monetarna ekonomija1

MONETARNA EKONOMIJA

2

POJAM I ZNAČENJE NOVCA

Šta je to novac? Prva asocijacija na novac jeste papirni novac i metalni

novac. Istorijska dimenzija – stoka, srebro, zlato... Nekada: trampa ili robna razmena (koplja za krzno...) Dimenzija situacije – cigarete, sličice... Novac je opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja za isporuku

dobara ili izmirenje duga. Osnovna uloga novca – da olakša i ubrza proces razmene

roba i usluga

3

RAZVOJ NOVCA Metali (gvožđe, bakar, srebro, zlato) – problem: svako

plaćanje zahtevalo proveru količine metala, kvaliteta, finoće...

Da bi se olakšalo plaćanje na metalima se utiskivao žig koji je označavao količinu, kvalitet i sl.

Problemi: habanje, otežan transport, pljačke... Kreću OBVEZNICE – glasile na iznos gotovog novca;

mogle se zameniti za gotov novac Prvi izdavaoci novčanica bili su zlatari u Londonu –

primali gotov novac a za njega su izdavali priznanice (certifikate), kao garanciju imaocu da u svakom trenutku može od zlatara podići iznos naznačenog gotovog novca

4

RAZVOJ NOVCA

Deponovanje kovanog novca kod zlatara (uputnica na drugog zlatara; menice zlatari prebijali kroz neku vrstu kliringa; naplaćivali naknadu za čuvanje novca; izdavali potvrde i onima koji nisu deponovali novac uz naplatu procenta iznad vrednosti potvrde)

Zlatari – prvi bankari Prva banka: Kaza di Sant Djordjo, Đenova 1407.

Potom Marselj, Vencija, Hamburg itd. Iz potvrde se izrodila obveznica a iz sertifikata

banknota

5

RAZVOJ NOVCA Izdavanje banknota (u iznosima većim od stvarno

deponovanog novca) dovelo do povećanja količine novca u opticaju – pored gotovog novca i certifikata, banknote vršile funkciju sredstava plaćanja.

Poraslo interesovanje države – državna regulacija Privilegovane banke (sa dozvolom za izdavanje

banknota); nastaju emisione ili centralne banke. Konture monetarne politike kakvu danas poznajemo

6

Znacenje i funkcije novca

Kako ekonomisti definišu novac? Opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja dobara, usluga i otplate

dugova. Kako osoba u Maloj Krsni definiše novac? Gotovina u džepu i novčaniku! (metalni i papirni novac) Razlika... usko-široko tumačenje pojma novac Transakcioni, štedni depoziti, itd... Razlika... Novac-Bogatstvo...(imovina; pun je ko brod!) Razlika... Novac-Dohodak Dohodak je TOK (priliv), novac je STOK (stanje)

7

FUNKCIJE NOVCA

Sredstvo razmene Obračunska jedinica – iskazuju se cene i

obračunavaju iznosi Slučaj hiperinflacije, dolarizacija (recimo izuzetci)

Čuvar vrednosti – poenta je da li će novac biti bezvredan u nekom budućem vremenu

8

FUNKCIJE NOVCA1. Mera vrednosti – izražava vrednost drugih roba kroz

opredmećeni ljudski rad; merenje vrednosti VS merenje cena; cena neke robe zavisi od vrednosti robe, vrednosti zlata i količine zlata u jednoj novčanoj jedinici; neka stvar može imati cenu a da nema vrednost

2. Sredstvo platnog prometa: R – N – R

3. Novac kao blago – gomilanje = uvećanje bogatstva

4. Novac kao platežno sredstvo – izmirenje obaveza po raznim osnovama

5. Svetski novac – izvan nacionalnih granica pojavljuje kao mera vrednosti, kao opšte kupovno sredstvo, kao platežno sredstvo i kao apsolutno društveno ostvarenje bogatstva

9

NOVAC I FINANSIJSKI SISTEM

Različitim fazama i oblicima novca odgovaraju različiti finansijski sistemi

Evolucija finansijskog sistema – etape: paralelizam ili sistem paralelnog važenja (Au, Ag) bimetalistički sistem (zakonom regulisan odnos Au-Ag) monetalizam (zvanično sredstvo plaćanja ZLATO) sistem zlatnih poluga i sistem zlatnih deviza (novčanice imale

su delimično pokriće u zlatu i mogle da se menjaju za zlato; banknote menjane za zlatne poluge)

sistem slobodnog važenja ili sistem papirnih valuta (papirni novac izdaje država i služi kao sredstvo plaćanja, nije zamenjljiv za zlato; nema nikakvu unutrašnju vrednost pa ne vrši funkciju mere vrednosti, predstavlja novčani izaraz tj. cenu robe)

10

NOVAC

Novac jeste sredstvo plaćanja čija vrednost ili kupovna moć umnogome premašuje troškove njegove proizvodnje.

Novac – gotov novac u opticaju + bankarski depoziti Pored gotovine u svakodnevnim transakcijama novcem imamo i

mogućnost korišćenja bankarskih depozita bankarski depoziti po viđenju – služe kao osnova za transfer

novca i dobijanje čekova koje kasnije ravnopravno možemo da koristimo u platnom prometu pored gotovine koju posedujemo. Na ove depozite se plaća veoma mala kamata;

vremenski (štedni) bankarski depoziti – predstavljaju novac koji se ne može povući putem čekova. U odnosu na bankarske depozite po viđenju, oni su manje likvidni tj. teže se konvertuju u gotovinu ili depozite po viđenju, ali nose daleko veću kamatu.

11

Novčana masa obuhvata gotov novac u opticaju (kovani i papirni novac) i sve one depozite odnosno potraživanja na računima banaka koja služe kao sredstvo plaćana u procesu prometa

Monetarni agregati su monetarni indikatori koji služe za određivanje kvaliteta i funkcija novca u privredi, ali i za vođenje monetarne politike i politike likvidnosti privrede i drugih sektora

MONETARNI AGREGATI

12

Definisanje novčane mase - agregati Definicije nočane mase – monetarni agregati FED (SAD) – M1 definiše kao gotovinu + putnički čekovi +

depoziti po viđenju + ostali transakcioni depoziti. NBS (Srbija) – M1 definiše kao gotovinu + žiro + tekući + računi

lokalnih nivoa vlasti sa kojih se mogu vršiti plaćanja bez ograničenja

FED – M2 definiše kao M1 + oročeni depoziti malih denominacija i REPO ugovori + štedni depoziti + akcije investicionih fondova tržišta novca (brzo likvidni).

NBS – M2 definiše kao M1 + ostali kratkoročni i dugoročni dinarski depoziti.

13

Definisanje novčane mase - agregati FED – M3 = M2 + oročeni depoziti velikih denominacija i REPO

ugovori + evro dolari + akcije investicionih fondova tržišta novca. NBS – M3 = M2 + kratkoročni i dugoročni devizni depoziti NBS – primarni novac (uža i šira definicija) Uža – gotov novac u opticaju + bankarske dinarske rezerve i

drugih sektora (ako postoje) Šira – uža + devizni depoziti banaka i drugih sektora

14

Teorijski pristupi formiranja novčana mase: Monetaristi (novac nezavisna varijabla koju može

samostalno određivati centralna banka, nezavisno od faktora koji determinišu tražnju novca)

Kejnzijanci (novac zavisna varijabla jer formiranje novčane mase treba da zavisi od visine tražnje na kratak rok od strane nebankarskog sektora)

Teorijski pristup formiranju NM

15

Prava mera novca za CB...M1, M2, ili M3? Teško definisati...različita razvijenost ekonomsko-finansijskog

sistema Prati se kretanje monetarnih agregata Ako je kretanje ujednačeno onda je CB lakše da donosi odluke u

pogledu monetarne politike sa ciljem usmeravanja sveukupnog ekonomskog sistema

Međutim, ako kretanje nije ujednačeno onda postoji problem, i CB mora da se fokusira na monetarni agregat za koji misli da ima najveće uticaje na ekonomske performanse

16

0

200.000

400.000

600.000

800.000

1.000.000

1.200.000

1.400.000

1.600.000

Јан. Феб. Март Апр. Мај Јун Јул Авг. Септ. Окт. Нов. Дец. Јан.

M1

M2

M3

17

CENTRALNA BANKA

Centralna banka je glavni igrač na finansijskom tržištu

Ona inicijalno kreira i upravlja novčanom masom putem regulisanja ponude novca

Centralna banka nije jedina koja kreira novčanu masu – tu su i poslovne banke

Hajde da vidimo uprošćen bilans Centralne banke

18

BILANS CENTRALNE BANKE

BILANS CENTRALNE BANKE AKTIVA PASIVA

DEVIZNE REZERVE PRIMARNI NOVAC DOMAĆA AKTIVA GOTOV NOVAC U OPTICAJU REZERVE

19

CENTRALNA BANKA

Pasiva centralne banke čini PRIMARNI NOVAC ili MONETARNU OSNOVU

Primarni novac često se označava i kao M0 Pored M0 imamo i šire monetarne agregate tj.

novčane mase, M1, M2, M3... Šta je poenta? Poenta je da osim novca koji

je kreiran od strane CB-a, i poslovne banke mogu da kreiraju novac!

20

NOVAC I POSLOVNE BANKE

Šta smo rekli, u svakodnevnim transakcijama novcem imamo i mogućnost koršćenja bankarskih depozita

Osnovna suština bankarskog poslovanja jeste razlika između aktivne i pasivne kamatne stope, tj. banke prikupljaju novac i za to plaćaju pasivnu kamatu, a zatim taj novac plasiraju onima kojima je potreban a za to naplaćuju aktivnu kamatu.

Ako već koristimo termine aktivna i pasivna kamata, onda je očigledno da i BANKE imaju bilans koji se sastoji od AKTIVE i PASIVE.

21


AKTIVA BANAKA – krediti preduzećima i firmama, kupovina finansijskih HOV, kao što su kratkoročne i dugoročne obveznice, akcije...

PASIVA BANAKA – depoziti po viđenju, oročeni depoziti, zaduženja banke na finansijskom tržištu...

22


Kako banke kreiraju novac? Proces kreiranja novca ćemo malo drugačije posmatrati u

odnosu na primer u knjizi... Recimo da je CB kreirala 100 jedinica gotovog novca koji je

raspodeljen domaćinstvima i preduzećima. Novac u džepu ne nosi PRINOS i ako Vam nije preko potreban

svakako ćete želeti da ga uložite kako bi ostvarili određen prihod. Gde možete da ga uložite?

U..u..u.. Ba..Ba...BANKU! Kada uložite novac u BANKU, banka Vam plaća pasivnu kamatu,

što znači da se uložen novac, depozit, nalazi u PASIVI POSLOVNE BANKE

23


Šta se dalje dešava? Bankari neće novac da drže u trezoru, oni taj novac žele da investiraju, plasiraju, onima kojima je potreban po aktivnoj kamatnoj stopi.

To znači da se krediti koje odobravaju nalaze na strani AKTIVE u bilansima BANAKA.

Da li BANKE odobravaju u formi kredita svih 100 jedinica depozita?

Ne! Jedan deo novca BANKE u formi REZERVE banke odvajaju i

drže kod CB! Zašto?

24


PROBLEM LIKVIDNOSTI Problem likvidnosti generalno posmatrano ima dve dimenzije:

POSLOVANJE BANKE I PROBLEM POVERENJA Ako banka ‚‚loše‚‚ plasira novac, ili plasira u visoko rizične

projekte, može se naći u problemu da aktiva ne generira dovoljno novca kojim bi se servisirale obaveze koje ima prema svojim deponentima na strani PASIVE.

Takođe, građani i firme mogu usled nepovoljne ekonomske situacije ili nepoverenja u poslovne banke da se pojave na šalterima i zahtevaju svoj novac...e, u toj situaciji postavlja se pitanje ŠTA AKO BANKE NEMEJU NOVAC DA ISPLATE SVOJIM DEPONENTIMA? PANIKA, HAOS...BANKROTSVO!

25


Poenta je u sledećem – da banke ne bi došle u problem NELIKVIDNOSTI one deo depozita izdvajaju u formi rezervi i time sebi obezbeđuju SIGURNOST da će moći da isplate sve deponente koji žele svoj novac

26


Da se vratimo na naš primer kreiranja novca...znači građani i firme su položili 100 jedinica u formi depozita.

Banka ulaže taj novac ali ne svih 100 jedinica, recimo da 10% izdvaja u formi REZERVI kod CB-a.

Znači 90 jedinica ide, recimo, u formi kredita građanima i firmama. Za taj novac građani i firme plaćaju svoje obaveze, kupuju proizvode i usluge, itd, itd...

Šta se dešava kada neko dobije tih 90 jedinica? On taj novac ponovo može da položi u banku u formi depozita.

BANKA tada ima povećanje depozita za dodatnih 90 jedinica, i opet ima mogućnost da taj novac uloži kako bi zaradila na razlici između aktivnih i pasivnih kamatnih s.

27


Da li BANKA ulaže svih 90 jedinica? Ne! Deo ponovo izdvaja u formi REZERVI (10%), a

ostatak od 81 jedinice plasira u formi kredita... Ulazimo u novi krug... Da li kapirate kako banke kreiraju novac? Ponovo imamo mehanizam multiplikacije, vidite da u

SUŠTINI EKONOMIJA NISU DEFINICIJE VEĆ MEHANIZMI KOJI OMOGUĆAVAJU FUNKCIONISANJE SISTEMA

28

MONETARNI MULTIPLIKATOR

MONETARNI MULTIPLIKATOR predstavlja odnos između novčane mase i primarnog nova (monetarna osnova)

M0 = Gop + R

M1= Gop + D

m = M1/M0

Monetarni multiplikator pokazuje za koliko će se promeniti novčana masa usled jediničnog povećanja primarnog novca.

29

Monetarni multiplikator Suštinu monetarnog multiplikatora najlakše ćemo shvatiti

prikazanom grafičkom analizom razlike između primarnog novca M0 i novčane mase M.

PRIMARNI NOVAC NOVČANA MASA

S obzirom da je gotov novac u opticaju identična komponenta, razlika između primarnog novca i novčane mase jednaka je razlici između depozita banaka i rezervi banaka kod centralne banke. Depoziti su veći od kredita iz razloga što poslovne banke imaju obavezu da samo deo depozita drže kod centralne banke kao rezervu. Monetarni multiplikator stoga predstavlja odnos između novčane mase i primarnog novca i pokazuje za koliko će se promeniti novčana masa usled jediničnog povećanja primarnog novca.

Gotov novac u opticaju

Gotov novac u opticaju

Rezerve

Depoziti

30

MONETARNI MULTIPLIKATOR

Monetarni multiplikator zavisi od ponašanja tri različita tipa ekonomskih učesnika – centralne banke, poslovnih banaka i stanovništva.

Centralna banka vrednost monetarnog multiplikatora reguliše promenom stope obaveznih rezervi.

Poslovne banke pored obaveznih rezervi mogu odlučiti da izdvoje dodatne rezerve što takođe utiče na vrednost multiplikatora.

Na kraju odluka stanovništva u pogledu koliko finansijskih sredstava će držati u formi gotovog novca, a koliko u formi depozita takođe utiče na vrednost multiplikatora.

Na primer, odluka stanovništva da celokupnu finansijsku aktivu drži u formi gotovog novca podrazumevala bi da vrednost monetarnog multiplikatora iznosi jedan, što automatski podrazumeva jednakost između primarnog novca i novčane mase.

31

CENTRALNA BANKA i PONUDA NOVCA

Šta se dešava ako CB poveća stopu obaveznih rezervi? Kako onda utiče na ponudu novca?

Poslovne banke moraju da izdvajaju veći procenat novca u odnosu na depozite, što znači da se smanjuje količina novca u procesu multiplikacije, a samim time se smanjuje i monetarni multiplikator.

Zaključak: Povećanje stope obaveznih rezervi smanjuje novčanu masu, i obrnuto

OK? Pored stope obaveznih rezervi CB ima na raspolaganju i DISKONTNU STOPU i OPERACIJE NA OTVORENOM TRŽIŠTU kao instrumente na osnovu kojih reguliše ponudu novca

32


DISKONTNA STOPA je kamatna stopa koju centralna banka naplaćuje bankama koje pozajmljuju gotovinu kod nje. Često se smatra kao ‚‚kaznenom‚‚ kamatnom stopom

Banke su dužne da drže propisan zakonski minimum obaveznih rezervi, i ako padnu ispod tog nivoa onda moraju da pozajme novac od CB po diskontnim stopama što predstavlja značajan trošak. Banke žele to da izbegnu.

Ako CB poveća diskontnu stopu, onda će banke izdvajati više obaveznih rezervi kako bi predupredile trošak zaduživanja po diskontnim kamatama.

Zaključak: povećanje diskontne stope utiče na smanjenje ponude novca, i obratno

33


OPERACIJE na OTVORENOM TRŽIŠTU predstavljaju standardni metod u modernim ekonomijama preko koga centralne banke regulišu ponudu novca

Operacije na otvorenom tržištu podrazumevaju da centralna banka menja ponudu novca kupovinom ili prodajom hartija od vrednosti na finansijskom tržištu.

Ako centralna banka želi da poveća ponudu novca, ona kupuje obveznice koje plaća kreiranjem novca. Ova operacija se naziva – ekspanzivna operacija na otvorenom tržištu. Znači situacija kada centralna banka povećava ponudu novca, podrazumeva da centralna banka vodi ekspanzivnu monetarnu politiku.

Ako centralna banka želi da smanji ponudu novca u ekonomiji, ona prodaje obveznice i na taj način povlači novac iz opticaja. Ova situacija podrazumeva da centralna banka vodi restriktivnu monetarnu politiku.

34


Kako to funkcioniše sa OPERACIJAMA na OTVORENOM TRŽIŠTU?

Poćićemo od analize mehanizma kojim regulišemo željeni nivo likvidnosti

Zašto? Zato što gotov novac ne nosi prinos, i pojedinac na finansijskom

tržištu stalno pravi trade-off između LIKVIDNOSTI i PRINOSA Rekli smo da operacije na otvorenom tržištu podrazumevaju

kupovinu i prodaju HOV

35


Nas interesuje CENA tih HOV tj. kamatna stopa Zašto cena? Zato što se HOV emituju po nominalnoj vrednosti koja

podrazumeva obavezu emitenta da na dan dospeća isplati nominalni iznos na koji HOV glasi. Nominalni iznos obuhvata i prinos koji ostvarujemo na osnovu kamatne stope.

To znači da se obveznice na tržištu prodaju po ceni koja je manja od nominalne vrednosti na koju glase. Cena obveznice je manja upravo za prinos koji ostvarujemo po osnovu kamatne stope.

36


Primer: Nominalni iznos obveznice 100din, kamatna stopa 5%. Cena obveznice će biti

P = 100 / (1+r) = 100 / 1.05 = 95.24 din Obveznicama se može trgovati na tržištu do trenutka dospeća,

što znači da se cena i r mogu menjati. Rast cene obveznice = smanjenje prinosa tj. kamatne stope Smanjenje cene obveznica = povećanje prinosa tj. kamatne

stope r = (100 – P) / P

37

RAVNOTEŽA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

Ravnoteža na tržištu novca podrazumeva jednakost ponude i tražnje za novcem.

Tri faktora koja određuju tražnju za novcem su: Kamatna stopa. Nivo cena (pretpostavićemo da su FIKSNE) Realni nacionalni dohodak tražnju za novcem možemo izraziti kao:

Md = P L(Y,r)Md/P = L(Y,r)

Realna tražnja za novcem nije tražnja za određenim brojem novčanih jedinica već je to tražnja za određenom kupovnom snagom novca.

38

r r0 r1 L(Y,r) Md/ P

39


PONUDA NOVCADefinisanje agregata M1 ukazuje nam da postoje 2 izvora

kreiranja ponude novca. Centralna banka (gotov novac u opticaju), poslovne banke (depoziti po viđenju)

CB može indirektno putem svojih instrumenata uticati na ponašanje poslovnih banaka, te ćemo stoga u nastavku podrazumevati da glavni izvor ponude novca na novčanom tržištu čini CB.

CB ima mogućnost da kreira ponudu novca u skladu sa agregatno tražnjom za novcem

Realna ponuda = realna tražnja

40

r Ms/ P r0 A L(Y,r) Ms/ P

41


Da imamo ravnotežu, ali još uvek nemamo jasno predstavljen mehanizam na osnovu kojeg dolazimo do ravnoteže u situaciji kada postoji nesklad između ponude i tražnje za novcem.

Hajde da vidimo šta se dešava ako na finansijskom tržištu imamo VIŠAK LIKVIDNOSTI (realna ponuda veća od realne tražnje; tačka B), ili pak MANJAK LIKVIDNOSTI (realna ponuda manja od realne tražnje; tačka C)

42

r Ms/ P r1 B r0 A C L(Y,r) Ms/ P

43


POENTA: Ako imamo višak realne ponude u odnosu na realnu tražnju za novcem, kamatna stopa se smanjuje

POENTA: Ako imamo višak realne tražnje za novcem u odnosu na realnu ponudu novca, kamatna stopa raste.

monetarna ekonomija1

Documents