Klasicna muzika za neupucena

Download Klasicna muzika za neupucena

Post on 28-Jun-2015

420 views

Category:

Documents

19 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>Deo I Dobro doli u klasiku</p> <p>Poglavlje 2</p> <p>Istorija muzike na ezdesetak stranaU ovom poglavu Nepopravivi romantiari, poklonici baroka i klasiari Galerija najveih kompozitora koji e uvek iveti</p> <p>S</p> <p>vaki veliki kompozitor jednom je bio ivo udsko bie koje die, jedinstvene linosti, porodine istorije i naina ivota. Poznavae ivota velikih kompozitora ini sluae ihove muzike sadrajnijim i zanimivijim. Uz samo malo napora upoznaete se sa najveim imenima istorije muzike i ihovim najpoznatijim delima.</p> <p>Kako je zaeta klasina muzikaMuzika postoji od najranijih perioda udske istorije. Primitivni udi su se izraavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su esto bili i muziki.DAHOLOSTI PR</p> <p>Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija. ovek je izumeo muzike instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne moe da otpeva. Frule i zvidake reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboi i bubevi su pojaavali zvuk udaraa srca. Muzike skale (lestvice) jo uvek nisu postojale. Prve pesme su bile paganske. Ljudi, puni strahopotovaa prema prirodi i straha od svog okruea pevaju molitve i prinose rtve. Ako je vetar zavijao, oni bi uzvraali zavijaem, ako je sa neba putalo, oni bi pevali o kii. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima. Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponaae ravnomernih zvukova hodaa, traa, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirodnih zvukova. Izmiene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvodila muzika.</p> <p>KMD, November 6, 2003 8:29 am</p> <p>14</p> <p>Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________U tim ranim godinama, muzika se prenosila predaem. ak i danas u nekim istonim kulturama muzika opstaje na ovaj nain. Tek kasnije udi su poeli da zapisuju muziku.</p> <p>Sredi vekPeriod poznat pod nazivom sredi vek karakterie dominacija religije i crkve. Celokupno udsko znae postaje sastavni deo crkvene dogme ili je interpretirano crkvenom dogmom.</p> <p>DAH</p> <p>OLOSTI PR</p> <p>Gregorijanski koralProli su mnogi milenijumi bavea muzikom pre nego to je nekome palo na pamet da muziku zapie. Oko 600. godine nove ere, papa Grgur I, poznat pod nadimkom Veliki, uvodi prvi muziki kanon kojim sistematizuje muzike lestvice do tada primeivane u crkvenoj muzici. Papa Grgur je notama dao imena po slovima abecede A, B, C i D ista ona koja su i danas u upotrebi. Po papi Grguru ostao je naziv gregorijanski koral: to su jednostavne melodije, koje je unisono, na latinskom jeziku, pevao hor. Malo je verovatno da je papa Grgur znao da e devedesetih godina 20. veka Gregorijanski koral postati jedan od glavnih svetskih hitova, kada snimak muzike do tada nepoznatih monaha iz panije bude dospeo na top liste. Ovaj veliki povratak ima svoj razlog: gregorijanski koral poseduje istinsku duhovnu dubinu.</p> <p>DAH</p> <p>OLOSTI PR</p> <p>Monah GvidoMonah Gvido iz Areca zasluan je za teorijsko zasnivae solfea. Sistem pevaa standardnih slogova za odreene tonove lestvica, vekovima je stara vetina koju koriste operski pevai i muziari irom sveta a poznata je pod nazivom solfeo. Naziv solfeo odnosi se na ovu vetinu pevaa i na teoriju o notnim i ostalim znaeima. Gvido iz Areca je izmislio novi sistem muzike notacije, uvodei rudimentarnu verziju notnog linijskog sistema kakav je i danas u upotrebi (poglave 11). Teko je i zamisliti ta bi se desilo sa svetom muzike bez Gvidovih inovacija. Sreom, ne moramo to da zamiamo. Gvido je postojao, egov notni sistem se jo uvek koristi, i pripada mu priznae za znaajan doprinos istoriji muzike.</p> <p>KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 14 str.</p> <p>________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana</p> <p>15</p> <p>Ite, missa est!Nisu samo monasi uticali na dai razvoj muzike. Crkveni obredi, bogosluea, mise, liturgije, postaju izvorite novog muzikog stvaralatva. Katolika liturgija (ili na latinskom missa) dobila je ime po zavrnim reima svih latinskih liturgija starog doba: Ite, missa est (u grubom prevodu: Napoe, slobodni ste!). Svaka misa ili muziko delo nameeno crkvenim obredima pisano je po odreenim kanonima: Kyrie eleison (Boe, imaj milosti jo jedan starinski napev); Gloria in excelsis Deo (Slava Bogu uzvienom); Credo (Verujem); Sanctus, Sanctus, Sanctus (Sveti, Sveti, Sveti) i Agnus Dei (Jage Boje). Sva ova muzika dela bez obzira da li su bila nameena obavau svakodnevne Boje slube ili liturgijama o velikim crkvenim praznicima, imaju skoro nepromeene tekstove od renesanse naovamo.</p> <p>RenesansaOtprilike 400 godina posle smrti Gvida i egovih monaha, nastaje epoha sada poznata pod imenom renesansa (na francuskom ponovno roee). Tokom ovog perioda cvetale su umetnosti zahvaujui finansijskoj pomoi bogatih udi, ubitea umetnosti. Jedan od najslavnijih italijanskih kompozitora renesanse bio je ovani da Palestrina (15251594, na slici 2-1). Papin veliki mienik, Palestrina je bio poznat po svojim pesmama napisanim samo za vokale, bez instrumentalne prate. Za razliku od gregorijanskog korala, Palestrinina muzika nije se sastojala samo od unisono pevanih melodija (gde svi pevai zajedno pevaju iste tonove). On je tragao za posebnim harmonijskim reeima koja su nastajala kao rezultat istovremenog pevaa nekoliko nezavisnih melodija. Zato je ovani da Palestrina prethodnik modernog muzikog stvaralatva.</p> <p>Slika 2-1: ovani da Palestrina, jedan od najveih kompozitora renesanse.</p> <p>KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 15 str.</p> <p>16</p> <p>Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________Palestrina je bio znaajan kompozitor misa i drugih oblika duhovne muzike. Dugi odeci poezije velikih rimskih pesnika, svetovni spisi ak i Danteov Pakao u to vreme su dobijali melodije.</p> <p>ZA</p> <p>OZE RTU VI</p> <p>MadrigalNajpopularniji muziki oblik ovih pesama bio je madrigal. Madrigal je kompozicija za najmae tri glasa, obino bez instrumentalne prate. Tokom renesanse, porodice ili grupe prijatea okupale bi se da zajedno pevaju ove madrigale, tako to bi svako pevao razliitu vokalnu deonicu. Madrigali su bili zabavni za pevae poto su esto komponovani domiatom tehnikom pod nazivom tonsko slikae. Kad god je tekst sadrao posebno deskriptivnu re, kompozitor je pisao muziku koja je tonovima oslikavala tu re. Na re uzdah, na primer, kompozitor bi odveo vokalnu deonicu u visoko podruje raspona glasa, a zatim bi se melodija umorno spustila na nii ton. Na rei trae, letee, srean, kompozitor je pisao bujicu brzih nota.</p> <p>Opera postaje vodee muziko deloKompozitor Klaudio Monteverdi (15671643), iveo je u vreme vrhunca italijanske renesanse. Monteverdi je tada ve popularnom madrigalu dodao vei broj melodija za pevae kao i instrumentalnu pratu. Monteverdi je bio i jedan od osnivaa muzike drame, poznate i pod nazivom opera. Kao i toliki drugi aspekti renesanse, i opera je predstavala pokuaj da se obnovi slava stare Grke. U ovom sluaju, model je bio grka drama, koja se izvodila na otvorenom, u amfiteatrima, uz pratu drvenih duvaa i ianih instrumenata. Monteverdi i egovi prijatei nastojali su da ovaj muziki oblik obnove u svom vremenu i posle toga muzika nikada vie nije bila ista. Mogli bismo da vam kaemo mnogo toga o operi ali to nije iskuivi predmet ove kige. O tome proitajte u kizi Opera za neupuene.</p> <p>Doba barokaMonteverdi i egovi sledbenici otvorili su put novom periodu u istoriji muzike, poznatom pod imenom barok. Doba baroka (sredina 17. i prva polovina 18. veka) bilo je doba raspevane, oseajne muzike. Kreativni kompozitori baroka stvarali su matovitu muziku i beleili je matovitim znacima, kao to moete da vidite na slici 2-2.</p> <p>KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 16 str.</p> <p>________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana</p> <p>17</p> <p>Slika 2-2: Ornamentalni barokni stil.</p> <p>Muzika izvan kanona uzima mahaKada danas sluate baroknu muziku, moda ete se iznenaditi ako doznate da je smatrana za oseajnu. Meutim, sve ove muziki raspevane melodije stvarane su izvan kanona. Kompozitori su eksperimentisali sa razliitim vrstama muzikih struktura barokne muzike. Tonsko slikae, toliko popularno u renesansnim madrigalima, pronalo je svoj put. Ranije je peva moda mogao da peva trome silazne melodije da bi ilustrovao re uzdah. Sada je kompozitor mogao da upotrebi te iste trome tonove u instrumentalnoj kompoziciji u kojoj uopte nema pevaa. Jednostavno, muziki obrazac sa silaznim tonovima znaio je uzdah. Tonsko slikae, bez teksta, postalo je jedan od osnovnih emotivnih elemenata muzike baroka.</p> <p>Kraevi, kler i ostali koji ciaju visokoDa ste bili mladi muziar u Evropi pre 300 godina, savetnik za izbor karijere tog vremena savetovao bi vam da potraite posao u jednom od tri podruja: plemikom dvoru, domovima bogataa ili hrianskoj crkvi. Svi veliki kompozitori tog vremena bili su angaovani na jedan od ovih naina.DAHOLOSTI PR</p> <p>Evo jednog primera: uzepe Samartini (oko 17001775) bio je veliki italijanski oboista, kompozitor nekoliko prvih simfonija na svetu koji je imao veliki uticaj na Volfganga Amadeusa Mocarta. elite li da znate koje je bilo egovo zvae? Bio je nadzornik posluge kod princa od Velsa o tom periodu egovog ivota priaju se anegdote.</p> <p>KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 17 str.</p> <p>18</p> <p>Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________Princ od Velsa: Lazae su bile izvrsne, uzepe. uzepe Samartini: Oseam veliku zahvalnost koju mi ukazuje Vae Visoanstvo, odajui mi tako nezasluenu hvalu za moj skromni rad. A ta Vae Visoanstvo eli da spremim za iduu nedeu? Princ: Mislim da bi mi prijao jedan od tvojih izvanrednih koncerata za obou. U tvojoj muzici volim ornamentiku i raspevane melodije. Samartini: Pocrveneo sam od ponosa zbog vae pohvale.</p> <p>Antonio VivaldiAntonio Vivaldi (16781741), proslaveni Italijan iz perioda baroka radio je za katoliku crkvu. Ovaj muziki genije napisao je tokom svog ivotnog veka vie muzikih dela od bilo kog kompozitora. Osim 50 opera, vie od 40 kompozicija za hor i orkestar i 100 dela samo za orkestar, napisao je skoro 500 koncerata za razliite solo instrumente uz pratu orkestra. Antonio Vivaldi je odrastao u Veneciji; kada je postao punoletan, odluio je da postane svetenik. Ova odluka, uz egovu jarkocrvenu kosu, donela mu je nadimak Crveni pop. Meutim, Vivaldi nije dugo ostao svetenik; postoji mnogo pria o egovim prestupima. Na primer, jednog dana tokom mise, pala mu je na pamet nova melodija. Bez imalo oklevaa napustio je oltar, otiao u susednu prostoriju i zapisao melodiju. Zbog ovog prestupa izveden je pred sud. Vivaldiju je zabraeno da ikada vie slui misu. Danas moemo da smatramo, s obzirom na celokupno Vivaldijevo stvaralatvo, da je ova odluka crkve bila povona za dai razvoj muzike.</p> <p>SNOBZA</p> <p>SKE TEME OV</p> <p>BAVE ZA</p> <p>Filharmonija zabludelih devojakaSledei Vivaldijev posao potrajao je 35 godina. Postao je uite violine u Ospedale della Pieta (Dom milosra). To je bila jedinstvena institucija. Bila je istovremeno muziki konzervatorijum i kola za vanbrano roene devojke. Tokom godina, Vivaldi je preuzimao sve vie i vie poslova u Ospedaleu, da bi, na kraju, postao upravnik. Svake nedee je organizovao koncerte koji su postali uveni u celoj Evropi. Kad god bi eleo da pokae muziki talenat neke od devojaka, napisao bi za u concerto (konerto koncert). Da biste saznali vie mnogo vie o tome, pogledajte poglave 3.)</p> <p>KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 18 str.</p> <p>________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak stranaVivaldijevi koncerti imaju tri stava i svi slede isti obrazac koji je postao model za mnoge druge barokne kompozitore. Evo formule:</p> <p>19</p> <p>Brzo Lagano BrzoSluae Vivaldijeve muzikeSigurni smo da ste sluali Vivaldijevu muziku, naroito egovo najuvenije delo, etiri godia doba. To je skup etiri koncerta za violinu i orkestar, a svaki opisuje osobenosti jednog od godiih doba. Prolee je ispueno ptijim pevaem, kratkom olujom sa grmavinom, zaspalim kozarom, uz lajae psa, igru pastira i nimfi. U Letu oseate vrelinu sunca koje pee, ujete kukavicu i doivavate letu oluju. Jesen zapoie pijanstvom, etvenom bahanalijom, a zavrava se divim lovom uz jeku lovakog roga. U Zimi, pregrtima snenih, ledenih tonova muzika doarava vedrinu zimskog dana. Topliji tonovi nagovetavaju prisnost doma.PRE SAJTE! LU</p> <p>etiri godia doba je najee izvoeno Vivaldijevo delo. Pored ovog, preporuujemo i sledea Vivaldijeva dela: Koncert za gitaru u D-duru, RV 93 Koncert za dve trube u C-duru, RV 537 Sonata za dve violine, RV 60 Gloria (oratorijum za troje solista, hor i orkestar), RV 589 Koncert za dva violonela u g-molu, RV 531 Koncert za dupli orkestar, RV 585</p> <p>Uz naziv svakog dela dodat je kataloki broj RV koji vam pomae da u prodavnici sa ploama lake pronaete odgovarajuu kompoziciju.</p> <p>Georg Fridrih HendlDok je Vivaldi u Veneciji komponovao i komponovao, jedan kompozitor se osvrtao po Nemakoj i Engleskoj: Georg Fridrih Hendl (16851759, slika 2-3). Hendl je takoe snano uticao na dai razvoj muzike.</p> <p>Najitalijanskiji od nemakih EnglezaHendl se rodio u Nemakoj, a kolovao u Italiji. Time se, naravno, objaava oigledna ienica da se on smatra jednim od najveih engleskih kompozitora. Pokuajte da ne razmiate previe o tome.</p> <p>KMD, November 6, 2003 8:29 am 02_KMD.slog, 19 str.</p> <p>20</p> <p>Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________</p> <p>Slika 2-3: Georg Fridrih Hendl, kompozitor Mesije, kao i mnogih drugih velikih oratorijuma.</p> <p>U stvari, u svemu ovome ima logike. Hendl je bio sin nemakog berberina-hirurga (nije ba neko kome biste poverili da vam secka stomak). Dok je egov otac provodio dane na secirau, mladi Georg Fridrih je svirao orgue. Sa osamnaest godina napustio je dom da bi otiao u veliki grad Hamburg, gde se zaposlio kao kompozitor i izvoa. Hendl je znao da e italijanska opera imati veliku budunost u Evropi. I tako je, sa 22 godine, otiao u Italiju da bi nauio da komponuje u italijanskom stilu. Tamo upoznaje velike kompozitore ukuujui i Antonija Vivaldija, ije je koncerte imitirao. Posle povratka u Nemaku, Hendl ponovo naputa domovinu i seli se u London. U Engleskoj je Hendl komponovao 35 opera, od kojih su neke bile remek-dela. Meutim, ukus publike se meao. Hendl se priklonio. Poeo je da komponuje oratorijume dela za solo pevae, hor i orkestar, napisane na biblijske motive. Njegov najuveniji oratorijum je Mesija, prvi put izveden 1742. Kau da je Mesija postao toliko popularan da je gospodi preporuivano da predstavama prisustvuju bez maeva, a damama da dolaze bez krinolina, da bi bilo vie mesta za publiku. I pored velikog muzikog talenta, Hendl je esto bio meta raznih neslanih ala. Na primer, bilo je poznato da Hendl nije mogao da podnese zvuk timovaa instrumenata. Kad god je dirigovao, nareivao je da svi instrumenti budu natimovani pre nego to on doe. Jedne veeri u dvoranu se uuao aivdija koji je pre poetka koncerta ratimovao sve instrumente. Kada je Hendl poeo da diriguje, publika je ula uasnu kakofoniju kakvu samo moe da proizvede 50 nenatimovanih instrumenata. Hendl je podivao. Zgrabio je ogromni kontrabas i bacio ga, a...</p>