Čitajte o prvoj genetski modifikovanoj bebi i drugim zanimljivostima iz genetike

Saznajte o tamnoj strani genetike - bioterorizmu

Najnovija otkrića iz sveta medicine!

U ovom broju sve o šizofreniji i alchajmerovoj bolesti

Sve o PLASTIČNOJ HIRURGIJI

Najnovije vesti o SVINJSKOM GRIPU!

Ovde možete pročitati zanimljive tekstove iz oblasti genetike. Uživajte!

Beba genetski modifikovana da pobedi kancer

Mali HHaavviijjeerr iz Španije je prva beba dobijena genetskim inženjeringom kako bi izbegla nasledne bolesti svoje porodice i da bi

kompatibilnom transplantacijom spasila život starijem bratu.

Porodica iz Španije se podvrgla genetičkoj dijagnostičkoj analizi pre unošenja semena, nadajući se drugom detetu ali i izlečenju starijeg sina. Oni su dobili svoje prvo dete, Andresa, i otkrili da on pati od retke nasledne bolesti koja se zove Beta Thalassaemia.

Bolest prouzrokuje nemogućnost tela da proizvede dovoljan broj crvenih krvnih zrnaca koje sadrže kiseonik, tako da se za šestogodišnjeg Andresa procenjuje da će živeti samo 10 godina ako se ne podvrgne agresivnom tretmanu.

Kada su razmišljali o drugom detetu roditelji su shvatili da će u isto vreme dobiti i lek za

Andresa. Ako se otkrije da Havijer nema tu bolest, i da je imunološki kompatibilan sa Andresom, on bi mogao biti idealan davalac koštane srži svom bratu Andresu.

Pošto su dobili dopuštenje od Nacionalne komisije za pomoć u reprodukciji, Havijer i roditelji su se podvrgli genetičkim dijagnozama pre unošenja semena da bi se proverilo da li je embrion zdrav s genetičke tačke gledišta pre nego se prenese u matericu majke. Genetičkim ispitivanjem je utvrđeno da embrion ’iz epruvete’ ne prenosi nikakve bolesti. To je

ta beba!

Kada se Havijer rodio, doktori su utvrdili da je on zaista imunološki kompatibilan i stavili su krv iz njegove pupčane vrpce u banku krvi da bi je

kasnije transplatovali Andresu, što bi bio jedini način da se Andres spasi. Prema navođenju doktora, pomoću krvi iz Havijerove pupčane vrpce izvršiće se transplantacija koštane srži Andresu, koji će biti u stanju da proizvodi zdrava crvena krvna zrnca. ’Šanse za

izlečenje dečaka su veoma velike’, kažu doktori.

Na kraju se postavlja pitanje da li je pogrešno ovo genetičko snimanje naših embriona u cilju rađanja bebe koja bi pomogla drugom našem detetu. Evo šta kaže jedan Hesus, koji pretpostavlja mogući osećaj krivice između dvojice dečaka: ’Havijer mi je uzeo kamion!’, ’Ali ja sam ti spasio život!’. Oni će se ili voleti ili biti zakleti neprijatelji u celoj ovoj priči.

♣ Sreća je pitanje genetike, ne novca LONDON - Sreća se ne može kupiti, ali se može naslediti, tvrde britanski i australijski naučnici koji su nedavno identifikovali gene koji ljude čine srećnim, navodi Rojters. Istraživanje sprovedeno nad 1.000 parova identičnih i dvojajčanih blizanaca pokazalo je da geni određuju polovinu ličnih karakteristika koje ljude čine srećnima, dok su za ostatak ljudske dobrobiti zaslužni faktori kakvi su veze, zdravlje i karijera. "Ustanovili smo da je oko polovina stvari koje jedne čine srećnijima od drugih pitanje genetike. To je zaista iznenađujuće", kazao je istraživač Univerziteta u Edinburgu i vođa istraživanja Tim Bejts. Učesnici u istraživanju - stari od 25 do 75 godina - odgovarali su na seriju pitanja o svojoj ličnosti, odnosno o tome koliko su u životu zabrinuti, a koliko zadovoljni. Imajući u vidu da identični blizanci dele iste gene, a dvojajčani ne, naučnici su identifikovali zajedničke gene koji su zaslužni za određene osobine i ljude čine predodređenima za sreću. Osobe koje su komunikativne, stabilne, vredne i savesne češće su i srećnije, navode naučnici u listu "Sajkolodžikal sajens”.

☯ Darežljivost je genetski programirana Tim istraživača Odeljenja za psihologiju sa Hebrejskog unverziteta u Jerusalimu veruje da je sklonost ka darežljivosti genetski određena. Preko onlajn zadatka koji se sastojao u odluci o poklanjanju ili zadržavanju novca, istraživači su otkrili da se oni koji su poklanjali sav novac, ili bar deo, genetski razlikuju od onih koji su odlučivali da zadrže svoj novac. Eksperiment je sproveden na 234 onlajn "igrača." Svaki od njih je dobijao 12 dolara, pri čemu je mogao da sadrži sve ili da deo ili ceo iznos pokloni nekom drugom anonimnom igraču. Takođe, analizirana je i DNK učesnika i poređena u zavisnosti od njihovih reakcija. Ustanovljeno je da su osobe koje imaju određene varijante gena AVPR1 u proseku davale 50 procenata više od onih koji nisu imali tu varijantu gena. "Prema onome što znam, eksperiment je obezbedio prvi dokaz o odnosu varijabilnosti DNK i stvarnog ljuskog altruizma," rekao je dr Arijel Knafo, jedan od autora projekta. Gen AVPR1 je odgovoran za produkciju receptora, koji omogućuju hormonu, arginin vazopresinu, da deluje na neurone u mozgu. Vazopresin igra ulogu u socijalnom vezivanju. Istraživači su otkrili da je veći altruizam prisutan kod ispitanika sa dužom ključnom sekcijom AVPR1 gena, takozvanim promoterom. Smatra se da duži promoter može da dovede do povećane aktivnosti. Ovi nalazi mogu biti od pomoći biolozima da rasvetle evolutivnu istoriju altruizma. Primećeno je da varijanta AVPR1 gena postoji i kod voluharica, gde takođe doprinosi socijalnom vezivanju. To ukazuje na mogućnost da altruizam ima duboko ukorenjenu genetičku istoriju, koja je možda preuzela novu ulogu u ljudskoj evoluciji

Paradajz sa ukusom ruže i limuna Izraelski naucnici proizveli su genetski modifikovan paradajz sa aromom ruže i limuna, ciji se ukus veoma svideo dobrovoljcima koji su ga probali, naveo je jedan britanski naucni casopis. Medu 82 osobe kojima je ponudeno da uporede ukus novog mirišljavog paradajza i onog prirodnog, gotovo svi su uspeli da prepoznaju nove arome koje su opisivali kao ?parfem?, ?miris ruže? ili ?miris limuna?. Cak 49 dobrovoljnih degustatora izjavilo je da im se više svida novi aromatizovan paradajz, dok je samo njih 29 navelo da je prirodan paradajz bolji. Genetski modifikovan paradajz proizveo je istraživacki tim Neve Jar na cijem celu je izraelski naucnik Efraim Levinson. Aromatizovani paradajz je svetlije roze boje jer u sebi sadrži dva puta manje likopena, antioksidanta koji prirodnom paradajzu daje boju i koji je dobar za ljudsko zdravlje. Istovremeno novi paradajz ima više terpenoida, organskih sastojaka koji mu omogucavaju da mnogo duže bude svež. Prvi genetski modifikovan paradajz pojavio se na americkom tržištu 1994, ali je ubrzo povucen zbog slabe prodaje. Trenutno se u svetu nigde u prodaji ne nudi genetski modifikovan paradajz.

Nedavni rezultat istraživanja australijskih naučnika je pokazao koliko u stvari čovek malo zna o genetici i šta sve može da se izrodi iz toga. Eksperimenti su počeli sa ciljem da se pronađe efikasna vakcina za kontracepciju, a završili se kreiranjem smrtonosnog virusa. Testovi su vršeni na miševima, pri čemu je virus boginja genetski modifikovan sa namerom da se stvori agens koji bi, stimulacijom određene reakcije imunog sistema, sprečavao oplodnju jajne ćelije. Rezultat - svi miševi su bili mrtvi u roku od nekoliko dana. Prilikom eksperimenta je gen pod imenom interleukin-4 bio "ugrađen" u virus boginja, ali je dobijen neočekivan efekat - imuni sistem je bio potpuno blokiran i nesposoban da se odbrani od virusnih infekcija. Dr Ron Jackson, vođa tima koji je radio na ovom projektu, tvrdi da bi istovetna genska modifikacija kod virusa velikih boginja, proizvela smrtonosno virus kod koga postojeće vakcine ne bi imale nikakvo dejstvo. Danas su velike boginje, nekad ogroman zdravstveni problem, samo deo udžbenika i istorije medicine. Poslednja epidemija se desila 1977. godine u Somaliji, pri čemu je Svetska zdravstvena organizacija uspela da se izbori sa njom i proglasi bolest iskorenjenom. Vakcina protiv ove bolesti se pokazala kao

efikasno sredstvo i variola, čije su epidemija usmrćivale hiljade ljudi, prestaje da bude strah i trepet. Pošto je bolest iskorenjena programom masovne vakcinacije, nedavno su mnogi naučnici predlagali da se svi virusi velikih boginja, sačuvani u laboratorijama, potpuno unište. Ipak, SAD su skoro objavile da jednu manju količinu čuvaju za eksperimentalne svrhe. Pomenuta modifikacija koji bi bila sprovedena nad ovim virusom bi proizvela bolest protiv koje, praktično ne bi bilo leka. Postojeće vakcine ne bi imale nikakavo dejstvo, a za proizvodnju novih bi bilo potrebno nekoliko godina. Masovna epidemija bi se desila vrlo lako, sa veoma teškim posledicama. Ovakve procene su pokrenule polemike na temu bioterorizma i mogućnosti zloupotrebe genetike. U svetu postoji nekoliko država za koje se sumnja ili se zna da se bave razvojem biološkog oružja. Mala genetska modifikacija bi zaista mogla da dovede do katastrofe. GeneWatch je jedna od nevladinih organizacija koja se zalaže za primenu mnogo strožijih propisa i jače kontrole nad onim što se u laboratorijama dešava. Sa njihovim stavovima se slažu i mnogi

naučnici koji misle da čovek još uvek vrlo malo zna o genima i genetici i da eksperimenti takve vrste mogu da dovedu do poptuno nepredvidivih rezultata. Još je veći problem namerno korišćenja genetike u svrhe bioterorizma.

Pušenje dovodi do starenja ćelija kože! 'Ispitivali smo kožu zaštićenu od sunca i otkrili da su ukupan broj dnevno popušenih paklica i ukupan broj godina pušenja povezani sa obimom pričinjene štete na koži pušača', ukazala je doktor Jolanda Helfrič sa Univerziteta Mičigen koja je predvodila istraživanje. 'Kod ispitanika starijih od 65 godina pušači su bili znatno više izborani od nepušača. Slični nalazi su utvrđeni i kod ispitanika u starosnoj grupi od 45 do 65 godina', navedeno je u studiji. Prilikom nekoliko prethodnih istraživanja je otkriveno da pušenje doprinosi prevremenom starenju kože, ali su se ona ograničava samo na izboranost lica. Jedno prethodno ispitivanje je otkrilo da dim cigareta, između ostalih faktora, dovodi do sužavanja potkožnih krvnih sudova i time do smanjenja dotoka krvi u kožu. Pušenje, takođe, uništava vezivno tkivo koje daje podršku kako koži, tako i unutrašnjim organima.

Selen snižava nivo HIV-a u organizmu

Selen se preporučuje kao dodatak antiretroviralnoj terapiji koju primaju seropozitivni pacijenti. Istraživanje je sprovodeno tokom devet meseci na 91 pacijenta sa HIV-om. Oni su dnevno dobivali 200 mikrograma selena, a 83 pacijenta primala su placebo kapsule. Na početku istraživanja pacijentima iz obe grupa izmeren je jednak nivo selena u krvi, ali je posle terapije, kako se očekivalo, nivo znatno povećan kod grupe koja je dnevno primala 200 mikrograma toga minerala. Kod pacijenata s visokim nivoom selena u većini slučajeva primećen je manji nivo virusa HIV-a, kao i veća koncetracija ćelija CD4. Te ćelije imaju ključnu ulogu u borbi protiv infekcije. Naučnici još nisu otkrili mehanizam zaštite selene, ali pretpostavljaju da je u pitanju dejstvo kao antioksidanasa. 'S obzirom na dosadašnju konvencionalnu terapiju 'koktelom' poznatih lekova, koji sprečava širenje virusa, naši rezultati pokazuju da bi pacijenti zaraženi HIV-om svakodnevnim uzimanjem selena dobili dodatnu jednostavnu, ne preterano skupu i sigurnu terapiju', navodi se u studiji, objavljenoj u medicinskom časopisu 'Arčivs of internal medisin'.

Vitamin D - antikancerogen Vitamin D smanjuje do 50 odsto opasnost od dobijanja raka dojke i za 66 odsto opasnost od razvoja kancerogenih tumora u debelom crevu, saopštili su američki naučnici. U studiji objavljenoj u medicinskom časopisu 'Džornal of steroid biokemistri end molekular bajolodži' navodi se da je vitamin D dobar u borbi protivraka dojke i dodaje da su naučnici ispitali 1.750 pacijentkinja kojima su date različite doze tog vitamina.Stručnjaci Centra Murs univerziteta San Dijega u Kaliforniji rekli su da velika doza vitamina D u krvi [52 nanograma po mililitru krvi] znatno smanjuje mogućnost dobijanja raka dojke. 'Opasnost je za 50 odsto smanjenja', rekao je koautor studije Sedrik Garland. U drugoj studiji nad 1.448 ispitanika navodi se da je vitamin D dobar i u borbi protiv raka debelog creva. 'Ukoliko se dnevno unosi od 13 do 34 nanograma vitamina D, mogućnost dobijanja raka debelog creva je smanjena za više od 60 odsto', izjavio je autor druge studije, Edvard Gorham.

Popodnevni odmor – lek protiv srčanog udara Pored tradicionalne mediteranske ishrane s puno biljnih masti, još jedan mediteranski običaj, siesta usred dana, smanjuje opasnost od smrti od kardiovaskularnih bolesti, objavljeno je u zajedničkoj grčko-američkoj studiji na koju se poziva nemački Zeleni krst (DGK) sa sedištem u Marburgu. U studiji koju je sproveo medicinski fakultet Univerziteta u Atini i harvardski medicinski fakultet u SAD proučeni su podaci o više od 20.000 Grka starosti od 20 do 86 godina koji su učestvovali u evropskoj studiji o raku. Medju pitanjima na koja su odgovorili bilo je i ono o tome da li spavaju popodne i koliko često. Pokazalo se da je procenjena opasnost od smrti od srčanih bolesti 34 odsto niža kod osoba koje spavaju popodne. Što učestalije spavanje, to niži rizik, posebno za zaposlene muškarce!

Previše vitamina može da proizvede rak prostate Istraživanje, obavljeno na 295.000 muškraca među kojima 8.765 obolelih od lokalizovanog raka prostate [koji je zahvatio samo taj organ], a 1.476 od raka prostate s metastazama [proširenog i na druge organe], pokazalo je da svakodnevno konzumiranje multivitamina povećava za 30 odsto opasnost od razvoja raka prostate, a udvostručuje opasnost od smrtnog ishoda izazvanog tom bolešću. Naučnici, međutim, nisu otkrili nikakav uticaj uzimanja multivitamina na prevenciju raka prostate. Većina slučajeva raka prostate otkrije se nakon 65. godine života, a 95 odsto slučajeva te vrste raka nastaje između 57. i 88. godine, odnosno u proseku u 73. godini, preneli su francuski mediji.

Šizofrenija je hronična bolest mozga. U proseku kod 1% populacije se razvije šizofrenija u toku života. Iako šizofrenija pogadja podjednako I muškarce I žene, poremećaj se uglavnom pojavljuje ranije kod muškaraca, obično u periodu kada je osoba tinejdžer ili u ranim dvadesetim. Dok se kod žena javlja u dvadesetim ili ranim tridesetim godinama. Osobe koje imaju šizofreniju obično imaju takve simptome kao da se plaše nečega;oni obično čuju unutrašnje glasove, misle da drugi ljudi čitaju njihove misli i kontrolišu njihove misli I da neko pokušava da ih povredi. Njihovo ponašanje I njihovo govor mogu biti deorganizovani tako da plaše okolinu. Razvojem molekularne biologije omogućena su istraživanja koja će omogućiti stvaranje novih terapija. Lekovi koji se primenjuju trenutno ne dovode do potpunog izlečenja, već jedna od pet osoba ozdravi. Osobe koje koriste terapiju uglavnom gube samo neke od simptoma, zadržavajući tokom čitavog života pojedine smptome. Ne postoji samo jedan uzrok šizofrenije. Mnoge bolesti nastaju kao posledica interakcije genetskih , sredinskih I drugih faktora. Ovo može biti slučaj I sa šizofrenijom. Naučnici još uvek nisu pronašli koji sve faktori mogu da dovedu do šizoferije. Odavno je poznato da se šizofrenija javlja u porodicama. Osobe koje imaju bliskog rodjaka koji boluje od šizofrenije su sklonije ka tome da se kod njih razvije poremećaj, nego osobe koje nemaju ovakve rodjake. Npr. jednojajčani blizanci, potomci osobe koji imaju šizofreniju imaju najveći rizik da obole I to od 40 – 50 %, dok dete koje ima roditelja koji ima šizofreniju

ima šansu 10% da oboli. Naučnici razmatraju genetske faktore koji mogu dovesti do šizofrenije. Sva iatraživanja koja su do sadaizvedena govore o tome da mnogi geni kontrolišu pojavu ovog poremećaja. Ali pored genetskih fektora tu su I drugi faktori koji takodje mogu imati velikog udela u razvoju I uopšte samoj pojavi šizofrenije. Takvi faktori su prenatalne teškoće, intrauterino gladovanje ili virusne infekcije ili različiti nespecifični stresovi. Medjutim još uvek nije utvrdjeno ne koji način se genetska predispozicija ispoljava I da li se osoba

koja nosi odgovarajuće gene za šizofreniju I oboleti od iste. Nekoliko regiona humoanog genoma je bilo istraživano u cilju idetifikacije gena koji mogu da dovedu do šizofrenije. Najverovatnija pozicija ovih gena je hromozomima 13 I 6, ali to još uvek nije potvrdjeno.

Identifikacija specifičnih gena koji su uključeniu razvoj šizofrenije će dati uvid u to šta se u mozgu menja I kakvi su produkti poremećeja. Kao što se može videti iz tabele šizofrenija definitivno ima genetsku komponentu. Ukoliko imamo osobu obolelu od šizofrenije I njegovog trećestepenog rodjaka, verovatnoća da on oboli ja dvostruko veća nego u generalnoj populaciji. Ako sada posmatramo istu osobu I njegovog drugostepenog rodjaka verovatnoća da on oboli je čak nekoliko puta veća od one u generalnoj populaciji. Dok je mogućnost prvostepenog rodjaka da oboli daleko veća.

Vidi se da je korelacija šizofrenije izmedju blizanaca koji imaju identičan genom manja nego 50%. Ovo ukazuje na to da to nije samo genetska bolest.

Trenutno postoji takvo mošljenje da je šizofrenija kao rak, izazvana je brojnim genetskim isredinski faktorima I da je broj gena koji do nje dovodi veliki.

1990. godine u istočnom Kvebeku u Kanadi proučeno je oko 20% gena velike grupe familija koje poseduju istoriju šizofrenije. Ova studija je trebalo da pokaže čiste dokaze za to da se različiti regioni odredjenih hromozoma asociraju I utiču na pojavu bolesti. Bili su izučeni hromozomi 11q, 3q, 18q I 6p. Jaki dokaz za postojanje ovakvih gena su dobijeni na

hromozomima 6p22 – 24 i 11q21- 22. Pronalaženje posebnih gena koji dovode do šizofrenije dovelo bi do prvih koraka u stvaranju genetske terapije. Čak I da genetska terapija ne bude efikasna ovo bi moglo da omogući mnogo detaljnije razumevanje šizofrenije, što bi opet omogućilo primenu mnogo efikasnijih medikamenata. Ako bi se znalo koji aleli kojih gena mogu dovesti do povećanog rizika da se oboli od šizofrenije, moguće bi bilo primeniti intervenciju, kao što je minimiziranje šanse da se bolest razije.

Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, i eventualno sposobnost da se brinu sami o sebi. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906, i tada se smatralo da je ona retko mentalno stanje pretežno mladih ljudi. Danas se kasna Alchajmerova bolest prepoznaje kao najčešći uzrok gubljenja mentalnih funkcija oko 65. godine života, a rana Alchajmerova se mnogo ređe pojavljuje, i to kod ljudi u 30-tim, 40-tim i 50-tim. Iako Alchajmerova bolest nije prirodi deo starenja, rizik dobijanja ove bolesti raste sa godinama. Neki pacijenti koji boluju od ove bolesti se suočavaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore sa nekad svojim najjednostavnijim zadacima i dok polako gube svoju nezavisnost. Porodica, prijatelji, i posebno oni koji se brinu o pacijentima, pate od ogromne duševne boli i stresa dok svedoče kako bolest polako uzima njihove voljene. SIMPTOMI Alchajmerova bolest se pojavljuje postepeno. U ranim fazama, pacijent ima relativno male probleme učeći nove informacije i sećajući se gde su ostavili svoje stvari, kao što su ključevi ili novčanik. Tada počinju imati problema u prepričavanju ranijih događaja, ili u pronalaženju reči da bi se izrazili. Kako bolest napreduje, pacijent može imati poteškoća da se seti koji je dan ili mesec, ili da pronađu put kroz poznato okruženje. To može da izazove sklonost ka tome da odlutaju negde, i da se kasnije ne mogu vratiti nazad. Pacijent često postaje razdražljiv ili odsutan dok se bori sa strahom i frustracijom kad nekada poznata mesta postanu strana i nepoznata. Promene u ponašanju se manifestuju tako što pacijent postaje paranoičan i nesposoban da učestvuje u razgovoru. Na kraju, pacijent postaje potpuno nesposoban za obavljanje osnovnih životnih funkcija, kao što su hranjenje i korišćenja toaleta. Pacijenti koji boluju od Alchajmerove bolesti mogu da žive dugo sa bolešću, i umiru od poremećaja, kao što je pneumonija. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko sedam do deset godina, ali postoje razne varijacije od tri do dvadeset godina do smrti, što zavisi od starosti pacijenta, od zdravstvenog stanja pacijenta, kao i od brige koju pacijent prima. DEFORMITET MOZGA Mozak pacijenta koji boluje o Alchajmerove bolesti ima karakterističan oblik-abnormalno oblikovane proteine plakove i fibrile. Ovaj oblik nemaju svi delovi mozga i najčešće su zahvaćeni delovi mozga zaduženi za pamćenje.

Plakovi su manje ili više sverničaste tvorevine srebrne boje, koje se pojavljuju u svim slojevima moždane kore. Svaki plak ima prsten i jezgru okruženu prstenom. Jezgro se sastoji od jako argentofilne amforne ili granularne mase. Oko jezgra poređane su mikrogliozne stanice, često izobličenih forma. Amforna centralna masa sastavljena je od glikoidnog i amiloidnog materijala. Naročito mnogo plakova nalazi se i kod drugih duševnih bolesti, na primer senilne demencije. Patogeneza i histogeneza senilnih plakova još uvek nije jasna. Dok ih neki naučnici smatraju produktom abnormalnog metabolizma, dok ih drugi svode na gliozne faktore. Druga mikroskopska osebujnost Alchajmerove bolesti su fibrili. To su skvrčene, isprepletane i postaju vitičaste. Oni se sastoje od kontamiranog proteina tau, koji sliži kao spojnica strukturi nalik na prugu koja provodi hranjive materije i druge važne molekule kroz tela neurona. Tau-protein u fibrilima nekako postaje hiperfosforilaran-iskvaren suvišnim molekulima fosfora. Bez spojnica fibrili se razilaze, savijaju i isprepliću do neprepoznatljivosti. Sve što ostaje mala nakupina nečega što neuropatolozi nazivaju „sablasni čvorić“. Naučnici su otkrili da fibrili i plakovi uzrokuju da se neuroni u mozgu pacijenta smanjuju i postepeno umiru, prvo centar zadužen za memoriju, zatim za jezičke sposobnosti, i na kraju svi ostali centri . Ova raširena deformacija mozga ostavlja rupu u centru za primanje poruka koji remeti komunikaciju između ćelija, što uzrokuje neke od simptoma Alchajmerove bolesti. Pacijenti koji boluju od ove bolesti imaju smanjenu koncentraciju neurotransmiera, kemikalija koje prenose informacije u mozgu. Na primer, Alchajmerova bolest prouzrokuje smanjenje neurotransmiera acetilholina, koji utiče na memoriju. Nedostatak drugih neurotransmitera u mozgu, kao što su somatostatin i, kod mlađih pacijenata, serotonin i norepinefrin, takođe ometaju normalnu komunikaciju između nervnih ćelija. UZROCI Uzroci Alchajmerove bolesti još uvek ostaju tajna, ali su istraživanja pokazala da određene grupe ljudi su podložnije dobijanju ove bolesti od drugih. Na primer, ljudi u čijoj je porodici postojala ova bolest imaju veću šansu da je dobiju. Neka od najboljih istraživanja ove bolesti vođena su u polju genetike, da bi se otkrila uloga istorije bolesti u porodici. Naučnici su otkrili da ljudi koji u sebi nose posebnu verziju apolioproteina E gena(apoE gen), koji

Augusta Deter, pacijentkinja kod koje je prvi put ustanovljena Alchajmerova bolest

se nalazi na 19. hromozomu, imaju veću da se kod njih razvije ova bolest nego oni ljudi koji u sebi nose neku drugu verziju ovog gena. Najčešća verzija ovog gena u čitavoj populaciji je apoE3. skoro pola osoba koje boluju od kasne Alchajmerove bolesti nose u sebi apoE4 gen, a istraživanja su dokazala da ovaj gen ima ulogu u nastanku Alchajmerove bolesti. Naučnici su okrili da neke varijacije gena na hromozomima 1, 10 i 14 mogu povećati rizik od nastanka ove bolesti. Takođe su indetificirali da ove varijacije na hromozomima 1 i 14, i otkrili da ovi geni uzrokuju mutacije na proteinima koji se zovu presenilins. Naučnici napravili nekoliko koraka u istrazi rane Alchajmerove bolesti. Serije genetskih mutacija su povezane sa stvaranjem amiloidnih proteina, proteina u plakovima koji su umešani u uništavanje neurona. Jedna mutacija je posebno interesantna jer se javlja na genu koji je umešan u genetski poremećaj kod Daunovog sindroma. Ljudi koji boluju od Daunovog sindroma obično razviju plakove i fibrile dok stare, i naučnici veruju da bi proučavanje sličnosti Daunovog sindroma i Alchajmerove bolesti mogu proširiti naše razumevanje genetskih elemenata bolesti.

Neke studije predlažu da jedan ili više faktora, osim naslednosti, određuju da li će se kod određene osobe razviti ova bolest. Jedna studija objavljena u februaru 2001. upoređuje stanovnike Ibadana u Nigeriji, koj koji jedu uglavnom nemasnu vegetarijansku hranu, sa stanovnicima Indijanapolisa u Indijani, čija se prehrana uglavnom sastoji od veoma masne i brze hrane. Stanovnici Ibadana imaju manje šanse da dobiju Alchajmerovu bolest od onih u Indijanapolisu. Neki naučnici smatraju da zdravstveni problemi kao što su visok krvni pritisak, arterioskleroza, visok nivo holesterola, ili

drugi kardiovaskularni problemi imaju ulogu u nastanku bolesti. Jedna studija pokazuje da je okolina jedna od uzročnica Alchajmerove bolesti, na primer, visoka koncetracija aluminijuma u mozgu može da bude rizičan faktor.[2] Nekoliko naučnika su započeli projekat istraživanja ove veze, ali nemaju konkretne dokaze da je koncentracija aluminijuma u mozgu jedan od rizičnih faktora nastanka Alchajmerove bolesti. Neke studije pokazuju da povrede glave igraju ulogu u nastanku ove bolesti. Jedna studija analizom medicinskih kartona veterana Drugog svetskog rata, povezuje ozbiljne povrede glave u mladosti sa Alchajmerovom bolesti u kasnijem životu. Ova studija je istražila druge faktore koji utiču na razvoj bolesti među veteranima, kao što je prisustvo apoE gena, ali nisu pronašli neki drugi faktor. DIJAGNOZA Alchajmerova bolest se može potpuno utvrditi tek nakon što se nervno tkivo pregleda pod mikroskopom, što je moguće tek posle smrti. Zbog toga, doktori se oslanjaju na druge tehnike da bi dijagnosticirali Alchajmerovu bolest. Dijagnoza počinje time što se uklanjaju svi mogući uzroci gubitka pamćenja kao što su šlog, depresija, alkoholizam, i upotreba droga. Pacijent se zatim podvrgava pregledima, uključujući i specijalno skeniranje mozga, da bi se kao uzrok otklonili i drugi poremećaji. Tada se bolesnik podvrgava detaljnijem pregledu koji se zove neuropsihološki pregled, koji je dizajniran tako da proceni njegove sposobnosti da izvrši određene mentalne zadatke. Ovo pomaže doktoru da odredi da li on pokazuje znakove

Alchajmerove bolesti-postepeno gubljenje memorije, poteškoće u izražavanju, i gubitak svesti o vremenu i prostoru. Doktori se takođe raspituju o medicinskoj prošlosti obolelog da saznaju više o nekim težim bolestima u porodici, što može da pomogne u dijagnosticiranju bolesti. LEČENJE Ne postoji lek protiv Alchajmerove bolesti, i lečenje se oslanja na smanjivanje simptoma, i usporavanje toka bolesti. Lekovi koji povećavaju koncentraciju acetilholina su odobreni od strane United States Food and Drug Administration (FDA), za lečenje Alchajmerove bolesti. Bolesnici primaju inhibitore holinesteraze (Arisept, Ekselon i drugi), ovi lekovi imaju skroman, ali pozitivan efekat na simptome bolesti. Ovi lekovi koriste pacijentima u svim fazama bolesti, ali su posebno efektni u srednjoj fazi. Ovo otkriće odgovara novim dokazima da nizak nivo acetilholina nije prisutan u naj ranijoj fazi bolesti. Dokazi pokazuju da postoji zapaljenje u mozgu pacijenta sa Alchajmerovom bolesti, koje je povezano sa stvaranjem amiloidnog proteina. Naučnici su odlučni u nameri da pronađu lekove koji će sprečiti zapaljenje, i verovatno usporiti ili zaustaviti napredak bolesti. Drugi obećavajući pristupi se zasnivaju na mehanizmu koji manipuliše stvaranjem amiloidnog proteina. Lekovi u razvoju mogu blokirati dejstvo enzima koji razlažu amiloidni protein, zaustavljajući stvaranje amiloida. Neke studije predlažu da se vakcinacijom životinja sa amiloidnim proteinom može proizvesti reakcija koja čisti amiloidni protein iz mozga. Doktori su počeli sa vakcinacijom ljudi da bi odredili da li vakcine imaju isti efekat na ljude kao i na životinje. Postoji još mnogo toga što bi se trebalo proučiti, ali kako naučnici bolje razumeju genetske komponente bolesti, uloge amiloidnog proteina i tau proteina, i mehanizam degeneracije nervne ćelije, tako mogućnost da se lečenje razvije raste. BRIGA ZA PACIJENTE

Odgovornost za pacijente uglavnom pada na njihovu porodicu. Oni koji se brinu za pacijenta moraju biti na stalnom oprezu zbog mogućnosti da bi pacijent mogao odlutati, ili se uzrujati ili se zbuniti na način koji može biti opasan ne samo za pacijenta već i za druge ljude oko njega. Izlaziti na kraj sa nemogućnosti da prepozna lica izaziva ogromnu duševnu bol. Ogroman teret sa kojim se suočavaju porodice donosi sa sobom i veliku napetost i život onoga ko se brine se često može nazvati život sa 36 sati dnevno. Ljudi koji se brinu o pacijentima često razviju psihološke i zdravstvene problema samim sebi, zbog ogromnog stresa. Udruženje za Alchajmerovu bolest (engl. The Alzheimer's Association), nacionalna organizacija sa lokalnim društvima širom SAD, je obrazovana 1980. da u velikoj meri

pomaže onima koji se staraju o pacijentima koji boluju od Alchajmerovoj bolesti. Danas su nacionalna i lokalna društva vredan izvor informacija i saveta.

Svakodnevno smo bombardovani lepotom – na televiziji, u novinama, na Internetu. Slučajno ili ne, u Americi se u poslednjih deset godina broj plastičnih operacija povećao sa 2 na 11,7 miliona ili skoro šest puta. Plastična hirurgija je sve popularnija i u Srbiji, bez obzira na to što ljudi uglavnom ne znaju sve rizike i opasnosti plastične operacije. SMRŠATI PO SVAKU CENU

Liposukcija je najpopularnija među plastičnim operacijama u Americi. Procedura je relativno jednostavna i operacija traje najviše dva sata. Pacijent prima anesteziju i hirurg kroz mali rez uvlači cevčicu na željeno mesto. Zatim se u telo ubrizga rastvor kako bi se smanjilo krvarenje, a sve je popularnija i operacija gde se koristi ultrazvuk kako bi se „razbile“ masne ćelije. Posle pripreme, mast se bukvalno „isisava“ kroz cevčicu. Ono što je česta zabluda kod liposukcije je da se može izgubiti 20 i više kilograma. Istina je da se liposukcijom „isisava“ do pet kilograma masti i retko se vrše operacije gde pacijenti gube veću težinu. Zabluda je i da odmah posle operacije pacijent može da se prošeta u kupaćem kostimu – modrice i otoci posle operacije traju između dve nedelje i dva meseca. Abdominalplastika ili plastika stomaka je četvrta najpopularnija operacija u Americi. Kao što ime kaže, cilj ove operacije je sređivanje stomaka i to hirurškim uklanjanjem viška masti i kože – odnosno, bukvalno se seče koža sa stomaka i uklanja se salo kako bi se umesto mlitavog stomaka videli trbušnjaci. Slično kao i kod liposukcije, oporavak traje minimum dve nedelje. Linija se doteruje i sa drugim operacijama, takozvanim „liftovima“. Ove operacije su u osnovi slične plastici stomaka i kombinuju uklanjanje kože i sala sa različitih delova tela, pa se tako ove operacije vrše na zadnjici, butinama, pa čak i rukama. Najpotpunija operacija je takozvani bodi lift gde se odjednom operišu stomak, butine, kukovi i zadnjica. Sve u paketu.

IMPLANTI Najčešća asocijacija na plastičnu hirurgiju su silikoni, ali oni polako izlaze iz upotrebe. Sve su popularniji implanti ispunjeni slanim rastvorom. Interesantno je da smanjenje grudi postaje sve popularnije. Prošle godine u Americi je izvršeno 399 hiljada operacija povećanja grudi, ali i 153 hiljade operacija smanjenja.

Rezultati nisu trenutni kod povećanja grudi. Šavovi se skidaju posle dve nedelje a grudi dobijaju prirodan izgled uglavnom posle mesec dana. Ožiljci zarastaju do šest meseci. Tehnologija je napredovala i više nije potrebna zamena implanata posle deset godina. Za muškarce koji su zbog viška kilograma „dobili“ grudi takođe postoji rešenje – ginekomastija ili smanjenje grudi za muškarce. Preko 20 hiljada Amerikanaca smanjilo je

svoje grudi prošle godine. Implanti se ne ugrađuju samo u grudi već i u obraze, bradu i zadnjicu. Ugrađivanje silikonskih impanata u zadnjicu nije nimalo prijatno – pacijenti dve nedenje ne smeju da sede i moraju da spavaju na leđima. Postoji i alternativa, sa prebacivanjem masti iz drugih delova tela u zadnjicu, ali i kod te operacije opravak traje minimum dve nedelje. Uvećanje usana je uzelo maha na našoj estradi ali nije mnogo poznato sa čime se u stvari usta povećavaju. Najčešće se koristi kolagen ili hilaurična kiselina (koji su prirodni sastojak kože)

ali postoji i alternativa koja daje najbolje rezultate. Mast koja se isisava sa određenih delova tela (stomaka, nogu, zadnjice) se jednostavno ubrizgava u usta. Pitanje je koliko je napućenih usana koje vidimo na televiziji u stvari „napumpano“ sa salom – i to iz zadnjice.

Zauvek mlad ☺ Fejslifting je već decenijama omiljena operacija mnogih zvezda i bogatih ljudi. Rezovi se prave na vrhu čela i oko ušiju kako se ožiljci ne bi videli. To nije slučajno jer ožiljci posle operacije traju oko godinu dana. Koža se zateže i višak se seče. Pored

klasičnog fejsliftinga slična operacije se može raditi samo na čelu kao i na drugim delovima tela. Injekcije botoksa postale su hit u svetu od kada su odobrene 2002. godine u Americi. Za najviše pola sata pacijent može da izađe iz operacione sale a postoperativni period ne postoji i efekti su odmah vidljivi. Malo je poznata činjenica da je botoks u stvari toksin, ili bolje rečeno otrov koji stvara bakterija Clostridium botulinum.

Efekat zatezanja lica koji je ovu operaciju učinio toliko popularnom je u stvari posledica trovanja koji izaziva grčenje mišića koji ne mogu da se opuste. Injekcija botoksa u grudni koš dovela bi do prestanka rada srčanog mišića i smrti. Mišićima treba oko šest meseci da se oporave od dejstva otrova i tada dolazi vreme za novu operaciju. Malo je poznata operacija zatezanja koja koristi zlatne niti. Kod ove operacije se pod kožu stave zlatne niti. Navodno zlato stimuliše ćelije kože da se

brže dele i proizvode više kolagena koji daje mladalački izgled. Ova operacija nije dovoljno ispitana i u Americi nije dozvoljena.

OOppaassnnoossttii ii zzaabblluuddee!!!!!!!! Najveća zabluda je da su efekti plastične hirurgije trenutni i da period oporavka praktično ne postoji. Kao kod svake operacije postoji opasnost od infekcija i komplikacija. Skoro svaka operacija zahteva minimum nedelju do dve oporavka a kod nekih oporavak traje i duže. Za pune efekte često se čeka i do šest meseci. Neke plastične operacije su predmet brojnih kontroverzi – injekcije lipolize, na primer. Kod ove operacije u telo se unose kokteli lekova koji razbijaju masne ćelije i pomažu u mršavljenju. U Velikoj Britaniji je operacija nedavno zabranjena, a u Americi je prošle godine obavljeno 36 hiljada operacija. Ako se neko odluči na plastičnu operaciju, najvažnije je da ode kod dobrog hirurga i da se pridržava lekarskih saveta. Slučaj argentinskog hirurga Danijela Serana pokazao je da i holivudske zvezde nisu sigurne. Doktor Serano nije imao dozvolu za rad u Americi, ali je privukao mnoge bogate klijentkinje u Holivudu sa svojim „čudesnim“ botoksom. Serano je održavao takozvane books žurke, gde je bogatim klijentkinjama umesto botoksa ispod kože ubrizgavao silikon u tečnom stanju. Pacijentkinje su posle

njegovih tretmana često imale velike bolove i otoke na licu. Među njegovim žrtvama bila je i Prisila Presli, žena pokojnog Elvisa Preslija. Serano je uhapšen, osuđen i uskoro će biti deportovan.

DDaa llii ppoommaažžee?? Moderna shvatanja lepote prosto primoravaju i muškarce i žene da sve češće idu pod nož. Broj operacija raste širom sveta i brže raste kod muškaraca nego kod žena. U Americi oko 91 odsto pacijenata su žene, a u zapadnoj Evropi oko 65 odsto. Efekti operacija su kontroverzni – klinike uglavnom poručuju kako se njihovi pacijenti osećaju bolje, odnosno da plastična hirurgija pomaže. Neka istraživanja su pokazala sasvim drugačije rezultate. Po njima, jedna operacija je u stvari samo uvod u nove jer operisana osoba nikad nije zadovoljna sobom. Najpotpunije je studija švedskih naučnika koji su ispitali 3.527 žena koje su povećale grudi u periodu između 1965. i 1993. godine. Oni su otkrili da je stopa samoubistava kod tih žena dva puta viša, kao i da imaju tri puta veću smrtnost zbog korišćenja droga i alkohola.

Plastična hirurgija je postala deo svakodnevnice.

Vakcina protiv novog gripa:

Farmaceutske kompanije su spremne da naprave novu vakcinu, ali virus stalno mutira.

Naučnici su na skupu pitali koliko bi se doza vakcina napravilo i kako bi bile distribuirane. Preporuke grupe stručnjaka biće predate generalnom direktoru SZO Margaret Čan koja treba da ih prosledi farmaceutskim kompanijama na narednom sastanku u SZO, iduće nedelje. Keiđi Fukuda, predstavnik SZO zadužen za grip, izjavio je novinarima da ima "dosta komplikovanih pitanja i da se ništa ne može rešiti na jednom sastanku". Većina farmaceutskih kompanija pravi jednu vakcinu - protiv sezonskog gripa. Sama proizvodnja čak i takve vakcine traje nekoliko meseci. Te kompanije mogu da naprave ograničene količine vakcine. Za sada se još ne zna koliko je grip tipa A smrtonosan i da li će potrebnija biti sezonska vakcina ili protiv novog gripa. SZO procenjuje da bi do dve milijarde doze vakcine protiv gripa tipa A bile dovoljne za godinu dana, ali bi prve doze bile dostupne tek za četiri do šest meseci. Za sada je registrovan 6.600 zaraze u svetu i 69 smrtnih slučajeva.

Novi virus NIJE iz laboratorije

SZO je isključila mogućnost da je grip tipa A (N1N1) od kojeg je zaraženo oko 6.500 ljudi, potekao iz neke laboratorije. Stručnjak SZO-a za grip Keiđi Fukuda izjavio je da je SZO tokom vikenda dobila obaveštenje australijskih naučnika da je virus H1N1 mogao greškom da bude ispušten iz neke laboratorije. Naučnici su se bavili tim pitanjem i zaključili da je novi virus najverovatnije došao prirodno, kao i svaki drugi običan grip, rekao je Fukuda. A u Belgiji je potvrđen prvi slučaj inficiranja virusom novog gripa H1N1, saopštila je ministarka zdravlja Loret Onkelinks. "Inficiran je jedan mladić koji se vratio sa putovanja po Sjedinjenim Američkim Državama, rekla je ona na konferenciji za štampu u Briselu. Od kraja aprila u Belgiji je registrovano više desetina sumnjivih slučajeva, ali je utvrđeno da ti ljudi ne boluju od virusa novog gripa. Grip bi mogao da izazove veliku smrtnost u Africi

Svetski stručnjaci za grip upozoravaju da bi novi grip, ukoliko stigne u Afriku, mogao na tom kontinentu da izazove smrtnost mnogo veću nego u drugim delovima sveta, posebno u siromašnim zemljama, prenosi britanski "Gardijan".

List navodi da stručnjaci strahuju da bi virus, ako stigne na "crni kontinent", mogao brzo da se širi po siromašnim naseljima u kojima živi veliki broj ljudi. Oni ukazuju da afričke zemlje nemaju ni sistem za nadgledanje širenja zaraze, ni dovoljno lekara, bolnica i lekova da se nose sa pandemijom i da bi smrtnost u tom delu sveta mogla da bude znatno veća nego na drugim kontinentima, preneo je Bi-Bi-Si. Svetska zdravstvena organizacija, prema rečima njenih funkcionera, preduzima korake da pomogne siromašnim zemljama da se pripreme za moguću pandemiju. SZO je saopštila da je počela da šalje antivirusne lekove u siromašne zemlje, posebno one na južnoj Zemljinoj polulopti, gde se pojava novog virusa poklapa sa početkom zime.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je danas da je potvrđen 331 slučaj novog gripa tipa A, uključujući 10 smrtnih slučajeva, u 11 država u svetu. Prema podacima SZO, u Meksiku, zemlji koja je najteže pogođena bolešću, potvrđeno je 156 slučajeva, od čega je devet smrtnih. U Sjedinjenim Američkim Državama je registrovano 109 slučaja zaraze virusom H1N1, uključujući jedan smrtan slučaj u toj zemlji. Druge zemlje u kojima je potvrđeno prisustvo virusa su - Kanada (34), Španija (13), Velika Britanija (8), Nemačka (3), Novi Zeland (3), Izrael (2), Austrija (1), Holandija (1) i Švajcarska (1), preneo je Rojters. Druge procene pokazuju da su brojke obolelih veće, pa tako vlasti u Meksiku smatraju da je u toj zemlji 176 ljudi umrlo od novog gripa, a da je prisustvo virusa H1N1 potvrđeno, do sada, u 12 smrtnih slučajeva. Prema podacima američkih vlasti, broj obolelih u SAD popeo se na 111, od kojih je jedna beba umrla.

Broj zaraženih raste!

Sakrio zec bocu votke iza grma i napisao: - Ovde nema votke. Sutradan dolazi, votka nestala, a umesto nje stoji poruka: - Jež je nije uzeo. ☺☺☺☺☺☺☺☺☺☺☺

Pita baba unuka: - Jel` sinko, kako se zove onaj Nemac sto nam krije stvari po kuci? Unuk odgovara: - Alchajmer, baba, Alchajmer ! ☺☺☺☺☺☺☺☺☺☺

a

Značaj I funkcija životne sredine!

Znacaj vode za ljude, za sav zivi svet, za ekosistem, za

planetu kao celinu, veoma je veliki I mnogostruk pocev od toga da je voda uslov zivota pa do mnogih drugih funkcija.Prema tome voda je: osnov zivota I medijum odakle je zivot poteko, neophodna namirnica za kompletnu biocenozu ukljucujuci I coveka, izvor hrane I neophodnih minerala, predmet rada I sredstvo za rad, sredina za mnoge zive organizme, izvor energetskih resursa, mesto rekreacije.Najvaznije od svega je da je uslov zivota a prema podatcima Svetske zdravstvene organizacije, danas je vec kriticna situacija sa rezervama

ciste vode I to kako stajacih I tekucih tako I podzemnih koje se koriste kao voda za pice.

Zemljiste ima veliki znacaj za zivi svet na zemlji, za opstanak coveka I razvoj ljudske civilizacije.Izvor je energije, brojnih minerala, mikroelemenata I makroelemenata neophodnih za nastanak, ravoj I odrzavanje svih zivih bica, kompletne biocenoze na Zemlji.Osim svog biohemiskog I energetskog znacaja, zemljiste svoji fizickim,

higijenskim, geografskim I topografskim osobinama(temperaturom, vlaznoscu , zracenjem, faunom, florom…)direktno utice na zdravlje coveka.Zemljiste predstavlja izvor vode I mineralnih materija za celu fitocenozu, a preko nje I za ostali zivi svet ukljucujuci I coveka.

Načini zagadjivanja vode i

zemljišta

Prema poreklu vode mogu da se podele na :

-povrsinske -podzemne -atmosferske Povrsinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare,

okeani. To je voda prirodnim putem stvarana i odrzavana.Povrsinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora podzemnih voda.

Podzemne vode su izvorista koja se nalaze ispod povrsine zemlje i koje se povremeno dopunjavaju atmosferskim padinama i povrsinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve.Ove su vode prorodno ciste i koriste se kao voda za pice.

Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada I kao takve dospevaju na zemlj.

Najvecu ulogu u zagadjvanju vode ima covek sa svoji aktivnostima sto spada u vestacko zagadjivanje.Iako voda prekriva ¾ zemljine povrsine, problem vode postaje sve veci i opsti-medjunarodni.Vestcke zagadjivace mozemo podeliti u dve osnovne grupe:

a) koncentrisane zagadjivace (izvori zagadjenja)

b) rasute izvore zagadjivanja. a) Koncentrisani zagadjivaci vode su obicno razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja.Ona su obicno locirana na obalama reka jezera ili mora.Njih je lako uociti i evidentirati.Najcesce su to: I- urbana naselja

II- industriski objekti:hemijski bazne i preradjivacke, metalne i metalopreradjivacke, za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne industrije, proizvodnje gradjevinskg materijala, proizvodnja deterdzenta

III- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada nafte, prerada uglja, hidroenergetski objekti

IV- poljoprivredni objekti za tov stoke V- deponije – smetlista b) u rasute izvore zagadjivanja spadaju: hemizacija tla

(pesticidi I azotna djubriva), deponije industriskog otpada, deponije komunalnog smeca, transport I transportna sredstva, lokacije za eksplataciju sljunka I peska.

Otpadne vode su najcesce bezvredne materije koje su u

obliku tecnih, suspendovanih I koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja I industriskih objekata.mozemo ih podelitii u tri osnvne grupe:

1) otpadne vode iz ljudskih naselja koje poticu od ljudi I zivtinja

2) industriske otpadne vode 3) atmosferske vode-dobijene spranjemsa zemljista

Za higijenu najvise znacaja imaju oni slojevi zemljista koj direktno ili indirektno uticu

na zdravlje coveka .Gornji slojevi zemljista su vazni za poljoprivredu, za izgradnju naselja, za postavljanje vodovodnih i kanalizacionih cevi.Zagadjeni povrsinski slojevi mogu biti izvor infekcije, infestacije i aero zagadjenja ako se sa povrsine zemljista podize prasina ili se iz zagadjenog zemljista sire neprijatni miris.

Zagadjivanje zemljista se javlja kada se povrsinski slojevi opterete velikim kolicinama otpadnigh materija koje se ne mogu razgraditi pod normalnim uslovima samopreciscavanja.Sve vecim razvojem gradova sa velikim brojem stanovnika, povecanjem standarda i potrosnje, sve vecim razvojem industrije, saobracaja i intenzivne poljoprovrede, doslo je do prekomernog zagadjivanja zivotne sredinne a i zemljista.Prekomerno zagadjivanje zemljista organskim i neorganskkim jedinjenjima dovelo je do poremecaja u eko sistemu, odnosno do poremecaja normalnih procesa u zemljistu i njegve degradacije.

Organske materije koje zagadjuju zemljiste su fekalije, otpadci od hrane, otpadci iz

prehrambene industrije, industrije drveta i celuloze, nafta i njeni derivati, ulja i maziva..

ZAGADJIVANJE

ZEMLJE!!!

Zemljiste se sve vise smanjuje iz primarne funkcije I degradira.Ono se ugrozava na

razne nacine:

1)ZAUZIMANJEM I PRETVARANJEM U NEPRIRODNO

Zemljiste na zemlji je kvantitativo ograniceno I ono se kao takvo ne moze obnavljati

izuzev u slucajevima u manjem obimu isusivanjem podvodnih terena.Zbog tog svaki prostor zauzet od prirode je prakticno trajno izgubljen.Prostor se oduzima na razne nacine:

- izgradnjom gradova - izgradnjom infrastrukture - izgradnjom industriskih komleksa

Sve o najnovijim desavanjima u svetu fizike!!!

Невидљивост У мају 2006. године енглески физичари су објавили вест да су направили одећу која потенцијалног корисника може учинити невидљивим. Тврдили су да је направљен материјал око кога би се светлосни зраци савијали и обилазили. Да би се то догодило требало је обезбедити да брзина светлости има променљиву брзину дуж пута ка материјалу (требало је да добија у брзини), а то исто важи и за индекс преламања светлости. Невидљивост је остварена у микроталасном домену, док ће за примену у видљивом делу спектра бити потребно неко време. Оно што представља новост је да су две групе истраживача, независно, постигле невидљивост материјала у видљивом делу спектра. Прва група је то постигла користећи материјал начињен од силицијума, променљиве густине, који се понаша као површина која рефлектује зрачење - попут огледала. За сада је невидљивост постигнута на граници црвене и инфрацрвене компоненте електромагнетног спектра

Хипотеза о ротацији магнетног поља Земље Проучавање вулканских базалтних стена показује да је у прошлости долазило до измене магнетних полова Земље. Наиме, овакве стене садрже минерал магнетит који "памти" положај магнетних полова када се стена охлади. Занимљиво је да оваква ротација полова није периодична, а последња се догодила пре око 780 000 година. Због чега се дешавају измене полова још увек није познато. Француски физичари су пре месец дана изнели хипотезу да мале промене (флуктуације) у течној зони око језгра у чврстом стању узрокује поремећај Земљиног магнетног поља. У ствари, они сматрају да магнетно поље унутар наше планете не мора да буде диполно. Уколико су струјања флуидног дела језгра изнад и испод екватора симетрични, уопште не долази до измене магнетних полова. Такође, проток у течном делу језгра не мора нужно произвести диполно магнетно поље већ, на пример, квадруполно (2+2 пола). Французи сматрају да један пол магнетног поља осцилује између два могућа стања, али

су овакве осцилације мале да би биле регистроване. Исто важи и за други магнетни пол. Флуктуације у брзини струјања течног дела језгра биле би "окидач" за промену полова. Промена се дешава у две фазе: * спора траје у просеку 50 000 година и током овог периода диполни момент поља опада. Занимљиво је да, како они сматрају, постоји могућност да се магнетно поље врати у свој почетни положај током ове фазе. * брза фаза започиње када магнетно поље изгуби диполно својство и траје 5 пута краће у односу на прву фазу.

Неколико необичних експеримената!!!

Часопис New Scientist је направио листу са неколико необичних, бизарних или крајње опасних експеримената. * Џон Пол Стап је на ракети која се кретала по земљи успео да од нулте брзине достигне 1017 km/h за само пет секунди. Затим се зауставио за свега 1,4 секунде. Током овог експеримента поломио је чланак руке, неколико ребара и зарадио излив крви у мрежњачу ока. * Хемфри Дејви, познат као хемичар који је открио море хемијских елемената и запослио Мајкла Фарадеја да му пере инстументе док је овај био млад и непознат, одазвао се позиву једног института да пронађе гасовите супстанце које би се примењивале у сврху лечења. То је значило да треба употребити себе као лабораторију за испитавања. Током истраживања азотног оксида (који се иначе до тада употребљавао за увесељавање људи због свог дејства на организам) открио је да се њиме могу ублажити физичке патње и изгледа је постао зависан од њега. Све у свему, овај гас је постао анестетик.

* Контроверзни Њутн је једно време непрекидно гледао у Сунце и није ослепео! Њутн је један од зачетника таласне теорије светлости, али је размишљао и о честицама-преносиоцима светлости 200 година пре Ајнштајна. * Вернер Форсман је пионир коронографије. То место је заслужио тако што је провукао цевчицу преко вене до свог срца. * Физичар Еторе Мађорама се занимао за случај квантне суперпозиције. Оно по чему је остао познат је његов нестанак под нејасним околностима 1938. током путовања бродом између Палерма и Напуља. Али пре него што је нестао, упутио је два писма породици и колегама, једно којим најављује да ће окончати свој живот, а друго да то неће урадити - надајући се да ће оба писма стићи истовремено. Извесни физичар из Украјине је изнео мишљење да је Мађорама желео да демонстрира квантну суперпозицију - могућност да се истовремено постоји у два стања која се искључују.

Neke boje često dovodimo u vezu sa godišnjim dobima. A otkuda baš te boje? O tome retko ko od nas razmišlja. Mi hemičari, naravno znamo odgovor i na ta pitanja. Boje u biljnom svetu koje nas asociraju na različite periode u godini, potiču od pigmenata. Najuočljiviji su pigmenti u listovima i plodovima, a boje koje na listovima najčešće viđamo su zelena, žuta i crvena.

Zeleni pigment potiče od hlorofila Hlorofil se nalazi u hloroplastima. Zelene je boje jer apsorbuje crveni i plavi deo spektra sunčeve svetlosti i uz pomoć te energije u procesu fotosinteze stvara kiseonik i ugljene-hidrate od vode i ugljen-dioksida. Hlorofil se pod uticajem sunčeve svetlosti i razlaže, pa biljka tokom proleća i leta mora stalno da nadoknađuje hlorofil da bi mogla da raste i razvija se.

Žuti pigment potiče od beta-karotena

Beta-karoten je žuti pigment. Apsorbuje plavi i zeleni deo spektra sunčeve svetlosti. U listu se beta-karoten nalazi pored hlorofila i s obzirom na to da je stabilniji od hlorofila ostaje u listu i kada u jesen hlorofil nestane.

Crveni pigment potiče od antocijanina

Antocijanini su grupa jedinjenja čije molekule možemo izvesti iz strukture prikazane na slici iznad. Najčešće su plave ili crvene boje. Boja antocijanina zavisi od pH vrednosti, tako da su u kiselijoj sredini antocijanini crveni, a u manje kiseloj sredini boja se menja od ljubičaste do plave. Za stvaranje antocijanina u plodovima nekih biljaka (jabuke na primer) potrebna je visoka koncentracija ugljenih-hidrata i

intenzivno prisustvo sunčeve svetlosti. Zbog toga je jabuka često sa jedne strane (one izložene suncu) crvena, dok sa druge nije. Svake godine stotine ljudi u svetu umre od posledica trovanja ovim prostim gasom, a nekoliko hiljada se hospitalizuje. Gas nastaje sagorevanjem raznih vrsta goriva, drveta, ulja, parafina. To je ugljen monoksid.

Stvaranje Kada ugljovodonična goriva sagorevaju, uz dovoljno vazduha, nastaju ugljen dioksid i voda.

CH4 + 2O2 -> CO2 + 2H2O Međutim, ako je iz nekog razloga priliv vazduha smanjen, umesto ugljen dioksida nastaje ugljen monoksid.

2CH4 + 3O2 -> 2CO + 4H2O U takvim reakcijama se, ipak, stvara smeša gasova (ugljen dioksid i ugljen monoksid). Ugljen monoksid (CO) je gas bez boje, mirisa i ukusa. To je osnovni razlog zbog kog je veoma opasan - ničim ne odaje svoje prisustvo. Stvara se u motorima automobila, u neispravnim šproteima na gas (ili drva), grejačima, požarima, ili pri sagorevanju ugljovodonika (ili druge organske supstance) u prostoriji sa lošom ventilacijom. Takođe je prisutan u duvanskom dimu. Ugljen monoksid se može detektovati pomoću posebnih detektora. Uticaji na zdravlje Po zakonu, koncentracija CO ne bi smela da bude veća od deset molekula na milion molekula vazduha (10ppm), iako se očigledni simptomi mogu videti tek pri 70ppm. Problem je i u prepoznavanju simptoma jer oni su ponekad slični simptomima obične prehlade. Koncentracije preko 150-200ppm prouzrokuju disorijentaciju, nesvesticu, pa čak i smrt. Neke grupe ljudi (sa anemijom, trudnice, stari ljudi, deca) su osetljivije i već pri nižim koncentracijama pokazuju znake trovanja.

Zašto je ugljen monoksid toliko opasan?

Kada dišemo, kiseonik ulazi u pluća. Prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca do svih delova tela. Najvažnija supstanca za prenos kiseonika je hemoglobin, metaloprotein, koji u sebi sadrži gvožđe povezano u hem grupe. Gvožđe je u +2 oksidacionom stanju, dakle može biti i dalje oksidovano do +3. Ovo omogućava da svaka hem grupa (u proteinu ih ima 4) veže za sebe po jedan molekul kiseonika. To mojemo predstaviti i simbolički:

Hb + 4O2 Hb(O2)4 Hemoglobin za koji je vezan kiseonik i koji sadrži gvožđe u +3 stanju jeste oksihemoglobin. On je izrazito crvene boje. Putujući po telu, on drugim ćelijama predaje kiseonik. To se vrši pomoću još nekoliko proteina, sličnih

hemoglobinu (imaju hem grupu) koji prenose kiseonik unutar same ćelije. Kiseonik se vezuje u plućima, a oslobađa se u ćelijama te je ceo proces povratan. Ugljen monoksid je toksičan jer ometa taj proces. CO se za hemoglobin vezuje 200 puta bolje! Dakle, čak i dok je koncentracija kiseonika mnogo, mnogo veća, za hemoglobin će se vezivati ugljen monoksid. On stvara karboksihemoglobin. Taj proces se može simbolički prikazati:

Hb + CO -> HbCO Pošto se CO vezuje mnogo jače za hemoglobin, kiseoniku ostaje daleko manje mesta da se veže. No, CO vezivanjem čini mnogo gore - menja preostale tri hem grupe na koje se može vezati kiseonik, ali se on ne može otpustiti u ćelije. Na ovaj način prestaje sa radom sistem za transport kiseonika. Problem je još veći kod nerođenih beba, čiji hemoglobin još lakše vezuje CO, te doze koje nisu otrovne za mejku mogu biti opasne.

Lečenje Da bi se otrovana osoba oporavila, potrebno da se proces okrene, odnosno ako se karboksihemoglobin raspadne. To se može desiti za oko 5-6h posle prestanka udisanja CO. U mnogim slučajevima, dakle, pomaže i svež vazduh, međutim ponekad je potrebno i bolničko lečenje (pacijentu se daje čist kiseonik što pomaže da se veze lakše raskidnu).

So jelenjih rogova je stari naziv za amonijum-bikarbonat (NH4HCO3). To je vrlo nestabilna supstanca. Lako otpušta ugljenik(IV)oksid: NH4HCO3 --------> NH3 + H2O + CO2 Nekada se mnogo koristio umesto sode bikarbone. Danas se koristi samo kod nekih tradicionalnih kolača.U Kini se koristi i kao đubrivo. Čudno ime ove soli (koje se pojavljuje u sličnom značenju u mnogo evropskih jezika) povezano je sa dugom tradicijom korišćenja amonijum-bikarbonata (spominje se i u bibliji). Jeleni su nekad bili ključni za dobar kolač! Za pisanje po staklu se koristi fluorovodonik. Bezbojna, lakoisparljiva tečnost reaguje sa hemijski vrlo inertnim staklom (smeša oksida među kojima ima dosta SiO2 i Na2O) oslobađajući gasoviti SiF4 i ostavljajući crne šare. Znak na staklu napisan ovom tehnikom je trajan. Zbog ovih se osobina, međutim, HF ne može čuvati u staklenim posudama. Čuva se u čeličnom, olovnom ili parafinskom posuđu. Fluorovodonik se takođe koristi i u industriji čipova, opet zbog veoma izražene osobine da reaguje sa SiO2 (jedan od slojeva čipa). Aktivni ugalj ili čist ugljeni prah ima osobinu da oduzima boje i mirise supstancama. Crveno vino prokuvano s njim izgubi miris i postane belo! Spada u sintetičke ugljeve (dobijaju se zagrevanjem raznih organskih supstanci). Uzrok njegovim adsoprpcionim osobinama je šupljikavost, velika unutrašnja površina. Najmanja moguća količina jedne hemijske supstance-jedan atom sintetisan je pre 25 godina u Dramšatatu! To je bio atom majntermijuma (Z=109). Dobijen je nuklearnom reakcijom jona gvožđa i mete od bizmuta:

Posle 5ms atom Mt se raspao alfa-raspadom u borijum-262 i tako je detektovan. Alkalide! Alkalidi su kompleksi kod kojih su alkalni metali u -1 oksidacionom stanju (posotje anjoni lakalnih metala, kao natridni, Na-!). Ovi kompleksi nazivaju se kripatati. Otkriveni su 1974. "Aqua regia" ili "carska voda" je smeša azotne i hlorovodonične kiseline. U ovoj smeši, poznatoj još alhemičarima rastvara se zlato (postojano i pri zagrevanju, dejstvu jakih kiselina)! Pri rastvaranju se stvara kompleks zlata.

Vatra je jedan od izuma koji su najviše doprineli razvoju civilizacije. Ali zapaliti vatru nije oduvek bilo tako prosto. Veliku revoluciju donela je godina 1845. i stavljanje u promet prvih šibica. Njihove glave su sadržale beli fosfor (P4) pomešan sa lepkom i oksidativnim sredstvima (sredstva koja pomažu oksidaciju). Zbog upotrebe belog fosfora ove šibice bile su otrovne i lako zapaljive te su zabranjene međunarodnom konvencijom iz 1906. Glave "savremenih" (sigurnih) šibica, uprkos raširenom verovanju, ne sadrže fosfor. Pri njihovoj proizvodnji drvce se prvo uranja u parafin (alkani sa velikim brojem C- atoma, C25H52), a zatim u smešu kalijum-hlorata (KClO3) i nešto antimon-sulfida (Sb2S3). Za dodatnu sigurnost (da se drvce posle upotrebe ne bi ponovo zapalilo) drvce se natapa amonijum-fosfatom ( (NH4)3PO4) i natrijum-sulfatom (Na2SO4). Na levoj i desnoj strani kutijice nalaze se slojevi za trenje u kojima ima malo crvenog fosfora (Pn) i staklenog praha (približno Na2O.CaO.6SiO2). Trenjem glave o stranicu kutijice otkida se i nešto fosfora, koji se pali pod uticajem KClO3, a vatra se dalje prenosi na drvce. Ako kojim slučajem dobro poznajete istočnjačku kuhinju primetili ste da se i pored vrlo širokog spektra upotrebljavanih namirnica (setimo se samo Indijane Džonsa) mleko vrlo retko spominje u kulinarskim receptima. Zašto? Dečiji organizam normalno luči enzim laktazu koji razlaže laktozu - disaharid koji je sastavni deo mleka na dva monosaharida iz kojih je laktoza sastavljena: glukozu i galaktozu.Ova dva monosaharida dalje prelaze krvotok i učestvuju u reakcijama metabolizma svaki na svoj način. Organizami mnogih odraslih ljudi,međutim, naročito orijentalne rase ne luče dovoljno laktaze, pa shodno tome laktoza iz mleka koje unesu u organizam ostaje u digestivnom traktu gde podleže fermentaciji pod uticajem bakterija. Tom prilikom oslobađaju se gasovi poput ugljen-dioksida i organske kiseline koje deluju iritirajuće na organizam. Ovo sve ima za posledicu jedno veoma bolno i neprijatno iskustvno kroz koje često prolaze ljudi sa manjkom enzima laktaze (beta-D-galaktozidaze) ako popiju čašu mleka. Danas postoji mleko u kojem je laktoza već hidrolizovana enzimski tako da ga bez ikakvih problema mogu piti i ljudi kojima nedostaje laktaza.

Grafeni su veliki policiklični aromatični ugljovodonici. Ime su dobili na osnovu toga što donekle podsećaju na grafit. Iako su sintetisani tek u novije vreme već imaju brojne primene, uglavnom kako materijali za specijalne namene u elektronici. Veliku zaslugu za rešavanje problema vezanih za sintezu velikih policikličnih

aromatičnih ugljovodonika ima nemački hemičar Klaus Milen (Klaus Müllen). On je otkrio hemijsku reakciju za dobijanje tačno određenih izomera grafena i metod za prevođenje ovih jedinjenja u lako rastvorljivi oblik. Supstituisani grafeni poznati i "rastvorljivi grafit" ili "tečni grafit" koriste se u raznim modernim uređajima visoke tehnologije. Uglavnom na mestima gde svetlost i elektricitet međusobno reaguju, kao što su fotoćelije, svetlosni senzori, fotodiode i slično.

10 razlika izmedju muškog i ženskog mozga!!! ☺☺☺ Mozak je najznačajniji dio nervnog sistema. Smješten je u lobanjskoj čahuri i obavijen moždanim opnama: tvrdom, paučinastom i mekom. Iako je struktura mozga kod svih ljudi ista, postoje određene razlike između muškog i ženskog mozga. Težina mozga odraslog čovjeka pretežno iznosi 1.350 g, ali intelektualne sposobnosti čovjeka nisu srazmjerne težini i veličini mozga. Osnovni dijelovi mozga su: produžena moždina, varolijev most, hipofiza, moždana greda, mali mozak, srednji mozak, međumozak i veliki mozak. Produžena moždina, varolijev most i srednji mozak zajednički se nazivaju moždano stablo. Centralni kanal kičmene moždine se nastavlja u mozgu, ali se proširuje i obrazuje četiri šupljine-moždane komore, koje su ispunjene likvorom.

Osnovne razlike između ženskog i muškog mozga ogledaju se u sljedećim osobinama: 1. Muški mozak je veći od mozga žena, ali vremenom se smanjuje i to brže nego što je to slučaj kod žena.

2. Ženski mozak je aktivniji uslijed viših temperatura, zbog jačeg sagorijevanja 3. Kada misle, žene aktivnije koriste svoj mozak. 4. Ženski mozak sadrži više sive mase koja je zaslužna za opću inteligenciju čovjeka.

5. Statistike pokazuju da na testovima inteligencije muškarci ostvaruju bolje rezultate od žena za 4 do 5 poena.

6. Prosječni muškarac misli na seks skoro svake minute, dok prosječna žena misli na seks jednom u dva dana. 7. Zašto žene uvijek žele razgovarati? Istraživači su otkrili da vezivanje sa drugim ljudima kroz razgovor potiče centre zadovoljstva u ženskom mozgu, skoro jednakog intenziteta kao i orgazam.

8. Posmatranja su pokazala da bebe djevojčice jače reagiraju na uznemirujuće i tužne zvukove. 9. Zagrljaj u ženinom mozgu izaziva ispuštanje hemikalije koja često uzrokuje osjećaj povjerenja prema osobi koja ju grli. 10. Mnogi istraživači tvrde da muškarci tokom dana koriste manje riječi nego žene. Količina izrečenih riječi, prema različitim studijama, kreće se od 1.000 do 10.000 riječi dnevno.