kultura polisakpolisa.com/kpp2009/kpp2009obicandan.pdf · 24%, internet 11 i štampa devet odsto....

KULTURA POLISAčasopis za negovanje demokratske političke kulture

Izdavač: Udruženje za političke nauke Srbije Ogranak u Novom SaduSuizdavač: Megatrend univerzitet, BeogradUredništvo: dr Srbobran Branković, dr Mirko Miletić, dr Zoran Đerić, dr Aleksandar Petrović, dr Slaviša Orlović, dr Slobodan Bjelica, dr Predrag Marković, dr Srđan Milašinović mr Nebojša Petrović, mr Nenad ĐuretićGlavni i odgovorni urednik: dr Ljubiša DespotovićZamenik gl. i odgov. urednika: dr Zoran JevtovićPomoćnik gl. i odgov. urednika: dr Darko GavrilovićČlanovi uredništva iz inostranstva: dr Vasilis Petsinis (Grčka), dr Pol Mojzes (SAD), dr Pavel Bojko (Ruska Federacija), dr Marko Atila Hoare (Velika Britanija), dr Srđa Pavlović (Kanada)Prelom i priprema: Milan Karanović, Branimir Trošić Savet časopisa: dr Ilija Vujačić, predsednik, dr Vukašin Pavlović, dr Milan Tripković, dr Vučina Vasović, dr Dragan Koković, dr Čedomir Čupić, mr Nebojša KuzmanovićTiraž: 300.

UDK 316.334.56:008CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

3 КУЛТУРА полиса: часопис за неговање демократске политичке културе/главни и одговорни уредник Љубиша Деспотовић.-Год. 6, посебно издање (2009)-.- Нови Сад:Удружење за политичке науке Србије Огранак у Новом Саду; 2009-.- 21 cmУредник посебног издања: Србобран БранковићISSN 1820-4589COBISS.SR-ID 199568391

Urednik posebnog izdanja: dr Srbobran BrankovićNapomene: Radove objavljene u časopisu, nije dozvoljeno preštampavati ni u delo-vima ni u celini bez saglasnosti izdavača. Ocene iznesene u radovima stavovi su autora istih, i ne izražavaju mišljenje uredništva časopisa. Rukopisi se recenziraju, i ne vraćaju autorima. Objavljeni radovi se honorarišu u skladu sa finansijskim mogućnostima izdavača.

Posebno izdanje Kulture polisa

SADRŽAJ

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1Prof. dr Srbobran Branković DNEVNA EKONOMIJA VREMENA ŽITELJA SRBIJE: Projekat istraživanja i osnovne dimenzije, mere i nalazi . . . . . . . . . . . . . . . 3Prof. dr Mirko Miletić ŠKOLA, MEDIJI I DOKOLICA U ŽIVOTU MLADIH U SRBIJI . . . . . . . . . 37Prof. dr Zorica Tomić UDEO KOMUNIKACIJE U DNEVNOJ EKONOMIJI VREMENA . . . . . . . 55Prof. dr Zoran Jevtović KOMUNICIRAM – ZNAČI POSTOJIM! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Irina Milutinović UTICAJ INTERNETA NA KOMUNIKACIONU PRAKSU ~ jedan pogled na Srbiju ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Prof. dr Ljubiša Despotović SLOBODNO VREME I ŽIVOTNI STILOVI IZMEĐU „PROTESTANTSKE ETIKE“ I KULTURE HEDONIZMA . . . . 109PRILOZI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Posebno izdanje Kulture polisa • pp. 1-2

UVOD

U ovom zborniku predstavljamo rezultate istraživanja Dnevna eko-nomija vremena žitelja Srbije, koje su u decembru 2008. godine sproveli TNS Medium Galup i Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerzi-teta. Istraživanje je urađeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispita-nika, koji reprezentuje populaciju žitelja Srbije starijih od 12 godina.

Zbornik je sastavljen od četiri dela:1. Prvi deo je projekat istraživanja u kojem se iznose razlozi za nje-

govo pokretanje, izlaže analitička podela istraživanog fenomena, postavljaju hipoteze i obrazlaže metodologija istraživanja.

2. Drugi deo čine iskustveni podaci – snimljeni i izmereni indi-katori o načinu na koji stanovnici Srbije upravljaju svojim vre-menom na kraju prve decenije 21. veka. Podaci su dati u tekstu Koordinatni sistem: osnovne dimenzije i mere dnevne ekonomije vremena i u prilogu Osnovni nalazi.

3. Treći deo nosi naziv Smisao i značenje: Različiti uglovi gledanja na ekonomiju vremena.

Naime, istraživanje nije bilo zamišljeno kao gola deskripcija – nepregledni niz frekvencija i izmerenih odnosa među varija-blama. Taj cilj ostvaren je u okviru obrazovne funkcije ovog pro-jekta – praktičnog rada studenata Fakulteta za kulturu i medije u okviru predmeta Medijska analitika. U ovom, trećem delu podaci se sagledavaju i tumače iz različitih perspektiva. Za učešće u ovom delu projekta pozvani su istraživači sa osobenim i snažnim autorskim pristupom koji prevazilazi deskriptivni kredo o vred-nosnoj neutralnosti društvenog istraživanja, i od njih je zatraženo da daju svoje tumačenje nalaza do kojih se došlo.

Obièan dan: Istraživanje dnevne ekonomije vremena

2

4. Četvrti deo projekta čine prilozi:Osnovni nalazi – ono što se u statistici naziva distribucijom 1) frekvencijaUpitnik2) Struktura uzorka3) Spisak članova istraživačkog tima studenata i TNS Medium 4) Galupa.

Konačno, treba dodati da je namera autora okupljenih oko ovog projekta da, po izlasku zbornika, organizuju dalju raspravu o rezulta-tima istraživanja i tumačenjima koja su im data.

Na kraju želim da dam jednu napomenu. Posle prvog javnog saop-štavanja rezultata istraživanja, javio nam se prof. dr Predrag Aleksić sa neočekivanim poklonom na kome smo mu neizmerno zahvalni. Oba-vestio nas je da je slično istraživanje sprovedeno 1973. u Kragujevcu, u okviru velikog međunarodnog projekta „Budžet vremena gradskog stanovništva“ i ljubazno nam ustupio knjigu sa osnovnim nalazima. Iako to nije istovetna populacija kao ona obuhvaćena našim projektom, podaci su velikim delom međusobno uporedivi. Ovim su naši nalazi dodatno dobili na smislu: nijedan podatak, ma kako precizno izdvojen i očitan, ne može biti od naročite koristi ako ga ne možemo uporediti s nekim sličnim, tj. ako ga ne sagledamo u komparativnoj perspektivi. A poređenje sa nalazima iz doba od koga nas deli skoro pola veka vremena obeleženog burnim promenama u načinu života ljudi, predstavljalo je zaista uzbudljiv izazov.

Stoga su u razmatranja u zborniku uključeni i nalazi ovog istraži-vanja.

Srbobran Branković


ONR UDK 316.728:303.6(497.11)"2008" 316.776(497.11)"2008"

Primljen: 1.4.2009. ID 168153100

Prof. dr Srbobran BrankovićFakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta

Direktor TNS Medium Gallup

DNEVNA EKONOMIJA VREMENA ŽITELJA SRBIJE:

Projekat istraživanja i osnovne dimenzije, mere i nalazi

Sažetak: U tekstu se izlažu projekat i glavni nalazi istraživanja Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije, koje su pod rukovodstvom autora u decembru 2008. sproveli TNS Medium Galup i Centar za istraživanja u kulturi i medijima Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Istraživanje je urađeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispitanika koji reprezentuje populaciju žitelja Srbije starijih od 12 godina.

Istraživanje je utvrdilo da prosečan žitelj Srbije 32 odsto svog ukupnog dnevnog vremena provede u spavanju, 30 odsto posveti svakodnevnim poslo-vima i obavezama (rad na radnom mestu, poslovi u kući, odnosno domaćinstvu, učenje, lična nega i dnevni obroci), 19 odsto u praćenju medija, devet odsto čini slobodno vreme (deo koji ne obuhvata praćenje medija), a 11 odsto u aktivno-stima i stanjima koje ne mogu da se razvrstaju ni u jednu od pomenutih grupa. Televizija odnosi 55 odsto ukupnog vremena posvećenog praćenju medija, radio 24%, internet 11 i štampa devet odsto. Najveći deo slobodnog vremena (39%) otpada na posete prijatelja odnosno prijateljima, 30 odsto čini vreme provedeno u kafanama i klubovima, 10 odsto u čitanju knjiga.

Prosečan žitelj, takođe, dnevno provede 267,8 minuta u komuniciranju s dru-gim osobama, bilo neposredno, licem u lice, ili posredstvom neke od savremenih tehnologija. Neposredna aktivna komunikacija čini 34,5% ukupne komunikacije, neposredna pasivna 43,7%, posredna aktivna 9,6% i posredna pasivna 12,2%. On se tokom jednog dana 178,4 minuta oseća posebno dobro i srećno, a 44,3 minuta posebno loše i nezadovoljno. Potomci (deca i unuci) i ženski deo populacije su

Prof. dr Srbobran Brankoviæ


4

osobe koje izazivaju najviše dobrih osećanja, dok najmanje dobrih i najviše loših osećanja dolazi iz uloga vezanih za posao i odnose koji nisu porodični.

Ključne reči: mediji, korišćenje dnevnog vremena, komuniciranje, osećaj sreće, slobodno vreme, gledanje televizije, slušanja radija, čitanje štampe, kori-šćenje interneta, fejsbuk, korišćenje mobilnih telefona

A) PROJEKAT ISTRAŽIVANJA

1. Formulacija problema

1.1 Osnovna pitanja koja su pokrenula ovo istraživanje bila su: kako izgleda jedan običan dan prosečnog čoveka u Srbiji pri kraju prve dece-nije 21. veka? Koliko vremena u tom danu otpada na rutinske, sva-kodnevne poslove, koliko je slobodno vreme, šta ljudi najčešće rade u tom vremenu koje im ostane posle svih obaveza? Da li su, pod snažnim razvojem novih tehnologija i medija (mobilna telefonija, internet), polje i opseg komunikacije prošireni u odnosu na ukupno dnevno vreme? I da li se promenio udeo neposredne komunikacije u ukupnoj komu-nikaciji, tj. da li je povećan udeo (tehničkim sredstvima) posredovane komunikacije nauštrb one koja se odvija licem u lice?

Način na koji pojedinac upravlja1 svojim vremenom postao je druš-tveno i naučno važno pitanje onda kada se steklo nekoliko značajnih uslova: 1) kad je slobodno vreme2 postalo masovan fenomen, a ne samo privilegija povlašćenih klasa; 2) kad je ono toliko naraslo da su u vezi sa načinom njegovog korišćenja bile potrebne važne privatne i društvene odluke, i 3) kad je oko popunjavanja slobodnog vremena izrasla ogro-mna industrija zabave, odnosno kad je to postalo važno polje ekonomije i poprište snažne tržišne utakmice.

S druge strane, činjenica je da način na koji upravljamo svojim vremenom odražava i naš životni stil pa i životnu filozofiju, ali i da je 1 U stručnoj literaturi za upravljanje vremenom kod nas je uglavnom korišćen

izraz budžetiranje, ali i ekonomija vremena. U literaturi na engleskom najčešće se upotrebljava izraz „korišćenje vremena“ (time use).

2 Prva važnija istraživanja upravljanja vremenom su i bila usredsređena na kori-šćenje slobodnog vremena.


Dnevna ekonomija vremena žitelja Srbije 5

to istovremeno i deo društvene svesti i samosvesti naše uže društvene zajednice, naše nacije i cele civilizacije kojoj pripadamo.

1.2 Verovatno, prvo istraživanje koje se bavilo načinom na koji ljudi organizuju svoje vreme sprovedeno je 1912. godine u SAD. Džordž Bevans (1913) je anketirao radnike u Njujorku, tražeći da popune koliko obično sati posvete nekim aktivnostima tokom jednog tipičnog dana u nedelji. Od značajnijih istraživanja u prvim decenijama 20. veka treba spomenuti ono koje je pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede SAD, od 1927. do 1934, sprovedeno među domaćicama u poljoprivred-nim domaćinstvima. Najdragocenija studija o istraživanjima budžeta vremena iz tog doba je Upravljanje vremenom u ponašanju ljudi Piti-rima Sorokina i Klarensa Bergera (1933).

Iskustvena istraživanja zasnovana na merenju vremena provede-nog u različitim aktivnostima i stanjima tokom dana, sprovođena su i u Sovjetskom savezu i to već početkom dvadesetih godina 20. veka: u periodu od 1920. do 1925. sprovedeno je nekoliko istraživanja na razli-čitim populacijama – radničko stanovništvo, seosko, gradsko, potom aktivisti nekih novonastalih organizacija. Pregled takvih istraživanja iz dvadesetih i tridesetih godina, a i kasnijih, može se naći kod Artemova i Novohatskaje (2004). Od pedesetih godina ta istraživanja se rade i u institutima Sovjetske akademije nauka.

Jedan od najiscrpnijih pregleda ove vrste istraživanja u svetu dat je u tabeli koju je sačinio Centar za istraživanje korišćenja vremena pri Odseku za sociologiju Sent Hju koledža Univerziteta Oksford3.

Istraživanja korišćenja vremena su poslednjih decenija toliko narasla da su nastale snažne institucije i organizacije koje se time bave, poput Međunarodnog udruženja za istraživanje korišćenja vremena4, pome-nutog oksfordskog centra, Programa istraživanja korišćenja vremena pri kanadskom Univerzitetu „Sveta Marija“5, pri kome deluje i pomenuto međunarodno udruženje. U okviru američkog Instituta za korišćenje vremena sprovodi se gigantski projekat pod nazivom Američko istraži-

3 Ovaj pregled može se naći na internet stranici http://www.timeuse.org/informa-tion/studies/

4 International Association for Time Use Research5 Saint Mary’s University - Time Use Research Program



6

vanje korišćenja vremena (American Time Use Survey, skraćeno ATUS), jedno od retkih koje se radi na nacionalno reprezentativnom uzorku6.

Prvo istraživanje u Jugoslaviji na ovu temu sprovedeno je 1957. godine u okviru jednog međunarodnog projekta u organizaciji Uneska (UNESCO).

Potom je usledilo istraživanje koje je 1965. godine sproveo Institut za sociološka istraživanja u Beogradu na uzorku od 2.144 ispitanika, pod rukovodstvom dr Predraga Aleksića (Aleksić, 1973), takođe kao deo veli-kog međunarodnog projekta pod nazivom Budžet vremena gradskog sta-novništva, koji je ostvaren u dvanaest zemalja.7 Organizator projekta bio je Uneskov Evropski centar za koordinaciju istraživanja sa sedištem u Beču, a njime je rukovodio prof. dr Aleksandar Salaj (Alexander Szalai). Kako ćemo kasnije videti, populacijski zahvat ovog istraživanja je uži od projekta koji ovde predstavljamo. To znači da se podaci mogu porediti u ograničenom obimu, tj. samo u onim oblastima dnevnog vremena 1) koje su obuhvaćene u oba istraživanja i 2) u kojima u našem istraživanju ne postoje značajne razlike između seoskog i gradskog stanovništva.

1.3 Po čemu se istraživanje koje ovde predstavljamo razlikuje od onih koja su ranije sprovođena kod nas, a i od većine drugih koja se sprovode u svetu?

Najpre, ono pokriva celokupnu populaciju, a ne samo pojedine demografske ili socijalne kategorije.

Druga njegova osobenost je što nastoji da meri i komunikaciju među ljudima, naročito onu zasnovanu na najnovijim tehnologijama i socijalnim mrežama, kao što su mobilni telefon i internet. Posebno se sačinjava stablo komunikacije i prati njeno kretanje unutar istih polnih i generacijskih grupa, kao i ono koje se odvija između grupa.

Konačno, ispitanici su označavali delove dana u kojima su se ose-ćali posebno dobro i srećno i one kad su osećanja bila suprotna, što pruža velike mogućnosti za iskazivanje podataka ne samo po pojedinim demo-grafskim grupama, već i po vrstama aktivnosti i stanja koja su se odvijala u vreme kad se neka osoba osećala posebno dobro ili posebno loše. Poslednja 6 Veličina uzorka je 48.000 ispitanika! Pokriva se populacija starija od 15 godina.7 Belgija, Bugarska, Francuska, Mađarska, Poljska, SAD, Peru i tadašnje SR Nemačka,

DR Nemačka, Sovjetski Savez i Jugoslavija, u okviru koje su obuhvaćeni gradovi Kragujevac i Maribor.



dva uvida (obim komunikacije i stepen zadovoljstva) su novina ne samo u odnosu na istraživanja u Srbiji, već i na ona koja se sprovode u svetu.

Budući da nudi do sada neostvarene uvide u pomenute oblike mikro-društvenosti, ovaj projekat je od izuzetnog naučnog i društvenog značaja.

2. Ciljevi istraživanja

Osnovni cilj ovog istraživanja je prevashodno statistički opis eko-nomije dnevnog vremena u Srbiji među populacijom starijom od 12 godina.

U drugoj ravni ispitaće se odnosi povezanosti između nekih soci-jalno-demografskih činilaca (starosti, pola, obrazovanja, mesta življe-nja) i pomenute dnevne ekonomije vremena.

Konačno, kao mogući cilj postavlja se i pronalaženje modela koji objašnjavaju neke navike i stanja istraživane populacije.

3. Predmet istraživanja

3. 1. Osnovne definicije

Pod dnevnom ekonomijom vremena podrazumevamo upravlja-nje svojim životom (interesovanjima, potrebama, željama) i raspola-ganje vlastitim vremenom i resursima tokom jednog dnevnog ciklusa. U ovom istraživanju bavimo se dnevnom ekonomijom vremena poje-dinca. Populacija koju obuhvatamo istraživanjem jesu žitelji Srbije sta-rosti 12 i više godina.

Osnovna jedinica analize je jedan dnevni ciklus života stanovnika Srbije starosti 12 i više godina. Ne posmatra se, dakle, jedan kalendar-ski dan, koji počinje u 00.00 i traje do 24.00, već jedan dan života koji je omeđen buđenjem posle glavnog spavanja i ponovnim odlaskom na naredno glavno spavanje.

Pod glavnim spavanjem podrazumevamo ono koje se uglavnom odvija noću i koje je po pravilu najduže, ali koje kod različitih ljudi poči-nje u različito vreme: kod starijih ljudi na selu ono obično počinje oko 20 sati i završava se oko 5 ili 6 sati narednog dana, ali kod jednog broja mla-đih ljudi u većim gradovima ono može da počne, recimo, u 03.00 ujutru i traje do 11.00 pre podne tog dana. U tom slučaju, dan koji posmatramo



8

počinje od 11.00 i sve aktivnosti se u upitniku nanose u odgovarajuće podeoke od tog vremena pa nadalje. Ukoliko taj dan (o kome se popu-njava dnevnik) pređe ponoć i uđe u naredni kalendarski dan, onda se te aktivnosti iz narednog dana (recimo, vreme provedeno u kafiću od 24.00 do 02.30) unose u tabelu u predviđenim intervalima sve do vre-mena ponovnog odlaska na spavanje, bez obzira na to što se to u tabeli formalno pojavljuje ispred aktivnosti tog posmatranog dana (koje su prethodile ovom ponoćnom vremenu).

Sve aktivnosti i stanja u kojima se čovek može naći tokom dana podelimo na 1) one koje predstavljaju neku vrstu biološke nužnosti (san, obroci, lična nega i higijena) ili društvene obaveze (posao, škola, kućni poslovi, vreme provedeno u prevozu i druge aktivnosti koje pot-padaju pod neku vrstu obaveza) i 2) one koje nisu uslovljene nužnošću ni obavezama.

Slobodno vreme određujemo kao vreme koje ostaje po odbitku vre-mena obuhvaćenog gore pomenutim nužnostima i obavezama i o čijem korišćenju i organizaciji odluku može da donosi sam pojedinac. Deo slobodnog vremena koji se koristi za praćenje medija operacionalno je izdvojen jer su mediji posebno važan predmet ovog istraživanja.

Komunikaciju operacionalno definišemo kao razmenu ili samo slanje ili samo primanje informacija i poruka sa nekom drugom oso-bom ili grupom osoba, bilo da se ono odvija neposredno (uživo, licem u lice), ili posredstvom neke od savremenih tehnologija kao što su fiksni i mobilni telefon i računar – internet sa svim njegovim oblicima komu-niciranja (i-mejl, ćaskanje dopisivanjem, razgovor, razmena sadržaja i poruka na „Fejsbuku“ ili „Maj spejsu“).

3.2. Razrada predmeta istraživanja

Predmet istraživanja se klasifikuje po dva osnova: a) aktivnosti i stanja u kojima se jedna osoba može naći tokom

dana; b) demografska, socijalna i druga obeležja koja mogu biti povezana

sa načinom na koji ta osoba raspoređuje pomenute aktivnosti i stanja tokom jednog dana svog života.



Pratiće se sledeće aktivnosti i stanja: 1) svakodnevne aktivnosti, koje se uglavnom ponavljaju i spadaju u dnevnu rutinu, 2) praćenje medija, 3) komunikacija s drugim osobama ili grupama, 4) slobodno vreme.

A) Aktivnosti i stanja

U okviru posmatranog dana (dnevnog ciklusa) prate se sledeće aktivnosti i stanja:

1) DNEVNA RUTINA I SVAKODNEVNE AKTIVNOSTI, što obuhvata:Spavanje1) Ustajanje2) Lična nega3) Doručak4) Ručak5) Večera6) Vreme u kući (obuhvata i sve navedene aktivnosti koje se obav-7) ljaju u kući, ali i „sedenje“ u kući, vreme kad se ništa ne radi)Kućni poslovi8) Vreme na poslu9) Vreme u školi / fakultetu10) Vreme u prevozu do posla, škole, fakulteta ili nekog drugog 11) mestaDnevno spavanje (svako spavanje van glavnog)12) Učenje13)

2) KOMUNIKACIJAUživo / licem u lice1) Mobilnim telefonom2) Fiksnim telefonom3) SMS – slanje4) SMS – primanje5) Četovanje 6) Facebook7) MySpace8)



10

Komunikacija zauzima centralno mesto u ovom istraživanju. Kla-sifikovaćemo je po nekoliko osnova:

1) Prema načinu na koji se odvija na:neposrednu (onu koja se odvija uživo, tj. licem u lice); • posrednu (onu koja se odvija posredstvom neke tehnologije: fik-• snih ili mobilnih telefona i interneta).

2) Prema aktivnosti osobe koja učestvuje u istraživanju:aktivna – kad osoba koja popunjava dnevnik govori ili se na • neki drugi način obraća drugoj osobi ili grupi;pasivna – kad osoba koja popunjava dnevnik sluša ili na neki • drugi način prati obraćanje druge osobe ili grupe (ovde se ne uzima u obzir obraćanje preko medija, već samo preko pomenu-tih sredstava komuniciranja).

3) Prema generacijskom kriterijumu:komunikacija unutar generacije;• komunikacija među generacijama.•

4) Prema polu:komunikacija unutar iste polne grupe;• komunikacija među polovima.•

5) Prema tome da li među učesnicima komunikacije postoji srodstvo:komunikacija među srodnicima;• komunikacija među nesrodnicima.•

6) Prema tome sa kakvim sagovornikom se odvija komunikacija:komunikacija među osobama koje se poznaju;• komunikacija među osobama koje se ne poznaju (komunikacija • koja se može odvijati putem interneta).

Računanje 1) udela komunikacije u dnevnom vremenu, 2) udela pojedinih od napred navedenih oblika komunikacije u ukupnom vre-menu provedenom u komunikaciji.



3) MEDIJI1) GLEDANJE TV

Muzički programa) Filmski programb) Serijski programc) Informativni programd) Obrazovni programe) Zabavni programf) Sportski programg)

2) INTERNET / Sajtovi i ostalo što nije komunikacija s drugim osobama ili grupama

3) RADIO Radio / muzički programa) Radio / informativni programb) Radio / kontakt programc) Radio / sportski programd) Muzika sa MP3/4e)

4) ČITANJE DNEVNIH NOVINA5) ČITANJE MAGAZINA, ČASOPISA

4) SLOBODNO VREMEVreme provedeno u kafiću / klubu1) Vreme provedeno u kafani / restoranu2) Vreme provedeno u poseti prijateljima3) Poseta kulturnim događajima (koncerti, bioskop, pozorište i sl.)4) Poseta sportskim dešavanjima5) Kupovina6) Kladionica7) Šetnja8) Sport – rekreacija9) Čitanje vanškolskih knjiga10) Drugo11)



12

B) Demografska, socijalna i druga obeležja

Starost u godinama

Doba godine u koje su rođeni i horoskopski znak

Najviši nivo završenog obrazovanjaOsnovno ili niže 1) Završena srednja škola 2) Viša škola ili fakultet3)

Radni status Puno radno vreme ili skraćeno radno vreme (uključuje i samoza-1) poslenost)Nezaposlen 2) Domaćica3) Student4) Penzioner 5)

Bračno stanjeUdata / Oženjen1) Neudata / Neoženjen2) Razvedena / razveden3) Udovica / Udovac4) U vanbračnoj zajednici 5)

Lični mesečni prihod ili džeparac Do 3000 dinara1) Od 3001 do 6000 dinara2) Od 6001 do 12000 dinara3) Od 12001 do 18000 dinara4) Od 18001 do 30000 dinara5) Od 30001 do 48000 dinara6) Više od 48000 dinara7)



Sa kim ispitanik živi: S roditeljima1) S partner(k)om2) S prijateljima3) Sama4)

Ukupan broj članova domaćinstva

Vrsta naselja u kome živiGradsko naselje1) Prigradsko2) Seosko naselje3)

RegionBeograd1) Vojvodina2) Centralno-zapadna Srbija3) Jugoistočna Srbija4)

Dan u nedelji u kome se vodi dnevnik (uzorkom je predviđeno da svih 7 dana bude podjednako zastupljeno).

C) Kako se oseća u različitim dobima dana

4. Hipoteze

S obzirom na to da ima malo ranijih istraživanja ovog predmeta i da mnogi podaci iz onih koja postoje ne mogu da se porede sa ovim današnjim, nije moguće izvesti veliki broj zasnovanih pretpostavki o svojstvima istraživanog predmeta i mogućim pravilnostima koje ga odlikuju, pa se ne može razviti ni veći broj preciznih hipoteza.

Stoga ćemo poći od nekoliko opštih hipoteza:Dnevna ekonomija vremena uslovljena je demografskim, socijalnim

i drugim činiocima navedenim u prethodnom poglavlju: osobe različitog socijalnog i demografskog profila imaju različite navike, vreme i načine obavljanja svakodnevnih poslova, komuniciranja, praćenja medija i korišćenja slobodnog vremena.



14

Takođe se može pretpostaviti da osobe različitog socijalnog i demo-grafskog profila imaju značajno različite preferencije, tj. da u različitim aktivnostima i stanjima tokom dana osećaju značajno različit stepen zadovoljstva i nezadovoljstva.

Spisak mogućih odnosa povezanosti i uzajamne uslovljenosti razli-čitih promenljivih iz ovog istraživanja (a time i mogućih hipoteza), dat je u Prilogu.

Ova uslovljenost je višestruka i višeslojna, što upućuje na činjenicu da se mogu postavljati sledeće radne hipoteze: mladi ljudi u gradu (12-20) imaju korenito različite navike od starijih ljudi na selu (55 i više godina); mlađi muškarci u gradu više učestvuju u kućnim poslovima od starijih muškaraca uopšte i značajno više od starijih muškaraca na selu; korisnici interneta imaju znatno širi obim komunikacije od onih koji to nisu.

Jedna od konkretnijih hipoteza koju je moguće izvesti povezana je sa osnovnim istraživačkim pitanjem datim u Formulaciji problema i ona glasi: nove tehnologije (računari, odnosno internet, mobilna tele-fonija) proširile su obim komunikacije (udeo vremena trajanja komuni-kacije u jednom kalendarskom, 24-časovnom danu), ali su istovremeno povećale učešće posredovane u odnosu na neposrednu komunikaciju (licem u lice).

5. Metodologija

Ovaj projekat spada u kategoriju istraživanja životnih stilova, ali s obzirom na definisani predmet i ciljeve istraživanja, kao i na postav-ljene hipoteze, on se ne može ostvariti primenom klasičnih metoda prikupljanja podataka – intervjua licem u lice. Stoga se kao metod određuje dnevnik: ispitanici popunjavaju upitnik u kome su navedeni napred pomenuti delovi predmeta istraživanja i 15-minutni vremenski segmenti koji označavaju vreme posvećeno svakom od tih predmeta – aktivnostima i stanjima (upitnik je u Prilogu).

Ovakav način beleženja podataka je mnogo pouzdaniji jer se ne oslanja na sećanje, već samo registruje ono što se dešava. Stoga podaci pružaju autentičnu i neretuširanu sliku o stvarnim životnim navikama različitih kategorija stanovništva. Ti podaci su ujedno i znatno preci-zniji nego kod klasičnih istraživanja jer trajanje neke aktivnosti ili sta-nja mere u minutima.



5.1. Populacija i uzorak

Prema popisu iz 2002. godine, istraživana populacija, starosti od 12 i više godina, procenjuje se na približno 6.500.000 ljudi. Muškaraca ima oko 48,6% (ili 3.160.000), a žena 51,4% (ili 3.340.000).

Primenjuje se kvotni uzorak prema polu, starosti i danima u nede-lji: svaki anketar je dužan da obezbedi po 14 osoba koje će voditi dnev-nik, a koje će ispunjavati sledeće kriterijume. Uzorkom je obuhvaćeno 1600 ispitanika.

Tabela 1: Broj ispitanika u svakoj starosnoj grupi

POL 12-17 18-23 24-30 31-40 41-50 51-60 61 i više Ukupno

Žensko 1 1 1 1 1 1 1 7Muško 1 1 1 1 1 1 1 7Ukupno 2 2 2 2 2 2 2 14

U uzorku od 14 osoba svaki dan u nedelji bio je pokriven sa po dva ispitanika. Izbor ispitanika unutar zadatih kvota je slučajan.

Kao što se vidi, starosna grupa od 12 do 30 godina je više zastu-pljena nego što učestvuje u populaciji. Razlog je to što je ova grupa najzanimljivija sa stanovišta cilja istraživanja i glavnog istraživačkog pitanja. Kad se podaci iskazuju za celu populaciju, uzorak se posebnim statističkim procedurama usklađuje sa parametrima osnovnog skupa (žitelji Srbije stariji od 12 godina).

Uzorak je dovoljno velik da se mogu izvoditi veoma precizne pro-cene. Primera radi, za procenu broja sati spavanja, iskazanu u satima s decimalama (7,505 za celu populaciju), mogućnost greške za nivo pre-ciznosti od 99% je 0,109, a za nivo preciznosti od 95% svega 0,082. To je zanemarljivo.

5.2. Hipotezu da su nove tehnologije proširile obim komunikacije, ali da su povećale učešće posredovane u odnosu na neposrednu komuni-kaciju, nije moguće testirati prostim poređenjem jer bi nam za to bili potrebni podaci o vremenu trajanja dnevne komunikacije u periodima kad ove tehnologije nisu postojale.



16

5.3. Međutim, u radu sa podacima koje imamo, poslužićemo se nekom vrstom kvazieksperimenta, ili pre naknadnog eksperimenta: uzorak ćemo podeliti na one koji ne koriste ili značajno manje koriste moderne tehnologije i one koji ih koriste, ili značajno više koriste. Budući da nemamo prethodne okvirne podatke o obimu korišćenja moderne teh-nologije u komunikaciji, za sada nije moguće postaviti kriterijume za razvrstavanje ispitanika u ove dve grupe, te će se stoga oni naknadno postaviti, u radu sa podacima do kojih se dođe istraživanjem. Potom će se porediti obim neposredne komunikacije u ove dve grupe.

Poređenje će se izvoditi primenom nekoliko statističkih koncepata:1. t-testom (na uparenim uzorcima) ćemo ispitati značajnost razlike

između aritmetičkih sredina dve promenljive: p1) broj minuta posredne komunikacije u grupi ispitanika koji ne koriste ili značajno manje koriste moderne tehnologije, i p2) broj minuta posredne komunikacije u grupi ispitanika koji koriste ili značajno više koriste moderne tehnologije;

2. Pirsonovim koeficijentom korelacije ćemo ispitati stepen i zna-čajnost povezanosti promenljivih p3) broj minuta posredne komunika-cije i p4) broj minuta neposredne komunikacije.

Da bi se isključio uticaj tzv. zamagljujućih činilaca8, na samim podacima će se testirati koje su demografske promenljive povezane sa obimom komunikacije, pa će se te promenljive držati pod kontrolom tako što će se porediti odnos ispitanika koji koriste i onih koji ne koriste ove tehnologije unutar pojedinih kategorija svake od njih. Na primer, ako se pokaže da je pol značajno povezan sa obimom komunikacije, onda će se posmatrati obim komunikacije u poduzorcima osoba istog pola, koje koriste (ili više koriste) i, s druge strane, onih koji ne koriste (ili se manje koriste) ove tehnologije.

Primenom regresione analize pokušaćemo da razvijemo model objašnjenja dobrog i lošeg raspoloženja i zadovoljstva ljudi. U obzir za uključivanje u model objašnjenja trebalo bi uzeti sledeće promenljive: broj minuta posredne komunikacije; broj minuta neposredne komuni-kacije; broj minuta spavanja; broj minuta provedenih na poslu, u školi, na fakultetu; broj minuta provedenih u prevozu do posla / škole / fakul-teta; broj minuta gledanja televizije; broj minuta slušanja muzike; broj 8 U literaturi na engleskom ovi činioci zovu se confoundings ili confounding factors

/variables.



minuta provedenih na internetu; pol ispitanika (kao binarna promen-ljiva); visina prihoda; broj godina života; broj godina obrazovanja.

Naravno, model će se dograđivati tokom same analize, sve dok se ne dođe do takvog skupa determinanti koji najbolje objašnjava veći ili manjih stepen raspoloženja i zadovoljstva ispitanika.

5.4. Na polju društvenih nauka sreću se različiti pristupi u radu sa poda-cima do kojih se dođe sociometrijskim istraživanjima ovog tipa. Jedan je ugao gledanja glavne struje u anglosaksonskoj društvenoj nauci. Polazeći od klasične pozitivističke paradigme o objektivnoj datosti društvenih činjenica (društveno se objašnjava društvenim) i uslovlje-nosti individualnog ponašanja tim spoljnim agensom, funkcionalizam i bihejviorizam, kao najuticajniji pravci pokušavaju da objasne ponašanje pojedinca, prevashodno ga tretirajući kao zavisnu promenljivu u zbiru drugih društvenih činilaca prevedenih u socijalne indikatore, odnosno u statističke varijable. Pri tome se odbacuju pokušaji da se problemati-zuju etička ili ontološka pitanja.

S druge strane, veoma uticajno je i stanovište da ozbiljan naučni pristup podrazumeva da se podaci do kojih se došlo raznim društvenim merenjima stave u globalni i vremenski (ponekad i istorijski) kontekst. Korak dalje je shvatanje po kome se posao istraživača društvenih feno-mena ne završava prostim opisom svog predmeta, već se nastavlja kritikom faktičkog stanja stvari, sa stanovišta ključnih društvenih vrednosti, ciljeva i sredstava glavnih aktera. Primenjeno na naš predmet, to bi moglo da pokrene pitanje da li je snimljena struktura dnevnog vremena pojedinca zaista proizvod svesne odluke slobodne ličnosti, ili ona predstavlja jedan samooblikovani ritam potrošačkog društva, nenasilno uspostavljen, ali u suštini nametnuti obrazac življenja, koji nam se samo prikazuje kao slobo-dan izbor, a u stvari to nije.

Osnovna namera pripreme i izdavanja ovog zbornika bila je upravo da se podaci do kojih se došlo istraživanjem sagledaju i tumače iz različi-tih teorijskih i filozofskih perspektiva.



18

B. KOORDINATNI SISTEM: OSNOVNE DIMENZIJE I MERE

DNEVNE EKONOMIJE VREMENA

Svrha ovog dela teksta je da iscrta osnovne dimenzije istraživane pojave – dakle, životne svakodnevice žitelja Srbije. To drugim rečima znači: da izvede osnovne analitičke podele, postavi okvir, ustanovi mere i premeri taj predmet, kako bi ostala razmatranja, koja se bave pojedi-nim celinama ovog predmeta, mogla da se smeste u jedan prostorni kon-tekst. Poređenje sa nalazima iz istraživanja sprovedenog 1965. godine, omogućiće nam da sadašnje nalaze bar u izvesnoj meri posmatramo i u vremenskom kontekstu.

Najpre ćemo dati presek celog jednog dana i to u njegovim najkru-pnijim celinama, potom ćemo izložiti sastavne celine radnog dela dana, praćenja medija i slobodnog vremena. Posebno ćemo prikazati komuni-kaciju, koja je bila jedno od središnjih pitanja ovog istraživanja.

Prikazano u satima, s decimalama, žitelji Srbije u proseku pro-vedu u spavanju 7,62 sata; na grupu aktivnosti koje smo nazvali dnevna rutina i svakodnevni poslovi otpada 7,12 sati; u praćenju medija 4,65; oni, potom, imaju 2,03 sata slobodnog vremena, dok 2,58 sati otpada na kategoriju ostalo, gde spadaju sve druge aktivnosti i stanja koje nije moguće svrstati u neku od navedenih kategorija.

Grafikon 1: Osnovna podela celokupnog dnevnog vremena



Tabela 2: Prikaz po celinama: dnevna rutina – svakodnevni poslovi

Minuta dnevno

Sati dnevno Procenat

Kućni poslovi (kuvanje, čišćenje...) 77,52 1,29 18,2Posao 162,83 2,71 38,1Škola – nastava 33,19 0,55 7,8Učenje 18,70 0,31 4,4Lična nega 37,43 0,62 8,8Obroci 57,93 0,97 13,6Prevoz 39,34 0,66 9,2Ukupno 426,92 7,12 100,0

Najveći deo vremena koje smo označili kao dnevna rutina otpada na vreme provedeno na poslu. Naravno, u ovom slučaju prosek je raču-nat za opštu populaciju, dakle, uključujući i one koji nisu zaposleni, pa ne provode ni minut na poslu. Ista je procena i za vreme provedeno u školi i na fakultetima – dobijenih 0,55 sati odnosi se na svih šest i po miliona žitelja starijih od 12 godina, a ne samo na učenike i studente.

Televizija dominira u medijskom vremenu, i prosečan pripadnik populacije starije od 12 godina provede u praćenju ovog medija 115,4 minuta, ili 2,6 sati; na drugom mestu je radio, koji se sluša 1,1 sat, potom internet kome se posvećuje oko pola sata, dok se u čitanju novina pro-vede približno 25 minuta.

Grafikon 2: Prikaz po celinama: korišæenje medija



20

Tabela 3: Raspodela preostalog dela slobodnog vremena (po odbitku onog koje otpada na praæenje medija)

Minuta dnevno Sati dnevno ProcenatČitanje knjiga 10,35 0,17 8,5Kafana, kafić, klub, kladionica 29,62 0,49 24,3Poseta prijateljima 38,72 0,65 31,7Poseta kulturnim događajima 3,52 0,06 2,9Poseta sportskim događajima 1,62 0,03 1,3Kupovina 7,00 0,12 5,7Šetnja 18,03 0,30 14,8Sport / rekreacija 5,56 0,09 4,6Drugo 7,62 0,13 6,2Ukupno 122 2,03 100,0

U strukturi slobodnog vremena neobuhvaćenog praćenjem medija, najviše učestvuju posete prijateljima i izlasci u kafane, kafiće, klubove i kladionice, dok se najmanje vremena posvećuje sportu i rekreaciji, kao i poseti kulturnim i sportskim događajima.

Komunikacija

Na komuniciranje građani Srbije dnevno utroše ukupno 267,8 minuta, odnosno 4,5 sati. Naravno, to vreme se ne nalazi u grafikonu osnovne podele jer bi se preklopilo sa svim njegovim delovima, izuzev onog koji prikazuje vreme spavanja, budući da ljudi komuniciraju i u okviru sva-kodnevnih poslova, tokom praćenja medija, u slobodno vreme.

Operacionalna definicija komunikacije data je u projektu istraživa-nja. Tu je izvedena i podela na

1) neposrednu komunikaciju, pod kojom podrazumevamo raz-menu ili primanje ili slanje informacija u kontaktu uživo, licem u lice, i

2) posrednu, koju određujemo kao razmenu ili primanje ili slanje informacija posredstvom fiksnog i mobilnog telefona i različitih servisa na internetu.

Druga je podela na 1) aktivnu komunikaciju, u kojoj posmatrana osoba šalje poruku (govorom, pisanjem, gestovima, mimikom itd.) dru-



goj osobi ili grupi osoba, i 2) pasivnu, u kojoj jedna osoba prima poruku od druge osobe ili grupe osoba.9

Kombinovanjem ova dva kriterijuma dobijamo četiri oblika komu-nikacije: 1) neposredna aktivna, 2) posredna aktivna, 3) neposredna pasivna i 4) posredna pasivna.

Komunikacija je merena tako što su ispitanici odgovarali na pita-nje koliko su minuta proveli u pojedinim oblicima komunikacije (raz-govor licem u lice, putem mobilnog i fiksnog telefona, ćaskanjem na internetu i sl.).10 Oni su istovremeno izdvajali onaj deo komunikacije u kome su oni govorili, što je poslužilo kao osnov da se identifikuje obim aktivne komunikacije. Tako dobijeni podaci su kasnije grupisani i tako su nastala četiri činioca ove osnovne podele.

Grafikon 3: Uèešæe pojedinih oblika komunikacije u ukupnom vremenu posveæenom komuniciranju.

Na prvi pogled vidimo da je pasivna komunikacija obimnija od aktivne, jer i neposredna i posredna pasivna zajedno zauzimaju 56 odsto, a oba vida aktivne svega 44 odsto ukupnog vremena koje jedna osoba provede u komuniciranju. Neko će se zapitati kako je to moguće ako

9 Iz ovoga se vidi da je u ovom projektu istraživana prevashodno interpersonalna komunikacija, dok je grupna zahvaćena u onoj meri u kojoj su ispitanici kao pojedinci u nju bili uključeni (razgovor ili drugi oblik komunikacije u užim društvenim grupama kao što su porodica, krug prijatelja i sl., forumi i grupe na „Fejsbuku“ i internetu uopšte.

10 Videti upitnik u Prilogu.



22

je uzorak reprezentativan: jer ako je neko bio pasivan u komunikaciji, neko je za to vreme morao biti aktivan, te bi stoga udeo ova dva oblika uvek morao da se kreće oko 50%. To je samo naizgled tako jer tu pro-porciju kvari grupna komunikacija. U jednoj grupi od tri osobe za jedan sat imamo ukupno tri pojedinačna sata („čovek-sat“) komunikacije i da je svako od njih govorio po 20 minuta, svako bi morao da sluša po 40 minuta. Stoga je u ravni pojedinca aktivna komunikacija uvek manja od pasivne ukoliko je u komunikaciju bilo uključeno više od dve osobe.

Nema negativne korelacije između posredovane i neposredne komunikacije. Naprotiv, postoji izvesna pozitivna korelacija, koja je uz to statistički značajna! To znači da osobe koje više koriste „Fejsbuk“ i internet uopšte, u isto vreme više komuniciraju i uživo i ta razlika se ne može smatrati proizvodom greške uzorka.11

Tabela 4

Ukupna posredna komunikacija u minutima (internet, mobilni, fiksni)

Ukupna komunikacija licem u lice u minutima

Pearson Correlation ,208(**)Sig. (2-tailed) 0,000N 1.518

** Correlation is significant at the 0.01 level (2-tailed).

Još je ubedljiviji nalaz koji pokazuje smer i stepen povezano-sti (korelacije) između ukupne komunikacije licem u lice i one koja je posredovana tehničkim sredstvima – mobilnim telefonom, inter-netom i fiksnim telefonom. Ako bi bojazan da moderne tehnologije otuđuju ljude bila razložna (tj. da – nudeći mogućnost komuniciranja uz pomoć tehnike – one utiču na smanjenje „prirodne“ komunikacije licem u lice), onda bi morala da postoji značajna negativna korelacija između ukupnog vremena provedenog u komunikaciji licem u lice i onog u posrednoj komunikaciji. Drugim rečima, osobe koje više komu-niciraju posredstvom tehničkih pomagala, morale bi srazmerno manje da komuniciraju licem u lice. U ovom slučaju, međutim, postoji čak i snažnija obrnuta korelacija (0,208, značajnost 0,000), ona koja pokazuje 11 To je značenje koncepta značajnosti u tabeli o korelaciji (pokazatelj označen skra-

ćenicom Sig.).



da – što je veća posredovana – to je veća i ona neposredna komunika-cija, i obrnuto. Drugim rečima, postoje komunikativne i manje komu-nikativne osobe, a one prve se više koriste i tehničkim sredstvima da zadovolje svoju natprosečnu potrebu za komuniciranjem. Nema, dakle, mesta ni razloga negativno-utopijskim vizijama o odumiranju prirodne komunikacije među ljudima.

No, kad se premere pojedini oblici komunikacije, jasno se vidi koliko je mali udeo tehničkim sredstvima posredovane komunikacije u ukupnom vremenu koje dnevno provedemo u komuniciranju.

Dakle, od ukupno 267,8 minuta provedenih u komuniciranju tokom jednog dana, na razgovor licem u lice otpada 222 minuta, na raz-govor mobilnim telefonom 13, fiksnim 22 i na komuniciranje putem interneta 11 minuta.

Istina, mlađi ljudi mnogo više koriste tehničke posrednike u komu-niciranju od starijih. Tako u najmlađoj grupi – od 12 do 17 godina, mobilnim telefonom se u proseku priča 15 minuta, fiksnim 21 minut, a na komuniciranje putem interneta se utroši 51 minut. Međutim, ova generacija u komuniciranju licem u lice provede 223 minuta, dakle ne manje od prosečnog pripadnika naše istraživane populacije.

S druge strane, najstarija generacija (61+) mobilnim priča svega pet minuta, fiksnim 20, putem interneta komunicira svega 0,1 minut, a licem u lice 116 minuta, što ukupno čini 141 minut. U njenom slučaju udeo žive komunikacije u ukupnoj je 81,9%, dakle, nešto manji od pro-seka populacije.

Grafikon 4



24

Oseæaj sreæe

Posebna pažnja u ovom istraživanju posvećena je merenju vre-mena kad su se ispitanici osećali posebno dobro i srećno i posebno loše i nesrećno. Podaci su dati u grafikonu koji sledi.

Grafikon 5: Procenat vremena kad se žitelji Srbije oseæaju posebno dobro i sreæno i posebno loše i nesreæno tokom 24 sata (pitanje je glasilo: Oznaèite periode kada ste se oseæali posebno dobro i sreæno i kada ste se oseæali posebno posebno loše i nesreæno)

Prosečan pripadnik populacije starije od 12 godina oseća se posebno dobro i srećno 178,4 minuta ili tri sata dnevno, dok je loše osećanje dva i po puta manje – 44,3 minuta dnevno12. Grafikon 5 pokazuje da je osećaj

12 Podaci u ovom tekstu zasnovani su na istraživanju iz decembra 2008. Slični po-daci, objavljeni u Kulturi polisa, bazirani su na istraživanju i pitanjima iz marta 2009. godine, pa se oni zato u izvesnoj (veoma maloj) meri razlikuju. Razlika proističe iz činjenice da je jedno istraživanje rađeno u zimskom mesecu, a drugo u prolećnom. Razumljivo je da u ova dva godišnja doba postoje izvesne raz-like pre svega u dužini obdanice (trajanje dana i noći), vremenskim prilikama, mogućnostima da se bude van kuće, i da se sve to odražava na dnevni ritam života ljudi, ali i na njihovo opšte raspoloženje. Dva su razloga što smo izložili podatke iz oba istraživanja: jedan je tehničke prirode – ovaj tekst je pisan nešto ranije, kada podaci iz drugog istraživanja još nisu bili obrađeni, a drugi je da bi se uočile upravo pomenute razlike u dnevnom korišćenju vremena u dva godišnja doba.



sreće i dobrog raspoloženja povezan sa dnevnim ritmom, tj. da se menja u zavisnosti od doba dana. Ako izuzmemo noć, tačnije vreme od ponoći do šest ujutru, vidimo da je najniži stepen dobrog osećanja zabeležen u vreme kad većina ljudi ustaje, priprema se i odlazi na posao, u školu, ili u obavljanje poslova vezanih za domaćinstvo. To vreme napetosti je ujedno i doba dana kad je loše osećanje najveće – u vremenskom ras-ponu od sedam do osam sati ono je izjednačeno sa dobrim osećanjem. Smiraj dana i ponovni povratak kući, slobodno vreme, očito su dobar ambijent za dobro raspoloženje: ono se penje od 16 sati i kulminaciju dostiže u vreme od 21 do 22 sata.

Stablo dobrih i loših oseæanja

Ovo stablo je sačinjeno tako što su svi ispitanici tokom vođenja dnevnika o korišćenju dnevnog vremena označavali one delove dana (15-minutne podeljke) u kojima su se osećali posebno dobro i srećno i one u kojima je osećanje bilo suprotno. Oblast oivičena tačkastom linijom na grafikonu označava ukupno vreme kada se ispitivana populacija osećala posebno dobro u društvu neke od navedenih osoba (uloga), a puna kad osećala posebno loše. Podaci za pojedine uloge (kolega, drugarica, kom-šija...) dobijeni su na osnovu odgovora ispitanika na pitanje u čijem druš-tvu su se nalazili u vreme kad su se osećali posebno dobro i posebno loše.

Potomci (deca i unuci) i ženski deo populacije (gornji levi kvadrant grafikona) su očigledno osobe koje izazivaju najviše dobrih osećanja, dok najmanje dobrih i najviše loših osećanja dolazi iz uloga vezanih za posao i odnose koji nisu porodični (donji polukrug na grafikonu). Naro-čito je zanimljivo da se ovi podaci veoma malo razlikuju u odnosu na one objavljene u Kulturi polisa. To, s jedne strane, govori o kvalitetnom merenju, a s druge, o činjenici da je poželjnost odnosno nepoželjnost osoba iz gore navedenih društvenih uloga snažno socijalno ukorenjena i da ne zavisi od doba godine kao dnevni ritam života ili neke odluke o dnevnom korišćenju vremena.

Takođe se može zaključiti da je osećaj sreće značajno povezan sa godinama života i stepenom obrazovanja.

Najbezbrižnija i najbolje raspoložena je generacija studentskog uzrasta – 18 do 24 godine: prosečno vreme trajanja dobrih osećanja je 236,6 minuta, odnosno skoro četiri sata, a loše raspoloženje u proseku



26

traje 47,7 minuta dnevno. Najmanje osećanja sreće beleži se u najstarijoj grupi (61+) – 135,8 minuta, ali je u ovoj grupi ima i najmanje suprotnog osećanja – približno 34 minuta.

Grafikon 6: Stablo emocionalne prohodnosti: osobe (uloge) u èijem društvu se ljudi oseæaju posebno dobro (oznaèeno taèkastom linijom) ili posebno loše (puna linija)

Grafikon 7: Procenat vremena kad pripadnici devet starosno-obrazovnih grupa oseæaju posebno dobro i sreæno i posebno loše i nesreæno



Bolje obrazovani su mnogo srećniji u odnosu na one sa nižim obra-zovanjem: osobe sa visokim i višim obrazovanjem provedu 243 minuta dnevno u dobrim osećanjima i 45 minuta u lošim, a one sa osnovnim obrazovanjem svega 116 minuta u dobrim i 31 minut u lošim.

Pokušali smo da kombinujemo ova dva kriterijuma i da na jedin-stvenoj skali uporedimo raspodelu sreće i dobrog osećanja. Radi pre-glednosti, obeležje starosti smo iskazali na trostepenoj skali: od 12 do 29, od 30 do 50 i 51 i više godina. Kad se ta podela ukrsti sa obrazova-njem, takođe iskazanim na trostepenoj skali, dobijamo devetostepenu skalu sa vrlo zanimljivim nalazima.

Grafikon 7 nam pokazuje da je obrazovanje važniji faktor za procenu osećaja sreće nego životna dob. On prikazuje broj minuta koje prosečan pripadnik svake od ovih devet grupa provede u dobrom i lošem osećanju i razliku koja ostane kad se od broja minuta provedenog u osećanju sreće oduzme broj koji meri suprotan osećaj. Vidimo da i pripadnici najstarije grupe sa visokim obrazovanjem imaju znatno veću pozitivnu razliku u vremenu od pripadnika najmlađe grupe sa osnovnim obrazovanjem, ali veću i od pripadnika najmlađe generacije sa srednjim obrazovanjem.

Daleko najmanje su srećne osobe najnižeg stepena obrazovanja u sred-njim (najproduktivnijim) godinama: one provedu svega 30 minuta oseća-jući se posebno dobro i srećno i 21 minut u suprotnom osećanju, a pozitivna razlika iznosi svega devet minuta. Može se pretpostaviti da je to odraz neza-dovoljstva zbog činjenice da je u savremenom društvu bez formalne kvali-fikacije i podrške znanja veoma teško izboriti se za dosezanje željenih život-nih ciljeva, ali i za sopstveni biološki opstanak i opstanak svoje porodice.

Da ta pretpostavka ima osnova, potvrđuje i podatak da su sušta suprot-nost ovoj grupi osobe najmlađe životne dobi sa visokim obrazovanjem: one provedu 301 minut, odnosno pet sati u dobrom osećanju, sa pozitivnom razlikom od 258 minuta.

Razlike u korišæenju vremena 1965. i 2008.

Kako je već rečeno, neki podaci će biti upoređeni sa nalazima iz sličnog istraživanja koje je 1965. godine sproveo Institut za sociološka istraživanja u Beogradu na uzorku od 2.144 ispitanika, pod rukovod-stvom dr Predraga Aleksića (Aleksić, 1973), pod nazivom Budžet vre-mena gradskog stanovništva. U uvodnom tekstu već je rečeno da se



28

podaci mogu porediti u ograničenom obimu, tj. samo u onim oblastima dnevnog vremena: 1) koje su obuhvaćene u oba istraživanja i 2) u kojima u našem istraživanju ne postoje značajne razlike između seoskog i grad-skog stanovništva.

Tabela 5: Uporedivi podaci iz istraživanja iz 1965. i 2008, iskazani u broju sati tokom jednog proseènog dana13

2008. 1965. Razlika (’08-‘65)

Spavanje 7,53 7,6 -0,07Gledanje TV 2,62 0,8 1,82Slušanje radija 1,05 1,4 -0,35Čitanje štampe i knjiga 0.42 0,6 -0,18Ukupno mediji 4,78 2,8 1,98Obroci 0,96 1,1 -0,14Sport, rekreacija, šetnja 0,33 0,2 0,13Kupovina 0,14 0,5 -0,36Poseta kulturnim događajima 0,06 0,1 -0,04Vreme provedeno na poslu 2,92 4,1 -1,18Kućni poslovi 1,18 3,2 -2,02Vreme u prevozu 0,7 1,3 -0,6Lična nega 0,68 1 -0,32

Iz tabele vidimo da se najveća promena desila, s jedne strane, u sma-njenju udela vremena ispunjenog obavezama: vreme posvećeno obavlja-nju kućnih poslova manje je za više od dva sata, a vreme provedeno na radnom mestu za 1,18 sati.14 S druge strane, snažno je naraslo vreme posvećeno praćenju medija – za čitava dva sata, pa se s pravom može pretpostaviti da su mediji usisali gro tog novooslobođenog vremena.

Smanjenje udela kućnih poslova u dnevnoj ekonomiji vremena je relativno lako razumljivo. Može se pretpostaviti nekoliko ključnih

13 Radi uporedivosti, izdvojeni su podaci samo za gradsku populaciju, jer je Kragu-je vac izabran da reprezentuje upravo tu populaciju.

14 Polazimo od (naravno grube) pretpostavke da je odnos gradsko stanovništvo ’65: gradsko stanovništvo ’08 približno jednak odnosu seosko stanovništvo ’65: seosko stanovništvo ’08, kad su u pitanju navike u korišćenju vremena, te da stoga nisu značajno narušene naše procene za celu populaciju.



razloga za to: najpre, značajno je smanjen natalitet i pri tome je vreme-nom razvijana mreža dečijih vrtića, celodnevne nastave i sličnih usta-nova, što je svakako uticalo na smanjenje vremena posvećenog čuvanju i nezi dece, a to je jedna od najvećih celina unutar kućnih poslova. S druge strane, na smanjenje vremena posvećenog kućnim poslovima snažno je uticao i tehnološki napredak u oblasti uređenja i održavanja stambenog prostora (poput daljinskog grejanja koje je isključilo ljud-ski rad u te svrhe u samom domaćinstvu), potom razvoj industrije brze hrane, korišćenje naprednijih materijala koji olakšavaju čišćenje i održa-vanje, kao i čitavog niza uređaja i aparata koji skraćuju potrebno vreme za kuvanje i različite poslove održavanja u domaćinstvu.

Kako je smanjeno vreme koje prosečni pojedinac provodi na poslu? Jedan od najvažnijih razloga je, svakako, smanjenje radne nedelje, koja je 1965. iznosila 48 sati (radilo se i subotom), a danas – 40 sati; kad se to prevede na celu nedelju, znači da su zaposleni tokom jedne nedelje u proseku radili 6,85 sati dnevno, dok je pri petodnevnoj radnoj nedelji, kakvu imamo danas, taj prosek smanjen na 5,71 sat, što pokazuje da je oslobođeno u proseku 1,14 sati dnevno po zaposlenom.

Ovde najpre treba napraviti izvesnu distancu prema uporedivosti nalaza iz 1965. i onih iz 2008. godine. Kad se tih 1,14 sati podeli sa ude-lom zaposlenih u ukupnoj gradskoj populaciji starijoj od 12 godina,15 dobija se da je po prosečnom pripadniku ove populacije po osnovu sma-njenja radne nedelje „oslobođeno“ svega oko pola sata.

Ostatak ove razlike može se objasniti najpre starenjem populacije Srbije, tj. opadanjem udela onog dela stanovništva koje je u radno aktiv-nom dobu u odnosu na ukupno stanovništvo; konačno, tome treba dodati i neminovni učinak tranzicije, tj. gubitak posla značajnog broja ljudi koji su postali tehnološki višak.

Valja reći i da je više od pola sata „oslobođeno“ iz kontingenta vre-mena koje ljudi provode u prevozu, što je takođe razumljivo ako se ima u vidu da su vozila danas brža, a mreža puteva i ulica ipak značajno kvali-tetnija nego u 1965. godini.

Druga strana ovog kontingenta oslobođenog vremena je snažan porast vremena posvećenog medijima. No, dramatičnost promena ne ogleda se samo u povećanju medijskog vremena, već i razlikama u nje-govoj strukturi. Dok je sredinom 1960-ih radio zauzimao tačno polo-15 Taj udeo iznosi približno 30%.



30

vinu ukupnog medijskog vremena, danas je ulogu centralnog medija preuzela televizija: sada ona zauzima više od polovine tog vremena, dok je udeo radija spao tek na nešto više od jedne petine.

Zanimljivo je da je u istraživanju iz 1973. dobijen gotovo istovetan podatak za dužinu sna: i tada je prosečno vreme spavanja iznosilo 7,6 sati. To u izvesnom smislu govori o kvalitetu dva istraživanja: kad su u pitanju biološki parametri, dakle, oni čije promene nisu mnogo vero-vatne, procene dva istraživanja su u njima gotovo istovetne.

No, vratimo se osnovnim nalazima iz tabele koja poredi rezultate iz 1965. i 2008. godine.

Kad se sabere vreme oslobođeno po osnovu smanjenja obima kuć-nih poslova i vremena provedenog na poslu, dobija se ukupno 3,2 sata dnevno. Ako sada izdvojimo aktivno dnevno vreme, ono koje ostane kad se od 24 sata odbije 7,6 sati spavanja, vidimo da novooslobođeno vreme čini petinu aktivnog dnevnog vremena! Drugim rečima, za čitavu petinu aktivnog vremena smanjen je prostor obaveznog a pove-ćan prostor slobodnog vremena, onog koje je stavljeno na raspolaganje pojedincu i društvu. Ako to prevedemo s pojedinca na ravan čitavog osnovnog skupa obuhvaćenog uzorkom, onda govorimo o uvećanju slo-bodnog vremena od 13 i po miliona čovek-sati dnevno.

S druge strane, ta uvećana sfera medija i komunikacije postala je središte ukrštanja interesa i moći snažnih društvenih činilaca: politike, krupnog kapitala, čvrstih socijalnih mreža kao što su sindikati i nevla-dine organizacije, a u poluperifernim društvima poput našeg, izraže-niji je uticaj i krugova sive ekonomije, polukriminalnih i kriminalnih struktura. Ipak, potencijalno najveći obrt, koji će vrlo brzo doći do izražaja, jeste pojava i munjevit razvoj interneta, kao metamedija, koji u sebe uključuje i do tada postojeće medije, ali istovremeno čuva i svoju snažnu osobenost.

Ovi nalazi čine središnji i najznačajniji deo projekta. Oni reljefno oslikavaju šta se dešavalo s društvom i pojedincem tokom poslednjih pola veka.

Ti podaci, koji ocrtavaju glavne konture dnevne ekonomije vre-mena žitelja Srbije, kao i oni nižeg stepena opštosti, biće u tekstovima koji slede podvrgnuti analizi iz različitih uglova, ali i iz različitih pri-stupa, od kojih su neki veoma kritični prema društvenim kretanjima koja ti podaci oslikavaju.



PRILOG:

TABELA 1: Svakodnevne aktivnosti – dnevna rutina

AKTIVNOST / STANJEVr

eme k

ad se

odv

ijalo

Uku

pno

vrem

e tra

janj

aD

an u

ned

elji

Pol

Obr

azov

anje

Radn

i sta

tus

Brač

no st

anje

Da l

i im

a i k

olik

o de

ceBr

aće /

sest

ara

Broj

član

ova d

omać

inst

vaSa

mac

ili s

a...

Ličn

i mes

ečni

pri

hod

Selo

/ gr

adRe

gion

DNEVNA RUTINA I SVAKODN. AKTIVNOSTI

Ustajanje

Ukupno spavanja

Lična nega

Doručak

Ručak

Večera

Vreme u kući

Kućni poslovi

Vreme na poslu

Vreme u školi / fakultetu

Vreme u prevozu

Dnevno spavanje

Učenje



32

TABELA 2: Slobodno vreme

SLOBODNO VREME

Vrem

e kad

se o

dvija

loU

kupn

o vr

eme t

raja

nja

Dan

u n

edel

jiPo

lO

braz

ovan

jeRa

dni s

tatu

sBr

ačno

stan

jeD

a li i

ma i

kol

iko

dece

Brać

e / se

star

aBr

oj čl

anov

a dom

aćin

stva

Sam

ac il

i sa.

..Li

čni m

eseč

ni p

riho

dSe

lo /

grad

Regi

on

UKUPNO Vreme provedeno u kafiću / klubu Vreme provedeno u kafani / restoranu Vreme provedeno u poseti prijateljima

Kulturni događaji

Poseta sportskom dešavanju

Kupovina

Kladionica

Šetnja

Sport-rekreacija

Čitanje vanškolskih knjiga

Drugo



KOMUNIKACIJA

Ukupno vreme trajanja

STABLO: unutargeneracijska

STABLO: međugeneracijska

STABLO: rođačko

STABLO: nije rođačko

Otac

Majka

Brat

Sestra

Drug

Drugarica

Dečko/devojka/partner-ka

Dete

Rođak

Kolege / saradnici

Dan u nedelji

Pol

Obrazovanje

Radni status

Bračno stanje

Da li ima i koliko dece

Braće / sestara

Broj članova domaćinstva

Samac ili sa...

Lični mesečni prihod

Selo / grad

Region

Uži

vo /

licem

u li

ce

Ude

o: n

epos

redn

a

Ude

o: p

osre

dova

na

Ude

o: a

ktiv

na

Ude

o: p

asiv

na

Mob

ilni

Fiks

ni

Sms –

slan

je

Sms -

pri

man

je

Inte

rnet

Čet

ovan

je

Face

book

MyS

pace

Sajto

vi

TABELA 3: Komunikacija



34

TABELA 4: Mediji

MEDIJI

Vrem

e kad

se o

dvija

lo

Uku

pno

vrem

e tra

janj

a

Dan

u n

edel

ji

Pol

Obr

azov

anje

Radn

i sta

tus

Brač

no st

anje

Da l

i im

a i k

olik

o de

ce

Brać

e / se

star

a

Broj

član

ova d

omać

inst

va

Sam

ac il

i sa.

..

Ličn

i mes

ečni

pri

hod

Selo

/ gr

ad

Regi

on

GLEDANJE TVMuzički programFilmski programSerijski programInformativni programObrazovni programZabavni programSportski programINTERNETRadio / muzički programRadio / informativni programRadio / kontakt programRadio / sportski programMuzika sa MP3/4Čitanje dnevnih novinaČitanje magazina, časopisa

TABELA 5: OSEÆAJ SREÆE

OSEĆAJ SREĆE:

Oseća se...

Vrem

e kad

se o

dvija

loU

kupn

o vr

eme

Dan

u n

edel

jiPo

l / v

rem

e po

polu

Obr

azov

anje

Radn

i sta

tus

Brač

no st

anje

Da l

i im

a i k

olik

o de

ceBr

aće /

sest

ara

Broj

član

ova d

omać

inst

vaSa

mac

ili s

a...

Ličn

i mes

ečni

pri

hod

Selo

/ gr

adRe

gion

Akt

ivno

sti u

toku

dan

aM

ediji

Slob

odno

vre

me

Akt

ivno

sti p

o po

luSl

obod

no v

rem

e po

polu

Med

iji p

o po

lu

... posebno dobro i srećno

... posebno loše i nesrećno



Literatura

Aleksić, P.: • Budžet vremena gradskog stanovništva, Sociološki institut, Beograd, 1973.Artemov, V. and O. Novokhatskaya, Paper presented at the • International Association for Time Use Research XXVI Conference: Time Use: What’s New in Methodology and Application Fields?, Rome, Italy, 27-29 October, 2004.Bevans, G. E.: • How Working Men Spend Their Spare Time. New York: Columbia University Press, 1913.Eurostat (1999): • Survey on Time Use, DOC E2/TUS/3.2/99, http://epp.eurostat.ec.europa.euSorokin, P. A.: • Time-budgets of human behavior, Cambridge, Harvard University Press, 1939.Lundberg, G. A., Komarovky, M. and A. M. McInery: • Leisure: A Suburban Study, Columbia University Press 1934. (sprovedeno u periodu novembar 1931 – maj 1932)Szalai, A. (ed.): • The Use of Time: Daily Activities of Urban and Suburban Populations in Twelve Countries, The Hague, Paris: Mouton, 1972.http://www.smu.ca/partners/iatur• /http://www.timeuse.org/information/studies• / (pregled istraživanja)http://www.timeuseinstitute.org• /



36

OSP UDC 316.728:303.6(497.11)"2008" 316.776(497.11)"2008"

Received: April 1st, 2009 ID 168153100

Professor Srbobran Branković, PhDFaculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade

CEO TNS Medium Gallup

SERBIAN CITIZEN'S DAILY TIME USE: Research Project, Basic Dimensions, Measures & Findings

Summary: The text presents both the project and the main findings of the research The Daily Economy of Time of Inhabitants of Serbia, which was carried out in December 2008, under the author’s leadership, by TNS Medium Gallup and the Center for Research in Culture and Media of the Faculty for Culture and Media of Megatrend University. The research was carried out in the form of a diary, on a sample of 1600 subjects who repre-sented the population of inhabitants of Serbia over 12 years of age.

The research showed that the average inhabitant of Serbia spends 32 percent of his/her total daily time sleeping, 30 percent is devoted to everyday tasks and duties (work at the workplace, work in the house or household, study, personal care and daily meals), 19 percent to following media, 9 percent is free time (the part excluding following media), while 11 percent is spent in activities and states that cannot be classified in any of the said groups. Television takes up 55 percent of the total time devoted to following media, radio 24%, the Internet 11% and print media 9 percent. The largest portion of free time (39%) is reserved for visiting friends, 30 percent is time spent in cafes and clubs, and 10 percent is spent reading books.

The average inhabitant also spends 267.8 minutes per day communicating with other people, either directly, face to face, or by way of one of the modern technologies. Direct active communication makes up 34.5% of total communications; direct passive communication makes up 43.7%, indirect active 9.6% and indirect passive 12.2%. The average inhabitant feels especially good and happy 178.4 minutes each day, while feeling especially bad and unsatisfied 44.3 minutes each day. Posterity (children and grandchil-dren) and the female part of the population are persons who elicit the greatest amount of good feelings, while the least amount of good and the greatest amount of bad feelings stem from roles tied to work and non-family relations.

Key words: medias, daily time use, communication, heppines, free time, TV watch-ing, radio listening, papers reading, Internet use, Facebook, cell phone use


ONR UDK 379.8-053.6(497.11) 316.776-053.6:659.3/.4(497.11)

Primljen: 15.3.2009. ID 168153612

Prof. dr Mirko MiletićFilozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

ŠKOLA, MEDIJI I DOKOLICA U ŽIVOTU MLADIH U SRBIJI

Sažetak: Na osnovu rezultata empirijskog istraživanja o dnevnoj ekono-miji vremena građana Srbije, autor u radu analizira dva problema. Prvi: koliko vremena mladi tokom dana provode u školi i učenju, koliko su izloženi medij-skim sadržajima i kako koriste slobodno vreme? I drugi: imajući u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savremenosti, kojem mediju „pripada“ buduć-nost? Deskriptivno-analitičkim metodom utvrđuje se da su i u Srbiji mladi, u smislu efektivnog vremena, mnogo više izloženi delovanju medija, nego što ga provode u nastavi i učenju. U dokolici izrazito malo vremena posvećuju kul-turnim i sportskim aktivnostima i rekreaciji. Najdominantniji mediji u životu mladih su internet i televizija. Uzimajući u obzir podatke Republičkog zavoda za statistiku Srbije o porastu broja personalnih računara i korisnika interneta u poslednjih nekoliko godina, predviđa se da će u budućnosti novi medij zagospo-dariti i procesom socijalizacije mladih ljudi i u Srbiji. U zaključku se insistira na redefinisanju sistema obrazovanja konvergencijom klasične škole i medijskog kompleksa, kao paralelnog i alternativnog obrazovnog sistema.

Ključne reči: mladi, škola, učenje, mediji, mas-mediji, internet, slobodno vreme, dokolica

Prof. dr Mirko Miletiæ


38

I

Podaci dobijeni empirijskim istraživanjem Medium Galupa (Medium Gallup) i Fakulteta za kulturu i medije o dnevnoj ekonomiji vremena građana Srbije starijih od 12 godina1, biće u ovom tekstu kori-šćeni za promišljanje dva pitanja (problema), koja izlučuju tekuće druš-tvene promene, najčešće označene kao informaciona revolucija.

Prvo se odnosi na relaciju škola–mediji–slobodno vreme i mladi u Srbiji, a eksplicitno formulisano glasi: koliko vremena mladi u našoj zemlji provode u školi i učenju, koliko su izloženi medijskim sadržajima i kako i koliko koriste slobodno vreme?

Drugo pitanje samo na prvi pogled nije u vezi sa prethodnim i odnosi se na stepen izloženosti mladih različitim medijima koji danas, dakle u epohi informacione revolucije, dominiraju društvenim živo-tom. Naime, utvrđivanje stepena izloženosti mladih delovanju različitih medija može da predstavlja vrlo ubedljiv indikator mogućeg dominan-tnog medijskog pejzaža u budućnosti. Eksplicitno postavljeno, pitanje glasi: imajući u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savreme-nosti, kojem mediju „pripada“ budućnost?

Ovde ćemo pod pojmom mladi (mlade generacije, omladina i sl.) podrazumevati generacije od 13 do 24 godine, svrstane istraživanjem u dve grupe. Prvu čini omladina od 13 do 17 godina, odnosno učenici sed-mog i osmog razreda osnovne i prvog i drugog razreda srednje škole, a drugu mladi od 18 do 24 godine, dakle učenici trećeg i četvrtog razreda srednje škole i studenti (ovako obrazložena podela ne ističe glavni razlog: da prvu grupu čine nepunoletni a drugu punoletni). Polazeći od postav-ljenih pitanja, unutar pomenutih grupa neće biti uzimane u obzir njihove ostale individualne (npr. polna određenost) i socijalne karakteristike (npr. materijalni položaj), koje su, inače, bile obuhvaćene istraživanjem. Interesuju nas mladi kao kompaktni socijalni agregat, povezan činjeni-com da svi ispitanici idu u školu ili studiraju, i njihov odnos prema školi / fakultetu, medijima i slobodnom vremenu u holističkoj ravni.

Škola i fakultet biće tretirani kao celovit društveni podsistem, odnosno institucionalizovani obrazovno-vaspitni sistem u društvu, koji 1 Detaljnije o istraživanju u: prof. dr Srbobran Branković, Istraživački projekat

Dnevna ekonomija vremena građana Srbije, Medium Gallup – Fakultet za kultu-ru i medije, Beograd, 2008.


Škola, mediji i dokolica u životu mladih u Srbiji 39

je mladima socijalno ’nametnuta’ obaveza (pohađanje nastave i učenje), nasuprot izloženosti medijima i aktivnostima u slobodnom vremenu.

Pojmom mediji označeni su društveno najdominantniji mediji masovnog komuniciranja (dnevne i periodične novine, radio i tele-vizija), kao i Internet, globalni sistem kompjuterskih mreža, potpuno novi medij u odnosu na mas-medije, budući da su u njemu mogući svi obrasci protoka i korišćenja informacija (dakle, pored alokucije, karak-teristične za masovno komuniciranje, i konverzacija, registracija i kon-sultacija; detaljnije: МcQuail, 1994). Razlikovanje mas-medija i „mreže svih mreža“ predstavlja hermeneutičku premisu za odgovor na drugo od postavljenih pitanja na početku teksta.

Slobodno vreme je „skup aktivnosti kojima se pojedinac po svojoj volji može potpuno predati, bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da pove-ćava nivo svoje obaveštenosti ili svoje obrazovanje, bilo da se dobro-voljno društveno angažuje ili da ostvaruje svoju slobodnu stvaralačku sposobnost pošto se oslobodi svojih profesionalnih, porodičnih i druš-tvenih obaveza” (Dumazdier, 1962:29). Tako shvaćeno slobodno vreme ima tri osnovna sadržaja: zadovoljavanje bioloških potreba, ispunjavanje porodičnih rutina, i razonodu, odnosno dokolicu, koja se može shvatiti kao vreme izvan uticaja svake biološke, socijalno-egzistencijalne i gru-pno-porodične nužnosti.

Ovakav pojmovno-kategorijalni aparat biće korišćen u okviru deskriptivno-analitičkog metoda koji će biti primenjen u interpretaciji podataka dobijenih u pomenutom empirijskom istraživanju, prvom takve širine i zahvatnosti u Srbiji.

Međutim, empirijska istraživanja u polju postavljenih pitanja na početku teksta već su realizovana u svetu.

II

Početkom osamdesetih godina minulog veka, kada su procesi inter-nacionalizacije i globalizacije masovnog komuniciranja, proliferacije medijskih kanala, konvergencije medijskih tehnologija, koncentracije kapitala u medijskom kompleksu i komercijalizacije medijskih sadržaja, dobili na intenzitetu u okviru zahuktale naučno-tehnološke revolucije, u to vreme i nazvane informacionom revolucijom (vidi: Miletić, 2008),



40

najpre među pedagozima čulo se zvono za uzbunu. Iz dana u dan posta-jalo je sve očiglednije da mladi više vremena, u efektivnom smislu, pro-vode izloženi delovanju mas-medija, nauštrb školi i učenju. Budući da su u razvijenim i srednje razvijenim delovima sveta radio i televizija, brojem prijemnika po domaćinstvu, gotovo u potpunosti zasitili druš-tvo, oni su postali neizbežni deo „dekora privatne sfere” (Gone, 1998) i ozbiljna alternativa klasičnoj, tradicionalnoj i, sve više, konzervativnoj školi, namećući se, efektivnim vremenom koje im mladi posvećuju, kao novi gospodari njihove socijalizacije od malih nogu. Isprva tiha upozo-renja bivala su sve glasnija, jer se uviđalo da su „škole i nastavnici (...) na taj način u velikoj meri izgubili vodeće mesto koje su imali u procesu sticanja znanja” (Delor, 1996:132).

Prva empirijska istraživanja pokazala su da nema mesta bilo kakvoj rezervisanosti u pogledu rastuće uloge mas-medija u životu mladih. Jedno od njih, realizovano u većem broju zapadnoevropskih zemalja početkom osamdesetih, potvrdilo je ono što je već bilo više nego oči-gledno. „Školska deca u industrijalizovanim zemljama provode u pro-seku dvadeset četiri i po časa svake sedmice gledajući televiziju, blizu šest sati slušajući radio i muziku i tri sata čitajući stripove, novine, maga-zine i knjige. Ovim podacima treba dodati posete bioskopu i rastuće korišćenje videa. Grubo govoreći, trideset i više časova sedmične izlo-ženosti mas-medijima je primetno više od dvadeset i nešto više časova koje deca provode u učionici u najindustrijalizovanijim zemljama“ (New directiones in media education, 1990:3).

Zato je, tokom poslednje dve decenije 20. veka, u okviru Uneska organizovano mnoštvo naučnih skupova i seminara, koje su rezultirale brojnim deklaracijama o neophodnosti obrazovanja mladih svih uzra-sta za mas-medije. Najvažnija od njih svakako je Deklaraciji Grunvald (Grunwald Declaration on Media Educatione), koju su usvojili predstav-nici 19 zemalja na međunarodnom simpozijumu u SR Nemačkoj 1982. godine. U njoj se ističe da živimo u svetu u kojem su mediji sveprisutni i da u najrazvijenijim zemljama deca više efektivnog vremena provode u recepciji televizijskih i drugih mas-medijskih sadržaja nego u školi. Stoga, stoji dalje u Deklaraciji, „pre nego što odbacimo ili prihvatimo nesumnjivu moć medija, treba da prihvatimo njihov značajan uticaj i proboj širom sveta kao uspostavljenu činjenicu i, takođe, razumemo njihovu važnost kao elementa kulture u današnjem svetu. Uloga komu-



niciranja i medija u procesu razvoja ne treba da bude potcenjena, niti funkcija medija kao instrumenata za aktivno učešće građana u druš-tvu. Politički i obrazovni sistemi treba da prepoznaju njihove obaveze da pomognu njihovim građanima u kritičkom razumevanju fenomena komuniciranja“ (www.unesco.org/education/pdf, 2009).

Pod pokroviteljstvom Uneska održano je, zatim, nekoliko konfe-rencija koje su promovisale medijske studije, medijsku pedagogiju, edu-komunikaciju. Jedna od važnijih bavila se Novim pravcima u obrazova-nju za medije (Tuluz, Francuska, 1990). I organi Evropske unije su se sve učestalije bavili ovim pitanjima, naročito Veće za kulturnu saradnju i Upravni komitet za masovne medije. Rezultat je i međunarodna kon-ferencija Obrazovanje za medije i digitalno doba, koja je 1999. godine održana u Beču. Nimalo slučajno, jer problem je više nego multipli-kovan kada je novi medij – internet, krenuo nezaustavljivo, početkom devedesetih, da zaposeda vreme koje su mladi do tada posvećivali mas-medijima. Naime, još 1997. godine je u SAD, „prema jednoj studiji tre-ćina korisnika interneta provodila manje vremena gledajući televiziju od kada su počeli da koriste Net, a već danas internet je postao suparnik konvencionalnim medijima, novinama i televiziji, kao izvor informa-cija“ (Straubhaar and La Rose, 2004:12-13).

A Srbija?Srbija je devedesetih bila izolovana autistična zemlja u kojoj je

mali broj stručnjaka naslućivao problem suočavanja institucionalizo-vanih (škola) i alternativnih (medijski kompleks) obrazovno-vaspitnih sistema, kao i problem ’sudara’ mas-medija sa novim medijem – inter-netom, u životima mladih ljudi. Ali, i učestali naučni skupovi i konfe-rencije (Beograd, Sombor, Jagodina...) posle dve hiljadite, o temi mediji i obrazovanje, uglavnom su sadržali saopštenja eksperata (pedagoga, psihologa, sociologa, komunikologa...), koja su se oslanjala na empirij-ska istraživanja realizovana u inostranstvu.

Upravo zbog toga istraživanje, koje je empirijska podloga ovog tek-sta, predstavlja dragocen izvor podataka za objektivno promišljanje na početku teksta formulisanih problema i moguće odgovore na postav-ljena pitanja u domicilnom socijalnom kontekstu.



42

III

Podsetimo, prvo od njih glasi: koliko vremena mladi u našoj zemlji provode u školi i učenju, koliko su izloženi medijskim sadržajima i kako i koliko koriste slobodno vreme?

Uzorkom obuhvaćeni ispitanici iz starosnih grupa od 13 do 17 i od 18 do 24 godine, koji pohađaju školu ili fakultet, datim odgovorima pokazuju da je tendencija njihove visoke izloženosti medijima, u pore-đenju sa vremenom provedenim u nastavi i učenju, a posebno aktivno-stima u časovima dokolice, uočljiva i u našoj zemlji, uprkos činjenici da je Srbija u svakom, a prvenstveno u materijalnom pogledu, na mar-gini dinamičnog društvenog razvoja. Naime, mlađi ispitanici (13-17) izloženi su delovanju medija nešto više od 5 sati, tj. podjednako koliko dnevno provedu u nastavi i učenju, dok je starija grupa (18-24) izložena medijima više od 5,5 časova, ali zato bitno manje vremena – samo nešto više od 3 sata, provodi u nastavi i učenju.

Tabela 1.

MEDIJI ŠKOLA/FAKULTET I UČENJE

SLOBODNO VREME (DOKOLICA)

13-17 308,81 min. 317,11 min. 42, 83 min.18-24 347,67 min. 174,87 min. 43,52 min.

Grafikon 1.

0

50

100

150

200

250

300

350

MEDIJI ŠKOLA/FAKULTET IUČENJE

SLOBODNO VREME(DOKOLICA)

13 - 17

18 - 24



Prethodni podaci ilustrovani grafikonom pokazuju da su mladi iz obe starosne grupe približno isto vreme izloženi medijima.

Značajna razlika među grupama u pohađanju nastave i učenju posledica je obaveznosti osnovnog i neophodnosti (u smislu poželjne minimalne obrazovanosti danas) srednjeg obrazovanja. Uostalom, to potvrđuju i sledeće tabele, u kojima su razloženi podaci o vremenu koje se provodi na nastavi i u učenju, iz kojih se jasno vidi da učenici starijih razreda osnovne i prva dva razreda srednje škole (13-17) dvostruko više vremena provode na nastavi, ali samo nešto više (13 minuta) u učenju.

Tabela 2.

ŠKOLA/FAKULTET I UČENJE

13-17 Vreme u minutima 18-24 Vreme u

minutimaNastava 239,26 Nastava 110,15Učenje 77,85 Učenje 64,72Ukupno 317,11 Ukupno 174,87

Ako se pođe od pretpostavke da studenti odlaze na nastavu na kojoj ostvaruju efektivnu pažnju najvećim delom njenog trajanja, a da uče-nici određenom broju časova samo ’prisustvuju’, ova razlika u vremenu između dve starosne grupe dobija prilično ubedljivo objašnjenje, koje, u krajnjem, može da opravda zaključak o približno istom efektivnom vremenu koje mladi u obe starosne grupe poklanjaju nastavi i učenju. Tim pre, što je dramatična razlika u pogledu vremena koje su izloženi medijima i efektivnom učenju izvan škole / fakulteta.

Velika, moglo bi se tvrditi i zabrinjavajuća, razlika uočljiva je kada se poredi vreme u kojem su mladi izloženi medijima i vreme koje posvećuju najznačajnijim aktivnostima u časovima dokolice, koje se odnose na kulturu, umetnost, sport i rekreaciju. Drugim rečima, na tzv. samoizabrane aktivnosti koje im preostaju posle konzumiranja medij-skih sadržaja, obaveznog učenja, egzistencijalnih imperativa i dnevnih rutina. Poređenje se može izvršiti jednostavnim matematičkim operaci-jama, ako se pođe od idealtipskog rasporeda aktivnosti u 24 časa tokom jednog dana: 8 sati rada, 8 sati spavanja i 8 sati slobodnog vremena.



44

U obe starosne grupe u ovih poslednjih 8 sati (slobodnog vremena), mediji im ’oduzimaju’ više od 5 (13-17), odnosno 5,5 sati (18-24), a pomenutim aktivnostima posvećuju u proseku manje i od tri četvrtine jednog časa: 42,83 minuta (13-17) i 43,52 minuta (18-24).

Grafikon 2.

Grafikon 3.

Tabela 3.

AKTIVNOSTI 13-17 18-24Šetnja 12,79 17,15Čitanje knjiga 13,82 12,74Sport i rekreacija 12,97 10,89Posete kulturnim događajima 0.57 2,37Posete sportskim događajima 2,68 0,37UKUPNO (u minutima tokom dana) 42,83 43,52

0

50

100

150

200

250

300

350

MEDIJI UČENJE

13 - 1718 - 24

0

50

100

150

200

250

300

350

MEDIJI ŠKOLA

13 - 1718 - 24



Grafikon 4.

Grafikon 5.

SPORT I REKREACIJA

12,97

ŠETNJA12,79

ČITANJE KNJIGA13,82

DOKOLICA(13-17)

POSETA SPORTSKIM

DOGAĐAJIMA 2,68

POSETAKULTURNIM

DOGAĐAJIMA0,57

SPORT I REKREACIJA

10,89

ŠETNJA17,15

ČITANJE KNJIGA12,74

DOKOLICA(18-24)

POSETA SPORTSKIM

DOGAĐAJIMA 0,37

POSETAKULTURNIM

DOGAĐAJIMA2,37



46

Sumiranjem nekih od ovih podataka na mesečnom nivou dobijaju se vrlo zanimljivi indikatori koji pokazuju u kojoj meri mediji ’proždiru’ slobodno vreme mladih u odnosu na pojedinačne aktivnosti u časo-vima (možda je bolje reći – minutima) dokolice. Naime, u obe starosne grupe mesečno se, u proseku: pročita samo po jedna knjiga (oko 7 sati), izvan obavezne školske / fakultetske udžbeničke literature, čiji je obim, zavisno od brzine čitanja, nešto manji ili nešto veći od sto stranica; poseti jedva jedan (18-24) ili nijedan (13-17) kulturni događaj (filmska ili pozorišna predstava, književno veče ili koncert...); provede u šetnji od 6,5 (13-17) do 8,5 (18-24) sati; i ode na jedan sportski događaj (13-17) ili ni to ne učini (18-24).

Na drugoj strani, medijima se mesečno izlažu više od 150 (13-17), odnosno 165 sati (18-24), vreme u kojem bi mogli da pročitaju najmanje: 10 knjiga od sto stranica, odu na isto toliko sportskih ili kulturnih doga-đaja, svakog drugog dana tokom meseca odigraju neku utakmicu od jednog sata, te prevale u šetnji više od 750 kilometara. Ili, još bolje, sve to međusobno uravnoteže, ne isključujući ni umereno izlaganje medijima.

Dakle, ako uzmemo zbirno vreme koje mladi ’potroše’ u izlaganju svim medijima i uporedimo ga sa bilo kojom pojedinačnom aktivno-šću koja se odnosi na školu ili slobodno vreme, postaje očigledno da je tvrdnja o medijima kao gospodarima socijalizacije mladih generacija (i u Srbiji) potpuno tačna.

IV

Naravno, kada se izloženost pojedinačnim mas-medijima i inter-netu razloži, dobija se skala njihovog mogućeg i stvarnog uticaja na mlade, koja može biti empirijska osnova, i u našim uslovima, za odgo-vor na drugo pitanje postavljeno na početku teksta: kojem mediju ’pri-pada’ budućnost, imajući u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savremenosti?

Već letimičnim uvidom u podatke dobijene istraživanjem, jasno je da se tokom najvećeg dela ’medijskog vremena’ mladi nalaze pred kom-pjuterskim monitorima ili televizijskim ekranima, izlažući se medijima koji posreduju stvarnost u najpunijem, audio-vizuelnom simboličkom spektru.



Tabela 4.

13-17 Vreme u minutimaINTERNET 120,84TELEVIZIJA 113,27MUZIKA MP3/4 35,76RADIO 23,20NOVINE 15,74Ukupno 308,81

Tabela 5.

18-24 Vreme u minutimaTELEVIZIJA 126,97INTERNET 100,38RADIO 60,37MUZIKA MP3/4 43,27NOVINE 16,68Ukupno 347,67

Odnosi su nedvosmisleni, jer starosna grupa od 13 do 17 godina, od 308 minuta dnevnog konzumiranja medijskih sadržaja, 234 minuta (skoro 4 sata) sedi pred ekranima, dok grupa od 18 do 24 godine to čini samo nešto manje tokom dana – 227 minuta. Iskazano u procentima to je 76% (13-17), odnosno 65,5% (18-24) u korist interneta i televizije u odnosu na ostale medije.

Grafikon 6.

0102030405060708090

100

TV IINTERNET

OSTALIMEDIJI

13 - 1718 - 24



48

Internet i televizija nesumnjivo su, kada je reč o mladim ljudima, mediji kojima su oni najviše izloženi tokom dana. Odmah se, naravno, postavlja pitanje koji će od ovih medija prevladati u nailazećem informa-cionom društvu, s obzirom na to da će upravo današnje mlade generacije i njihova medijska orijentacija, nastala socijalizacijom u savremenom medijskom okruženju, determinisati ulogu i značaj svakog od postojećih mas-medija i interneta. Premise za mogući odgovor jesu: prva, poznata Mekluanova zakonitost da: „Jedno novo opštilo (medij – M.M.) nikada nije dodatak nekom starom, niti pak ostavlja staro opštilo na miru. Ono nikada ne prestaje da tlači stara opštila, sve dok za njih ne pronađe nove oblike i položaje” (Makluan, 1971: 224); i druga, današnja zasićenost srp-skog društva, s jedne strane, televizijom, i sa druge – internetom.

Kada je o televiziji reč, nezavisno od opšteg društvenog siromaštva, nije sporno da je njom ostvarena gotovo potpuna, da ne kažemo sto-postotna, zasićenost, jer 98,4% domaćinstava u Srbiji poseduje barem jedan televizijski prijemnik (Vukumirović i drugi, 2008:12).

Zbog poznatih zbivanja u Srbiji i oko nje tokom poslednje decenije 20. veka, prvi komercijalni provajder za internet pojavio se tek 1996. godine, a razvoj novog medija, brojem personalnih računara konekto-vanih na ’mrežu svih mreža’, dešavao se mnogo sporije nego u drugim, početkom devedesetih, srednje razvijenim zemljama. Ipak, podaci Repu-bličkog zavoda za statistiku pokazuju da se i kod nas razvoj novog medija poslednjih nekoliko godina dešava u skladu sa poznatom S-krivom, koja ukazuje na opšti model zasićenosti društva svakim medijem, kao, uosta-lom, i svakim izumom za masovnu upotrebu: najpre ga koristi uzak krug stručnjaka i poznavalaca, zatim društvena elita i, na kraju, najširi krug građana. Naime, personalni računar je 2006. godine posedovalo 26,5% domaćinstva, 2007 – 34%, a 2008. godine – 40,8% domaćinstva. Istovre-meno, na Internet je bilo priključeno: 2006 – 18,5%, 2007 – 26,3 %, i 2008. godine – 33,2 odsto domaćinstava (isto: 14). Malo, i u jednom i u drugom slučaju, u poređenju sa razvijenim zemljama (SAD, zapadnoevropske zemlje, Japan...), u kojima preko 80% domaćinstava poseduje personalni kompjuter, koji su skori svi priključeni na internet, ali sa uočljivo brzom progresijom, koju će, nadalje, sasvim sigurno podsticati pad cena har-dvera i softvera i orijentacija njihovih proizvođača na zemlje poput Srbije, u kojima je zasićenost kompjuterskom tehnologijom niska, a nezaposed-nuto tržište, uzimajući sve takve zemlje zajedno, veliko.



Ne zaboravljajući pomenute premise, može se pretpostaviti da će među mladima, u relativno bliskoj budućnosti, vreme korišćenja inter-neta uveliko premašiti vreme u kojem se izlažu svim mas-medijima, pa i televiziji, posebno ako se obrati pažnja na razloge zbog kojih mladi koriste internet, odnosno gledaju televiziju.

Podaci pokazuju da je televizija za njih postala dominantno zabavni medij, dok ih informativni i obrazovni program, zanemarljivim vreme-nom koje im posvećuju tokom dana, gotovo i ne interesuju.

Tabela 6.

TELEVIZIJA13 – 17 Vreme 18 – 24 Vreme

Filmovi 31,33 Filmovi 36,56Serije 23,28 Muzički program 25,83Sport 22,09 Serije 23,19Muzički program 15,96 Sport 16,68Zabavni program 15,81 Zabavni program 12,15Informativni program 3,03 Informativni program 8,85Obrazovni program 1,77 Obrazovni program 3,71Ukupno (u minutima) 113,27 Ukupno (u minutima) 347,67

Internetu, međutim, pristupaju prvenstveno zbog njegovog najvaž-nijeg (World Wide Web) servisa, kojim se, barem u teorijskom modelu, izbalansirano ostvaruju njegove informativne, obrazovne i zabavne društvene funkcije.

Tabela 7.

INTERNET13 – 17 Vreme 18 – 24 Vreme

Sajtovi (surfing) 70,95 Sajtovi (surfing) 70,21Ćaskanje (chating) 29,75 Ćaskanje (chating) 15,68Facebook, My Space 20,14 Facebook, My Space 14,49Ukupno (u minutima) 120,84 Ukupno (u minutima) 100,38

Da li će se ’duel’ između televizije i interneta završiti njihovom koegzistencijom (uz predominaciju interneta), konvergencijom (nasta-janjem takozvanih telepjutera) ili apsorbovanjem svih mas-medija u ’mrežu svih mreža’ (postojanjem jednog, istovremeno, unimedija i mul-



50

timedija), ostaje da se vidi. Međutim, sva empirijska istraživanja u svetu, uključujući i ovo koje je prvi put izvršeno u Srbiji, kao i ispoljene glo-balne tendencije u medijskom kompleksu, opravdavaju predikcije da će internet postati suveren ne samo u slobodnom vremenu mladih, nego i oblikovatelj novih tipova socijalnih zajednica, pretpostavka drugačijeg razumevanja javne i privatne sfere, te novog poimanja prostora (dislo-ciranost) i vremena (asinhronost) u ljudskom komuniciranju, možda i uslov odvijanja političkog procesa (’permanentni referendum’), čak i razlog za nastajanje novih klasnih odnosa u društvu (nekada zemljopo-sednici – seljaci, danas kapitalisti – radnici, sutra vektoralisti – vlasnici informacija – hakeri; vidi: McKenzie, 2006)...

Kada je reč o radiju, a posebno dnevnim i periodičnim novinama, sasvim je sigurno, i podaci iz ovog istraživanja to pokazuju, da su ovi mas-mediji počeli da broje svoje poslednje ’dane’, zapravo desetleća. To nikako ne znači njihov potpuni nestanak, ali znači preobražaj radija u dominantno lokalni mas-medij, koji će u današnjem obliku funkcioni-sati samo u posebnim delovima dana (uoči odlaska na počinak ili prili-kom buđenja, pre i posle povrataka sa posla u tzv. driving time-u, itd.), dok tiraži novina, kao klasičnog štampanog mas-medija sa fizikalnom strukturom, padaju vrtoglavom brzinom kod nas i u svetu, mada se ne smanjuje broj njihovih čitalaca, čak se i povećava, ali u onlajn verziji. No, takozvane elektronske novine su to samo svojim sadržajem; one su kao posebni medij, u posredničkom smislu, već uveliko integrisane u globalni sistem kompjuterskih mreža – internet, jer i u Srbiji sve iole relevantne (uključujući i lokalne) novine imaju i moraju imati svoje ’mrežno izdanje’.

V

Rezultati empirijskog istraživanja, koji su analizirani u ovom tek-stu, potvrđuju, kada je reč o odnosu škola–mediji u životu mladih i u Srbiji, da je opstanak i budućnost škole, kao tradicionalne obrazovno-vaspitne institucije, neposredno zavistan od njene otvorenosti za funk-cionalno povezivanje sa medijskim kompleksom i njegovim sve snaž-nijim obrazovno-vaspitnim potencijalima, uključujući oba (pozitivni i negativni) vrednosna predznaka. Pedagoški svrsishodna konvergencija



dva, za sada, paralelna sistema nije moguća ako klasična škola širom ne ’otvori’ vrata medijima, tretirajući ih kao premise sasvim novih oblika nastave i učenja, kojim se impregniraju, nadopunjuju, ali i supstitušu klasične forme obrazovno-vaspitnog rada. Obrazac te konvergencije ne može da bude: mediji u školi kao nastavna sredstva, niti: škola i mediji kao paralelni sistemi, nego: škola i mediji kao potpuno novi obrazovno-vaspitni sistem.

Ali, koji mediji?Sudeći po podacima i iz ovog istraživanja, jedan jedini – internet,

kome, sva je prilika, ’pripada’ budućnost. Samo ovaj medij, naime, omo-gućava konfigurisanje potpuno novog obrazovno-vaspitnog sistema u formi multimedijske ’učionice’, koji u prostorno dislociranom i vremen-ski asinhronom ’pohađanju’ nastave i učenju omogućava istovremeno i izbalansirano ostvarivanje društvenih funkcija svakog medija, pa i škole kao svojevrsnog ’medija’ u transmisiji znanja, vrednosnih sistema i kulturnih obrazaca po vremenskoj vertikali (vidi: Debre, 2000). Inter-net omogućava čoveku da uz pomoć sve sofisticiranijih korisničkih programa, brišući razliku između radnog i slobodnog vremena, bude na svakom mestu i u svako vreme sa sopstvenim, individualno odre-đenim zahtevima i očekivanjima, bili oni motivisani informativnim, obrazovnim ili distraktivnim razlozima. U krajnjem ishodu internet, kroz ispoljenu tendenciju apsorbovanja medija masovnog komunicira-nja, omogućava čoveku-pojedincu (danas, ponajpre, mladom čoveku) da sam uobliči i prima različite sadržaje, polazeći od sopstvenih potreba i obraćajući se nekom od mnoštva izvora koji mu stoje na raspolaganju, u vremenu koje sam bira, a ne u satnici koje određuju ’svemogući’ mas-medijski gejtkiperi ili konzervativne školske vlasti.



52

Literatura

Branković, S.: Istraživački projekat • Dnevna ekonomija vremena građana Srbije, Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.Debre, R.:• Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000.Delor, Ž.: • Obrazovanje skrivena riznica, Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Beograd, 1996.Dumazdier, J.: • Vers une civilisation du loisir, Editions de Seuil, Paris, 1962.Grunwald Declaration on Media Education 1982• , www.unesco.org/education/pdf/MEDIA_E.PDF, 2009.Gone, Ž.: • Obrazovanje i mediji, Klio, Beograd, 1998.McKenzie, W.: • Hakerski manifest, Multimedijalni institut, Zagreb, 2006.Mekluan, M.: • Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka, Nolit, Beograd, 1971. МcQuail, D.: • Mass Communication Theory, SAGE Publications, London, 1994.Miletić, M.: „Informaciono društvo: između utopije i ideologije“, • Resetovanje stvarnosti, Protocol, Novi Sad, 2008.New directiones in media education• , British Film Institut, London, 1990.Straubhaar, J. and R. La Rose: • Media Now, Wadsworth/Thompson Learning, Belmont CA, 2004.Vukumirović, D., Pavlović, K. i Šutić, V.: • Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republički zavod za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2008.



OSP UDC 379.8-053.6(497.11) 316.776-053.6:659.3/.4(497.11)

Received: March 15th, 2009 ID 168153612

Professor Mirko Miletić, PhDFaculty of Philosofy, University of Novi Sad

SCHOOL, MEDIA & LEISURE IN THE LIFE OF THE YOUTH IN SERBIA

Summary: In this paper the author is analyzing two issues at the base of results empirical research about a daily using time of citizens in Serbia. Firstly, how much time every day the youth spend in school and learning, how much time they are exposed to media contents and in what way they are using a spare time? Secondly, which medium wiil be dominant in the future, having in mind a media milieu for the socialization of the youth in contemporery times? Using the descriptive-analytics method the author ascertains the youth, in Serbia too, much more exposed to influence of media, in sense of actual time, than thay are spending a time in school and learning. In leisure they are spending distinct a short time in cultural, sports and recreation activities. Internet and television are predominant media in the life of the youth. Taking into consideration data of The Statistical Office of The Republic of Serbia about the growth of personal computer and users of Internet in last few years the author predicts that new medium will impose one’s rule over a process of socialization of the yuong peo-ple in Serbia, too. In the conclusion he insists on redefining of educational sys-tem through covergency of classical school and media complex, like parallel and alternative educetional system.

Key words: youth, school, learning, media, mass media, Internet, spare time, leisure


ONR UDK 316.776:621.721.5(497.11)"2008" 316.728(497.11)

Primljen: 7.4.2009. ID 168154636

Prof. dr Zorica TomićFakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta

UDEO KOMUNIKACIJE U DNEVNOJ EKONOMIJI VREMENA

Sažetak: U radu se interpretiraju rezultati istraživanja dnevne ekonomije vremena građana Srbije, koji se odnose na „komunikativno ponašanje“. Na osnovu dobijenih podataka, u radu se ispituju potencijalne promene u komuni-kativnim standardima utemeljenim na distinkciji između komunikacije „licem u lice“ i posredovane (telefonske) komunikacije, s obzirom na centralnu katego-riju „dnevne ekonomije vremena“. Cilj je detektovanje potencijalnih razlika u „komunikativnom“ ponašanju različitih društvenih grupa s obzirom na para-metre pola, uzrasta i mesta stanovanja.

Ključne reči: komunikacija, posredovanje, mediji, socijalno umrežavanje, interpersonalne relacije, bliskost, distanca

Istraživački projekat Dnevna ekonomija vremena građana Srbije (Branković, S., 2008), posvetio je znatan prostor ispitivanju fenomena komunikacije. Polazeći od teze da je savremeno doba u pravom smislu reči doba vladavine medijske kulture, odnosno, da je u pitanju svojevrsni News Age (Tomić, Z. 2008), u ovom delu istraživanja pažnja je bila fokusirana na pitanje da li je snažan razvoj tehnologije, a posebno u sferi medija (mobilna telefonija, i internet sa svojim komunikativnim performansama), uslovio i promene u načinu na koji komuniciramo. Takođe, polazeći od teze da je savremeno doba mogućno odrediti i kao doba obeleženo svojevrsnim delirijumom komunikacije (Bodrijar, Ž., 1991), jedno od centralnih pitanja odnosilo se na problem polja i opsega komunikacije u odnosu na ukupno dnevno vreme, a time i na pitanje o prevalenciji medijskog posredovanja u odnosu na direktnu i neposredovanu interpersonalnu komunikaciju.

Prof. dr Zorica Tomiæ


56

Teorijski okviri

Postoji mišljenje da su se jezik i neverbalna komunikacija razvili kako bi obavljali dve različite funkcije – jezik da informiše o idejama i događajima, a nevrebalna komunikacija o neposrednom društvenom saobraćanju, odnosno o ličnim doživljajima subjekata, koji su uslov-ljeni datim komunikativnim kontekstom. Problematičnost ovog stava, međutim, osvedočena je činjenicom da verbalna komunikacija zado-voljava više potreba uključenih u socijalnu interakciju, pa se može reći da izbor jezika u verbalnoj komunikaciji odražava i determiniše vrstu društvenog saobraćanja i odnos među učesnicima komunikacije, isto kao i neverbalni znaci (Tomić, Z., 2000).

Utoliko se može reći da je jedna od najznačajnijih odlika interper-sonalne komunikacije, definisanje i oblikovanje odnosa sa drugim lju-dima, bez obzira na to da li su ti odnosi porodični, ljubavni, poslovni ili susedski. U oblikovanju kontakta ili odnosa sa drugim ljudima veliku ulogu igra i veština neverbalnog komuniciranja. Jezičke veštine omogu-ćavaju razvijanje, upotrebu ili nametanje određenog stila govora, dok društvene uključuju senzibilnost u odnosu na različite zahteve učesnika interakcije, okolnosti i teme razgovora.

Iako postoje brojne teorije komunikacije (Littlejohn, S., 1992), njena kontekstualna zavisnost, s jedne, odnosno topos efekata komunikacije, s druge strane, omogućava njeno tipološko razvrstavanje. Tako, inter-personalna komunikacija može biti:

Formalna / neformalna: Ovo određenje definiše razliku između kalkulisane i spontane upotrebe komunikacijske veštine, ukazujući na stepen svesti koju komunikator može imati u pogledu efekata svog kon-takta sa drugima.

Javna / privatna: Ovom podelom sugerisana je razlika u pogledu konteksta komunikacije, odnosno, u pogledu predstavljanja i svesti da komunikacijski proces može posmatrati neko sa strane. Tako na primer, kao po pravilu, komunikacija na javnom mestu pretpostavlja izbegava-nje upotrebe neverbalnih znakova i isključuje pokazivanje emocija.

3. Distancirana / intimna: Ovo određenje ukazuje na različit kva-litet odnosa i veza između osoba koje su u komunikaciji. Ali, isto tako može ukazivati i na razliku u pogledu mesta na kojem se komunika-cija odvija. Distancirana komunikacija uključuje izvestan formalizam


Udeo komunikacije u dnevnoj ekonomiji vremena 57

u govoru ili nastupu, dok intimna pretpostavlja bliže i čvršće odnose među ljudima.

Ritualna / otvorena: Ova distinkcija ukazuje na različite moguć-nosti predvidivosti upotrebe određenog komunikacijskog koda. Ritu-alizovana komunikacija potvrđuje veze, sklonosti i osećanja sigurnosti u grupi koja upražnjava izvesne ritualne forme opštenja. Upravo zbog ovoga ona ne omogućava razvijanje otvorenih formi opštenja, u okviru kojih se komuniciranje koristi kako bi se izrazila osećanja ili nove ideje.

Funkcionalna / ekspresivna: Razgraničenje ovog tipa ukazuje na razlike u kvalitetu i svrhovitoj upotrebi jezika. Drugim rečima, u prvom slučaju jezik se koristi striktno funkcionalno, a u drugom kao sredstvo diskusije i spekulacije (Tomić, Z., 2000).

Regulacija kontakta sa drugom osobom u zavisnosti je, istovremeno, i od svesnih i od nesvesnih znakova, ali isto tako i od konteksta, koda, situacije ili svrhe komunikacije shvaćene kao povratna informacija ili fidbek (feedback). U interpersonalnoj komunikaciji koncept povratne sprege ima dva aspekta. U prvom smislu, povratna sprega pretpostavlja slanje određene poruke preko verbalnih ili neverbalnih kanala, kako bi se dobio odgovor na datu poruku, od osobe kojoj je upućena. Drugi aspekt povratne sprege ukazuje na činjenicu da se odgovor podešava u skladu sa sadržajem, stilom i ciljem komunikacije. Povratna sprega može biti i verbalna i neverbalna, ohrabrujuća ili neodobravajuća, pa je upotreba adekvatnih strategija efikasno sredstvo za dobijanje povrat-nog odgovora (sprege).

Istraživanje koje je pred nama temelji se na ispitivanju potencijalne razlike u vremenu provedenom u direktnoj (licem u lice) i indirektnoj komunikaciji (posredstvom fiksnog ili mobilnog telefona) u dnevnoj ekonomiji vremena građana Srbije. Iako su istraživanja (Plant, S., 2001) pokazala da nema strukturalnih razlika među kulturama (na primer, istočne kulture i Amerika) u pogledu korišćenja mobilnih telefona, čini se da je ovo istraživanje jedno od prvih (ako ne i prvo) koje postavlja pitanje o mestu (značaju i intenzitetu) međuljudskih kontakata (komu-nikacije) u okviru svakodnevne rutine.

Ako se uzme u obzir internacionalna priroda tehnologije (Rhein-gold, H., 2002), fascinacija novumima savremene kulture (Tomić, Z., 2008), i već ranije teorijski elaborirani fenomen narcističke kulture kao strukturalne forme postindustrijskih društava (Lasch, C., 1986), u



58

čijem su središtu fenomeni distance i kalkulisane komunikacije (Tomić, Z., 2006), onda se i čitavo istraživanje, a posebno deo koji se tiče komu-nikacije, može svrstati u red onih koja fundamentalno elaboriraju pro-blem „životnih stilova“ (Čejni, D., 2003).

Na promenjenu strukturu „iskušavanja sveta“ pod uticajem tehno-logije, a posebno medija, ukazao je svojevremeno Makluan (Makluan, M., 1971), koji je – saglasno svojoj teoriji kulture kao teoriji medija – apostrofirao značaj medija za razumevanje strukture komunikacije, a time i za procese enkodiranja i dekodiranja poruke, čime se u fokus teo-rije stavlja ne primarno komunikacija, već upravo transmisija (Debre, R., 2000). Ako se prihvati njegova teorijska hipoteza, prema kojoj je tele-fon svojevrsni produžetak čula sluha i govora (Makluan, M., 1971:238), onda se u savremenoj elektronskoj epohi može reći da više od toga, mobilni telefoni predstavljaju tehnološki modus koji uslovljava savre-meni fenomen komprimovanja prostora i vremena.

Teza Irvina Velša da ne podnosi mobilne telefone jer nam njihovi vlasnici „nasrtljivo nabijaju svoj posao u lice“, danas kada mobiteli nisu više privilegija japijevaca, uvek budnih berzanskih mešetara, i kada je sve više čak i dece koja se ne mogu zamisliti bez ove svojevrsne meša-vine igračke i elektronskog povodca na koji su ih smišljeno stavili rodi-telji, deluje anahrono.

U eri hipertehnologije koja omogućava telefoniranje bukvalno sa svakog mesta, od ulice, gradskog prevoza, bioskopa ili školskog časa, ne samo da smo potencijalno na raspolaganju drugima u svako doba i na svakom mestu, već smo neosetno uvučeni u tuđe privatne živote i ispovesti, dnevne jelovnike, rođačka ogovaranja ili erotska ćaskanja. Jer, telefon je kao aparat koji jemči privatnost, kao deo lične i prisne opreme pojedinca – kako bi to rekao Makluan, iz zatvorenosti privatnog pro-stora predsoblja ili dnevne sobe, izašao u javnost na ulice i trgove. Šta-više, može se reći da je pojava mobilnog telefona, kao ličnog komunika-cionog aparata, kao deo privatne opreme pojedinca, uslovila promenu na planu funkcionalizovanja komunikativnog prostora porodice. Ako je stacionarni telefon koji su koristili svi članovi porodice uglavnom bio lociran u predsoblju, što je potvrđivalo njegovo svojstvo „zajedničkog dobra“, i time ograničavalo vreme pojedinačnog telefoniranja, ostavlja-jući ukućanima više mogućnosti za direktne interakcije, znači li to da je masovna upotreba mobilnog telefona, ne samo promenila komuni-



kativne navike i izuzela iz opticaja standardizovanje uobičajenog vre-mena u kojem se telefonira, već i uticala na promenu intenziteta i opsega komunikacije u okviru porodice?

Sudeći prema rastućem broju korisnika mobilnih telefona (Plant, S., 2001), moglo bi se zaključiti da savremeni svet neprekidno komunicira, da razgovara više, češće i duže nego ikada pre. A u stvarnosti, čini se da su u pravu oni koji su saglasno savremenoj (neo)narcističkoj paradigmi, detektovali zapravo siromašenje komunikacije (Lipovecki, Ž., 1987). U trendu opšte telefomanije, celodnevnog priključenja na mobilni kao na infuziju, sveopšteg, brzog i jeftinog slanja SMS poruka, pothranjuje se iluzija da je lako stići do drugoga. Kafići, trgovi i ulice su puni usamlje-nih ljudi koji umesto da razmenjuju poglede, kontakte i dodire sa dru-gima, provode vreme zadubljeni u ekrane svojih telefona igrajući igrice, šaljući poruke ili razgovarajući sa odsutnima. U eri globalnog umreža-vanja, površnog komuniciranja i proračunatih kontakata, čini se da je i u Srbiji sve manje ljudi spremnih na otvorenu i direktnu komunikaciju, a sve više unezverenih solera (Tomić, Z., 2006), koji umesto partnera ili kućnog ljubimca grle svoj mobilni telefon. Da li će stvarni zagrljaji ustupiti pred zavodljivošću telefoniranja, ostaje da se vidi. Ali s tehno-logijom moramo biti oprezni, jer su njene opcije savremena varijanta pakta sa vragom: koliko nam pruži – toliko će nam uzeti.

Iako su do sada urađena brojna istraživanja koja su se bavila pitanjem uticaja mobilnih telefona na promene životnih stilova, koja su finansirale ili velike kompanije ili uticajni provajderi (Plant, S., 2001), ona su pred-stavljala pokušaj interpretacije učinka tehnologije na razumevanje pojave novih kulturnih i socijalnih fenomena (Rheningold, H., 2003). Tako su se kao teorijski toposi pojavili fenomeni nove „pismenosti“ ili „apologije distance“ (Tomić, Z., 2006), kao jedne od kardinalnih odlika visokoteh-nologizovane savremene kulture, kao i pitanja o različitim mogućnostima primene performansi mobilne telefonije na druge sfere socio-kulturnog umrežavanja od tele-učenja, pa sve do glasanja (Nyri, K., 2003).

U ovom radu se koriste samo podaci koji se odnose na vreme prove-deno u direktnoj komunikaciji sa drugom osobom, licem u lice (u kući i van kuće), kao i na broj razgovora (fiksnim ili mobilnim telefonom) obavljenih u toku dana. Podaci su relevantni za detektovanje potenci-jalnih promena životnog stila građana Srbije, nastalih kao posledica šizofrenosti tranzicije i teških političko-ekonomskih pritisaka kojima



60

je Srbija izložena u poslednjih 20 godina, kao i ispitivanju potencijalnih razlika u komunikativnim navikama s obzirom na uzrast (7 starosnih grupa), pol i mesto stanovanja (grad / selo).

Živa komunikacija

Apartno od razlike između „žive“, odnosno direktne, i indirektne komunikacije, pokušaj detektovanja „komunikativnih kvota“ saglasno odrednicama „komunikacije u kući“ i „van kuće“, imao je za cilj mapi-ranje potencijalnih razlika u komunikativnom ponašanju ispitanika, saglasno pomenutim promenama socio-kulturne paradigme, odnosno uticaju nove komunikacione tehnologije. Iako istraživanje u ovoj fazi nije imalo za cilj ispitivanje sadržaja, odnosno kvaliteta tipološki razvrstanih modela komunikacije, vreme posvećeno komunikaciji sa „drugima“ u kući i van kuće, može biti značajan pokazatelj promena u intenzitetu interpersonalnih relacija ostvarenih u okviru porodičnog prostora, i time, mogući indikator globalnog fenomena „disfunkcionalizovanja“ porodice kao i generalnog labavljenja socijalnih veza (Lasch, C., 1986.)

Tabela 1: Živa komunikacija (licem u lice) u kuæi i van kuæeUčesnici u komunikaciji uživo Prosečno trajanje

(minuta)

ŽIVA KOMUNIKACIJA U KUĆI / STANU, s ukućanima 47,32

S prijateljima 17,27Sa dečkom / devojkom 9,37Sa kolegama i saradnicima na poslu 11,53UKUPNA ŽIVA KOMUNIKACIJA VAN KUĆE: Koliko vremena ste van kuće proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vašim...

135,97

Ukućanima 14,91Sa prijateljima 47,29Sa dečkom / devojkom 11,90Sa kolegama i saradnicima na poslu 61,87Sa kolegama i saradnicima na poslu 62,23Ukupna živa komunikacija sa prijateljima 64,56Ukupna živa komunikacija sa dečkom / devojkom 21,27Ukupna živa komunikacija sa kolegama / saradnicima 73,40



Tabela pokazuje da ukupno dnevno vreme žive komunikacije i u kući i van kuće sa ukućanima iznosi prosečno 62,23 minuta, sa prijate-ljima 64,56, sa dečkom ili devojkom 21,27, dok na kolege i saradnike na poslu otpada 73, 40 minuta.

U I starosnoj grupi (13-17) najviše vremena u živoj komunikaciji posvećeno je razgovoru sa prijateljima (oko 99,09 minuta), sa ukuća-nima (oko 67,73) sa dečkom ili devojkom (oko 24,85), dok na ostale (kolege i saradnike) odlazi 32,10 minuta.

Zanimljivo je, a s obzirom na uzrast i očekivano, da populacija „mlađih adolescenata“ u živoj komunikaciji sa ukućanima van kuće provede relativno malo vremena (10,77 minuta), što pokazuje da mladi u ovom uzrastu retko provode vreme van kuće sa roditeljima ili ukuća-nima. Takođe, činjenica da slobodno vreme van kuće u najvećoj meri posvećuju komunikaciji sa prijateljima (u proseku 82,47 minuta), može biti pokazatelj životnog stila mladih, u kojem međusobne kućne posete skoro da nisu u opticaju.

U II grupi (18-24 godina) primetna je veća vremenska kvota posve-ćena direktnoj komunikaciji sa dečkom, odnosno devojkom, sa kojima u živoj komunikaciji van kuće provedu 36,7 minuta dnevno. Za razliku od prethodne grupe, u ovoj je primetno izvesno „socijalno otvaranje“, koje pretpostavlja međusobno posećivanje momaka i devojaka koji su u vezi, što potvrđuje podatak da prosečno 26,30 minuta dnevno posvećuju ovom tipu žive komunikacije u kući. Kako mladi u ovom uzrastu, zbog školskih (i poslovnih) obaveza, najviše vremena provode van kuće, sasvim je pri-rodno da nešto više vremena posvećuju komunikaciji sa prijateljima (76,29) i saradnicima (75,91) nego partnerima (63,01) ili ukućanima (60,22).

U III grupi (25-30) ispitanika, koji predstavljaju socijalno akti-van sloj mladih ljudi na početku karijere, potpuno je očekivan rezultat prema kojem najveći deo vremena provedu u komunikaciji sa kolegama i saradnicima (110,64 minuta dnevno). U živoj komunikaciji sa prijate-ljima provedu prosečno 75,31 minuta dnevno, dok sa ukućanima 57,72 minuta. Zanimljiv je podatak da u poređenju sa ovim pokazateljima, drastično manje vremena, tek 40,85 minuta, provedu u komunikaciji sa partnerima. Ovaj podatak je relevantan između ostalog i zato što potvr-đuje tezu o promenjenoj kulturnoj paradigmi, i time ocenu da je pro-blem „bliskosti“ i ostvarivanja interpersonalnih partnerskih veza, jedan od najsimptomatičnijih repera nove društvene klime (Tomić, Z., 2006).



62

U IV grupi (31-40) – radno i socijalno veoma aktivnoj grupi, naj-veća „komunikativna kvota“ primetna je u komunikaciji sa kolegama i saradnicima na poslu, na šta odlazi 131,53 minut dnevno. Iako ovu grupu uglavnom sačinjavaju ljudi koji imaju svoje porodice ili žive u braku, zanimljivo je da je u odnosu na komunikaciju sa ukućanima (68,92 minuta dnevno), komunikacija sa prijateljima, kako van kuće tako i u kući, prilično intenzivna i da iznosi prosečno 59,45 minuta. U V grupi (od 41-50), podaci su gotovo identični kao sa pokazateljima iz IV grupe (sa ukućanima 68,55, sa prijateljima 57,68, sa kolegama i saradni-cima, 114,05 minuta u danu). Zanimljivo je da se u VI grupi (od 51-60) ukupno vreme provedeno u komunikaciji sa prijateljima neznatno, ali ipak povećava, i iznosi 63,66 minuta, dok se vreme provedeno u komu-nikaciji sa saradnicima i kolegama značajno smanjuje (94,93). Ovi rezul-tati nedvosmisleno pokazuju različite vrednosne i socijalne orijentacije ispitanika, u zavisnosti od životnog uzrasta. Ako je, naime, u radno aktivnoj dobi izrazit naglasak na socijalno-statusnom pozicioniranju i time na komunikaciji u okviru poslovnog okruženja, porast interesova-nja za komunikaciju sa prijateljima, s jedne, i više slobodnog vremena, s druge strane, bitno markiraju orijentaciju ispitanika iz VI grupe. Zani-mljivo je, takođe, da se vreme provedeno u komunikaciji sa ukućanima, u IV, V i VI grupi gotovo međusobno ne razlikuje, dok u poređenju sa ispitanicima iz III grupe, postoji znatno odstupanje. Manje intenzivna komunikacija sa ukućanima u okviru ove grupe, predstavlja takođe jedan od očekivanih rezultata, budući da je u pitanju potreba za inten-zivnijim socijalnim umrežavanjem, van porodičnog okruženja.

Što se tiče VII grupe (61+), primetna je tendencija smanjenja intenziteta žive komunikacije, budući da ukupna komunikacija sa ukućanima iznosi 52,80, sa prijateljima 56,70, dok sa saradnicima i kolegama (zbog odlaska u penziju ili pripreme za penziju) spada na samo 3,24 minuta dnevno.

Predrasuda da su žene u načelu pričljivije i „komunikativnije“ od muškaraca izgleda da će morati da bude delimično revidirana. Istraži-vanje je pokazalo da žene u živoj komunikaciji sa ukućanima provedu 62,37 minuta, sa prijateljima 60,14, sa partnerima 19,09, dok sa kole-gama i saradnicima provedu 70,87 minuta dnevno. Muškarci, međutim, u živoj komunikaciji sa ukućanima provedu gotovo jednako vremena kao i žene (62,05), dok prijateljima posvete čak 10 minuta više (70,05), a sa kolegama i saradnicima na poslu provedu 76,54 minuta. Najzani-



mljiviji je podatak da i u komunikaciji sa partnerkama provedu više vre-mena (23,96) nego žene sa svojim partnerima! Ovaj podatak može da ukaže na nekoliko zaključaka.

Prvi je da u Srbiji danas, veći broj muškaraca nego žena ima par-tnerku ili uživa u emotivnoj vezi, u kojoj je mogućno ostvarivati direk-tnu, živu i neposredovanu komunikaciju!

Drugi zaključak je, da određeni procenat muškaraca u Srbiji ima „dvostruke“ ili višestruke veze, čime bi se objasnila pokazana razlika u „ženskoj“ i „muškoj“ minutaži u partnerskoj komunikaciji!

Konačno, ovi podaci možda govore u prilog tezi da su muškarci više nego žene, skloniji direktnoj, neposredovanoj, odnosno komunika-ciji „licem u lice“ sa partnerkama. Takođe, ovaj podatak može ukazivati na činjenicu da muškarci, za razliku od žena, ne preferiraju korišće-nje telefona za razmenu onih poruka koje su u opticaju u partnerskim vezama i koje deluju prirodnije u „živom“ kontaktu.

U pogledu mesta stanovanja, istraživanje je pokazalo da su ljudi koji žive u prigradskim naseljima gostoljubiviji i zainteresovaniji za komunikaciju u kući, kako od stanovnika urbanih (ne poznaju kom-šiluk), tako i od stanovnika u seoskim sredinama (nemaju vremena za „ćaskanje“). Najviše vremena u komunikaciji sa partnerima provedu stanovnici urbanih sredina (24,38), stanovnici prigradskih naselja nešto manje (22,78), dok u seoskim sredinama ta kvota iznosi tek 11,94 minuta dnevno. Ovaj podatak može ukazivati na nekoliko činjenica, od kojih je prva da je u seoskim sredinama institucija „zabavljanja“ retka, odnosno da kraće traje nego u gradovima, zatim da su ispitanici iz ovih sredina uglavnom već u braku, i konačno, da u selima živi sve manje mladih ljudi, raspoloživih za pomenuti tip komunikacije.

Posredna komunikacija

U ovom delu istraživanja pažnja je bila posvećena detektovanju potencijalnih razlika u korišćenju fiksnog, odnosno mobilnog telefona, s obzirom na parametre uzrasta (sedam starosnih grupa), pol i mesto stanovanja. Cilj ovog dela istraživanja bio je da se ispitaju potencijalne razlike u navikama među ovim grupama korisnika, kao i da se mapi-raju eventualne razlike u sklonosti ka posredovanoj komunikaciji, koje



64

bi mogle da budu relevantni pokazatelji pojave novih socio-kulturnih fenomena. Za razliku od prethodnog dela istraživanja koje je u fokusu imalo vreme provedeno u komunikaciji, u ovom delu istraživanja akce-nat je na kategoriji učestalosti upotrebe telefonskih aparata.

Fiksni telefon

Podaci pokazuju da prosečan građanin Srbije dnevno obavi 4,04 razgovora fiksnim telefonom, od čega 1,76 odlazi na razgovore sa kole-gama ili poslovnim saradnicima, dok 1,94 na razgovore sa majkom. Žene u Srbiji koriste fiksni telefon više nego muškarci. One telefoniraju 4,59 puta dnevno i to najčešće majci (3,38), dok su u ovoj praksi muš-karci nešto umereniji – telefoniraju 3,37 puta dnevno, od čega 1,29 put kolegama na poslu. Činjenica da žene prednjače u telefoniranju maj-kama, može biti interpretirana kao podatak koji svedoči o još uvek živoj porodičnoj komunikaciji i snažnim porodičnim vezama, pa makar one bile i samo preko telefona. Takođe, ovaj podatak može govoriti o tome da je savremeni stil života, prestrukturisanje radnog dana i smanjeni prostor slobodnog vremena, uslovio smanjivanje mogućnosti za direk-tne susrete, kako sa prijateljima, tako i sa članovima porodice.

U odnosu na mesto boravka, najčešće koriste fiksni telefon stanov-nici gradova (4,58 puta dnevno), dok ga stanovnici prigradskih i seoskih naselja koriste ređe, i skoro u identičnoj meri – 3,25 puta u prigradskim i 3,22 puta u seoskim naseljima. Iako stanovnici urbanih sredina pre-dominantno koriste fiksni telefon da razgovaraju sa svojim majkama, stanovnici prigradskih naselja uglavnom uravnoteženo koriste fiksni telefon, sa nešto izraženijom navikom da se telefonira deci (0,56 puta). Zanimljivo je, takođe, da stanovnici seoskih sredina najviše koriste fik-sni telefon za komunikaciju koja se tiče posla (1,39).

U I grupi (13-17 godina), prosečno se obavi 3,56 telefonskih razgo-vora fiksnim telefonom, od čega 1,21 put se telefonira drugu ili drugarici, dok u II grupi (18-24) fiksni telefon se koristi samo 2,94 puta. III grupa (25-30) nešto ređe nego prva grupa koristi fiksni telefon (3,29 puta), uglavnom zbog posla (1,55 puta). Vrlo slični nalazi su i u okviru III grupe (31-40 godina), u kojoj se sa fiksnog telefona razgovara 3,63 puta dnevno, takođe najviše zbog posla (1,51). Fiksni telefon najviše koristi V grupa



(41-50) – čak 6,92 puta dnevno, dok VI grupa (51-60) obavlja razgovore fiksnim telefonom 5,21 puta dnevno. Fiksni telefon najređe koristi naj-starija grupa ispitanika (61+), tek 2,64 puta dnevno, što je s obzirom na siromašenje njihovih socijalnih ili profesionalnih veza i očekivano.

Tabela 2: Proseèan broj razgovora fiksnim telefonom, dnevno

Učesnici u komunikaciji sa ispitanikom Broj razgovora / danUkupan broj razgovora fiksnim telefonom 4,04Drug / prijatelj 0,89Drugarica / prijateljica 1,01Dečko / devojka – partner / partnerka 0,51Majkam 1,94Otac 0,63Brat 0,12Sestra 0,20Dete (sin / ćerka) 0,50Rođak 0,95Neko drugi 0,84Kolege i druge osobe vezane za posao kojim se ispitanik bavi 1,76

Mobilni telefon

Činjenica da prosečan broj razgovora mobilnim telefonom u Srbiji za jednu četvrtinu premašuje broj telefoniranja fiksnim, pre svega uka-zuje na zavodljivost tehno-novuma, bogatije performanse nove genera-cije aparata kao i na „internacionalnu prirodu“ tehnologije, odnosno, na činjenicu da se u pogledu aplikacije novih tehno-gadžeta Srbija ne razli-kuje od ostalih zemalja u okruženju, budući da broj korisnika mobilne telefonije neprekidno raste.

Žene u proseku obave 3,95 razgovora mobilnim telefonom, od čega, 0,79 puta razgovaraju sa drugom ili drugaricom, 0,64 sa partnerom i 0,48 sa kolegama ili saradnicima na poslu. Za razliku od njih, muškarci prosečno obave 6,47 razgovora dnevno mobilnim telefonom, od čega 2,11 puta razgovaraju sa kolegama ili saradnicima na poslu, 1,29 puta sa drugom, dok sa partnerkom obave 0,86 razgovora dnevno.

Činjenica da muškarci u Srbiji skoro dva puta češće razgovaraju mobil-nim telefonom sa svojim drugovima nego sa partnerkama, može ići u prilog



66

tezi, da kada su u pitanju interpersonalne, a posebno partnerske relacije, muška populacija preferira direktnu komunikaciju u odnosu na telefonsku. Jedan od mogućih razloga za ovakav rezultat treba tražiti u tradicionalnoj podeli polnih uloga, prema kojoj muški „aktivizam“ po definiciji isključuje „previše“ priče, a posebno strast „ćaskanja“ karakterističnu za žene.

Tabela 3: Proseèan broj razgovora mobilnim telefonom, dnevno

Učesnici u komunikaciji sa ispitanikom Broj razgovora / danUkupan broj razgovora mobilnim telefonom 5,08Drug / prijatelj 0,71Drugarica / prijateljica 0,58Dečko / devojka – partner / partnerka 0,74Majka 0,34Otac 0,15Brat 0,15Sestra 0,20Dete (sin / ćerka) 0,52Rođak 0,22Neko drugi 0,26Kolege i druge osobe vezane za posao kojim se ispitanik bavi 1,21

Sa druge strane, muška orijentacija prema razgovorima sa prijate-ljima, ukazuje na tendenciju očuvanja tzv. muškog saveza, što zbog pro-menjene strukture radnog dana i sve manje slobodnog vremena upu-ćuje na ovaj vid komunikacije kao na supstituciju „stvarnih susreta“ i nadomeštanje direktne interakcije.

Generalno uzevši, i ovi podaci, kao i oni koji se odnose na „živu“ komunikaciju, pokazuju da su muškarci zapravo mnogo veće „pričalice“ od žena, odnosno, da su saglasno relevantnom kategorijalnom aparatu, socijalno snažnije umreženi nego žene. Ako se tome doda i činjenica pojave novih menadžerskih poslova, u čijem su središtu različite forme „posredovanja“ i strategije pregovaranja, koji pretpostavljaju neku vrstu obaveze da se „komunicira“, onda ovakav nalaz ne treba da čudi. Sa druge strane, pomenuti rezultati pokazuju da su u odnosu na žene, kao i kad su u pitanju, recimo, automobili, ili svojevremeno audio-oprema, muškarci u većoj meri tehno-zavisnici.

Takođe, treba imati u vidu da se u ovom delu istraživanja nije uzela u obzir ni učestalost kao ni sadržaj „epistolarne komunikacije“ mobil-



nim telefonom, odnosno performanse SMS komunikacije. Mogućno je da bi nalazi ovog tipa mogli biti drugačiji, odnosno da bi pokazali sličnu, ako ne i jednaku zainteresovanost kako muškaraca tako i žena za ovu vrstu posredovane, odnosno „distancirane“ i potencijalno „odlo-žene“ komunikacije.

Što se tiče kategorije mesta stanovanja, istraživanje je pokazalo da ljudi u gradskim sredinama obave prosečno 6,06 razgovora mobilnim telefonom, u prigradskim 5,58, dok u seoskim samo 2,09. U malim seo-skim sredinama, čini se da je potreba za posredovanom komunikacijom manja nego u gradskim sredinama, između ostalog i zato što su „raz-daljine“ manje, a struktura organizacije radnog dana manje podređena socijalnom umrežavanju nego u gradovima ili prigradskim naseljima.

U pogledu starosnih grupa, ispitanici u uzrastu od 13 do 17 godina obave prosečno 5,24 razgovora mobilnim telefonom. Apsolutno najveći broj razgovora mobilnim telefonom dnevno obave korisnici uzrasta od 18 do 24 godine, čak 8,53 puta dnevno. U grupi od 25 do 30 godina, taj broj je nešto manji i iznosi 7,95 razgovora dnevno, da bi sa svakom sledećom grupom taj broj postepeno opadao. Tako već u grupi uzrasta od 31 do 40 godina, broj razgovora mobilnim telefonom iznosi 6,78, u grupi od 41 do 50 godina 6,61, u grupi od 51 do 60 godina 3,96, dok u najstarijoj grupi ispitanika uzrasta preko 61 godine, u proseku se dnevno obavi tek 1,08 razgovora mobilnim telefonom. Relativno slaba upotreba mobilnih telefona u grupi najstarijih ispitanika, ne samo da potvrđuje prethodno iznetu tezu o postepenom slabljenju njihovih socijalnih veza, već i činjenicu da su „tehno-novumi“ retko njihov izbor i izazov.

Ako najmlađi korisnici (I grupa) mobilni telefon najčešće koriste kako bi razgovarali sa drugovima i drugaricama (1,39 puta), najaktivniji korisnici (18-24) najviše koriste mobilni telefon za razgovor sa dečkom, odnosno devojkom (1,74 puta), kao i sa drugom (1,65) ili drugaricom (1,58). U uzrastu od 25 do 30 godina, takođe se najviše puta razgovara sa partnerom / partnerkom (1,69), ali ipak manje nego u prethodnoj grupi, između ostalog i zato što znatan deo „komunikativne raspoloži-vosti“ ove populacije otpada na komunikaciju sa kolegama ili saradni-cima (1,62 puta). Upućenost na korišćenje mobilnih telefona u poslovnoj komunikaciji raste sa uzrastom, pa je tako u grupi od 31 do 40 godina taj broj 2,14, dok je u najaktivnijoj i socijalno najpotentnijoj grupi (41-50 godina), taj broj znatno veći i iznosi 2,63 razgovora dnevno.



68

Relativno slaba upotreba fiksnih telefona u odnosu na mobilne, svakako je u vezi sa činjenicom da mobilni telefon pretpostavlja „privat-nost“ kao kategoriju koja omogućava komparativnu prednost u odnosu na fiksni telefon. Takođe, laka dostupnost, permanentna komunika-tivna raspoloživost, mogućnost kontrole komunikativnog okruženja sa opcijom identifikacije poziva u svom središtu, kao i standard odložene, odnosno planirane komunikacije, predstavljaju opcije koje trasiraju nove forme društvene komunikacije.

Ovo istraživanje je pokazalo da – saglasno promenama u struk-turi radnog dana – koje u doba „turbo-kapitalizma“ u uslovima tran-zicije, dramatično skraćuju vreme raspoloživo za direktnu interakciju sa drugima koje doživljavamo kao bliske (porodica, partneri, prijatelji), potreba za kontaktom, s jedne strane, odnosno društvena obaveza da se „komunicira“, s druge, nalazi svoju realizaciju u široko rasprostranjenoj „posredovanoj“ komunikaciji. Treba, međutim, uzeti u obzir činjenicu da je ovo istraživanje rađeno neposredno pre nego što je svetska eko-nomska kriza obnarodovana. Može se, naime, pretpostaviti da će nastu-pajući opoziv paradigme „turbo-kapitalizma“ sa visokokompetitivnim načelom u svom središtu, bezobzirnošću koja se nalaže kao društveni kôd i prikrivenim „nalogom“ da se „izgubimo u komunikaciji“, doneti promenu vrednosnog sistema, socio-ekonomskog okruženja i time nuž-nost povratka „arhaičnim“ praksama društvenog opštenja, utemeljenim na direktnoj, otvorenoj i prisnoj komunikaciji sa ukućanima, prijate-ljima, partnerima i komšijama.



Literatura

Bodrijar, Ž.: • Simulakrumi i simulacija, Novi sad, Svetovi, 1991.Branković, S.: • Dnevna ekonomija vremena građana Srbije, Beograd, 2008.Čejni, D.: • Životni stilovi, Beograd, Klio, 2003.Debre, R.: • Uvod u mediologiju, Beograd, Klio, 2000.Lasch, C.: • Narcistička kultura, Zagreb, Naprijed, 1986.Lipovecki, Ž.: • Doba praznine, Novi Sad, Književna zajednica Novog Sada, 1987.Littlejohn, S. W.: • Theories of Human Communication, Belmont CA, Walsworth, 1991.Makluan, M.: • Poznavanje opštila, Beograd, Prosveta, 1971.Nyri, K.: • Mobile Democracy-Essays on Society,Self and Politics, Passagen, 2003.Plant, S.: • On the mobile-the effect of mobile telephone on social and individual life, Motorola, 2000.Rheingold, H.: • Smart Mobs: The next Social Revolution, Basic Books, 2003.Schramm, W.: • Man, Messages and Media, Harper and Row, 1973.Tomić, Z.: • Komunikologija, Filološki fakultet, Beograd, 2000.Tomić, Z.: • News Age, Službeni glasnik, Beograd, 2008.Tomić, Z.: • Poljubac u doba kuliranja, Narodna knjiga, Beograd, 2006.



70

OSP UDC 316.776:621.721.5(497.11)"2008" 316.728(497.11)

Received: April 7th, 2009 ID 168154636

Professor Zorica Tomić, PhDFaculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade

THE ROLE OF COMMUNICATION IN DAILY TIME ECONOMY

Summary: The work interprets the results of a research of Serbian citizens’ daily time economy, as they relate to „communicational behavior.” On the basis of obtained data, the work investigates potential changes in communicational standards based on a distinction between „face-to-face“ communication and indirect (telephone) communication, as they relate to the central category, “daily time economy.” The goal is to detect potential differences in the “communica-tional” behavior of various social groups, in accordance with the parameters of gender, age and place of residence.

Key words: communication, mediation, media, social networking, inter-personal relations, closeness, distance


ONR UDK 316.776:801.73 316.774

Primljen: 12.4.2009. ID 168155404

Prof. dr Zoran JevtovićFakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta

KOMUNICIRAM – ZNAÈI POSTOJIM!

Sažetak: Posledice najnovijih globalnih zbivanja u sferi masovnog komunicira-nja sve su vidljivije i u javnom prostoru Srbije, koji se sve češće nalazi pod analitič-kom lupom komunikologa, mediologa, psihologa, antropologa, sociologa, lingvista, filozofa i drugih naučnika. Nove medijske alatke menjaju tradicionalne pojmove prostora i vremena, jer proizvodeći simulacije i simulakrume nameću nove vredno-sti kreativnog života prepunog emocionalnih, intenzivnih, kvalitetnih i multidimen-zionalnih doživljaja. Otuda poruka menja identitet, slika opčinjava i zavodi, idoli reprezentuju sofisticirano kreirane potrošačke navike, dok publika, utonula u obe-ćavajući mrak medijskih iluzija, skoro i ne primećuje da sve više postaje narkotički zavisnik od komunikacionih produžetaka.

U fokusu ovog istraživanja je preobražaj tradicionalnog komuniciranja iza-zvan mobilnim telefonima i diskursom koji je nametnuo nova značenja. Ono što je tranzistor učinio za eksploziju audio-tehnike, to je mobilni telefon za sferu moder-nih komunikacija. Magija SMS poruka, ali i novih medijskih formata nije samo teh-nološki, već i kulturni proces koji redefiniše naše slobodno vreme. Poplava dolazećih i odlazećih poruka postepeno osamljuje pojedinca, koji živeći u sopstvenom svetu informacije kreira prema fabrikovanim hedonističkim potrebama. Klasična nauka sporo odgovara na mobilni izazov, sa sve izglednijom nedoumicom šta se komuni-cira: poruka ili značenje? Tehnološki produžeci sjajno koriste neraskidivost biološ-kog i komunikološkog, jer u svetu poderanih društvenih tkanina moć je u direktnoj zavisnosti od količine i kvaliteta simbola kojima pojedinci i zajednice raspolažu. Kopernikanskim preobražajima ruše se prethodne personalne barijere, medijskim predstavama beži se od stvarnosti, dok se intenzivnim komunikacionim signalima nadoknađuje žudnja za izvornim druženjem, ljubavlju i bivstvovanjem. Kreativne industrije nude imaginarni identitet, ali pravo pitanje je: ima li u njemu mesta za ljudsku dušu?

Ključne reči: mas-mediji, slobodno vreme, mobilni telefoni, nove forme komu-nikacije, zabava

Prof. dr Zoran Jevtoviæ


72

Doba u kojem živimo nemoguće je zamisliti bez masmedijskih alatki, jer su nekadašnja opštila čovekovih produžetaka1 toliko duboko zašla u prostore čovekovog delovanja, da se može konstatovati kako bi život bez njih postao nemoguć! U Srbiji više od 1,9 miliona građana kori-sti internet, 97,8% poseduje barem jedan TV aparat, 33% prikopčano je na kablovsku mrežu, računare ima 37% a laptopove 4,8%.2 Kolektivne potrebe za informacijama, zabavom i inovacijama sve više se prilago-đavaju interesima profita, što kao posledicu proizvodi dramatičan pre-obražaj sociokulturnog okruženja. Počinje velika bitka medija za tre-nucima čovekove pažnje, redefinicija kulturnih navika koje se prilago-đavaju društvu nomada, koji se sele s kraja na kraj sveta, prateći puteve kapitala. Ukupnost mediamorfoza vodi savršenstvu samoobmanjiva-nja, jer medijske slike i poruke zavodljivim strukturiranjem nameću nove uloge profesionalnim komunikatorima.3 Strah malih naroda i kolektiviteta da ne postanu Robinsoni na marginama globalnih komu-nikacionih talasa, rezultira olakim i ponekad nekritičkim prihvatanjem konfekcijskih masmedijskih formata, koji jednosmernim determinisa-njem običnog čoveka vode ka slepoj ulici. Između građanske kulture i ideološke hegemonije rasprostiru se polja različitih vrednosti i verova-nja, koja lako prerastaju u kalupe političke odanosti ili mantri potrošač-kih korporacija. Mediji imaju sve veću ulogu u promovisanju ideja glo-balizacije, time što širenjem ideja, slika i vrednosti, koje su u skladu sa zapadnim potrošačkim mentalitetom, doprinose otvaranju novih tržišta i prodoru domaćih preduzeća širom sveta (Hejvud, 2004:389).

Novi mediji preoblikuju globalno društvo, jer pored sposobnosti da trenutno primaju vesti i informacije, poseduju moć povratne veze, uključujući i proizvodnju poruka. Tako svaki bloger ispisujući stranice internet dnevnika može biti i novinar, vlasnik mobilnog telefona (ako se nađe u pravo vreme na pravom mestu) potencijalno postaje fotorepor-ter ili izveštač, dok posredstvom digitalnih tehnologija i prenosa preko

1 Pojam Maršala Makluana, pri čemu autor ne razmatra samo sadržinu već i kulturnu matricu u okviru koje deluje posebno opštilo, 1971:45.

2 Podaci Republičkog zavoda za statistiku, prvi kvartal 2008, telefonska anketa u 2.000 domaćinstava.

3 Denis Mekkvejl tako zagovara novi koncept sa četiri uloge modernog žurna-lizma: nadgledanja (monitoring role), podsticanja (facilitative role), saradnje (collaborative role) i radikalne ili kritičke uloge (radical role).


Komuniciram – znaèi postojim! 73

satelita pokrivamo sve tačke na planeti, pa tako mišljenja pojedinaca teorijski postaju dostupna svim žiteljima globalnog sela. Novi mediji imaju ono što nikada u istoriji nisu imali: moć bez presedana – da kre-iraju događaje, da u njima učestvuju i da ih istog časa međusobno raz-menjuju.4 Njihova snaga je u dijametralno drugačijem odnosu ka tradi-cionalnim subjektima informaciono-komunikacionih procesa. Poruka ide od izvora (baze) ka vrhu, uz minimalan ili nikakav urednički proces kontrole, izazivajući javno reagovanje i diskusije koje se dalje rasplam-savaju po forumima, mrežama i onlajn zajednicama. Građanin više nije ovca u stadu, anomičan5i nesposoban objekt kojim manipulišu centri otuđene moći. On je autonomna ličnost koja samostalno širi sopstveni uticaj, prikuplja, analizira, objavljuje i širi informacije, konkurišući ofi-cijelnim institucijama i profesionalnim novinarima. O, kako je Marks bio u pravu predviđajući kako će jednog trenutka čovek doći do stanja u kome će, s jedne strane, merilo potrebnog vremena biti u stvari potreba društvene individue, a s druge strane, razvoj društvenih snaga biće tako brz da će porasti slobodno vreme svih, jer stvarno bogatstvo je razvijena proizvodna snaga svih pojedinaca; merilo bogatstva nije tada radno, nego slobodno vreme (Marks, K., 1953:956).

Brojni teoretičari kulture vekovima su pokušavali da teorijski omeđe konture predmeta, nudeći oko dve stotine definicija, pri čemu nijedna nikada nije univerzalno prihvaćena.6 Iako pojam vodi pore-klo od latinske reči cultus, sa značenjem gajenje, obrada polja (poljo-privredna kultura), već kod Cicerona imamo značenje kultura duha (duhovna kultura), koje će se zadržati u značajnom broju kasnijih tuma-čenja. Empirijska osnova tražena je u kvantitativnoj, istorijskoj, pojav-noj i čulnoj stvarnosti, čime se referentni okvir saznanja širio u skladu sa pojmovnim tumačenjem prostorno-vremenskih okvira. Kultura podrazumeva čovekovo svesno i plansko preobražavanje pomoću ideja i prakse, ali i kreiranje specifičnih duhovnih vrednosti kojima se obli-

4 Peskin, D. i Načison, E.: „Mediji u nastajanju preoblikuju globalno društvo“, eJournal USA, Washington, 2006, str. 4

5 Pojam u smislu Dirkemovog izraza anomique, u značenju onog kojim se ne vlada, ili Rizmanovog da su to pokretni pacijenti pod okriljem moderne kulture koji pokazuju simptome suviše velikog pokoravanja i suviše malog uvida u stvarnost (2007:267).

6 Alfred Luj Kreber, Klajd Klakon, Luj Dolo, Božović Ratko, Avramović Zoran…



74

kuju postupci i uverenja unutar društvene zajednice. Pitanje porekla pojma prepustićemo kulturnim antropolozima, dok ćemo našu pažnju fokusirati na savremeno doba i nove kulturne obrasce koji se posreduju masovnim medijima i „javnim snovima“ (public dreams). Procesi glo-balizacije nude bazično drugačije ustrojstvo sveta, pri čemu estetska, kritička i medijska aktivnost konstituišu novu stvarnost, nudeći trži-štu propagandno oblikovanu, popularnu, postinformatičku kulturu. Zavodljivim slikama sa TV ekrana, bilborda, SMS porukama ili onim sa grafita, bukom sa radio talasa ili tihim šapatom u sobama za četo-vanje, kruži mnoštvo informacionih paketa, koji zajedno čine proces prevrednovanja životnih stilova i navika, propagirajući hedonizam i vrtloge potrošačkih manira primerenih izmenjenom mentalnom tkivu mladih naraštaja. Komuniciram – znači postojim, parafrazirani je kredo 21. veka, pri čemu se sve manje računa vodi o kulturološkim potencija-lima i intelektualnim naporima. Dezintegracija ličnosti u prostoru pri-kriva se količinom vremena provedenog u masmedijskom univerzumu, koji kreirajući stvarnost neosetno menja ljudsko ponašanje. Tako nove tehnologije nameću nove vrednosne obrasce, uz ponekad neumerena fatalistička shvatanja, po kojima su tehnološke inovacije osnovni uzrok društvenih promena, a ljudska bića nemaju drugog izbora nego da se zavale i gledaju kako se neizbežni proces odvija7.

Više nema nikakve dileme kada konstatujemo da masmediji obli-kuju javnost. Međutim, pitanje je kako oni troše čovekovo slobodno vreme, boreći se za svaki trenutak pažnje, jer će budućnost proizvodnje masmedijskih sadržaja sve više zavisiti od načina njihove potrošnje. Do 2010. godine, mobilnim telefonima će se prenositi 228 milijardi slika (statičnih i pokretnih). To će biti više od ukupnog broja snimaka urađe-nih svim ostalim aparatima zajedno8. Mediji se podsmehuju ljudskim ograničenjima, dok ni najoprezniji futuristi ne uočavaju gde su granice njihovog rasta. U svetu je sve uočljiviji višak podataka i manjak mesta za njihovo skladištenje: da su se pre samo tri godine sve fotografije, video-zapisi, elektronska pošta, internetske stranice, kratke poruke, telefonski razgovori i ostali sadržaji pretvorili u digitalne nule i jedinice, isposta-vilo bi se da je na našoj planeti stvorena 161 milijarda gigabajta ili 161 7 Langdon Winner: The Whale and the Reactor, University of Chicago Press,

Chicago – London, 1986, str. 215.8 Info Trends, januar 2008.



egzabajt podataka9. To bi podsećalo na 12 ogromnih gomila knjiga koje bi se poređane u nizu, protezale od Zemlje čak do Sunca. Ako vam je lakše: to je tri miliona puta više činjenica nego u svim klasičnim spisima ikada štampanim! Pojednostavljeno, novi komunikacioni alati izazivaju gušenje u protoku podataka, jer okeani informacija uvećavaju se sva-kog trenutka, preteći digitalnim potopom kao posledicom neumerenog korišćenja.

Pojam slobodno vreme različito je objašnjavan u raznim enciklo-pedijama, monografijama, studijama i udžbenicima. Terminološki i leksički uočavaju se značajno drugačija gledišta, od Fridmanovog da je to vremenski interval oslobođen svake obaveze, u kome ličnost poku-šava da se izrazi po izboru i da se, ako poseduje sposobnosti i sredstva, razvije,10preko Kaplanovog tumačenja o bliskoj povezanosti sa vredno-stima kulture… prožete elementima igre,11do Markuzeovog zapažanja kako kvantitativno smanjenje radnog vremena vodi ka kvalitativnoj promeni u ljudskoj egzistenciji, otvarajući dilemu između onoga što je poželjno i onoga što je razborito, između nagona i uma12. Rajski vrt zabave i razbibriga pasivizira čovekov stvaralački duh, nudeći nove kontakte čije vrednosti određuju kretanja na globalnom tržištu. Širenje, eksplozivnost, fragmentarnost i specijalizovanost medijskih prostora u kombinaciji s atraktivnošću novih komunikacionih formi, stvaraju potrebu za demasifikacijom, što nudi savršenu prevaru, nevidljivu obič-nom čoveku. Sve veći broj diferenciranih informacionih alata okupira sve više čovekovog slobodnog vremena i pažnje, definišući modele i matrice kulturnih identiteta. Na Svetskom forumu o održivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine, dr Vivijen Riding, najodgovornija osoba za medije u Evropskoj uniji, konstatujući metamorfozu medija i uku-pne društvene percepcije, zapazio je kako: audiovizuelnim medijima

9 Stojiljković, S.: „Nepregledni okean podataka“, Politika, Beograd, 7. april 2009.10 Francuski sociolog Džordž Fridmen u delu: „Le loisir et la civilization technicie-

nne“, Revue internationale des sciences sociales, no. 4, 1960, str. 556.11 Maks Kaplan, analizirajući američka iskustva, predlaže šest tipova slobodnog

vremena, pri čemu je za ovu studiju važan treći i četvrti tip. U njima ovaj sociolog vidi sredstva masovnog komuniciranja koja dovode svet u sobu čoveka, nudeći kreativne mogućnosti koje su ograničene u menjanju sveta, ali bogate za komu-nikaciju privida u čudesnim zbivanjima u okruženju.

12 Markuze, H.: Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1965, str. 179.



76

pripada i fundmentalna uloga u razvoju i posredovanju socijalnih vred-nosti. To nije samo zbog toga što oni odlučuju koje će činjenice o svetu i koje će slike iz sveta objavljivati, već zbog činjenice da oni – politički, kulturno, socijalno, etnički, geografski – jednostavno uspostavljaju poj-move i kategorije koje trebamo da te činjenice i slike postanu prihvatljive za širenje mase korisnika13. Mediji više nisu samo informativni stubovi, izvori informacija i obaveštenja; oni su i dečje dadilje, partneri u deobi slobodnog vremena, učitelji koji nas uvode u svet drugih klasa, kultura, identiteta; ljubavnici koji nas uvek verno čekaju. Istovremeno, oni otu-đeni deo društva pretvaraju u robove konzumerizma, ali i udaljuju od stvarnog života, nudeći masmedijski surogat koji hedonistički ispunjava uspavane snove i vizije. Ljudsko dostojanstvo sve više ostaje usamljeno na vetrometini zabavnog terora, koji spektakularnim, senzacionalnim, skandaloznim i estradno-revijalnim slikama, zapravo, uspavljuje kri-tičku svest. Tako mnoštvo informacijskih robova, zadivljenih očarava-jućim predstavama koje nove tehnološke alatke podatno nude, nesve-sno postaje plen korporativnih masmedijskih industrija, koje opstaju zahvaljujući njihovoj nesebičnoj pažnji.

Masovna kultura podrazumeva zbir opšteprihvaćenih vrednosti, znanja, navika, tradicija i mišljenja jednako dostupnih svim članovima zajednice, pri čemu obrasce sadržaja nameću vodeći mediji. Protokom vremena (prostor je otkrićem interneta već ukinut) stvaraju se uslovi za kreiranje duha novog čoveka, medijski programiranog da totalitarizam prihvati kao ideologiju budućnosti.14 Promenjena je forma: stari low tech koji se temeljio na rigidnosti i snazi sile, zamenjen je high tech tota-litarizmom, koji je umotan u medijski celofan i namirisan hipnozom

13 Gavranović, A.: „Novinari na raskrsnici“, Novinar, glasilo Hrvatskog novinar-skog duštva i Sindikata novinara Hrvatske, 1/2007, str. 15.

14 Ako celu naciju navodimo da viri u spavaće sobe i kupatila, onda nju nije teško naterati da, ako zatreba, viri i u fioke pisaćih stolova ili u fajlove personalnih računara… Realiti je možda samo prva faza obuke novog čoveka. Ako malo bolje pogledate, videćete da kao da nema velike razlike između tog šou programa koji se dešava u veštačkim, medijski upodobljenim uslovima i onoga što je svakodnevnica. London danas ima 200.000 kamera za video nadzor, što statistički znači da je svakoga dana svaki stanovnik Londona oko 300 puta dnevno uhvaćen u kadar kakvog elektronskog oka. Dakle, o svakome se može snimiti i snima film ili – realiti šou. Jovanović, B.: „Zbogom intimo“, Crnogorski nezavisni nedeljnik Monitor, oktobar 2006, www.monitor.cg.yu



potrošački zaluđenih masa. Fundamentalni formati kriju se u narciso-idnosti globalnih medija koji modeluju globalnu publiku, uniformišu je i ujednačavaju, uništavajući i ono malo specifičnosti nacionalnih kultura. Otuda u otvorenim društvima liberalne demokratije imamo prividno pluralističko mnenje, jer medijski lanci istovrsnih poruka uni-ficiraju tržište ideja nudeći instant kulturu kao zamenu za stvarni život. Tako pod plaštom komercijalizacije i širenja ljudskih prava, kao talas koji prekriva planetu, stiže kultura infotejmenta, koji spajajući infor-macije i zabavu promoviše voajerizam, egzibicionizam i osrednjost kao vrhunac novih pogleda na život. Seks, suze, smrt i sport čine skelet nove filozofije rulje, koja tehnološki bogata i ne primećuje duhovnu pustoš koja je sve više otuđuje. Umesto komuniciranja različitosti, dobijamo konstrukciju monolitnosti, zahvaljujući kojoj mnoštvo medija nudi bogatstvo istog ili sličnog. Zavisnost od informacija postaje sve izraže-nija, šumovi upleteni u njihov sadržaj gotovo neprimetni, a usmerenost lažnim autoritetima skoro nevidljiva. Društveni junaci postaju sumorni likovi iz „Velikog brata“, bezbojni „Idoli“, učesnici raznih realiti šoua i slični anonimusi, često bez obrazovanja i morala, spremni da plate svaku cenu radi nekoliko mrvica medijske slave. Klonirano društvo u erupciji vizuelnih i audio simbola nudi iluziju drugog života, imagina-ciju raskoši i atrakcije, magični svet slave i uspeha, utemeljen na utam-ničenim željama potiskivanim u mračnim dubinama ega. Potrošačko društvo valorizuje ideološke bitke prethodnih generacija, kreiranjem specifičnog globalnog identiteta koji na pijedestal ustoličava individu-alnost i potrošnju.

Masovna publika opijena količinom informacija ne uočava nji-hovu jednodimenzionalnost, posesivnost, manipulativnost, opscenost i narkotizovanost, darujući svoju pažnju globalnim medijskim zverima, večito gladnim rejtinga i tiraža. Trik je u jednostavnoj činjenici da rej-tinzi i tiraži ne umeju da misle, tako da trijumf gledanosti i čitanosti često skriva fasadu primitivizma i tabloidizovane svesti! Informacije se dizajniraju kako bi služile ciljevima medijskih gospodara, ali ne i potre-bama građana. Obrt o kojem govorimo ovde dobija na značaju: umesto na filtriranju informacija, akcenat treba dati ka njihovom objavljivanju! Tradicionalni mediji počivali su na profitu, dok novi mediji forsiraju razgovore, saradnju i egalitarizam.



78

Mobilni telefon i hiperkultura

Istorija kulture po ko zna koji put počinje tehnološkim revoluci-jama, koje – menjajući svest masovnog auditorijuma – stvaraju nizove reakcija u svesti pojedinaca, edukujući ih za doba koje dolazi. Brze komu-nikacije su uslov hvatanja koraka sa globalnim promenama, amblemi nove kulture koja nastaje kao posledica njihovog masovnog korišćenja. Suština nije u tehničkim otkrićima, već u pridobijanju publike da ih što više koristi, prepuštajući retko slobodno vreme čarima informativnih prezentacija. Topli ljudski razgovori kao da se povlače pred cimanjem mobilnim telefonima ili tihim kucanjem računarskih tastatura; kla-sične knjige i novine nestaju pred naletima emocionalnih i digitalizova-nih slika, dok elektronske mreže grade nevidljive komune čudnovatih sajber zavisnika, koji konzumirajući beskrajno futurizovane sadržaje, stvarni svet menjaju medijskim. Granice fizičkog i simuliranog kao da nestaju, pri čemu se u masovnom društvu gube kulturne veze među pojedincima koji individualna znanja, moral i karakter žrtvuju na oltar bezličnosti. Stapaju se javno i privatno, čitav svet podseća na džinovski tabloid koji – sladeći se prljavim prizorima – nosi bujicu vrednosno pre-destiniranih globalnih informacija kao stožera nove, hiperkulture. Ako se nasilje i seks dobro prodaju, u uslovima tržišne konkurencije oni će u ogromnim količinama biti zastupljeni u programima, iako njihove posle-dice mogu biti društveno štetne (Herman, Mekčesni, 2004:203). Lingvi-stičke i kulturne barijere premošćuju se čestim scenama erotike i krvi, dok ekonomija obima i dinamike rejtinga ozbiljno ugrožava potencijalni doprinos obrazovanju ili dečjoj prosvećenosti. Globalni kapital dobija funkciju redukovanja ljudskih ideja, motiva i želja, a vešto usmeren masmedijskim kanalima postaje teško uočljivo sredstvo upravljanja. On pomaže u potkupljivanju kulturnog establišmenta, kako bi ovaj mislio u skladu sa mišljenjem, potrebama i interesima privilegovane finansijske elite, tražeći od njih teorijski legitimitet i praktično priznanje svoje domi-nacije (Kajtez, 2006:118). Cilj medijatizacije krije se u slabljenju pažnje korisnika, koji bombardovani gustim rojevima informacija postaju podložniji nametnutim simbolima, koji su, opet, produkti reklamnih kampanja i korporativnih identiteta. Kada danas iskreno pogledamo sebe i svoje prijatelje, piše psiholog Marta Nusbaum, vidimo one koji besomučno jure za novcem, slavom, gastronomskim đakonijama, stra-



snom ljubavlju, ljude čija su uverenja zasnovana na samoj kulturi, …, bolesno društvo, društvo koje više ceni novac i luksuz od duhovnog zdravlja (Nussbaum, 1994:103). U dobu reklamokratije15, na integrisa-nom tržištu želje se realizuju uz podršku korporativnih centara moći, masmedijskih institucija, raznih „eksperata“, lobija i agencija za odnose s javnošću, koji su važni promoteri korporativne kulture. Amerikanac Li Braun prvi se osmelio da izjavi (još 1971) kako cilj medija nije da zabavi i informišu, već da publiku odvede oglašivaču! Epikur je pre dve hiljade i trista godina zaključio kako novac, slava, moć i seks nemaju pravu vrednost. Izgleda da ga mnogi još uvek nisu razumeli!

Kopernikanski obrt u kulturnoj prizmi ogleda se i u smanjenju vre-mena koje mladi u Srbiji odvajaju za čitanje (populacija između 13 i 17 godina 13,82 minuta, a nešto stariji, od 18 do 24 godine još manje – 12,74 minuta dnevno)16. Knjiga i štampa kao negdašnji temeljci kulturne politike sve manje su u rukama mladih, koji koristeći digitalne alatke postaju virtuelni zarobljenici hipertekstova. Najveća globalna knjižara na planeti Amazon.com, ovih dana predstavila je digitalni uređaj kojim će konačno potisnuti klasičnu Gutenbergovu presu. Elektronska sprava, koja oblikom neobično podseća na knjigu, umesto korica na naslovnoj strani ima ekran, sa kompletnom tastaturom za navigaciju, dok se u digitalizovanoj formi unutra smeštaju tekstovi oko dve stotine knjiga. Uređaj je već nazvan „kindle“ (kindl – u imenicu pretvoren engleski gla-gol, sa značenjem obasjati, osvetliti), težak je samo 290 grama, a tekst sa ekrana dijagonale 15 santimetara čita se u kvalitetu vrhunske štampe. Romantičari će, istina, gunđati kako ne treba pljuckati po prstima prili-kom listanja stranica, slično primedbama diskofila da elektronski zapisi sa interneta nikada ne mogu imati čar pucketanja ploča. Međutim, por-tabl biblioteka je namenjena generacijama čije vreme dolazi, onima koji imaju potrebu za stanovanjem na mreži, tako da onlajn uključenjem u „Amazonovu“ internet knjižaru za nepun minut mogu dobiti bilo koju od stotinak hiljada knjiga, pripremljenih za ovakvu vrstu čitanja. Uz podatak da je cena ovako digitalizovanih sadržaja znatno niža od 15 Do punoletstva, mladi u SAD posredstvom masmedija vide više od 200.000 re-

klama i približno 80.000 ubistava. 16 Detaljnije o istraživanju u: Istraživački projekat Dnevna ekonomija vremena

građana Srbije, rukovodilac Branković Srbobran, Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.



80

nabavke klasičnih, štampanih izdanja, ali i činjenicu da korisnik ima neograničen pristup svim elektronskim adresama (npr. Njujork tajms, Mond, Politika, itd.), dobijamo još jednu potvrdu o svetu ekranske kulture koja polako oblikuje Planetu. Klasično izdavaštvo odumire, muzička industrija trpi dramatično redizajniranje, dok mnoštvo infor-macija ubija njihov smisao!

Novu komunikacionu formu predstavljaju SMS (short message ser-vice) poruke, koje su kombinujući mobilne telefone i elektronske medije stvorile privid dvosmerne komunikacije. Početak se vezuje za prvu godinu tekućeg veka kada je posredstvom GSM mreža17 preneseno 17 milijardi poruka mesečno, da bi već u leto dostignuta cifra iznosila 46 milijardi. Naredne (2002) godine, broj SMS poruka premašio je 1.200 milijardi, 2003. cifra je veća još pet puta, a eksperti prognoziraju da pravi bum tek predstoji? U Velikoj Britaniji, koja u Evropi prednjači upotre-bom ovakve komunikacije18, stopa rasta se meri hiljadama procenata, što ne čudi ako se zna da deca prvi mobilni telefon dobijaju već kao deveto-godišnjaci. Na razmeđu dve godine (2004/05), u ovoj državi, tokom samo jednog dana razmenjeno je 103 miliona poruka, koje su najčešće sadržale novogodišnje čestitke, menjajući poljupce ili telefonski poziv. Mobilni telefon sve više postaje daljinski upravljač za naše živote, a poruke koje prenose nepresušna ljudska potreba. Poslednji podaci Ujedinjenih nacija govore da širom Planete postoji više od tri milijarde mobilnih telefona, koji nude spektar različitih sadržaja. Tako je celularna alatka ujedinila svet, snažnije nego što je to učinilo otkriće tranzistorskog aparata 1954. Mala japanska firma koja je proizvela prve prenosive uređaje (Tokio Cušin Kogjo) kojim su se informacije sa muzikom slušale na bilo kom mestu, danas je jedna od najpoznatijih na Planeti.19

Kod nas se, s telefona na telefon, šalje oko 20 miliona poruka dnevno, i to samo u „Telenorovoj“ mreži, a drugi provajder prosečno ima

17 GSM je skraćenica od „groupe systemes mobiles“, kategorije u međunarodnoj podeli frekvencija rezervisanih za bežičnu telefoniju. Ispravan naziv za takve uređaje je celularni telefon.

18 Sada postoji 71 milion mobilnih telefona, sa oko 70 miliona SIM kartica. S obzi-rom na činjenicu da je oko 45 miliona odraslih, jednostavna matematika poka-zuje da je to 1,6 mobilnih telefona po čoveku. Štaviše, devet procenata Britanaca tvrdi da ima više od četiri broja! (www.kombib.co.yu/vest.php?s=2028)

19 Sony.



isto toliko. U odsustvu pravih društvenih sadržaja i autentične komuni-kacije, TV-SMS poruke klizaju uglovima ekrana dok pratite prenos uta-kmice, filma, pesme ili omiljene serije. Kao što su zidovi postali medij, tako SMS televizijskom prezentacijom postaju javne arene, dostupne širokom krugu gledalaca. Oglasi, komentari, bračne ponude i slični, često neukusni sadržaji na naše prostore stigli su iz zapadne Evrope. Kad Jelena izjavi ljubav Milošu, zadovoljno ruke trljaju zaposleni u „Telenoru“, „Telekomu“, ali i TV stanicama i provajderskim kućama, jer svi u lancu uzimaju svoj deo profitnog kolača. Ako TV stanica ili radio program prime dnevno nekoliko hiljada poruka (čija je cena od pola do jednog evra), postaje jasnije kojom se brzinom (u ime poboljšanih komu-nikacija) ostvaruju prihodi organizatora!

Statistika kaže da u Srbiji početkom 2009. imamo više od devet miliona mobilnih brojeva, što znači da skoro 30% građana ima dva tele-fonska uređaja. Prosečan korisnik nedeljno primi ili pošalje pedesetak SMS-ova, što potvrđuje hipotezu o eksplozivnoj primeni novih komu-nikacionih formi. Reč je o diskretnom obliku razmene informacija koji podseća na nekadašnja pisma, s razlikom što recipijent čuva svoju autonomnost. Problem se javlja u smanjivanju interpersonalne komu-nikacije, jer ljudi sve manje razgovaraju licem u lice, a sve više pričaju, povremeno osluškujući druge!

Skoro četvrtina ukupne komunikacije odnosi se na poslovne oba-veze ili je u indirektnoj vezi, a zatim slede razgovori između bračnih ili ljubavnih partnera. Utisak je da slabe veze unutar porodice čiji članovi međusobno najmanje stupaju u komunikaciju, ali to može biti i varka, budući da je među njima snažna interpersonalna komunikacija. Nova forma komuniciranja veoma je česta kod mladih, koji – kombinujući mogućnosti povezivanja sa elektronskom mrežom – stvaraju virtuelno društvo, što nije beznačajno za proces nastanka javnog mnenja. Setite se kako u danu izbora dobijate poruke koje vas podsećaju da obavezno iza-đete na glasanje, i sve će vam biti jasnije!20 Želja za slobodom pretvara se u nepromišljeni juriš za zabavom i udobnošću, što je karakteristika zajednice potrošača. Ako je Planeta kontrolisana od globalnih mas-medija, logično je da lokalna kultura trpi soficticirane udare komer-20 Teoretičari medija već konstatuju pojavu fleš-mobinga (flash mobbing), kada se

SMS porukom iznenadno zakaže neko okupljanje ili pozove na određenu vrstu društvenog regovanja (Hartli, 2007:259).



82

cijalnih osvajača, povlačeći se u sve uži i konzervativniji prostor. Bitka za informaciono-komunikacioni uticaj u praksi je borba za slobodno vreme i javni prostor!

Grafikon 1: Koliko puta ste danas razgovarali mobilnim telefonom sa...? (procentualno uèešæe broja razgovora sa pojedinim kategorijama sagovornika u ukupnom broju razgovora)

Za razmišljanje je koliko nova forma menja socijabilni život čoveka, koji prihvatajući mobilni telefon za stalnog pratioca (na poslu, u automo-bilu, autobusu, jednom rečju, svuda) i ekran kao civilizaciju pisma, postaje žrtva impersonalnosti, hermetizma, otuđenosti. Postojeće komunikacione teorije razlikuju dva istraživačka smera: pitanje protoka (mobilna mreža za difuziju poruka, informacije kao sadržaj, uticaj medija kao tehnolo-gije koja oblikuje recipijente) i značenja (selektivnost simbola i potrebe publike, dekodiranje poruke ili konteksta). Koncept medijskih primatelja (media audience) fokusiran je ka određenoj strukturi publike, u skladu sa autorovim opredeljenjem da medijski uticaji nisu determinirani niti apsolutni. Drugim rečima, korisnike mobilnih telefona treba smatrati aktivnim učesnicima komunikacionih procesa u duhu teorije o zadovolje-nju potreba (uses and gratifications). Ona polazi od toga da čovek koristi medije da bi zadovoljio svoje specifične potrebe (informisanja, razvijanja

Kolege s posla 24%

Drugi 5%

Majka7%

Otac3%

Sestra4%

Brat3%

Detesin / ćerka

10%

Rođaci4%

Drugarica11%

Drug14%

Devojka/dečko

partner/ka15%

STABLOKOMUNIKACIJEEK



socijalnih odnosa, kreiranja kulturnog identiteta, zabave, bega od stvar-nosti itd.). Rudnik informacija prividno nudi bogatstvo, ali retki uočavaju ispraznost koja je u pozadini. U opštoj plimi dolazećih i odlazećih poruka nazire se dominacija individualističkih pogleda, jer pojedinci zaključani u sopstvenom informacionom okruženju opslužuju lične potrebe, održa-vajući kontakte sa spoljnim svetom. Za ovaj deo istraživanja izdvojili smo analizu tri karakteristične starosne grupe: najmlađu, od 13 do 17 godina, potom onu od 18 do 24 i srednju, od 31 do 40 godina.

Grafikon 2: Stablo komunikacije pripadnika tri starosne grupe

Brzo ćemo zapaziti kako je komunikacija mobilnim telefonima najoskudnija u prvoj (najmlađoj) grupi, pri čemu je sadržaj usmeren ka drugovima, drugaricama i majci. Dobru komunikaciju čini raz-mena podataka, a sudeći prema trajanju, ona izostaje. Može biti da je razlog ekonomske prirode (ograničenje trošenja impulsa), ali i u rađa-nju komunikativne racionalnosti. Habermas naglašava važnost dubine komunikacije mobilnim telefonima, ističući da u društvu u kojem se poslovi obavljaju razmenom od 20 ili 30 poruka na sat, uskoro će biti zaboravljen smisao izražavanja. Takva komunikaciona patologija može da se razume kao rezultat brkanja činova orijentisanih ka postizanju uzajamnog razumevanja i onih koji su isključivo okrenuti uspešnoj rea-

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50Sa drugom

Sa drugaricom

Sa deckom /devojkom/partner(k)om

S majkom

Ocem

Bratom Sestrom

Detetom (sin/cerka)

Rodjacima

Nekim Drugim

Kolegama

13-17 18-24 31-40



84

lizaciji (Habermas, 1984:332). Najčešća i najtrajnija je komunikacija u grupi od 18 do 24 godine, što je i razumljivo kada se ima u vidu da se značajan deo komunikacije usmerava ka ljubavnim partnerima U generaciji od 31 do 40 polje komunikacija izmešta se iz desnog gornjeg kvadranta (drugarica, drug) ka levom gornjem, pre svega ka poslovnim kontaktima, dok je komuniciranje s ostalima u stablu komunikacije znatno manje zastupljeno.

Teorijski, SMS poruke mogu predstavljati dobar kanal dvosmerne komunikacije medija sa publikom, koja dobija priliku da brzo i direktno pita gosta u studiju. Fiziološki, davno je zaključeno kako tehnologija pri stalnom korišćenju preinačuje čoveka, ali ako je kanadski mediolog Maršal Makluan u pravu kada kaže kako svet mašina uzvraća čovekovu ljubav time što mu pospešuje želje i žudnje (1971:85), jasno je da se nala-zimo na raskršću koje određuje eventualnu potčinjenost kulture čarima liberalnog tržišta. Firma koja je merila korišćenje mobilnih poruka u pet zemalja (M:Metrics), došla je do saznanja o realnosti multimedijal-nog povezivanja. Reklamna poruka i oglasi poslati celularnom alatkom naišli su na povratno reagovanje kod 29,1% Španaca, 18,5% Engleza, 10,1% Francuza, oko sedam procenata Amerikanaca i 3,4% Nemaca.21 Ključno pitanje koje se postavlja pred istraživače medija i kulture je u shvatanju njihove budućnosti. Ako je Habermas bio u pravu kada je tvrdio da će do promena u komunikaciji doći dolaskom novog društva, znači li to da već živimo u njemu? Da li je mozak deteta koje je raslo u svetu klikera i lutkica isti kao kod njihovih današnjih vršnjaka, kojima video igrice zamenjuju dadilje, a mobilni telefoni i računari roditelje i familiju? Otvara li to masovna kultura manipulativni prostor u kojem se količina kritičkog rezonovanja meri količinom novca i moći ili je i to privid medijskog cirkusa kojim dominiraju Juvenalove reči: panem et circenses22 (hleba i igara)? 21 Od 36,5 miliona ljudi koji su odgovorili na SMS poruku, više od 18 miliona

izjavilo je da je učestvovalo u nekim kvizovima, televizijskim rijaliti šouima ili u glasanjima za osvajanje neke nagrade! U Srbiji je, prema podacima od 21.12.2006, bilo 5,2 miliona korisnika mobilne telefonije (izvor: www.creativematch.co.uk).

22 Cirkus „Maksimus“ je u Cezarovo doba primao oko 260.000 gledalaca, a posle proširenja i skoro 400.000. Rimske igre su pratile degeneraciju društva, pa su brutalne i krvave zabave predstavljale zadovoljstvo za poniženi i obespravljeni narod. Epikur je to vreme objasnio stanjem u kojem je telo bez bolova, a duša bez uznemirenja…



Statistika otkriva kako je broj pretplata mobilne telefonije u Evrop-skoj uniji pokazao da na svakih 100 stanovnika 80 ima jednu ili više pretplata na mobilni servis, što je neverovatno ako se uporedi sa 1995. godinom, kada je ovaj procenat bio svega pet odsto! To znači da se broj korisnika sa 22 povećao na 419 miliona, pri čemu se može videti koje države prednjače u upotrebi novog komunikacionog pomagala: Luk-semburg ima 125 pretplata na sto stanovnika, Švedska 115, Italija 104, Češka 95, dok su na dnu lestvice Litvanija sa 62, Letonija sa 54 i Poljska sa 46. U Srbiji dominira pristup prepoznavanja potrošačkog identiteta koji nameće novu paradigmu: potrošači ne žele izbor, oni žele da komu-niciraju.

Posle rada i sna, čovek najviše vremena (približno 60%) provodi u primanju poruka, koje brojnim kanalima informacionih tokova bukvalno bombarduju njegova čula. Svakog minuta u svetu se pojav-ljuje novi sajt, svakog dana napiše šest do sedam hiljada naučnih tek-stova, godišnje izda i distribuira 13 milijardi kataloga, dok čitajući samo jedan primerak dnevnih novina dobijamo više informacija nego što je naš predak pre nekoliko vekova primao tokom čitavog života. Umesto mišića sve više se traži mozak, umesto sirove snage – intelektualni kapi-tal! Nove tehnologije stvaraju drugačiji model življenja, koji oblikuje političku, ekonomsku, sociološku, kulturološku i infosferu, obavijajući planetu makluanovskom digitalnom kožom surovog, ali postojanog globalnog poretka. Platonovu definiciju o čoveku kao znatiželjnom, racionalnom biću, menja nastanak homo informaticusa, ličnosti koja neprekidno prima, stvara, oblikuje i posreduje informacije, približa-vajući se antičkom idealu slobode u meri u kojoj ih kontroliše. Tako u svojevrsnom komunikacijskom obilju dolazimo do neočekivanog para-doksa: gušimo se u haosu informacija koje su svuda oko nas, ostajući gladni istinski potrebnih znanja i umeća (?). Zadatak medija i masov-nih komunikacija u odbrani istinskih kulturnih vrednosti biće sve teži i izazovniji, tim pre što novo društvo ne živi od ideja, već od njihove instrumentalizacije!

Parafrazirajući Rusoa, ljudi se rađaju slobodni, ali ih društvene obaveze i odnosi okivaju u lance, čemu pomažu brojni oblici vidljive i prikrivene cenzure i kontrole. Informacije su pokretači svih društvenih procesa, odlučujući činioci brojnih ekonomskih, političkih, kulturo-loških, socijalnih i drugih aktivnosti, tako da se novi društveni odnosi



86

grade na temelju njihovog bogatstva. Sve veći broj raznovrsnih medija koji služe javnom komuniciranju na trpezi uvek gladnog auditorijuma nudi mnoštvo sadržaja i stereotipa, trudeći se da prepozna i odgovori njegovim navikama i potrebama. Menja se i karakter informacija: ume-sto ka masama, protokom vremena sve više se personalizuju, odnosno usmeravaju ka segmentiranoj publici. Čovečanstvo u toku samo jedne godine proizvede oko jednog egzabita podataka, što je otprilike bilion, odnosno 1.000.000.000.000 knjiga. To nije daleko od iznosa oko 200 knjiga po stanovniku Planete. U opštoj metamorfozi vrednosti, masme-dijskih tehnologija i okruženja, gotovo neprimetno provlači se podatak i o našem, sopstvenom menjanju. To više nije svet ljudi gladnih infor-macija u kojem smo do skora živeli, već globalna mišolovka predozira-nih i preopterećenih pojedinaca.

Perspektive i rešenja

Svet sve više shvata da se pod plaštom slobodnog tržišta odvija stra-teški lukava, kamuflirana borba za publiku, jer velike, internacionalne kuće nudeći savršeno dizajnirane, informativno obrađene i čudesno per-fektne slike događaja, pojava i procesa, nude reklamne i druge poruke. Sada je jasno da to nije puka prodaja informacionih paketa, pošto se njihov sadržaj prilagođava potrebama ciljnih grupa krijući nevidljivu ideološku žicu, koja deluje na podsvest gledalaca. Austrijski filozof Karl Poper, autor teorije otvorenog društva, govoreći o ekstremizmu hiper-kulture jasno zahteva disciplinovanje učesnika u komunikacijskom lancu: Da bi tržište funkcionisalo, ne samo da su potrebna pravila, već i izvesna količina poverenja, samodiscipline i saradnje. Tako se vraćam na argument da televizija ima enormnu moć nad ljudskim duhom, moć koja nikada ranije nije postojala. Ako ne ograničimo njen uticaj, ona će nastaviti da nas vodi na stranputicu, dalje od civilizacije, čineći učitelje nemoćnim da učine bilo šta u vezi s tim. A na kraju tunela nema ničega osim nasilja (2002:86).

Minijaturizacija medijskih alatki toliko je napredovala da se mobilni aparati danas mogu smestiti na dlan, dok je brzina delovanja, pristupa bazama podataka i razmene informacija neverovatna. U Veli-koj Britaniji grupa naučnika već uveliko radi na eksperimentisanju pri-



jema digitalne televizijske slike preko mobilnih telefona. U Oksfordšajr regionu pet stotina korisnika trenutno na svojim alatkama za telefoni-ranje gleda 16 TV programa sa muzikom, vestima, dokumentarcima, dramama, crtanim filmovima i sličnim sadržajima. Kablovske mreže CNBS, MSNBC i Fox u Americi već direktno emituju programe preko mobilnih telefona, a u pripremi je izrada softvera za direktno uklju-čivanje izveštača. Lusi Hud, potpredsednica kompanije „Njuzkor“, na konferenciji održanoj u Los Anđelesu, maja 2005, obelodanila je da pet najvećih TV kuća u Americi planira da na mobilnim telefonima pored informativnih ponudi zabavne i sportske sadržaje. Cilj je stvaranje globalnog proizvoda kojim će televizija postati deo čovekovog života, bukvalni pratilac u bilo kojem prostoru i vremenu! Krvotok menja info-tok, tražeći od državnih zajednica da se uklope u novu, globalnu infor-macionu infrastrukturu. Već je uočljiva pojava stvaranja novog dis-kursa, koji kreira stil kratkog, agresivnog, provokativnog i nametljivog ponašanja, koje organizuje posebne modele poruka. Tako se recipijenti sve više povlače u otuđenost, menjajući socijalne veze TV dramatikom, koja sužava vidike života, nudeći kao surogat nove tipove društvene telebliskosti. Postmodernisti to vide kao pojavu nove televizije, koja više nije zadužena da informiše ili zabavlja masu gledalaca, nego da izloži, osvoji kućni prostor privatnog lica, prema novom osvetljenju koje je spo-sobno da preobrazi pojam jedinstva susedstva neke stambene zgrade ili četvrti (Virilio, 2000:61).

Totalitarna tehnokultura vodi žanrovskom ujednačavanju i blisko-sti, tako da programske matrice sve više nalikuju jedna drugoj, zasipa-jući publiku zamišljenim predstavama. Fizički svet se rastvara, nestaje pred digitalnim naletima impulsa i cifara koje provociraju lakovernost i infantilnost gledalaca. Adam Klejton Pauel, direktor Centra za inte-grisane medijske sisteme na Univerzitetu u Južnoj Karolini, predviđa mobilne telefone kao jezgro budućih povezanih komunikacija. „Mi ćemo se šetati između emitovanih programa i mobilnih video zapisa, uz istovremeno komentarisanje novosti i informativnih emisija s prija-teljima. Pitanje je samo da li će u ovom spojenom svetu korisnici i dalje biti nazivani gledaocima, a programi koje prate televizijom?“ 23 Ljudska čula su sve izloženija senzacijama koje „razaraju“ um, tako da se gledalac neosetno prepušta dejstvu emocija i informacija, ne razmišljajući šta se 23 Grelnik, DŽ.: „Stigla je sledeća novina“, eJournal USA, Washington, 2006, str. 46.



88

krije u dubinama ekrana. Digitalna tehnologija nije samo promena ana-logne tehnike, kako se naivno misli, već stvaranje novog načina mišlje-nja, organizovanog i čvrstog komunikacionog sistema koji se oslobađa arhaičnih modela proizvodnje kulturnih informacija. Važno je shvatiti Makluanovu poruku da produžeci (alatke) nikada nisu neutralni, kao i da neverovatnom perfekcijom u funkcionisanju utiču na formu i sadržaj informacije.

Zavodljivi mehanizmi kontrole i dominacije pletu brojne medijske zamke, pa je mogućnost običnog čoveka da ne upadne u paukovu mrežu satkanu od zavodljivih slika, varki, obmana i obećavajućih reči – skoro nikakva. Hiperkultura u prvi plan ističe globalni diskurs, dok daleko od reflektora javnosti krije osvajanje lokalnih prostora. Verbalna sloboda raste, a praktična se smanjuje, pa kreiranjem globalne banke podataka (formalno se konstituišu radi bezbednosti građana od terorista), svetom legitimno upravljaju samoproglašene elite. One dobro znaju šta su želje, potrebe i snovi masovne publike, pa njihovim jeftinim ispunjavanjem kreiraju novi kulturni identitet, utemeljen na poetici masa. Mobilna groznica skupo će koštati globalnu zajednicu, ali malo je pojedinaca spremnih da to priznaju.

Korišæena literatura:

Avramović, Z.: • Kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006.Božović, R.: • Iskušenja slobodnog vremena, Kultura, Beograd, 1975.Debre, R.: • Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000.Dolo, L.: • Individualna i masovna kultura, Klio, Beograd, 2000.Friedmann, G.: „Le loisir et la civilization technicienne“, • Revue internationale des sciences sociales, br. 4, 1960.Grelnik, Dž.: „Stigla je sledeća novina“, • eJournal USA, Washington, str. 46, 2006.Habermas, J.: • The Theory of Communicative Actin I, Heinemann, London, 1984.Habermas, J.: • The Theory of Communicative Actin II, Polity, Cambridge, 1984.Hartli, DŽ.: • Kreativne industrije, Klio, Beograd, 2007.



Heidegger, M.: • Being and Time, Oxford: Blackwell, 1962.Hejvud, E.: • Politika, Klio, Beograd, 2004.Herman, E. S., Mekčesni, R. V.: • Globalni mediji, Klio, Beograd, 2004.Kajtez, N.: • Metafizika novca, Topšolino, Novi Sad, 2006.Kaplan, M.: • Leisure in America: A Social Inquiry, New York, 1960.Kroeber, A. L., Kluckhohn, C.: • Culture. A Critical review of concepts and definitions, New York, 1952.Kvejl, D. M.: „Uloge medija u društvu“, • CM, FPN–Protokol, Beograd – Novi Sad, 2007.Majerson, DŽ.: • Hajdeger, Habermas i mobilni telefoni, Esotheria, Beograd, 2003.Makluan, M.: • Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka, Prosveta, Beograd, 1971.Marks, K.: • Grundrisse der Kritik der politischen Oekonomie, Berlin, 1953.Markuze, H.: • Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1965.Nussbaum, M. C.: • The therapy of desire: Theory and practice in Hellenistic ethics, NJ: Princeton University Press, Princeton, 1994.Otašević, B.: • Televizija - zrelo doba, RTS, Beograd, 2002.Peskin, D., Načison, E.: „Mediji u nastajanju preoblikuju globalno • društvo“, eJournal USA, Washington, 2006.Peskin, D., Načison, E.: „Mediji u nastajanju preoblikuju globalno • društvo“, eJournal USA, Washington, 2006.Platon: • Fedar, Dereta, Beograd, 2002.Poper, K. R.: • Lekcija ovog veka, Nova srpska politička misao, Beograd, 2002.Risman: • Usamljena gomila, Mediteran pablišing, Novi Sad, 2007.Virilio, P.: • Informatička bomba, Svetovi, Beograd, 2000.Vuksanović, D.: • Filozofija medija, FDU i Čigoja štampa, Beograd, 2007.Winner, L.: • The Whale and the Reactor, University of Chicago Press, Chicago–London, 1986.



90

OSP UDC 316.776:801.73 316.774

Received: April 12th, 2009 ID 168155404

Professor Zoran Jevtović, PhDFaculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade

I COMMUNICATE – THEREFORE I AM!

Summary: The consequences of the latest global events in the mass communi-cations sphere are also becoming increasingly visible in Serbia’s public sphere, which is increasingly being subjected to the analytical scrutiny of communicologists, medi-ologists, psychologists, anthropologists, sociologists, linguists, philosophers and other scholars. New media tools are changing traditional concepts of space and time as, in producing simulations and simulacra, they are imposing the new values of a creative life overflowing with emotional, intense, quality and multidimensional experiences. Thus, the message changes identity, the image charms and seduces, idols represent sophisticat-edly created consumer habits, while the public, submerged in the promising darkness of media illusions, barely notices that it is increasingly becoming addicted to communica-tional extensions.

The focus of this research is the transformation of traditional communications caused by mobile telephones and a discourse that has imposed new meanings. What the transistor did for the expansion of audio technology, the mobile telephone has done for the sphere of modern communications. The magic of SMS messages as well as new media formats is not just a technological but a cultural process, which is redefin-ing our free time. The flood of incoming and outgoing messages gradually isolated the individual who, living in their own world of information, creates in accordance with fabricated hedonistic needs. Classical science is slow to answer the mobile challenge, faced with ever-growing uncertainty about what is being communicated: the message or the meaning? Technological extensions make splendid use of the inseparability of the biological and the communicational since, in a world of torn social fabrics, power is directly dependent on the quantity and quality of symbols that individuals and communities have at their disposal. Previous personal barriers are being destroyed by Copernican turns, media presentations are used to escape reality, while intense com-munication signals compensate for the desire for fundamental socializing, love and being. Creative industries offer imagined identity, but the real question is: is there a place within it for the human soul?

Key words: mass media, free time, mobile telephones, new forms of communica-tion, entertainment.


ONR UDK 316.776.33:004.738.5(497.11)"2000/... Primljen: 16.4.2009. ID 168155660

Irina MilutinovićMegatrend univerzitet, Beograd

UTICAJ INTERNETA NA KOMUNIKACIONU PRAKSU

~ jedan pogled na Srbiju ~

Sažetak: Jedno od ključnih pitanja savremene nauke o komuniciranju jeste problem implikacija medijima posredovane komunikacije na društvenost. Ume-sto apriorne katastrofične vizije, nastojali smo da prilike na planu komunika-cionih navika u savremenosti, posmatramo kao element sveobuhvatnog preta-panja civilizacijskih talasa1, u kojem tehnologije za posredovanje komunikacije igraju ulogu važnih pokretača promena.

U empiriji utemeljeno istraživanje izdvojilo je dva presudna faktora koja opredeljuju afinitete građane Srbije prema internetu, a to su starosna dob i ste-pen obrazovanja. Kao dominantna komunikaciona staništa oko kojih se oku-pljaju virtuelne zajednice na ovom prostoru, istražili smo internet stranice „Fej-sbuk“ (Facebook) i „Maj spejs“ (MySpace) – koje širom sveta služe kao servisi prevashodno socijalne mreže. Pokazalo se da ne postoje nikakve direktne nega-tivne implikacije internetom posredovane komunikacije na društvenost.

Ključne reči: mas-mediji, multimediji, internet, informaciono društvo, Face-book, MySpace, posredno/neposredno komuniciranje, virtuelno komuniciranje

1 Prema Alvinu Tofleru, postoje „tri talasa civilizacije“. Njegova periodizacija temelji se na kontroli izvora energije i organizacije društva u zavisnosti od tih resursa. Međutim, Tofler nije uzeo samo izvore energije za jedini faktor koji određuje uspon civilizacije, već „civilizacijski talas“ podrazumeva i određenu tehnologiju upravljanja informacijama u nekom istorijskom periodu, prema čemu se integriše određeni tip društvenosti, i označava revolucionarne civiliza-cijske promene u načinu života ljudskih zajednica, odnosima među pojedincima i zajednicama, u načinu mišljenja i gledanja na ključna društvena pitanja...

Irina Milutinoviæ


92

1. Uvod

Društvena istorija medija nam pokazuje da su se pioniri novih medija retko kada bavili dugoročnim promišljanjima. Istini za volju, naučnici – jednako kao i laici – mogli bi se složiti u tome da budućnost nema određeni raspored. Ipak, živeći u društvu i kulturi sa dugom isto-rijom, uočavamo da nekakve pravilnosti u dinamici društvenih kre-tanja postoje. Možda je jedan od prvih dugova nauke prema čoveku i čovečanstvu da ih odgovorno analizira, predočava, kvantitativnim i kvalitativnim pokazateljima preispituje i dokumentuje, u interesu potrebe čoveka da u okruženju – koje teži haosu (stanju najveće moguće verovatnoće) – uspostavlja pravce poretka i zakonomernosti. Pokušali smo da opsežnim istraživanjem „izmerimo“ vreme posvećeno aktivno-stima na internetu u toku jednog 24-časovnog dana građana Srbije, da predočimo pravilnosti u istraživanom predmetu u dnevnom rasporedu vremena pojedinca, i da opišemo neke socijalno-demografske deter-minante i varijable koje interaguju s ovim procesom. Podsticaj ovom poduhvatu je uverenje da će navedena studija biti od koristi kao upo-redni pokazatelj aspekata razvoja medijske kulture u Srbiji u budućim vremenima. Dakle, kako stojimo s internetom na početku 21. veka?

Naše pitanje glasi: Koliko vremena građani Srbije provode u komu-niciranju putem interneta, i kakav je taj odnos u poređenju sa vre-menom koje se posveti ukupnom komuniciranju putem svih medija? Pokazaćemo koliko se u tim aktivnostima razlikuju pojedine socijalne i demografske kategorije, naročito mlađi i stariji, iz sela i grada, bolje i slabije obrazovani.

Premisa ovog istraživanja je teza da su nove tehnologije (internet) proširile obim komunikacije u odnosu na ukupno dnevno vreme (udeo vremena trajanja komunikacije u jednom kalendarskom danu). Da li je pod uticajem interneta istovremeno povećan udeo (tehničkim sred-stvima) posredovane komunikacije u odnosu na neposrednu komuni-kaciju (licem u lice)?


Uticaj interneta na komunikacionu praksu 93

2. Osvrt na nejednoznaènu društvenu vrednost Interneta

Radi precizne deskriptivno-analitičke interpretacije podataka dobi-jenih empirijskim istraživanjem, neophodno je da se podsetimo osnov-nih odrednica odgovarajuće pojmovne aparature.

Dok tehničko-tehnološka dostignuća nailaze u „talasima“, sinhro-nizovano sa dinamikom vodećih ekonomskih trendova, društva dobi-jaju svoje istorijske nazive obično prema onome što predstavlja domi-nantnu komunikacionu tehnologiju (praksu) neke epohe.2 Od početka 20. veka tehnološki napredak se intenzivno ubrzavao, stavljajući na probu „stare“ medije – pri čemu, tokom gotovo stogodišnjeg razvoja elektronskih medija, nijedan medij nije ukinuo drugi: „stari“ i „novi“ mediji postojali su i postoje uporedo. Međutim, nove, sofisticiranije i „savršenije“ tehnologije transmisije i distribucije informacija, zahtevale su odgovarajući institucionalni okvir – koji je morao uvek iznova da se osmišljava. Najnovija, već uveliko angažovana tehnologija, obeležena konvergencijom medija i nazvana multimedijom, determiniše obrise „novog čoveka“ – novih korisnika i specifičnog globalnog društva, čije su razvojne pravce prepoznali i nagovestili autori s početka 80-ih godina prošlog veka. Još tada je raznoliko štivo o informacijama počelo da se prožima sa štivom o globalizaciji.

Izraz postindustrijsko društvo dugo je preovladavao nad drugim metaforama. Termin informaciono društvo ulazi u svakodnevni jezik već tokom 60-ih godina 20. veka, da bi se njime označila najnovija faza razvoja industrijskog društva – postindustrijsko društvo. Institut u Aspenu je 1977. godine objavio je rad pod naslovom „Globalne impli-kacije informacijskog društva“ čiji je autor Mark Pora, a koju je naručila Agencija za informisanje SAD. U terminološkim opredeljenjima, jedna od uticajnijih bila je i knjiga Informacijsko društvo kao postindustrijsko društvo autora Jodženija Masuda, koju je objavio Institut za informa-cijsko društvo u Tokiju, 1980. godine. Japanski naučnik je tada pred-viđao da će, u decenijama koje slede, rad biti raširen po „elektronskim kolibama“, da mediji više neće biti „masovni“, a da će se ljudska svest

2 Neki uticajni teoretičari (Tofler, Debre, Makluan) zapažaju čvrstu povezanost između tipa društvenosti i oblika komunikacione prakse koji se u njemu ostva-ruje, i taj odnos uzimaju kao jedno od merila za određivanje stupnjeva u razvoju civilizacije.

Irina Milutinoviæ


94

„povećati“ – kako se protok informacija bude ubrzavao.3 Masuda je u odeljku knjige posvećenom raspravi o informacijskom društvu, takođe nametnuo temu globalizma: „Informacije nemaju prirodne granice. Kada se formira globalni prostor za informacije, komunikacija među ljudima širom sveta preći će sve državne granice. (...) Za razliku od kon-vencionalnog geografskog prostora, globalni prostor za informacije biće prostor povezan informacijskim mrežama.“4

U istom periodu, Alvin Tofler u svojoj trijadnoj podeli civilizacijskih epoha, opisuje nastupajući „treći talas civilizacije“ – u kojem kao glavni integrativni faktor zajednica pretpostavlja infosferu. Kao ključno obe-ležje infosfere on najavljuje opadanje značaja konvencionalnih masovnih medija, i porast uloge novih – demasifikovanih komunikacionih teh-nologija. Tofler je medijacentrički zaključio da će dolazeća tehnologija potisnuti dominantne mas-medije, i uticati na uspostavljanje novog tipa društvenosti, ali podsticati i promene u psihi pojedinca.

Nesumnjivo je, dakle, da vodeći komunikolozi i futurolozi druge polovine 20. veka, prilično usaglašeno anticipiraju komunikološka i civi-lizacijska kretanja. Već u njihovo vreme, „novi mediji“ su bili premre-žili planetu, diseminacija informacija bila je trenutna, javila se „poplava informacija“. Od Makluanove unekoliko ohrabrujuće vizije elektronskih medija kao „produžetaka ljudskih čula“, udaljila su nas mnoga uverava-nja da će posledice „elektronske civilizacije“ biti – loše.

Šta je to „loše“ danas? Na prvi pogled, čini se da se ostvaruju vizije onih autora koji su – na temelju uverenja da mediji menjaju način na koji čovek dela i uspostavlja društvene veze – društvenu zajednicu „trećeg talasa“ najavili kao „neotribalnu“ (novo pleme – čitavo čovečanstvo). Životno okruženje „neotribalca“ čini olakšano dolaženje do mnoštva informacija usled mnogobrojnih posrednika, nizak stepen zajedništva – koje je razoreno konceptom masovnog društva, prevrednovanje druš-tvenih uloga i normi, gubljenje ljudske prisutnosti, alijenacija. Biološko-fiziološko obeležje neotribalca je reorganizovana – sinergetska upotreba čula. „Usamljena gomila“ (Rizman) obezličenih pojedinaca zatrpanih medijskim fikcijama, našla je svoj najdramatičniji izraz u Bodrijarovoj tezi o odnošenju savremenika prema realnom životu kao prema simu-lakrumu.3 Prema: A. Brigs, P. Berk: Društvena istorija medija, Klio, Beograd, 2006, str. 357.4 A. Brigs, P. Berk, ibidem.



Kratkom reminiscencijom na komunikološki diskurs, podsećamo na aktuelni psihosocijalni kontekst – onako kako je on viđen pretežno iz pesimističke perspektive. Međutim, nauka ne odbacuje ni manje katastrofičnu viziju:

Savremeni čovek – suočen sa brzinom društvenih promena i njiho-vom nepreglednošću – primoran je da vrlo aktivno učestvuje u posred-nom komuniciranju – doduše doprinoseći konstruisanju realnosti uz pomoć simboličkih formi. Mas-mediji su konstitutivni činilac društva, jedan od jačih agenasa socijalizacije. Čini se da je „civilizacija trećeg talasa“ zaplovila prema „informacionom potopu“, kojim se najavljuje kraj masovne komunikacije: umesto dominacije mas-medija, sve su prisutniji interaktivni, demasifikovani mediji. Na razmeđi civilizacijskih „talasa“, razvijaju se snažne alternativne „komunikacione magistrale“, utemeljene izvan društvenog i institucionalnog „main-streama“. Komunikatori su sve manje situirani u fizičkom, a sve više u sajber prostoru – koji nema jedinstven dizajn ni strukturu, ali teži univerzalizmu. Novi splet pokre-tačkih sila civilizacije digitalizuje i komunikacionu tehnologiju.

Nešto više od decenije, mreže računara obezbeđuju slobodan pri-stup virtuelnim diskusionim grupama, čiji korisnici pripadaju svim kra-jevima sveta. U multimedijskom društvu, pored problema dehumani-zacije i koncentracije moći5, analitičare danas najviše zabrinjava uspon „kulture izjava i tvrdnji na račun starije kulture dokazivanja“.6 Problem je u tome što internet „ohrabruje“ anonimne izvore, dakle relativizuje važnost istinitog i pouzdanog prikazivanja događaja. On svojim korisni-cima nudi zavodljive sadržaje, najčešće koncentrisanim dejstvom „Info-tainmenta“: emulziju informisanja i zabave. Protivurečnosti društvene vrednosti interneta temelje se na specifičnom globalnom komunikacij-skom kontekstu i odgovarajućim komunikacijskim formama – koje su na početku 21. veka presudno obeležene vrhunskom informacionom tehnologijom, sajber-zajednicama i virtuelnom kulturom.

5 „Predavanje kulture tehnologiji“ – tehnopol – autentična kovanica Nila Postmana. Autor pripada struji koja se negativno određuje prema budućnosti interneta.

6 Američki kritičar Dejvid Halberstam naročito ukazuje na problem povećanja broja ano nim nih izvora i nepostojanje komunikacionih vratara na internetu.

Irina Milutinoviæ


96

3. Raspodela aktivnosti na internetu

Pokušaćemo da na osnovu rezultata navedenog empirijskog istra-živanja7 rekonstruišemo kako i koliko pomoću interneta komuniciraju žitelji Srbije stariji od 12 godina. Naime, prosečan stanovnik Srbije u toku jednog dnevnog ciklusa približno jednu petinu vremena raspodeljuje na sve medije, odnosno medijima posvećuje 278,58 minuta ili 19,4% uku-pnog vremena.8 Udeo interneta u ovakvoj ekonomiji vremena tokom jednog dana, iznosi 10,9% ukupnog vremena posvećenog svim medijima (dijagram 1). Drugim rečima, ukupno vreme koje u toku jednog dana prosečan stanovnik Srbije provede „na internetu“ iznosi 27,59 minuta. Onda, najpre pogledajmo šta se krije iza ovog proseka, kada se razdvoje kategorije korisnika interneta prema polu: žene se dnevno bave na inter-netu 25,21 minuta, a muškarci 5 minuta duže. Jednostavnom računicom dolazimo do zapažanja da muškarci godišnje koriste internet približno 30 sati više nego žene.

Do zanimljivih podataka dolazimo i kad stablo komunikacije inter-netom razvijemo dublje, unutar grupa koje se razlikuju po raznim socio-demografskim kriterijumima: starost, stepen obrazovanja, bračno sta-nje, visina mesečnog prihoda, radni status, mesto življenja (selo–grad), ili pak po kriterijumu dana u nedelji.

7 S. Branković: Istraživački projekat Dnevna ekonomija vremena građana Srbije, Medium Gallup – Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.

8 Retki izvori o ranijim medijskim navikama stanovništva Srbije pokazuju da se tokom poslednjih par decenija drastično uvećala količina vremena koju prosečan žitelj posveti nekom od medija u toku jednog dnevnog ciklusa. Obim i način komunikacije medijski posredovanim porukama značajno se promenio. Ako uzmemo, radi uporednog pregleda, šezdesete godine prošlog veka (terenski deo istraživanja sproveden je 1965), kada su muškarci u proseku gledali televiziju približno 48, a žene 45 minuta dnevno, i radio programe pratili od 84 (m.) do 66 (ž.) minuta svakog dana, dolazimo do zaključka da je došlo do preraspodele u medijskim preferencijama građana, ali i do znatno obimnijeg konzumiranja medija na početku 21. veka, dakle do značajnog porasta obima medijski posre-dovane komunikacije, što je ozbiljno izmenilo životne navike i stilove. Opširnije o srednjem trajanju komunikacionih aktivnosti u navedenom periodu u Srbiji: P. Aleksić: Budžet vremena gradskog stanovništva, međunarodno ispitivanje koje je sprovedeno u Jugoslaviji u Kragujevcu i Mariboru. Istraživanje je realizovao Sociološki institut u Beogradu.



Dijagram 1: Udeo pojedinih medija u ukupnom dnevnom vremenu posveæenom praæenju svih medija

Najpre, izdvojili smo sedam starosnih grupa: 13-17, 18-24, 25-30, 31-40, 41-50, 51-60, i više od 60 godina. Nesumnjivo najmanje vremena aktivnostima na internetu posvećuju ljudi poslednje navedene kate-gorije (u proseku nešto malo više od 1 minuta), ali i pripadnici šeste decenije znatno ređe posežu za internetom nego mlađi (8,34 minuta). Posebno privlači pažnju činjenica da po vremenu provedenom na inter-netu ubedljivo prednjači starosna grupa od 25 do 30 godina, sa 68,25 minuta dnevno, a za njima prilično ujednačeno vreme koriste obe kate-gorije mlađih, dakle svi od 13 do 24 (oko 50 minuta). Primećujemo da posle 31. godine dnevne potrebe za internetom posustaju i gotovo rav-nomerno opadaju po čak dvadesetak minuta, s obzirom na jedno dese-togodište. Razlike u pogledu vremena koje pripadnici različitih genera-cija u Srbiji posvećuju ovom mediju, toliko su izrazite da nas navode na nedvosmislen zaključak: starost je presudan faktor u korišćenju inter-neta u Srbiji. Ovaj zaključak se prelama kroz sve ostale socio-demograf-ske parametre, i definiše korišćenje interneta u Srbiji kao generacijsko obeležje (tabela 1).

Na primer, posebno je interesantno ako ispitanike rasporedimo prema bračnom statusu (tabela 2). Pokazalo se da neudati i neoženjeni najviše vremena provode na internetu u odnosu na sve ostale ispitane kategorije – nešto više od 58 minuta, a za njima slede pojedinci koji žive u vanbračnim zajednicama – bezmalo 50 minuta. Sve ostale kategorije

Ukupno vreme posvećeno praćenju: 278,58 minuta

Internet: 30,38 min.

Čitanje štampe: 25,41 min.

Slušanje radija:67,45 min.

Gledanje televizije:155,40 min.

Irina Milutinoviæ


98

pokazuju znatno manju opredeljenost ka internetu, a naročito udovci / udovice, koji ovom mediju ne posvećuju čak ni 1 minut dnevno. Inte-resantno je da udate i oženjeni provode u proseku na internetu svega nešto manje od 12 minuta dnevno, što nas opet vraća na zaključak o starosnoj opredeljenosti ka internetu. Naime, ako neoženjeni najviše koriste internet, a udovci najmanje, to svakako ne upućuje na determi-nisanost bračnim statusom, već činjenicom da su neoženjeni u najve-ćem procentu mladi ljudi, a udovci stariji.

Tabela 1. Ukupno vreme provedeno na internetu, Fejsbuku i Maj spejsu i u „æaskanju“, u toku 24 h, prema starosnim grupama

Starosna grupa/raspon godina 13-17 18-24 25-30 31-40 41-50 51-60 60 +Ukupno vreme Internet (min.)

51,33 51,20 68,25 47,14 20,45 8,34 1,08

Ukupno vreme Facebook i MySpace (min.)

15,35 13,36 9,95 4,37 1,06 0,22 0,01

Ukupno vreme Chat (min.)

29,75 15,68 8,60 7,72 1,50 0,35 0,02

Tabela 2. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema braènom statusu

Bračni status Udata / oženjen

Neudata / neoženjen Razvedeni Udovica /

udovacU vanbračnoj

zajedniciUkupno vreme (min.) 11,95 58,32 23,12 0,55 49,74

Isto se odnosi na status zaposlenja (tabela 3). Učenici i studenti koriste internet mnogo više nego penzioneri (prirodno, jer su mnogo mlađi), ali znatno više i u odnosu na zaposlene.

Tabela 3. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema statusu zaposlenja

Radni status Zaposlen Nezaposlen Domaćica Student / učenik Penzioner

Ukupno vreme (min.) 32,31 26,46 2,92 55,78 1,12



Interesantno zapažanje se nameće posebno kad analiziramo odnos prema internetu s obzirom na visinu mesečnog prihoda (ili džeparca). Naime, ne zbunjuje činjenica da se sa smanjenjem mesečnog prihoda smanjuje i broj minuta provedenih na internetu, ali u tom opadanju pri-mećujemo jednu nepravilnost: na određenom nivou prihoda / džeparca, umesto da nastavi da se smanjuje, vreme provedeno na internetu naglo počinje da se uvećava. Da budemo određeniji: ispitanici koji mesečno prihoduju manje od 6000 dinara, više vremena posvete ovom mediju od onih koji prihoduju između šest i 12000 (sa razlikom od čitavih 20 minuta u korist „siromašnijih“). Ako uzmemo u obzir i one koji mesečno na raspolaganju imaju manje od 3000 dinara, zapažamo da ni njihovo vreme na internetu ne zaostaje znatno. Ova disproporcija bi mogla da se tumači pretpostavkom da navedeni niski prihodi ne treba da se treti-raju kao zarada već kao džeparac, dakle radi se o mlađim generacijama čije dohodovne kapacitete kontrolišu roditelji. Naime, najveći procenat ispitanika (46,2%) koji pripadaju starosnoj grupi od 13 do 17 godina, ima mesečni džeparac manji od 3000 dinara, a 34,6% ove populacije dobija mesečno 3000-6000 dinara.9 Dakle, ovakvo tumačenje bi moralo da ukazuje na zaključak da implikacije ličnog mesečnog prihoda na dnevno vreme utrošeno na internetu, nisu naročito indikativne.

Upadljivo variranje količine vremena koju ispitanici posvećuju inter-netu u toku radnih dana i vikendom (tabela 4), takođe ukazuje na genera-cijsku determinantu: u dane vikenda internet se znatno manje koristi, što je logično, budući da su to za najmlađe dani rezervisani za izlaske.

Tabela 4. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema danu u nedelji

Dan Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Subota NedeljaUkupno vreme (min.)

35,60 24,35 27,68 35,34 39,76 19,82 12,78

Varijabla koja odstupa od uočene „generacijske pravilnosti“ u pose-ćivanju interneta, jeste stepen obrazovanja. Ubedljivo najviše vremena internetu posvećuju fakultetski obrazovani građani – 50 minuta dnevno. Ovo vreme se smanjuje ravnomerno sa snižavanjem nivoa obrazovanja, 9 S. Branković, ibidem

Irina Milutinoviæ


100

s tim što su grupe ljudi koji poseduju osnovno ili srednje obrazovanje međusobno uravnoteženije, i sa 20-25 minuta dnevne posvećenosti internetu prilično udaljene od akademske grupacije (tabela 5).

Tabela 5. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema stepenu obrazovanja

Stepen obrazovanja Osnovno ili niže Srednja škola Viša škola ili fakultetUkupno vreme (min.) 20,40 25,14 40,99

Ako zaključimo, dakle, da su dva presudna faktora koja opredeljuju afinitete građane Srbije prema internetu – starosna dob i stepen obra-zovanja, zapitaćemo se koji sadržaji najviše privlače pažnju domaćih poklonika interneta? Dakle, koji su to komunikacioni stožeri oko kojih se okupljaju virtuelne zajednice na ovom prostoru?

* * *

Javnost je podeljena u pogledu stavova o implikacijama interneta na društvenost. Na prethodnim stranicama ovog rada nastojali smo da ukažemo i na dalekosežnu teorijsku raspravu u kojoj se prilično podvo-jeno naučna javnost određuje prema aktuelnom fenomenu internetom posredovane komunikacije. Izvesno je na delu anticipirano pretapanje civilizacijskih modela, u kojem tehnologije za posredovanje komuni-kacije igraju ulogu ključnih pokretača promena. Vratimo se u empiriji utemeljenim saznanjima, neće li nam ona poslužiti kao valjan orijentir u nejednoznačnom razumevanju novog komunikacionog konteksta.

Tokom poslednjih nekoliko godina, nesumnjivo najpopularnije internet stranice koje služe kao servisi prevashodno socijalne mreže, su sajtovi „Fejsbuk“ (Facebook) i „Maj spejs“ (MySpace). Kao sveobuhvatna internet stranica na koju se može svako učlaniti, uspostavljati poznan-stva i održavati kontakte sa ljudima širom sveta, „Fejsbuk“ se razvija neverovatnom progresijom. Ova mreža je postala jedna od najintenziv-nijih „komunikacionih magistrala“, najsavremenija forma okupljanja i interakcija ljudi. Statistički pokazatelji rasprostranjenosti i popularnosti posredovane duhovne razmene, prenuli su komunikologe i kulturologe. Nemali broj njih upozorava na opasnosti lažnih profila i predstavljanja



na „Fejsbuku“, kojem se pripisuje i odgovornost za minimiziranje živog komuniciranja među njegovim korisnicima, kao i opasnost da su oni, osim otuđenja i dehumanizacije, izloženi i riziku stvaranja zavisnosti od tog sajta. Ništa bolje po procenama analitičara ne stoji ni američki sajt za sklapanje poznanstava „Maj spejs”. Pomoću njega ljudi predstav-ljaju svoje profile, nastojeći da se povežu sa srodnim dušama po ličnim interesovanjima ili hobijima. Mi se na ovom mestu nećemo baviti kvan-titativnim procenama upotrebe navedenih medijuma komuniciranja u odnosu na druge medije, niti ispitivanjem ličnih afiniteta i motiva poklo-nika ovakve komunikološke prakse. Umesto toga, nastojaćemo, kao i u prvom delu ove studije, da ukažemo na realan odnos količine dnevnog vremena koju stanovnici Srbije poklone druženju putem posrednika kao što su „Fejsbuk“ i „Maj spejs“.

Naime, naše istraživanje pokazuje da prosečan stanovnik Srbije „potroši“ ukupno 4,80 minuta dnevnog vremena, na sajtovima „Fej-sbuk“ i „Maj spejs“. Interesantan je podatak (možda izvan očekivanja s obzirom na uobičajene polne predrasude) da muška populacija nešto više vremena poklanja ovakvom vidu druženja. Podatak koji ne izne-nađuje, jeste činjenica da se sa uvećanjem godina starosti korisnika interneta, smanjuje vreme provedeno na navedenim sajtovima (tabela 1), dakle – i interesovanje za ovaj vid komunikacione prakse. Zapažamo da vrlo ravnomerno opada broj minuta koje u dnevnoj ekonomiji vre-mena provedu starosne grupe, počev od najmlađe (od 13 do 17 godina – 15,35 minuta), preko srednje zrele dobi (od 31 do 40 godina – 4,37 minuta), do najstarije ispitivane populacije (više od 60 godina – 0,01 minut). Zaključak o generacijskoj opredeljenosti ka virtuelnoj komuni-kaciji podržava i činjenica da ubedljivo najviše vremena na predmetnim internet stranicama provode upravo predstavnici najmlađe populacije – studenti i učenici (u proseku 15 minuta), a najstariji – penzioneri, za takvu komunikaciju ne pokazuju nikakvo interesovanje. Pri tome, kate-gorija „zaposlenih“ upražnjava „Fejsbuk“ i „Maj spejs“ nešto manje od „nezaposlenih“ (3,52 : 4,30 minuta).

Visokoobrazovani ljudi ređe posežu za komunikacionim servisima kao što su „Fejsbuk“ i „Maj spejs“. Nije teško utvrditi da navedena popula-cija intenzivno koristi bogate kapacitete interneta, međutim, naše istraži-vanje potvrđuje da „prednost“ u korišćenju servisa za virtuelno druženje pripada niže obrazovanim i mlađim.

Irina Milutinoviæ


102

U odnosu na stanovnike centralne Srbije i Vojvodine, Beograđani prednjače u konzumiranju internet novotarija. Konačno, „Fejsbuk“ i „Maj spejs“ su najslabije primljeni u manjim, seoskim sredinama (koje su po pravilu socijalno integrisanije od gradskih), tako da nije netačno zaključiti da su seoskim sredinama u Srbiji još uvek strani servisi za vir-tuelnu komunikaciju (sa izuzetkom malog procenta korisnika interneta koji stanuju na selu i provode prosečno ukupno 0,47 minuta svog dnev-nog vremena, družeći se na popularnom „Fejsu“ ili „Spejsu“). S obzirom na veličinu mesečnog prihoda (koja se u drugim slučajevima pokazala kao vrlo indikativna varijabla), ne mogu se utvrditi određene pravilnosti koje bi ukazivale na nekakav trend, izuzev zapažanja da navedeni para-metar ne utiče na raspodelu dnevnog vremena u posmatranom aspektu.

Rezultati istraživanja prema bračnom statusu ispitanika su očeki-vani: najviše vremena sajtovima za sklapanje poznanstava posvećuju neudate i neoženjeni (13,28 min.), što može da se tumači ličnom moti-vacijom za eventualno upoznavanje budućeg partnera, ali i činjeni-com da su u ovakvom statusu uglavnom pripadnici mlađe populacije. Među udatima/oženjenima, jednako kao i razvedenim, a posebno među udovcima/udovicama gotovo da ne postoji nikakav interes za druženje putem interneta. Za to su nešto raspoloženiji predstavnici vanbračnih zajednica (svega 3,24 min.).

Zakonomernost u nedeljnoj raspodeli vremena korisnika „Fejsbuka“ i „Maj spejsa“, po danima, kompatibilna je sa nedeljnim ritmom kori-šćenja interneta uopšte. Dakle, značajnije odstupanje od dnevne „minu-taže“ uočavamo samo nedeljom – u proseku, 4 puta manje vremena se ovim danom provodi u druženju na internetu (što je moguća posledica fakultativnijih i intenzivnijih socijalnih kontakata tokom vikenda).

Jedno od najpopularnijih interesovanja pripadnika virtuelnih komunikacionih zajednica je svakako „Chat“ (četovanje, ćaskanje). To je komunikaciona forma koja omogućava momentalnu interaktivnu raz-menu poruka, koja se ostvaruje između najmanje dva komunikatora, ali u kojoj može da učestvuje istovremeno i čitava grupa. Upravo ovakvim komunikacionim modelima se „razgrađuju“ i „pretapaju“ tradicionalni oblici komunikacione prakse. Virtuelno komuniciranje je „revolucio-narna tehnika“ utoliko što omogućava ljudima da komuniciraju na ranije nezamislive načine. Njegova „revolucionarnost“ je ponajpre u poništava-



nju razlika između interpersonalnog i masovnog komuniciranja: neo-graničeno mnoštvo emitera i recipijenata poruka koji na nekom forumu, na primer, uspostavljaju ravnotežu; zaživljava stvarna interaktivnost (izmenjivost i naizmeničnost uloga na relaciji emiter-recipijent) između pojedinaca i grupa, sa mogućnošću direktnog „fidbeka“, bez obzira na broj recipijenata. Oni se istog momenta preobraćaju u emitere, a poruka distribuirana na ovaj način „za tili čas može postati predmet interper-sonalnog komuniciranja po vertikali emiter-recipijent(i) ili horizontali recipijent(i)-recipijent(i)“.10 Pri tome se razgrađuje neprikosnoveni auto-ritet komunikacionog centra, ali i kategorija „masovnosti“ publike.

Podaci koji opisuju pojedinačno dnevno učestvovanje u „ćaskanju“ putem interneta, sasvim korespondiraju sa prethodno proveravanim afinitetima ispitanika prema virtuelnim komunikacionim staništima. Dnevno učešće žitelja Srbije starijih od 12 godina u „ćaskanju“ iznosi blizu 5 minuta. U ovoj aktivnosti najrevnosniji su opet pripadnici mlađe populacije: adolescenti gotovo pola sata svakog dana provode u intenziv-nom virtuelnom razgovoru! Sledi grupa starije omladine (18-24 godine) koja upola manje vremena utroši ovim povodom na Mreži, i tako redom – „ćaskanje“ je, takođe, generacijsko obeležje. Takva praksa se široko primenjuje u gradskim i prigradskim sredinama (ubedljivo intenziv-nije u Beogradu u odnosu na Vojvodinu), a zanemarljivo (gotovo da ne postoji) u manje urbanim oblastima (tabela 6).

Tabela 6. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema mestu življenja

Ukupno vreme (min.) Ukupno vreme (min.)Oblast RS Internet Facebook Chat Tip naselja Internet Facebook Chat

Beograd 32,23 5,83 12,25 Gradsko naselje 33,87 5,61 7,19

Vojvodina 16,02 2,02 3,98 Prigradsko naselje 18,74 4,33 6,43

Centralna Srbija 14,65 2,23 2,85 Seosko

naselje 3,49 0,47 0,54

10 M. Radojković, M. Miletić: Komuniciranje, mediji i društvo, 2005, str. 165.

Irina Milutinoviæ


104

* * *

Svakako je jedno od osnovnih komunikoloških pitanja danas, kako se novostečene medijske navike pojedinaca odražavaju na kvalitet i obim neposredne ljudske komunikacije, budući da smo se složili da dominantne komunikacione tehnologije u jednoj eposi u dobroj meri predodređuju strukture njenih kulturoloških koncepata.

Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku Srbije spro-vedenom tokom 2008. godine, pokazalo se da među ispitivanim kori-snicima interneta, 12,7% populacije koristi servise interneta umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe admi-nistracije, dok je 58% ispitanika zainteresovano za tu mogućnost, ali je trenutno ne koristi, a 29,3% ispitanika izjasnili su se kao potpuno neza-interesovani da koriste tu mogućnost. 11

Konačno, bez namere da ovom prilikom opširnije ulazimo u istraživačko polje koje se tiče neposredne komunikacije, osvrnućemo se ukratko na zapažanje o udelu efektivne virtuelne komunikacije u ukupnim dnevnim komunikacionim aktivnostima pojedinca. Dakle, kakva je korelacija između broja minuta provedenih u komunikaciji licem u lice i broja minuta provedenih na „Fejsbuku“i „Maj spejsu“, i na internetu ukupno? Ako je istinita bojazan izrečena u kategoričkoj formi – da komuniciranje putem interneta otuđuje ljude i smanjuje uči-nak komunikacije „licem u lice“, onda bi korelacija između broja minuta provedenih u neposrednoj komunikaciji i broja minuta provedenih na „Fejsbuku“ i na internetu ukupno, morala da bude negativna, odnosno, očekivali bismo da postoji pravilnost: kad se uvećava vreme provedeno na internetu, opada vreme provedeno u živoj, neposrednoj komunika-ciji. Međutim, naše istraživanje dovelo je do drugačijih rezultata. Ispo-stavilo se da postoji čak pozitivna korelacija (Pearson Correlation) sa „Fejsbukom“ – 0,100, a sa internetom 0,140. Drugim rečima, to onda znači da nema opravdanja za „katastrofične“ vizije: neki ljudi uopšte su skloni tome da komuniciraju manje, a neki ljudi imaju bogatije komu-nikacione potencijale. Dakle, verovatno je da ljudi koji raspolažu većim brojem kontakata neposredne komunikacije, takođe svoju izraženiju 11 D. Vukumirović, K. Pavlović i V. Šutić: Upotreba informaciono-komunikacionih

tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republički zavod za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2008.



komunikativnost raspodeljuju i na druge forme komunikativne prakse, pa u većoj meri upotrebljavaju i tehnologije za posredno komunicira-nje. Oni više koriste i internet – jer su, jednostavno, komunikativniji od drugih.

Bilo bi interesantno ovu tezu razmotriti iz drugih komunikoloških pravaca, ali svakako bi je trebalo situirati i u odgovarajući psihološki i sociološki diskurs.

3. Zakljuèak

Jedno od ključnih obeležja savremenosti jeste činjenica da je poje-dincu nametnuto – učinkom tehnologija – da na posredno komunici-rane događaje reaguje kao na realnost, čime često podleže lažnom uti-sku da i sam učestvuje u događajima koji mu se posreduju. Problem u percepciji realnosti nastupa kad počnemo da reagujemo na znak ume-sto na ono njime označeno. A kada takva praksa pretenduje da postane zakonitost novog komunikacionog „talasa“, mnoge civilizacijske vred-nosti su poljuljane.

S druge strane, čovek informatike je, istina, sklon da precenjuje domete informatičke tehnologije. Smislenije je govoriti o složenoj razvojnoj interakciji okruženja i medija, koja ne mora da ukazuje na jednoznačno negativne posledice. Zašto?

Prisetimo se nakratko Habermasovog koncepta „javne sfere“. Zašto takav koncept nije izdržao test vremena? Idealnotipska predstava pojedinaca koji angažovano raspravljaju o pitanjima od opšteg druš-tvenog interesa u otvorenom, transparentnom i pristupačnom medij-skom okruženju, pokazala se kao prevaziđena i utopistička koncepcija građanske javne sfere kao prostora napetosti između države i građan-skog društva. Ona pripada prošlosti – zato što su njoj imanentni oblici društvenosti (saloni, klubovi) davno nestali, mediji su komercijalizo-vani, a političke stranke birokratizovane i odvojene od građana.12 Ume-sto jedinstvenog javnog prostora u kojem se raspravlja o pitanjima od opšteg interesa, nastupila je, tokom 20. veka, refeudalizacija javne sfere. Posebni interes prevladava opšti, a „umesto javnog mnjenja kao kritičke 12 M. Radojković, B., Stojković: Informaciono-komunikacioni sistemi, Klio, Beograd,

1971, str. 212-216.

Irina Milutinoviæ


106

supstance, stvara se manipulativni publicitet, koji je utemeljen na državi i njenim nadzornim mehanizmima“.13

Međutim, da li je ovaj proces refeudalizacije jednoznačno nega-tivan? Posmatrajući ga u svetlu mondijalizacije, neki autori upravo tu vide novu šansu za civilno društvo na početku 21. veka. Prostorni okviri komunikacije se pomeraju, dok posustaje prevlast državno struk-turisanog i teritorijalno omeđenog javnog života posredovanog radiom, televizijom, novinama. Hegemoniju centrističkog komunikacionog konteksta potkopava mnoštvo premreženih nivoa komuniciranja koji nisu neposredno vezani za teritoriju, te natkriljuju ono što je nekada zaposedalo privilegovan položaj jedinstvene javne sfere unutar nacio-nalne države.

Danas se krećemo kroz kompleksni mozaik međusobno ispreplete-nih javnih sfera nejednakog obima. „Javne sfere“ u ovakvoj konstelaciji imaju priliku da žive kao poprište sukoba aktera različitih definicija jav-nog dobra, od kojih je svaka interesno uslovljena. Takođe, pod uticajem mnoštva medija u savremenim društvima, javne sfere su fragmentizo-vane. Ljudi se koncentrišu na pojedine medije više nego na druge, biraju različite informativne tokove, imaju priliku da se opredele za različita tumačenja događaja i odgovarajuće vrednosne sisteme. Empirijska real-nost tako postaje medijski konstruisana javna sfera, čije se krajnje nega-tivne konsekvence, istina, mogu razumeti u duhu Bodrijara – ako svako predstavljanje vidimo kao simulakrum.

Kako bilo, makar jedan izvestan zaključak možemo izvesti na ovom nivou raspravljanja: na početku 21. veka masovni mediji teže konver-genciji, a masovna publika teži razjedinjenju (to pokazuje i komunika-cioni kontekst istražen na reprezentativnom uzorku na teritoriji Srbije). Bez namere da na osnovu pojedinačnog sudimo o opštem, usuđujemo se da zaključimo: i jedno i drugo može biti pozitivno za čovečanstvo, ukoliko čovek prepozna prednosti novog talasa civilizacije i artikuliše ih u smeru humanističkih vrednosti.

13 M. Radojković, B., Stojković, ibidem, str. 214.



Literatura

Aleksić, P.: • Budžet vremena gradskog stanovništva – rezultati međunarodnog ispitivanja u Kragujevcu, Beograd, 1973.Branković, S.: Istraživački projekat • Dnevna ekonomija vremena građana Srbije, Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.Brigs, A., Berk, P.: • Društvena istorija medija, Klio, Beograd, 2006.Debre, R.:• Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000.Lorimer, R.: • Masovne komunikacije, Klio, Beograd, 1998.Mekluan, M.: • Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka, Nolit, Beograd, 1971.Radojković, M., Miletić, M.: • Komuniciranje, mediji i društvo, STYLOS d. o. o., Novi Sad, 2005.Radojković, M., Stojković, B.: • Informaciono-komunikacioni sistemi, Klio, Beograd, 1971.Vukumirović, D., Pavlović, K. i Šutić, V.: • Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republički zavod za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2008.

Irina Milutinoviæ


108

OSP UDK 316.776.33:004.738.5(497.11)"2000/... Received: April 16th 2009 ID 168155660

Irina MilutinovićMegatrend university, Belgrade

THE INFLUENCE OF THE INTERNET ON COMMUNICATIONAL PRACTICE

~ a View of Serbia ~

Summary: One of the key issues of contemporary communication science is the problem of the implications that media-conveyed communications will have on sociability. Instead of offering an a priori catastrophic vision, we attempted to view conditions on the plane of contemporary communication habits as an ele-ment of an all-encompassing commingling of civilizational waves, in which the technologies of communicational mediation play the role of important agents of change.

Empirically-based research has singled out two decisive factors determining Serbian citizens’ affinity toward the Internet: age and education. We researched two dominant communicational centers around which virtual communities in this region gather – the Facebook and MySpace portals, whose primary role worldwide is that of social networks. The results show that Internet-based com-munications bear no direct negative implications on sociability.

Key words: mass media, multimedia, Internet, information society, Face-book, MySpace, direct/indirect communication, virtual communication


ONR UDK 316.722:379.8(497.11)"200" 316.728(497.11)"200"

Primljen: 18.3.2009. ID 168156172

Prof. dr Ljubiša DespotovićFakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta

SLOBODNO VREME I ŽIVOTNI STILOVI IZMEĐU „PROTESTANTSKE ETIKE“

I KULTURE HEDONIZMA

Sažetak: U radu se razmatraju osnovni rezultati empirijskog istraživanja fenomenologije slobodnog vremena, smeštenih u kontekst tranzicijskih promena koje su zahvatile srpsko društvo (i građane) na početku novog milenijuma. Sakupljena empirijska građa dobijena sociometrijskom metodom istraživanja, protumačena je u radu kroz paradigmu potrošačke kulture i kulture hedonizma. Dominirajuća ideologija konzumerizma odlučujuće je delovala na stilove potrošnje kao stilove života.

Ključne reči: slobodno vreme, stilovi života, kultura hedonizma, potro-šačka kultura, konzumerizam

Aktuelni sociokulturni trenutak Srbije obeležen identifikatorima tranzicije, šizofreno je podelio narastajući urbani individualizam, raspi-njući ga između ultimativnog zahteva za prihvatanje vrednosnog i moral-nog obrasca modernog protestantizma (sfera rada i proizvodnje života) i kulture potrošačkog društva masovnog tipa, gurajući ga ka kulturi hedo-nizma (narcis je „pošjekao“ Edipa) i mogućnostima samooblikovanja vlastitih stilova života (ili pak opsenarskoj predstavi da je to moguće u kontekstu planetarne dominacije pomodarstva i podražavanja drugih).

Sociološka literatura nas podseća da su markantna obeležja (post)modernih društava posmatrana kroz vizuru fenomenologije slobodnog vremena fokusirana u pravcu pomeranja klatna ka kulturi potrošnje i onoga što bi smo uslovno mogli nazvati procesima samooblikova-nja stilova života i pretvaranja kulturnog kapitala u resurse potrošnje.

Prof. dr Ljubiša Despotoviæ


110

Uočeno pomeranje senzibiliteta individue (konzumenta) od interesa za proizvodnju ka interesima za potrošnju kao modernog obeležja narasta-juće kulture potrošnje (u zapadnim društvima pa sledstveno i kod nas), sve češće je u direktnoj konfrontaciji sa zahtevom politike (i standarda evrointegracija), da se ovaj prostor i jedinke u njemu moraju prilagoditi zahtevima protestantske etike rada i kapitalističkog načina proizvod-nje (teror rada i uspeha). Postojeću kulturološku šizofrenost kod nas dodatno opterećuje niska kupovna moć i ukupni ekonomski minimali-zam naših građana, koji u najvećem broju ostaju frustrirani i osujećeni u nameri da zadovolje narasle potrebe konzumerizma.

Postepena obnova srednje klase u našem društvu, takođe pridonosi jačanju procesa proizvodnje i difuzije konzumerizma, kako u domenu proizvoda masovne industrije (materijalna dobra, usluge kao i kulturna dobra), tako i u polju kulturnih simbola i njihove potrošnje. Ovi procesi snažno podstiču i podržavaju jačanje sfere individualizacije potrošnje, ali i pluralizacije životnih stilova, bilo kao segment podražavalačke kul-ture, bilo kao prostor individualne samokreativnosti.

Polje potrošačke kulture omeđeno je navedenim obeležjima, kao i prostor potrošnje slobodnog vremena. Povećanje uslužnih delatno-sti i informatičkih tehnologija, čak i kod nas (uz izvesno kašnjenje za zapadnim uzorima) proizvode posledice ne samo u polju količine, vrste i načina potrošnje slobodnog vremena, već i samim činom permanen-tne promene utiču na to da se postepeno vrši razgradnja patrijarhal-nog obrasca i lineranog shvatanja vremena života, doskora nerazdvo-jivo povezanih sa ideologijom klasičnog industrijalizma. „Prema tome, putem merača vremena, postavljanjem subjektivnih kriterijuma čovek odvaja sebe od vremena i suprotstavlja mu se“ (Bodrogvari, F., 1976:38).

Potrošnja slobodnog vremena često se poima kao simulacija soci-jalnih igara među individuama, posredovana tehničko-tehnološkim pomagalima i internetovskim komunikološkim kapacitetima. Homo ludens je ovim tehničko-komunikološkim podsticajima dobio neslu-ćene mogućnosti za proigravanje vlastite komunikološke i simboličke prirode, rasterećen prostorno-vremenskih ograničenja i ohrabren nara-slim intimnim potrebama. „U tom smislu, srž modernog individua-lizma jeste nihilistička, jer pojedinac opravdanje sopstvenog bića nalazi isključivo u ličnoj sreći. U okviru i s onu stranu tog nihilizma, javlja se težnja da se ponovo pristupi ludističkim infrastrukturama života. Doko-


Slobodno vreme i životni stilovi... 111

lica kao Igra-Spektakl i dokolica kao opravdanje ličnog života, postaju zajedno usmerenje i smisao življenja“ (E. Moren, 1979:88.). „Novi hedo-nizam produkt je modernizma, a stvorili su ga intelektualci i umetnici 20-ih godina 20 veka. Hedonistička kultura je ne samo inkompatibilna s dominirajućom racionalnosti koju zahteva ekonomski sistem, nego čak i podriva tradicionalne američke vrednosti, poput štedljivosti i marlji-vosti. Kad je protestantska etika bila odsečena od buržoaskog društva, ostao je samo hedonizam, a kapitalistički sistem izgubio je svoju tran-scedentalnu etiku (...) U potrošačkoj etici ljudi traže robu kao sredstvo zadovoljenja, ali i kako to tačno primećuje Foks (R. W. Fox), ‘vide svoje vlastite osobe kao robu na tržištu personalnih razmena’“ (Tomić-Kolu-drović, I., Leburić, A., 2002:16).

Kultura potrošnje je svojom disperzijom i zamašnim učešćem u budžetu raspoloživog slobodnog vremena doprinela da i sociološka i kulturološka istraživanja pomere klatno svog interesovanja ka onome što nazivamo ličnom perspektivom identiteta, ali i ukupnom prostoru svakodnevnog života. Tako su i sadržaji koji se troše u prostoru nove strukture i količine slobodnog vremena, prilagođeni generalnoj tenden-ciji potrošnje masovne kulture kao kulture potrošnih dobara, usluga i simbola. Novi kulturološki senzibilitet premešta nastale razlike sa polja čisto ekonomskih na prostor kulturološko-komunikativnih razlika pro-jektovanih kroz prizmu individuacije i saučesništva u komunikološ-koj ravni. Tako nam se nova potrošačka kultura otkriva kao kultura razlike u pristupu potrošnje vlastitog slobodnog vremena. Čak i onda kada neodlučni i zbunjeni stojimo pred prenatrpanim rafovima mega-marketa, opčinjeni prividom robnog blagostanja, čak i tada senzibili-tet lične potrošačke filozofije ostaje isključivo naš privilegovani izbor. Razlika i jeste u tome što moja pozicija da trošim svoje slobodno vreme nije sputana ukupnim zbirom tuđih izbora. Količina vlastitog slobodnog vremena i njegova potrošnja, čak i ovde, danas kod nas predstavlja pri-vilegiju trošenja nečega što nije uvek zarađeno, nego je plod vremena u kojem živimo i dostignutih kapaciteta kulture i civilizacije, koju i mi, makar i na njenom okrajku, ipak dosežemo. „Značenje i važnost potrošnje zavisi, međutim, i od činjenice, izražavaju li obrasci potroš-nje različite, resursno uslovljene mogućnosti konzuma kao u društvima oskudice, ili pak mogućnosti za subjektivne preference izbora, kao u društvima obilja. (...) To, doduše, ne znači kako se stilovi života mogu



112

reducirati na određene načine ponašanja u konzumu, ali, ipak, ukazuje na povezanost načina života, životnog stila i potrošnje na koju su upo-zoravali još i sociološki klasici na prelazu iz 19. u 20. vek“ (isto: 26-27).

Čak i onda kada nema fizičkog čina potrošnje, kada potrošačka korpa (uključuje i fizičku i simboličku komponentu ovog pojma) ostaje prazna, čak i tada, na komunikološkoj ravni, potrošnja nastavlja da se odvija u činovima razgovora o njoj, bilo o onoj koja je već bila ili o onoj koja će uslediti. Naše slobodno vreme ispunjeno je u velikoj meri ovom dimenzijom razgovora o potrošnji, i onda kada nema manifestnih oblika potrošnje. Pričom o potrošnji, mi i na komunikološkoj ravni, vršimo vla-stito pozicioniranje na socijalnoj lestvici stratifikacije, čineći da manifes-tni vid potrošnje kao važan deo naše društvenosti (koji često, iako javan, ostaje izvan vidokruga naše bliže okoline), zamenimo onim simboličkim koji treba da informiše o našoj potrošačkoj poziciji u bližem ili daljem socijalnom okruženju. Ovaj potrošački diskurs osobito je raširen kod nas, i on na vrlo jasan način pokazuje opštu sliku naše sklonosti ka neumere-noj potrošnji. „Uvodeći kupovinu na kredit, odnosno politiku ‘živi sad, plati kasnije’, ta je kultura inicirala zaokret od asketskog protestantizma prema duhovnim i moralnim vrednostima hedonizma“ (isto: 30).

Rasipnički konzum je sociološki pojam koji na najslikovitiji način oslikava ovu socijalnu karakteristiku naših potrošača. I dok kod zapad-nog sveta potrošnja često označava poziciju socijalnog bogatstva i moći jedinki, kod nas je ona povezana sa psihološkim faktorima kompenzacije lošeg socijalnog položaja, ili pak – što je još češći slučaj – terapeutskog čina odbrane od stresa. Prekomerna potrošnja u okvirima raspoloživog slobodnog vremena, tako kod nas više predstavlja oblik odbrane od vla-stite socijalne osujećenosti negoli statusni simbol. „Potrošnja proizvoda, u isto vreme, postaje samopotrošnja ličnog života. Nikome više nije cilj da prosto preživi u borbi protiv oskudice, da se savija oko domaćeg ognji-šta, niti pak, naprotiv, da istroši svoj život u zanosima, već da potroši sopstveno postojanje. Mase pristupaju, u okviru dokolice koju određuje tehnički razvoj, nivou individualnosti koji su već dostigle srednje klase. Savremena dokolica postaje, dakle, organski deo ličnog života, okvir u kojem čovek nastoji da potvrdi sebe kao ličnost“ (Moren, E., 1979:79).

Podražavalačka komponenta ovog procesa ukazuje na snažan gru-pni uticaj na stilove potrošnje, ovo je osobito bitna karakteristika mlađe populacije. Eventualno odbijanje da se troše isti proizvodi, usluge ili



simboli, na isti način i na istim mesima, obično predstavlja veoma rizi-čan potez koji može dovesti do izolacije, odbacivanja i isključivanja iz grupe, ili čak otvorenog ostrakizma jedinke iz njenog prirodnog gene-racijskog ili rezidencijalnog okruženja. Slobodno vreme sa tako javlja kao značajan činilac kulturne socijalizacije unutar, generacije, grupa ili socijalnih slojeva. Te često predstavlja našu razapetost između poima-nja slobodnog vremena kao šanse za kreativni čin ili pak traganja za vlastitim izgubljenim identitetom.

Slobodno vreme je stoga moguće odrediti kao: ono vreme koje je potpuno oslobođeno od neposrednih radnih • obaveza;kao vreme koje pripada čoveku koji je slobodan da njime raspo-• laže po vlastitom izboru (ma koliko taj izbor bio uslovljen proi-zvodima i uslugama masovnog društva i masovne kulture);ono je oslobođeno od prinudnog zadovoljenja ljudskih potreba • (misli se na potrebe vezane za prostu reprodukciju radne snage);kao vreme oslobođeno obavezama prema drugima (kućni i • ostali porodični poslovi);kao vremenski prostor za ljudski razvoj i realizaciju čovekove • celovitosti (identitetska perspektiva slobodnog vremena);kao mogućnost individuacije i odbrane integriteta ljudske ličnosti;• kao vreme povezano sa zadovoljenjem nekih hedonističkih • vrednosti (radost, sreća, zadovoljstvo, uživanje, odmor i sl.);kao simbol društvenog položaja, profesionalnog uspeha i soci-• jalno-klasne diferencijacije.

„Način života ličnosti predstavlja celokupnost raznovrsnih ispo-ljavanja životnih delatnosti koje se međusobno smenjuju sledeći jedna drugu u vremenu i prostoru. Svaki čovek, u potpunosti, raspolaže odre-đenim vremenom u toku dvadeset četvoročasovnog kontinuiteta, i pri tom vrši specifičnu delatnost; on postupa na jedan ili drugi način; radi na određen način, učestvuje u različitim delatnostima, vrši određenu porodičnu funkciju, odmara se ili na neki drugi način provodi slobodno vreme, a sve to, u celini, čini njegov način života. Dakle, način života uključuje zbir raznovrsnih životnih delatnosti (celina egzistencije) koje protiču u vremenu, a koje su svojstvene određenim individuama i gru-



114

pama. Međutim, način života ne predstavlja samo prosti zbir životnih delatnosti društvenih grupa i individua, već uključuje razmenu delat-nosti između tih društvenih grupa, odnose saradnje ili protivurečnosti (sukoba), njihov stil života, i tako dalje“ (Koković, D., 2007:47).

Empirijska građa koju smo koristili u ovom radu predstavlja „vid sociometrije koji kod nas nikada nije primenjen, a izuzetno je redak i u svetu. Upravo to je poslužilo kao inspiracija istraživačima TNS Medium Gallupa i istraživačkom timu studenata treće godine Fakulteta za kul-turu i medije Megatrend univerziteta da se zajedno upuste u jednu zani-mljivu avanturu: da metodom dnevnika snime i rekonstruišu dnevnu ekonomiju vremena žitelja Srbije starijih od 12 godina.

U okviru ovog projekta, u 15-minutnim intervalima mereno je vreme koje žitelji naše zemlje posvećuju sledećim aktivnostima:

svakodnevni poslovi koji spadaju u dnevnu rutinu, kao što je 1) vreme provedeno na poslu, u školi ili na fakultetu, kućni poslovi (kuvanje, čišćenje...), toaleta, obroci, učenje; praćenje medija, odnosno pojedinih vrsta programa na radiju i 2) televiziji, čitanje dnevne, nedeljne štampe i magazina, praćenje pojedinih sadržaja na internetu; koliko je njihovo slobodno vreme i koliko u okviru njega 3) posvećuju kupovini, čitanju knjiga (vannastavnih aktivnosti i onih koje nisu vezane za posao), koliko vremena provode u kafiću ili klubu, koliko u restoranu odnosno kafani, u kladi-onicama, u poseti prijateljima, poseti kulturnim događajima, sportskim dešavanjima, šetnji, sportu i rekreaciji (podvukao LJ. D.);kako i koliko komuniciraju: koliko vremena su proveli u komu-4) nikaciji licem u lice, razgovoru ili slanju poruka mobilnim tele-fonom, i-mejlom, ili u četovanju sa svojim prijateljicama, pri-jateljima, ljubavnim ili bračnim partnerima, kolegama s posla, majkom, ocem, sestrom, bratom, decom;5) konačno, koliko vremena provode u spavanju.5)

Terenski deo istraživanja sproveden je od 24. novembra do 20. decembra 2008. godine. Primenjen je kvotni uzorak od 1600 ispitanika koji reprezentuje žitelje Srbije starije od 12 godina. Populacija pokri-



vena uzorkom broji oko 6,5 miliona ljudi. Uzorak je komponovan tako da budu pravilno zastupljeni polovi, starosne grupe i dani u sedmici, imajući u vidu činjenicu da se dnevni ritam bitno razlikuje po danima tokom nedelje. Ostali parametri od značaja uravnoteženi su primenom odgovarajućih statističkih procedura. Takav uzorak je dovoljno velik i pouzdan da se mogu izvoditi najrazličitije tabele ukrštanja“ (S. Branko-vić, napomene o istraživanju). Naravno, mi smo za naše potrebe koristili samo onaj deo građe i podataka koji se odnose na strukturu i karakter potrošnje slobodnog vremena.

Ranija sociološka istraživanja koje su se odnosila na problem for-miranja kulturnog identiteta mladih, pa shodno tome i fenomenologiji slobodnog vremena koja je svakako uticala na identitetsku ravan mlade generacije, uočila su neke važne karakteristike:

- „Istraživanje je pokazalo da se sve više vrši usko grupisanje mladih oko određenih kulturnih aktivnosti. Ono što je posebno interesantno jeste da se to strukturisanje odnosno grupisanje odvija upravo po mestu, odnosno pripadnosti u društvenoj podeli rada, kao i na klasno-socijalnoj osnovi. Ono što je za mlade svakako bolnije i neprijatnije saznanje, jeste opštepri-sutna kulturna neaktivnost, opuštenost i nezainteresovanost najvećeg dela njenih pripadnika.“

- „Postojeći kulturni obrazac u dobrom delu uslovljava omladin-sku kulturnu pasivnost.“

- „Preliminarna istraživanja pokazala su da su međusobne razlike u toj meri i smeru da simptomatično ukazuju na stanovitu kulturnu dehomogenizaciju omladine Jugoslavije, i u načinu potrošnje slobodnog vremena, a shodno tome i interesovanja za određene fenomene.“

- „Najveći broj mladih su žrtve kulturne manipulacije i jeftine zabave.“

- „Veliki broj mladih rešenje nalazi u kompromisima ili potpu-nom i nesvesnom utapanju u ponuđene forme kulture“ ( LJ. Despotović, S. Jovović, 1998: 67-69).



116

Sve aktivnosti u slobodno vreme zajedno

Naše istraživanje je pokazalo da se od ukupnog budžeta vremena (24 časa), u proseku dnevno formira „obrok“ od 122 minuta raspoloži-vog slobodnog vremena, uključujući u to sve ispitanike sa svim mogu-ćim varijablama (pol, starosna grupa, obrazovanje, rezidencijalni status, materijalni prihodi, bračni status, radni status i dan u sedmici) (vidi tabelu 1).

Tabela 1.

Descriptive Statistics

N Minimum Maximum Mean Std. Deviation

SLOBVREME1 SVE AKTIVNOSTI U SLOBODNO VREME ZAJEDNO

1.417 0 1.260 122,03 124,319

Valid N (listwise) 1.417

Ukupno slobodno vreme posmatrano u vizuri rodne (polne) vari-jable pokazuje očekivani rezultat. Žene u proseku dnevno imaju na raspolaganju 119 minuta slobodnog vremena, a muškarci nešto više – 125,74 minuta. Iako očekivana ova razlika i nije tako velika s obzirom na subjektivni doživljaj da žene imaju znatno manje slobodnog vremena od muškaraca, kako zbog tradicionalnog patrijarhalnog obrasca i podele uloga (porodični poslovi), tako i zbog sve većeg radnog angažovanja žena na radnom mestu (profesionalne obaveze).

Kada se isti pokazatelji (ukupno slobodno vreme) uporede prema starosnim grupama, dobijaju se sledeći zanimljivi podaci. U starosnoj grupi od 13 do 17 godina, ukupno slobodno vreme za tu grupu iznosi 134,60 minuta. Tu se već vidi blagi porast slobodnog vremena u odnosu na opšti prosek. Za grupu od 18 do 24 godine, količina raspoloživog slobodnog vremena raste, kako u odnosu na opšti prosek, tako i na naj-mlađu starosnu grupu obuhvaćenu istraživanjem. Njihovo slobodno vreme iznosi 165,73 minuta. Pošto ovu starosnu grupu čine u najvećem delu studenti i nezaposleni srednjoškolci, to pokazuje da je nivo obaveza koji imaju mladi u završnim razredima osnovne škole i u srednjoj školi u ukupnom zbiru veći od studentske populacije, a naročito od nezapo-



slenih srednjoškolaca. Starosna grupa od 25 do 30 godina ima blagi pad obroka slobodnog vremena u odnosu na prethodnu dobnu grupu, on iznosi 155,2 minuta. Starosnoj grupi od 31 do 40 godina drastično opada količina raspoloživog slobodnog vremena, što je i razumljivo jer se radi o starosnoj grupi koja je u punom radnom i profesionalnom angažmanu, pa je potpuno očekivano da ta grupa ima drastičan pad količine slobod-nog vremena kako u odnosu na opšti prosek tako i na mlađe starosne uzraste. Oni na raspolaganju imaju svega 104,23 minuta slobodnog vre-mena u proseku po danu.

U starosnoj grupi od 41 do 50 godina nastavlja se trend opada-nja količine raspoloživog slobodnog vremena tačno 101 minut, što je takođe očekivano i razumljivo jer je i to značajna grupa radno anga-žovane populacije. Grupi od 51 do 60 godina raste količina slobodnog vremena i ona je u minut ista sa količinom slobodno vremena uzetom u opštem proseku, dakle 122 minuta. Neočekivan rezultat se pojavio kod starosne grupe iznad 61 godine života, koja u proseku ima svega 105,62 minuta slobodnog vremena, iako se radi o grupi koju sačinjavaju uglav-nom penzioneri i drugo radno neaktivno stanovništvo (domaćice, neza-posleni i sl.). Ovaj pokazatelj može da ukaže na težak socijalni položaj ovog dela stanovništva koje, iako radno dezangažovano, svoje dnevno raspoloživo vreme troši na obezbeđivanje dodatnih prihoda za život, te stoga to utiče u konačnom zbiru na ukupno smanjenje budžeta njihovog slobodnog vremena.

Kada obrok slobodnog vremena posmatramo iz ugla obrazovnog nivoa ispitanika, stvari postaju još zanimljivije. Ispitanici osnovnog ili nižeg obrazovnog nivoa na raspolaganju imaju samo 96,98 minuta dnevno. Ovaj podatak ukazuje na to da su dnevne obaveze kod ovog profila ispitanika verovatno veće od drugih, kao i da oni potrebama koje zadovoljavaju u tom vremenu ne pridaju odviše važan značaj. Kako raste obrazovni nivo, tako se zakonomerno povećava i budžet slobod-nog vremena, kao i broj i vrsta kulturnih potreba koje se u njegovom okviru daju zadovoljiti. Tako srednji nivo obrazovanja navodi da ima na raspolaganju 135,24 minuta slobodnog vremena. Dok ispitanici koji imaju viši ili visoki nivo obrazovanja imaju i najveći obrok slobodnog vremena od 146,55 minuta dnevno, skoro duplo više od ispitanika koji spadaju u osnovni ili niži nivo obrazovanja. Kada se navedeni podaci uporede sa rezidencijalnim statusom ispitanika, stvari takođe dobijaju



118

očekivani rezultat. Ispitanici koji žive na selu imaju 104,14 minuta slo-bodnog vremena, u prigradskim naseljima 116 minuta, a ispitanici koji žive u gradu 130,41 minut. Ovi podaci ukazuju na to da ispitanici koji su višeg obrazovnog nivoa i stanuju u urbanim sredinama ulažu srazmerno više napora za stvaranje većeg budžeta slobodnog vremena, kako bi u tim okvirima imali veći prostor za zadovoljenje svojih potreba.

Ako raspoloživo slobodno vreme posmatramo iz pozicije mate-rijalnih prihoda ispitanika, uočićemo da ne postoji strogi linearni rast količine slobodnog vremena sa povećanjem materijalnih primanja. Ispi-tanici čiji je mesečni prihod / džeparac do 3000 dinara imaju 149,29 minuta slobodnog vremena dnevno, dakle više nego što je to opšti prosek. Ako znamo da u ovu kategoriju ispitanika ulaze uglavnom mladi, onda je takav rezultat potpuno razumljiv: mladi ljudi, uprkos skromnim prihodima u domenu svojih obaveza, nalaze više prostora za svoje slobodno vreme negoli drugi ispitanici. U grupi ispitanika čiji se prihodi kreću između 3001 i 6000 dinara, obrok slobodnog vremena blago pada na 122,84 minuta. Dok u grupi koja ima prihode od 6001 do 12000 dinara, budžet slobodnog vremena naglo skače na čak 154,37 minuta dnevno. Pošto se tu radi o uglavnom mladim ljudima koji imaju pristojna mesečna primanja očekivano je da oni imaju i više prostora za realizaciju svojih potreba. Ono što je vrlo zanimljiv i pomalo neo-čekivan rezultat je da grupa ispitanika koja ima primanja u rasponu od 12001-18000 dinara ima ubedljivo najmanji budžet slobodnog vremena. I to skoro duplo manje od prethodne grupe, samo 85,30 minuta. Iako se radi o grupi u kojoj preovlađuju uglavnom zaposleni ljudi i studenti, koji teško mogu da sebi stvore veći prostor slobodnog vremena, ipak je ovako oskudan obrok rezultat koji pomalo iznenađuje. U grupi od 18001 do 30000 dinara raste količina slobodnog vremena na 121,17 minuta. Od 30001 do 48000 dinara nastavlja se blagi rast slobodnog vremena na 127,36 minuta, da bi u grupi preko 48000 dinara, taj rast bio značajniji i iznosio čak 139,30 minuta. Ovaj rezultat je sasvim očekivan jer ispita-nici koji spadaju u ovu socijalnu grupu, s obzirom na svoj standard, jesu u mogućnosti da sebi obezbede više nego pristojan obrok slobodnog vremena, kao i ekonomsku osnovu za njegovu lagodnu potrošnju.

Ispitanici koji su bračno organizovani (udati ili oženjeni) imaju srazmerno manje slobodnog vremena od ispitanika koji nemaju brač-nih obaveza ili su pak razvedeni. Bračni ispitanici imaju budžet slo-



bodnog vremena u iznosu od 104,23 minuta, dok neudate / neoženjeni imaju znatno više – 155,59 minuta, razvedeni ispitanici samo malo manje od neudatih / neoženjenih – 142,32 minuta. Ispitanici koji žive u vanbračnoj zajednici su naveli da imaju duplo više slobodnog vremena od udovica / udovaca, ili pak bračnih ispitanika. Tako vanbračni ispita-nici imaju 212,96 minuta, a udovice / udovci svega 100,01 minut. Pret-postavka je da je loša egzistencijalna situacija udovica / udovaca razlog da više vremena provode u obavezama (dopunska delatnost), dok je ovako velika razlika kod vanbračnih ispitanika teško objašnjiva, i bez dodatnog istraživanja nije je moguće na korektan način prokomenta-risati (pretpostavlja se da i vanbračni ispitanici imaju jednak nivo oba-veza kao i oni bračni, pa je teško dokučiti otkud tolika razlika u količini raspoloživog slobodnog vremena), osim ako se način života i kvalitet odnosa takvih supružnika bitno razlikuje od onih koji su u klasičnom bračnom statusu (bolja podela posla, više poverenja, više motiva za brigu o svom partneru i sl.).

Zaposleni ispitanici imaju na raspolaganju 110,17 minuta slobod-nog vremena, nezaposleni više 136,48 minuta, ali ne i mnogo više što bi se moglo očekivati. Domaćice – uprkos uvreženom mišljenju – imaju srazmerno malo slobodnog vremena 107,46 minuta, dok student / uče-nik očekivano veći obrok od 166,99 minuta. Penzioneri neočekivano malo – samo 112,41 minuta, tek nešto više od domaćica. Da li je njihov težak materijalni položaj i na to uticao ili je u pitanju i udeo stečenih navika (navika da se uvek nešto „raducka“), teško je pouzdano utvrditi.

Ako pak posmatramo budžet slobodnog vremena po danima u nedelji, dobijamo zanimljive rezultate. Ponedeljkom 126,47 minuta, utor-kom 107,14, sredom 125,65, četvrtkom 132,84, petkom 109,66, subotom 138,89 i nedeljom 117, 86 minuta. Kao što se iz ovih podataka dâ videti, utorak i petak su dani kada imamo najmanje slobodnog vremena, sre-dom, četvrtkom i subotom najviše. Iznenađuje podatak da je nedelja (i inače dan namenjen za odmor) treći dan u sedmici kad imamo najmanje slobodnog vremena. Da li je to zaista egzaktan pokazatelj naše zauzetosti ili je to više naš psihološki i emocionalni doživljaj (raste polako nivo stresa kao priprema za nastupajuću radnu sedmicu) koji se prenosi na percep-ciju naših obaveza u ovom danu, teško je poudano odgonetnuti.



120

Slobodno vreme – poseta kulturnim dogaðajima

Deo istraživanja koji je posvećen strukturi potrošnje slobodnog vremena pokazaće pravi nivo naše potrošačke kulture, ali i ukupnog odnosa prema kulturnim potrebama, sportu, rekreaciji, i slično. Kada posmatramo ukupan prosek potrošnje slobodnog vremena na posetu kulturnim događajima u toku jednog dana, dolazimo do zapanjujućeg podatka da se na ovu vrstu kulturnih potreba dnevno u proseku troši samo 3,52 minuta. Ovako ogoljen i egzaktan pokazatelj ne govori samo o tome koliko smo egzistencijalno ugroženi, pa shodno tome kulturnim događajima pridajemo malo pažnje, već i poražavajući podatak da nam je nivo kulturnih potreba zakržljao do te mere da je gotovo pred gašenjem. Tranzicioni procesi erozije sistema primarnih i pozitivnih društvenih vrednosti (među kojima su kulturne vred-nosti jedne od najvažnjih), danas u Srbiji su dostigli tačku u kojoj je potrebno uključiti sva zvona za uzbunu. Ukoliko ne zaustavimo ovako pogubne društvene i političke trendove, nama preti opasnost da u decenijama koje slede u potpunosti izgubimo vlastiti kulturni identitet. Što bi istovremeno značilo i gubitak nacionalnog identiteta, jer je kulturna osnova njegov kamen temeljac. Nacionalno i kulturno biće jedno bez drugog ne mogu da opstoje. U ovom otrežnjujućem podatku, žene imaju malo bolji rezultat od proseka, i duplo bolji rezultat od muškaraca: one dnevno troše 4,52 minuta, a muškarci jedva 2,27 minuta (vidi tabelu 2). Ovo ne svedoči o tome da su žene duplo kulturnije od muškaraca (mada bi to mnogi posvedočili), već o većem nivou izgra-đenosti kulturnih kapaciteta (kulturne navike) pripadnica lepšeg pola, pa shodno tome i veći obrok slobodnog vremena namenjen zadovoljenju ove vrste primarnih ljudskih potreba.

Tabela 2.


KultDogUK Poseta kulturnim dogadjajima - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1.417 0 195 3,52 18,128




Starosna grupa ispitanika od 13 do 17 godina dnevno na posete kul-turnim događajima troši simboličnih 0,57 minuta, dakle ni ceo minut. Grupa od 18 do 24 godine troši 2,37 minuta, a grupa 25-30 godina – 2,31 minut. Starosna grupa od 31 do 40 još manje, svega 1,28 minuta, a grupa od 41 do 50 nešto više – 2,72 minuta. Starosna grupa od 51 do 60 godina – rekordnih 10,71 minuta, a grupa preko 61 godinu života – samo 2,35 minuta. Iz priloženog rezultata može se videti da je nivo kulturnih potreba, ali i ustaljenih navika da se te potrebe upražnja-vaju u slobodnom vremenu, najveća kod starijih ispitanika, što deluje šokantno kada se uporedi sa mlađom populacijom čiji je nivo kultur-nih potreba i motiva da se one zadovolje u raspoloživom slobodnom vremenu poražavajuće nizak. Razarajuće pojave rastakanja kulturnih vrednosti najviše su pogodile srednju generaciju i mlade, dakle one na kojima sada počiva ili će tek počivati kulturna ali i egzistencijalna osnova srpske nacije. To je gorko saznanje i najteža optužnica za one koji u Srbiji u poslednje dve decenije sebe smatraju u političkom eli-tom. Kulturni, nacionalni i egzistencijalni sunovrat srpske nacije posmatran iz ove perspektive izgleda zastrašujuće.

Posmatrani kroz prizmu obrazovnog nivoa, rezultati su sledeći. Ispitanici koji imaju osnovno ili niže obrazovanje dnevno na posetu kulturnim događajima troše 3,37 minuta, a srednjoškolski nivo obrazo-vanja – neznatno više, 3,51 minut. Ispitanici sa višom školom ili fakulte-tom neočekivano malo – 3,98 minuta. Posmatrano po regionima, stvari stoje ovako: region Beograda 3,05 minuta, region Vojvodine nešto manje – 2,29 minuta, region centralne Srbije – neočekivano više od regiona Beograda i Vojvodine – 4,51 minut. U gradskom naselju 2,90 minuta, u prigradskom neočekivanih 6,51 minut i seoskom 2, 94 minuta. Pomalo nestvarno deluju ove cifre i dovode u sumnju iskrenost ispitanika, jer je teško poverovati da stanovnici sela gotovo istovetno posećuju kulturne priredbe u odnosu na gradsko stanovništvo, a ispitanici iz prigradskih mesta gotovo tri puta više. Iako nam je poznata činjenica da je veći deo tzv. gradskog stanovništva ruralnog porekla i da je u većem delu zastu-pljen u našim gradovima, ipak nam je teško poverovati da je prigradsko stanovništvo tri puta više posvećenije kulturnim sadržajima od stanov-nika grada. Tu se mora uzeti u obzir i neuporedivo skromnija kulturna ponuda u seoskim i prigradski sredinama, što dodatno problematizuje navedene podatke.



122

Kada posete kulturnim događajima posmatramo sa stanovišta mesečnih prihoda, stvari postaju dodatno zanimljive. Ne može se utvr-diti direktna srazmera između visine mesečnih primanja i količine slo-bodnog vremena utrošenog na kulturna dešavanja. Ne raste u srazmeri količina ovog vremena sa porastom primanja. U grupi ispitanika do 3000 dinara mesečnih primanja / džeparca – samo 1,02 minuta. Od 3001 do 6000 – nagli skok na 9,54 minuta, da bi se u sledećoj grupi čiji je mesečni prihod od 6001 do 12000 dinara „vreme“ prepolovilo na 4,98 minuta. U grupi od 12001 do 18000 dinara – dodatan pad na 3,75 minuta. U grupi od 18001 do 30000 dinara – novi pad na 2,97 minuta, što samo ukazuje na zaključak da visina prihoda nije uslov za bogatiju kulturnu aktivnost individua. U grupi od 30001 do 48000 dinara zapažamo opet blagi pad na 2,11 minuta, da bi u grupi ispitanika sa prihodima iznad 48000 dinara došlo do neznatnog rasta na skromnih 2,93 minuta.

Bračni ispitanici na posetu kulturnim događajima troše dnevno 3,81 minuta svog slobodnog vremena, dok neudate / neoženjeni nešto manje – 2,46 minuta. Razvedeni ispitanici troše nešto više 3,85 minuta, a udovice / udovci čak 4,60 minuta. Ispitanici u vanbračnim zajedni-cama najviše polažu na ove aktivnosti sa 4,91 minuta. Zaposleni ispita-nici dnevno troše na kulturne događaje skromnih 2,36 minuta, a neza-posleni očekivano više – 9,83. minuta. Domaćice 4,85 minuta, učenici / studenti skromnih 2,72 minuta, a penzioneri srazmerno malo – 3,47 minuta. Kada posmatramo ovu potrošnju po danima u nedelji, stvari izgledaju ovako: ponedeljkom na kulturne događaje ispitanici troše 10,59 minuta slobodnog vremena, utorkom neverovatno malo – svega 1,21 minut, sredom neverovatnih 0,33 minuta, četvrtkom takođe malih 0,65 minuta, petkom nešto više – 1,56 minuta, subotom isto više ali i dalje skromnih 2,39 minuta, dok nedeljom imamo nešto veći skok – na 6,60 minuta. Vanbračni ispitanici srazmerno najviše vremena troše na posete kulturnim događajima, što ukazuje na kvalitet i prirodu nji-hovog međusobnog odnosa, kao i da je, po ovim nalazima, ponedeljak dan kada najviše vremena trošimo na posete kulturnim događajima (ne znamo u uvom trenutku da li ovaj podatak ima nekakvu direktnu vezu sa eventualno povećanom kulturnom ponudom u ovom danu, što bi donekle objasnilo ovako neočekivan rezultat), a sredom da gotovo ne radimo ništa što bi imalo veze sa kulturnim događajima.



Slobodno vreme – posveæeno èitanju knjiga

Ukupno slobodno vreme utrošeno na čitanje knjiga za sve grupe ispitanika iznosi skromnih 10,35 minuta dnevno (vidi tabelu 3), ali ipak nešto više nego kada su u pitanju posete kulturnim događajima. To je moguće objasniti time da je za čitanje knjiga je potrebno znatno manje napora i angažmana (knjige se čitaju uglavnom kod kuće), negoli što je potrebno da bismo se pripremili za posete kulturnim priredbama.

Tabela 3.


CitKnjUK CITANJE KNJIGA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1.417 0 630 10,35 33,330

Žene na druženje s knjigom potroše dnevno 14,85 minuta, a muš-karci tri puta manje – 4,77 minuta (još jedna potvrda prethodno izre-čenih tvrdnji). U starosnoj grupi ispitanika od 13 do 17 godina života, za vreme provedeno sa knjigom izdvaja se 13,82 minuta slobodnog vremena, od 18 do 24 godine 12,74 minuta, a od 25 do 30 godina 9,47 minuta. U grupi od 31 do 40 godina na to se troši 9,41 minuta, od 41 do 50 godina 10,87 minuta, od 51 do 60 godina 8,78 minuta, a preko 60 godina 9,73 minuta. Pokazalo se tako da najviše vremena uz knjigu provode žene i srednjoškolci, dok ostale grupe na to troše standar-dno malo vremena. Ispitanici sa osnovnim ili nižim obrazovanjem uz knjigu provode 7,63 minuta dnevno; srednjoškolski nivo obrazovanja 9,97 minuta, a viša škola / fakultet, očekivano, duplo više – 20,41 minut. Razlika između prva dva nivoa obrazovanja je minimalna, dok je najviši nivo obrazovanja pokazao znatan rast količine slobodnog vremena koje se troši na čitanje knjiga. Razlika koja se pokazala između starosne dobi i visokog nivoa obrazovanja sadržana je u činjenici da skupinu koja ima najviši obrazovni nivo u velikoj meri čine i ostale starosne kategorije a ne samo najmlađe, te je tako lako objasniti od kuda tolika vremenska razlika u korist onih sa visokim nivoom obrazovanja.

Regionalno posmatrano utvrđuje se pravilnost da urbaniji regioni malo više vremena posvećuju ovoj kulturnoj aktivnosti: Beograd 13,64



124

minuta, Vojvodina 10,29 minuta, a centralna Srbija 8,47 minuta. A kada se radi o tipu naselja, ova pravilnost ima obrnuti smer: što je naselje manje urbano – više se vremena troši na čitanje knjiga: gradsko nase-lje 9,51 minut, prigradsko 11,82 minuta, a seosko naselje najviše 11,52 minuta. Moramo primetiti da ova dva podatka pomalo zbunjuju, a odgo-vor se može potražiti u činjenici da je broj seoskih naselja mali u urbanim regionima, tako da on bitnije ne utiče na ukupan rezultat i utvrđenu pra-vilnost kod regionalne podele, da čitanost knjiga raste sa porastom urba-niteta. Ipak, svakako je značajan i podatak da se, gledano pojedinačno po tipu naselja, knjige najviše čitaju baš na selu.

Ova kulturna aktivnost, posmatrana kroz prizmu mesečnih pri-manja, pokazuje dosta raznorodne rezultate, te se ne može utvrditi pravilnost da porast čitanosti raste sa mesečnim primanjima. Kod ispi-tanika čija mesečna primanja ne prelaze 3000 dinara, vreme utrošeno na čitanje knjiga je gotovo simbolično – 3,81 minut, od 3001 do 6000 dinara to se vreme utrostručava na 15,56 minuta, od 6001 do 12000 dinara gotovo isto – 15,82 minuta, od 12001 do 18000 dinara drastičan pad na svega 5,14 minuta, od 18001 do 30000 dinara – 11,34 minuta, od 30001 do 48000 dinara opet značajan pad na 7,73 minuta, a preko 48000 dinara – na solidnih 13,05 minuta. Bračni ispitanici dnevno na čitanje knjiga troše 9,53 minuta, neudate / neoženjeni nešto više – 11,26 minuta, razvedeni ispitanici, pak, solidnih 16,92 minuta, udovice / udovci 8,38 minuta, a vanbračni supružnici ubedljivo najviše – 22,65 minuta, duplo više nego bračni supružnici.

Zaposleni ispitanici troše 11,29 minuta, nezaposleni 6,34 minuta, domaćice 6,79 minuta, studenti / učenici očekivano više – 13,30 minuta dnevno, a penzioneri 9,22 minuta. Posmatrano po danima možemo uočiti da vreme provedeno sa knjigom polako raste kako se ide prema sredini odnosno kraju nedelje. Ponedeljkom 7,18 minuta, utorkom 7,62 minuta, sredom 13,04 minuta, četvrtkom blagi pad na 9,10 minuta, pet-kom skok na najviših 14,51 minuta, subotom blagi pad na 11,37 minuta i nedeljom 10,70 minuta. Petak se tako iskazao kao dan kada se u nedelji najviše družimo sa knjigom, kao što su se i ovde vanbračni supružnici iskazali kao najaktivnija skupina koja za čitanje knjiga odvaja najviše svog slobodnog vremena.



Slobodno vreme – provedeno u sportu i rekreaciji

Ukupno uzevši, dnevno, na sport i rekreaciju naši ispitanici troše 5,56 minuta (vidi tabelu 4).

Tabela 4.


SportRkrUK SPORT / REKREACIJA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1.417 0 420 5,56 23,318


Žene za ovaj vid slobodnih aktivnosti troše 3,76 minuta, a muškarci neočekivano više – 7,78 minuta, čime je naša subjektivna predstava da žene vode više računa o ovom vidu aktivnosti, ovim nalazima bitno dove-dena u pitanje. Reč je o vlastitoj percepciji koja ženu vidi kao aktivnijeg subjekta sportske rekreacije kao stila života. Treba kao korektivnu činje-nicu naglasiti da je to stil života uglavnom mlađih i urbanih žena, što u ukupnom zbiru ne čini dovoljan broj da bi iskazani rezultat bio povoljniji za žensku populaciju uopšte. Takođe, treba istaći i činjenicu da žene više polažu na rekreaciju, a muškarci na sportske aktivnosti, što u krajnjem daje ovakvu sliku.

Starosna grupa ispitanika između 13 i 17 godina dnevno na ove aktivnosti troši 12,97 minuta svog slobodnog vremena. Rezultat je oče-kivan i potvrđuje da mladi zaista dosta vremena troše na sport i rekrea-ciju. Grupa od 18 do 24 godine nešto manje – 10,89 minuta, ali još uvek dovoljno. I ovde je moguće utvrditi pravilnost (obrnutu proporciju): što je grupa ispitanika starije dobi, to količina vremena koje troši na sportsko-rekreativne aktivnosti opada. Grupa od 25 do 30 godina – 7,68 minuta, a grupa od 31 do 40 skoro duplo manje – 3,91 minuta. Starosna grupa od 41 do 50 godina 3,58 minuta, a grupa od 51 do 60 za nijansu više – 4,74 minuta, da bi starosna grupa preko 60 godina života nastavila utvrđenu pravilnost sa 3,20 minuta sportsko-rekreativnih aktivnosti dnevno.

Posmatrane kroz vizuru obrazovnog nivoa, stvari počinju da bivaju takođe zanimljive. I ovde je – kao što ćemo videti – moguće utvrditi sociološku pravilnost, ovoga puta direktnu srazmeru: što je obrazovni



126

nivo viši – veći je i obrok slobodnog vremena koji se troši na sportsko-rekreativne aktivnosti. Grupa ispitanika sa osnovnim ili nižim nivoom obrazovanja – 3,76 minuta, srednjoškolski nivo skoro duplo veći rezul-tat – 6,60 minuta, a viša škola ili fakultet nešto više, 6,92 minuta. Regi-onalno posmatrano, rezultati su i ovde pokazali očekivan iznos. Region Beograda 7,92 minuta, Vojvodine 6,14 minuta, a centralne Srbije skoro duplo manje od Beograda i Vojvodine – 3,83 minuta. U gradskom nase-lju na ovu vrstu aktivnosti dnevno se troši 7 minuta slobodnog vre-mena, u prigradskom iznenađujuće malo, svega 2,75 minuta, a u seoskoj sredini solidnih 3,80 minuta.

Kada posmatramo nivo mesečnih primanja i količine potrošenog vremena na sport i rekreaciju dobijamo dosta raznolike rezultate. Koli-čina slobodnog vremena potrošenog na ove aktivnosti prema ostvarenim rezultatima nije direktno uslovljena visinom mesečnih primanja. Ispi-tanici čija su mesečna primanja do 3000 dinara troše rekordnih 11,39 minuta, a grupa od 3001 do 6000 dinara skoro četiri puta manje – samo 3,07 minuta. Grupa ispitanika od 6001 do 12000 dinara – osrednjih 6,93 minuta, a grupa od 12001 do 18000 dinara – 5,66 minuta. Od 18001 do 30000 dinara – rekordno malih 2,66 minuta, grupa od 30001 do 48000 dinara – solidnih 6,20 minuta. Grupa preko 48000 dinara – respekta-bilnih 9,32 minuta. Tako se pokazalo da dve „ekstremne“ grupe kada su u pitanju mesečni prihodi, najmanja i najveća, troše najviše svog slobod-nog vremena na sport i rekreaciju; očekivan rezultat jer prvu grupu čini uglavnom mlađa populacija, a drugu bogati pojedinci koji dosta vre-mena posvećuju ovoj aktivnosti, nekad kao posledicu pomodarstva i podražavanja zapadnih uzora, a nekad i kao autentičnu potrebu za koju imaju dovoljno finansijskih predispozicija da je zadovolje.

Ispitanici koji su udati / oženjeni dnevno na sport i rekreaciju troše 3,84 minuta svog slobodnog vremena, dok neudate / neoženjeni duplo više – 9,74 minuta. Razvedeni, pak, troše samo 3,22 minuta, udovice / udovci kao i razvedeni – 3,55 minuta, a vanbračni ispitanici nešto više – 5,49 minuta. Zaposleni izdvajaju za sport i rekreaciju 4,97 minuta svog dnevno raspoloživog slobodnog vremena, nezaposleni neznatno više – 5,30 minuta, domaćice skromnih 3,31 minuta, studenti / učenici očeki-vano više – čitavih 11,20 minuta, da bi kod penzionera to ponovo palo na skromnih 3,57 minuta. Posmatrano po danima u nedelji, ponedeljkom trošimo na navedene aktivnosti 8,17 minuta, utorkom znatno manje –



4,99 minuta, sredom opet raste nivo ovih aktivnosti na 9,87 minuta, četvrtkom pada na 6,51 minut, petkom neočekivano malo – svega 3,29 minuta, subotom je neočekivano skroman rast na 5,66 minuta, a nede-ljom izuzetno malo – svega 1,70 minuta. Tako ispada da su dani stvoreni za rekreaciju ponedeljak i sreda, a da petkom to ne radimo jer smo valjda umorni na kraju radne nedelje, kao i nedeljom kada, pak, najviše lenča-rimo i svoju neaktivnost opuštamo do krajnjih granica.

Slobodno vreme – posete sportskim dogaðajima

Poseta sportskim događajima u ukupnom dnevnom proseku nosi skromnih ili čak simboličnih 1,62 minut našeg slobodnog vremena (vidi tabelu 5). Ovako skroman rezultat pokazuje još jednu važnu činjenicu – da je ukupan kvalitet našeg sporta i sportskih priredbi na tako niskom nivou da nije u stanju da ozbiljnije motiviše građane za značajnije prisu-stvo ovim događajima.

Tabela 5.


SportDogUK Sportski dogadjaji - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1.417 0 705 1,62 19,823


Ženski deo populacije na ove aktivnosti troši simboličnu količinu slobodnog vremena, 0,36 minuta dnevno, a muškarci razumljivo više 3,17 minuta, ali i oni znatno manje od očekivanog rezultata. Starosna grupa od 13 do 17 godina dnevno troši 2,68 minuta, a grupa od 18 do 24 godina, kao i pripadnice lepšeg pola – svega 0,37 minuta. Starosna grupa od 25 do 30 godina troši rekordnih 11,62 minuta na posete sportskim priredbama, što samo ukazuje na to da su oni najbrojnija dobna sku-pina koja redovno prati sportske događaje, ali i čini najpostojanije jezgro sportskih navijača. U grupi od 31 do 40 godina vremenski obrok dra-stično pada na svega 1,69 minuta, a u grupi od 41 do 50 godina dodatan pad na 1,31 minut, za stariju dob od 51 do 60 godina to je jedva izmerljiv



128

rezultat od 0,06 minuta, kao i za grupu preko 61 godine života. Stariji ispitanici očigledno nemaju naviku da odlaze na sportske priredbe, ali su pri tom izgubili i iluziju da se u domaćem sporu nešto još može desiti dobro i autentično.

Za grupu ispitanika nižeg i osnovnog nivoa obrazovanja – 0,31 minut, srednjoškolski nivo – 2,43 minuta, a viša škola ili fakultet gotovo isti nivo od 2,40 minuta dnevno. U regionu Beograda, u proseku, na sportske događaje troši se 1,76 minut dnevno, Vojvodine nešto manje 0,87 minuta, a centralne Srbije najviše – 1,98 minuta. U gradskom tipu naselja 2,59 minuta, u prigradskom 0,30 minuta, a u seoskom 0,00 minuta, što se može objasniti skromnom ponudom sportskih događaja, ali i odsustvom navike kod ovog dela stanovništva da odlazi na ovakve manifestacije, kao i poodmaklim procesom starenja sela (vidimo da jez-gro navijačkih grupa uglavnom čine mlađi ljudi).

Ispitanici koji imaju mesečne prihode do 3000 dinara dnevno na sportske događaje troše 0,28 minuta svog slobodnog vremena, grupa od 3001 do 6000 dinara nešto više – 0,78 minuta, dok grupa od 6001 do 12000 dinara – iako sa značajnijim prihodom – troši simbolič-nih 0,07 minuta. Za grupu sa primanjima od 12001 do 18000 dinara, takođe minimalnih 0,13 minuta, a grupa od 18001 do 30000 dinara za ovu aktivnost dnevno troši rekordnih 4,94 minuta. Dalji porast mesečnih prihoda pokazuje tendenciju pada, što ukazuje na zaključak da visina mesečnih primanja nije glavni faktor za to da neko svoje vreme troši na sportske događaje. Od 30001 do 48000 dinara 0,83 minuta, a preko 48000 dinara 2,10 minuta. Bračni ispitanici dnevno na ove aktivnosti troše 0,51 minut, neudate / neoženjeni nešto više 1,58 minuta, razve-deni ispitanici 0,51 minut – isto kao i bračni ispitanici (valjda, kada je ova aktivnost u pitanju, i posle braka zadržavaju svoje stare navike). Udovica / udovac 0,16 minuta, a vanbračni ispitanici neverovatnih 49,73 minuta. Ovaj poslednji rezultat toliko odskače od ostalih vremena da sam po sebi traži dodatna ispitivanja.

Zaposleni – 1,59 minuta, nezaposleni – 0,00; dakle, po sopstvenom svedočenju uopšte ne posećuju sportske događaje (u šta je teško pove-rovati), kao i domaćice (0,00 minuta), dok učenici / studenti pokazuju više zanimanja sa „čitavih“ 5,57 minuta, i penzioneri minimalnih 0,07 minuta. Posmatrano po danima u nedelji, stvari stoje ovako: ponede-ljak 5,23 minuta, utorak 1,38 minuta, sreda neočekivano malo (ipak je to



sportski dan) – 0,52 minuta, četvrtak još manje – 0,28 minuta, petak 0,97 minuta, subota malo više – 1,21 minut, a nedelja 1,49 minuta. Ponedeljak se i ovde kao i kod kulturnih događaja pokazao kao najaktivniji dan u nedelji, iako ta činjenica nije u direktnoj korelaciji sa bogatijom kulturnom i sportskom ponudom u tom danu (tačnije nismo sigurni da je tog dana ponuda sportskih i kulturnih događaja veća nego nekim drugim danima u nedelji, što bi donekle objasnilo ovakav aktivizam građana ponedeljkom).

Slobodno vreme – posete kafanama, kafiæima, restoranima i kladionicama

Ukupan prosečni utrošak dnevno raspoloživog slobodnog vremena na posete kafanama, kafićima, restoranima i kladionicama iznosi 29,62 minuta (vidi tabelu 6), više nego, ukupno uzevši, sve ostale aktivnosti u slobodnom vremenu, izuzimajući jedino posete prijateljima. Dakle, na kafanu i kladionice Srbi dnevno troše ukupno svog slobodnog vremena koliko i na posete kulturnim događajima, sportskim priredbama, sportu i rekreaciji, čitanju knjiga i šetnji, uzevši zajedno.

Tabela 6.


KafRstKlad VREME UKAFICU, KAFANI, RESTORANU, KLADIONICI

1.417 0 900 29,62 74,211


Ženski deo ispitanika na ove aktivnosti dnevno troši 20,02 minuta, a muški deo, očekivano duplo više, 41,52 minuta. Starosna grupa ispita-nika od 13 do 17 godina 52,50 minuta, a grupa od 18 do 24 godine rekor-dnih 66,54 minuta. Poražavajuća je činjenica da nam mlada generacija ne izlazi iz kafana, kafića i kladionica. Da im je poseta ovakvim mestima u fokusu interesovanja i dnevnih aktivnosti. I sledeća starosna grupa od 25 do 30 godina, troši gotovo istovetan broj minuta – 61,32, što pokazuje da su mladi ljudi u najvećem segmentu potrošnje svog slobodnog vremena okrenuti igrama na sreću i gluvarenju po ugostiteljskim objektima.



130

Sa grupom od 31 do 40 godina života počinje trend postepenog sma-njenja poseta kafanama, kafićima i kladionicama, i to na 40,57 minuta, dok starija grupa od 41 do 50 godina na te posete troši 19,94 minuta, dakle duplo manje od „rekordne grupe“. Starosna grupa od 51 do 60 godina nastavlja trend smanjenja na 12,07 minuta, a starosna grupa preko 60 godina najmanje – svega 6,71 minuta. Građani koji pripadaju starijim generacijama u velikoj meri odstupaju od važećeg trenda potrošnje njiho-vih naslednika. Ovde se ne radi samo o prirodnom konzervativizmu sta-rijih, nego i o drugačijem vrednosnom sistemu koji implicira izbegavanje ovakvih životnih aktivnosti, kao društveno manje prihvatljivih. Ispitanici sa osnovnim ili nižim stepenom obrazovanja dnevno na ove aktivnosti troše 12,02 minuta svog slobodnog vremena, srednjoškolci najviše – 42,50 minuta, a sa višom školom ili fakultetom 32,28 minuta. Ispitanici iz regi-ona Beograda na ove aktivnosti troše 36,30 minuta, iz Vojvodine 28,97 minuta, a centralne Srbije 26,10 minuta. Ispitanici iz gradskog naselja – 35,91 minut, prigradskog nešto manje – 20,77, a seoskog dva puta manje od gradskog – 19,41 minut. Uočljiva je pravilnost da građani u urbanijim sredinama više upražnjavaju ovakvu vrstu slobodnih aktivnosti.

Kada kao kriterijum uzimamo mesečni prihod / džeparac, onda su rezultati sledeći: kod ispitanika do 3000 dinara to je 37,60 minuta, u grupi od 3001 do 6000 dinara manje – 27,77 minuta, od 6001 do 12000 dinara – prosečnih 31,99 minuta, u grupi od 12001 do 18000 dinara, drastičan pad na svega 14,80 minuta; zatim u grupi od 18001 do 30000 dinara primećujemo blagi porast na 23,14 minuta, od 30001 do 48000 dinara, dalji rast na 37,25 minuta – koji je izjednačen sa grupom koja ima najmanja mesečna primanja – i u grupi preko 48000 rekordnih 58,89 minuta. Ako bolje pogledamo ove rezultate, videćemo da visina meseč-nih prihoda ne igra veliku ulogu u količini slobodnog vremena (osim kod poslednje najbogatije skupine), koje se troši na ovu vrstu aktivnosti, iako je ona direktno skopčana sa velikim materijalnim troškovima. Verovatno se kod pripadnika grupe sa nižim prihodima ovde radi o stilu života i ustaljenim navikama, pa se oni koji preferiraju ovakav stil ponašanja nekako snalaze da zadovolje svoje navike, makar im mesečni prihodi ote-žavali realizaciju ove „potrebe“.

Udate / oženjeni dnevno na ove aktivnosti troše samo 14,37 minuta, neudate / neoženjeni visokih 62,53 minuta, razvedeni rekordnih 68,16 minuta (valjda kao način utehe), udovice / udovci simboličnih 2,41



minuta, a u ispitanici koji su u vanbračnoj zajednici – visokih 57,59 minuta (dosta polažu na provod i uživanja koja pružaju ovakva mesta). Zaposleni ispitanici 31,74 minuta, nezaposleni 36,92 minuta, domaćice minimalnih 1,94 minuta, studenti / učenici ubedljivo najviše – 65,32 minuta (zabrinjavajuća pojava da nam mlada generacija ogroman obrok svoga vremena troši na ovu vrstu aktivnosti), a penzioneri skromnih 7,53 minuta. Posmatrano po danima: ponedeljkom 33,30 minuta, utorkom 21,06 minuta, sredom najviše 41,24 minuta, četvrtkom prosečnih 28,09 minuta, petkom 25,34 minuta, subotom se beleži blagi porast na 35,40 minuta, a nedeljom se prosečnih 26,27 minuta troši na posmatrane aktiv-nosti. Dakle, sreda se pokazala kao dan kada najviše slobodnog vremena trošimo na odlaske u kafane, kafiće, restorane, kladionice i slično.

Slobodno vreme – posete prijateljima

Ukupno utrošeno vreme na posete prijateljima iznosi 38,72 minuta slobodnog vremena dnevno (vidi tabelu 7). Građani Srbije ovim rezul-tatom potvrđuju da stepen otuđenosti njihovih odnosa, na sreću, još uvek nije na nivou razvijenih zapadnih društava. Ova emotivna bliskost i druželjubivost našeg čoveka, pokazuje da je poseta prijateljima pored ustaljene socijalne potrebe i najmanje zahtevna slobodna aktivnost, kako s aspekta finansijskih izdataka, tako i na planu organizacije života. Sko-knuti kod prijatelja na kaficu, i dalje je omiljena društvena aktivnost našeg čoveka, ali i potvrda njegove solidarnosti i bliskosti sa sredinom koja ga okružuje.

Tabela 7.


PosPrijUK POSETA PRIJATELJIMA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1.417 0 915 38,72 70,338

Žene na poste prijateljima dnevno troše 43,51 minuta svog slobod-nog vremena, a muškarci znatno manje – 32,78 minuta. Pokazalo se i ovim podatkom da žene imaju izraženije sklonosti ka druženju i razvi-



132

janju prijateljskih odnosa, nego muškarci. Ispitanici u starosnoj grupi između 13 i 17 godina života, dnevno troše skromnih 19,15 minuta na posete prijateljima, a grupa od 18 do 24 godine duplo više – 37,70 minuta. Starosna grupa od 25 do 30 godina – 34,43 minuta, a grupa od 31 do 40 godina skoro duplo manje – 18,90 minuta. Kod grupe od 41 do 50 godina rezultat raste na visokih 39,02 minuta, a kod grupe od 51 do 60 godina na rekordnih 55,41 minuta. Preko 60 godina života – 42,13 minuta. Starije uzrasne grupe ispitanika pokazale su ubedljivo više sklonosti ka druženju i izgradnji prijateljskih odnosa. Ovde nije reč samo o tome da je njihov obrok slobodnog vremena veći od mlađih i profesionalno više opterećenih grupa, već i o značajnijoj razlici u nivou socijalizacije i percepcije međuljudskih odnosa.

Ispitanici sa osnovnim ili nižim obrazovanjem dnevno za posete prijateljima izdvajaju 41,04 minuta, oni sa srednjoškolskim nivoom obra-zovanja 37,74 minuta, a sa višom ili visokom školom najmanje – 35,49 minuta. I ovaj pokazatelj potvrđuje prethodnu konstataciju, u grupi ljudi niskog obrazovnog nivoa najzastupljeniji su stariji građani, pa se tako i u ovoj varijabli potvrđuje njihova sklonost ka češćim i prisnijim socijal-nim kontaktima. Mlađa generacija iskazuje i po ovim podacima tenden-ciju srazmerno veće usamljenosti i otuđenosti nego starije generacije gra-đana, što može dodatno da zabrine. Ispitanici u regionu Beograda troše na posete prijateljima 31,18 minuta dnevno, Vojvodine 27,22 minuta, a centralne Srbije najviše – 49,98 minuta; stanovnici naselja gradskog tipa 36,96 minuta, prigradskih naselja 37,07 minuta, a u seoskim naseljima najviše – 44,65 minuta. I ovde se može utvrditi pravilnost: što je region ili tip naselja ruralnijeg karaktera, raste i količina slobodnog vremena koja se posvećuje socijalnim kontaktima. To potvrđuje činjenicu da stanovnici ovog tipa naselja više pažnje posvećuju tipu neposredne – interpersonalne komunikacije (tzv. topliji tip komunikacije), dok su stanovnici urbanijih delova Srbije sve više skloni komunikaciji koja je posredovana tehničko-tehnološkim artefaktima, pa samim tim i znatno hladnija.

Ispitanici čija su mesečna primanja do 3000 dinara, na posete prija-teljima troše dnevno 39,60 minuta svog slobodnog vremena, od 3001 do 6000 dinara 41,06 minuta, od 6001 do 12000 dinara 46,27 minuta, a od 12001 do 18000 dinara 39,62 minuta, od 18001 do 30000 dinara 39,21 minut, a od 30001 do 48000 dinara 44,53 minuta i preko 48000 dinara najmanje – 23,51 minut (bogati se najmanje druže). Na osnovu navede-



nih podataka može se zaključiti da nivo mesečnih prihoda ne utiče bit-nije na količinu vremena koja se izdvaja za posete prijateljima, osim kod poslednje skupine najbogatijih ispitanika, koji su iskazali duplo manje sklonosti ka ovakvom tipu trošenja svog slobodnog vremena. Bračni ispitanici u druženju sa prijateljima provode 41,21 minut, a neudate / neoženjeni 33,87 minuta. Razvedeni ispitanici, pak, dnevno troše 28 minuta slobodnog vremena na posete prijateljima, a udovice /udovci 40,35 minuta, dok ispitanici u vanbračnoj zajednici rekordnih 50,17 minuta. Vanbračni tip zajednice i ovde iskazuje najviši nivo pozitivnih rezultata, što ga i na ovim primerima iskazuje kao društveno najfunk-cionalniji model partnerskih odnosa. Zaposleni troše 34,83 minuta, nezaposleni svega 24,57 minuta, domaćice rekordnih 72,55 minuta, učenici / studenti prosečnih 37,98 minuta, a penzioneri 40,84 minuta. I ovi rezultati pokazuju da ljudi nižeg nivoa obrazovanja, starije uzrasne dobi i ruralnog rezidencijalnog statusa, najviše vremena posvećuju svo-jim socijalnim odnosima. Po danima posmatrano, vidimo da se izdvojio četvrtak kao dan za posete prijateljima. Ponedeljkom na te aktivnosti trošimo 34,65 minuta slobodnog vremena, utorkom malo manje – 32,51 minut, sredom najmanje – 29,22 minuta, četvrtkom rekordnih 50,93 minuta, petkom solidnih 43,56 minuta, subotom kao i petkom 43,17 minuta, a nedeljom svega 38,16 minuta.

Slobodno vreme – vreme provedeno u šetnji

Ukupno dnevno za šetnju odvajamo 18,03 minuta svog slobodnog vremena (vidi tabelu 8).

Tabela 8.


SetnjaUK SETNJA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1.417 0 300 18,03 40,563

Dnevno na šetnju žene troše 15,98 minuta slobodnog vremena, a muškarci znatno više – 20,57 minuta. Ispitanici starosne grupe od 13 do 17 godina života skromnih 12,79 minuta, a grupa od 18 do 24 godine



134

17,15 minuta. Grupa od 25 do 30 godina najmanje – 8,94 minuta, od 31 do 40 minuta 14,92 minuta, od 41 do 50 godina dnevno na šetnju troši 11,33 minuta, a grupa od 51 do 60 godina 13,80 minuta. Grupa starijih od 60 godina ubedljivo najviše – 30,15 minuta. Stariji građani srazmerno više vremena troše na šetnju, doživljavajući je kao vid zdrave rekreacije ali i oblik druženja (česte su slike zajedničke šetnje više starijih građana). Ispitanici sa osnovnim ili nižim obrazovnim nivoom na šetnju dnevno troše 18,29 minuta, kao i sa srednjoškolskim nivoom – 18,78 minuta, dok ispitanici sa završenom višom školom ili fakultetom nešto manje – 14,19 minuta. Stanovnici Beograda dnevno šetaju 15,47 minuta, Voj-vodine 17,16 minuta, a centralne Srbija najviše – 20,04 minuta; gradskih naselja 20,02 minuta, u prigradskim 15,05 minuta, a u seoskim najma-nje – 14,94 minuta. Posmatrano regionalno, u ruralnim sredinama gra-đani više vremena provode u šetnji, a ako to sagledamo po tipu naselja, uočavamo obrnutu tendenciju da vreme provedeno u šetnji raste sa ste-penom urbaniteta.

Ispitanici čiji je mesečni prihod do 3000 dinara dnevno na šetnju troše rekordnih 29,33 minuta slobodnog vremena. Grupa ispitanika koji prihoduju od 3001 do 6000 dinara, dnevno na šetnju troše tri puta manje vremena – skromnih 8,01 minuta, a grupa od 6001 do 12000 dinara 24,01 minuta; grupa ispitanika sa prihodima od 12001 do 18000 dinara 11,31 minut, a grupa od 18001 do 30000 dinara 23,27 minuta; od 30001 do 48000 dinara 18,63 minuta, a preko 48000 dinara 13,81 minuta. Nivo mesečnih primanja ne utiče bitnije na količinu slobodnog vremena koje se troši na šetnju. Bračni supružnici dnevno na šetnju troše 17,72 minuta, neudate / neoženjeni 17,25 minuta, a razvedeni ispitanici 12,21 minuta. Udovice / udovci visokih 25,03 minuta, a ispitanici u vanbrač-noj zajednici svega 9,32 minuta. Zaposleni troše na šetnju svega 10,82 minuta, a nezaposleni duplo više – 24,75 minuta. Domaćice skromnih 12,51 minuta, a učenici / studenti 14,35 minuta, dok penzioneri troše rekordnih 32,93 minuta. Kada posmatramo dane u nedelji, zapažamo da je dan za šetnju utorak. Ponedeljkom na šetnju odvajamo 15,12 minuta slobodnog vremena, utorkom rekordnih 31,19 minuta, sredom 18,05 minuta, četvrtkom 12,84 minuta, petkom rekordno niskih 5,94 minuta, subotom prosečnih 16,09 minuta, a nedeljom solidnih 22,79 minuta.

Ovo istraživanje, po mnogo čemu jedinstveno, donelo nam je ne samo ogromnu količinu empirijske građe, već i mogućnost da u korek-



tnoj sociološkoj analizi osvetlimo neke bitne društvene i kulturološke fenomene koji su vezani za fenomenologiju slobodnog vremena, ali i način njegove potrošnje, kao i stilove života na njemu sazdane. Ponu-đena interpretacija rezultata istraživanja samo je prvi pokušaj da se pronikne u smisao i suštinu naše društvene stvarnosti i njene pojavne oblike. Ovim radom nismo imali odviše visoke teorijske pretenzije, već nastojanje da u kratkim obrisima ukažemo na moguće pravce razu-mevanja i tumačenja istraživanih fenomena. Stoga ćemo svaku novu i korektnu interpretaciju istraživanja primiti kao doprinos daljem sagle-davanju ove problematike.

Literatura:

Bodrogvari, F.: • Slobodno vreme i sloboda, RUV Vlahović, Subotica, 1976.Branković, S.: • Metodi iskustvenog istraživanja društvenih pojava, Megatrend univerzitet, Beograd, 2009. Veblen, T.: • Teorija dokoličarske klase, Mediteran, Novi Sad, 2008.Despotović, LJ., Jovović, S.: • Odrastanje u košmarima tranzicije, Istočnik, Novi Sad, 1998.Koković, D.: • Fenomenologija slobodnog vremena, Tims, Novi Sad, 2007.Moren E.: • Duh vremena I, Bigz, Beograd, 1979.Tomić-Koludrović, I., Leburić, A.: • Sociologija životnog stila, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2002.



136

OSP UDC316.722:379.8(497.11)"200" 316.728(497.11)"200"

Received: March 18th, 2009. ID 168156172

Professor Ljubiša Despotović, PhDFaculty of Culture and Media, Belgrade

FREE TIME & LIFESTYLES BETWEEN THE „PROTESTANT ETHIC“

& THE CULTURE OF HEDONISM

Summary: The work considers the basic results of an empirical research of the phenomenology of free time, placed in the context of transitional changes that have affected Serbian society (and citizens) at the beginning of the new mil-lennium. The collected empirical data, gained by way of the sociometric research method, is interpreted in the work through the paradigm of consumer society and the culture of hedonism. The dominant consumerist ideology has waged decisive influence on consumption styles as lifestyles.

Key words: free time, lifestyles, culture of hedonism, consumer culture, consumerism

PRILOZI


Prilog 1 - Struktura uzorka

POPULACIJA I UZORAK

Istraživanje je urađeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispita-nika koji reprezentuje populaciju žitelja Srbije starijih od 12 godina.

Prema popisu iz 2002. istraživana populacija, starosti od 12 i više godina, procenjuje se na oko 6.500.000 ljudi. Muškaraca ima oko 48,6% (ili 3.160.000), a žena 51,4% (ili 3.340.000).

Primenjuje se kvotni uzorak prema polu, starosti i danima u nede-lji: svaki anketar je dužan da obezbedi po 14 osoba koje će voditi dnev-nik, a koje će ispunjavati sledeće kriterijume:

BROJ ISPITANIKA U SVAKOJ STAROSNOJ GRUPIPOL 12-17 18-23 24-30 31-40 41-50 51-60 61 i više Ukupno

Žensko 1 1 1 1 1 1 1 7Muško 1 1 1 1 1 1 1 7

Ukupno 2 2 2 2 2 2 2 14

U uzorku od 14 osoba svaki dan u nedelji je bio pokriven sa po dva ispitanika. Izbor ispitanika unutar zadatih kvota je slučajan.

Starosna grupa od 12 do 30 godina je više zastupljena nego što učestvuje u populaciji. Razlog tome je što je ova grupa najzanimljivija sa stanovišta cilja istraživanja i glavnog istraživačkog pitanja. Kad se podaci budu iskazivali za celu populaciju, uzorak će se posebnim stati-stičkim procedurama uskladiti sa parametrima osnovnog skupa (žitelji Srbije stariji od 12 godina).

Uzorak je dovoljno velik da se mogu izvoditi veoma precizne pro-cene. Primera radi, za procenu broja sati spavanja, iskazanu u satima s decimalama (7.505 za celu populaciju), mogućnost greške za nivo preci-znosti od 99% je 0.109, a za nivo preciznosti od 95% svega 0.082.

Prilozi


140

STRUKTURA UZORKA PO DEMOGRAFSKIM OBELEŽJIMA

O1 O1. Koji ste najviši nivo obrazovanja završili?

Frequency Percent Valid Percent

Cumulative Percent

Valid 1 Osnovno ili niže 429 26,8 26,8 26,82 Završena srednja škola 943 58,9 58,9 85,83 Viša škola ili fakultet 228 14,2 14,2 100,0Total 1.600 100,0 100,0

O2zaposl O2. Kakav je vaš sadašnji status po pitanju zaposlenja? Frequency Percent Valid

PercentCumulative

PercentValid 1 Zaposlen 696 43,5 43,5 43,5

2 Nezaposlen 138 8,7 8,7 52,23 Domaćica 120 7,5 7,5 59,74 Student/učenik 261 16,3 16,3 76,05 Penzioner 384 24,0 24,0 100,0Total 1.600 100,0 100,0

O3 O3. Koje je vaše braèno stanje?


Cumulative Percent

Valid 1 Udata/Oženjen 886 55,4 55,4 55,42 Neudata/Neoženjen 471 29,4 29,4 84,83 Razvedena/razveden 47 2,9 2,9 87,84 Udovica/Udovac 164 10,3 10,3 98,05 U vanbračnoj zajednici 27 1,7 1,7 99,79 NZBO 5 0,3 0,3 100,0Total 1.600 100,0 100,0

O3a O3.a. Imate li dece?


Cumulative Percent

Valid 1 Da 1.053 65,8 65,8 65,82 Ne 547 34,2 34,2 100,0Total 1.600 100,0 100,0


Prilozi 141

O3a_broj O3a Broj dece


Cumulative Percent

Valid 1 230 14,4 21,8 21,82 653 40,8 62,0 83,93 134 8,4 12,7 96,64 25 1,6 2,4 99,05 11 0,6 0,9 100,06 1.053 65,8 100,0 System 547 34,2

Total 1.600 100,0

O3b_braca O3.b Imate li braæe?


Cumulative Percent

Valid 0 Nemam braće 662 41,4 41,4 41,41 699 43,7 43,7 85,12 158 9,9 9,9 94,93 76 4,8 4,8 99,74 4 0,2 0,2 99,95 1 0,1 0,1 100,0Total 1.600 100,0 100,0

O3b_sestre O3.b Imate li sestara?


Cumulative Percent

Valid 0 Nemam sestara 609 38,1 38,1 38,11 670 41,9 41,9 80,02 257 16,1 16,1 96,03 43 2,7 2,7 98,74 21 1,3 1,3 100,0Total 1.600 100,0 100,0

O3c_majka O3.c. Da li su vaši roditelji živi? Majka


Cumulative Percent

Valid 1 Da 932 58,2 58,2 58,22 Ne 668 41,8 41,8 100,0Total 1.600 100,0 100,0

Prilozi


142

O3c_otac O3.c. Da li su vaši roditelji živi? Otac


Cumulative Percent

Valid 1 Da 755 47,2 47,2 47,22 Ne 845 52,8 52,8 100,0Total 1.600 100,0 100,0

O4 O4. Ukupan broj èlanova domaæinstva u kom živite


Cumulative Percent

Valid 1 97 6,1 6,1 6,12 373 23,3 23,3 29,43 317 19,8 19,8 49,24 495 30,9 30,9 80,15 199 12,4 12,4 92,66 107 6,7 6,7 99,37 9 0,6 0,6 99,98 2 0,1 0,1 100,0Total 1.600 100,0 100,0

O4a O4A. Živite sa ...


Cumulative Percent

Valid 1 Roditeljima 232 14,5 14,5 14,52 Bratom 11 0,7 0,7 15,23 Sestom 13 0,8 0,8 16,04 Partnerom 583 36,4 36,4 52,45 Prijateljima 21 1,3 1,3 53,76 Sami 97 6,1 6,1 59,87 Sa decom - porodica 644 40,2 40,2 100,0Total 1.600 100,0 100,0

O6 O6. Živite u ....?


Cumulative Percent

Valid 1 Gradskom naselju 661 41,3 60,4 60,42 Prigradskom naselju 219 13,7 16,9 77,33 Seoskom naselju 720 45 22,7 100,0Total 1.600 100,0 100,0


Prilozi 143

O5 O5. Koliki je vaš lièni meseèni prihod/džeparac ?


Cumulative Percent

Valid 1 Do 3000 dinara 122 7,6 7,6 7,62 Od 3001 – 6000 dinara 135 8,4 8,4 16,03 Od 6001 – 12000 dinara 217 13,6 13,6 29,64 Od 12001 – 18000 dinara 272 17,0 17,0 46,65 Od 18001 – 30000 dinara 377 23,6 23,6 70,26 Od 30001 – 48000 dinara 250 15,7 15,7 85,87 Preko 48000 dinara 155 9,7 9,7 95,59 NZBO 71 4,5 4,5 100,0Total 1.600 100,0 100,0

pol pol


Cumulative Percent

Valid 1 Žensko 778 48,6 55,4 55,42 Muško 822 51,4 44,6 100,0Total 1.600 100,0 100,0

star7gr 7 starosnih grupa


Cumulative Percent

Valid 1 13-17 god 69 3,8 3,8 3,82 18-24 283 15,7 15,7 19,53 25-30 157 8,7 8,7 28,24 31-40 208 11,5 11,5 39,75 41-50 317 17,6 17,6 57,26 51-60 279 15,4 15,4 72,77 61+ 493 27,3 27,3 100,0Total 1.600 100,0 100,0

REGION Region


Cumulative Percent

Valid 1 Beograd 429 26,8 26,8 26,82 Vojvodina 437 27,3 27,3 54,13 Centralna Srbija 734 45,9 45,9 100,0Total 1.600 100,0 100,0


Prilozi 145

Prilog 2 - Osnovni nalazi

Descriptives


N Min. Max. Mean Std. Dev.

vrustajstmin Vreme ustajanja u satima i decimalama

1,600 4.00 13.80 7.50 1.58

P2a_num P2a. Ukupno spava-nja u SATIMA, s decimalama

1,600 4.00 15.00 7.62 1.39

Valid N (listwise) 1,600

P.3 P3. Ako ste danas putovali do posla/škole/fakulteta, kako ste najveæim delom putovali?

Percent Valid Percent Cumulative Percent

Valid 1 Pešice 14.75 14.75 14.752 Svojim kolima 18.47 18.47 33.223 Motorom / skuterom 0.80 0.80 34.034 Biciklom 1.53 1.53 35.565 Gradskim prevozom 20.59 20.59 56.156 Neki drugi način 4.15 4.15 60.307 Nisam putovao/la 39.70 39.70 100.00Total 100.00 100.00

Prilozi


146

Descriptives


N Min. Max. Mean Std. Dev.UKUPKMNK UKUPNO MINUTA KOMUNIKA-CIJE: ZIVA + POSREDOVANA

1,600 0.00 1812.00 267.75 194.86

komusatima Ukupno komuniciranja u satima s decimalama

1,600 0.00 30.20 4.46 3.25

UkZIVAKom UKUPNA ZIVAKOMUNIKACIJA (LICEM U LICE)

1,600 0.00 1500.00 221.46 174.74

UkPOSRKom UKUPNA POSREDOVANA KOMU-NIKACIJA u minutima (mobilni, fiksni telefon, internet - chatovanje, i-mejl, fejsbuk, maj spejs)

1,600 0.00 640.00 46.29 57.27

UKAKTKom UKUPNA AKTIVNA KOMUNIKA-CIJA

1,600 0.00 1031.00 116.85 92.31

UKUPPASKOM UKUPNA PASIVNA KOMUNI-KACIJA

1,600 0.00 1028.50 150.91 117.33

UkAKTPOSRED UKUPNA AKTIVNA POSREDO-VANA: (mob, fksn, int / 2 - ispitanik govori)

1,600 0.00 465.00 19.26 27.64

UKPASPOSRK UKUPNA PASIVNA POSREDO-VANA (Mob, Fksn, Int - drugi govori)

1,600 0.00 390.00 27.03 35.94

UkAKTZivKm UK AKTIVNA ZIVA komun (Licem u lice, ispitanik prica)

1,600 0.00 875.00 97.58 82.57

UKPASZIVA UKUPNA PASIVNA ZIVA (Licem u lice, drug prica)

1,600 0.00 868.00 123.88 106.41

ZKuKuci UK ZIVA KOM (LICEM U LICE) U KUCI 1,600 0.00 720.00 85.49 81.94AktKmuK Ukupna AKTIVNA ziva kom U KUCI 1,600 0.00 435.00 38.71 40.89K1LuLUkuc K1 Licem u lice u U KUCI/STANU, s Ukucanima

1,600 0.00 120.00 47.32 38.43

K1.1UkAkt K1.1 AKTIVNA s ukucanima Od toga, ja sam govorio/la otprilike

1,600 0.00 120.00 20.97 19.70

K2LuLPrij K2 ...Priljateljima 1,600 0.00 100.00 17.27 23.68K2.1AKTprij K2.1 Od toga, ja sam govorio/la otpri-like

1,600 0.00 60.00 7.69 11.33

K3LuLKDD K3 ...S deckom / devojkom 1,600 0.00 240.00 9.37 31.03K3.1AKTLDD K3.1 Od toga, ja sam govorio/la otprilike

1,600 0.00 120.00 4.97 16.88

K4LuLKKol K4 ...Kolegama i saradnicima na poslu 1,600 0.00 480.00 11.53 52.54K4.1AKTKKol K4.1 Od toga, ja sam govorio/la otprilike

1,600 0.00 300.00 5.09 25.03

ZKvanKuce UKUPNA ZIVA KOM VAN KUCE 1,600 0.00 780.00 135.97 138.88AktKmVanK Ukupna AKTIVNA kom LuL VAN KUCE

1,600 0.00 640.00 58.87 64.63

V1LuLVanK V1 ZIVA KOM VAN KUCE S UKU-CANIMA: Koliko vremena ste VAN KUCE proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vasim...Ukucanima

1,600 0.00 180.00 14.91 31.65

V1.1AktVanUkuc V1.1 AKTIVNA, VAN, s UKUC Od toga, ja sam govorio/la otprilike

1,600 0.00 100.00 6.89 15.01


Prilozi 147 N Min. Max. Mean Std. Dev.

V2LuLVanPr V2 ...Priljateljima 1,600 0.00 200.00 47.29 51.63V2.1AktVPr V2.1 AKTIVNA VAN S PRIJAT Od toga, ja sam govorio/la otprilike

1,600 0.00 150.00 20.62 23.98

V3LuLVDD V3 ...ZIVA VAN K S DECKOM / DEVOJKOM

1,600 0.00 360.00 11.90 40.61

V4LuLVKol V4 ...ZIVA KOM VAN S Kolegama i saradnicima na poslu

1,600 0.00 480.00 61.87 111.77

V4.1AktVK V4.1 AKT VAN S KOLEGAMA Od toga, ja sam govorio/la otprilike

1,600 0.00 480.00 25.91 51.60

UkZivasUkuc Uk Ziva s Ukucanima (u kuci + van kuce)

1,600 0.00 240.00 62.23 51.85

UkZivasPrij Uk Ziva s prijateljima 1,600 0.00 270.00 64.56 56.85UkZsDeckDev Uk Ziva s Deckom / devojkom 1,600 0.00 400.00 21.27 57.09UkZivsKoleg Uk Ziva s Kolegama / saradnicima 1,600 0.00 960.00 73.40 128.65KmnkTelBrRzgv Ukupan BROJ razgov telefonoom - MB+Fksn

1,600 0.00 180.00 9.15 11.74

UkKomTelMIN Ukupna kom telefonom (Ukupan BROJ MIN - MB+Fksn)

1,600 0.00 465.00 35.12 37.93

M1BrRzgvMob M1. BROJ razgovora mobilnim 1,600 0.00 100.00 5.08 7.28M1.1UkMinRzgMob M1.1 Ukupno MINUTA MOB 1,600 0.00 70.00 13.34 15.73AKTKmMob AKT KOM: UK MIN RAZG,minus "OD TOGA VAS SU ZVALI"

1,600 0.00 60.00 5.07 7.95

M2 M2. Od ukupnog broja razgovora mobilnim, vas su zvali ______ puta

1,600 0.00 80.00 3.06 4.51

M2.1 M2.1 VAS SU ZVALI, sto je trajalo MINUTA 1,600 0.00 60.00 8.27 10.72M3 M3. Vi ste zvali______ puta 1,600 0.00 40.00 2.02 3.49M3.1 M3.1 Sto je ukupno trajalo oko______ minuta, 1,600 0.00 60.00 5.07 7.95M4.1 M4.1 U svim razgovorima mobilnim telefo-nom....Sa drugom sam pricao/la oko ______ puta

1,600 0.00 25.00 0.71 1.84

M4.2 M4.2 ...Sa drugaricom ______ puta 1,600 0.00 20.00 0.58 1.40M4.3 M4.3 ...Sa deckom/devojkom/partnerom ______ puta

1,600 0.00 20.00 0.74 1.60

M4.4 M4.4 ...S majkom ______ puta 1,600 0.00 20.00 0.34 0.95M4.5 M4.5 ...Ocem______ puta 1,600 0.00 15.00 0.15 0.57M4.6 M4.6 ...Bratom ______ puta 1,600 0.00 10.00 0.15 0.58M4.7 M4.7 ...Sestrom ______ puta 1,600 0.00 11.00 0.20 0.67M4.8 M4.8 ...Detetom (sin/cerka)______ puta 1,600 0.00 10.00 0.52 1.13M4.9 M4.9 ...Rodjacima______ puta 1,600 0.00 15.00 0.22 0.70M4.10 M4.10 ...Nekim drugim______ puta 1,600 0.00 23.00 0.26 1.03M4.11 M4.11 ...Kolegama i drugim osobama veza-nim za posao kojim se bavim______ puta

1,600 0.00 90.00 1.21 4.20

RazgsMUSK BROJ razgovora MOBILNIM s muskar-cima

1,600 0.00 25.00 1.01 2.22

RazgsZENAMA BROJ razgovor sa zenama 1,600 0.00 40.00 1.12 2.14UKRAZG UK BR polno identifikovanih RZG: S MSK + SA ZNM + s deckom/dev/prtnr

1,600 0.00 55.00 2.87 4.50


Prilozi


148


N Min. Max. Mean Std. Dev.SmsUkDrugca 1,600 0.00 82.00 2.83 6.79SmsUkDrug 1,600 0.00 69.00 1.87 5.25SmsUkDckDv 1,600 0.00 90.00 2.97 8.58SmsUkMajka 1,600 0.00 20.00 0.46 1.61SmsUkOtac 1,600 0.00 21.00 0.13 0.79SmsUkBrat 1,600 0.00 29.00 0.36 1.71SmsUkSest 1,600 0.00 25.00 0.61 2.09SmsUkDete 1,600 0.00 25.00 0.68 1.97SmsUkRodj 1,600 0.00 20.00 0.38 1.41SmsUkKol 1,600 0.00 32.00 0.75 2.44SmsUkDrugo 1,600 0.00 35.00 0.65 2.60UKSMS S1. UKUPNO POSLATIH I PRIMLJENIH SMS

1,600 0.00 127.00 11.70 20.10

S1UkPoslSMS S1. UKUPNO POSLATIH SMS 1,600 0.00 50.00 5.26 9.16S2 S2. Od toga, drugarici sam posalo/la ______ poruka,

1,600 0.00 41.00 1.31 3.27

S3 S3. Drugu sam poslao/la ______ poruka, 1,600 0.00 34.00 0.88 2.60S4 S4. Decku/devojci/partneru ______ poruka, 1,600 0.00 45.00 1.30 3.86S5 S5. Majci ______ poruka, 1,600 0.00 10.00 0.20 0.80S6 S6. Ocu______ poruka, 1,600 0.00 10.00 0.06 0.42S7 S7. Bratu ______ poruka, 1,600 0.00 15.00 0.18 0.86S8 S8. Sestri ______ poruka, 1,600 0.00 15.00 0.28 1.05S9 S9. Detetu (sin/cerka)______ poruka, 1,600 0.00 10.00 0.31 0.99S10 S10. Rodjacima______ poruka, 1,600 0.00 10.00 0.17 0.73S11 S11. Kolegama/saradnicima na poslu ______ poruka.

1,600 0.00 12.00 0.33 1.15

S12 S12. Drugima______ poruka. 1,600 0.00 20.00 0.25 1.17P1UkPrimSMS P1. UKUPNO PRIMLJENIH SMS 1,600 0.00 80.00 6.43 11.72P2 P2. Od toga, drugarica mi posalo/la ______ poruka

1,600 0.00 41.00 1.52 3.77

P3 P3. Drug mi je poslao/la _____poruka 1,600 0.00 40.00 0.99 2.84P4 P4. Decko/devojka/partner mi je poslao/la ______ poruka,

1,600 0.00 60.00 1.67 5.20

P5 P5. Majka ______ poruka, 1,600 0.00 15.00 0.26 0.91P6 P6. Otac______ poruka 1,600 0.00 11.00 0.07 0.44P7 P7. Brat ______ poruka, 1,600 0.00 14.00 0.18 0.89P8 P8. Sestra ______ poruka 1,600 0.00 15.00 0.33 1.12P9 P9. Dete (sin/cerka)______ poruka, 1,600 0.00 15.00 0.37 1.05P10 P10. Rodjaci______ poruka, 1,600 0.00 11.00 0.21 0.83P11 P11. Kolege/saradnici na poslu_____ poruka. 1,600 0.00 30.00 0.43 1.49P12 P12. Drugi______ poruka. 1,600 0.00 20.00 0.40 1.64Valid N (listwise) 1,600


Prilozi 149

Descriptives


N Min. Max. Mean Std. Dev.F1BrRzgFiks F1 Ukupan BROJ razgovora FIKSNIM 1,410 0.00 150.00 4.04 7.66F1.1UkKomFiks F1.1 Ukupno MINUTA Fiksnim 1,410 0.00 405.00 21.77 33.45F2 F2. Od ukupnog broja razgovora fiksnim, vas su zvali ______ puta

1,410 0.00 120.00 2.35 5.41

F2.1 F2.1 Sto je ukupno oko______ minuta, 1,410 0.00 300.00 13.10 25.41F3 F3. Vi ste zvali______ puta 1,600 0.00 110.00 1.72 3.82F3.1 F3.1 Sto je ukupno oko______ minuta, 1,600 0.00 405.00 9.25 21.58F4.1 F4.1 U svim mojim razgovorima fiksnim telefo-nom... Sa drugom sam pricao/la oko ______ puta,

1,600 0.00 1000.00 0.89 23.93

F4.2 F4.2 ...Sa drugaricom ______ puta, 1,600 0.00 1000.00 1.01 23.96F4.3 F4.3 ...Sa deckom/devojkom/partner ____ puta, 1,600 0.00 500.00 0.51 12.01F4.4 F4.4 ...S majkom ______ puta, 1,600 0.00 3000.00 1.94 71.74F4.5 F4.5 ...Ocem______ puta, 1,600 0.00 1000.00 0.63 23.91F4.6 F4.6 ...Bratom ______ puta, 1,600 0.00 10.00 0.12 0.51F4.7 F4.7 ...Sestrom ______ puta, 1,600 0.00 6.00 0.20 0.49F4.8 F4.8 ...Detetom (sin/cerka) ______ puta, 1,600 0.00 20.00 0.50 1.16F4.9 F4.9 ...Rodjacima______ puta, 1,600 0.00 1000.00 0.95 23.94F4.10 F4.10 ...Nekim drugim______ puta, 1,600 0.00 1000.00 0.84 23.94F4.11 F4.11 ...Kolegama i drugim osobama vezanim za posao kojim se bavim______ puta

1,600 0.00 500.00 1.76 13.56

UkKomIntr UKUPNA KOMUNIKACIJA INTER-NETOM (min chat+min FB+min MS+BROJ mejlova)

1,600 0.00 480.00 11.17 38.85

I2BrMejlova I2. BROJ MEJLOVA 1,600 0.00 100.00 1.08 4.72I3.1CHATMIN I3. 1. CATOVANJE Minuta 1,600 0.00 480.00 5.55 25.34I3.2 I3.2. Od toga, catovanje sa prijateljima koje licno poznajem, _________ minuta

1,600 0.00 300.00 3.58 17.15

I3.3 I3.3. Catovanje sa prijateljima koje sam upoznao na internetu, _________ minuta

1,600 0.00 180.00 0.72 6.68

UpoznnaNETU Catuje s nepoznatima 1,600 0.00 1.00 0.03 0.16I3.4 I3.4. Catovanje sa devojkom/deckom, _________ minuta

1,600 0.00 300.00 0.60 7.43

I3.5 I3.5. Catovanje sa nekim drugim _____ minuta. 1,600 0.00 480.00 0.55 10.32I4.1 I4.1 On-line igrice ...Oko ______ minuta sa pri-jateljima koje licno poznajem

1,600 0.00 500.00 2.32 19.89

I4.2 I4.2 _________ minuta sa prijateljima koje sam upoznao na internetu

1,600 0.00 315.00 0.95 10.08

I4.3 I4.3 _________ minuta sa devojkom/deckom 1,600 0.00 200.00 0.57 7.54I4.4 I4.4 ________minuta sa nekim drugim 1,600 0.00 60.00 0.10 1.87I4.5 I4.5 ________ minuta bez protivnika/partnera 1,600 0.00 200.00 0.34 7.63IGREONLINE IGRICE ON LINE - UKUPNO 1,600 0.00 900.00 4.28 37.56FaceBMySp FACEBOOK & MY SPACE zajedno 1,600 0.00 300.00 4.53 18.81I6 I6. Poseta sajtovima - ukupno _______minuta. 1,600 0.00 200.00 0.40 5.66Valid N (listwise) 1,410

Prilozi


150


N Min. Max. Mean Std. Dev.A1_0_1SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.56 3.29A1_1_2SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 30.00 0.34 2.58A1_2_3SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.21 2.61A1_3_4SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.22 2.55A1_4_5SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 45.00 0.34 2.85A1_5_6SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.50 5.50A1_6_7SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 5.89 10.10A1_7_8SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 5.68 11.20A1_8_9SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 3.68 9.14A1_9_10SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 2.37 7.28A1_10_11SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 2.17 7.24A1_11_12SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.29 6.34A1_12_13SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.36 5.34A1_13_14SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.67 3.86A1_14_15SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.65 3.56A1_15_16SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.61 3.38A1_16_17SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 30.00 0.65 3.31A1_17_18SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 45.00 0.79 3.74A1_18_19SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 0.59 4.35A1_19_20SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.11 4.91A1_20_21SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.15 5.64A1_21_22SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 1.85 6.25A1_22_23SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 60.00 2.09 6.74A1_23_24SATI Toaleta i sredjivanje 1,600 0.00 45.00 1.65 5.98A2_0_1SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_1_2SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_2_3SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_3_4SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_4_5SATI DORUCAK 1,600 0.00 15.00 0.00 0.26A2_5_6SATI DORUCAK 1,600 0.00 30.00 0.13 1.57A2_6_7SATI DORUCAK 1,600 0.00 30.00 0.81 4.00A2_7_8SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 2.29 6.69A2_8_9SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 3.90 9.40A2_9_10SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 4.67 8.87A2_10_11SATI DORUCAK 1,600 0.00 45.00 3.45 7.69A2_11_12SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 2.16 6.77A2_12_13SATI DORUCAK 1,600 0.00 60.00 0.92 4.87A2_13_14SATI DORUCAK 1,600 0.00 45.00 0.49 3.72A2_14_15SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_15_16SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_16_17SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_17_18SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00


Prilozi 151 N Min. Max. Mean Std. Dev.A2_18_19SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_19_20SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_20_21SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_21_22SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_22_23SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A2_23_24SATI DORUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_0_1SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_1_2SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_2_3SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_3_4SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_4_5SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_5_6SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_6_7SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_7_8SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_8_9SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_9_10SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_10_11SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_11_12SATI RUCAK 1,600 0.00 15.00 0.06 0.97A3_12_13SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 1.26 5.89A3_13_14SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 2.88 8.38A3_14_15SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 5.69 11.24A3_15_16SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 5.67 11.76A3_16_17SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 3.68 9.00A3_17_18SATI RUCAK 1,600 0.00 60.00 1.88 6.74A3_18_19SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_19_20SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_20_21SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_21_22SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_22_23SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A3_23_24SATI RUCAK 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_0_1SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_1_2SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_2_3SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_3_4SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_4_5SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_5_6SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_6_7SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_7_8SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_8_9SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_9_10SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_10_11SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_11_12SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_12_13SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_13_14SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00

Prilozi


152 N Min. Max. Mean Std. Dev.A4_14_15SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_15_16SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_16_17SATI VECERA 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A4_17_18SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 0.20 2.89A4_18_19SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 2.67 8.09A4_19_20SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 5.42 9.92A4_20_21SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 4.65 9.46A4_21_22SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 3.38 9.13A4_22_23SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 1.03 5.27A4_23_24SATI VECERA 1,600 0.00 60.00 0.62 4.55A5_0_1SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 19.65 28.03A5_1_2SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 19.23 27.91A5_2_3SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 18.75 27.73A5_3_4SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 18.61 27.73A5_4_5SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 18.61 27.73A5_5_6SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 19.28 27.65A5_6_7SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 23.42 27.49A5_7_8SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 25.07 27.76A5_8_9SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 25.89 28.58A5_9_10SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 27.35 29.15A5_10_11SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 26.06 28.94A5_11_12SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 25.26 28.91A5_12_13SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 25.42 28.78A5_13_14SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 26.55 28.74A5_14_15SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 28.92 28.85A5_15_16SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 31.21 28.75A5_16_17SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 34.18 28.25A5_17_18SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 36.12 27.98A5_18_19SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 36.67 27.93A5_19_20SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 38.73 27.64A5_20_21SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 40.15 27.14A5_21_22SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 40.34 27.37A5_22_23SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 40.05 27.07A5_23_24SATI Vreme provedeno u kuci 1,600 0.00 60.00 37.63 27.87A6_0_1SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.06 1.79A6_1_2SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.03 1.24A6_2_3SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.02 1.02A6_3_4SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.02 1.02A6_4_5SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.02 1.02A6_5_6SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.04 1.46A6_6_7SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.38 3.86A6_7_8SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 2.54 10.95A6_8_9SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 4.78 14.57A6_9_10SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 6.64 16.71


Prilozi 153 N Min. Max. Mean Std. Dev.A6_10_11SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 8.29 19.46A6_11_12SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 8.62 20.27A6_12_13SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 5.44 16.06A6_13_14SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 6.35 17.33A6_14_15SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 6.17 16.90A6_15_16SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 4.60 14.70A6_16_17SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 4.89 15.37A6_17_18SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 4.96 15.03A6_18_19SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 5.44 16.09A6_19_20SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 3.89 13.44A6_20_21SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 2.35 10.75A6_21_22SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 1.25 7.39A6_22_23SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.40 4.40A6_23_24SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) 1,600 0.00 60.00 0.34 4.17A7_0_1SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.44 4.81A7_1_2SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.44 5.12A7_2_3SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.42 4.97A7_3_4SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.41 4.92A7_4_5SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.41 4.91A7_5_6SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.60 5.95A7_6_7SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 1.24 7.18A7_7_8SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 7.92 19.44A7_8_9SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 14.39 25.18A7_9_10SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 16.64 26.64A7_10_11SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 17.69 27.27A7_11_12SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 18.00 27.33A7_12_13SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 18.14 27.41A7_13_14SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 17.61 26.98A7_14_15SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 15.67 25.84A7_15_16SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 10.96 21.99A7_16_17SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 6.23 17.26A7_17_18SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 4.40 14.98A7_18_19SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 3.59 13.88A7_19_20SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 2.67 11.79A7_20_21SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 1.94 10.28A7_21_22SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 1.38 8.61A7_22_23SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.90 7.10A7_23_24SATI Vreme provedeno na poslu 1,600 0.00 60.00 0.74 6.56A8_0_1SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A8_1_2SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A8_2_3SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A8_3_4SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A8_4_5SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 0.00 0.00 0.00A8_5_6SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.06 1.39

Prilozi


154 N Min. Max. Mean Std. Dev.A8_6_7SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.05 1.52A8_7_8SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.48 4.50A8_8_9SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 2.32 11.26A8_9_10SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.24 13.19A8_10_11SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.56 14.08A8_11_12SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.50 13.89A8_12_13SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.68 14.02A8_13_14SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.47 13.41A8_14_15SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 2.99 12.51A8_15_16SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 3.28 13.43A8_16_17SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 2.38 11.37A8_17_18SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 1.93 10.27A8_18_19SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 1.40 8.82A8_19_20SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.62 5.04A8_20_21SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.10 1.88A8_21_22SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.07 1.85A8_22_23SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.04 1.43A8_23_24SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 0.00 60.00 0.02 1.00A9_0_1SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.15 1.80A9_1_2SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 30.00 0.05 1.20A9_2_3SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.13 2.46A9_3_4SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.09 2.31A9_4_5SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.11 2.40A9_5_6SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.60 5.10A9_6_7SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 3.22 10.21A9_7_8SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 4.31 11.77A9_8_9SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 2.56 10.23A9_9_10SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.47 7.01A9_10_11SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.72 8.60A9_11_12SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 2.02 8.89A9_12_13SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 2.05 8.85A9_13_14SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 2.15 8.93A9_14_15SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 3.12 10.50A9_15_16SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 4.35 11.63A9_16_17SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 3.69 11.96A9_17_18SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.82 7.66A9_18_19SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.25 6.70A9_19_20SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 1.80 7.49A9_20_21SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.89 5.42A9_21_22SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.72 4.63A9_22_23SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.54 3.68A9_23_24SATI Vreme provedeno u prevozu 1,600 0.00 60.00 0.53 4.07Valid N (listwise) 1,600


Prilozi 155


N Min. Max. Mean Std. Dev.T1_0_1SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.28 3.294T1_1_2SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.22 3.339T1_2_3SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.07 1.472T1_3_4SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.03 1.153T1_4_5SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.03 1.230T1_5_6SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.10 1.936T1_6_7SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.18 3.246T1_7_8SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.09 2.143T1_8_9SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.47 5.117T1_9_10SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.01 7.490T1_10_11SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.81 6.495T1_11_12SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.62 5.477T1_12_13SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.69 5.552T1_13_14SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.86 10.100T1_14_15SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.30 7.363T1_15_16SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.66 5.247T1_16_17SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.36 8.126T1_17_18SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.12 7.442T1_18_19SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.96 6.828T1_19_20SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.69 5.904T1_20_21SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 1.72 9.237T1_21_22SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 5.36 15.964T1_22_23SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 2.56 11.054T1_23_24SATI TV - Muzicki program 1,600 0 60 0.77 6.185T2_0_1SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.51 9.150T2_1_2SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.22 8.120T2_2_3SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.37 4.257T2_3_4SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.07 1.711T2_4_5SATI TV - Filmski program 1,600 0 15 0.00 0.185T2_5_6SATI TV - Filmski program 1,600 0 0 0.00 0.000T2_6_7SATI TV - Filmski program 1,600 0 30 0.00 0.338T2_7_8SATI TV - Filmski program 1,600 0 30 0.01 0.559T2_8_9SATI TV - Filmski program 1,600 0 30 0.01 0.510T2_9_10SATI TV - Filmski program 1,600 0 30 0.02 0.720T2_10_11SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.44 4.294T2_11_12SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.94 7.120T2_12_13SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.70 6.183T2_13_14SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.44 4.947T2_14_15SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.71 5.614T2_15_16SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.04 7.528T2_16_17SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 0.89 6.554T2_17_18SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.39 8.602

Prilozi


156 N Min. Max. Mean Std. Dev.T2_18_19SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 1.20 7.336T2_19_20SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 2.31 11.045T2_20_21SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 3.43 13.097T2_21_22SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 7.03 18.046T2_22_23SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 8.12 18.609T2_23_24SATI TV - Filmski program 1,600 0 60 5.41 15.618T3_0_1SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.31 4.150T3_1_2SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.08 1.768T3_2_3SATI TV - Serijski program 1,600 0 30 0.02 0.704T3_3_4SATI TV - Serijski program 1,600 0 0 0.00 0.000T3_4_5SATI TV - Serijski program 1,600 0 0 0.00 0.000T3_5_6SATI TV - Serijski program 1,600 0 0 0.00 0.000T3_6_7SATI TV - Serijski program 1,600 0 30 0.00 0.263T3_7_8SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.01 0.557T3_8_9SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.05 1.455T3_9_10SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.14 2.023T3_10_11SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.67 5.568T3_11_12SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.83 6.613T3_12_13SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.28 3.658T3_13_14SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.40 4.476T3_14_15SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.50 4.853T3_15_16SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 0.52 4.952T3_16_17SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.62 8.836T3_17_18SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 2.82 11.762T3_18_19SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.99 8.867T3_19_20SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.34 7.314T3_20_21SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 7.00 18.463T3_21_22SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 2.50 10.788T3_22_23SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.66 8.847T3_23_24SATI TV - Serijski program 1,600 0 60 1.59 8.896T4_0_1SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.04 1.405T4_1_2SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.04 1.268T4_2_3SATI TV - Informativni program 1,600 0 30 0.01 0.498T4_3_4SATI TV - Informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000T4_4_5SATI TV - Informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000T4_5_6SATI TV - Informativni program 1,600 0 30 0.07 1.185T4_6_7SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.63 5.041T4_7_8SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.39 7.845T4_8_9SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.13 6.998T4_9_10SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.08 6.027T4_10_11SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.96 6.740T4_11_12SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.88 6.528T4_12_13SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.85 5.788T4_13_14SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.33 4.060


Prilozi 157 N Min. Max. Mean Std. Dev.T4_14_15SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.56 4.978T4_15_16SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.99 6.916T4_16_17SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.80 5.211T4_17_18SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.32 7.126T4_18_19SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 1.90 8.838T4_19_20SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 9.28 16.358T4_20_21SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 2.11 8.941T4_21_22SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.52 4.389T4_22_23SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.61 5.470T4_23_24SATI TV - Informativni program 1,600 0 60 0.38 3.410T5_0_1SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000T5_1_2SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 15 0.01 0.334T5_2_3SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000T5_3_4SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000T5_4_5SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000T5_5_6SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 0 0.00 0.000T5_6_7SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 45 0.12 2.340T5_7_8SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 45 0.07 1.752T5_8_9SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.07 1.841T5_9_10SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.34 3.811T5_10_11SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.36 4.198T5_11_12SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.34 4.096T5_12_13SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.42 4.812T5_13_14SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.33 4.047T5_14_15SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.54 5.149T5_15_16SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.46 4.647T5_16_17SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.46 4.544T5_17_18SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.29 3.746T5_18_19SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.42 4.270T5_19_20SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.84 6.105T5_20_21SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.57 4.915T5_21_22SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.50 5.386T5_22_23SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.22 3.477T5_23_24SATI TV - Obrazovni program 1,600 0 60 0.14 2.635T6_0_1SATI TV - Zabavni program 1,600 0 30 0.08 1.442T6_1_2SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.07 1.498T6_2_3SATI TV - Zabavni program 1,600 0 30 0.01 0.466T6_3_4SATI TV - Zabavni program 1,600 0 0 0.00 0.000T6_4_5SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.02 1.175T6_5_6SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.04 1.324T6_6_7SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.14 2.548T6_7_8SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.49 4.833T6_8_9SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.13 2.208T6_9_10SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.65 5.738

Prilozi


158 N Min. Max. Mean Std. Dev.T6_10_11SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.87 6.922T6_11_12SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.73 6.046T6_12_13SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.29 7.915T6_13_14SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.11 7.614T6_14_15SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.91 7.152T6_15_16SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.93 7.341T6_16_17SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.19 8.041T6_17_18SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.51 9.025T6_18_19SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.70 8.976T6_19_20SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 2.09 8.470T6_20_21SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 3.83 13.742T6_21_22SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 4.37 14.446T6_22_23SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 1.26 7.817T6_23_24SATI TV - Zabavni program 1,600 0 60 0.61 5.235T7_0_1SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.04 1.367T7_1_2SATI TV - Sportski program 1,600 0 45 0.03 0.951T7_2_3SATI TV - Sportski program 1,600 0 15 0.00 0.249T7_3_4SATI TV - Sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000T7_4_5SATI TV - Sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000T7_5_6SATI TV - Sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000T7_6_7SATI TV - Sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000T7_7_8SATI TV - Sportski program 1,600 0 15 0.00 0.131T7_8_9SATI TV - Sportski program 1,600 0 45 0.03 0.708T7_9_10SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.09 2.267T7_10_11SATI TV - Sportski program 1,600 0 45 0.03 1.063T7_11_12SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.12 2.515T7_12_13SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.45 5.062T7_13_14SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.60 5.465T7_14_15SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.96 7.147T7_15_16SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.88 6.380T7_16_17SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.32 8.116T7_17_18SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.35 8.406T7_18_19SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.31 8.118T7_19_20SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.35 8.093T7_20_21SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.66 8.376T7_21_22SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 2.37 11.120T7_22_23SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 1.29 7.675T7_23_24SATI TV - Sportski program 1,600 0 60 0.54 4.997Valid N (listwise) 1,600


Prilozi 159


N Min. Max. Mean Std. Dev.I1_0_1SATI INTERNET 1,600 0 60 1.02 7.138I1_1_2SATI INTERNET 1,600 0 60 0.53 5.189I1_2_3SATI INTERNET 1,600 0 60 0.27 3.885I1_3_4SATI INTERNET 1,600 0 60 0.18 2.987I1_4_5SATI INTERNET 1,600 0 60 0.01 0.742I1_5_6SATI INTERNET 1,600 0 30 0.01 0.588I1_6_7SATI INTERNET 1,600 0 60 0.07 1.463I1_7_8SATI INTERNET 1,600 0 60 0.56 5.380I1_8_9SATI INTERNET 1,600 0 60 1.08 7.414I1_9_10SATI INTERNET 1,600 0 60 0.91 6.508I1_10_11SATI INTERNET 1,600 0 60 1.82 9.520I1_11_12SATI INTERNET 1,600 0 60 2.34 11.018I1_12_13SATI INTERNET 1,600 0 60 2.54 11.065I1_13_14SATI INTERNET 1,600 0 60 1.62 8.920I1_14_15SATI INTERNET 1,600 0 60 1.56 8.983I1_15_16SATI INTERNET 1,600 0 60 1.86 9.339I1_16_17SATI INTERNET 1,600 0 60 2.00 10.224I1_17_18SATI INTERNET 1,600 0 60 1.89 9.606I1_18_19SATI INTERNET 1,600 0 60 1.45 8.430I1_19_20SATI INTERNET 1,600 0 60 1.40 8.276I1_20_21SATI INTERNET 1,600 0 60 1.78 9.297I1_21_22SATI INTERNET 1,600 0 60 2.02 10.043I1_22_23SATI INTERNET 1,600 0 60 1.97 9.457I1_23_24SATI INTERNET 1,600 0 60 1.50 8.513R1_0_1SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.13 2.782R1_1_2SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.09 2.275R1_2_3SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.06 1.864R1_3_4SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.06 1.835R1_4_5SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.06 1.798R1_5_6SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.15 2.813R1_6_7SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.95 6.352R1_7_8SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 1.75 9.397R1_8_9SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 3.25 12.781R1_9_10SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 4.98 15.712R1_10_11SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 6.08 17.895R1_11_12SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 5.48 16.310R1_12_13SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 3.86 14.315R1_13_14SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 3.63 13.896R1_14_15SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 3.38 13.160R1_15_16SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 2.95 12.471R1_16_17SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 2.56 11.561R1_17_18SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 2.59 11.806

Prilozi


160 N Min. Max. Mean Std. Dev.R1_18_19SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 2.24 10.920R1_19_20SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 1.57 8.816R1_20_21SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.93 7.148R1_21_22SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.95 7.107R1_22_23SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.49 5.147R1_23_24SATI Radio - muzicki program 1,600 0 60 0.39 4.698R2_0_1SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000R2_1_2SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000R2_2_3SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000R2_3_4SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000R2_4_5SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000R2_5_6SATI Radio - informativni program 1,600 0 45 0.06 1.572R2_6_7SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.63 4.773R2_7_8SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.51 5.309R2_8_9SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.40 4.439R2_9_10SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.59 5.350R2_10_11SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.52 5.215R2_11_12SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.32 4.273R2_12_13SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.40 4.472R2_13_14SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.27 3.881R2_14_15SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.20 2.914R2_15_16SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.49 5.216R2_16_17SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.19 2.887R2_17_18SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.14 2.525R2_18_19SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.11 2.113R2_19_20SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.22 2.917R2_20_21SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.01 0.782R2_21_22SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.03 0.986R2_22_23SATI Radio - informativni program 1,600 0 60 0.02 0.910R2_23_24SATI Radio - informativni program 1,600 0 0 0.00 0.000R3_0_1SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000R3_1_2SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000R3_2_3SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000R3_3_4SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000R3_4_5SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000R3_5_6SATI Radio - kontakt program 1,600 0 0 0.00 0.000R3_6_7SATI Radio - kontakt program 1,600 0 30 0.00 0.338R3_7_8SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.06 1.584R3_8_9SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.04 1.311R3_9_10SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.08 2.151R3_10_11SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.08 2.151R3_11_12SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.09 2.324R3_12_13SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.11 2.500R3_13_14SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.04 1.072


Prilozi 161 N Min. Max. Mean Std. Dev.R3_14_15SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.03 1.378R3_15_16SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.02 0.865R3_16_17SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.05 1.111R3_17_18SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.01 0.742R3_18_19SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.01 0.787R3_19_20SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.01 0.782R3_20_21SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.01 0.798R3_21_22SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.04 1.579R3_22_23SATI Radio - kontakt program 1,600 0 60 0.13 2.183R3_23_24SATI Radio - kontakt program 1,600 0 45 0.02 1.046R4_0_1SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R4_1_2SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R4_2_3SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R4_3_4SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R4_4_5SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R4_5_6SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R4_6_7SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R4_7_8SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R4_8_9SATI Radio - sportski program 1,600 0 30 0.05 0.859R4_9_10SATI Radio - sportski program 1,600 0 15 0.01 0.294R4_10_11SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R4_11_12SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.175R4_12_13SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.175R4_13_14SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.175R4_14_15SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.182R4_15_16SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.12 2.575R4_16_17SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.11 2.544R4_17_18SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.12 2.662R4_18_19SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.07 1.620R4_19_20SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.02 1.183R4_20_21SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.03 1.276R4_21_22SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.03 1.218R4_22_23SATI Radio - sportski program 1,600 0 60 0.03 1.201R4_23_24SATI Radio - sportski program 1,600 0 0 0.00 0.000R5_0_1SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.19 3.333R5_1_2SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.11 2.251R5_2_3SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.02 0.996R5_3_4SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.02 0.996R5_4_5SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 15 0.00 0.249R5_5_6SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.02 1.003R5_6_7SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.20 2.451R5_7_8SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.55 5.112R5_8_9SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.57 5.339R5_9_10SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.66 5.323

Prilozi


162 N Min. Max. Mean Std. Dev.R5_10_11SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.82 6.596R5_11_12SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.91 6.843R5_12_13SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 1.03 7.158R5_13_14SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 1.18 7.905R5_14_15SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.96 6.931R5_15_16SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.72 6.054R5_16_17SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.75 6.357R5_17_18SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.95 6.714R5_18_19SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.51 5.123R5_19_20SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.56 5.195R5_20_21SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.51 5.027R5_21_22SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.37 4.457R5_22_23SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.40 4.633R5_23_24SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 0 60 0.37 4.431Valid N (listwise) 1,600


N Min. Max. Mean Std. Dev.C1_0_1SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.70 6.008C1_1_2SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.17 2.674C1_2_3SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.06 1.832C1_3_4SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.03 1.244C1_4_5SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.02 0.996C1_5_6SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 45 0.02 0.881C1_6_7SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 45 0.01 0.638C1_7_8SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.05 1.475C1_8_9SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.07 1.766C1_9_10SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.23 2.790C1_10_11SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.31 3.614C1_11_12SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.85 6.351C1_12_13SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.40 4.512C1_13_14SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.55 5.304C1_14_15SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.41 4.417C1_15_16SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.48 4.660C1_16_17SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.94 7.099C1_17_18SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.60 5.236C1_18_19SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.38 4.380C1_19_20SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.23 3.090C1_20_21SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 0.31 3.854C1_21_22SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 1.04 7.010C1_22_23SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 1.41 8.399C1_23_24SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura 1,600 0 60 1.07 7.000C2_0_1SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000C2_1_2SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000


Prilozi 163 N Min. Max. Mean Std. Dev.C2_2_3SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000C2_3_4SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000C2_4_5SATI Citanje novina 1,600 0 0 0.00 0.000C2_5_6SATI Citanje novina 1,600 0 15 0.00 0.223C2_6_7SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.34 3.205C2_7_8SATI Citanje novina 1,600 0 60 1.23 6.411C2_8_9SATI Citanje novina 1,600 0 60 2.55 8.326C2_9_10SATI Citanje novina 1,600 0 60 3.08 10.375C2_10_11SATI Citanje novina 1,600 0 60 2.36 9.138C2_11_12SATI Citanje novina 1,600 0 60 1.33 7.065C2_12_13SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.98 6.351C2_13_14SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.38 3.645C2_14_15SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.64 4.155C2_15_16SATI Citanje novina 1,600 0 60 1.41 7.611C2_16_17SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.82 5.148C2_17_18SATI Citanje novina 1,600 0 60 1.04 5.794C2_18_19SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.94 5.875C2_19_20SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.31 3.886C2_20_21SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.21 2.541C2_21_22SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.19 2.326C2_22_23SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.39 4.278C2_23_24SATI Citanje novina 1,600 0 60 0.32 4.160C3_0_1SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 30 0.02 0.738C3_1_2SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 45 0.02 0.820C3_2_3SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 15 0.00 0.185C3_3_4SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 0 0.00 0.000C3_4_5SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 0 0.00 0.000C3_5_6SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 0 0.00 0.000C3_6_7SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 0 0.00 0.000C3_7_8SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.10 2.062C3_8_9SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.34 3.089C3_9_10SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.16 2.224C3_10_11SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.39 3.347C3_11_12SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.64 4.972C3_12_13SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.42 3.478C3_13_14SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.36 3.700C3_14_15SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.20 2.607C3_15_16SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.73 5.625C3_16_17SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.31 3.196C3_17_18SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.88 6.353C3_18_19SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.52 3.875C3_19_20SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.32 3.480C3_20_21SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.36 4.367C3_21_22SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.73 6.105

Prilozi


164 N Min. Max. Mean Std. Dev.C3_22_23SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.16 2.361C3_23_24SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 0 60 0.20 2.996C4_0_1SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.29 4.067C4_1_2SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.16 2.853C4_2_3SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.05 1.617C4_3_4SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.06 1.862C4_4_5SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.02 1.120C4_5_6SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.02 1.113C4_6_7SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.02 1.003C4_7_8SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.08 2.039C4_8_9SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.22 3.197C4_9_10SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.93 6.806C4_10_11SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.43 8.855C4_11_12SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.28 8.024C4_12_13SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.58 9.029C4_13_14SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.82 9.823C4_14_15SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.50 9.064C4_15_16SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.11 7.520C4_16_17SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.25 8.195C4_17_18SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.54 8.807C4_18_19SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.50 8.802C4_19_20SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 1.25 7.591C4_20_21SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.75 6.133C4_21_22SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.64 5.947C4_22_23SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.61 5.497C4_23_24SATI Ucenje, strucno usavrsavanje 1,600 0 60 0.60 5.144Valid N (listwise) 1,600


N Min. Max. Mean Std. Dev.S1_0_1SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.87 7.000S1_1_2SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.21 8.319S1_2_3SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.06 7.795S1_3_4SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.73 6.351S1_4_5SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.52 5.256S1_5_6SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.03 1.413S1_6_7SATI Kafic, klub 1,600 0 15 0.01 0.352S1_7_8SATI Kafic, klub 1,600 0 15 0.00 0.169S1_8_9SATI Kafic, klub 1,600 0 45 0.01 0.444S1_9_10SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.19 2.957S1_10_11SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.21 3.093S1_11_12SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.56 5.156S1_12_13SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.61 5.282S1_13_14SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.32 4.078


Prilozi 165 N Min. Max. Mean Std. Dev.S1_14_15SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.41 4.433S1_15_16SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.60 5.569S1_16_17SATI Kafic, klub 1,600 0 60 0.92 6.985S1_17_18SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.26 8.170S1_18_19SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.62 8.914S1_19_20SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.67 9.221S1_20_21SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.81 9.685S1_21_22SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.75 9.560S1_22_23SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.97 10.252S1_23_24SATI Kafic, klub 1,600 0 60 1.95 10.186S2_0_1SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.10 2.407S2_1_2SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.04 1.448S2_2_3SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.03 1.408S2_3_4SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.05 1.724S2_4_5SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.03 1.140S2_5_6SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.02 0.996S2_6_7SATI Kafana, restoran 1,600 0 15 0.00 0.249S2_7_8SATI Kafana, restoran 1,600 0 0 0.00 0.000S2_8_9SATI Kafana, restoran 1,600 0 0 0.00 0.000S2_9_10SATI Kafana, restoran 1,600 0 0 0.00 0.000S2_10_11SATI Kafana, restoran 1,600 0 30 0.21 2.462S2_11_12SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.60 5.625S2_12_13SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.73 6.494S2_13_14SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.74 6.499S2_14_15SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.46 4.501S2_15_16SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.56 4.868S2_16_17SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.38 4.103S2_17_18SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.40 4.555S2_18_19SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.49 4.887S2_19_20SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.43 4.088S2_20_21SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 1.00 7.584S2_21_22SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.65 6.055S2_22_23SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.47 5.021S2_23_24SATI Kafana, restoran 1,600 0 60 0.26 3.293S3_0_1SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.45 5.081S3_1_2SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.25 3.867S3_2_3SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.08 2.094S3_3_4SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.03 1.244S3_4_5SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.02 0.996S3_5_6SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.02 0.996S3_6_7SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.02 0.996S3_7_8SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.02 0.996S3_8_9SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.27 3.021S3_9_10SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.69 6.220

Prilozi


166 N Min. Max. Mean Std. Dev.S3_10_11SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.47 4.620S3_11_12SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 1.23 7.852S3_12_13SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 2.13 10.154S3_13_14SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 1.70 9.561S3_14_15SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 1.42 8.352S3_15_16SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 1.97 10.256S3_16_17SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 3.57 12.898S3_17_18SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 5.04 15.633S3_18_19SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 5.36 15.755S3_19_20SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 4.58 14.802S3_20_21SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 3.11 12.469S3_21_22SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 3.44 13.018S3_22_23SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 2.11 10.111S3_23_24SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 0 60 0.72 5.566S4_0_1SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 15 0.01 0.301S4_1_2SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000S4_2_3SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 15 0.00 0.223S4_3_4SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000S4_4_5SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000S4_5_6SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000S4_6_7SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 30 0.01 0.445S4_7_8SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000S4_8_9SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000S4_9_10SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 15 0.04 0.790S4_10_11SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 30 0.01 0.445S4_11_12SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.02 1.021S4_12_13SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.04 1.446S4_13_14SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.03 1.416S4_14_15SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 0 0.00 0.000S4_15_16SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 30 0.04 1.128S4_16_17SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.48 5.293S4_17_18SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.03 0.814S4_18_19SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.21 3.036S4_19_20SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.50 4.516S4_20_21SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 1.08 7.728S4_21_22SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.74 6.127S4_22_23SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.21 3.119S4_23_24SATI Kulturni dogadjaji 1,600 0 60 0.07 1.802S5_0_1SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000S5_1_2SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000S5_2_3SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000S5_3_4SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000S5_4_5SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000S5_5_6SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000


Prilozi 167 N Min. Max. Mean Std. Dev.S5_6_7SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000S5_7_8SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 15 0.01 0.349S5_8_9SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 15 0.01 0.349S5_9_10SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000S5_10_11SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.03 1.408S5_11_12SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.04 1.429S5_12_13SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.04 1.429S5_13_14SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.03 1.126S5_14_15SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.21 3.551S5_15_16SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.22 3.594S5_16_17SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.22 3.620S5_17_18SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.23 3.701S5_18_19SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.09 1.974S5_19_20SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.21 3.078S5_20_21SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.10 2.161S5_21_22SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.16 3.047S5_22_23SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 60 0.03 1.244S5_23_24SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA 1,600 0 0 0.00 0.000S6_0_1SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000S6_1_2SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000S6_2_3SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000S6_3_4SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000S6_4_5SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000S6_5_6SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000S6_6_7SATI KUPOVINA 1,600 0 15 0.01 0.294S6_7_8SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.49 5.062S6_8_9SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.48 4.209S6_9_10SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.36 3.558S6_10_11SATI KUPOVINA 1,600 0 60 1.11 7.095S6_11_12SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.98 7.155S6_12_13SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.66 5.779S6_13_14SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.42 3.786S6_14_15SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.34 3.705S6_15_16SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.35 4.037S6_16_17SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.45 4.538S6_17_18SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.54 4.702S6_18_19SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.37 4.017S6_19_20SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.35 4.010S6_20_21SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.09 1.910S6_21_22SATI KUPOVINA 1,600 0 60 0.01 0.784S6_22_23SATI KUPOVINA 1,600 0 30 0.01 0.385S6_23_24SATI KUPOVINA 1,600 0 0 0.00 0.000S7_0_1SATI Kladionica 1,600 0 30 0.01 0.498S7_1_2SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000

Prilozi


168 N Min. Max. Mean Std. Dev.S7_2_3SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000S7_3_4SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000S7_4_5SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000S7_5_6SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000S7_6_7SATI Kladionica 1,600 0 0 0.00 0.000S7_7_8SATI Kladionica 1,600 0 15 0.00 0.185S7_8_9SATI Kladionica 1,600 0 15 0.10 1.202S7_9_10SATI Kladionica 1,600 0 45 0.02 0.833S7_10_11SATI Kladionica 1,600 0 30 0.03 1.019S7_11_12SATI Kladionica 1,600 0 45 0.07 1.549S7_12_13SATI Kladionica 1,600 0 45 0.10 1.911S7_13_14SATI Kladionica 1,600 0 60 0.10 1.761S7_14_15SATI Kladionica 1,600 0 60 0.03 0.873S7_15_16SATI Kladionica 1,600 0 60 0.08 1.677S7_16_17SATI Kladionica 1,600 0 60 0.42 3.804S7_17_18SATI Kladionica 1,600 0 60 0.08 1.300S7_18_19SATI Kladionica 1,600 0 45 0.07 1.567S7_19_20SATI Kladionica 1,600 0 45 0.41 4.000S7_20_21SATI Kladionica 1,600 0 60 0.11 2.071S7_21_22SATI Kladionica 1,600 0 60 0.05 1.004S7_22_23SATI Kladionica 1,600 0 60 0.01 0.783S7_23_24SATI Kladionica 1,600 0 15 0.00 0.249S9_0_1SATI Setnja 1,600 0 45 0.02 0.776S9_1_2SATI Setnja 1,600 0 0 0.00 0.000S9_2_3SATI Setnja 1,600 0 60 0.00 0.499S9_3_4SATI Setnja 1,600 0 30 0.00 0.249S9_4_5SATI Setnja 1,600 0 0 0.00 0.000S9_5_6SATI Setnja 1,600 0 0 0.00 0.000S9_6_7SATI Setnja 1,600 0 30 0.19 2.348S9_7_8SATI Setnja 1,600 0 60 0.41 4.816S9_8_9SATI Setnja 1,600 0 60 0.47 4.516S9_9_10SATI Setnja 1,600 0 60 0.46 4.337S9_10_11SATI Setnja 1,600 0 60 1.49 8.948S9_11_12SATI Setnja 1,600 0 60 2.08 10.664S9_12_13SATI Setnja 1,600 0 60 1.15 6.559S9_13_14SATI Setnja 1,600 0 60 1.22 7.482S9_14_15SATI Setnja 1,600 0 60 0.87 5.968S9_15_16SATI Setnja 1,600 0 60 0.85 6.494S9_16_17SATI Setnja 1,600 0 60 1.22 7.451S9_17_18SATI Setnja 1,600 0 60 1.79 9.295S9_18_19SATI Setnja 1,600 0 60 1.17 6.418S9_19_20SATI Setnja 1,600 0 60 1.23 7.483S9_20_21SATI Setnja 1,600 0 60 1.51 8.830S9_21_22SATI Setnja 1,600 0 60 1.08 7.331


Prilozi 169 N Min. Max. Mean Std. Dev.S9_22_23SATI Setnja 1,600 0 60 0.58 4.483S9_23_24SATI Setnja 1,600 0 60 0.23 3.073S10_0_1SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000S10_1_2SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000S10_2_3SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000S10_3_4SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000S10_4_5SATI Sport i rekreacija 1,600 0 0 0.00 0.000S10_5_6SATI Sport i rekreacija 1,600 0 15 0.00 0.131S10_6_7SATI Sport i rekreacija 1,600 0 45 0.03 1.025S10_7_8SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.08 2.065S10_8_9SATI Sport i rekreacija 1,600 0 30 0.02 0.685S10_9_10SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.03 1.361S10_10_11SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.04 1.541S10_11_12SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.06 1.725S10_12_13SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.06 1.666S10_13_14SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.10 2.373S10_14_15SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.26 3.404S10_15_16SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.27 3.541S10_16_17SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.41 4.420S10_17_18SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.64 4.985S10_18_19SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.49 4.909S10_19_20SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.52 5.264S10_20_21SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.84 6.784S10_21_22SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.91 6.724S10_22_23SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.71 5.987S10_23_24SATI Sport i rekreacija 1,600 0 60 0.09 1.804S11_0_1SATI DRUGO 1,600 0 60 0.11 2.375S11_1_2SATI DRUGO 1,600 0 60 0.11 2.537S11_2_3SATI DRUGO 1,600 0 60 0.07 2.012S11_3_4SATI DRUGO 1,600 0 60 0.03 1.108S11_4_5SATI DRUGO 1,600 0 30 0.01 0.498S11_5_6SATI DRUGO 1,600 0 0 0.00 0.000S11_6_7SATI DRUGO 1,600 0 60 0.05 1.509S11_7_8SATI DRUGO 1,600 0 60 0.25 3.022S11_8_9SATI DRUGO 1,600 0 60 0.73 6.526S11_9_10SATI DRUGO 1,600 0 60 0.43 4.976S11_10_11SATI DRUGO 1,600 0 60 0.20 3.256S11_11_12SATI DRUGO 1,600 0 60 0.20 3.340S11_12_13SATI DRUGO 1,600 0 60 0.20 3.351S11_13_14SATI DRUGO 1,600 0 60 0.36 4.467S11_14_15SATI DRUGO 1,600 0 60 0.47 4.762S11_15_16SATI DRUGO 1,600 0 60 0.44 4.691S11_16_17SATI DRUGO 1,600 0 60 0.79 6.437S11_17_18SATI DRUGO 1,600 0 60 0.54 5.369

Prilozi


170 N Min. Max. Mean Std. Dev.S11_18_19SATI DRUGO 1,600 0 60 0.74 6.254S11_19_20SATI DRUGO 1,600 0 60 0.54 5.433S11_20_21SATI DRUGO 1,600 0 60 0.33 3.717S11_21_22SATI DRUGO 1,600 0 60 0.37 4.670S11_22_23SATI DRUGO 1,600 0 60 0.35 4.248S11_23_24SATI DRUGO 1,600 0 60 0.28 3.856Valid N (listwise) 1,600

Descriptives


N Min. Max. Mean Std. Dev.RAS1_0_1SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 2.07 10.777RAS1_1_2SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 2.21 11.245RAS1_2_3SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 2.02 10.785RAS1_3_4SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 1.66 9.694RAS1_4_5SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 1.62 9.555RAS1_5_6SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 1.47 9.085RAS1_6_7SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 2.40 11.177RAS1_7_8SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 4.09 14.520RAS1_8_9SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 5.09 16.523RAS1_9_10SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 6.91 18.610RAS1_10_11SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 8.00 19.853RAS1_11_12SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 8.60 20.715RAS1_12_13SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 8.54 20.155RAS1_13_14SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 9.21 20.886RAS1_14_15SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 9.18 21.098RAS1_15_16SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 10.18 21.950RAS1_16_17SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 10.39 21.814RAS1_17_18SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 11.25 22.449RAS1_18_19SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 11.77 23.035RAS1_19_20SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 12.83 23.571RAS1_20_21SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 13.76 24.276RAS1_21_22SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 14.56 25.194RAS1_22_23SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 12.08 22.935RAS1_23_24SATI Posebno dobro raspolozeni 1,600 0 60 8.54 20.174RAS2_0_1SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.43 4.966RAS2_1_2SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.37 4.600RAS2_2_3SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.36 4.598RAS2_3_4SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.45 4.714RAS2_4_5SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.55 5.623RAS2_5_6SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.95 6.765RAS2_6_7SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.70 8.976


Prilozi 171 N Min. Max. Mean Std. Dev.RAS2_7_8SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 3.94 14.275RAS2_8_9SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 3.49 13.077RAS2_9_10SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 3.53 13.225RAS2_10_11SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.78 12.200RAS2_11_12SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.28 10.898RAS2_12_13SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.73 11.850RAS2_13_14SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.59 11.457RAS2_14_15SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.38 11.105RAS2_15_16SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.40 11.184RAS2_16_17SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.71 9.249RAS2_17_18SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.78 9.672RAS2_18_19SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.12 10.499RAS2_19_20SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 2.33 11.198RAS2_20_21SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.76 9.631RAS2_21_22SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.86 9.669RAS2_22_23SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 1.09 7.515RAS2_23_24SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 0 60 0.73 6.452Valid N (listwise) 1,600

UKRUPNJENI POKAZATELJI


N Min. Max. Mean Std. Dev.TOALETAUK TOALETA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 300.00 37.43 29.83

DORUCAKUK DORUCAK - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 75.00 18.84 11.67

RUCAKUK RUCAK - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 135.00 21.12 13.79

VECERAUK VECERA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 420.00 17.97 19.58

KucnipslUK KUCNI POSLOVI (kuvanje, ciscenje...) - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 1425.00 77.52 127.28

VrnapslUK POSAO - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 930.00 162.83 231.48

VruskoliUK SKOLA - NASTAVA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 675.00 33.19 97.90

UcenjeUK UCENJE - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 1440.00 18.70 64.26

VruprevUK PREVOZ do posla, skole - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 750.00 39.34 63.15

TVMuzUK TV Muzicki program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 1440.00 22.99 54.36

TVFilmUK TV Film - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 450.00 37.26 61.47

Prilozi


172 N Min. Max. Mean Std. Dev.TVSerUK TV Serije - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 480.00 24.31 42.06

TVInfUK TV Inform. program - Ukupno vreme utro-seno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 465.00 25.86 40.10

TVObrUK TV, Obrazovni program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 315.00 6.50 24.74

TVZabUK TV Zabavni program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 525.00 24.05 59.59

TVSportUK TV Sport - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 690.00 14.43 43.59

IInternUK INTERNET - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 1095.00 30.38 81.26

RMuzUK RADIO Muzicki program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 1440.00 48.58 136.90

RInfUK RADIO, INF. program - Ukupno vreme utro-seno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 720.00 4.96 30.31

RKontUK RADIO Kontak program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 915.00 0.85 15.38

RSportUK RADIO Sport - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 720.00 0.67 16.02

RMuzMP3UK Muzika, radio, MP3/4 - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 735.00 12.39 57.72

StampaUK CITANJE STAMPE - Ukupno vreme utro-seno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 435.00 25.41 33.49

CitKnjUK CITANJE KNJIGA - Ukupno vreme utro-seno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 630.00 10.35 33.33

KaficKlubUK KAFIC/KLUB - Ukupno vreme utro-seno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 900.00 20.28 63.83

KafRestUK KAFANA/RESTORAN - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 540.00 7.65 33.64

PosPrijUK POSETA PRIJATELJIMA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 915.00 38.72 70.34

KultDogUK Poseta kulturnim dogadjajima - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 195.00 3.52 18.13

SportDogUK Sportski dogadjaji - Ukupno vreme utro-seno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 705.00 1.62 19.82

KupovinaUK KUPOVINA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 270.00 7.00 23.48

KladionUK KLADIONICA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 120.00 1.69 9.06

SetnjaUK SETNJA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 300.00 18.03 40.56

SportRkrUK SPORT / REKREACIJA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 420.00 5.56 23.32

DrugoUK DRUGO - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana

1,600 0.00 390.00 7.62 37.19

UkdobroRasp POSEBNO DOBR RASPOLOZEN I ZADOVOLJAN POPRAVLJENO

1,600 0.00 1440.00 178.44 289.56


Prilozi 173 N Min. Max. Mean Std. Dev.UkLoseRasp POSEBNO LOSE RASPOLOZEN I ZADOVOLJAN POPRAVLJENO

1,600 0.00 1440.00 44.28 126.51

DNOBROCI1 UKUPNO VREME NA DNEVNE OBROKE

1,600 0.00 450.00 57.93 31.10

DNRUTINA1 Svi rut. poslovi bez vremena proved-og u kuci i spavanja

1,600 0.00 2100.00 426.92 258.54

TV1 CELOKUPNO VREME PROVEDENO U GLE-DANJU TV

1,600 0.00 1440.00 155.40 129.69

RADIO1 CELOKUPNO VREME PROVEDENO U SLUSANJU RADIJA

1,600 0.00 1440.00 67.38 151.91



Prilozi 175

Prilog 3 - Upitnici

MEGATREND UNIVERZITET Fakultet za kulturu i medije

Goce Del�eva 9a, 11070 Novi Beograd

Preduze�e za istraživanje tržišta, javnog mnjenja i medija TNS MEDIUM GALLUP, Beograd, Savski trg 9

mail: [email protected], www. tnsmediumgallup.co.rs

KAKO STE PROVELI DANAŠNJI DAN?

Ovaj upitnik deo je eksperimentalnog istraživanja ekonomije dnevnog vremena koje se prvi put sprovodi kod nas. Vi ste izabrani u uzorak ispitanika koji reprezentuju populaciju Srbije stariju od 15 godina. Molimo da pažljivo pro�itate upitnik i odgovorite na svako pitanje. Upitnik popunajvate zaokruzivanjem ponudjenih odgovora ili upisivanjem odgovora i brojeva. Ako neke od aktivnosti niste imali tokom dana, upisite „0“ (NULA). Unapred Vam se zahvaljujemo! 1. Vaše ime i prezime _____________ ______________________ 2. Dan, mesec i godina rođenja _____, ____, _____ godine 3. Pol (ZAOKRUŽITI) 1.Žensko 2. Muško PO�ETAK DANA P1. Datum i dan kada se popunjava upitnik: P1.1. Datum (dan, mesec, godina) ____.____.______. P1.2. Danas je ......(ZAOKRUŽITI) 1. Ponedeljak, 2. Utorak, 3. Sreda, 4. Četvrtak, 5. Petak, 6. Subota, 7. Nedelja P2. Danas sam ustao/la u ______časova, i ______minuta P2a. I ukupno sam spavao/la _______ sati P3. Ako ste danas putovali do posla/škole/fakulteta, kako ste najvecim delom putovali?

1. Pešice 2. Svojim kolima 3. Motorom / skuterom 4. Biciklom 5. Gradskim prevozom 6. Neki drugi način 7. Nisam putovao/la

KOMUNIKACIJA UŽIVO/DIREKTNO – LICEM U LICE (Odgovore upisujte BROJEVIMA i pažljivo pro�itajte pitanja. Pokušajte da budete što precizniji!) U ku�i/stanu - Koliko vremena ste U KU�I/STANU proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vašim.... K1. Ukućanima – ukupno ______ minuta, K1.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta K2. Prijateljima – ukupno ______ minuta, K2.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta K3. S dečkom / devojkom – ukupno ______ minuta, K3.1. Od toga, ja sam govorio otprilike _____ minuta K4. Sa kolegama i saradnicima – ukupno ______ minuta , K4.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta. Van ku�e - Koliko vremena ste VAN KU�E proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vašim ....: V1. Ukućanima - ukupno ______ minuta, V1.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta V2. Prijateljima – ukupno ______ minuta, V2.1. Od toga ja sam govorio/la otprilike _____ minuta V3. S dečkom / devojkom – ukupno ______ minuta , V3.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta V4. Kolegama i saradnicima na poslu – ukupno ______ minuta, V4.1. Od toga, ja sam govorio otprilike _____ minuta. (MOLIMO VAS DA PROVERITE DA LI STE ODGOVORILI NA SVA PITANJA I DOBRO PREDSTAVILI CEO DANAŠNJI DAN!)

Prilozi


176

MOBILNI TELEFON RAZGOVORI M1. U celom današnjem danu sam ukupno imao/la______ razgovora mobilnim, i to je ukupno trajalo oko ______(M1.1.) minuta M2. Od ukupnog broja razgovora mobilnim, vas su zvali ______ puta, što je ukupno oko______ (M2.1.) minuta, M3. Vi ste zvali______ puta, što je ukupno trajalo oko______ (M3.1.) minuta. M4. U svim razgovorima mobilnim telefonom....

1. Sa drugom sam pričao/la oko ______ puta, 2. Sa drugaricom ______ puta, 3. Sa dečkom/devojkom/partnerom ______ puta, 4. S majkom ______ puta, 5. Ocem______ puta, 6. Bratom ______ puta, 7. Sestrom ______ puta, 8. Detetom (sin/cerka)______ puta, 9. Rođacima______ puta, 10. Nekim drugim______ puta, 11. Kolegama i drugim osobama vezanim za posao kojim se bavim______ puta.

SMS PORUKE SLANJE SMS-a S1. Danas sam poslao/la ukupno ________ SMS poruka S2. Od toga, drugarici sam posalo/la ______ poruka, S3. Drugu sam poslao/la ______ poruka, S4. Dečku/devojci/partneru ______ poruka, S5. Majci ______ poruka, S6. Ocu______ poruka, S7. Bratu ______ poruka, S8. Sestri ______ poruka, S9. Detetu (sin/cerka)______ poruka, S10. Rođacima______ poruka, S11. Kolegama/saradnicima na poslu ______ poruka. S12. Drugima______ poruka.

PRIMANJE SMS-A P1. Danas sam primio/la ukupno ________ SMS poruka P2. Od toga, drugarica mi posalo/la ______ poruka, P3. Drug mi je poslao/la _____poruka P4. Dečko/devojka/partner mi je poslao/la ______ poruka, P5. Majka ______ poruka, P6. Otac______ poruka, P7. Brat ______ poruka, P8. Sestra ______ poruka, P9. Dete (sin/cerka)______ poruka, P10. Rođaci______ poruka, P11. Kolege/saradnici na poslu_____ poruka. P12. Drugi______ poruka.

FIKSNI TELEFON F1. Tokom celog današnjeg dana ukupno sam imao/la______ razgovora fiksnim telefonom, i to je ukupno trajalo oko ______ (F1.1.) minuta F2. Od ukupnog broja razgovora fiksnim, vas su zvali ______ puta, što je ukupno oko______(F2.1.) minuta, F3. Vi ste zvali______ puta, što je ukupno trajalo oko______(F3.1.) minuta. F4. U svim mojim razgovorima fiksnim telefonom...

1. Sa drugom sam pričao/la oko ______ puta, 2. Sa drugaricom ______ puta, 3. Sa dečkom/devojkom/partner ______ puta, 4. S majkom ______ puta, 5. Ocem______ puta, 6. Bratom ______ puta, 7. Sestrom ______ puta, 8. Detetom (sin/cerka) ______ puta, 9. Rođacima______ puta, 10. Nekim drugim______ puta, 11. Kolegama i drugim osobama vezanim za posao kojim se bavim______ puta.

INTERNET I1. U toku celog današnjeg dana, na internetu sam bio/la ukupno ______minuta. I2. Od toga, slao/la sam mejlove_______ puta I3. 1. Čatovanje - ukupno ______ minuta I3.2. Od toga, catovanje sa prijateljima koje lično poznajem, _________ minuta I3.3. Catovanje sa prijateljima koje sam upoznao na internetu, _________ minuta I3.4. Catovanje sa devojkom/dečkom, _________ minuta I3.5. Catovanje sa nekim drugim _________ minuta. I4. On-line igrice ... 1)Oko ______ minuta sa prijateljima koje lično poznajem, 2)_________ minuta sa prijateljima koje sam upoznao na internetu, 3)_________ minuta sa devojkom/dečkom, 4) _________minuta sa nekim drugim, 5) _________ minuta bez protivnika/partnera I5. Face book – ukupno ______ minuta I5a. MySpace – ukupno ______ minuta I6. Poseta sajtovima – ukupno _______minuta. I6a. Koje sajtove ste sve sajtove danas posetili UPISATI ČITKO _____________________________________________________ ______________________________________________________ ______________________________________________________


Prilozi 177

Dodatak - OPŠTI PODACIOVAJ UPITNIK OBAVEZNO SPOJITE SA GLAVNIM UPITNIKOM ZA ODGOVARAJUĆEG ISPITANIKA!

Ime i prezime ispitanika _____________________ _____________________________

IK1. Da li koristite internet? 1. Da 2. NeIK2. Da li imate mobilni telefon? 1. Da 2. Ne

O1. Koji ste najviši nivo obrazovanja ZAVRŠILI?1. Osnovno ili niže 2. Završena srednja škola 3. Viša škola ili fakultet

O2. Kakav je vaš sadašnji status po pitanju zaposlenja?1. Puno ili skraceno radno vreme (uključuje i samo-zaposlenost)2. Nezaposlen 3. Domaćica4. Student/učenik5. Penzioner

O3. Koje je vaše bračno stanje?1 Udata/Oženjen2 Neudata/Neoženjen3 Razvedena/razveden4 Udovica/Udovac5 U vanbračnoj zajednici

O3.a. Imate li dece? 1. Da (UPISATI BROJ)______ dece 2 . Ne, nemam dece

O3.b. Imate li braće ili sestara? UPISATI BROJEM (0 AKO NEMA BRAĆE/SESTARA)1) Braće (UPISATI BROJ) ______ 2) Sestara (UPISATI BROJ) ______

O3.c. Da li su vaši roditelji živi? 1) Majka? 1. Da 2.Ne2) Otac? 1. Da 2.Ne

O4. Ukupan broj članova domaćinstva u kom živite, uključujući i vas je ... (UPISATI BROJEM) _________članova

O4A. Živite sa ...1. Roditeljima2. Bratom3. Sestrom4. Partnerom

5. Prijateljima6. Sami

7. Ostalo

O5. Koliki je vaš lični mesečni prihod/džeparac ?1. Do 3000 dinara2. Od 3001 – 6000 dinara3. Od 6001 – 12000 dinara4. Od 12001 – 18000 dinara

5. Od 18001 – 30000 dinara6. Od 30001 – 48000 dinara7. Preko 48000 dinara

O6. Živite u ....? 1. Gradskom naselju 2. Prigradskom 3. Seoskom naselju

O7. Region1. Beograd2. Vojvodina3. Centralno zapadna Srbija4. Jugoistočna Srbija

MOLIMO VAS DA PROVERITE DA LI STE ODGOVORILI NA SVA PITANJA!HVALA NA UČEŠĆU!

POTVRDA STUDENTA: "Ovim potvrdjujem da sam sam istraživanje sproveo/la u skladu sa uputstvima"

Ime i prezime studenta: ____________________ ___________________

Licni potpis: _______________ Datum: _______________

Prilozi


178

Za svaku od navedenih aktivnosti (ukoliko ih je bilo u toku celog današnjeg dana) označite na vremenskoj skali koliko su trajale. Ako ste se n

GLEDANJE TV-a

INTERNET

SLUŠANJE RADIJA/MUZIKE

ČITANJE

IZLASCI/SLOBODNO VREME

(označiti samo periode kada ste se osećali posebno dobro i posebno loše)

09:45 -10:00

09

4009:45 -10:00

09:45 -10:0009:30 -09:45

3909:30 -09:45

09:30 -09:4509:15 -09:30

3809:15 -09:30

09:15 -09:3009:00 -09:15

3709:00 -09:15

09:00 -09:1508:45 -09:00

08

3608:45 -09:00

08:45 -09:0008:30 -08:45

3508:30 -08:45

08:30 -08:4508:15 -08:30

3408:15 -08:30

08:15 -08:3008:00 -08:15

3308:00 -08:15

08:00 -08:1507:45 -08:00

07

3207:45 -08:00

07:45 -08:0007:30 -07:45

3107:30 -07:45

07:30 -07:4507:15 -07:30

3007:15 -07:30

07:15 -07:3007:00 -07:15

2907:00 -07:15

07:00 -07:1506:45 -07:00

0628

06:45 -07:0006:45 -07:00

06:30 -06:4527

06:30 -06:4506:30 -06:45

06:15 -06:3026

06:15 -06:3006:15 -06:30

06:00 -06:1525

06:00 -06:1506:00 -06:15

05:45 -06:00

05

2405:45 -06:00

05:45 -06:0005:30 -05:45

2305:30 -05:45

05:30 -05:4505:15 -05:30

2205:15 -05:30

05:15 -05:3005:00 -05:15

2105:00 -05:15

05:00 -05:1504:45 -05:00

04

2004:45 -05:00

04:45 -05:0004:30 -04:45

1904:30 -04:45

04:30 -04:4504:15 -04:30

1804:15 -04:30

04:15 -04:3004:00 -04:15

1704:00 -04:15

04:00 -04:1503:45 -04:00

03

1603:45 -04:00

03:45 -04:0003:30 -03:45

1503:30 -03:45

03:30 -03:4503:15 -03:30

1403:15 -03:30

03:15 -03:3003:00 -03:15

1303:00 -03:15

03:00 -03:1502:45 -03:00

02

1202:45 -03:00

02:45 -03:0002:30 -02:45

1102:30 -02:45

02:30 -02:4502:15 -02:30

1002:15 -02:30

02:15 -02:3002:00 -02:15

902:00 -02:15

02:00 -02:1501:45 -02:00

01

801:45 -02:00

01:45 -02:0001:30 -01:45

701:30 -01:45

01:30 -01:4501:15 -01:30

601:15 -01:30

01:15 -01:3001:00 -01:15

501:00 -01:15

01:00 -01:1500:45 -01:00

00

400:45 -01:00

00:45 -01:0000:30 -00:45

300:30 -00:45

00:30 -00:4500:15 -00:30

200:15 -00:30

00:15 -00:3000:00 -00:15

100:00 -00:15

00:00 -00:15

POČETAK I KRAJ AKTIVNOSTI OBELEŽITE SA „X“ , A INTERVALEIZMEĐU SPOJITE LINIJOM. AKO AKTIVNOST ULAZI U JEDAN INTERVAL, DOVOLJNO JE JEDNO „X“.

Kod za vremenski interval (UNOSI AGENCIJA)

A1. Toaleta i sredjivanjeA2. DorucakA3. RucakA4. VeceraA5. Vreme provedeno u kućiA6. Kućni poslovi (kuvanje, čišćenje i sl.)A7. Vreme provedeno na posluA8. Vreme provedeno na fakultetu / u školiA9. Vreme provedeno u prevozu / na putuA10. Spavanje

T1. Muzički programT2. Filmski programT3. Serijski programT4. Informativni programT5. Obrazovni programT6. Zabavni program T7. Sportski program

I1. Korišćenje interneta

R1. Radio / muzički programR2. Radio / informativni programR3. Radio / kontakt programR4. Radio / Sportski programR5. Muzika sa MP3/4

AKTIVNOSTI/VREME

C1. Knjige (vanškolska/poslovna literatura)C2. Dnevne novineC3. Magazini, časopisiC4. Učenje-skolska/strucna literatura

S1. Vreme provedeno u kafiću/klubuS2. Vreme provedeno u kafani / restoranuS3. Vreme provedeno u poseti prijateljima

S4. Kulturni dog. (pozorište, bioskop, koncert)

S5. Poseta sportskom dešavanjuS6. ŠopingS7. Kladionica

S9. Šetnja

S10. Sport-rekreacija (trčanje, aerobik...)S11. Drugo - UPISATIRASPOLOŽENJE I ZADOVOLJSTVOR1. Posebno dobroR2. Posebno loše


Prilozi 179

nekom aktivnošću bavili više puta u toku dana, označite to u više intervala.

23:45 -00:00

23

9623:45 -00:00

23:45 -00:0023:30 -23:45

9523:30 -23:45

23:30 -23:4523:15 -23:30

9423:15 -23:30

23:15 -23:3023:00 -23:15

9323:00 -23:15

23:00 -23:1522:45 -23:00

22

9222:45 -23:00

22:45 -23:0022:30 -22:45

9122:30 -22:45

22:30 -22:4522:15 -22:30

9022:15 -22:30

22:15 -22:3022:00

-22:1589

22:00 -22:1522:00 -22:15

21:45 -22:00

21

8821:45 -22:00

21:45 -22:0021:30 -21:45

8721:30 -21:45

21:30 -21:4521:15 -21:30

8621:15 -21:30

21:15 -21:3021:00 -21:15

8521:00 -21:15

21:00 -21:1520:45 -21:00

2084

20:45 -21:0020:45 -21:00

20:30 -20:4583

20:30 -20:4520:30 -20:45

20:15 -20:3082

20:15 -20:3020:15 -20:30

20:00 -20:1581

20:00 -20:1520:00 -20:15

19:45 -20:00

19

8019:45 -20:00

19:45 -20:0019:30 -19:45

7919:30 -19:45

19:30 -19:4519:15 -19:30

7819:15 -19:30

19:15 -19:3019:00 -19:15

7719:00 -19:15

19:00 -19:1518:45 -19:00

18

7618:45 -19:00

18:45 -19:0018:30 -18:45

7518:30 -18:45

18:30 -18:4518:15 -18:30

7418:15 -18:30

18:15 -18:3018:00 -18:15

7318:00 -18:15

18:00 -18:1517:45 -18:00

17

7217:45 -18:00

17:45 -18:0017:30 -17:45

7117:30 -17:45

17:30 -17:4517:15 -17:30

7017:15 -17:30

17:15 -17:3017:00 -17:15

6917:00 -17:15

17:00 -17:1516:45 -17:00

16

6816:45 -17:00

16:45 -17:0016:30 -16:45

6716:30 -16:45

16:30 -16:4516:15 -16:30

6616:15 -16:30

16:15 -16:3016:00 -16:15

6516:00 -16:15

16:00 -16:1515:45 -16:00

15

6415:45 -16:00

15:45 -16:0015:30 -15:45

6315:30 -15:45

15:30 -15:4515:15 -15:30

6215:15 -15:30

15:15 -15:3015:00 -15:15

6115:00 -15:15

15:00 -15:1514:45 -15:00

14

6014:45 -15:00

14:45 -15:0014:30 -14:45

5914:30 -14:45

14:30 -14:4514:15 -14:30

5814:15 -14:30

14:15 -14:3014:00 -14:15

5714:00 -14:15

14:00 -14:1513:45 -14:00

13

5613:45 -14:00

13:45 -14:0013:30 -13:45

5513:30 -13:45

13:30 -13:4513:15 -13:30

5413:15 -13:30

13:15 -13:3013:00 -13:15

5313:00 -13:15

13:00 -13:1512:45 -13:00

12

5212:45 -13:00

12:45 -13:0012:30 -12:45

5112:30 -12:45

12:30 -12:4512:15 -12:30

5012:15 -12:30

12:15 -12:3012:00 -12:15

4912:00 -12:15

12:00 -12:1511:45 -12:00

11

4811:45 -12:00

11:45 -12:0011:30 -11:45

4711:30 -11:45

11:30 -11:4511:15 -11:30

4611:15 -11:30

11:15 -11:3011:00 -11:15

4511:00 -11:15

11:00 -11:1510:45 -11:00

10

4410:45 -11:00

10:45 -11:0010:30 -10:45

4310:30 -10:45

10:30 -10:4510:15 -10:30

4210:15 -10:30

10:15 -10:3010:00 -10:15

4110:00 -10:15

10:00 -10:15

Prilozi


180

1

MEGATREND UNIVERZITETFakultet za kulturu i medije

Goce Delčeva 9a, 11070 Novi Beograd

Preduzeće za istraživanje tržišta, javnog mnjenja i medija TNS MEDIUM GALLUP, Beograd, Savski trg 9

mail: [email protected], www. tnsmediumgallup.co.rs

KAKO STE PROVELI DANAŠNJI DAN?

Ovaj upitnik deo je eksperimentalnog istraživanja ekonomije dnevnog vremena koje se prvi put sprovodi kod nas. Vi ste izabrani u uzorak ispitanika koji reprezentuju populaciju Srbije stariju od 15 godina.

Molimo da pažljivo pročitate upitnik i odgovorite na svako pitanje. Upitnik popunajvate zaokruzivanjem ponudjenih odgovora ili upisivanjem odgovora i brojeva. Ako neke od aktivnosti niste imali tokom dana, upisite „0“ (NULA). Unapred Vam se zahvaljujemo!

1. Vaše ime i prezime _____________ ______________________

2. Dan, mesec i godina rođenja _____, ____, _____ godine

3. Pol (ZAOKRUŽITI) 1.Žensko 2. Muško

POČETAK DANAP1. Datum i dan kada se popunjava upitnik: P1.1. Datum (dan, mesec, godina) ____.____.______.

P1.2. Danas je ......(ZAOKRUŽITI) 1. Ponedeljak, 2. Utorak, 3. Sreda, 4. Četvrtak, 5. Petak, 6. Subota, 7. Nedelja

P2. Danas sam ustao/la u ______časova, i ______minuta

P2a. I ukupno sam spavao/la _______ sati

DEMOGRAFIJA Ime i prezime ispitanika _____________________ _____________________________

IK1. Da li koristite internet? 1. Da 2. NeIK2. Da li imate mobilni telefon? 1. Da 2. Ne

O1. Koji ste najviši nivo obrazovanja ZAVRŠILI?1. Osnovno ili niže 2. Završena srednja škola 3. Viša škola ili fakultet

O2. Kakav je vaš sadašnji status po pitanju zaposlenja?1. Puno ili skraceno radno vreme (uključuje i samo-zaposlenost)2. Nezaposlen 3. Domaćica4. Student/učenik5. Penzioner

O3. Koje je vaše bračno stanje?1 Udata/Oženjen2 Neudata/Neoženjen3 Razvedena/razveden4 Udovica/Udovac5 U vanbračnoj zajednici


Prilozi 181

2

O3.a. Imate li dece? 1. Da (UPISATI BROJ)______ dece 2 . Ne, nemam dece

O3.b. Imate li braće ili sestara? UPISATI BROJEM (0 AKO NEMA BRAĆE/SESTARA)1) Braće (UPISATI BROJ) ______ 2) Sestara (UPISATI BROJ) ______

O3.c. Da li su vaši roditelji živi? 1) Majka? 1. Da 2.Ne2) Otac? 1. Da 2.Ne

O4. Ukupan broj članova domaćinstva u kom živite, uključujući i vas je ... (UPISATI BROJEM) _________članova

O4A. Živite sa ...1. Roditeljima2. Bratom3. Sestrom4. Partnerom5. Prijateljima6. Sami

7. Ostalo

O5. Koliki je vaš lični mesečni prihod/džeparac ?

1. Do 3000 dinara2. Od 3001 – 6000 dinara3. Od 6001 – 12000 dinara4. Od 12001 – 18000 dinara5. Od 18001 – 30000 dinara6. Od 30001 – 48000 dinara7. Preko 48000 dinara

O6. Živite u ....? 1. Gradskom naselju 2. Prigradskom 3. Seoskom naselju

O7. Region1. Beograd2. Vojvodina3. Centralno zapadna Srbija4. Jugoistočna Srbija

Šta od sledećeg najbolje opisuje vaš sadašnji status po pitanju zaposlenja?1. Radi puno ili skraćeno radno vreme (uključuje samo-zapošljavanje) 2. Nezaposlen/a, traži posao 3. Učenik / student 4. Domaćica5. Penzioner

Koje je vaše glavno zanimanje:1. Zaposlen u proizvodnji 2. Zasposlen van proizvodnje – administracija, medicinsko osoblje i sl.3. Stručnjak (profesor, advokat, inženjer i sl.) 4. Rukovodilac (u javnom ili privatnom sektoru) 5. Vlasnik ili suvlasnik manje firme, radnje6. Vlasnik ili suvlasnik srednje ili veće firme, kompanije7. Poljoprivrednik 8. Samozaposlen 9. Učenik / student 10. Domaćica 11. Penzioner

Prilozi


182

3

12. Nezaposlen 99. (NE ČITATI) Bez odgovora

(DEMOGRAFIJU PRENETI I NA ZADNJU STRANU)

OVAJ DEO IDE NA SREDNJU STRANU:Za svaki od vremenskih perioda koje ste označili kao one u kojima ste se osećali srećno i zadovoljno, molim vas navedite ŠTA ste u to vreme radili ili šta se dešavalo:

1. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________2. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________3. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________4. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________5. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________6. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________7. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________

S kim ste sve od dole navedenih osoba bili u periodima koje ste označili kao one u kojima ste se osećali posebno srećno i zadovoljno?

1. Sam/a2. Sestra3. Brat4. Supruga5. Suprug6. Majka7. Otac8. Baba9. Deda10. Drugarica11. Drug12. Koleginica(e)13. Kolega(e)14. Devojka / partnerka15. Dečko / partner16. Komšinica17. Komšija18. Neko drugi ____________ (navedite ko)

Za svaki od vremenskih perioda koje ste označili kao one u kojima ste se osećali posebno loše i nezadovoljno, molim vas navedite ŠTA ste u to vreme radili ili šta se dešavalo:1. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________2. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________3. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________4. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________5. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________6. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________7. Period ____ (popunjava anketar) Radio / dešavalo se: __________________________


Prilozi 183

4

S kim ste sve od dole navedenih osoba bili u periodima koje ste označili kao one u kojima ste se osećali posebno loše i nezadovoljno?

1. Sam/a2. Sestra3. Brat4. Supruga5. Suprug6. Majka7. Otac8. Baba9. Deda10. Drugarica11. Drug12. Koleginica(e)13. Kolega(e)14. Devojka / partnerka15. Dečko / partner16. Komšinica17. Komšija18. Neko drugi ____________ (navedite ko)

OVAJ DEO NA ZADNJU STRANU, POSLE DEMOGRAFIJEDa li biste rekli da je osećanje sreće i zadovoljstva danas kod vas manje u odnosu na period pre izbijanja svetske globalne krize, da je veće ili da se ništa u tom pogledu nije izmenilo

1. Manji osećaj sreće i zadovoljstva2. Otprilike isto – ništa se nije promenilo3. Veći osećaj sreće i zadovoljstva

Prilozi


184

Za s

vaku

od

nave

deni

h ak

tivno

sti (

ukol

iko

ih je

bilo

u to

ku c

elog

dan

ašnj

eg d

ana)

ozn

ačite

na

vrem

ensk

oj s

kali

kolik

o su

traj

ale.

Ako

ste

se

neko

m a

ktiv

nošć

u ba

vili

više

put

a u

toku

dan

a, o

znač

ite to

u v

iše

inte

rval

a.

23:45 - 00:00

23

96

(Ozn

ačite

na

vrem

ensk

oj s

kali

one

perio

deka

da s

te s

e os

ećal

i pos

ebno

sre

ćno

i zad

ovol

jno

i pos

ebno

loše

i nez

adov

oljn

o)

23:45 - 00:0023:30 - 23:45 95 23:30 - 23:4523:15 - 23:30 94 23:15 - 23:3023:00 - 23:15 93 23:00 - 23:1522:45 - 23:00

22

92 22:45 - 23:0022:30 - 22:45 91 22:30 - 22:4522:15 - 22:30 90 22:15 - 22:3022:00 - 22:15 89 22:00 - 22:1521:45 - 22:00

21

88 21:45 - 22:0021:30 - 21:45 87 21:30 - 21:4521:15 - 21:30 86 21:15 - 21:3021:00 - 21:15 85 21:00 - 21:1520:45 - 21:00

20

84 20:45 - 21:0020:30 - 20:45 83 20:30 - 20:4520:15 - 20:30 82 20:15 - 20:3020:00 - 20:15 81 20:00 - 20:1519:45 - 20:00

19

80 19:45 - 20:0019:30 - 19:45 79 19:30 - 19:4519:15 - 19:30 78 19:15 - 19:3019:00 - 19:15 77 19:00 - 19:1518:45 - 19:00

18

76 18:45 - 19:0018:30 - 18:45 75 18:30 - 18:4518:15 - 18:30 74 18:15 - 18:3018:00 - 18:15 73 18:00 - 18:1517:45 - 18:00

17

72 17:45 - 18:0017:30 - 17:45 71 17:30 - 17:4517:15 - 17:30 70 17:15 - 17:3017:00 - 17:15 69 17:00 - 17:1516:45 - 17:00

1668 16:45 - 17:00

16:30 - 16:45 67 16:30 - 16:4516:15 - 16:30 66 16:15 - 16:3016:00 - 16:15 65 16:00 - 16:1515:45 - 16:00

15

64 15:45 - 16:0015:30 - 15:45 63 15:30 - 15:4515:15 - 15:30 62 15:15 - 15:3015:00 - 15:15 61 15:00 - 15:1514:45 - 15:00

14

60 14:45 - 15:0014:30 - 14:45 59 14:30 - 14:4514:15 - 14:30 58 14:15 - 14:3014:00 - 14:15 57 14:00 - 14:1513:45 - 14:00

13

56 13:45 - 14:0013:30 - 13:45 55 13:30 - 13:4513:15 - 13:30 54 13:15 - 13:3013:00 - 13:15 53 13:00 - 13:1512:45 - 13:00

12

52 12:45 - 13:0012:30 - 12:45 51 12:30 - 12:4512:15 - 12:30 50 12:15 - 12:3012:00 - 12:15 49 12:00 - 12:1511:45 - 12:00

11

48 11:45 - 12:0011:30 - 11:45 47 11:30 - 11:4511:15 - 11:30 46 11:15 - 11:3011:00 - 11:15 45 11:00 - 11:1510:45 - 11:00

10

44 10:45 - 11:0010:30 - 10:45 43 10:30 - 10:4510:15 - 10:30 42 10:15 - 10:3010:00 - 10:15 41 10:00 - 10:1509:45 - 10:00

09

40 09:45 - 10:0009:30 - 09:45 39 09:30 - 09:4509:15 - 09:30 38 09:15 - 09:3009:00 - 09:15 37 09:00 - 09:1508:45 - 09:00

08

36 08:45 - 09:0008:30 - 08:45 35 08:30 - 08:4508:15 - 08:30 34 08:15 - 08:3008:00 - 08:15 33 08:00 - 08:1507:45 - 08:00

07

32 07:45 - 08:0007:30 - 07:45 31 07:30 - 07:4507:15 - 07:30 30 07:15 - 07:3007:00 - 07:15 29 07:00 - 07:1506:45 - 07:00

06

28 06:45 - 07:0006:30 - 06:45 27 06:30 - 06:4506:15 - 06:30 26 06:15 - 06:3006:00 - 06:15 25 06:00 - 06:1505:45 - 06:00

05

24 05:45 - 06:0005:30 - 05:45 23 05:30 - 05:4505:15 - 05:30 22 05:15 - 05:3005:00 - 05:15 21 05:00 - 05:1504:45 - 05:00

04

20 04:45 - 05:0004:30 - 04:45 19 04:30 - 04:4504:15 - 04:30 18 04:15 - 04:3004:00 - 04:15 17 04:00 - 04:1503:45 - 04:00

03

16 03:45 - 04:0003:30 - 03:45 15 03:30 - 03:4503:15 - 03:30 14 03:15 - 03:3003:00 - 03:15 13 03:00 - 03:1502:45 - 03:00

02

12 02:45 - 03:0002:30 - 02:45 11 02:30 - 02:4502:15 - 02:30 10 02:15 - 02:3002:00 - 02:15 9 02:00 - 02:1501:45 - 02:00

01

8 01:45 - 02:0001:30 - 01:45 7 01:30 - 01:4501:15 - 01:30 6 01:15 - 01:3001:00 - 01:15 5 01:00 - 01:1500:45 - 01:00

00

4 00:45 - 01:0000:30 - 00:45 3 00:30 - 00:4500:15 - 00:30 2 00:15 - 00:3000:00 - 00:15 1 00:00 - 00:15

PO

ČE

TAK

I KR

AJ

AKTI

VNO

STI

O

BE

LEŽI

TE S

A „X

“ , A

INTE

RVA

LE

IZM

EĐ

U S

PO

JITE

LIN

IJO

M. A

KO

A

KTI

VN

OS

T U

LAZI

U J

ED

AN

INTE

RV

AL,

D

OV

OLJ

NO

JE

JE

DN

O „X

“.

Kod

za

vrem

ensk

i int

erva

l (U

NO

SI A

GE

NC

IJA

)

S11

. Dru

go -

UP

ISAT

IR

ASP

OLO

ŽEN

JE I

ZA

DO

VOLJ

STVO

R1.

Pos

ebno

dob

roR

2. P

oseb

no lo

še


Prilozi 185

UÈESNICI U ISTRAŽIVANJU

Prof. Dr Srbobran Branković, autor projekta i upitnika, rukovodilac istraživanjaAleksandra Majdarević, FKM, rukovodilac istraživačkog timaSlađana Brakus, Milana Aleksić, TNS Medium Gallup, saradnice u izradi upitnika i organizaciji baze podatakaMilan Marković, TNS Medium Gallup, izrada baze podataka, organizacija i kontrola unosaMarko Ćirić, Dušan Jerinić, TNS Medium Gallup, kontrola unosa, čišćenje bazePredrag Đorđević, tehnička izrada upitnika – priprema za štampu

ÈLANOVI ISTRAŽIVAÈKOG TIMA

Studenti osnovnih studija Fakulteta za kulturu i medije

1. Dragaš Maja2. Đorić Petar3. Petrović Maja4. Ilić Tea5. Zagorac Jovana6. Paskulj Ivana7. Anđelić Nikola8. Momčilović Ljiljana 9. Majdarević Branislava10. Vukajlović Duško11. Starčević Tamara12. Devečerski Ksenija13. Stanojev Savina14. Janković Aleksandra15. Bojović Vladimir16. Prokić Petar17. Nikolić Mihajlo18. Babić Vanja

19. Števanov Jovana20. Milovanović Miloš21. Bartula Kristina22. Stančić Miloš23. Masalović Slađana24. Marković Marko25. Virić Katarina26. Bogojević Milica27. Čolović Katarina28. Jović Biljana29. Šćepanović Zorana30. Milovanović Slavko31. Madžarević Marko32. Lazić Milica33. Jočić Miloš34. Gaćeša Ivona35. Višić Vojislav36. Marjanović Stefan

Prilozi


18637. Petrović Zorana38. Đajić Ana39. Stanović Jovana40. Veličković Mirjana41. Stojanović Milica42. Veličković Vladimir43. Milošević Aleksandra44. Avramovski Sara45. Mladenović Srđan46. Jakobović Nina47. Denda Aleksandra48. Tasić Aleksandra 49. Lošić Željana50. Nedeljkov Kristina51. Knežević Milica52. Stanković Nemanja53. Dizdarević Danka54. Živković Tamara55. Bušković Snežana56. Bosiočić Danijela57. Damjanac Sandra58. Vorkapić Marina59. Marković Mia60. Nestorović Vasa61. Davić Jovana62. Filipović Nataša63. Kuga Tatjana64. Milosavljević Danica65. Mladenović Marija66. Marković Milekić Jovanka67. Todorović Suzana68. Martinović Gordana69. Petrović Andrijana70. Matejić Dragana71. Šandorov Jelena72. Mijušković Ivana73. Vuksanović Damjana74. Lončar Marina75. Tokanović Sanja76. Hadžić Miloš

77. Grabež Dragana78. Đokić Natalija79. Gnjatović Sandra80. Kandić Bojana81. Milovanović Svetlana82. Milovanović Katarina83. Stanković Jelena84. Đoković Vesna85. Nikitović Jovana86. Škorić Marina87. Lazić Sandra88. Ćosović Tijana89. Lazarević Kristina90. Jović Jelena91. Stokuća Dragana92. Perčić Ksenija93. Aleksić Jelena94. Vidović Milica95. Gombar Ivan96. Pavlović Ana97. Vučak Anđelka98. Đokić Jelena99. Pejčić Lana100. Pašić Mirela101. Gajić Ana102. Nikolić Jelena103. Milenković Andrijana104. Marković Jelena105. Mišković Tamara106. Savinović Ljiljana107. Obućina Jelena108. Topalović Vanja109. Lazović Ana110. Pavkov Ana111. Gligorijević Ana112. Ćirić Marija113. Dermaku Adrijana114. Lutovac Mirko115. Cvijetić Snežana116. Karalejić Vladimir


Prilozi 187117. Šeretovski Nataša118. Popović Kristina119. Jokić Marija120. Žilović Sandra121. Pajić Aleksandra122. Spasojević Ivana123. Anđelković Aleksandra124. Ilić Aneta125. Malović Milan126. Medić Jovana127. Plješa Nađa128. Stanisavljević Milica129. Velemir Danko

130. Drljača Marija131. Glavan Bojana132. Adžaip Sanja133. Marić Jovana134. Todorić Marko135. Tonić Julija136. Stokanović Danica137. Nešković Miljana138. Radivojević Andrijana139. Sešek Mina140. Kikić Jelena141. Sretenović Jelena142. Manojlović Marija

Studenti diplomskih studija – master

1. Kovačević Nikola 2. Janković Jasna3. Knežević Danica4. Muhamedagić Emil5. Radulović Dejan6. Tešić Tatjana7. Bučalina Andrea8. Carić Đurđica9. Ivanović Ivan10. Ocokoljić Miloš11. Živulović Jasna12. Kurtaj Selveta13. Stanković Marijana14. Rajković Katarina15. Ćeran Katarina16. Vasiljević Ivana17. Zulević Jelena18. Popović Sonja19. Mikuljević Milica20. Antonić Vesna

21. Nikčević Marina22. Grbić Ana23. Marković Aleksandra24. Mišić Jovana25. Đurić Jelena26. Spasenović Bojana27. Strainović Irena28. Milivojević Vanja29. Nikolić Aleksandar30. Banduka Maja31. Ignjatić Mladenka32. Komnenović Tatjana33. Ćirić Saša34. Milojević Bojana35. Stanimirović Ivana36. Petković Dragoljub37. Čukić Stefan38. Stević Miloš39. Pavlović Radica

kultura polisakpolisa.com/kpp2009/kpp2009obicandan.pdf · 24%, internet 11 i štampa devet odsto....

Documents