja, kao što su poslovni imenici, adresari, enciklopedije, stručna i naučna literatura, udžbenici i lektira sa milionskim tiražima. Za odgovorne ljude nadamo se ne postoje bolji argumenti. Upoznati smo da je o ovom problemu raspravljao i Odbor za grafičku industriju Srbije pri Privrednoj komori Srbije, a očigledno je da ni njegovi stavovi nisu uvaženi. I kako je to već uobičajeno, ranije zamišljen posao se realizuje, uz uvereni smo obezbeđenu dobru pravnu podlogu ako se „Vlasi sete” da nedodirljive nešto priupitaju. Da ovaj posao i drugačije može da se uradi govori primer iz Hrvatske. Sličan (isti) posao na zahtev vlade iako je bio namenjen drugima realizuje se u državi Hrvatskoj. Sličnu rabotu je sprečio predsednik Vlade Republike Hrvatske a da pri tom nije ugrozio ni demokratiju ni tržišno privređivanje. Pitamo se jesu li javna preduzeća (objektivno) danas najveći monopolisti u državi Srbiji, jer nemaju nikakvu obavezu da svoje poslove, pod istim uslovima, ustupaju domaćoj privredi (podrazumeva se kvalitet i rok) i na taj način zapošljavaju radnike i kapacitete koji im inače obezbeđuju prihode, koje očito lagodno troše. Pitamo se šta tamo rade brojni upravni odbori, čiji članovi dobijaju debelu apanažu osim što dižu ruke i možda posredno ili neposredno učestvuju u podeli poslova i kolača. Ovaj posao je tipični primer kojima bi možda trebalo da se „zabavi” i odbor gospođe Barać. Samostalni sindikat grafičara je ponovo zatražio punu informaciju od gospodina ministra Ilića pitajući zašto nije reagovao na upozorenja i zahteve koji su dolazili ne samo od Samostalnog sindikata već i mnogih drugih. Prinuđeni smo da o ovome obavestimo i sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije, očekujući da i oni, kao narodni predstavnici, začeprkaju i pomognu utvrđivanje prave istine, a svakako i odgovornosti za ovaj a možda i neke druge slične poslove. A devize, kojih inače nemamo, troše se kao Alajbegova slama. Naravno zbog ovakvih poteza pojedinaca i moćnih grupa za zaposlene postoji „luka spasa” koja ima grandiozno ime „Nacionalna služba zapošljavanja”. Možda

bi u ovoj „luci spasa” pre bilo mesta za one koji donose ovakve odluke, a verovatno bi se našlo mesta i u drugim državnim institucijama. U svakom slučaju, Samostalni sindikat grafičara Srbije će do kraja ići u traženju istine, a njegovi članovi su 70 odsto zaposlenih u ovoj industriji. Predsednik Rajko Simić Datum : 26.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : MILAN BRUJIĆ - IVAN ĐUROVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POSAO NIJE ŠTETAN PO SRBIJU REAKCIJE NA SAOPŠTENjE „ČUDNI OBRTI NA VAŽNOM TENDERU” U svemu smo maksimalno ispoštovali zakonsku proceduru i sva načela javnih nabavki – kaže se u demantiju PTT Srbije i Telekoma Dnevni list „Politika” u broju od 24. marta 2005. godine, preko bezmalo cele strane broj 15, pod naslovom „Čudni obrti na važnom tenderu”, objavio je saopštenje za javnost, koje je potpisao generalni direktor Mirko Đekić. Budući da se u ovom tekstu iznosi niz proizvoljnih tvrdnji, spekulacija, pa i notornih neistina, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju (član 47), molimo vas da u narednom broju „Politike” objavite sledeći demanti Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija” i Preduzeća za telekomunikacije Telekom „Srbija” a.d. Žute i Bele strane predstavljaju posao od izuzetnog značaja kako za JP PTT, tako i za Telekom „Srbija”. Obe kompanije su uložile velika materijalna sredstva i ljudske resurse u ovaj projekat čiji uspeh može doprineti boljem poslovanju u uslovima tržišne konkurencije po prestanku monopola na fiksnu telefoniju koji, na osnovu Zakona o telekomunikacijama, ističe 09. 06. 2005. godine. Posao je od posebne strateške važnosti za Telekom jer donosi razvoj novih

proizvoda i novih vrednosti, uštede, kvalitetniju uslugu, otvara nova radna mesta i uvećava prihode koji će u roku od tri godine preći milijardu dinara, itd. Prilikom sprovođenja postupaka nabavki, naručilac je u svemu maksimalno ispoštovao zakonsku proceduru i sva načela javnih nabavki. U konkretnom primeru, sproveden je najpre otvoreni postupak, nakon čega je zbog neispravnosti ponuda, sproveden jedan, a zatim i drugi postupak pogađanja u kome je konačno izabran najpovoljniji ponuđač. Ponuda Politike odbijena je kao neispravna, s obzirom na to da nije ispunila zahtevane uslove tehničkog kapaciteta. Sama Politika u svojoj ponudi navodi: „u momentu podnošenja ponude nismo raspolagali sa ofset mašinom za štampu Belih strana, kao ni mašinom za doradne kapacitete”. Politika nije eliminisana I pored navedenog, naručilac nije eliminisao Politiku već je, u duhu politike Vlade Republike Srbije „Kupujmo domaće” koja je i ratio legis zakonskih odredbi o preferencijalnom tretmanu domaće privrede, dao mogućnost Politici da u postupku pogađanja svoju ponudu učini ispravnom podnošenjem potvrda o uplaćenim avansima za mašine koje u tom trenutku kompanija nije imala. Politika to nije učinila i samim tim nije pružila garancije za dobro izvršenje posla. Politika je za tehničke uslove znala od samog početka otvorenog postupka i učestvovala je kako u otvorenom, tako i u postupcima pogađanja, a ovaj prigovor ističe tek nakon što je posao dodeljen drugom ponuđaču, što je u suprotnosti sa čl. 135. st. 3. Zakona o javnim nabavkama. S obzirom na to da Politika poseduje kapacitete za štampu Žutih strana, kako i sama navodi u svom pismu, ostaje nepoznato zbog čega Politika a.d. nije napravila konzorcijum sa drugom domaćom štamparijom, koji bi se na tenderu pojavio kao reprezent srpske grafičke industrije, za šta je imala 41 dan koliko je uz produženje roka bilo ostavljeno ponuđačima da pripreme ponude. Prema kriterijumima iz konkursne dokumentacije izabrana je ponuda renomirane američko-poljske štamparije RR Donnelley (referenta lista preko 15 evropskih zemalja), koja je dala najpovoljniju ponudu sa cenom koja je čak milion i pet stotina hiljada evra niža od cene konkurentske ispravne ponude i oko 650.000 evra niža od ponude Politike: Politika je nakon što je pismeno obaveštena o izboru najpovoljnijeg ponuđača uputila pismo RR Donnelley-u sa zahtevom – da joj se ustupi štampanje dela Žutih strana ili će u protivnom napraviti takav medijski pritisak da će PTT i Telekom biti prinuđeni da odustanu od celog posla. Povodom ovog pisma RR Donnelley se obratio Komisiji za zaštitu prava RS, kao i američkoj ambasadi u

Beogradu s obzirom na to da je RR Donnelley poljska filijala velike američke korporacije RR Donnelley & Sons. Ekonomičan format Osnovna tehnička zamerka Politike po pitanju tenderske dokumentacije je format. Naš izbor je baziran isključivo na pronalaženju ekonomski najprihvatljivijeg rešenja. Ne radi se o atipičnom formatu, već o veoma dobro poznatom formatu nedeljnih magazina, kako i sama Politika konstatuje, koji se u poslednjih šest godina sve više koristi u svetu jer pruža mogućnost da se povećanjem širine kolone smanji broj strana, čime se stvaraju uštede između pet i osam odsto, što u odnosu na cenu štampe iznosi do 400.000 evra! Činjenica da smo izabrali format koji daje uštede u štampi samo pokazuje da je ceo projekat baziran na analizi njegove isplativosti, a ne na unapred donesenim odlukama o štampariji koja će raditi poslove. Normalno je da se prvo analiziraju ekonomski aspekti i isplativost projekta, a tek potom da se vrši izbor ponuđača. Na taj način se garantuje da će investicija doneti pozitivne rezultate akcionarima (u našem slučaju državi) i da će se na taj način doprineti stvaranju novih vrednosti u zemlji. Potpuno je neprihvatljiva tvrdnja da se radi o poslu koji je štetan za Srbiju. Kao prvo, odliv deviza bi postojao i kada bi domaći izvođači štampali ovaj telefonski imenik, jer Srbija mora da uveze hartiju što je više od 60 odsto vrednosti ukupnog posla. Samim tim je demagoški pričati o odlivu deviza, jer kad god se radi o štamparskom poslu, javlja se problem uvoza hartije. Ovaj posao bi bio štetan za Srbiju samo i isključivo ako bi se napravio nekvalitetan telefonski imenik, jer bi time bilo oštećeno više od osam hiljada firmi koje su se oglasile u prvom izdanju Žutih i Belih strana za Beograd. Politika a.d. nije mogla da pruži garanciju kvaliteta jer nije raspolagala mašinama za celokupan posao, a bilo kakvo rasparčavanje ovako velikog posla dovelo bi do ogromnih problema u kontroli kvaliteta, distribuciji i drastično bi povećalo troškove. Očigledno je da Politika a.d. nije sagledala činjenicu da je osnovni prioritet svakog posla njegova profitabilnost. Neprofitabilni poslovi ne mogu doneti korist nikome, a najmanje državi koja već ima dovoljno problema sa velikim gubitašima u zemlji, da bi mogla sebi da dozvoli da od jednog potencijalno jakog i zdravog posla napravi nove gubitke za srpsku privredu. Naš interes je stvaranje novih vrednosti i novih radnih mesta koja će trajati decenijama. Mi ne smemo dozvoliti da ovaj cilj bude ugrožen, samo zato što neko smatra da time što je državna kompanija, mora da dobije posao, iako nije u stanju da pruži sve potrebne garancije za njegovo kvalitetno izvršenje. ZA PTT „SRBIJA”

mr Milan Brujić rukovodilac projekta Žutih i Belih strana ZA TELEKOM „SRBIJA” mr Ivan Đurović direktor Samostalnog sektora za spoljne odnose Oprema redakcijska Datum : 26.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 25 Autor : V. T. - T. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Reportaža Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PROHUJALO SA "TOMAHAVKOM" U TOKU BOMBARDOVANJA STRADALE ZGRADE "JUGOIMPORTA SDPR" I GENERALŠTABA NIKO NE PRODAJE, NITI IH KORISTI Zgrada u Nemanjinoj 9, površine 24.000 kvadrata, trebalo je da se ustupi Vladi, a Vojska da dobije 48.000 kvadrata stambenog prostora. Da li će plan biti realizovan, niko živi ne zna UGOVOROM koji su 1997. godine potpisali Savezno ministarstvo za odbranu i Vlada Srbije zgrada u Nemanjinoj 9, površine 24.000 kvadrata, trebalo je da se ustupi Vladi, a Vojska bi zauzvrat dobila 48.000 kvadrata stambenog prostora. Do danas taj ugovor nije ispoštovan. Jedna od najlepših zgrada u centru Beograda, građena pre Drugog svetskog rata po najvišim standardima, već pet godina "zvrji" prazna. Iako je među prvima oštećena u NATO bombardovanju, o njoj se u javnosti malo govorilo. Do 1992. godine ovo zdanje koristili su "Jugoimport SDPR" i Komanda beogradskog korpusa. Iste godine SDPR se uselio u svoju novu zgradu na Novom Beogradu. Do bombardovanja, u Nemanjinoj 9 bila je Vojska. Iako je mnogo komisija radilo procenu štete, tačna cifra se ne zna. Ali,

zvanična vojna komisija utvrdila je koliko je Vojska oštećena u NATO bombardovanju. - Ukupna šteta je 1.469.140.682 dolara - kaže pukovnik Zlatko Petronijević, zamenik načelnika Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbrane. - U bombardovanju je oštećeno ukupno 1.950 objekata u SCG, od toga 1.852 u Srbiji, među kojima i zgrada u Nemanjinoj 9. Sudbina ove zgrade nama nije poznata. Ništa nije realizovano od ugovora sa Vladom Srbije, tako da je zgrada u statusu mirovanja. Inače, do sada je popravljeno više od hiljadu objekata. Pukovnik Petronijević navodi i podatak da je tokom bombardovanja potpuno uništeno 1.400 vojnih objekata, od čega 1.365 u Srbiji. Nezaobilazna tema, kada se govori o bombardovanju i Vojsci je i zdanje Generalštaba, sazidano 1963. godine. Ovo je delo profesora Nikole Dobrovića, jednog od osnivača moderne arhitekture u Beogradu. Građena je kao monumentalna kompozicija dve kaskadne forme, sa snažnom vertikalom razdvojene Nemanjinom ulicom. Zaštićena je kao kulturno dobro od izuzetnog značaja. U javnosti se vodila velika bitka oko toga da li objekat treba rušiti ili obnoviti. Stručnjaci su gotovo jednoglasni. Ovo zgrada može da se vrati u prvobitno stanje. A, tog mišljenja su i vojni stručnjaci. - Ako bude novca, Generalštab bi se obnovio u samo jednoj građevinskoj sezoni - navodi pukovnik Petronijević. - Do sada su samo raščišćeni objekati "A" i "B", ograđeni tako da bezbednost prolaznika nije ugrožena. A, obnovljena je visoka kula objekta "B", tri lamele. Od ukupno 28.300 kvadrata, koliko ima Generalštab, 10.385 kvadrata pripada objektu "A", a 17.915 objektu "B". U obe zgrade uništeno je 15.422 kvadrata korisnog prostora. Antrfile : SVE JAVNO SUDBINA Generalštaba, kao i drugih vojnih objekata, u rukama je ministra odbrane koji donosi odluke uz saglasnost Vlade Srbije. A za svaku prodaju ili zakup važi postupak javnog nadmetanja. Datum : 27.3.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : G. U. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Afirmativna Reagovanje : Nema

RAČUNAR NAJBOLJI ĐACIMA INĐIJA: Opština Inđija je donela doluku da će raspisati tender za nabavku računara kojima će biti nagrađeni svi učenici osmog razreda osnovnih i četvrte godine srednjih škola u inđijskoj opštini, koji su u dosadašnjem školovanju imali prosek 5,00. Po rečima predsednika Opštine Inđija Gorana Ješića, do sada su se obično najboljim đacima dodeljivale knjige, ali je ove godine lokalna samouprava rešila da pomogne najperspektivnijim i najboljim đacima da se informatički opismene, jer su oni budućnost ove opštine i u njih svakako treba ulagati. - Živimo u teškim vremenima i sigurno je da bar polovina tih đaka ne mogu sebi da priušte kompjuter, koji im je neophodan za dalje napredovanje i širenje obrazovanja. Pretpostavljamo da će u ovoj godini biti oko 150 vukovaca i svi će dobiti po računar. I iz budžeta se vidi da smo se opredelili za ulaganje u napredne tehnologije, za koje će u ovoj godini biti izdvojen znatan deo novca. Plan nam je da u toku ove godine sva javna preduzeća, firme, škole i ustanove preko opštine dobiju besplatan internet, a već sledeće godine svi Inđinčani će imati tu mogućnost koju nemaju građani ostalih opština u Srbiji - rekao je Ješić. Datum : 27.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A9 Autor : IVANA ANOJČIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TANJIRI SA IMENOM KOŠTUNICE ŠTA POKLANjA A ŠTA DOBIJA SVETOZAR MAROVIĆ Darovi koje su dobili predsednik SCG Marović i premijer Srbije Koštunica svedočiće o političkoj aktivnosti naše zemlje. - Iza Miloševića nije ostao nikakav trag IZA KULISA Pokloni su delikatno političko pitanje. U kabinetu Svetozara Marovića, predsednika SCG, to su shvatili kada su videli da je ostalo još tanjira sa

imenom njegovog prethodnika. Predmeti sa imenom darodavca su svetska praksa i Marovićev prethodnik je uvažavan u svetu, ali kako da sadašnji uruči poklon sa imenom bivšeg. Ne ide. Vule Tomašević, šef kabineta Svetozara Marovića, sekira se što nisu mogli da iskoriste posrebrene tanjire koje su zatekli, „samo" zato što je na njima ugravirano ime Vojislava Koštunice. Ime nije moglo da se „izbriše" jer je tanjir tanak, a da se stavi pločica sa Marovićevim imenom bilo je rizično jer je mogla da se odlepi. Rasipnička vremena su daleka prošlost kada je Josip Broz Tito poklanjao zlatne satove najčuvenijih švajcarskih firmi ili zlatne tabakere teške 200 grama Danas ovo zvuči kao bajka. Jer, kako kaže Vule Tomašević, vrednost poklona je na nivou prosečne plate kod nas. A poklanjaju se uglavnom knjige i narodne rukotvorine. Sada je napravljen i jedan poklon sa „vizuelnim identitetom". To je ovalna pločica na kojoj je zgrada SIV-a u zlatnoj boji sa teget pozadinom, u lepoj kutiji. Tako se predstavlja i Bela kuća u Vašingtonu i druge značajne zgrade u svetu, a sličan poklon stigao je kod nas iz Velike Britanije. Pokloni se nabavljaju preko generalnog sekretarijata saveta ministara a prema Zakonu o javnim nabavkama. Za njih se ne izdvajaju velika sredstva i ona su u budžetu u okviru reprezentacije. Svi vredni pokloni su popisani i evidentirani. Vodi se i evidencija kako se pokloni ne bi ponavljali. Šef kabineta kaže da zapadne zamlje daju skromnije poklone, dok istočne, na primer, kao Poljska daju poklone i predsednikovom timu. Na primer, Marović je papi odneo na poklon fototipsko izdanje Svetog pisma, a od njega je dobio medaljon povodom dvadesetpetogodišnjice od papinog ustoličenja. Grčko vino, iranski pistaći Za Novu godinu iz Grčke i Alžira stiže vino, iz Irana pistaći a iz Kine kalendar. O izlaganju poklona, među kojima ima i dosta onih koje je dobio Vojislav Koštunica još se nije ozbiljno razmišljalo, ali je bilo ideja da se izlože umetničke slike koje se nalaze u ovom velikom zdanju i da se napravi katalog. U zgradi u kojoj radi nemački kancelar Šreder u prizemlju su izloženi pokloni. Za sada pokloni koje dobija predsednik Marović delimično stoje u njegovoj radnoj sobi i ispred nje u sekretarijatu u vitrini. Najveći deo je smešten u jednoj nevelikoj prostoriji a u sobi do nje su samo knjige. Marovićev kabinet opremljen je nameštajem koji je bio po podrumima. Neke od poklona kao staklenu kutiju od kristala koju je dobio prilikom susreta sa Romanom Prodijem u Briselu koristi za vizit karte. Kožnu fasciklu i nož za sečenje hartije od srebra i ćilibara, koje je dobio od Kvašnjevskog, takođe upotrebljava. Na radnom stolu je rozental tanjir iz Nemačke. I u vitrinama su izloženi pokloni koji se povremeno zamenjuju novim. Tu je dar gradonačelnice Ljubljane Danice Simšić odlivak „Zmaj grize rep", stari rimski novčić u kutiji, srebrni tanjiri i poslužavnici, plaketa Vaterpolo saveza SCG, kristalna vaza iz Slovenije, stakleni čirak iz Hrvatske poklon od premijera Ive Sanadera, stakleni ukras poklon od Stjepana Mesića. U predsedničkom kabinetu je i velika

biblioteka sa knjigama, poklonima iz celog sveta. U sekretarijatu ispred u vitrini izložena je šatula Vileri i Boš, bela čaša od porcelana na kojoj piše Katedrala u Strazburu, dvanaest evra od stakla, poklon od Prodija... Poklon na rentgenu Marija Armenko, šef Protokola predsednika, kaže da se najčešće poklanjaju knjige, kao što je Njegoševa „Luča Mikrokozma" na četiri jezika u kutiji. To nije poklon za predsednika već za niži rang, na primer za predsednika parlamenta. Pošto se ne može poklanjati nešto što karakteriše samo jednu od dve državne članice, daruje se monografija „Srbija" Dragoljuba Zamurovića i „Crna Gora" Branislava Strugara u velikoj specijalno izrađenoj kutiji. Umetničke slike se ređe poklanjaju jer su za njih potrebni sertifikati. „Pre posete uvek se zna tačno šta će predsednik Marović dobiti. Predsedniku se ne može pokloniti ništa što nije najavljeno, jer sve ide na rentgentsku kontrolu. Sve se dogovara preko protokola, koji razmenjuje poklone. I oni su prema dogovoru uglavnom slične vrednosti. Poklone su izuzetno direktno za vreme večere uručila samo dva gosta od kojih je jedan Stefanopulos iz Grčke od koga je dobio knjigu i ešarpu. Drugi je predsednik Slovačke Šuster koji je Maroviću poklonio štap i šešir u stilu narodne nošnje. Često nas pitaju šta je predsednikov hobi, a pošto je odbojka nije zgodno da dobije loptu. I predsednikov sin je sportista, pa mu je zato drag akvarel od našeg košarkaškog saveza. I stranci najčešće poklanjaju monografije, koje je dobijao i Koštunica, objašnjava šef protokola. Među uredno složenim poklonima u malom magacinu, su i ruska lutka u kojoj je flaša votke od novinara Intertasa, umetnička slika S. Ničeva „Ohridski lebedi" poklon od makedonskog predsednika Crvenkovskog, hologram uramljene Gajmonove „Skifske čaše" iz četvrtog veka pre nove ere iz Ukrajine, ikona Bogorodice, poklon od premijera Makedonije Bučkovskog. Kada je odlazio sa premijerskog mesta Zoran Živković dao je Maroviću zastavu Srbije od cirkona u kutiji. U „magacinu" je i mnoštvo amblema institucija koje je predsednik posetio kao i medaljona. Od ambasadora Kine dobio je keramičku figuru konja, od ambasadora Koreje veliku kutiju za nakit od sedefa, a od Senata Francuske srebrni ukrasni tanjir. Iza Slobodana Miloševića u ovim prostorijama nije ostao nikakav trag. Nijedan poklon ili bilo šta što bi podsećalo na to doba. Nezvanično, on je to sve rešavao preko partije. Datum : 27.3.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 4 Autor : V. L. Tema : Javne nabavke Agencija :

Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DIGLI RUKE OD POSLA OBRAD KESIĆ O ANGAŽOVANjU FIRME “MERIDIJAN HOMS” Od izgradnje 400 stanova za Vojsku, koje je američka firma nudila u zamenu za višespratnicu VTI u Beogradu, neće biti ništa BEOGRAD - Velika američka kompanija “Meridijan homs”, koja je sa Direkcijom za reformu Vojske potpisala predugovor za zamenu zgrade Vojno-tehničkog instituta u Katanićevoj ulici u zamenu za izgradnju 400 vojnih stanova, digla je ruke od Srbije, i ne namerava da ima više bilo kakva posla u našoj zemlji, rekao je “Novostima” njihov zastupnik za medije Obrad Kesić. Kesić kaže da već nekoliko dana nije u kontaktu s predstavnicima kompanije. Ne isključuje mogućnost pokretanja tužbe pred sudom u Vašingtonu - zbog naknade štete, koju je najavio biznismen Branko Crnogorac, čovek koji je doveo američku građevinsku firmu u Beograd. Kao razlog za tužbu Crnogorac navodi da je “Meridijan homs” u novembru prošle godine potpisao ugovor između Ministarstva odbrane SCG po kojem se obavezuje da u zamenu za zgradu VTI, koja je procenjena na 16,8 miliona dolara izgradi 400 stanova u vrednosti 24 miliona evra. Podsetimo, ovaj posao je stopirala Vlada Srbije, a Republička direkcija preuzela da izvrši procenu vrednosti vojnog objekta u Katanićevoj, posle koje bi se zgrada VTI našla na tenderu. Direktor Direkcije za reformu Vojske Vladan Živulović kaže da je za tužbu čuo iz novina, ali “da ga ne bi začudila, jer je američka kompanija sigurno izgubila dosta novca i vremena pokušavajući da radi u Beogradu”. - Nema, međutim, govora da se tuži Ministarstvo odbrane, jer nije Vojska zaustavila taj ugovor, već Vlada Srbije - objašnjava Živulović. Datum : 28.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : GORAN MIJAJLOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna

Reagovanje : Nema BILI SMO SPREMNI SAOPŠTENjE SINDIKATA GRAFIČKIH RADNIKA „POLITIKE” AD Oba telefonska imenika mogu kvalitetno da se urade kod nas jer smo jedna od najmodernijih štamparija u ovom delu Evrope Već duže vreme se vodi opsežna javna rasprava o načinu na koji je raspisan i kako je sproveden tender za štampanje Telefonskog imenika Republike Srbije za 2005. godinu, koji je, na zahtev Telekoma Srbije, raspisalo Javno preduzeće PTT Srbija. Kako su grafički radnici „Politika” AD bili neposredni učesnici u pripremama za učešće našeg preduzeća na ovom tenderu, osetili smo potrebu da široj javnosti Srbije iznesemo svoj stav o ovom pitanju. Od momenta kada je raspisan tender, odnosno javni poziv za štampanje Poslovnog imenika Srbije (žute strane) i Imenika gradova Srbije (bele strane), u našem preduzeću su započele opsežne pripreme da bi se spremila potpuna i kvalitetna ponuda za taj posao. U tim pripremama svoj doprinos su dali, kako poslovodstvo preduzeća na pripremi i izradi kompletne poslovne dokumentacije neophodne za učešće na tenderu, tako i grafički sektor na pripremi i izradi neophodne tehničke dokumentacije i elaborata za nabavku dodatne grafičke opreme koja je bila potrebna za izvršenje ovog posla. Grafički radnici, uvereni da će dobiti ovaj posao, izvršili su i sve neophodne organizacione pripreme, planiranje prostora za repromaterijale i gotove proizvode, načine transporta i skladištenja, što pri ovako obimnom poslu nije nimalo lak zadatak, koji je u našoj štampariji mogao biti rešen zahvaljujući činjenici da imamo četrdesetak hiljada kvadratnih metara korisnog prostora. Grafički radnici „Politike” AD su pre tri godine bili suočeni sa mogućnošću zatvaranja proizvodnih pogona zbog zastarele tehnologije i gubitka oko 300 radnih mesta. Agresivnom investicionom politikom u nabavci najsavremenije grafičke opreme održali smo korak sa svetom i dali punu podršku poslovodstvu preduzeća u takvoj orijentaciji. Posledica toga je i zapošljavanje oko sto novih radnika u grafičkoj delatnosti. Danas možemo konstatovati da sada radimo u jednoj od najmodernijih štamparija u ovom delu Evrope. Niko od grafičara nije mogao ni da pomisli da naša štamparija, jedina u Srbiji tehnološki i kadrovski osposobljena da u potpunosti uradi ovakav posao kvalitetno kao i bilo u kojoj štampariji u Evropi, neće dobiti ovaj posao, pogotovo što je i finansijska ponuda naše kompanije, prema uslovima iz raspisanog tendera, najpovoljnija. Ponuda Štamparije RR Donnelley ne može se tretirati kao najpovoljnija po ceni

jer su zaboravljeni tenderski poeni za domaćeg izvođača. Pozivanje JP PTT saobraćaja Srbija i Telekoma Srbija da „Politika” AD nije ispunjavala sve tehničke kapacitete nije tačno, jer su date sve potrebne garancije da će „Politika” AD, do početka rada na izradi Telefonskog imenika, raspolagati sa svim tehničkim kapacitetima. Nakon svega što se dogodilo, grafičari „Politike” AD se osećaju izigranim, jer su za ovaj tender, angažovana milionska sredstva izražena u evrima, a posao i prihod od njega, koji bi nama doneo bolji standard i šire društveno gledano nova radna mesta, i pored naših napora, otišao je van Srbije. Nadamo se da će Vlada Srbije sagledati sve negativne strane ovakvog razvoja događaja i, sledeći primere vlada nekih zemalja iz našeg neposrednog okruženja, poništiti tender i sve vratiti na ponovljeni postupak. Goran Mijajlović, predsednik Sindikata grafičkih radnika „Politika” AD Datum : 28.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : MIRKO ĐEKIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema U SRBIJI ZA RAJKA NEMA KAPE JOŠ O ČUDNIM OBRTIMA NA VAŽNOM TENDERU Da li je tender za štampanje telefonskih imenika tendenciozan Nije se moglo ni očekivati od uglednih visokih činovnika PTT Srbije i Telekoma Srbije da odgovore na ključna pitanja iz našeg saopštenja „Čudni obrti na važnom tenderu” s obzirom na prostu činjenicu da oni nisu kreatori tendera, već njegovi izvršioci. Taj posao su im naložili oni iznad njih, a oni su ga pedantno odradili. A što se tiče starokomunističkog načina komuniciranja, s

kojim se služe, s terminima „proizvoljne tvrdnje”, „spekulacije”, „notorne neistine”, „demagogija” koje se odnose na naše neoborive činjenice neću im zameriti. U pitanju je neukost. Čak im mogu zahvaliti što potvrđuju naš dokaz da je izabran atipičan format telefonskih imenika, ključna zamka kreatora tendera, kako bi iz ovog posla mogla biti eliminisana kompletna grafička industrija Srbije. Ali, najpre kratak osvrt na ono što su napisali. Da je ovaj posao izuzetno značajan za JP PTT i Telekom. Pa i mi se s tim u potpunosti slažemo – reč je o milionskim tiražima svake godine – nevolja je u tome što je štetan za državu Srbiju i njenu privredu... Da je ispoštovana zakonska procedura. Niko to nije poricao, naprotiv... Da je format ekonomičan. Pa jeste, za firmu R. R. Donnelly, koja će ako dobije ovaj dugoročan posao (desetogodišnji, najmanje, kako potpisnici tvrde i mi im zahvaljujemo na razjašnjenju) – a dobiće ga, u to ne sumnjamo – za to vreme obrnuti bar pedeset miliona evra pristiglih iz Srbije... Da je R. R. Donnelly u Krakovu renomirana štamparija. Znamo to dobro, to je tačno... Da je „Politika” a.d. mogla da napravi konzorcijum sa drugom štamparijom (valjda ortakluk, jer konzorcijum je širi pojam) i da „ostaje nepoznato” zašto to nije uradila... S kojom to štamparijom, kad su sve eliminisane? Da je format imenika po širini bio na tenderu uži za pet milimetara (i brojkom: 5 mm) ovaj posao bi mogla da radi naša štamparija. A da je bio širi za pet milimetara (i brojkom: 5 mm) mogla bi da ga radi štamparija „Borbe”. Pošto je nađeno rešenje „negde između” eliminisane su obe štamparije. Međutim, ostavimo se toga. Sve to grafičari u Srbiji znaju. Ono što je nepoznato, jeste ko će, od stratega ovog čudnog tendera i sveukupnog poslovnog aranžmana odgovoriti na ova ključna pitanja: Zašto je raspisan tender sa uslovima koje ne može da ispuni ni jedna štamparija u Srbiji? Zašto je određen redak i atipičan format (225 puta 285 milimetara) umesto najčešćeg formata koji se koristi u Evropi A – 4 (210 puta 297 milimetara) koji bi moglo da štampa mnogo štamparija u Srbiji? Zašto je štamparija „Politike” koja je sposobna da pod jednim krovom odradi ceo posao, štampa i žute i bele strane i na najbolji mogući način obradi i mašinski na najsavremenijoj mašini uvije u plastiku, „celofanira” svaki tom posebno, eliminisana zbog pet milimetara dimenzije imenika. Zašto su stručnjaci JP PTT i Telekoma u više navrata obilazili našu štampariju u Krnjači, da bi načinili uslove tendera na koji „Politika” a.d. ne može da se javi?

Zašto je tolerisan neuobičajen postupak američke kompanije R. R. Donnelly iz Poljske da se njihov koverat sa ponudom na kojem je pisalo: „poverljivo, otvoriti samo u slučaju razmatranja” na otvaranju tendera ne otvara, dok su druge ponude, računajući i ponudu „Politike” a.d. otvorene i pročitane. Zar to nije bio razlog da se kompanija Donnelly eliminiše? Da li je bilo ko znao šta se u koverti nalazi? S obzirom na činjenicu da je tako veliki posao dobila inostrana kompanija ko je u Vladi Srbije bio upoznat s tokom događaja i da li je bilo ko iz vlade odobrio ovakav posao? Telekom ostvaruje prihod u zemlji, naplaćivanjem usluga građanima i privredi, a sa štampanjem telefonskih imenika gradova Srbije van Srbije značajno će povećati rashode u inostranstvu. Taj trošak će, na ovaj ili onaj način, pokriti, kroz plaćanje usluga, građani i privreda Srbije. I to je, tvrde predstavnici ove dve firme u duhu politike Vlade Republike Srbije „Kupujmo domaće”. Kada bi se sledila takva vrsta poslovne logike, ako neko raspiše tender za nabavku pšenice, šanse Vojvodine su minimalne. Verovatno bi pobedila Kanada. Kada bi se vodila takva poslovna politika koja permanentno odliva nacionalni dohodak Srbije, derogiranje domaće privrede bilo bi veoma ubrzano. Sve bi radili stranci, a jedna od naših štamparija bi štampala evre. Mirko Đekić, generalni direktor, „Politika” a.d. Datum : 30.3.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : MN1 Autor : ANDRIJA BAJIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Negativna Reagovanje : Nema TELEFONSKI IMENIK KAO KAPITALNO DELO Pišem vam u nedoumici da li našim razočaranjima i poniženjima ikad može doći kraj. Izgleda da je odgovor negativan, sudeći po pripremama za štampu

telefonskog imenika Srbije. To je slučaj protivprirodnog samokažnjavanja, slobodan sam da kažem nezabeležen slučaj, čak i u našoj istoriji. Usuđujem se, takođe, da na osnovu svog skromnog grafičkog iskustva, samo potvrdim mišljenje stručnjaka koji tvrde da štampanje imenika uopšte nije, u tehničkom smislu, komplikovan posao. I teže i složenije bilo je osmisliti način na koji će se, javnim tenderom u kome je Telekom naručilac posla, namagarčiti grafička industrija u Srbiji, nacionalna devizna kasa i, u krajnjoj liniji, običan svet koji još veruje da mu se u životu može dogoditi i nešto dobro. U poslu štampanja imenika, koji je na startu vredan 25, a svake sledeće godine još pet miliona evra, srpske firme stavljene su u bezizgledan položaj. Najpre su određene dimenzije knjige (225–285 mm) tako da ih me može montirati nijedna štamparija u Srbiji. Usput, ni u evropskim zemljama telefonski imenici ne štampaju se u toj veličini. Zatim je posao dodeljen (namešten) američkoj štampariji iz poljskog grada Krakova i preostaje samo da Telekom u desetak budućih godina suvim evrima, kupljenim od Narodne banke Srbije, američkoj firmi plaća tako epohalno književno delo, kakav je telefonski imenik za srpska sela i gradove. Čestitam! I molim Narodnu skupštinu Republike Srbije da se odgovorno prihvati istraživanja oko načina na koji je došlo do ovog posla. Makar to bilo poslednje što će učiniti pre nego što, poniženi i osramoćeni, svi zajedno dignemo ruke od samih sebe. Andrija Bajić, vlasnik štamparije „Jel mil” – Štamparija Bajić, Čačak Datum : 30.3.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : A. MATIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

GRADITELJIMA PARE I OD POSTOJEĆIH PUTEVA Direkcija za puteve predložila koncesiju za dovršetak autoputa Horgoš- Dimitrovgrad Aleksandar Vlahović tvrdi da je nedopustivo koncesionaru dati prihode od već izgrađenih delova autoputa, dok Dinkić smatra da 10 odsto nije mnogo i da će preostati pare za popravke BEOGRAD - Jedini način za ubrzanu izgradnju puteva u Srbiji je davanje koncesija, pošto naša država nema dovoljno novca da poboljša postojeću infrastrukturu, smatraju u Ministarstvu za kapitalne investicije i Republičkoj direkciji za puteve. Taj potez neće biti nelegalan, pošto će se postupak sprovoditi po Zakonu o koncesijama i u skladu sa Zakonom za javne nabavke. Međutim, ima onih koji misle da koncesioni aranžmani nisu najpovoljnija varijanta da Srbija dobije bolje puteve. - Koncesije kao način izgradnje puteva sve ređe se koriste u svetu, uključujući i tranzicione zemlje, zato što su skupe, što se vidi po ceni putarine. Time ni koncesionar, ni naši građani ne bi bili zadovoljni, pa bi izbegavali da plate putarinu i tražili bi alternativne puteve. Koncesije se isplate samo tamo gde postoji velika frekvencija saobraćaja - kaže bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović. - Koncesionar koji dobije izgradnju deonice Niš-Dimitrovgrad, dobiće i pravo eksploatacije puta od Beograda do Niša, što će se isto desiti i na potezu Horgoš-Požega, za već izgrađenu deonicu autoputa Novi Sad-Beograd. To nije dobro, jer će tako Direkcija za puteve, a samim tim i država, ostati bez potrebnih sredstava od naplate putarine - smatra Vlahović. Direktor Direkcije za puteve Branko Jocić kaže da je vlada dala pozitivno mišljenje za koncesiju Horgoš-Požega. - Radi se na koncesionom aktu za ovaj potez. Procenjena visina ulaganja u projektovanje, izgradnju i održavanje autoputa Horgoš-Požega je 769 miliona evra. Taj akt uputićemo Skupštini Srbije, posle toga raspisujemo tender, a kada vidimo koliko ima interesenata, to ćemo proslediti vladi. U predlogu za Niš- Dimitrovgrad stavili smo oko 565 miliona evra - objašnjava Jocić. On kaže da u optimističkoj varijanti očekuje izbor koncesionara do kraja godine, a početak radova sledeće godine. - Osnovni razlog, što smo pokrenuli proceduru za davanje koncesija, jeste što Srbija nema dovoljno novca da razvije putnu mrežu. Zato moramo da se snalazimo iz drugih izvora, ne samo iz budžeta - kaže Jocić. „U koncesionom aranžmanu, interes države je izgradnja autoputa, čime bi se podigao kvalitet saobraćaja, a time ćemo i omogućiti priliv ino-kapitala, razvoj finansijskog tržišta, podići naš kreditni rejting, angažovati domaće kadrove - navodi Jocić. Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da će strani koncesionar dobiti deset odsto od naplate putarine, međutim Jocić ističe da to još nije određeno i da će se to precizirati kada se sa stranim partnerom utvrdi koliko će godina trajati koncesija.

Antrfile : Duplo više vozila Na putnom pravcu Beograd-Južni Jadran, za deonicu Ostružnica-Požega, urađen je generalni projekat. Taj međunarodni put zove se E-763, dužine je 146,37 kilometara i njegova procenjena vrednost iznosi oko 550 miliona evra. Prvi deo te trase je veoma opterećen, ima do 15.000 vozila dnevno, a procenjeno je da će 2015. na tim deonicama u blizini gradova biti oko 35.000 vozila na dan. Izgradnja puta od Niša do Dimitrovgrada, dužine 84 kilometara, treba da košta oko 450 miliona evra. Na ovom putu nema velikog saobraćajnog opterećenja.