Naziv fakulteta

SEMINARSKI RADTema: Evropska monetarna unija

Mentor:

Student:

Sabac, jun 2010.

1

UVOD

"Drave lanice Evropske zajednice tee da obezbede skladni razvoj smanjenjem razlika koje postoje u stepenu razvijenosti odreenih regiona i zaostalosti manje privilegovanih regiona" (Preambula Rimskog ugovora, 1958.) Stvaranje jedinstvene valute bio je dug proces od istorijskog znaaja. Pre manje od jednog veka, Evropu su karakterisali politiki nemiri i ekonomsko rasulo. Motivi za poetak integracije su brojni. Postojala je elja stvaranja demokratski ureene Evrope kao alternative odbaenoj nacionalistikoj vladavini. Takva Evropa je trebala da postane zajednica mira i mesto koje prua ekonomsku sigurnost svojim dravljanima. Potpisivanjem Rimskog i Pariskog ugovora evropski lideri zapoeli su izgradnju ujedinjene Evrope. Od tada, Evropa je postigla mnogo. Sigurno, jedno od najznaajnijih dostignua bilo je uspostavljanje zajednikog trista, sa slobodnim protokom robe, kapitala i ljudi. Nakon toga, ne manje vana, stvorena je Evropska monetarna unija sa 11 lanica na poetku, a ve sada sa 16. Generalno, zemlja ne postaje lan evrozone odmah nakon pristupanja Evropskoj uniji. Umesto toga, zemlja postaje lanica koja podlee pravilu privremenog odstupanja.1 Ovakve zemlje imaju niz obaveza. One moraju da sprovode zajedniku politiku deviznog kursa (ukljuivanje u Mehanizam odravanja utvrenih deviznih kurseva - ERM2), a da sopstvenu ekonomsku politiku posmatraju kao zajedniku brigu. Meutim, samo koordinisanje politika nije dovoljno. Da bi ule u Evropsku monetarnu uniju, zemlje moraju da ispune niz kriterijuma pravne i ekonomske konvergencije. Kriterijumi pravne konvergencije obavezuju zemlje koje apliciraju za prijem u evrozonu da stvore odgovarajue pravne osnove za uestvovanje u monetarnoj uniji, od kojih je najvanija nezavisnost centralne banke. Za razliku od njih, kriterijumi ekonomske konvergencije obavezuju zemlje koje ele da uu EMU da stvore ekonomske uslove koji omoguavaju odravanje stabilnosti cena i obezbeuju usklaenost na nivou evrozone. Ovaj rad analizira stvaranje Evropske monetarne unije, kriterijume konvergencije, nain na koji su oni uvreni i kako se, odnosno, koliko ih zemlje potuju nakon pristupanja evrozoni, ulogu Evropske centralne banke u kreiranju monetarne politike EU, kao i prednosti i nedostatke EMU.

1. STVARANJE EVROPSKE MONETARNE UNIJESigurno jedan od najkomplikovanijih koraka u evropskim integracijama bio je stvaranje Evropske monetarne unije (EMU). Ono je prvi put spomenuto u Marjolin memorandumu 2 Evropske komisije iz 1969. godine. Meutim, problem koji je tada postojao, odnosio se na ve uspostavljen sistem meusobno fiksiranih kurseva3. Tek kada je bilo jasno da bretonvudski sistem vie ne funkcionie, mogla se zapoeti monetarna integracija. 1.1. ERM i Delorov izvetaj

1Eng. Member state with a derogation. 2 Smatra se formalnim poetkom evropske monetarne integracije 3 Uspostavljen u Breton- Vudsu2

Ideja o monetarnoj uniji zvanino oivljava na samitu u Hagu 1969. godine. Na inicijativu samita napravljen je Vernerov izvetaj, 1970. godine. Izvetaj je predlagao uvoenje fiksnih deviznih kurseva valuta EU sa uskim prostorom za fluktuacije. Zemlje lanice EEZ6 su marta 1971. godine otpoele proces stvaranja monetarne unije. Utvrena je zona meusobne fluktuacije est valuta od +/- 2,25% (ukupno 4,5%)4. Centralne banke su morale da interveniu korienjem deviznih rezervi tako da valuta u svakom sluaju ostane u dozvoljenom okviru, a to blie kursu na sreditu doputenog intervala. Meutim, takav sistem nije dobro funkcionisao. Osnovan je i Evropski monetarni fond (European Monetary Cooperation Fund) koji je trebao da odrava sistem fluktuacija. Javljali su se brojni problemi. Valute koje su tek izale iz sistema Breton-Vudsa teko su se zadravale u okviru dozvoljene fluktuacije, a inflacija je rasla u razvijenim zemljama. Stoga je, 13. marta 1979. godine, na osnovu odluke Saveta ministara uveden Evropski monetarni sistem (EMS) koji je trebao da uvede ogranienja za meusobne fluktuacije valuta zemalja lanica EU pod nazivom ERM (Exchange Rate Mechanism). To je sistem fiksiranih deviznih kurseva koji bi se povremeno prilagoavali trinim kretanjima5. Istovremeno je uveden eki (eng. ECU, European Currency Unit) - monetarna jedinica koja je predstavljala razliite fiksirane koliine svake od valuta u EMS. 6 Ba kada je delovalo da EMS savreno funkcionie, nekoliko valuta je ispalo iz sistema zbog prekoraenja dozvoljenog nivoa fluktuacija. Iz EMS-a su ispali funta, lira, peseta i escudos. 1988. godine, Evropski savet je odluio da obnovi program monetarne integracije. Na elu komiteta bio je ak Delor (tadanji predsednik Evropske komisije). Delorov izvetaj podrazumevao je stvaranje Evropske monetarne unije u 3 stepena koji su izvedeni u sledeim periodima: 1. Prvi stepen: 1. jul 1990. - 31. decembar 1993. godine. Aktivnosti u okviru prvog stepena podrazumevale su stvaranje bolje interakcije kapitalnih trita. To se odnosilo na smanjivanje razlika u ekonomskim politikama zemalja lanica, uklanjanju prepreka za finansijske tokove, upotpunjavanje zajednikog trita...

2. Drugi stepen: 1. januar 1994. - 31. decembar 1998. godine. Trebalo je stvoriti ustanove koje e 3.sprovoditi poslove u vezi sa monetarnom integracijom. Nakon drugog stepena, ERM se zamenjuje sa ERM2. Trei stepen: 1. januar 1999. - do daljnjeg. Meusobno su fiksirani kursevi onih valuta koje su se kvalifikovale za evrozonu.

EMS se raspada 1992. godine ispadanjem nekoliko valuta. Praktino je samo holandski gulden sve vreme ostao u okviru +/- 2,25% prema nemakoj marki. Sve je ukazivalo na nove mukotrpne pregovore. Najvei protagonisti postavljanja izuzetno strogih kriterijuma bili su tadanji predsednik Bundesbank, Karl Oto Pel, i guverner engleske centralne banke, Robin Lig-Pimberton. Zamiljeno je stvaranje federacije centralnih banaka koje ispunjavaju uslove za to. Na elu Federacije je bila Evropska monetarna ustanova (eng. EMI -European Monetary Institution) koja je poela da funkcionie 1994. godine sa seditem u Frankfurtu. EMI je imala zadatak da pripremi ulazak u treu etapu EMU i to prvenstveno kroz:

Intenzivniju koordinaciju nacionalnih monetarnih politika, sa ciljem osiguravanja monetarne stabilnosti, Stvaranje okvira za jedinstvenu monetarnu politiku evropskog sistema centralnih banaka, posebno kroz razvijanje monetarne strategije i odgovarajue monetarne instrumente, Redovno publikovanje izvetaja o napretku u treoj etapi EMU.

4 Mehanizam je popularno nazvan "zmija" zbog izgleda grafikog prikaza kretanja kurseva. 5 Izvor: Prokopijevi, M., 2005., Evropska unija: uvod, Slubeni glasnik, Beograd, strana 184 6 Kao mera (ne)poeljnosti odstupanja valuta uveden je indikator divergencije", ali nije stupio na snagu usledprotivrenosti sa idejom da EMS bude antiinflatorni reim. Pre nego to je 1979. godine nazvana eki, evropska monetarna jedinica se zvala UA (Unit of Account) i EUA (European Unit of Account).

3

1993. goodine, Savet ministara utvruje nove granice fluktuacije kako se ne bi ponovila pria sa ERM. Naime, granice su sa +/- 2,25% pomerene na +/-15%, to je ukupno 30%. Sve zemlje lanice EMU morale su da ispunjavaju odreene kriterijume poev od najmanje dve godine od ulaska i kasnije sve vreme boravka u EMU. Valute su morale da budu trino konvertibilne, to znai da se ukidaju sva ogranienja na kapitalne i tekue transakcije u toj valuti. Evropska monetarna unija poiva na7: Harmonizaciji monetarnih politika zemalja lanica - zemlje koje uu u monetarnu uniju ne mogu samostalno voditi monetarnu politiku. Zajednikoj centralnoj banci - radi operativnog delovanja, jedinstvena valuta mora da ima ustanovu koja e obavljati zajednike poslove. Zajednikim rezervama - zemlje unutar monetarne unije mogu imati svoje rezerve, ali sa njima mogu raspolagati usklaeno sa drugim zemljama lanicama.

1.2. Uslovi ulaska u EMU Trei stepen monetarne integracije podrazumevao je postojanje zajednike valute (evro) i Evropske centralne banke (ECB). Evro je uveden 1. januara 1999. godine u odnosu 1:1 prema ekiju. Uspostavljen je fiksni odnos evra prema 12 valuta: 13,7603 prema austrijskom ilingu (ATS), 40,3399 prema belgijskom franku (BEF), 1,95583 prema nemakoj marki (DEM), 166,386 prema panskoj pezeti (ESP), 5,94573 prema finskoj marki (FIM), 6,55957 prema francuskom franku (FRF), 340,750 prema grkoj drahmi (GRD), 0,787564 prema irskoj funti (IEP), 1936,27 prema italijanskoj liri (ITL), 40,3399 prema luksemburkom franku (LUF), 2,20371 prema holandskom guldenu (NLG), 200,482 prema portugalskom eskudosu (PTE)8 Da bi pristupile monetarnoj uniji, zemlje moraju da ispune odreene uslove koji se nazivaju uslovi konvergencije. Postoje dve grupe uslova. Prvu grupu ini zakonska konvergencija, to znai da zemlje lanice monetarne unije moraju da prilagode sopstvenu regulativu regulativi monetarne unije. Drugu grupu ine ekonomski kriterijumi, koji se nazivaju kriterijumi konvergencije ili mastrihtski kriterijumi. Oni su definisani Ugovorom iz Mastrihta iz 1992. godine. Na samom poetku bili su odreeni tekstom Ugovora (lanak 121), da bi preciznije odrednice bile prikazane u Protokolu Ugovora. Formalno, postoji etiri kriterijuma, ali

7Prema: Prokopijevi, M. 8 Izvor: Prokopijevi, M., 2007., Evropska monetarna unija, Graevinska knjiga a.d., Beograd, strana 62.4

zvanino ih je pet, jer je kriterijum koji se odnosi na budetsku poziciju podeljen na dva. Mastrihtski kriterijumi se dele na tri monetarna i dva fiskalna. Zemlje kandidati za ulazak u EMU moraju ispuniti svih pet kriterijuma kako bi usvojile evro. Ti kriterijumi su osmiljeni tako da omoguavaju pojedinim zemljama da potvrde koheziju svoje politike cenovne stabilnosti i privrednog razvoja u nameri da stvore solidnu osnovu za stabilni euro novac. Kriterijumi su: 1. Prosena stopa inflacije dotine zemlje ne sme, kao gornja granica, biti via od 1,5 procentnih poena u odnosu na prosek stopa inflacije u tri zemlje Evropske unije s najniom stopom inflacije. Inflacija e se meriti indeksom cena na malo na uporedivoj osnovi. Kao referentni iznosi, u obzir se uzimaju podaci iz svih lanica Unije, a ne samo iz evrozone9; 2. Dugorone nominalne kamatne stope tokom godine ne smeju da odstupaju vie od 2 procentna poena u odnosu na kamatne stope tri najuspenije zemlje Unije, odnosno tri zemlje sa najniim kamatnim stopama10;

3. Mora se potovati granica odstupanja valuta od +/- 15% koju predvia ERM2 tokom dve godine pre 4. 5.uvoenja treeg stepena EMU, bez devalvacije svoje valute u odnosu na druge valute zemalja EU11; Javni dug ne sme biti vei od 60% BDP-a date zemlje osim ako se taj udeo znaajno smanjuje i pribliava referentnoj vrednosti zadovoljavajuom brzinom; Budetski deficit ne sme prelaziti 3% BDP-a date zemlje osim u sluajevima kada je deficit znaajno i kontinuirano smanjivan i pribliava se referentnoj vrednosti, ili je ta referentna vrednost kratkotrajno prebaena, to je privremena i vanredna pojava12.

Prva tri su monetarni, a poslednja dva predstavljaju fiskalne kriterijume konvergencije. Ovih pet kriterijuma su veoma poznati u profesionalnim ekonomskim krugovima, dok je manje poznato da su Ugovorom iz Mastrihta definisani jo neki dodatni kriterijumi kao to je, na primer, pozicija tekueg bilansa prema bilansu plaanja i sl. to se tie potovanja kriterijuma, sve lanice Evropske unije moraju da ih se pridravaju dve godine pre ulaska u EMU i sve vreme lanstva, dok se ostalim zemljama preporuuje da ih potuju. Dakle, Mastrihtski kriterujumi se odnose samo na zemlje koje ele da uu u evrozonu. Takoe, mnogi autori spominju da tenja ka ispunjenim kriterijuma mnogo utie na samopotovanje zemalja koje su, formalno govorei, relativno daleko od ulaska u EMU. Tome svedoe i brojni izvetaji koje takve zemlje alju Evropskoj komisiji - isto da bi prikazale njihov napredak. Najbolji primer daje Albanija koja je pre vie od deset godina prikazala izuzetan korak napred u ispunjavanju kriterijuma iako je u to vreme bila daleko od ulaska ne samo u EMU ve generalno, u Evropsku uniju. U ovakvim sluajevima, svi ti izveaji imaju neformalan karakter. Meutim, pre ulaska u Evropsku uniju, postoji praksa proveravanja napretka u ispunjavanju kriterijuma zemalja kandidata zasnovana na: a) stepenu ispunjenosti koji pokazuje brzinu kojom zemlje mogu da uu u ERM2, odnosno EMU; b) stepenu ispunjenosti kriterijuma na osnovu ega zemlje kandidati mogu da se uporede sa zemljama lanicama. Spomenuto je ve da se kriterijuma konvergencije zemlje moraju da se pridravaju najmanje dve godine pre ulaska u evrozonu, dok se ostalim zemljama preporuuje da ih se pridravaju. To nije sluaj jedino sa

9 U Ugovoru se navodi: Postizanje visokog nivoa stabilnosti cena (...) bie vidljivo iz stope inflacije koja je bliska onojkoju postiu tri zemlje s najstabilnijim cenama." 10 U Ugovoru se navodi: Postojanost konvergencije koju ostvari zemlja lanica (...) izraava se pomou nivoa dugorone kamatne stope". 11 U Ugovoru se navodi: Odravanje normalnih fluktuacija u granicama odreenim ERM, tokom najmanje dve godine bez devalvacije u odnosu na bilo koju valutu zemlje lanice". 12 U Ugovoru se navodi: Pokazatelj odrivosti dravnih finansija (...) definisan je umerenim proraunskim deficitom".

5

pravilom budetskog deficita kog sve zemlje moraju da se pridravaju. Iz toga je izuzeta jedino Velika Britanija kojoj je dozvoljeno da "pokuava da izbegne" preterani budetski deficit. Razlika u vezi istog koja se javlja izmeu zemalja evrozone i zemalja van evrozone jesu kazne. Prema regulativama Unije i Evropske centralne banke nisu bile predviene kazne za naruavanje Mastrihtskih kriterijuma. Taj nedostatak je uklonjen 1997. godine Paktom stabilnosti i rasta, usvojenim na Nemaku inicijativu. Za naruavanje ostalih kriterijuma nema kazne, osim opomene koju alju Komisija ili Evropska centralna banka. Kriterijumi konvergencije imaju viestruku svrhu. Generalno, ideja je bila da monetarnu uniju mogu formirati samo zemlje koje su postigle zavidan nivo harmonizacije osnovnihmakroekonomskih politika. Na taj nain moe se utvrditi da e jedinstvena monetarna politika biti uspena, a jednistvena valuta stabilna i jaka. Kriterijumi konvergencije proistekli su iz tadanje monetarne situacije u Nemakoj. Bilo je potrebno stvoriti valutu koja e biti stabilna kao nemaka marka. Takoe, bilo je potrebno utvrditi koliko bi zemalja moglo da ispuni kriterijume. Jedna od injenica bila je da nema svrhe uvoditi zajedniku valutu za manje od sedam zemalja, te su iz tog razloga postavljeni malo slabiji kriterijumi. Naime, isti su bili voeni uglavnom stagnantnim privredama. Na primer, granica od 3% budetskog deficita mogla je da se postavi na 2%, jer je za razvijene zemlje 3% deficita visok nivo. Slino je i sa javnim dugom. Meutim, veina zemalja EU15 ve je bila izuzetno zaduena, i nije se moglo oekivati da taj bilans naglo opadne. S druge strane, mnogi ekonomisti tog doba stajali su na stanovitu da je osnovna ideja Mastrihtskih kriterijuma bila spreavanje ulaska severnih, finansijski manje razvijenih, zemalja u EMU. U prvoj fazi bi samo finansijski jae zemlje ule u EMU. To su uglavnom bile zemlje koje su se okupljale oko nemake marke. 1.3. Ocena kriterijuma konvergencije

Kriterijum stabilnosti cenaMnogi smatraju da je ovaj kriterijum suvie relativiziran. Ukoliko je referentna vrednost previe visoka, na primer 3%, tada bi zemlje sa inflacijom od 4,5% mogle da ispunjavaju ovaj kriterijum, a za njih bi se teko moglo do kae da imaju stabilne cene. Neki autori ukazuju da bi moda bilo bolje kada bi se koristio apsolutni standard, od recimo 2%, ili nia godinja inflacija. Upravo zbog toga je vano da najuspenije tri zemlje ostvare na zavidno niskom nivou inflaciju kako bi svi uivali visoki kredibilitet i odravali stabilnost cena. 13 Ovo merilo inflacije od 1,5 procentnih poena rezultat je kompromisa inflatornih valuta. Kao to je reeno, inflacija od 1,5 procentnih poena iznad proseka ne mora biti u svakom sluaju niska. Na primer, kada bi taj prosek ostvarile tri male zemlje, kao to su Malta, Slovenija i Luksembrug, sve ostale zemlje imale bi viu stopu i teko bi se uklopile u predvieno ogranienje.

Stabilan devizni kursKriterijum treba da ukae na sposobnost potencijalnih EMU lanica da se uzdre od korienja deviznog kursa kao instrumenta manipulisanja eksternim ekonomskim uslovima. Kada je zakljuen Ugovor iz Mastrihta 1991. godine, utvrene su normalne" ERM margine (+/- 2,25%). Meutim, nakon irenja margina (15%) 1993. godine, poelo je da se postavlja pitanje o normalnom". Fluktuacije u tako irokim granicama sigurno nisu bile odreene Ugovorom. Iz tog razloga su 1994. godine ministri finansija EU najavili svoje opredeljenje da e prilikom odluivanja o prijemu u EU uzeti u obzir stvarno kretanje deviznih kurseva.

13Prosena stopa inflacije 1995. godine iznosila je 1,4% (Finska, Belgija i Nemaka)6

Dugorone kamatne stopeIspunjavanjem ovog kriterijuma zemlja dokazuje da je njena politika stabilnosti i konvergencije bila uspena i da je tritima obezbedila nisku dugoronu kamatu. U vreme kada je zakljuen Ugovor, namera je bila da se u obzir uzme injenica da istrajna politika stabilnosti ponekad donosi dobitak kroz niske dugorone kamate. U sluaju ovog kriterijuma odabrana je nominalna, a ne realna kamatna stopa, to je izazvalo nezadovoljstvo i otre primedbe ekonomista.

Budetski deficit i javni dugOva dva fiskalna kriterijuma treba da osiguraju da zajednika monetarna politika ne bude uzdrmana labavim nacionalnim budetskim politikama koje bi vodile rastu kamata u celoj Uniji i ugrozile privredni rast svih lanica. Ogranienje od 3% deficita ne znai da zemlje treba da imaju taj nivo godinama. Naime, on se podrazumeva za periode recesije i stagnacije, dok bi u godinama prosperiteta zemlje trebalo da imaju budetski suficit.

Da li kriterijumi konvergencije imaju smisla samo do ulaska zemlje u EMU?Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Moemo posebno razmatrati fiskalne i monetarne kriterijume. Konzistentno je da je ispunjenje monetarnih kriterijuma vano do ulaska u EMU, jer, nakon ulaska, zemlje se ukljuuju u sistem jedinstvene monetarne politike. Unutar evrozone samo jedinstvena monetarna politika vodi rauna o kamatnim stopama i inflaciji. Upravo zbog toga bi bilo besmisleno ispitivati kako zemlja lanica EMU ispunjava monetarne kriterijume konvergencije, kada ista nije vie u njenim rukama. Meutim, logino je da na lokalne stope inflacije i kamatne stope utiu lokalni faktori,14 te se zbog toga ovi pokazatelji razlikuju meu zemljama lanicama evrozone. Drugaija je situacija sa fiskalnim kriterijumima konvergencije. Nasuprot monetarnoj, fiskalna politika ostaje u rukama zemalja lanica nakon ulaska u evrozonu. Naravno, ona tada postaje za stepen limitirana jer deo nadlenosti preuzimaju zajednike institucije Evropske unije. To podrazumeva sledee: ukoliko bi dolo do velike ekspanzije fiskalnih mehanizama (koji su u rukama zemalja lanica), ne bi dolo do negativnog odraaja na jedinstvenu monetarnu politiku. Ipak, bilo je potrebno vriti kontrolu ovih fiskalnih kriterijuma, to je i postalo praksa 1997. godine potpisivanjem Pakta o stabilnosti i rastu. 1.4. Pakt stabilnosti i rasta Cilj Pakta je odravanje proraunske discipline u zemljama lanicama nakon uvoenja evra. injenica da su zdrave javne finansije nuan uslov za postizanje i ouvanje celukopne makroekonomske stabilnosti, nametnula je potrebu za definisanjem stabilnog okvira fiskalne politike utemeljene na pravilima. Konaan dogovor o tekstu Pakta stabilnosti i rasta postignut je 1997. godine. Pakt je stupio na snagu 1. januara 1999. godine.15 Osnovni cilj Pakta bio je postavljanje fiskalne discipline kao temelja EMU. Zemljama koje su uvele evro, fiskalna disciplina omoguuje jaanje uslova za postizanje stabilnosti cena i odriv rast. Pakt o stabilnosti i rastu definie zdravu fiskalnu politiku kao onu u kojoj je proraunski saldo blizu ravnotee ili u

14 Lokalne stope inflacije zavise od lokalnih cena rada, poreza i sl. 15 Pravno gledano, Pakt o stabilnosti i rastu ine: Resolution of the European Council on the SGP; Council Regulationon the strengthening of the surveillance and coordination of economic policies, No. 1466/97; Council Regulation on speeding up and clarifying the implementation of the excessive deficit procedure, No. 1467/97 (Official Journal L 209, 02.08.1997.), zatim Council Regulation 1466/97 as amended by Council Regulation 1055/2005, Council Regulation 1467/97 as amended by Council Regulation 1056/2005 (Official Journal L 174, 07.07.2005.) (Preuzeto iz: abi, A. Financijska teorija i praksa, 2006.)

7

suficitu". Takva fiskalna politika trebala bi da omogui dovoljno prostora da se u okviru normalnih ciklinih fluktuacija fiskalni manjak uspe odrati u granicama referentne vrednosti od 3% BDP-a. Kazne za prekoraenje su: Kazna za prekoraenje granice od 3% je automatska, ako je ta zemlja imala kretanje BDP-a koje je bolje od -0,75% te godine u odnosu na prethodnu. Za ispravku prekoraenja, lanica ima tri do etiri meseca;16 Za rast (odnosno pad) BDP-a od -0,75% do -2% se odluuje o kazni, ali se u posebnim sluajevima moe napraviti izuzetak, tj. kazna se moe izostaviti; 3%.17 Takoe, Pakt sadri i elemente prevencije - redovnim nadgledanjem javnih finansija treba spreiti da proraunski manjkovi lanica premae 3% BDP-a; elemente odvraanja - u situaciji kada proraunski manjak ipak pree granicu od 3% BDP-a, od dotine drave se zahteva da preuzme korektivne mere, a ako se manjak i posle intervencije ne smanji, ostavlja se mogunost nametanja sankcija (one se kreu od beskamatnog depozita koji zemlja lanica polae u Uniju, pa do njegovog pretvaranja u nepovratnu kaznu ako deficit nije korigovan u periodu od dve godine); politiku obavezu - sve ukljuene strane obavezale su se na punu primenu procesa nadgledanja javnih finansija. Vremenom, Pakt je nailazio na brojne probleme. Osnovni problem odnosio se na pretnju nametanja sankcija koja nije bila sprovoena. Dakle, jedna od osnovnih primedbi Paktu bilo je njegovo slabo sprovoenje. Jedan od razloga za to sigurno je bila injenica da fiskalna konsolidacija nije bila potpuno dovrena do poetka funkcionisanja EMU. U periodu od uspostavljanja kriterijuma za uvoenje evra pa do njegovog uvoenja, zemlje su uspeno sprovele fiskalnu konsolidaciju uglavnom pod pritiskom Mastrihtskih kriterijuma. Uspele su da dovedu svoje budetske deficite na nivo manji od 3%, kao i javni dug na nivo manji od 60% BDP-a. Meutim, nekoliko zemalja ulo je u evrozonu sa deficitom neto manjim od 3% BDP-a. Sve to je ukazalo na potrebu reforme. Dve najvanije injenice reformisanog Pakta bile su: Proraunski ciljevi u srednjem roku revidirae se svake etiri godine da bi odravali dinamiku javnog duga, potencijalni rast i fiskalnu odrivost; Zemljama sa niim javnim dugom i viim potencijalnim rastom dopustie se budetski deficit u visini 1% BDP-a u srednjem roku.18 S druge strane, visoko zaduene zemlje sa niim potencijalnim rastom morae da tee ravnotei ili suficitu. Od zemalja sa javnim dugom od preko 100% BDP-a zahtevae se izriito pozitivan proraun. Generalno, pravila Pakta nisu naila na odobrenje strunjaka, jer je Pakt uglavnom samo ponovio ono to je ve bilo jasno.19 Moe se rei da je Pakt tek 2006. godine poeo da daje neke efekte. Nema kazne pri padu BDP-a veem od -2% iako je budetski deficit vii od

2. ISPUNJAVANJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJEU procesu ulaska u Evropsku monetarnu uniju, osnovni princip je da se na nove zemlje primenjuju ista pravila koja postoje kod starih lanica. Dakle, pre nego to uu u evrozonu, zemlje moraju da ispune kriterijume konvergencije definisane Ugovorom iz Mastrihta. Ovde se javljaju dva polja diskusije: a) da li e i sadanje

16Odlukom Saveta ministara iz marta 2005. taj rok je produen na 4-6 meseci. Produen je i rok u kome Savet treba dareaguje i izrekne kaznu. Izvor: European Council 2005., strana 36 17 Izvor: Prokopijevi, M., 2005., Evropska unija: uvod, Slubeni glasnik, Beograd, strana 188.

18 Nove zemlje lanice imaju vii potencijalni rast i viu stopu inflacije i mogle bi podneti vii nivo fiskalnog deficita bezugroavanja dugorone odrivosti javnih finansija.

8

zemlje kandidati dobiti odreena ustupanja prilikom ulaska u evrozonu, kao to su ista bila uinjena ve postojeim lanicama? b) da li ista pravila imaju smisla pod izmenjenim okolnostima? to se tie prvog pitanja, pokriveno pre svega sa sluajevima Italije i Finske koje u vreme ispunjavanja mastrihtskih kriterijuma nisu uestvovale u ERM2 cele dve godine, ali su imale izuzetno stabilne devizne kurseve. Generalno, pored toga, postojala su i druga ustupanja starim" lanicama. Meutim, pre proirenja iz 2004. godine, striktno je bilo reeno da se pravila nee menjati i da ustupanja nee biti. Vratimo se sada na drugo pitanje. Izmenjene okolnosti" podrazumevaju injenicu da su zemlje kandidati pre svega tranzicione zemlje, sa svim svojim institucionalnim i strukturalnim specifinostima.20 Tabela koja sledi pokazuje stepen ispunjenosti kriterijuma konvergencije iz 1994. godine. Italija -9,3 123 4,9 10,4 Luksemburg +2,9 5 2,3 (u %) 1994. godine21 7,2 Tabela2.1. Ispunjenost kriterijuma konvergencije za EMU lanice Nemaka -2,4 49 2,6 6,9 Holandija -3,6 76 2,9 6,9 Portugal -4,5 62 5,6 10,4 panija -6,6 61 4,9 10,1

DeficitJavni dugStopa inflacijeKamatna stopaAustrija-5,0652,86,7Belgija5,01362,97,8Finska-3,7590,98,4Francuska-5,5502,17,3Grka-7,81118,213,8Irska2,0932,88,1

1 9

Pakt stabilnosti je glas nepoverenja evropskih vlasti u pogledu snage demokratskih ustanova u zemljama lanicama. Potpuno je iznenaujue da su zemlje Evropske unije dopustile da se ovo desi i da su se saglasile da se podvrgnu kontroli evropskih ustanova kakvu MMF ne namee ni banana republikama" (Pol de Grauve za Financial Times, 25. jul 2002. godine) 2 0 Samo jedan od problema u tim zemljama bio je nedovoljno razvijena infrastruktura. 2 1 Izvor: Bank Austria Creditanstalt, 2004, str. 23. (zatamljene elije pokazuju ispunjenost kriterijuma). Preuzeto iz: Lavra, V. Fulfillment of Maastricht Convergence Criteria and the Acceding Countries, 1994.Kao to moemo da zakljuimo iz prikazane tabele, veina zemalja u tom periodu nije imala problema u ispunjavanju kriterijuma inflacije. to se tie javnog duga, zemlje nisu bile daleko od propisane norme, osim Belgije, Grke i Italije. Oigledno je da su skoro sve zemlje imale problem sa ispunjavanjem kriterijuma deficita. Neke od junih" zemalja nisu ispele da ispune ak ni po jedan kriterijum. 2.1. Potovanje kriterijuma u periodu od 1996-1998. godine

9

Najmerodavnija godina za ispunjavanje kriterijuma bila je 1997. Nakon tog prvog ispunjavanja, zemlje koje ulaze u EMU morale su da nastave da ih se pridravaju. Tabela pokazuje stanje tadanje ispunjenosti kriterijuma konvergencije ( + oznaava ispunjen kriterijum, a - neispunjen).1996 Grka 1997 1998 Tabela2.1.1. 1996 1997 1998 1996 Irska 1997 1998 1996 7,9 (-) 5,2 (-) 4,5 (-) Kriterijumi 1,4 (+) 1,8 (+) 1,8 (+) -7,5 (-) -4,0 (-) -2,2 (+) konvergencije -2,3 (+) -1,4 (+) -1,6 (+) -0,4 (+) 118,8 (-) 108,7 (-) 107,7 (-) EU15 (u %) 77,2 (-) 72,1 (-) 70,0 (-) 72,7 (-) 14,4 (-) 9,8 (-) 8,5 (-) 1996-1998.22 6,2 (+) 5,5 (+) 4,6 (+) 7,3 (+) 6,2 (+) 4,8 (+) 9,4 (-) 0 0 1 3 3 3 3 3 4 0

Holandija

ZemljaGodinaStopaDeficitJavni dugKamatnaBroj ispunj.2,2 (+) 1,2 (+) 2,1 (+) 4,0 (-) +0,9 (+) inflacije(+) +1,1 -6,7 (-) 66,3 (-) 59,5 (+) 124,0 (-)

stopaKriterijuma19961,6 (+)-4,0 (-)69, 5 (-)6,3 (+)2Austrija19971,1 (+)-2,5 (+)66,1 (-)5,6 Italija 1997 1,8 (+) -2,7 (+) 121,6 (-) 6,7 (+) 3 (+)319980,9 (+)-2,3 (+)64,7 (-)4,7 (+)319961,8 (+) 1998 2,0 (+) -2,5 (+)-3,2 (-)126,9 (-)6,5 (+)2Belgija19971,4 118,1 (-) 4,9 (+) 3 (+)-2,1 (+)122,3 (-)5,7 (+)319980,8 (+)-1,7 (+)118,1 (-)4,8 (+)319962,1 (+)-0,7 (+)70,6 1996 1,2 (+) +2,5 (+) 6,6 (+) 6,3 (+) 4 (-)7,2 Luksemburg(+)3Danska19971,9 (+)+0,7 (+)65,1 (-)6,2 (+)319981,3 (+)+1,1 (+)59,5 (+)4,9 1997 1,4 (+) +1,7 (+) 6,7 (+) 5,6 (+) 4 1998 +1,0 (+) 7,1 (+) 4,7 (+) 4 (+)419961,1 (+)-3,3 (-)57,61,0 (+) (+)3Finska19971,3 (+)-0,9 (+)55,8 (+)5,9 (+)419981,4 (+)7,1 1996 1,2 (+) -3,4 (-) 60,4 (-) 6,2 (+) (+)+0,3 (+)53,6 (+)4,8 (+)419962,1 (+)-4,1 (-)55,7 (+)6,3 (+)3Francuska19971,2 2 (+)-3,0 Nemaka 1997 1,4 (+) (+)419980,7 (+)-2,9 (+)58,1 (-) -2,7 (+) 61,3 (+)4,6 (+)4 5,6 (+) 3 (+)58,0 (+)5,51998 1996 Portugal panija 1997 1998 1996 0,6 (+) -2,5 (+) -3,2 (-) -2,5 (+) -2,2 (+) -4,6 (-) 61,2 (-) 65,0 (-) 62,0 (-) 60,0 (+) 70,1 (-) 4,6 (+) 8,6 (-) 6,2 (+) 4,9 (+) 8,7 (-) 3 2,9 (-) 1,8 (+) 2,2 (+) 3,6 (-) 0 3 4 0

Izvor: European Commission, 25. mart 1998. godine. Preuzeto iz:6,3 (+) Prokopijevi, M., 1997 1,8 (+) -2,6 (+) 68,8 (-) 3 2007., Evropska1998 monetarna unija 1,8 (+) -2,2 (+) 67,4 (-) 4,8 (+) 3vedska 1996 1997 1998 1996 V. Britanija 1997 1998 0,9 (+) 1,8 (+) 1,0 (+) 2,5 (+) 1,8 (+) 1,6 (+) -3,5 (-) -0,8 (+) +0,5 (+) -4,8 (-) -1,8 (+) -0,6 (+) 76,7 (-) 76,6 (-) 74,1 (-) 54,7 (+) 53,4 (+) 52,3 (+) 8,0 (+) 6,5 (+) 5,0 (+) 7,9 (+) 7,0 (+) 5,6 (+) 2 3 3 3 4 4

Tabela pokazuje da je 1996. godine, od ukupno 60 kriterijuma ispunjeno samo 30, tj. 50%, dok je 1997. ispunjeno 46, a 1998. godine ak 50. Ve je bilo rei o tome da e monetarna unija nastati samo ukoliko je formira najmanje sedam zemlja. Evropska komisija je 25. marta 1998. godine objavila da se oekuje ulazak 11 zemalja u EMU. etiri zemlje su ostale izvan evrozone. To su bile Grka, Danska, V. Britanija i vedska. Meu njima, Grka je ostala van evrozone jer nije ispunjavala kriterijume, a V. Britanija nije ula u istu iako je ispunjavala kriterijume. Nakon posebnih progovora izmeu tela Unije i V. Britanije i Danske, ove dve zemlje dobile su formalnu odluku da mogu zauvek da ostanu izvan evrozone. Naravno, mogu joj se prikljuiti ukoliko njihove vlade donesu takvu odluku. Kako bi se opravdala zbog neuestvovanja, Velika Britanija je esto spominjala viestruke uslove koji bi morali biti zadovoljeni da bi se ona prikljuila evrozoni: 1. Zahtevala je usaglaenost privrednog ciklusa sa zemljama u evrozoni (privredna konvergencija); 2. Ukoliko se pojave problemi da ima slobodu za samostalnu monetarnu akciju (fleksibilnost); 3. Postavljala je pitanje - da li e ulaganja biti vea ukoliko ona ue u evrozonu? 4. ta e se desiti sa finansijskim uslugama? Da li e njen ulazak u evrozonu unaprediti uslove poslovanja? 5. Da li bi ulazak u evrozonu poveao zaposlenost i privredni rast?

10

Iako je Velika Britanija bila izuzetno obazriva sa postavljenim uslovima teei ka tome da ni u kom sluaju ne pokae elju za suverenitetom, neke od uslova bilo je teko ispuniti. Na primer, podudaranje privrednog ciklusa teko je mogue ak i meu lanicama evrozone, te se postavlja pitanje, sa ime bi se britanski ciklus uopte i poredio? Kada je re o uslovu fleksibilnosti, ponovo nailazimo na odreene konice. Naime, na koji nain emitovati evre i pomagati Britaniji, a da se to ne odrazi na ostale lanice? to se tie vedske, ona ima slian status lanicama koje su se prikljuile Uniji 2004. i 2007. godine (ulazak u evrozonu nakon ispunjenih kriterijuma). Mada, s obzirom da je uspela da ostane tako dug vremenski period van zone, moemo rei da je u slinoj situaciji u kakvoj su V. Britanija i Danska. U periodu od 1996-1998. samo je jedna zemlja ispunjavala sve uslove. To je bio Luksemburg. U 1997. i 1998. godini sve uslove su ispunili samo Finska, Francuska i Luksemburg. Austrija, Belgija, Britanija, Holandija, Irska i Nemaka su bile blizu da ispune kriterijume, ali im je nedostajao bar poneki u periodu 1996-1998. Dakle, od 11 zemalja od kojih se oekivalo da pristupe EMU, sve uslove 1997. 1998. godine su ispunjavale samo tri drave, dok je ostalim nedostajao bar po jedan. To je uglavnom bio javni dug. Zanimljivo je to to su, na primer, Belgija i Italija imale duplo vee prekoraenje javnog duga od dozvoljenog (umesto 60% iznosio je preko 120%), ali su ipak ule u evrozonu jer bi bio veliki udarac za Uniju da zemlje osnivai budu izostavljeni". To je samo jo jedan dokaz da stvaranje EMU nije bilo voeno ekonomskim ve politikim ciljevima. Italija je Komisiji i drugim telima Unije prikazala poseban program kojim se predvia smanjivanje javnog duga po stopi od 3% godinje. Plan je bio da isti posle 2003. godine padne ispod granice od 100% BDP-a, to se nije desilo tada ve malo kasnije. Tu se jo govorilo o privatizaciji dravnih firmi, koja je naravno dobra, ali predstavlja jednokratan izvor sredstava. Naime, kada se sredstva od privatizacije iscrpe, javna potronja ostaje visoka. Jo jedna injenica koja svedoi o neverodostojnosti italijanskog programa, jeste da u javni dug nije ula potronja optina. Kada govorimo o inflaciji i kamatnim stopama: Tri od 11 zemalja su 1996. godine imale kamatne stope vie od 8,23% (Italija, Portugal i panija), dok su 1997. godine bile na granici ali ispod 7,53%. Gornja granica inflacije 1996. godine bila je 2,53% i prekoraile su je etiri zemlje: Grka, Italija, Portugal i panija, dok je 1997. godine iznosila 2,56%, a prekoraila je samo Grka.

3. POTOVANJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJE NAKON ULASKA U EMUS obzirom na nain na koji su potovani na samom poetku stvaranja, ne moemo sa sigurnou tvrditi da e mastrihtski kriterijumi biti 100% ispotovani u buduosti. Da bismo se pribliili stvarnom stanju, analiziraemo kriterijume pojedinano, po godinama.

11

3.1. Inflacija

Tabela3.1. Potroake_ cene u % za period 1995-2006. godina2 3

1995.1996.1997.1998.1999.2000.2001.2002.2003.2004.2005.2006.Belgija1,31,81,50,91,12,72,41,61,51, 92,52,3Bugarska---18,72,610,37,45,82,36,15,07,3eka R.-9,18,09,71,83,94,51,40,12,61,62,1Danska2,02,12,01,32,12,72,32,42,00,91,71,9Nemaka1,21,50,60,61,41,91,41,01,81,91,8Estonija-19,89,38,83,13,95,63,61,43,04,14,4Grka7,95,44,52,12,93,73,93,43,03,53,3panija4,63,61,91,82,23,52,83,63,13,13,43,6Francuska1,82,11,30,70,6 1,81,81,92,22,31,91,9Irska-2,21,32,12,55,34,04,74,02,32,2Italija5,44,01,92,01,72,62,32,62,82,32,22,2Kipar--3,32,31,14,92,02,84,01,92,02,2Letonija-8,14,32,12,62,52,02,96,26,96,6Litvanija-24,710,35,41,51,11,60,3-1,11,22,73,8Luksemb.1,21,41,01,03,82,42,12,53,23,83,0Maarska-23,518,514,210,010,09,15,24,76,83,54,0Malta-3,93,72,33,02,52,61,92,72,52,6Holandija1,41,41,91,82,02,35,13,92,21,41,51,7Austrija1,61,81,20,80,52,0 2,31,71,32,02,11,7Poljska-15,011,87,210,15,31,90,73,62,21,3Portugal4,02,91,92,22,22,84,43,73,32,52,13,0Rumunija-154,859,145,845,734,522,515,311,99,16,6Slovenija-9,98,37,96,18,98,67,55,73,72,52,5Slovaka5,86,06,710,412,27,23,58,47,52,84,3Finska0,41,11,21,31,32,92,72,01,30,10,81,3vedska2,70,81,81,00,5 1,32,71,92,31,00,81,5V. Britanija2,72,51,81,61,30,81,21,31,41,32,12,3

Izvor: Za ranije godine European Commission (2004a), str. 78-79. Za godine 1997-2006. Eurostat, januar 2007. godine. Preuzeto iz: Prokopijevi, M., 2007., Evropska monetarna unijaUzroci rasta inflacije veoma su razliiti. Pravilo inflacije u posmatranom periodu nijednom nisu prekrile Belgija, Nemaka i Austrija. Luksemburg je imao etiri, dok je Irska imala ak est prekraja. Mautim, uzrok

12

za visoke stope inflacije u ovim zemljama nije predstavljala dravana potronja, ve poveana direktna strana ulaganja.24 Takoe, u Luksemburg se slivaju ogromne koliine novca na tednju iz susednih zemalja pa se usled toga javlja prekomerna ponuda novca putem kredita. Inflatorni pritisak u ovoj zemlji bio bi jo snaniji da kredite uzima samo domae stanovnitvo. U periodu od 2002. godine poeo je da raste broj prekrilaca. Grka, Holandija, Irska, Portugal i panija su imali viu stopu inflacije od dozvoljene 3,03% 2002. godine. U 2003. godini granica inflacije bila je 2,7%, a naruili su je Grka, Irska, Italija, Potrugal i panija. U 2004. godini granica je iznosila 2,6%, a naruili su je Francuska, Grka i Luksemburg. 2005. i 2006. godine granica za stopu inflacije je bila 2,5% i 2,9%, a naruioci su bili Grka, panija, Luksemburg i Potrugal u prvoj i drugoj godini. Na osnovu prikazanog, samo se jo jednom potvruje da pravilo inflacije najmanje potuju june" zemlje. Pri proceni efikasnosti monetarne politike treba voditi rauna o tome da u relativno stabilnim zemljama opti nivo cena na monetarne promene ne reaguje brzo, kao u zemljama sa visokom inflacijom, ve sa velikim zakanjenjem koje moe ii do dve godine. Naime, niska inflacija u prvim godinama uvoenja evra zasluga je nacionalnih centralnih banaka, a tek od 1999. godine za to postaje odgovorna Evropska centralna banka. U periodu pre uvoenja evra, mnoge zemlje su esto smanjivale vrednost svojih valuta i na taj nain kontrolisale visinu poslovnih trokova. Meutim, nakon uvoenja evra, takav nain kontrole trokova i prilagoavanja nivoa produktivnosti nije mogu. Neke od junih zemalja su prebrodile gubitak tog mehanizma (kao to su panija i Grka), dok drugima to ide malo tee (Francuska, Italija i Portugal). 3.2. Dugorone kamatne stope Dugorone kamatne stope se utvruju prema nominalnom prinosu na hartije od vrednosti centralne vlade u datoj zemlji sa ronou od deset godina. U Luksemburgu se uzima prosek korpe hartija od vrednosti sa ronou od deset godina, a u Estoniji krediti nefinansijskim korporacijama i domainstvima ronosti pet godina. Prinos hartija se rauna prema trgovini na sekundarnom tritu, a samo kada tog podatka nema, uzima se prinos prema emisiji.25 Danska 8,3 7,2 6,3 4,9 4,9 5,6 5,1 5,1 4,3 4,3 3,4 3,8 Nemaka 6,9 6,2 5,6 4,6 4,5 5,3 4,8 4,8 4,1 4,0 3,3 3,8 Estonija 10,5 10,1 8,4 5,2 4,4 4,0 4,2 Grka 17,0 14,5 9,9 8,5 6,3 6,1 5,3 5,1 4,3 4,3 3,6 4,1 panija 11,3 8,7 6,4 4,8 4,7 5,5 5,1 26 5,0 4,1 4,1 3,4 3,8 Tabela3.2.1. Dugorone kamatne stope4,9 % 4,9 4,1 u Francuska 7,5 6,3 5,6 4,6 4,6 5,4 4,1 3,4 3,8 Irska 8,3 7,3 6,3 4,8 4,7 5,5 5,0 5,0 4,1 4,1 3,3 3,7 1995.1996.1997.1998.1999.2000.2001.2002.2003.2004.2005.2006.Belgija7,56,55,84,84,85,65,15,04,24,0 Italija 12,2 9,4 6,9 4,9 4,7 5,6 5,2 5,0 4,3 4,3 3,6 Kipar - 4,13,43,8eka R.------6,34,94,14,73,53,8 5,7 4,7 7,6 5,8 5,2 4,1 Letonija 7,6 5,4 4,9 4,9 3,9 4,1 2 4 Posebno su strana ulaganja visoka u Luksemburgu usled razvijenosti finansijskih4,5 usluga 3,7 i Litvanija 8,2 6,1 5,3 4,1 iznose po Luksemb. 7,2 6,3 5,6 4,7 4,7 5,5 4,9 4,7 4,0 4,2 3,4 4,0 nekoliko desetina milijardi evra -- najvie po stanovniku u svetu. 8,0 7,1 6,8 8,2 6,6 7,1 2 Maarska 5 Izvor: Prokopijevi, M., 2007., Evropska monetarna unija, Graevinska knjiga a.d., Malta 6,2 5,8 5,0 4,7 4,6 4,3 Beograd, strana6,9 92. 6,2 5,6 4,6 4,6 5,4 5,0 4,9 4,1 4,1 3,4 3,8 2 Holandija 6 Izvor: European Commission (2004a), s. 112-113. Krenusz (2006), Eurostat, s. 7. Austrija Prokopijevi, 7,1 6,3 5,7 4,7 4,7 5,6 5,1 5,0 4,2 4,2 3,4 3,8 Preuzeto iz: Poljska Evropska monetarna 10,7 7,4 5,8 6,9 5,2 5,2 M., 2007., unija Portugal 11,5 8,6 6,4 4,9 4,8 5,6 5,2 5,0 4,2 4,1 3,4 3,9 Slovenija 6,4 4,7 3,8 3,9 Slovaka 8,0 6,9 5,0 5,0 3,5 4,4 Finska 8,8 7,1 6,0 4,8 4,7 5,5 5,0 5,0 4,1 4,1 3,3 3,8 vedska 10,2 8,0 6,6 5,0 5,0 5,4 5,1 5,3 4,6 4,4 3,4 3,7 V. Brit. 8,3 7,9 7,1 5,6 5,0 5,3 5,0 4,9 4,6 4,9 4,5 4,4

13

Jedini kriterijum koji ak nijedna zemlja u posmatranom periodu nije naruila jeste upravo kriterijum dugoronih kamatnih stopa. Zanimljivo je to da u istom periodu mnogo zemalja kri kriterijum inflacije. To se oigledno dogaa zbog toga to se ulaskom u evrozonu smanjuju rizici finansiranja duga, pa usled toga i one zemlje koje imaju viu stopu inflacije nemaju problema da odravaju kamatne stope ispod granice. Kao to se moe videti u tabeli, kamatne stope su znatno nie posle 2000. godine. Pad kamatnih stopa oznaava pad rizika dotinih zemalja, a takoe predstavlja i pogodnost za sve zemlje, zato to finansiranje njihovih dugova postaje jeftinije. Taj trend opadanja menja se 2006. godine. Promena pravca kretanja kamatnih stopa posledica je rasta eskontnih stopa novca i poveanja zaduenosti zemalja evrozone. Takoe dolazi i do pribliavanja kamatnih stopa zemalja Unije to znai da dolazi do rasta stepena povezanosti kapitalnih trita u Evropskoj uniji. 3.3. Budetski deficit Tabela3.3.1. Deficit (-) i suficit (+) dravne potronje kao % BDP19 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. -4,2 -3,7 -2,1 -0,8 -0,5 0,1 0,6 0,0 0,0 -2,5 -3,1 -13,4 -3,3 -3,8 -5,0 -3,7 -3,7 -5,7 -6,8 -6,6 -2,9 -1,9 -0,5 0,0 1,3 2,3 1,4 1,2 1,1 -3,2 -3,3 -2,6 -2,2 -1,5 1,3 -2,8 -3,7 -4,0 2,0 -0,4 -4,0 -0,2 0,3 0,4 2,0 -9,0 -6,7 -6,0 -4,2 -3,3 -4,0 -4,9 -5,2 -6,1 -6,3 -4,7 -3,3 -3,1 -1,3 -0,9 -0,5 -0,3 0,0 -5,5 -4,0 -3,0 -2,6 -1,7 -1,5 -1,5 -3,2 -4,2 -2,0 0,0 1,2 2,4 2,7 4,5 0,8 -0,4 0,3 -8,2 -7,0 -2,7 -2,8 -1,7 -0,8 -3,1 -2,9 -3,5 -4,2 -4,4 -2,4 -2,3 -4,4 -6,3 -2,0 -0,5 1,5 -0,6 -5,3 -2,8 -2,1 -2,3 -1,2 -1,5 -3,3 -11,9 -3,1 -2,8 -3,2 -2,1 -1,5 -1,3 2,3 1,2 3,7 3,4 3,4 6,0 6,1 2,1 0,3 -5,9 -8,0 -5,5 -2,9 -3,4 -8,2 -6,3 -10,7 -9,7 -7,6 -6,1 -6,4 -5,5 -10,0 -8,8 -1,8 -1,3 -0,9 0,4 2,0 -0,2 -2,0 -3,1 -5,4 -3,8 -1,7 -2,3 -2,2 -1,1 0,0 -0,5 -1,6 -4,4 -4,9 -4,6 -4,3 -1,8 -1,5 -3,7 .3,2 -4,7 -5,1 -4,4 -3,4 -3,0 -2,7 -2,9 -4,3 -2,9 -2,9 -3,2 -4,5 -4,6 -3,3 -2,0 -1,7 -2,2 -2,1 -3,8 -4,1 -2,5 -2,8 -5,5 -4,7 -6,4 -3,8 -4,1 -2,5 -2,8 -5,9 -3,5 -1,2 1,7 1,6 6,9 5,0 4,1 2,5 -7,0 -2,7 -0,9 1,8 2,5 5,0 2,5 -0,2 0,1 -5,8 -4,1 -2,1 0,1 1,2 1,7 1,0 -1,7 -3,3

Belgija Bugarska eka R. Danska Nemaka Estonija Grka panija Francuska Irska Italija Kipar Letonija Litvanija Luksemb. Maarska Malta Holandija Austrija Poljska Portugal Rumunija Slovenija Slovaka Finska vedska V. Britanija

2004. 0,0 -2,8 -2,9 2,7 -3,7 2,3 -7,8 -0,2 -3,7 1,5 -3,4 -4,1 -0,9 -1,5 -1,1 -5,3 -5,0 -1,8 -1,2 -3,9 -3,2 -1,3 -2,3 -2,3 2,3 1,8 -3,2

2005. -2,3 -2,4 -3,6 4,9 -3,2 2,3 -5,2 1,1 -2,9 1,1 -4,1 -2,3 0,1 -0,5 -1,0 -6,5 -3,2 -0,3 -1,5 -2,5 -6,0 -0,4 -1,4 -1,4 2,7 3,0 -3,3

Kada priamo o kriterijumu budetskog deficita, slian je broj prekrilaca kao u sluaju infacije. U periodu od 1997-2005. godine, u dozvoljenoj granici od -3,0% uvek su bili Austrija, Belgija, Finska, Irska i Luksemburg. Pravilo 3% budetskog deficita naruili su:

19Izvor: Eurostat 2007, Structural indicators, Public balance. Preuzeto iz: Prokopijevi, M., 2007., Evropska monetarnaunija

14

2002.: Finska -4,3%, Grka -4,1%, Francuska -3,2% i Nemaka -3,7%. 2003.: Francuska -4,2%, Grka -5,2%, Holandija -3,2% i Nemaka -3,8%. 2004.: Nemaka -3,7%, Grka -6,1% i Franc. -3,7%. 2005.: Nemaka -3,2%, Grka -5,2%, Italija -4,1%, 2006.: Italija - 4,4%, Portugal -3,9%. Evro-zona (u celini): od -1,7% 2001, do 2,7% 2004, -2,4% 2005, a - 1,5% u 2006.

Jedna od vanih stvari jeste veliina zemlje koja napravi prekraj. Naime, nije isto kada prekraj napravi mala zemlja (poput Luksemburga), ili su to u pitanju najvee zemlje. Ukoliko bi mala zemlja napravila prekraj, to ne bi izazvalo veliki inflatorni pritisak na evro. Suprotno je sa velikim zemljama. Mada, iz prikazanih podataka lako moemo da zakljuimo da su upravo tri velike zemlje (Italija, Francuska i Nemaka) jedni od najuestalijih prekrilaca. S obzirom da su june" zemlje ve nekoliko puta ocrnjivane", jedini znak pitanja stavlja se na Nemaku koja je pre uvoenja evra bila centar monetarne stabilnosti. Pravila o potovanju, odnosno nepotovanju granice od 3% su ve objanjena, i zbog toga se neemo vraati na njih. Takoe je reeno da ista uglavnom nisu primenjivana na zemlje osnivae zbog naruavanja ugleda Unije". To se, naravno, odnosilo na Francusku, Italiju i Nemaku, i s vremena na vreme Belgiju. S druge strane, Portugal je posle prekoraenja 2001. godine od -4,3%, u 2002. i 2003. godini oborio deficit ispod 3% iako je to dovelo do recesije pada zaposlenosti u toj zemlji. Upravo zbog toga su 2003. godine nekoliko manjih zemalja protestvovale, jer je takav razvoj dogaaja nametnuo zakljuak da pravila vae za male, ali ne i za velike zemlje Evropske unije. Jo gore je to je Savet u to vreme izriito navodio da se kazne sprovode i da e se sprovoditi.28 Na taj nain je jedino postigao smanjenje kredibiliteta. Maarska 64,2 61,9 61,2 55,4 52,2 54,0 55,8 56,3 57,7 Malta 51,5 64,9 56,8 56,4 63,5 60,1 70,2 74,9 74,2 Holandija 77,2 75,2 69,9 66,8 63,1 55,9 51,5 50,5 52,0 52,6 52,7 Austrija 67,9 67,6 63,8 64,2 66,5 67,0 67,0 65,8 64,6 63,8 63,4 Poljska 44,0 39,1 40,3 36,8 36,7 39,8 43,9 41,9 42,0 Portugal 64,3 62,9 59,1 55,0 54,3 53,3 53,6 55,5 57,0 58,6 64,0 Rumunija 16,5 dug kao 24,4 nacionalnog dohotka u % 17,8 22,7 23,8 20,7 18,0 15,2 Tabela3.4.1. Javni deo Slovenija - 29 23,6 24,9 27,4 28,4 29,1 28,5 28,7 28,0 % Slovaka 30,6 33,1 34,0 47,2 49,9 49,2 43,3 42,7 41,6 34,5 Finska 57,1 57,1 54,1 48,6 47,0 44,6 43,6 41,3 44,3 44,3 41,3 vedska 73,7 73,5 70,6 68,1 62,7 52,8 54,3 52,0 51,8 50,5 50,4 V. 51,8 52,3 50,8 47,7 45,1 42,0 38,7 37,5 38,9 40,4 42,4 Britanija

1995.1996.1997.1998.1999.2000.2001.2002.2003.2004.2005.Belgija134,0130,2124,8119,6114,8 109,1108,01,3,398,694,393,2Bugarska--105,179,679,373,666,254,046,138,629,9eka R.-12,212,913,418,226,328,530,130,730,4Danska73,269,765,761,257,752,348,046,844,442,635,9Ne maka57,059,861,060,961,260,259,660,363,965,767,9Estonija-6,45,66,04,74,75,65,75,24,5Grka108,7111,3108,2105,8105,2114,0114,4110,7107,8108,5107,5 panija63,968,166,664,663,161,156,352,548,746,243,1Francuska54,657,159,359,558,556,856,858 ,262,464,466,6Irska81,873,364,553,848,638,335,932,231,129,727,4Italija124,3123,1120,5116,71 15,5111,2110,9105,6104,3103,9106,6Kipar---61,662,061,661,964,769,170,369,2Letonija--9,812,612,915,013,514,414,512,1Litvanija-15,216,523,023,822,922,221,219,418,7Luksemb.6,77,26,86,35,95,56,76,56,36,66,0

2 8

Ako se ipak zemlja lanica ne povinuje preporukama koje su joj upuene u vezi sa postupkom smanjivanja 15 deficita, Savet ima mo da upotrebi sankcije koje su mu dostupne." European Council 2005, str. 31. 2 9 Izvor: European Commission (2004a), s. 76-77 za 1992-2000; Eurostat, 18. mart 2005, s. 1, 4-7, za 2001-

Sasvim sigurno jedan od najee prekrivanih kriterijuma jeste kriterijum javnog duga. ak i letimian pogled na tebelu svedoi o tome. U svim relevantnim godinama za stvaranje evra prekrioci su bili Austrija, Belgija, Grka i Italija. Nemaka kri kriterijum u osam od devet godina, a Francuska tri godine. Dakle, ponovo se susreemo sa tri najvee zemlje koje su prekrioci. Da im je i u ovom sluaju gledano kroz prste"? Jedine zemlje koje su van evrozone, a uvele su ogranienje za javni dug jesu V. Britanija i Poljska. To su regulisale na sledei nain: Poljska je u Ustav uvela pravilo da javni dug ne sme prelaziti 60% BDP-a, dok je Britanija uvela zlatno pravilo", prema kom bi budet trebao da bude izbalansiran tokom poslovnog ciklusa.20 To podrazumeva da, ukoliko je budet u deficitu za vreme privredne kontrakcije, a u suficitu za vreme ekspanzije, deficit i suficit se dugorono potiru, a tokom vremena javni dug nestaje. S obzirom da kriterijum javnog duga spada u fiskalni kriterijum, njegovom problematikom su se preteno bavili Evropski savet, Savet ministara i Komisija. Sve diskusije su relativno ostale upravo u stadijumu diskusije, a neki od predloga bili su sledei: Zemlje koje imaju javni dug znatno ispod granice od dozvoljenih 60%, imaju dozvolu da prelaze granicu deficita od -3%. Ovo se pravdalo objanjenjem da se zemljama koje su manje zaduene moe tolerisati iskakanje deficita izvan dozvoljenog. Meutim, to bi moglo izazvati dodatni inflatorni pritisak u evrozoni.

Zemlja ima pravo da ue u deficit onoliko koliko je neka druga u suficitu. Na taj nain bi dolo do prebijanja izmeu relativno, po veliini jednakih privreda. I ovaj predlog, naravno, naiao je na kritike, koje su se uglavno svodile na sledee: Da li bi to znailo nagraivanje rasipnikih vlada na raun tedljivih?21

Marta 2005. godine, Evropski savet je kodifikovao labavljenje kriterijuma deficita i javnog duga na predlog ministara finansija evrozone. Dakle, dolo je do slabljenja Pakta, zbog ega je ECB bila veoma zabrinuta. Zemlje koje prekre pravilo budetskog deficita imaju dui rok da isti uklone pre nego to im se propie kazna. Ovde se ponovo javlja sumnja, jer, zato bi neka zamlja sada platila kaznu, ukoliko je niko pre nije platio za isti prekraj? Tenzija u Uniji je rasla, a zemlje su na sve naine pokuavale da smanje deficit i javni dug. Kreativno raunovodstvo" je ponovo poelo da bude aktivno kao i u vreme stvaranja evrozone, to je podrivalo stabilnost evra. Zaduenost zemalja i kredibilnost sa kojom one servisiraju svoje dugove ne vrednuje se samo u telima Unije, ve i na finansijskim tritima. Prema istraivanju kreditnog rizika zemalja EU, kreditna kua, Standard & Poor, iz marta 2007. godine, sve zemlje su dobile ocenu A, osim Bugarske, Maarske i Rumunije, koje su dobile ocenu B. Sve ovo ide u pravcu ohrabrivanja vlada da nastave svoj rasipniki trend. Izostanak rasta inflacije u periodu 2002-2005. pri rastu deficita i javnog duga, moe se pripisati samo vetim akcijama Evropske centralne banke.

4. NOVE LANICE U EVROZONI?Evro je zvanina valuta Ekonomske i monetarne unije Evropske unije i jedinstvena valuta oko 300 miliona graana 16 zemalja Unije: Austrije, Belgije, Grke, Irske, Italije, Kipra, Luksemburga, Malte, Nemake, Portugala, Slovake, Slovenije, Finske, Francuske, Holandije i panije koje ine Evrozonu i Crne Gore, koja nije lanica Unije.

20 Ogranienje dravne potronje koje se upisuje u ustav i druge najvie zakone naziva se fiskalni ustav", a Poljska i V.Britanija spadaju u prve dve zemlje u svetu koje ga imaju. Izvor: Prokopijevi, M., 2007., Evropska monetarna unija, Graevinska knjiga a.d., Beograd, strana 101. 21 Generalno, i svi ostali predlozi ili su u pravcu legalizacije poveane potronje, a ne smanjivanja javne potronje.

16

Od usvajanja evra 1. januara 1999. godine, prihvatilo ga je 16 zemalja. 22 Od 12 novih lanica Unije, evro jo uvek nisu usvojile Bugarska, Maarska, Rumunija, Poljska i eka Republika. Poslednja drava koja je nacionalnu valutu zamenila za evro bila je Slovaka, 1.januara 2009. godine. Na prednjoj strani novanica nalaze se kapije koje predstavljaju otvorenost i gostoprimstvo zemalja lanica EU, dok se na poleini nalaze mostovi koji simbolizuju zajednitvo i meusobnu saradnju zemalja. Znak evra je stilizovano slovo E koje podsea na slovo "S" (latinino "C") sa dve crte na sredini. Simbolika na novanicama

1. Mostovi, prozori i prolazi su simboli evropskog duha, otvorenosti i saradnje. 2. 12 zvezdica Evropske unije su simboli dinaminosti i harmonije dananje Evrope. 3. Mostovi slue isto komunikaciji i kooperaciji Evrope sa ostatkom sveta.Tabela5.1. Potovanje kriterijuma konvergencije za budue lanice evrozone u %23 Godina eka Republika Maarska2006 2007 2008 2006 2007 2008 2006 2007 2008 2006 2007 2008 2006 2007 2008

Inflacija2,1 (+) 3,0 (+) 4,4 (-) 4,0 (-) 7,9 (-) 7,5 (-) 1,3 (+) 2,6 (+) 3,2 (+) 7,4 (-) 7,6 (-) 9,4 (-) 6,6 (-) 4,9 (-) 5,9 (-)

Deficit-2,7 (+) -1,6 (+) -1,4 (+) -9,2 (-) -5,5 (-) -4,0 (-) -3,8 (-) -2,0 (+) -2,5 (+) 3,0 (+) 3,4 (+) 3,2 (+) -2,2 (+) -2,5 (+) -2,9 (+)

Javni dug29,4 (+) 28,7 (+) 28,1 (+) 65,6 (-) 66,0 (-) 66,5 (-) 47,6 (+) 45,2 (+) 44,5 (+) 22,7 (+) 18,2 (+) 14,1 (+) 12,4 (+) 13,0 (+) 13,6 (+)

Kamatne stope3,8 (+) 4,3 (+) 4,5 (+) 7,1 (-) 6,7 (-) 6,9 (-) 5,2 (+) 5,5 (+) 5,7 (+) 4,2 (+) 4,5 (+) 4,7 (+) 7,2 (-) 7,1 (-) 7,1 (-)

Poljska Bugarska Rumunija

Pet novih lanica su od 15 sluajeva 9 puta naruile kriterijum inflacije. Oigledno je da Maarska, Bugarska i Rumunija ni jedne godine nisu ispunile kriterijum. U pogledu predviene inflacije najbolje stoji Poljska koja ni jednom nije naruila ovaj kriterijum. Novim lanicama iz istone Evrope nije lako da imaju nisku inflaciju. One su prole kroz potpunu promenu sistema i potrebno im je nekoliko godina da se inflacija stabilizuje na niskom nivou. U vreme socijalizma inflacija je bila prikrivena u ovim zemljama. Takoe, nove lanice imaju mnogo vie stope rasta od starih lanica, a pri visokim stopama rasta teko je odravati nisku inflaciju. Situacija sa kamatnim stopama belei slino stanje periodu 2003-2006. Naime, kriterijum potuju sve zemlje osim Maarske i Rumunije koje ni u jednoj od posmatranih godina nisu ispotovale granicu od 6,5%.

22 Belgija, Nemaka, Irska, Grka, panija, Francuska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Holandija, Austrija, Portugal,Slovenija, Slovaka I Finska. 23 Izvor: European Central Bank, Convergence report, maj 2008, str. 31.

17

Podaci o budetskom deficitu prikazuju napredak novih zemalja lanica. Naime, kada su ule u Uniju, zemlje su uglavnom odravale deficit u okviru predviene granice od -3%. Meutim, stare lanice su to pravdale visokim stopama rasta koje su se ostvarile nakon njihovog ulaska, i smatrale su da e se to stanje naruiti im njihove privrede uu u stagnantno stanje. Nakon perioda od 5-6 godina, nove lanice i dalje potuju kriterijum. To nije sluaj jedino sa Maarskom koja ni u jednoj od analiziranih godina nije ispunila kriterijum. Slina situacija je i sa javnim dugom. U periodu od 2006-2008 sve zemlje potuju kriterijum osim Maarske. Maarska je sasvim verovatno zapala u ovaj problem usled velikih tekoa sa javnim finansijama koje su u toj zemlji prisutne ve nekoliko godina. Zanimljiv podatak je procena o redosledu ulaska ovih EU lanica u evrozonu. Naime, smatra se da e Maarska i eka Republika biti prve koje e ui u EMU, 1. januara 2010. Meutim, to je malo verovatno sa ovakvim podacima. 4.1. Alternativne politike u odnosu na kriterijume konvergencije

1. Prva mogunost jeste poveanje inflatornog poreza. Ova opcija nije najbolja, ali politiari najeeposeu za njom. Poveanjem inflatornog poreza javni dug i deficit se privremeno tope. Meutim, upotreba ovog mehanizma ima samo kratkorono dejstvo. To je zbog toga to rastom inflacije dolazi do rasta kamatnih stopa i tada finansiranje deficita i duga postaje sve tee. Vie kamatne stope dovode do toga da novac postaje skuplji, investicije manje, to implicira na smanjenje sume prikupljene za javne finansije, pa se deficit i dug produbljuju. Opcija koje je, moe se rei, najbolja, ali isto tako i veoma teko izvodljiva, jeste smanjenje transfera. To podrazumeva smanjenje poreza i dravne potronje. Ovakav korak podstie preduzetnitvo, ulaganja i obim privredne aktivnosti, a sa sobom povlai smanjivanje javnih izdataka (transfera pojedincima, grupama ili preduzeima). Ova opcija ima malu mogunost da se sprovede u praksi jer se korisnici transfera teko odriu istih. Politiari se trude da izbegnu ovaj korak jer oni preko transfera i renti kupuju" glasove. Kada su u pitanju nove lanice Unije, njima je posebno teko da smanje transfere jer ulaskom u Uniju one su morale da usvoje skupu radnu, ekoloku, potroaku i drugu regulativu, a to poveava poreze i javnu potronju. Suprotno prethodnoj, trea mogunost jeste poveanje transfera (rast dravne potronje i akumulacija javnog duga). I ovde se ipoljavaju tetne posledice. Naime, dolazi do rasta poreza, inflatornog pritiska i dravne potronje, to povlai za sobom loije uslove poslovanja. Zbog toga je ova mogunost dostupna samo onim zemljama koje su daleko ispod granice deficita od -3% i javnog duga od 60% BDP-a. S druge strane, porezi, tranferi i dravna potronja su u veini zemalja ve dovoljno visoki i teko bi moglo doi do njihovog daljeg poveanja.

2.

3.

5.EVROPSKA CENTRALNA BANKAEvropska centralna banka je institucija koja je nadlezna za Evropsku monetarnu politiku. Osnovana je ugovorom iz Mastrihta,kojim je i pokrenut postupak stvaranja monetarne unije kao nadgradnje unutranjeg trita EU. Glavni razlog njenog osnivanja bilo je stvaranje monetarne unije s jedinstvenom valutom ,evrom.

18

Drave koje su ule u monetarnu uniju prenele su ovlaenja nad monetarnom politikom na evropski nivo,pa je zadatak kreiranja i sprovoenja zajednike monetarne politike pripao Evropskoj centralnoj banci. Evropska centralna banka nadzire koliinu novca u opticaju, upravlja kursom evra, zajedno sa centralnim bankama drava lanica. dri i upravlja slubenim deviznim rezervama. Glavni zadatak joj je ocuvanje stabilnosti cena u zoni evra,te i ouvanje kupovne moci evra. To podrazumeva strogo kontrolisanje inflacije tj. da godinje poveanje cena bude manje od 2%.Evropska centralna banka to postie na 2 naina:kontrolom koliine novca u opticaju, praenjem kretanja cena, i procenom rizika u odnosu na stabilnost cena u evrozoni. Kontrolisanje koliine novca utie izmeu ostalog i na odreivanje visine kamate u evrozoni. Evropska centralna banka upravlja monetarnom unijom u saradnji sa nacionalnim centralnim bankama u okviru Evropskog sistema centralnih banaka,u kojem uz nju sudeluju i centralne banke drava lanica eurozone. Na osnovu ugovora o EZ garantuje se nezavisnost monetarne vlasti. Institucije EU i drava lanica moraju potovati to naelo i ne smeju ni na koji nain uticati na Evropsku centralnu banku,kao ni na nacionalne centralne banke. Evropska centralna banka ima 3 tela : Upravni odbor, Izvrsni odbor i Opti savet. Upravni odbor je najvie telo Banke. ine ga 6 lanova Izvrsnog odbora I guverneri nacionalnih centralnih banaka evrozone. Njime predsedava predsednik Evropske centralne banke. Glavni mu je zadatak definisanje monetarne politike u evrozoni, posebno odreivanje visine kamate pod kojima komercijalne banke mogu pribaviti novac od Evropske centralne banke. Izvrsni odbor ine predsednik i potpredsednik Evropske centralne banke i jo 4 lana koje jednoglasno imenuju predsednici ili premijeri evrozone. Odgovoran je za sprovoenje monetarne politike koju definie Upravni odbor i za davanje uputstava nacionalnim centralnim bankama. Odgovoran je za svakodnevno upravljanje Evropskom centralnom bankom. Opti savet je sastavljen od predsednika i potpredsednika Evropske centralne banke i guvernera nacionalnih centralnih banaka svih drava lanica EU a ne samo onih koje su lanice monetarne unije. Svrha ovog tela je da osigura saradnju sa dravama lanicama EU koje nisu ule u monetarnu uniju. Funkcija je savetodavna, a telo koordinira i budue poveanje eurozone. Postojae dokle god postoje lanice EU, koje su izvan monetarne unije.

6.EVROPSKA INVESTICIONA BANKAEvropska investiciona banka osnovana je Rimskim ugovorom iz 1958. godine i jedna je od finansijskih institucija Evropske Unije. Sedite joj je u Luksemburgu. Glavni zadatak banke je doprinoenje uravnoteenom razvoju Zajednice osiguravanjem ekonomske i socijalne kohezije drava lanica. Ima pravnu sposobnost i ekonomski je nezavisna. Evropska investiciona banka osigurava dugorono finansiranje projekata u skladu sa strogom bankarskom politikom. Usko sarauje sa bankarskom zajednicom, pozajmljuje finansijska sredstva na tritu kapitala i

19

finansira razliite projekte. Zajmove odobrava uglavnom iz sredstva pozajmljenih na tritu kapitala kojima je pridodat i vlasniki kapital njenih deoniara-drava lanica Evropske Unije. Budui da je Evropska investiciona banka i institucija Evropske Unije, njene politike usmerene su prvenstveno razvoju i oivotvorenju politika Zajednice. Izvan Evropske Unije Evropska investiciona banka omoguuje ostvarenje i upravlja finansijskim delovima sporazuma koje Evropska Unija sklapa sa treim dravama. Taj aspekt nadlenosti po pravilu finansira sopstvenim sredstvima, a kada je na to posebno ovlaena i iz budeta drava lanica ili same Unije.

7.PREDNOSTI I NEDOSTACI EMUDobre strane

1. Eliminacija trokova transakcija pri promeni jedne valute u drugu je najoiglednija korist jedinstvenevalute u Evropi. Ovde se ne podrazumeva samo finansijski troak pri promeni valute, ve i komplikacije prilikom uporeivanja cena. 2. Rizik deviznog kursa pri inostranim ulaganjima, uklanja se uvoenjem jedinstvene valute. Uklanjanje zasebnih valuta eliminie vanu prepreku pri direktnim inostranim ulaganjima. 3. Makroekonomski rezultati. Evropska centralna banka je koncipirana kao Bundesbanka - da odrava nisku i stabilnu inflaciju. Za one evropske zemlje koje su pre loe upravljale inflacijom, ovo je znaajan plus. Jedinstvena valuta tera nacionalne vlade da sprovode razumnu fiskalnu politiku. 4. Transparentnost cena pri inostranoj trgovini irom jedinstvenog trita, dovodi do intenzivnije konkurencije. Dugorono gledano, rezultat ovoga e biti vea efikasnost na jedinstvenom tritu kao celini, to dovodi do niih cena za potroae i poveane konkurentnosti evropskih firmi u odnosu na globalnu konkurenciju.

Loe straneOsim naelne primedbe koja se odnosi na centralizam vlasti monetarne postoje i konkretniji razlozi, a to su trokovi. Oni se mogu podeliti na kratkorone i dugorone. Kratkoroni: Prihvatanje jedinstvene valute namee visoke trokove konverzije (a treba se i navii na cene izraene u evrima). Dugoroni: Predavanje monetarnog suvereniteta eliminie mogunost upotrebe domae monetarne politike na nacionalnom nivou da bi se stabilizovala nacionalna privreda. Gubitak fleksibilnog deviznog kursa pojaava potrebu za drugim mehanizmima, pre svega na tritu rada. Odsustvo odgovornosti Evropske centralne banke. To moe da bude prednost, ako se monetarna politika izdvoji iz politike, to je do sada manjevie bio sluaj, ali postoji i opasnost od nedostatak legitimnosti i napetost izmeu nacionalnih vlada (kao predstavnika birakog tela) i ECB. Sputavajui efekti Pakta za rast i stabilnost. Cilj je da se ogranie fiskalni deficiti koji su dozvoljeni nacionalnim vladama.

ZAKLJUAKMonetarna unija je jedan istorijski poduhvat: obrazovana je jedna iroka valutna oblast, koja obuhvata odreeni broj visoko naprednih industrijskih zemalja, koje su po tradiciji ljubomorno uvale svoju nezavisnost. Neizbeno je da jedan tako opseni i sloeni projekat kao to je EMU mora imati svoje dobre i loe strane. Svaka procena projekta EMU mora da odmeri oba aspekta. Pri tome treba voditi rauna o tome da

20

e se taj balans vremenom menjati, kao i da je protekli period nedovoljan za potpunu analizu. Neke nepogodnosti su prolazne, dok su dobici u efikasnosti dugoroni. Nema sumnje da je EMU evropsku privredu postavila na stabilne i vrste noge. U momentu kada je to bilo najpotrebnije donela je montarnu stabilnost zemljama EU i time omoguila neometano funkcionisanje zajednikog trita. Stvaranjem jedinstvene monete javlja se uteda jer se sniavaju transakcioni trokovi a s druge strane poveao se broj transakcija u evro, ne samo u Uniji nego i izvan nje.Znaajno se smanjuju i trokovi odravanja valuta jer je sada potrebno odravati samo jednu. Ukidanjem razliitih deviznih kurseva pojednostavljeno je prikazivanje poslovnih transakcija. vrst institucionalni okvir, olien kroz ESCB, kao jedinog ovlaenog i odgovornog organa u voenju monetarne poltike, je dobra osnova stabilnosti nastale integracije. Ideja o monetarnoj uniji javila se jos sedamdesetih godina dvadesetog veka, neosporno ukazujui na elju za produbljivanjem integracije. Da li bi njeno postojanje moglo dovesti i do produbljivanja politike integracije, sve do stvaranja drave kao jedinstvenog autoriteta koji bi stajao iza jedinstvene valute, ostaje da pokae vreme.

LITERATURA[1] http://ec.europa.eu [2] http://en.wikipedia.org/wiki/Convergence_criteria [3] http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/2-02092009-BP/EN/2-02092009-BP-EN.PDF [4] http:// sr.wikipedia.org/wiki/HcTopHJa_EBponcKe_yHHJe [5] http://www.answers.com/topic/eurozone-investment?cat=biz-fin [6] http://www.ecb.int/pub/convergence/html/index.en.html [7] http://www.eudebate2009.eu/eng/article/28274/facts-what-are-convergence-criteria.html [8] http:// www.eu4u.rs/cms/images/stubovi_eu.gif [9] http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/pojmovnik-eu/ [10] http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_2/JS-G-20080213.html [11] KRAGULJ, D. MILIEVI, D. Ekonomija - Uvod u ekonomsku analizu,

21

mikroekonomija i makroekonomija, Makarije, Beograd, 2005. [12] LAVRA, V. Fulfillment of Maastricht Convergence Criteria and the Acceding Countries, Ezoneplus Working Paper No. 21, 2004. [13] LEONARD, D. Vodi kroz Evropsku uniju, Narodna knjiga, Beograd, 2004. [14] PREKAJAC, Z. Meunarodna ekonomija, Futura publikacije Novi Sad, 2008. [15] PROKOPIJEVI, M. Evropska monetarna unija, Graevinska knjiga a.d. Beograd, 2007. [16] PROKOPIJEVI, M. Evropska unija - Uvod, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2005. [17] ABI, A. Financijska teorija i praksa, 2006. [18] ZIROJEVI, M. JELISAVAC, S. Evropska monetarna unija i evro, 2002.

22